CIVIL.1

19 Nov 1991 - 01 Oct 1992

Topics

  1. istorija (291)
  2. umetnost (70)
  3. filozofija (615)
  4. religija (630)
  5. o.jeziku (1293)
  6. knjizevnost (414)
  7. mozgalice (411)
  8. ko.je.ko (500)
  9. razno (668)

Messages - knjizevnost

knjizevnost.1 balinda,
Od silnih tema o literaturi, knjigama, sf i sl. evo konačno i jedne prave pravcate teme o tzv. "lepoj književnosti". Šta ste pročitali, šta preporučujete, komentari.... Razmišljam i o pokretanju nekakve Sezam biblioteke. Do tada, podelite sa ostalima npr. pesmu koja vas je oduševila.
knjizevnost.2 drpr,
prvo pozdrav novoj konferenciji koja je jednom rečju haos. sad jedno pitanje koje je moglo da bude i u filozofiji ali neka. Da li neko zna da li postoji prevod knjge PHILOSOPHIAE NATURALIS PRINCIPIA MATHEMATICS ISAAC NEWTON Da li ima da se kupi negde ova knjiga ili postoji u nekoj biblioteci? možda ima neko ko bi je posudio U napred havala. drpr ps Naravno prevod na srpsko-hrvatski jezik :)
knjizevnost.3 miha,
U šumama izgubljen, otkinuh tamnu granu i usnama, žedan, podigoh njen šapat: možda to bijaše glas kiše koja je plakala razbijeno zvono ili presječeno srce Nešto iz daljine što mi se činilo pomno skriveno, pokriveno zemljom, krik prigušen beskrajnim jesenima, otškrinutom i vlažnom tminom lišća. Ali tamo, prenuvši se iz snova šume, grana ljeskova zapjevala je pod mojim ustima i njen bludeći miris verao se po mom kriteriju kao da me iznenada potražilo korijenje koje sam napustio, zemlja izgubljena sa mojim djetinjstvom, i zaustavih se ranjen skitničkim mirisom. Pablo Neruda Evo, da i hladni programer ;) pokaže bar dobru volju ;)) miha
knjizevnost.4 balinda,
>> Evo, da i hladni programer ;) pokaže bar dobru volju ;)) Samo tako, samo tako. Nije to *samo* dobra volja.
knjizevnost.5 bandit,
>Ć Samo tako, samo tako. Nije to *samo* dobra volja. Moze li jos jedan covek da pokaze dobru volju? Johnny
knjizevnost.6 balinda,
(Rabridanat Tagore) BLAGOSLOV Blagoslovi ovo maleno srce, ovu nevinu dušu što je nebesa privolela da zemlji poljubac daju. Ona voli voli sjaj sunčeva svetla, ona voli lik svoje majke. Ona nije svikla da s prezirom na prašinu gleda, ni za zlatom da čezne. Prigrli je na svoje grudi i blagoslov joj daj. Ona je došla u ovu zemlju gde se stotinu raskršća račva. Ne znam zašto je baš tebe izabrala međ' tolikim mnoštvom, na tvom pragu se obrela, za šaku te dohvatila, za put upitala. Ona će te pretiti uz smeh i priču i bez senke sumnje u srcu. žuvaj njeno poverenje, vodi je pravo i blagoslov joj daj. Položi šaku na njenu glavu i moli se da, iako talasi podnožju sve silniji prete, dašak s visina ipak sleti, da sobom ispuni njena jedra i odvede je u luku mira. Ne zaboravi na nju u svojoj hitnji, nek' se u tvom srcu svije i blagoslov joj daj.
knjizevnost.7 balinda,
U uvodnoj poruci za ovu temu napomenuo sam da razmišljam o nekakvoj bibliloteci na Sezamu. Da bih proverio kakvo je raspoloženje za to, ovde ćete naći prikačenu jednu sjajnu kinesku priču pisanu verovatno sredinom VII veka (!!!) od strane nepoznatog autora. S obzirom da se ova priča nigde ne može naći na srpskom jeziku, možda će nekoga zainteresovati? Naslov priče je, iz meni sasvim nejasnih razloga, "Beli Majmun". Ako vaše mišljenje bude pozitivno, nastavićemo. (?) Naravno, ne samo sa prastarim kineskim pričama. ;) Ko u ovome može pomoći, vrlo je dobrodošao. P.S. I za kraj samo napomena da je raspored "Računari" s obzirom da je reč o Sezamu. Ako se ovaj način čitanja književnosti odomaći, možemo razmisliti i o vezivanju sa programaom UYU. (Još da mi neko objasni kako se to radi. :)) majmun.zip
knjizevnost.8 magician,
­=> Ko u ovome moze pomoci, vrlo je dobrodosao. Imam neke pricice Danila Harmsa, iz zbirke 'Slucajevi'... So, mail me ! MAGICIAN
knjizevnost.9 bandit,
>> U uvodnoj poruci za ovu temu napomenuo sam da razmisljam o >> nekakvoj bibliloteci na Sezamu. Da bih proverio kakvo je raspolozenje >> Ako vase misljenje bude pozitivno, nastavicemo. (?) Naravno, ne >> samo sa prastarim kineskim pricama. ;) Ko u ovome moze pomoci, vrlo je >> dobrodosao. Evo i mog skromnog dodatka. Ovo sto vam je vezano za datoteku je najtrazeniji fajl na Sezamu zadnjih mesec dana. Do sada se nalazio u mojoj grupi, ali posto je grupa redovno bilvala tesna odlucio sam da ga stavim svima na raspolaganje... Upravo ovde u Knjizevnosti.... E sada kritiku takodje mozete da ostavite ovde, i svaka kritika je dobrodosla... Verovatno pogadjate o cemu se radi?? Bandit Ova verzija je radjena u WST5.0 raspored Yu slova je kao na Chi Writeru, znate ono [{,}], \|, `~, @ ^.... roman.zip
knjizevnost.10 bandit,
W I L C O! E da ne zaboravim, ovde je ASCII verzija... Bandit romasc.zip
knjizevnost.11 balinda,
>> Imam neke pricice Danila Harmsa, iz zbirke 'Slucajevi'... >> So, mail me ! Nema problema. Jedini uslov (osim prikladnosti nazivu konferenicije i teme ;)) je da si ih i ti pročitao. :))) Dakle izdeli ih na pojedinačne priče i prikači uz poruke u kojojima je poželjno privući eventualnog čitaoca kratkim objašnjenje, ili preporukom. Ako ovo uspe (tj. bude imalo dovoljno interesenata) možda otvorimo subdirektorujum "BIBLIO"?
knjizevnost.12 drpr,
Evo jedne lepe i kratke pesme: A JA KAčEM A GDE JE AMERIKA!!1 drpr
knjizevnost.13 drpr,
-> U uvodnoj poruci za ovu temu napomenuo sam da razmišljam o -> nekakvoj bibliloteci na Sezamu. Da bih proverio kakvo je -> raspoloženje ja se slažem.Eto ja bih slao neke kratke priče manje poznatih pisaca koje volim!! drpr
knjizevnost.14 balinda,
>> Evo jedne lepe i kratke pesme: >> >> A JA KAčEM A >> GDE JE AMERIKA!! A evo jedne koja svakako spada u najkraće. Izvinjavam se što sam zaboravio autora. :( Ja! A? P.S. Ovo nije nikakva šala. Ta "pesma" zaista postoji.
knjizevnost.15 predrag,
>> W I L C O! Procitao sam i mogu da kazem da nije lose.Cak i dobro. Za nekog ko je clan sezama prica izaziva neke asocijacije i paralele sa onim sto se dogadja u prici i MOZDA ovde na sezamu. BAS u tome je poenta autora da napravi neko delo sa cijim likovima i dogadjajima moze da se COVEK IDENTIFIKUJE. Sto budes blizi tome i STO VISE LJUDI mogu bar delic sebe da nadju u prici TO CE prica biti uspesnija. ALI za nekog ko nije clan sezama ili nekog bbs to nije moguce (morao bi bolje da objasnis neke stvari) tako da ce uspeh PRICE BITI LOKALNOG KARAKTERA. Prica je DELIMICNO plitka tj, nema nekih dubljih tanannijih osecanja ali verujem da ce autor tokom vremena malo produbiti svoj stil pisanja. A kad ce nastavak price.Nadam se da se ne zavrsava tragicno po glavnog junaka.To bi bilo katastrofalno za nas citaoce-sezamovce(narocito mladje). Pisac mora da ostavi neku pouku i nadu (kraj KOJI NIJE TRAGICAN). ps:nisam neki kriticar pa nemoj mnogo ozbiljno da shvatis ovo moje.
knjizevnost.16 bandit,
>> ps:nisam neki kriticar pa nemoj mnogo ozbiljno da shvatis ovo moje. Hvala! Kao sto rekoh svaka kritika je dobrodosla... Bandit
knjizevnost.17 drpr,
Ja ne znam ko je pisao roman ali meni se sviđa jednom rečju nije loš čak me zainteresovao te ko je da je nek nastavi. Kapa dole svaka čast!!!1 Toshiro Mifune
knjizevnost.18 balinda,
Na žalost nisam dobio vašu reakciju u vezi sa idejom o biblioteci na Sezamu. :( Da li vas to uopšte interesuje? Kineske priče nisu nužan izbor literature, ali sam njih odabrao za početak računajući na to da nigde nisu objavljene. (Pogotovo ne na srpskom jeziku.) Sinoć sam dobio podršku od jedne svima nama drage osobe koja me je malčice ohrabrila da pokušam još jednom. Danas je na redu druga kineska priča (po sasvim slučajnom izboru) pod naslovom: "KUDRAVA BRADA". Ovo je omiljena Tang-priča, koja se naročito ističe po oštrim karakterizacijama likova i živom dijalogu. Najverovatnije da ju je napisao TU KVANG-TING (850 - 933), i sam veoma cenjeni i priznati Taoist; inače, autor mnogih dela. Ona je priča Br. 193 iz zbirke "Tajping Kvanči", međutim postoje i malo drukčije verzije njenog teksta; neke od njih se pripisuju žang Jiehu. Oko istorijske figure Li Tsinga ─ koji je junak i priče "Prenoćište" ─ ispredeno je mnogo legendarnih priča... brada.zip
knjizevnost.19 igor.mil,
> Na zalost nisam dobio vasu reakciju u vezi sa idejom o biblioteci > na Sezamu. :( Ako nije kasno, dajem svoj glas da nastavis sa prilozima.
knjizevnost.20 spantic,
Imaš moj glas. Ali samo da znaš da je ona priča publikovana na srpskom jeziku. žitao sam je dosta davno, ali se ne da me ubiješ ne mogu setiti gde.
knjizevnost.21 drpr,
->> Na zalost nisam dobio vasu reakciju u vezi sa idejom o ->> biblioteci na Sezamu. :( -> -> Ako nije kasno, dajem svoj glas da nastavis sa prilozima. Ija sam za !! Toshiro Mifune
knjizevnost.22 balinda,
>> Imaš moj glas. Ali samo da znaš da je ona priča publikovana >> na srpskom jeziku. žitao sam je dosta davno, ali se ne da me >> ubiješ ne mogu setiti gde. Hvala na glasu. Dobro je da si me rekao da je priča već bila publikovana. Ja sam ove kineske priče (a ima i poezije) dobio već ukucane od jedne izdavačke kuće sa idejom da se objave. Prevod je prilično loš, daktilografske greške su *neshvatljive*, a nakon svega je i ta poluprivatna izdavačka kuća bankrotirala. Dakle, do publikovanja ovih priča, po svemu sudeći nema, ništa. Otprilike jednu četvrtinu ukupnog teksta sam ja pročitao i grubo uobličio. Iz tog dela sam počeo da vas zasipam. Zato mi je drago da sad čujem od tebe da je (makar ova) priča već objavljivana na srpskom. To bi bila novost, izgleda, i za njih.
knjizevnost.23 balinda,
NEFRITSKA BOGINJA (iz epohe Sung-dinastije) Bazirana je na priči istog naslova iz zbirke "žing-pen Tungšu Šiaošuo". Originalna priča se završava sasvim drukčije. čena klesača nefrita otkrivena je od jednog državnog službenika i živa zakopana u vrtu, ali se potom pojavila kao duh da bi izvršila svoju osvetu. Prevodilac sa kineskog (Lin Jutang) držao se samo prvog dela priče, a onda je pristupio razradi i razvio je prema jednoj drugoj sličnoj temi: da li jedan veliki umetnik treba da uništi svoju umetnost kako bi prikrio svoj identitet ili da dopusti da njegova umetnost uništi njega. Priča verovatno potiče iz XII veka. nefrit.zip
knjizevnost.24 dexi,
--> Na zalost nisam dobio vasu reakciju u vezi sa idejom o biblioteci --> na sezamu. :( I ja sam za. Sto se tice priloga izgiboh dok sam izeditovao price, naime ceo pasus je u jednom redu(???). U cemu je stvar, da li mi treba neki poseban software za citanje ovih prica. Inace price su tak dobre da mi nije bilo zao, nekih pola sata po prici, koje sam utrosio da bi ih preveo u citljiviju formu. Inace samo napred :) Pozdrav, Dejan
knjizevnost.25 balinda,
>> I ja sam za. Sto se tice priloga izgiboh dok sam izeditovao >> price, naime ceo pasus je u jednom redu(???). U cemu je stvar, >> da li mi treba neki poseban software za citanje ovih prica. >> Inace price su tak dobre da mi nije bilo zao, nekih pola sata >> po prici, koje sam utrosio da bi ih preveo u citljiviju formu. Na žalost onaj ko ih je ukucao izgleda da je tada prvi put video tastaturu? ;> Osim toga, i prevodilac nije bio na svim časovima srpskog jezika u osnovnoj školi. ;) Pre nego što sam ih poslao na sezam i ja sam ih, koliko - toliko, uobličio. Što se tiče "pasusa u jednom redu", stvar je tako spremnija za Venturu.
knjizevnost.26 balinda,
STRANžEVA PORUKA Priča po redu broj 2 iz "žingpingšan Tang" - izdanja. "žingpingšan Tang" je bilo ime izdavačke kuće. Ove "huapen" ili pričo-kazivačke kopije očigledno su mogle da se prodaju posebno jer nije postojao neki opšti naziv knjige, i u njoj su se nalazile i književne a i lokalno-domorodačke priče. Kao i obično imena autora nigde nisu data. Original ove priče nosi tri alternativna naslova "Kaluđer koji je poslao poruku", "Tetka Hu", i "Pogrešno predata poruka" i podnaslov "Kungan čuan-či", što znači da je priča kriminalističko-tajanstvenog žanra. S obzirom da ima nekoliko naziva, ona pripada onoj vrsti popularnih priča iz čajdžijnica i krčmi. Ova ista priča takođe je pronađena i u jednoj drugoj zbirci, "Kučin Šiaošuo." stranac.zip
knjizevnost.27 spantic,
Priče mi se veoma dopadaju i svaka čast na njima Balinda. Ali što jeste, jeste, prevodilac je bio nepismen.
knjizevnost.28 balinda,
Hvala na pohvalama. >> Ali što jeste, jeste, prevodilac je bio nepismen. Slažem se sa tobom. (Na žalost!) Možda bi najpametnije bi bilo kada bi ih nekako "prepričali"? Do tada evo vam nove kineske priče. žIENNIANG (od žen Hsuanju-a) Iz zbirke "Taiping Kvangči", numerisan pod brojem 358, a napisana od žEN HSUANJU-a /766─775/. Ova popularna priča bila je dramatizovana od jednog velikog kineskog klasičnog dramatičara, ženg Teh-hveja. Dramska verzija dela pridržava se osnovne linije originala. Jedna docnija, proširena verzija od žu Ju-a unosi izvesne komplikacije. Naime, u toj verziji postoje dve sestre, starija je verena. Verenik se vraća i zatiče svoju verenicu već mrtvu. Duh umrle sestre pozajmljuje telo mlađe, čineći time da se i ova druga zaljubi u istog mladića, i da odbegne i neko vreme živi sa njim. Mlađa sestra, lišena svoje vlastite duše, razboli se i padne u postelju. Kasnije se duh starije sestre ponovo vratio u telo mlađe sestre, koja se budi iz teške letargije i više ne prepoznaje svog dragana, ali se nešto docnije ipak udaje za njega po želji starije sestre koja se povlači. Ova proširena verzija pronađena je takođe i u zbirci "Pai-an žingči", pod brojem 23. Prevodilac sa kineskog /Lin Jutang/ odlučio se za jednostavnu prvu verziju. ciennian.zip
knjizevnost.29 balinda,
STRAST (ili ZAPADNA SOBA) od Juan žena Najčuvenijuljubavnu priču u čitavoj kineskoj literaturi napisao je slavni kineski pesnik JUAN žEN. Priču je napisao tako kao da se dogodila nekome dugome, ali je po svemu jasno autobiografskog porekla. Datumi, događaji i ličnosti su isuviše stvarni i uglavnom se poklapaju sa datumima, događajima i ličnostima iz nejgovog vlastitog života, dok se piščeva lična emocija oseća u priči isuviše duboko tako da to i nije ništa durog do jedan autobiografski opis sopstvene romanse. Neznatno preinačavanje ljubavnikovog imena u "žang" nije zavaralo njegove prijatelje i ova izvanredno snažna priča izazvala je veoma mnogo komentara i radoznalih pričanja. Autor, koji je docnije postao jedan od dvojice najslavnijih i najčuvenijih pesnika svoga doba, odbijao je svaku autentičnost, ali nije uspeo da spreči široku popularizaciju priče, niti pak da isključi svoja osećanja iz nje. I uvek bi se reč "Zlatka" /čuja, vuga Inging/, kako je bilo devojčino ime, pojavila u njegovom stihu kada god nije bila preinačena u "Šuangven", odgovarajući dublet. Ovde data verzija verno se pridržava Juan ženove vlastite priče sve do onog mesta kada ljubavnik /sam Juan žen/ napušta svoju draganu i radi takvog svog postupka nastavlja da iznalazi smešna izvinjenja. On čini to da ljubavnik upoređuje Inging sa istorijskim lepoticama koje su rušile carevine i da čak upotebi za sovju napuštenu draganu takvu reč kao što je "jaonieh" /zli duh rođen da uništava ljude/. Juan takođe kaže da su ljubavnikovi prijatelji koji su priču čuli istome odali priznanje zbog toga što je "na vreme zaustavio grešku". Juan žen, mada izuzetno briljantan pesnik i docnije visoki carski službenik, uopšte nije bio mnogo poštovan u svoje doba baš zbog takvog svog karaktera. Mnogi biografski podaci i detalji iz njegovih poema svedoče da je on uglavnom pisao o sebi samome... U popunjavanju praznina kojih ima ua originalu, prevodilac sa kineskog /Lin Jutang/ se pridržavoa elemenata iz drugih poema velikog Juan žena. 1. Original sadrži pismo devojke Inging upućeno svome ljubavniku, koje važi za pravo remek-delo, ali je ispušteno ljubavnikovo pismo njoj. Jedino se kaže da joj je ljubavnik "poslao pismo da objasni" svoj propust što se ponovo nije vratio. Prevodilac je uzeo stihove iz njegovog "Ku žuehčueh Tcu" /Poema o prekinutim odnosima u starinskom stilu/ da bi upotpunio ovu značajnu prazninu. Juan žen je išao čak dotle da je posumnjao u devojčinu vernost. On je u našem smislu reči pravi "mufljuz". 2. U originalu je data pesma devojke Inging kojom ga poziva na "randevu", ali nema one pesme koju je on prvi napisao njoj. Prevodilac sa kineskog je za njen tekst pozajmio nekoliko stihova iz jedne druge Juan ženove poeme /"Ku Jen Ših"/, o cvetnim laticama koje nošene strujom nestaju niz potok. 3. Prvi pasus priče koji govori o njegovim osećanjima, kao i sećanjima na manstirskea zvona pre dvadeset godina uzet je iz njegove poeme "žun Hsiao", ili "Prolećno svitanje". 4. Stih o "osmehu koji je bio samo polu-osmeh" i sećanje na miris uzeto je iz njegove poeme koja se stvarno zvala "O devojci Inging". 5. Nešto od materijala koji se odnosi na ljubavni sastanak uzeto je iz njegove duge autobiografske poeme pućene Po žu-ji, u kojoj je čitava ta epizoda ispričana kao fantazija sna da bi se završila venčanjem sa devojkom Vei. Inging iz originala bila je devojka nekako stidljiva, ozbirima obuzdana i govorila je vrlo malo, ali je bila razborita i praktična... Sam prijatelj Jang žu-juan je takođe stvarna ličnost, i isto tako pojavjluje se i u originalu... strast.zip
knjizevnost.30 balinda,
MADAM D. (od Lien Pua) Ova priča je uzeta iz zbirke "žingčunli", a autor je izvesni Lien Pu iz epohe Sung dinastije, koji kaže da je lično doznao za ovaj događaj u vreme kada je bio student nau niverzitetu u prestolnici. Detalje pak o studentskom pokretu zavpovraćaj nacionalne teritorije, što su u osnovi dobro poznate istorijske činjenice, prevodilac sa kineskog je zasnovao na delima kao što je žou Mi-ova "Kveihsin Tsačih". madam-d.zip
knjizevnost.31 balinda,
žESTITOST (narodna priča) Ovo je ustvari razvijeniji oblik jedne kratke anegdote iz popularnih knjiga šala i anegdota.. cetit.zip
knjizevnost.32 drpr,
Eto sad se vratih iz chata te ne zamerite jer pišem on line. čelim sledeće da Vas pitam,naročito one koji dl priče.Zar vam svima nije dosadilo da kad skinete pad u konf civilizcija tražite gde supriče pa onda da ih skidate....Što se već jednom svi energično ne potudimo da dobijemo jedan poddir. BIBLIOTEKA pa na miru DL priče.Tako ne morate da jurite po bazi ŰOu soru gde je datoteka prikačena itd itd Ajde javite se drpr
knjizevnost.33 balinda,
O ovome bi vredelo razmisliti jedino ako zaista ima dovoljno zainteresovanih za "biblioteku Sezam".
knjizevnost.34 balinda,
LJUBOMORA Iz zbirke "žingpen Tungšu Šiaošuo", iz epohe Sung-dinastije, autor nepoznat. Ovo je verovatno vrsta stravičnih priča kojima se zabavljala publika po čajdžjinicama. Priča je izgrađena tako da kako se ide kraju ličnosti se, jedna po jedna, razotkrivaju kao duhovi ─ čime se stvara vrhunac strave i užasa. Ista zbirka ima i drugih priča o duhovima u kojima preovlađuje ista tehnika postepenog razotkrivanja ličnosti koje ustvari nisu realna bića. "Ljubomora" je proširena i uključena u docniju Ming-zbirku "žingših Tungjen". Sasvim umesno, prevodilac sa kineskog /Lin Jutang/ je izostavio sam kraj priče gde je pozvan taoistički sveštenik da molitvom razgoni zle duhove. ljubmora.zip
knjizevnost.35 dexi,
Kakav kriterijum treba da zadovolji prica (roman) pa da bude poslata u ovu temu? Dejan
knjizevnost.36 bandit,
>> Zelim sledece da Vas pitam,narocito one koji dl price.Zar vam svima nije >> dosadilo da kad skinete pad u konf civilizcija trazite gde suprice pa >> onda da ih skidate....Sto se vec jednom svi energicno ne potudimo da >> dobijemo jedan U pravu si! I ja mislim da bi bilo pozeljno da se otvori jedan dir -> biblioteka gde bi se stavljale price, a ovde samo objavljivali komentari... Tako bi se smanjio haos oko prenosa poruka i prica... Johnny
knjizevnost.37 bandit,
>> Kakav kriterijum treba da zadovolji prica (roman) pa da bude poslata u >> ovu temu? >> >> Dejan Neka me Balinda ispravi ako nisam u pravu... Treba da bude: Originalna, po mogucstvu da si je sam napisao, ili preveo a znas da jos nigde nije objavljena, da bude pisana (valjda) u YUSCII rasporedu da se ne koristi neki nepoznati program za pisanje, (npr: WST5.0) da se lepo zazipuje i okaci ovde za poruku.... Johnny
knjizevnost.38 balinda,
>> Kakav kriterijum treba da zadovolji prica (roman) pa >> da bude poslata u ovu temu? Ako hoćeš šaljiv odgovor, (?) za bilo koje književno delo (dakle može i poezija) dovoljan je uslov da si ga (je) pročitao do kraja. :) Ozbiljno govoreći, sasvim je merodavan sud onoga ko smatra da je nešto što je pročitao dostojno i ostalih prijatelja sa Sezama. Pored ovoga, dobrodošli su i sami komantari o knjizi koju smo pročitali ili koji bismo bili radi pročitati. Nema nekakvih posebnih ograničenja, ovo je bre ;) civilizacija. :)))
knjizevnost.39 balinda,
>> Originalna, po mogucstvu da si je sam napisao, ili preveo >> a znas da jos nigde nije objavljena, da bude pisana (valjda) >> u YUSCII rasporedu da se ne koristi neki nepoznati program za >> pisanje, (npr: WST5.0) da se lepo zazipuje i okaci ovde za poruku.... Ja ne bih postavio sva ta ograničenja. (?) Ostavio bih samo lični sud o kvalitetu svakome ko želi da neko delo podeliti sa ostalima. U tehničkom smislu nije važan ni raspored naših slova. Ja sam kineske priče do sada slao u rasporedu "Računari" računajući da je Sezam "dete" ovog časopisa, ali je dobro došao bilo koji raspored. Poželjno bi bilo da je tekst čisti ASCII kod jer time omogućavamo najširu moguću pokretljivost za razne tekst procesora pa i na razne kompjutere. Pored ovoga, sjajno bi bilo da se potencijalni čitaoc privuče kratkim osvrtom ili pojašnjenjem o delu koje je prikačeno uz poruku.
knjizevnost.40 spantic,
> Ako hoćeš šaljiv odgovor, (?) za bilo koje književno delo > (dakle može i poezija) dovoljan je uslov da si ga (je) > pročitao do kraja. :) Kako stvari stoje sa vogonskom poezijom? ;)
knjizevnost.41 djelovic,
Ej, ucinite nesto za svoje kulturno uzdizanje :)! Vote for Uncle Balinda. Znam da svi citate ovu temu i mislite da ce se stvari same razviti svojim tokom i da ce ta biblioteka biti osnovana, medjutim suocite se sa tuznom istinom: Niko ne zna sta vi mislite dok to i ne kazete. Ostavite jedan red u temi knjizevnost.
knjizevnost.42 ilazarevic,
█ Kako stvari stoje sa vogonskom poezijom? ;) Bogami, ja bih poslao kilometar vogonske poezije samo kad bih imao; obožavam je!
knjizevnost.43 balinda,
>> ..... samo kad bih imao; obožavam je! Pada li nekome na pamet da, kada ima malo vremena, ukuca recimo neku pesmu koja mu se dopada. To uopšte nije tako strašno i, uglavnom, se može uraditi za par minuta.
knjizevnost.44 balinda,
JOJO (Od Pu Sung-linga) Iz zbirke "Liaotsai", od autora Pu Sung-linga /1630─1715/. Profesor Herbert A. čils preveo je jednu trećinu od ukupno 450 priča iz ove zbirke i nazvao ih "žudne priče iz kineskog studija". Nažalost, neke od najboljih priča nisu ušle u taj izbor. Inače, originalni naziv priče "Jojo" je "Hsiao Hsieh" koje je zamenjeno s obzirom da za evropskog čitaoca ne znači ništa. jojo.zip
knjizevnost.45 ssokorac,
-=)> Bogami, ja bih poslao kilometar vogonske poezije samo -=)> kad bih imao; obožavam je! Nemoj!! AAAAAAAAA!!!!!!!!!
knjizevnost.46 spantic,
Za.
knjizevnost.47 dexi,
Hocemo biblioteku SEZAM!! SVI, SVI, SVI ;)
knjizevnost.48 bandit,
JA glsam ZA! Neka se otvori Sezamova biblioteka! Johnny
knjizevnost.49 balinda,
Hvala svima na iskazanoj podršci, ali ipak treba videti koliko je to tehnički moguće i logički opravdano. P.S. Nadam se da će i odgovorniji od mene zauzeti stav po ovom pitanju?
knjizevnost.50 ilazarevic,
█ -=)> Bogami, ja bih poslao kilometar vogonske poezije samo █ -=)> kad bih imao; obožavam je! █ █ Nemoj!! AAAAAAAAA!!!!!!!!! žek, prvo ću da se nalijem grgolj-blasterom, pa kad opalim s poezijom, gotovi ste :) P.S. Šza spanticaĆ hajde ozbiljno pošalji malo poezije iz "Vodiča".
knjizevnost.51 bandit,
>> █ Kako stvari stoje sa vogonskom poezijom? ;) Ja bih molio za objasnjenje sta je to *vogonska* poezija? Johnny
knjizevnost.52 spantic,
> P.S. Šza spanticaĆ hajde ozbiljno pošalji malo poezije iz > "Vodiča". Sami ste to tražili ;> Dakle vogonska poezija, "Vodič za autostopere", Adams: " O frelani gruntibugli Vaše mikturacije jesu mi / ko plurdlani garblikloči i lurdgni sni. Grupe, zazivam Ti svoje puntovane turlingdrome. I huptozno da dranglaš me krinklim bindlvurdlama/ ili da te bacim međ gobervante svojim blarglgnječuronom čuvaj se ako te ne! Proštetnik Vogon Jelc"
knjizevnost.53 ilazarevic,
█ Dakle vogonska poezija, "Vodič za autostopere", Adams: Odlična je... najbolja poezija koju sam ikad čitao; mislim da bi se Laza Kostić osetio ugoženo pred ovakvom konkurencijom ;))
knjizevnost.54 ilazarevic,
█ Ja bih molio za objasnjenje sta je to *vogonska* poezija? Vogonska poezija je poezija bez smisla, reda i poretka. Pišu je Vogoni, čudna bića iz Adamsove knjige "Vodič kroz galaksiju za autostopere".
knjizevnost.55 mladenp,
> Sami ste to tražili ;> > > Dakle vogonska poezija, "Vodič za autostopere", Adams: žoveče, oprezno! Ne smeš toliko vogonske poezije da daš na jednom mestu. Mogao bi neko da strada od unutrašnjeg krvoliptanja.
knjizevnost.56 spantic,
> Ja bih molio za objasnjenje sta je to *vogonska* poezija? Kada ti ponude izbor između slušanja vogonske poezije i skoka u svemir bez skafandera, ljudi još zdravog razuma izaberu ovo drugo. Adams, "Vodič za autostopere kroz galaksiju" je knjiga gde imaš primera.
knjizevnost.57 ssokorac,
-=)> Ja bih molio za objasnjenje sta je to *vogonska* -=)> poezija? '...Na listi najgore poezije u čitavom univerzumu vogonska poezija treća je po redu...' '...Vogon poče da čita - radilo se o odvratnom odlomčiću koji je lično napisao. " O fredlani gruntibugli..." počeo je. Grčevi obuzeše Fordovo telo - bilo je to užasnije nego što je i sanjao. " ... Vaše mikturacije jesu mi / ko plurdlani garblikloči i lurdgni sni." "Aaaaaaaaaaargggghhhhhhhh" Ford zabaci glavu kada je zahvatiše nepodnošljivi udari bola. " Grupe, zazivam Ti", nastavio je bezosećajni vogon, " svoje puntovane turlingdrome." Glas mu se podiže do učasnog, uzbudjenog urlika. " I huptozno da dranglaš me krinklim bindlvurdlama / ili da te bacim međ gobervarte svojim blarglgnječuronom čuvaj se ako te ne!" ...' Nadam se da ti je sada jasnije? Nije? Ah, da: vogon se zove Proštetnik Vogon Jelc. Sad ti je sve jasno...:)
knjizevnost.58 ssokorac,
-=)> P.S. Šza spanticaĆ hajde ozbiljno pošalji malo poezije -=)> iz "Vodiča". Pogledaj moju poruku, imaš tamo najbolje (ili čini mi se sve) stihove koje je sam Proštetnik Vogon Jelc napisao! -=)> žek, prvo ću da se nalijem grgolj-blasterom, pa kad -=)> opalim s poezijom, gotovi ste :) Ne treba napominjati da se radi o pan-galaktičkom grgolj blasteru?
knjizevnost.59 ilazarevic,
█ Ne treba napominjati da se radi o pan-galaktičkom grgolj blasteru? Naravno, samo pan-galaktički konzumiram. Još ako sam u restoranu na kraju univerzuma, pa zverka koja sama pita šta ćemo od nje da jedemo... ima da se ucirkam načisto!
knjizevnost.60 prvul,
>>> P.S. Šza spanticaĆ hajde ozbiljno pošalji malo poezije iz >>> "Vodiča". >> >> Sami ste to tražili ;> >> >> Dakle vogonska poezija, "Vodič za autostopere", Adams: Pa ne mora samo vogonska... mogu da prođu i one pesme o omiljenosti i popularnosti teleportovanja, npr. : Sinoć sam se teleportovao sa Ronom i Sidom do Goge. Ron je uzeo Gogino srce, a ja Sidove noge. (Ako sam omanuo neku reč, sorry, trenutno nemam knjigu kod sebe.. :( )
knjizevnost.61 balinda,
Evo vam (konačno!?) i jedne dirljive priče za decu. Naslov je DEžAK-ZRIKAVAC /iz epohe žing-dinastije/ (od Pu Sung-Linga). zrikavac.zip
knjizevnost.62 ssokorac,
-=)> Odlična je... najbolja poezija koju sam ikad čitao; -=)> mislim da bi se Laza Kostić osetio ugoženo pred -=)> ovakvom konkurencijom ;)) Nemoj Lazu Kostića.... Sutra na pismenom pišem o njemu...umph. :(((
knjizevnost.63 ssokorac,
-=)> Naravno, samo pan-galaktički konzumiram. Još ako sam u -=)> restoranu na kraju univerzuma, pa zverka koja sama -=)> pita šta ćemo od nje da jedemo... ima da se ucirkam -=)> načisto! Samo nemoj predugo, dole na parkingu te čeka Marvin... Ako nastavi da prič svoju sudbinu naokolo svi će početi da izvršavaju masovna samoubistva!
knjizevnost.64 bandit,
>> Naravno, samo pan-galakticki konzumiram. Jos ako sam u restoranu na >> kraju univerzuma, pa zverka koja sama pita sta cemo od nje da jedemo... >> ima da se ucirkam nacisto! E momci, dajte da se lepo nadjemo kod MONOLITHBURGERA, pa da se najedemo i napijemo.... Johnny
knjizevnost.65 balinda,
PESNIžKI KLUB /iz epohe Sung-dinastije/ (od Vang žua) Ova priča je iz zbirke "Taiping Kvangči", pod brojem 490.; priču je napisao VANG žU /997─1057/. Vang je bio veoma obrazovan i mnogostran učenjak koji je živeo na početku epohe Sung-dinastije, i naginjanje ka Tang-poeziji u njegovo doba moglo je da bude razlog za ovu neobičnu i fantastičnu satiru na temu ondašnjih pesnika. Priča je nužno prerađena jer bi inače stihovi životinja imali manje značenje u bukvalnom prevodu; imena pesnika su potpuno prevedena na engleski jezik s obzirom da imena u originalu sadrže nagoveštaje o pravim likovima pesnika.. pes-klub.zip
knjizevnost.66 balinda,
Pošto još nismo ništa odlučili o tome da li nam je baš neophodan poseban direktorijum za našu biblioteku na Sezamu, a želeći da maksimalno olakšam svima koji su mi pisali da ih interesuju kineske priče, evo vam spiska poruka u kojima se nalaze sve do sada promovisane kineske priče na Sezamu. >> 6.7 majmun.zip >> 6.18 brada.zip >> 6.23 nefrit.zip >> 6.26 stranac.zip >> 6.28 ciennian.zip >> 6.29 strast.zip >> 6.30 madam-d.zip >> 6.31 cetit.zip >> 6.34 ljubmora.zip >> 6.61 zrikavac.zip >> 6.65 pes-klub.zip
knjizevnost.67 balinda,
LJUBITELJ KNJIGA (od Pu Sunglinga) Ova priča je iz zbirke "Liaotsai", a napisao je PU SUNGLING /1630─1715/. Pu je bio originalan i veoma darovit pisac-pesnik, ali je propao na imperijalnim ispitima. No ovo se nije odrazilo na njegov književni talenat jer su talentovani učenjaci često prezirali uspehe u službeničkoj karijeri. U Puovom slučaju, njegov prezir našao je izraza kroz ovu humorističku i veoma jarku satiru na političare i državne karijeriste. ljknjiga.zip
knjizevnost.68 dexi,
Da li ste zainteresovani za ZEN price?
knjizevnost.69 dexi,
PRAVI PRIJATELJ Pre mnogo godina u Kini zivese dva prijatelja, jedan koji je vesto svirao na harfi i jedan koji je vesto slusao. Kada je jedan svirao ili pevao o planini, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama." Kada je jedan svirao o vodi, onaj sto slusa bi rekao: "Evo jureceg potoka!" Ali onaj sto slusa se razboli i umre. Njegov pri- jatelj pokida zice na svojoj harfi i vise nikad ne zasvira. Oda tada je kidanje harfinih zica bilo znak blis- kog prijateljstva.
knjizevnost.70 drpr,
-> Da li ste zainteresovani za ZEN price? Ja i to puno!! drpr
knjizevnost.71 dexi,
SOLJA CAJA Nan-ina, japanskog ucitelja zena u periodu Meidji,* posetio je jednog dana neki profesor uni- verziteta koji je zeleo da se kod njega raspita o zenu. Nan-in je posluzio caj. Napunivsi solju svome gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao kako se caj preliva, ali kad vise nije moga da se suzdrzi, rece: "Puna je. Vise ne moze da stane!" "Kao i ova solja", rece Nan-in, "pun si svojih ubedjenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim zen ako prethodno nisi ispraznio svoju solju?" ------------ * Period Meidji (1868-1912) je razdoblje takozvanog "prosvetiteljstva" i "procvata civilizacije" u kojem se Japan, posle dugo vremena, otvorio prema Zapadu.
knjizevnost.72 dexi,
BLATNJAVI PUT Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovase po blatnjavom putu. Jaka kisa je jos uvek padala. Dolazeci jednim zavijutkom, sretose lepu de- vojku u svilenom kimonu i esarpi, koja nije mogla da predje raskrsce. "Dodji, devojko", rece odmah Tanzan. Podi- gavsi je u svoje narucje, prenese je preko blata. Ekido ne progovori do uvece, sve dok ne sti- gose do hrama u kome je trebalo da prenoce. Tada vise nije mogao da se suzdrzi. "Mi svestenicei ne pri- lazimo blizu zenama", rece Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zasto si to ucinio?" "Ja sam devojku ostavio tamo", rece Tanzan. "Da li je ti jos uvek nosis?"
knjizevnost.73 dexi,
VOJNICI COVECANSTVA Jednom prilikom je jedna divizija japanske ar- mije ucestvovala u manevrima. Neki od oficira na- djose za shodno da svoj stab smeste u Gansanov hram. Gansan rece svom kuvaru: "Oficirima spremaj istu hranu kao i nama." Ovo naljuti oficire koji su navikli na sasvim drugacije ophodjenje prema njima. Jedan pridje Gasanu i rece: "Sta ti mislis, ko smo mi? Mi smo vojnici koji zrtvuju svoje zivote za svoju otadzbinu. Zasto sa nama ne postupas shodno tome?" Gasan ozbiljno odgovori: "Sta ti mislis, ko smo mi? Mi smo vojnici covecanstva koji teze da spasu sva osecajna bica."
knjizevnost.74 mladenp,
Ih, bre, niko reč hvale da kaže. Dexi, svaka čast, priče su odlične. Samo nastavi. Mnogo volim kratke priče: ne moram da pamtim gde sam stao i šta se ono beše dešavalo na početku. :))
knjizevnost.75 balinda,
>> Ih, bre, niko reč hvale da kaže. Dexi, svaka čast, Evo, i ja se pridružujem čestitkama.
knjizevnost.76 dexi,
MESEC SE NE MOZE UKRASTI Rjokan, ucitelj zena, ziveo je na najjednostav- niji nacin u jednoj maloj kolibi u podnozju brda. Jedne veceri lopov udje u kolibu i otkri da u njoj nema niceg sto bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati i zatece ga. "Mozda si presao dug put da me posetis", rece pljackasu, "i ne bi trebalo da se vratis praznih ruku. Molim te, uzmi moju odecu kao poklon." Lopov ostade zaprepascen. Uze odecu i pobeze. Rjokan sede onako neodeven da posmatra me- sec. "Jadnik", sanjario je , "voleo bih da sam mo- gao da mu dam ovaj lepi mesec."
knjizevnost.77 dexi,
TAKO DAKLE? Ucitelja zena Hakuina susedi su hvalili kao co- veka koji ziv cednim zivotom. Blizu njega zivela je jedna lepa devojka ciji su roditelji drzali prodavnicu hrane. Iznenada, bez i- kakvog upozorenja, njeni roditelji otkrise da je u drugom stanju. Ovo razljuti roditelje. Devojka ne htede da prizna ko je otac, ali posle mnogo kinje- nja imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odose do ucitelja. "Tako dakle?", bese sve sto on rece. Kada se dete rodilo, doneli su ga Hakuinu. On je vec izgubio svoj ugled, sto ga nije mnogo brinu- lo, ali je veom dobro vodio racuna o detetu. Dobijao je mleko od svojih suseda i sve drugo sto je detetu trebalo. Posle godinu dana devojka-majka nije mogla vise da izdrzi. Rece roditeljima istinu - da je pravi otac deteta jedan mladic koji je radio na ribljoj pijaci. Majka i otac devojke odmah otidose do Haku- ina da ga mole za oprostaj, i iskreno se izvine, a i da uzmu dete nazad. Hakuin je bio predusretljiv. Ustupajuci im dete, sve sto je rakao bilo je: "Tako dakle?"
knjizevnost.78 dexi,
U ZEMLJI SNOVA "Nas skolski ucitelj obicava da zadrema svako popodne", pricao je jedan ucenik Sojen Sakua. "Mi deca smo ga pitali zasto to radi, a on nam je odgovorio: "Odlazim u zemlju snova da se sretnem sa starim mudracima, kao sto je i Kon- fucije radio." Kada bi Konfucije spavao, sanjao je drevne mudrace i kasnije o tome pricao svojim pratio- cima. "Jednog dana bilo je izuzetno toplo, pa neki od nas zadremase. Nas ucitelj nas izgrdi. "Isli smo u zemlju snova da se sretnemo sa drevnim mudra- cima, kao sto je i Konfucije cinio", objasnismo. "Sta su porucili ti mudraci?" zahtevao je da sazna nas ucitelj. Jedan od nas odgovori: "Otisli smo u zemlju snova i sreli mudrace. Pitali smo ih da li nas ucitelj dolazi tamo svako popodne, ali nam oni re- kose da takvog coveka nikada nisu videli."
knjizevnost.79 mkiric,
Ove zen-priče su izvanredne! Samo tako, Dexi. Pozdrav, Marko
knjizevnost.80 spantic,
Svaka čast Dexi na zen pričama.
knjizevnost.81 nick,
Stanislav Jezi Lec M A L I M I T O V I Ako bude interesovanja bice ih dosta. Za pocetak: Sedela je u lokalu, za stolom, sa nekim tipom, naspram mene. Njen partner mi je bio okrenut ledjima. Gledala je, kroz njega, kao kroz prazninu - u mene. Ocigledno, gledao sam i ja nju. Fantasticno smo se ra- zumeli. S vremena na vreme zaklanjao nas je njegov novcanik koji joj se urezao u srce.
knjizevnost.82 balinda,
VUK SA žUNGŠANA (od Hsieh Lianga) Ovu veoma zapaženu priču napisao je HSIEH LIANG, autor iz epohe Sung-dinastije, mada su neki delovi tekstova od drugog autora, od Ma žUNGŠI-a iz epohe Ming-dinastije. Sasvim je mogućno da je Ma prepravio i usavršio originalni Hsieh-ov tekst priče. Stil je visoko klasičan, dopuštajući da vuk govori jezikom vrlo obrazovanog čoveka, ali ova greška može da se oprosti ako se ima u vidu autorovo izvorno tumačenje ljudske nezahvalnosti prema životinjama, koje su naši prijatelji i verne sluge. vuk.zip
knjizevnost.83 bandit,
SJAJNO!!!!!!!!!!! Odusevilo me je!!!!! Johnny
knjizevnost.84 nick,
S.J. Lec MALI MITOVI Jedne noci nekoliko razbojnika napalo je X-a. - Kako ti zamisljas srecu? - upitao ga je kolovodja. - Uspeti tacno da odgovorim na ovo pitanje - huknuo je ukoceni X. - Imas srece - nasmejao se kolovodja - imas srece!
knjizevnost.85 nick,
S.J. Lec MALI MITOVI Savetovao mi jednom jedan Indus: -Poslusaj nasu mudrost, cekaj spokojno na obali reke i jednoga dana ces videti kako recna matica nosi truplo tvog neprijatelja. Cekao sam strpljivo. Nasuprot su, takodje, sedeli neki tipovi s udicama i lovili sta se dalo. Mozda su i oni cekali svoje neprijatelje? I napokon sam docekao. Nadosao je i moj neprijatelj. Plivao je, ruzicast i svez, lako zamahivao rukama. Naglo se trgao i ritmicki poceo da pliva napred. Jedan-dva, jedan-dva, blistala je njegova pozadina iznad vode. U jednom momentu mi se ucinilo da je lako savio taj deo tela na moju stranu i da se, cak, natrcio prema meni. Ti Indusi?!
knjizevnost.86 hercog,
Sta mislite da posaljem neke moje radove na sledece teme : Ja znam jedan dolap Trazim rec! Krojili su mi sudbinu , a mene nisu pitali za misljenje Hocu da te opisem recima , svete moj pozdrav Hercog ps. radovi nisu duzi od 2 strane
knjizevnost.87 dexi,
S A L J I !
knjizevnost.89 hercog,
Saljem vam jedan moj rad: Trazim rec ! Kisa se sliva niz posivelo nebo i kvasi crne ulice grada.Ljudi se pov- lace u kuce,u sebe,nestaju sa setalista i kejova.Niz reke tiho klize brodovi,se- ku sivu vodu,skoro mrtvu,bez svetlosti zivota.Gde je ona zelenkasta boja vode , pored koje su setali ljudi i deca i iz koje su ribari izvlacili hiljade riba?Sv- akim danom fabrike ispustaju velike kolicine smrtonosnog dima u vodu i vazduh i u njima dave sve zivo,iz njihove reke zivota crpe kap po kap snage i radosti.To- ne otpadaka pritiskaju zemlju,gutaju sume,gradove... U svetu ratovi,glad,siromastvo,smrt.Ljudi ginu,ubijaju jedni drugoga zbog drugojacijeg misljenja i zivota.Mnogi sebi dodeljuju ulogu boga,gospodare, ruse i ubijaju.Ljudi raznih boja jedni drugima zagradjuju tok reke zivota.Zasto je bela rasa bolja od crne? I oni su ljudi kao i drugi,i oni se radjajuda bi u zivotu nesto postigli,da bi odgajili decu,buduca pokoljenja.Velika glad hara og- romnim delom ove Zemlje,unistava ljudsku zelju za zivljenjem,rusi decu na prvim koracima zivota.Daleko od uglednog i mirnog zivota,mnogi narodi se bore za opst- anak,grcaju u nemastini i bedi.Velike zemlje bi mogle da im pomognu,ali uglavnom razmisaljaju "zasto da razbacuju novac na druge,neka se sami snalaze u svojim p- roblemima".Ljudi velikih i bogatih zemalja,koji zive u blagostanju,koji na svoj- oj kozi nisu osetili sta znaci glad,beda i siromastvo,mogu samo tako da misle,s- amo oni mogu da se razbacuju sa hranom,iskoriscavajuci male ljude.Oni im nude r- azne "pomoci" , ali se sve uglavnom zavrsava na tome da mali ostanu praznih ru- ku. Da li je sve ovo dovoljna opomena covecanstvu da stane,da se preispita? Da li su dosadasnje zrtve ratova,gladi i bolesti znak ljudstvu zemaljskom da ono sto radi nije uvek u redu i pravilno? Mislim da jos uvek ima vremena da se krene pravim ,ispravnim putem ,koji ce coveka ma kog naroda,vere i boje koze,izvesti u prvi plan,uciniti da moze da zivi mirnim i vedrim zivotom u cistoj i svetlijoj prirodi. napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.90 balinda,
FANTASTIžNO-HUMORISTIžKE PRIžE: 1. PRENOĆIŠTE /iz epohe Tang-dinastije/ 2. žOVEK KOJI JE POSTAO RIBA /iz epohe Tang-dinastije/ 3. TIGAR /iz epohe Tang-dinastije/ 4. KRžMA VENžANJA /iz epohe Tang-dinastije/ 5. SAN JEDNOG PIJANICE /iz epohe Tang-dinastije/ "Prenoćište", "žovek koji je postao riba", "Tigar" i "Krčma venčanja" ─ sve četiri priče napisao je LI FU-JEN, znameniti autor iz epohe Tang-dinastije. Ove priče su složene u zbirci "Taiping Kvangči", pod brojevima 418., 471., 429., i 159. Od sve ove četiri priče tog veoma plodnog pisca najbolje je poznata "Krčma venčanja", a izrazi kao "starac na mesečini" ili "vezivanje crvenih vrpca" ušli su u svakodnevni kineski rečnik. Tako je, na primer, priča: SAN JEDNOG PIJANICE (od Li Kung-tso-a) jedna od najpoznatijih priča iz Tang-perioda; napisao je LI KUNG-TSO, koji je autor i još nekoliko drugih popularnih pripovedaka. Kao i Li Fu-jen, i on je živeo u prvoj polovini IX veka. Priča "San jednog pijanice" je danas postala standardni kineski izraz u značenju da je čitav život kao i san. tang.zip
knjizevnost.91 hercog,
Izvinite sto nije bas formatirana (prepisao sam je iz editora direktno ovde) sledece cu bolje da formatiram. pozdrav Hercog
knjizevnost.92 balinda,
Evo vam jednog iznenađenja. Može li se desiti da je popularna "Pepeljuga" zapravao prastara kineska priča? Stručnjaci kažu da je ova verzija najstarija koja je pronađena širom sveta a sami procenite koliko ima veze sa "Pepeljugom" na koju smo navikli? PEPELJUGA /iz epohe Tang-dinastije/ (od Tuan ženg-šiha) Priča je pronađena u zbirci "Jujang Tsaatsu", a zabeležio je TUAN žENG-ŠIH, koji je umro 863 godine. Tuan je bio odani prepisivač čudnih i neobičnih narodnih priča. Učenjaci su proučavali kretanje i razvoj ove zbilja univerzalne, opšte svetske vilinske priče, i interesatno je da je najranija pisana zabeleška ove priče pronađena u Kini. Ova kineska verzija sadrži i slovenske elemente o životinjama prijateljima i germanske karakteristike o izgubljenoj papučici. Tuan je zabeležio da mu je ovu priču ispričao njegov sluga koji je bio pripadnik urošeničkih plemena iz Jungčou u današnjem Kvangsij. Najranija poznata evropska verzija ove priče je iz pera Bonaventure De-Perijea u njegovim "Nouvelles recreations et joyeux devis", štampano 1558. godine. S obzirom na istorijski značaj ovog dela, prevodilac sa kineskog ga je dao u prevodu što je moguće tačnijem originalu, bez ikakvih otstupanja ili dodavanja. pepeljug.zip
knjizevnost.93 hercog,
Hocu da te opisem recima , svete moj ! Jutro.Jos jedno jutro koje se ne razlikuje od hiljada dosa- dasnjih.Nebo se cedi niz prozor moje sobe,a sivilo mi zamucuje oci.Novi,sest hiljada trista sedamdeseti dan je pred mojom glavom. Na brzinu se oblacim,grabim knjige i bezim u skolu.Sat se priblizava osmici,a autobusa jos nema na vidiku.Polako prolaze godine dok se ne pojavi i vec zaboravljam kuda sam posao kad se uz skripu zaustavlja.Na jedvite jade se uguravam u njegov mravi- njak.Visim na prstima,pokusavajuci da ostanem uspravan , ali ubrzo postajem velika kifla sa torbom.Njegovo visocanstvo,Vozac,psuje i dere se na starca koji silazi.Ko je taj putnik da ga zadrzava.Gu- beci tlo pod nogama,stizem do sledeceg obora.Na izlazu iz mravi- njaka stoji jedan muskarac,zagradivsi izlaz svojim dugim rukama. Jedva ga izmolim da me pusti.Jos minut i bice osam .Trcim ka skoli, a voda i blato me obilno zaliva.Ipak sam stigao na vreme.Prolazi prvi,drugi,treci cas.Posmatram ostale.Vecina je bleda i uznemirena. Neki citaju novine,razgovaraju,igraju preferans.Covek na vrhu,kraj zelene tarabe,objasnjava nesto,ali ga malo njih slusa.On izbacuje, zapisuje,vice i tako u krug.Zvono.Dizemo se i setkamo.Odredjeni se penju po klupama,vicu,zamisljaju sebe kao albatrosa u letu,ali nisu svesni da ih prasina guta.Drugi davi trecega,treci ubija cetvrtog. Konacno i zavrsno zvono.Uspinjem se uz brdo umornih,uz brdo niz koje tece mali slap kise,koja jos uvek busi zemlju.Prolazi taj dan,prolazi jos nekoliko njih.Uskoro polazem voznju.Vreme tece i dolazi i taj dan.Nervozno setkam po poligonu gledajuci kako ljudi svojim rukama oru asvalt,dok samo retki,verovatno oni sa debelim konopcem za sobom,se uzdizu i lete rdjavim letom.Do- lazi i moj red.Srce mi kuca van mene,ja vise nisam ziv.Drug u plavom mi kaze kako je sve dobro,ali nije to to.Da li je bilo malo novca koji sam dao umiruci triput.Tog dana su svi umrli.I dalje zrna peska padaju s vrha ka dnu.Sa prijateljem odlazim na jedan posao u vezi trka.Ispod mosta u jednoj kancelariji ispunj- enoj dimom,i ko zna cime jos ne,sedimo i trudimo se da uradimo posao kako treba,da rezultati stignu na vreme.Povremeno ulaze ljudi,vicu na nas,neki i psuju.Zasto su oni stigli sesto sezde- set sesti,a ne treci.Zasto ih nismo gurnuli napred.Odlazimo na rucak,ali kad smo se vratili neki cica nam neda da udjemo.Nika- kva objasnjenja ne pomazu.Ugrabio covek malo vlasti pa misli da je uhvatio boga.Plavog vrata,naprsle glave ipak se nekako uvlac- imo.Od tada su prosli dani,ali nam novac jos nije stigao.Uzeli su ga neki drugi kojim je "mali crni mercedes sa registracijom malom". Svud okolo nekakva borba da se uhvati bog,da se uhvati patka. Svako kuce hoce da bude Sunce,da on bude taj. I tako stize vece,vece sest hiljada cetristo pedeset drugog dana.Vise nema sivila,ali je napolju mrak.Vise nema blata,ali ima prasine.Ali i pored svega,sutra ce svanuti sest hiljada cetristo pe- deset treci dan koji ce podici mrezu sa ovoga sveta. napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.94 dexi,
OBJAVLJIVANJE SUTRI Poklonik zena, Tecugen odluci da u Japanu objavi sutre, koje su u to vreme bile dostupne sa- mo na kineskom jeziku. Knjige je trebalo stampati na drvenim plocama* u izdanju od sedam hiljada primeraka, sto je bio ogroman poduhvat. Tecugen krenu na put da bi sakupio poklone u ovu svrhu. Nekolicina podrzavalaca bi mu dala stotinak zlatnika, ali u vecini slucajeva primao bi samo novcice. Svakom darodavcu bi zahvaljivao podjednako. Posle deset godina, Tecugen je imao dovoljno novca da zapocne svoj zadatak. U to vreme se dogodi da reka Udji pocne da plavi. Pojavi se i glad. Tecugen uze novac koji je sakupio za knjige i potrosi ga da bi spasao ljude od gladovanja. Zatim nanovo zapoce svoj posao oko sakupljanja. Nekoliko godina kasnije prosiri se zemljom neka epidemija. Tecugen dade novac koji je saku- pio za pomoc svom narodu. I po treci put zapoce svoj posao, i posle dva- deset godina zelja mu bi ispunjena. Stamparske ploce od kojih je napravljeno prvo izdanje sutri, danas se mogu videti u manastiru Obaku u Kjotu. Japanci pricaju svojoj deci da je Tecugen na- pravio tri zbirke sutri, i da su prve dve nevidljive zbirke cak nadmasile poslednju. ------- * Drvene ploce u koje su urezivana slova.
knjizevnost.95 dexi,
TUNEL Zenkai, sin samuraja, doputova u Edo gde po- stade pratilac jednog visokog sluzbenika. Zaljubi se u sluzbenikovu zenu i bi otkriven. U samo- odbrani, usmrti sluzbenika, a zatim pobeze sa zenom. Oboje kasnije postadose kradljivci. Ali zena bese toliko pohlepna, da se Zenkaiu poce gadit. Na kraju, ostavivsi je, otputova daleko, u pokrajinu Bizen, gde postade prosjak. Da bi se iskupio za svoju proslost, Zenkai odluci da u svom zivotu ucini neko dobro delo. Znajuci za opasni put koji se pruzao nad jednom liticom, a bio uzrok smrti i povreda mnogih ljudi, on odluci da probije tunel kroz planinu. Dok je danju prosio, Zenkai je nocu kopao tunel. Kada je proslo trideset gidina, tunel je bio 684 metra dug, 6 metara visok i 9 metara sirok. Dve godine pre no sto je posao bio gotov, sin sluzbenika koga je usmrtio, a koji bese iskusan macevalac, pronadje Zenkaia i dodje da ga iz osvete ubije. "Dacu ti rado svoj zivot", rece Zenkai. "Samo mi dopusti da zavrsim ovaj posao. Onog dana kada bude gotov, mozes me ubiti." Tako mladic saceka na taj dan. Nekoliko meseci prodje, a Zenkai je i dalje kopao. Mladic se umori ne radeci nista i poce da mu pomaze u ko- panju. Pomazuci mu godinu dana, poce se diviti Zenkaievoj cvrstoj voji i karakteru. Najzad tunel bese zavrsen i ljudi mogase da ga bezbedni koriste. "Sada mi odseci glavu", rece Zenkai. "moj po- sao je obavljen." "Kako mogu odseci glavu svom sopstvenom ucitelju?", upita mladic sa suzama u ocima.
knjizevnost.96 dexi,
U RUKAMA SUDBINE Veliki japaski ratnik Nobunaga odluci da napadne neprijatelja iako je imao deset puta ma- nje ljudi od protivnika. On je znao da ce pobediti, ali su njegovi vojnici bili sumnjicavi. Usput se zaustavi kod svetilista Sinto i rece svojim ljudima: "Posto posetim svetiliste, bacicu novcic. Ako padne kruna, pobedicemo; ako padne pismo, izgubicemo. Sudbina nas drzi u svojoj ruci." Nobunaga udje u svetiliste i pomoli se u tisini. Zatim izadje i baci novcic. Pade kruna. Vojnici tako zudjahu za borbom, da bitku lako dobise. "Niko ne moze izmeniti ruku sudbine", rece mu njegov pratilac posle boja. "Zaista ne moze", rece Nobunaga, pokazujuci novcic koji je bio dvostruk, sa krunama na obe strane.
knjizevnost.97 hercog,
"Svet ce biti bolji ili nikakav" Rasel Magla se dize iznad opustelog grada.Sve je u rusevinama. Nigde ni tracka zivota.Svud naokolo leze ljudi.Sunce,kao uzarena lopta se nazire kroz prasinu na posivelom nebu.Da li je to svet? Jutro.Budim se i posle nekog vremena ukljucujem televi- zor.Na programu nista novo osim prasine koja je preko noci pala. Jos uvek se ne zna hoce li biti rata u zalivu.Irak ne popusta,ali ni druga strana.Taoci iz nekih zemalja se vracaju kucama-ustupak Iraka.Posmatram ta lica kako zure.Irak porucuje da je Kuvajt nje- gova XIX provincija.Zbog cega se oni otimaju o Kuvajt.Da li zbog crnog blata koje ce ih na kraju pokriti. Havarija na nuklearnoj centrali-Bugarska;srecom nije do- slo do povecanja radijacije i svi su bezbedni.No da li je bas tako. Mozda i jeste,ali...U Beogradu temperatura prilicno visoka,apsolut- nirekord za ovaj vek.Gledam kroz prozor.Siva ulica sa razbacanim papirim,smecem,odbacenom hranom.Koliko li se hrane samo baca dok mn- ogo ljudi nema sta da jede,nema s cim da ishrani svoju porodicu.Dok jedni bacaju,razbacuju,drugi gladuju,jedva prezivljavajuci dan za danom.Jeli to sreca?Sve vise se krade da bi se opstalo,da bi se i dalje vukao dolap zivota. Uskoro ce i izbori kod nas. Svi se trude da dokazu kako su bas oni u pravu,kako svi drugi grese.Neki se vracaju u prosl- ost,crpe svoju energiju iz istorije,dokazujuci da su neprijatelji bili prijatelji,da su zlikovci bili dobrocinitelji.Samo mali ko- rak je do rata,do krvavog rata medju malim ljudima. Cak ni jabuka nije ono sto bi trebala da bude . Umesto vitamina postala je puna hemije,puna raznih otrova.Onda je bolje da se hranimo azotom,sumporom i ugljen-monoksidom koje i onako u- disemo.Zatrpavamo sume i travnata mora tonama plastike,papira,to- nama olova,cinka i zive.Rusimo drvece da bi doprli do Sunca,ali je ono sve dalje,i dalje,i dalje... Odjednom bljesak . Veliki,ogromni bljesak,stotinama puta jaci od svetlosti Sunca. Magla se dize iznad opustelog grada.Nigde ni tracka zivo- ta.Svud naokolo leze ljudi , a Sunce kao uzarena lopta se nazire kroz prasinu na pocrnelom nebu.Da li je to svet? napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.98 balinda,
Nisam mogao odoleti da sa vama ne podelim "pismo" Dragiše Vasića svome poginulom bratu. Smatram da je, posebno danas, vrlo dobro pročitati kako nismo svi za sve sposobni. Odlučio sam se za ovu temu smatrajući da je ovaj tekst to (svakako?) zaslužuje. BRATU ZVEZDANU Verovatno je da se već slegla tvoja humka. Ne raspoznaje se, možda, ni tvoje ime na malom drvenom krstiću kojim su tvoji drugovi što su te voleli obeležili mesto gde ćeš večno ostati. Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko utešili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, kažemo pokojni tako, kao da ništa nije prirodnije bilo od toga da ti pogineš u dvadesetim godinama na čukarima dobropoljskim. I kao što se niko, sem tvoje majke, nije o tebi interesovao dok si bio živ, tako isto i još manje će se o tebi neko raspitivati posle tvoje smrti. Ti si bio, ti si živeo tako malo, s tobom je svršeno, dragi brate. Kad si bio mali ti si najviše voleo da se igraš "dućana". U to vreme ja sam bio u onom dobu dečaka koji se ponosi što u familiji ima i mlađe dece od njega. I tada mi je uvek padalo u oči to da ti više voliš da se igraš "dućana" nego "vojske". A kad si malo poodrastao, ti si kao šegrt stupio u trgovačku radnju sa puno volje. Posmatrao sam te i u tom vremenu kako predano vršiš svoje poslove, da bi tvoj gospodar bio potpuno zadovoljan s tobom i da bi o Đurđev- i Mitrov-danu mogao doneti svojoj sirotoj majci, koja je radila tuđe, ono malo zlehude zarade. Tvoj otac bio je državni činovnik i posle svoga višegodišnjeg poštenog rada i svoje smrti, ostavio je tvojoj majci i deci 24 dinara mesečne penzije. Ti nisi znao da kriviš ni državu ni društvo što se tako malo odužilo tvome ocu, koji je, po pričanju svih koji su ga poznavali, bio savestan i vrlo vredan, ali si razumevao da je ono čime raspolaže tvoja majka vrlo malo i da je potrebno da je ti sa svoje strane što pre pomogneš. To je bio smisao tvoga života, to je bila sva tvoja ambicija, to je bio tvoj ideal i on bi to ostao da si makoliko živeo. Ti nisi služio vojsku jer je na tebe pao teret hranioca porodice; ti si, uostalom, za nju bio i nesposoban prema svome fiziološkom sastavu. O njoj i njenom pozivu ti nikad nisi ništa ni mislio i vojnik te je interesovao samo utoliko ukoliko je imao naročitu uniformu. Sećam se kako si posmatrao kad smo se mi, tvoji rođaci, vratili iz turskog i bugarskog rata. Kao pouzdano mogu da zaključim da si se ti čudio: kako ljudi mogu biti odvojeni od svojih poslova radi nečega što nije njihov neposredni interes. Takvo je bilo tvoje vaspitanje, jer ti, osim organizacije koju si sa drugovima imao radi proslave Đurđevskog uranka, drugih organizacija nisi poznavao. Ti si znao samo i isključivo za dug koji imaš svojoj majci i ni za kakav drugi dug, i, u stvari, ni prema kome drugom nisi ni imao kakve bilo određene obaveze, ti si bio ubeđen da samo i isključivo pripadaš njoj i nikome drugom i to ti se teško moglo osporiti. U poslednjem ratu, u jesen 1914, kad sam se vraćao na front, ti si pošao sa mnom kao neborac u štabu jednog dopunskog bataljona, koji je išao u sastav svoga puka. Došli smo bili do Vreoca, gde je naš brat Omil bio na predstraži prema neprijatelju, koji je već bio stigao u srce naše zemlje. Znam da sam te tada bio poslao da se sa Omilom vidiš i pozdraviš. Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha. Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujalo je pored tvojih ušiju, i ti si se vratio. To je bilo prvi put u tvome životu da ti osetiš sličan strah; pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogućnosti da možeš unesrećiti svoju majku. Te noći prenoćili smo nas trojica u jednoj maloj kućici punoj prljave slame i pamtim da ti nikako nisi mogao zaspati i da si prvi put tada preda mnom pušio cigaretu za cigaretom nervozno i zamišljeno. Od tada mi smo se videli samo nekoliko puta, a na Krfu tebe su uzeli za borca. Ja sam strahovao za tebe i rđave slutnje nikako me nisu ostavljale. A posle prve borbe koju je tvoj puk imao, Omil mi je javljao: "12. avgusta Zvezdan pogibe. Bili smo u istoj četi". Ja te nisam video onoga dana kad si pao, mili brate. Ali tačno mogu da zamislim kakav si izgledao u borbi i onda, kad je tvoje detinje srce prestalo da kuca. To mi nije teško da pogodim, jer sam poznavao i tvoju dušu i tvoje misli. Siroto jagnje naše! Ti si morao biti izvan sebe kad si kroz ubistvenu vatru trčao u streljačkom stroju. Ti si se unezvereno osvrtao na sve strane da nađeš mesto koje bi te zaštitilo, ti si tu zaštitu očekivao od svojih drugova koji su bili pored tebe i na koje si se uplašeno obazirao; za tebe je neshvatljivo bilo zašto se neko trudi da te ubije. Ali ništa dalje od tebe nije bilo nego pomisao da ti drugoga ubiješ. Ti si išao među svojim drugovima i ne poimajući zašto ćeš među njima. Sve one dužnosti o kojima su ti tvoje sterešine ranije govorile ti si momentalno zaboravio, ti ih, uostalom, kako valja nikad i nisi mogao razumeti. Tvoja je puška ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti koje si se užasno bojao, neprijateljsko zrno zaklalo te je. I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. septembar 1916. Dragiša
knjizevnost.99 hercog,
Krojili su mi sudbinu,a nisu me pitali za to Jednom davno,ziveli su kralj i kraljica,koji dugo nisu imali dece.Jednog suncanog dana rodio im se sin.On je sve vise rastao,ziveo u izobilju i sreci.Nista ga nista ga nije sputavalo da oslobodi svoju lik i um. Tako pocinju sve bajke kojima,verujem svi teze.Kao dete i ja sam koracao po nebu prica,jurio livadama raznobojnih bajki.Mislio sam da ovom svetu nigde nema kraja.Ali tocak se okretao i od maleckog klinca izrastao je decak,kojem je skola usla na put.Bio je to zacetak jednog novog zivota,dan kada su mi sve ptice odletele,izgubile se iz kaveza. Jutro.Jedino sto cujem je prodoran zvuk malog zvonca,ogro- mnog starog budilnika.Polako se iskobeljam iz toplog brloga u- bacim nesto smeca u kljun i trcim.Ubrzo se dokopavam poznate mi zgrade.Ostavite sve nade,vi,koji ste usli ovde,cini mi se, cujem iz svakog ugla.Sedam na stolicu.Nista ne cujem.Odjednom, uz skripu lanaca,kapija se otvara i ulazi covek sa spiskom. Ne trepcuci gledam kako njegove ruke dele zivot i smrt.I opet zvono,zvono stalno zvoni.Tisina.Na trenutak me Sunce malo oba- sja,pa nestane.Konacno kraj svega.Ja se krecem,idem,ali ipak stojim.Tiho zvoni mrak spustajuci se niz put... Bacam se u moj brlog i gledam,odnosno buljim u jednu ku- tiju iz koje dopiru zvuci i slika.Sutra dan opet isto,sve is- pocetka. Zelim da se vinem,da odletim za mojim pticama,negde gde cu ja biti ja , a ne jedan od miliona. I dalje se sve okrece...Hteo bih da sve stane,da se zau- stavi.Na kutiji vidim rat. Ljudi medjusobno gase ono malo sve- tlosti sto jos u njima tinja.Ljudi se dave,tonu,umiru.Ja to ne mogu da shvatim.Ko uzima ulogu boga,gospodari,pali i ubija? Ko mi namece nove resetke? Granica je zatvorena samo neki mogu preko nje. Dali je to sloboda ? Sam,sedim u zatvoru sopst- venog uma i mucim se raznobojnim pitanjima bez odgovora.Da li to na ovom svetu ima mnogo krojaca koji sve po svojoj meri si- ju...? No povremeno,se pojavi neki galeb,neka ptica visoko na nebu,koja kao da rusi sve planine,ali i ona nestane.To ce ve- cno trajati. Eto,to je zivot,moj mali zivot sa svim svetlostima i tama- ma. Iako ga nisam sam gradio,cini mi se da ga volim,jer i ja sam samo jedna jedinka, jedna svetla tacka medju milionima zvezda u svemiru. napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.100 dexi,
STA TO RADIS! STA TO GOVORIS? Ucitelj zena Mu-nan je imao samo jednog ucenika. Zvao se Sodju. Kada je Sodju zavrsio svoje izucavanje zena, Mu-nan ga pozva u svoju sobu: "Ja starim", rece, "i koliko znam, Sodju, ti si jedi- ni koji ce preneti ovo ucenje. Evo jedne knjige. Prenosena je od ucitelja do ucitelja kroz sedam generacija. Ja sam u nju takodje uneo mnoge svoje stavove, Knjiga je vrlo vredna i ja ti je dajem u znak tvog sledbenistva." "Ako je ova knjiga od takve vaznosti, bolje je ti zadrzi", odgovori Sodju. "Ja sam tvoj zen primio bez belezenja, i njime sam zadovoljan." "Znam", rece Mu-nan. "Ipak, ona je prenose- na od ucitelja do ucitelja kroz sedam generacija, pa je mozes zadrzati kao simbol primanja mog uce- nja. Evo ti." Razgovarali su kraj vatre, Istog trena kad Sodju oseti knjigu u svojim rkama, ubaci je u rasplamta- lu vatru. On nije imao sklonosti za posedovanjem. Mu-nan, koji se nikad ranije nije naljutio, vrisnu: "Sta to radis!" Sodju uzvrati vicuci: "Sta to govoris!"* --------------------------------------------------------- * Ova prica negira stavove o navodnoj iskljucivosti ucite- lja zena i njihovog polaganja prava na ucenikovu istinu o zenu. Primer pokazuje koliko su vazne nove, licne spoznaje o zenu s v a k o g ucenika. One su, u odredje- nom trenutku, jace i od vise vekova saznavanja do kojeg su dosle ranije generacije izucavalaca zena, tj. od celokupne saznajne "teorije". To je dokaz da zen, kao predmet ucenja (izucavanja), predstavlja i dalje zivu materiju, nezavrsenu i potpuno otvorenu sadasnjim i budicim spoznajama.
knjizevnost.101 dexi,
NAJVREDNIJA STVAR NA SVETU Kineskog ucitelja zena Sozana upita jedan ucenik: "Koja je najvrednija stvar na svetu?" Ucitelj odgovori: "Glava mrtve macke." "Zasto je glava mrtve macke najvrednija stvar na svetu?", pitase ucenik. Sozan odgovori: "Jer joj niko ne moze da od- redi cenu."
knjizevnost.102 dexi,
UCENJE O CUTANJU Ucenici skole Tendai ucili su se meditaciji jos pre no sto je zen stigao u Japan. Cetvorica njih, medju sobom bliskih prijatelja, obecase jedno dru- gom da sedam dana nece progovoriti. Prvog dana su svi cutali, Meditacija im je uspesno zapocela, ali kad pade noc i uljane lampe pocese da zmirkaju, jedan od ucenika ne izdrza da ne uzvikne slugi: "Namesti te lampe." Drugi ucenik, iznenadjen, cuvsi ovog da govo- ri, primeti: "Ne bi trebalo da izgovaramo ni jednu jedinu rec." "Glupaci. Zasto pricate?", upita treci. "Ja sam jedini koji nije progovorio", zakljuci cetvrti.
knjizevnost.103 balinda,
Lepo, ali vrlo slično kao poruci 3.265. P.S. (Nisam obrisao jer je tamo bio odgovor na citat, a ovde je citiran kao doprinos temi knjizevnost.)
knjizevnost.104 ivana,
Zaista je predivno..imam i ja par pricica.
knjizevnost.105 dexi,
ZEN RAZGOVOR Ucitelji zena svoje mlade ucenike vezbaju da se izraze. Dva su zen hrama imala po jednog svog malog sticenika. Jedan od njih bi, iduci svako jutro da nabavi povrce, sretao na svom putu drugog. "Kuda ides?", pitao bi jedan. "Idem kug god me noge nose", odgovori drugi. Ovaj odgovor zbuni prvog decaka i ovaj otide do svog ucitelja po pomoc. "Sutra izjutra", rec mu ucitelj, "kad sretnes tog momcica, postavi mu isto pitanje. On ce ti isto odgovoriti, a ti ga onda upitaj: "A ako nemas noge, kuda onda ides?" To ce ga srediti." Decaci se opet sretose sledeceg jutra. "Kuda ides?", upita prvi. "Idem kud god vetar dune", odgovori drugi. Ovo mladica opet dovede u skripac, koji svoj poraz ispirca ucitelju. "Upitaj ga kuda ide ako nma vetra", predlozi ucitelj. Sledeceg dana decasi se sretose po treci put. "Kuda ides?", upita prvi decak. "Idem na pijacu da kupim povrce", odgovori drugi.
knjizevnost.106 dexi,
ISTINSKA PROMENA Rjokan je ceo svoj zivot posvetio izucavanju zena. Jednog dana cuje da njegov sestric, uprkos upozorenju porodice, trosi svoj novac na jednu kurtizanu. Posto je sestric preuzeo Rjokanovo mesto upravljanja porodicnim imanjem, a imetak bese u opasnosti da bude procerdan, rodjaci zamo- lise Rjokana da nesto preduzme. Rjokan je trebalo da prevali dug put da bi posetio sestrica, koga inace nije video vise gidona. Sestric je izgledao zadovoljan sto ponovo vidi svog ujaka i pozva ga da kod njega prenoci. Rjokan je celu noc presedeo meditirajuci. Ujutru, spremajuci se da krene, rece mladicu: "Mora biti da starim, ruke mi se tako tresu. Hoces li mi pomoci da zavezem kais na sandali?" Sestric mu rado pomognu. "Hvala ti", zavrsi Rjokan, "vidis, covek postaje svakim danom sve stariji i nemocniji. Vodi dobro racuna o sebi." Tako Rjokan otide, ne pominjuci ni jednom jedi- nom recju kurtizanu ili zalbe rodjaka. Ali, od tog jutra, sestricevo rasipnistvo prestade.
knjizevnost.107 dexi,
UKUS BANZOVOG MACA Matadjuro Jagju je bio sin cuvenog macevaoca. Otac ga se, verujuci da je sinovljev rad bio isuvise prosecan da bi dostigao majsorstvo, odrekao. Tako Matadjuro otide na planinu Futara i tamo pronadje cuvenog macevaoca Banzoa. Ali Banzo potvrdi ocevu ocenu. "Zelis da ucis mace- vanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo. "Ti ne ispunjavas zahteve." "Ali kad bih naporno radio, kolko bi mi go- dina trebalo da postanem majstor?", navaljivase mladic. "Ostatak zivota", odgovori Bonzo. "Toliko ne mogu da cekam", objasni Matadju- ro. "Rado cu proci kroz sve poteskoce, samo ako bi me ti ucio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?" "O, mozda deset godina", popusti Banzo. "Otac mi stari i uskoro cu morati da se brinem o njemu", nastavi Matadjuro. "Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?" "O, mozda trideset godina", rece Banzo. "Kako to?", upita Matadjuro. "Prvo kazes deset, a sada trideset godina. Podnecu sve potesko- ce da postanem majstor ove umetnosti u najkra- cem roku!" "E pa", rece Banzo, "u tom slucaju ces mora- ti da ostanes kod mene sedamdeset godina. Covek koji zuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uci." "U redu", slozi se mladic, najzad shvativsi da je prekoren zbog svoje nestrpljivosti. "Slazem se." Matadjuru bese receno da nikako ne govori o macevanju i da nikada ni ne dodirne mac. Kuvao je svom ucitelju, prao sudove, spremao mu kre- vet, cistio dvoriste, uredjivao vrt, bez i jedne reci o macevanju. Prodjose tri godine. Matadjuro je jos uvek radio isto. Bio je tuzan misleci na svoju buducnost. Jos nije ni poceo da izucava umetnos kojoj je posve- tio zivot. Ali jednog dana Banzo mu se prikrade iza ledja i prestravi ga udarivsi ga drvenim macem. Sledeceg dana, dok Matadjuro kuvase pirinac, Banzo opet neocekivano iskoci pred njega. Posle ovog, Matadjuro je morao i dan i noc da se brani od neocekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prosao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog maca. Ucio je tako brzo da je izazivao osmehe na licu svog ucitelja. Matadjuro postade najveci macevalac u zemlji.
knjizevnost.108 cacxa,
> Rjokan je ceo svoj zivot posvetio izucavanju > zena. Jednog dana cuje da njegov sestric, uprkos ^^^^ Ubaci naša slova čoveče... Da ne shvati neko pogrešno ;))))
knjizevnost.109 dexi,
:)))) Sto, a sto smeta. Malo dvosmislenosti nije na odmet ;)
knjizevnost.110 hercog,
Evo jednog teksta koji je poslala Sonja Prus Poceo je nervozno da se pakuje. Imao je u vidu reci one dvoje koje je sreo na stepenice: ima bomba u tvom stanu, eksplodirace za 5 min.; spremi se i bezi sto dalje sa ovog mesta. Ruke su mu drhtale, a pot je izbio po celom telu. Jos 4 min., a sve je pocelo kad je CIA ponudila njemu saradnju, pre nekoliko meseca. Kako li je mogao to da prihvati? Ali tada nije znao da ce se sve ovako zavrsiti. Setio se lepih i teskih trenutaka svoje "karijere", svega sto je doznao, lako, bezgrizno provedenih dana - a kako da zaboravi onu lepoticu sa kojom se upoznao prosle noci!. Uh, jos samo 2,5 min. Sta da uzme, a sta da ostavi; gde ce to odneti i sta cemu. Setio se njene reci: "Pazi se, spremaju ti zamku, nemoj se lako prevariti!" Ali, sto je trebalo da ucini? Nije znao. Spremao se uzurbano, u panici. I setio se: ovo je bio trik, samo test njegove odlucnosti i izdrzljivosti. Pa da, sigurno je to. I laknulo mu je. Seo je na krevet i buljio u sat. Eto, jos samo 11 sekundi i sve ce proci. Jos 2 sekunde (srce mu je prestalo raditi, za momenat), pa 1 sekunda i NISTA - nije eksplodirala bomba, nista se nije desilo - znaci, ona je imala pravo, zamka, to je bila TA zamka. Ali, nadmudrio je on njih. Sad ce telefonirati njoj i zahvaliti joj se. Tako je. Posao je ka telefonu i zavrteo njen broj, sav srecan. Javila se ona, snimljena na traci: Da, ocekivala sam tvoj poziv. Imao si pravo, bila je to lazna zamka, ali ovaj tvoj poziv NIJE - sad se aktivira ta bomba, zar ne cujes sudbonosni zvuk koji ti se priblizava ? Previse si saznao i moras to da platis! I tada se to desilo: eksplozija, a nakon toga-nistavilo. Ipak, nije on njih nadmudrio, kasno je ovo shvatio, prekasno. Cak nije imao ni dovoljno vremena da zazali za sve to.
knjizevnost.111 sprus,
STA JE JAKO? Kaze se da je nekom prilikom kineski filozof Konfucije (oko 551-479 pne) pitao Lao Cea, najuticajnijeg kineskog filozofa-misticara (inace Konfucijevog prethodnika): - Sta je jace? Ono sto je cvrsto ili mekano ? Umesto odgovora, Lao Ce otvorio je usta i upitao Konfucija u kakvom stanju mu je jezik. - Odlicnom - A moji zubi? - Davno su vec svi nestali.
knjizevnost.112 ndragan,
Predlažem da Sonja pošalje na makedonskom; pod jedan, zaželeo sam se da ga malo čujem (makar na latinici) a i njoj bi, pretpostavljam, bilo lakše; pod dva, mislim da ima ko da prevede. Pod tri, zar zaista ne može da nas dobije, ili joj je istekla pretplata? Dan danas se pitam da li je zadovoljna odgovorom na ona teška pitanja iz teme religija; od onda se javlja samo preko tebe, pa ne znam šta je. Hercog, kaži šta se događa, ako nije tajna? Bue_ NDragan
knjizevnost.113 mnikolic,
Već duže vreme razmišljam da na Sezamu pokrenem pitanje pozorišta. Mislim da su "daske koje život znače" sasvim neopravdano zapostavljene. Kako na Sezamu ne postoji tema koja se bavi direktno pozorištem odlučio sam da čitavu stvar smestim ovde, u temu književnost, jer mi se to čini najprikladnijim mestom za početak. Nadam se da moderator neće imati ništa protiv i da će u dogledno vreme zbog nadam se mnoštva poruka otvoriti odgovarajuću temu. Pre par godina pozorište je zapalo u duboku krizu. Repertoar je postajao sve skromniji, poseta sve manja, a unutar samih kuća javljali su se sve češći i ozbiljniji potresi. Ukratko rečeno, katastrofa. Međutim, nekim čudom koje ja nisam u stanju da prepoznam (što i nije važno), prošle, a pogotovu ove sezone stvari su se drastično promenile na bolje. U ovoj sezoni bih čak mogao reći da pozorište doživljava eksploziju i istinski preporod. Veliki je broj izvanrednih predstava (neke ću spomenuti nešto kasnije), ali ono što je posebno važno je da se publika vraća i to u velikom broju. Mnogi se slažu da je jedan od uzroka tome baš ova katastrofalna situacija u kojoj živimo i koja je sve većem broju ljudi već neizdržljiva u psihičkom smislu. Ljudi osećaju strašnu potrebu za povratkom lepog i pravih vrednosti i kao jedan od rezultata nanovo otkrivaju pozorište. Ima dosta istine u svemu tome, ali bilo bi krajnje nepravedno ne staviti na prvo mesto baš one koji stvaraju. Najveće zasluge ja pripisujem njima. No, da se vratim samim predstavama. Ovom prilikom samo ću spomenuti - preporučiti one koje smatram najzanimljivijim; neke od njih sam i sam gledao. U JDP-u, "Pozorišne iluzije" i "Knez Pavle". U Stupici, "Hajde da se igramo" i "011". U Beogradskom dramskom, "žekajući Godoa", "Ko se boji Virdžinije Vulf" i "Staklena menažerija". U Zvezdara teatru, "Profesionalac", "Mala", "Kus Petlić". U Narodnom pozorištu, "Sirano de Beržerak", "Učene žene" itd. Ovo je samo deo repertoara beogradskih pozorišta. Za neke predstave karte su rasprodane i par nedelja unapred. Krajnje je vreme za veliki povratak u pozorišta jer imamo sjajne glumce, reditelje, i uopšte, oni koji se bave teatrom jako dobro znaju svoj posao.
knjizevnost.114 hercog,
Evo, saljem i duzu verziju ovog teksta, pa odlucite koji je bolji (duza verzija je prvo nastala, pa sam skracujuci je dobio ono sto ste vec videli ovde). Krojili su mi sudbinu,a nisu me pitali za to Jednom davno,ziveli su kralj i kraljica,koji dugo nisu imali dece.Jednog suncanog dana im se rodi sin.On je sve vise rastao,ziveo u izobilju i sreci.Nista ga nista ga nije sputavalo da oslobodi svoju lik i um. Tako pocinju sve bajke kojima,verujem svi teze.Kao dete i ja sam koracao po nebu prica,jurio livadama raznobojnih bajki.Mislio sam da ovom svetu nigde nema kraja.Ali tocak se okretao,zrnca su padala s vrha ka dnu,i od maleckog klinca izrastao je decak,kojem je skola usla na put,sasekla dotada- snje koprcanje.Bio je to zacetak jednog novog zivota,dan kada su mi sve ptice odletele,izgubile se iz kaveza. Jutro.Jedino sto cujem je prodoran zvuk malog zvonca,ogro- mnog starog budilnika.Polako se iskobeljam iz toplog brloga, nekoliko puta se okrenem,ubacim nesto smeca u kljun i trcim. Posle dugotrajnog plivanja kroz afalt i vodu dokopavam se poznate mi zgrade.Ostavite sve nade,vi,koji ste usli ovde, cini mi se,cujem iz svakog ugla.Drhtavim korakom se uspinjem uz stepenice,ali sto vise idem na gore , sve vise se gusim u prasini i blatu.Sedam na stolicu.Nista ne cujem.Ponovo zvono ne to je vrisak,to sigurno nekoga muce.Odjednom,uz skripu la- naca,kapija se otvara i ulazi covek sa spiskom.Ne trepcuci zu- rim,gledam kako njegove ruke dele zivot i smrt.I opet zvono, zvono stalno zvoni.Ulazim,izlazim,i tako u krug.Sunce me malo obasja,pa nestane.Konacno kraj svega.Nebo se cedi niz brdo, obilato me zaliva prasnjavim blatom.Ja se krecem,idem,ali ipak stojim.Tiho zvoni mrak spustajuci se niz put.Bacam se u moj brlog i gledam,odnosno buljim u jednu kutiju iz koje dopiru zvuci i slika.Sutra dan opet isto,sve ispocetka.Svakim danom isti put,isti dogadjaji i tuge.Zelim da se vinem,da odletim za mojim pticama,negde gde cu ja biti ja,a ne jedan od miliona. No i na tom putu,na putu od brloga do skole i nazad nije sve u blatu,u crnini.Na trenutak se izdignem,poletim,ali mi nesto ub- rzo slomi krila.I dalje se sve okrece.Hteo bih da sve stane,da se zaustavi.Ponovo sam u brlogu.Na kutiji vidim rat.Ljudi me- djusobno gase ono malo svetlosti sto jos u njima tinja.Ljudi se dave,tonu,umiru.Ja to ne mogu da shvatim.Ko uzima ulogu boga, gospodari,pali i ubija? Ko mi namece nove resetke? Granica je zatvorena samo neki mogu preko nje.Da li je to sloboda? Sam sedim u zatvoru sopstvenog uma i mucim se raznobojnim pitanjima bez odgovora.Izgleda da na ovom svetu ima mnogo krojaca koji sve po svojoj meri siju.Povremeno se pojavi neki galeb,neka ptica visoko na nebu,ali i ona nestane.To ce vecno trajati. Eto,to je zivot,moj mali zivot sa svim svetlostima i tamama. Iako ga nisam sam gradio,cini mi se da ga volim,jer i ja sam sa- mo jedna jedinka, jedna svetla tacka medju milionima zvezda u svemiru. napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.115 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI Sreo sam u zivotu coveka koji se uporno kod svih raspitivao da li znaju neko sredstvo za uklanjanje tatuaza. Bilo mu je potrebno ako bi se, kojim slucajem dokazalo da dva i dva nisu cetiri. Takav tatuaz bio je na njegovim prsima.
knjizevnost.116 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI Rekao mi je B. sta misli o C. Nasmejao sam se i kazao: - Cudno, isto mi je rekao C. o tebi. - Nema veze - odgovorio mi je B. - ja to ipak kazem javno. Ali samo neka on proba i da pomisli o meni ono sta ja mislim o njemu.
knjizevnost.117 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI - Ah!!! - uzdahnuo sam duboko. - Gde vas boli? - zapitao je doktor. I tada uopste nisam znao gde da pokazem na svoju dusu.
knjizevnost.118 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI Pazi, vracajuci se duboko nazad u praistoriju, da ne budes ubijen toljagom od nekog prerusenog atomskog fizicara koji te prati.
knjizevnost.119 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI To je bio Vitez istine. Ceo zivot je proveo u potrazi za njom. Kazu da je nasao. - I sta je dakle istina - upitao sam. - Istina je, - odgovoreno mi je - da ga je istina ubila.
knjizevnost.120 nick,
Stanislav Jezi Lec MALI MITOVI IZ NAJNOVIJIH LITERARNIH ISTRAZIVANJA Pronasao sam nepoznati zavrsetak Andersenove bajke "Carevo novo ruho". Glasi ovako: - Pogledajte ipak je go! - povikalo je neko dete, pokazujuci na suverena. I pre nego sto su cetiri sluzbene carske metrese uspele da pokriju monarhova stidljiva mesta, dete je radosno zatapsalo rucicama i dodalo: - I ustrojen!!!
knjizevnost.121 dexi,
Pre neki dan sam procitao "Lovac u razi" od Selindzera. Da li bi neko mogao da mi pomogne i da mi kaze ko je napisao pesmu (ili, jos bi bolje bilo da je posalje u ovu temu) iz koje je sledeci stih - "Sretne li ko usred razi nekog ko ga trazi"? Unapred hvala :) Dejan
knjizevnost.122 dexi,
Ima li ko HAIKU poeziju? Ako ima nek je salje Dejan
knjizevnost.123 bandit,
>> Ima li ko HAIKU poeziju? >> Ako ima nek je salje "Djevojčica jagode brala..." Johnny
knjizevnost.124 .bale.,
E, pošto sam tek sad saznao za Roman, a nemam WST5.0, ne mogu da pročitam ko čovek. Ne bi bilo zgoreg da ga prebaciš u običan yuscii ili ascii... Regards from .bale. ! #8*)+-<
knjizevnost.125 bandit,
>> E, pošto sam tek sad saznao za Roman, a nemam WST5.0, ne mogu da >> pročitam ko čovek. Ne bi bilo zgoreg da ga prebaciš u običan yuscii ili >> ascii... Zakačena je i ASCII poruka jedna ili dve ranije ili kasnije od te WST5, a nju prepoznaje PcShell 7.0 i možeš odatle da je pogledaš... Johnny
knjizevnost.126 dave,
Zar nije "Djevojcica brala jagode..." DRC
knjizevnost.127 nnenad,
rz B00000000000000 Zdravo svima, literarno opredeljenim drugarima...Bicu kratak i jasan. Posto niko od nas nema dovoljno novaca za individualno izdanje svojih radova i oni trunu tako po coskovima sobe, zeleo bih da napravimo jedno slobodno i besplatno izdanje literarnih radova i taj fajl, lepo oblikovan i spemljen za stampu prosledimo svim korisnicima Sezama...Licno se bavim pisanjem kratkih prica i spreman sam na svaki oblik saradnje u cilju da nasi radovi konacno ugledaju svetlo dana. Molim sve zainteresovane da se jave i daju predloge. S postovanjem,nnenad
knjizevnost.128 nnenad,
********************************************************** 1. Dok potmuli se bongo Iz dubina dzungle Sred kljucanja krvi i titranja senki Pita Na zalu Gde crn kamen pesak pokri i Beli se ribe skelet Mesecevom liku sto i bore dobi Nad humkon zaklinje se pseto Tad i kraba puzi mrakom A crne vode Od Mojsija jace odasvud su... ********************************************************** 2. Cuj! Pitam te! Kako da s tobom surov, ko zvezdan pogled budem? Kako? Kako, kad vec te pitam? ********************************************************** 3. Mesecev je lik Krv na snegu Pogled tvoj Dok besmisleno juris Brvnarom Dok bezumno mandalis Vrata ********************************************************** PS. Ovo su bili trenuci jedne mladosti koja to vise nije... Sada je to posveceno mojim kcerima - Teodori i Marijani
knjizevnost.130 nnenad,
Evo saljem malo haiku poezije, nadam se da ce ti se dopasti...Cujemo se pozdrav,nnenad haiku.zip
knjizevnost.131 spantic,
> Evo saljem malo haiku poezije, nadam se da ce ti se > dopasti...Cujemo se Gde je?
knjizevnost.132 nnenad,
Datoteka haiku.zip se nalazi na 6.130 pozdrav nnenad
knjizevnost.133 nnenad,
Evo jos malo haiku poezije... Pozdrav, Nesha haiku1.zip
knjizevnost.134 hercog,
Šta mislite da pošaljem ovde jednu interpretaciju pesme M.Pavlovića "Treba ponovo" ? Hercog
knjizevnost.135 nnenad,
Proba u pozoristu Usao sam u veliku sobu i mirno stao kraj vrata... Sav u belom lezao je na postelji...Pogled mu sirok,kao da razmislja, uko- cen i stabilan. Ruke smrznute na grudima, prosarane venama... Izmedju prstiju viri sveca, plamen drhce i vosak se sliva niz njegove prste. Oko njega nekoliko ljudi, jedan od njih sa posebno izrazenim grcem bola na usnama.Drugi u uglu sapce reci molitve. Jedini zvuk u potpunoj tisini. A, opet, kao da je nesto nedostajalo pravom utisku...Ne znam, nisam siguran u to... Zasjala je u tmini misao, mnogo hladnija od svega ovoga. Preklao sam je,pre nego sam postao svestan nje- nog znacenja. Viknuh tada, malo promuklo i nesigurno - " Odlicno momci, odlicno, naredna proba je sutra u 10.30, a onda generalna. Posle toga premjera...Ustaj stari,izgorece ti prsti od te svece , idemo momci....Sve cekam da vidim lica u prvim redovima, ha, ha, pun pogodak stari moj...idemo sada..." P.S "Brze vode pobogu! Dajte, cepajte mu kosulju, cepaj to majku mu ...Stari, stari!!! Skloni tu svecu za ime sveta, sta je sta ste se ukocili, dajte ga na vazduh....brzo!" P.P.S Na probi LONDON CENTRAL THEATRE-a, 19. novembra 1869 godine , umro je na probi, od srca, prvak drame Harry Spiegelmann... P.P.P.S Predstava nije propala. Nasao sam zamenu vrlo lako. Covek je vrlo brzo usao u stos zaustavljanja daha, igajuci mrtvog, bez mimike i treptaja. Publika u prvim redovima je bila fascinirana.
knjizevnost.136 nnenad,
> Sta mislite da posaljem ovde jednu interpretaciju pesme > M.Pavlovica "Treba ponovo" ? > Hercog -------------------------------------------- >>> Sto da ne...Volim dobru poeziju...Cu, Nesha
knjizevnost.138 veca,
BRZINA USPORAVA POKRETE Otvorena vrata nisu je upozorila da je neko ušao. A trebalo je. Sedeći u ćošku, u fetalnom položaju, pratila je otkucjaje srca, muvu na staklu,praši- nu na polici, smetnje na TV ekranu, noge koje joj prilaze. Zaustila je da kaže.
knjizevnost.139 veca,
SVLAžENJE Svlačila se pred ogledalom. trebalo je to videti.
knjizevnost.140 veca,
PLAVI PORCELAN mali majo Naslikaj me na porcelanu tako je lakše razbiti me, cepanje je mučno. Rasprsnuta u hiljadu komada... smešna slika ironije. Pravilno urađeni veštački zubi lebde iznad glave. Walkmen zaglušuje ironiju, briše svet gluposti kojom se braniš. Moje oči šetaju po porcelanu kao na ulju, buljiš u njih iz tvog glupog sveta. Ne dodiruj moje oči! Više nisu plave. Više ne vidim kakve su.
knjizevnost.141 veca,
KAO GOST Igram pored prazne limenke piva želudac se grči pod težinom u proširenoj formi blago talsanje svetlosti priziva duhove osame kroz sobu defile nepoznatih neproživeljenih u ruci praznina prolazna toplota zime ignorišući svet van sebe pozivam se u goste.
knjizevnost.142 veca,
za početak, toliko od mene... Vesna Denčić
knjizevnost.143 mladenp,
> za početak, toliko od mene... > > Vesna Denčić Bravo, je l' ima još? Mladen
knjizevnost.144 balinda,
>>>> Vesna Denčić >> >> Bravo, je l' ima još? >> Mladen Pridružujem se Mladenu, samo tako Veco.
knjizevnost.145 ivans,
* >>>> Vesna Dencic * >> * >> Bravo, je l' ima jos? * >> Mladen * * Pridruzujem se Mladenu, samo tako Veco. Pridruzujem se Mladenp-u i Balindi. Samo napred! Pozdrav, Ivans.
knjizevnost.146 hercog,
Interpretacija pesme M.Pavlovicća "Treba ponovo" Ovo je pesma pesnikove nade, preokreta u dotadašnjem nizu ose- ćanja. U njoj se prvi put javlja reč nada. čivot nas nosi, baca nas kao lišće otpalo sa grana, šamara nas i udara. Nama je potreban kor- en da bi se učvrstili, potrebno nam je nešto zašta bi se vezali. To može biti tradicija, sopstveni koreni, može biti porodica. Ali i po- red tog ukotvljenja mi još nismo sigurni, javljaju se nove nevolje, novi problemi : "treba zatvoriti kapije na gradu i braniti se od no- voga zmaja". Taj zmaj je za svakog nešto posebno. Za jedne je čovek, za jedne stvar. Da li postoji izlaz iz svega toga? Po Pavloviću to je pokret, to je rad. On uzdiže čoveka u visine, upoređuja ga i sa sam- im sinom božijim. U toj ulozi čovek je i svetac i mučenik. On će na kraju ipak završiti svoj put, ali će ga svetlost obasjati : "ni jutra nema bez kremena koji se laktom tuče". Učmala površina civilizacije mora da se zatalasa. Sve mora biti u pokretu. Mrak u srcu se mora razbiti, mora se kresnuti kremen čove- čnosti. Ali i pored nade u ovoj pesmi se javlja i smrt : "ni žetve nema dok se ne oplaču snoplja". Ona je stalno prisutna i nemoguće ju je i- zbaciti iz prostora. Ma koliko joj se čovek suprotstavljao i bežao o- na će ga stići. Ali to istovremeno neće biti i kraj čovekovog duha, njegovog dela. Pesnik uzvikuje, naređuje da se nalazi nov put,da se pomeri s me- sta, iz blata, iz mirne i mutne vode zaspale civilizacije. Ali kako zaspale? Zaspale duhom, duhom koji nije u pravcu sveopšteg daha : "tre- ba ponovo pronaći put i poziv zemlje i pravac daha". Pored smrti, pored toga kraja javlja se i nov početak. Pesnik ka- zuje da starost treba da se skloni, da propusti nov vetar da produva životnim krajevima. Starost je sebi uzgajila plod, koji je sazreo i treba da bude ubran. Tada ona mora da se povuče, da : "kolenu hitrom ostavi maha". Na kraju se javlja i motiv krila, motiv slobode, ali i motiv če- žnje, jer ta krila još uvek nisu na našim leđima i mi ne možemo da se vinemo u visine sve dok ne pronađemo svoj zreli i žuti plod. Evo i pesme "Treba ponovo" M.Pavlović Treba ponovo pronaći nadu i list sa korenom na humci kraja, treba zatvoriti kapije na gradu i braniti se protiv novog zmaja. Treba ponovo pronaći nadu. Utehe nema bez vrha od koplja, ni jutra bez kremena koji se laktom tuče, ni žetve nema dok se ne oplaču snoplja, ni vazduha dok se mehom ne povuče. Nema utehe bez drške od koplja. Treba ponovo pronaći put i poziv zemlje i pravac daha, na raskrsnici plod treba uzbrati žut, kolenu hitrom ostaviti maha i čeznući za krilima, krenuti na put. Pesmu "Treba ponovo" napisao Miodrag Pavlović, a interpreta- ciju Aleksandar Hercog. Hercog
knjizevnost.147 nnenad,
Gadjenje Kako si? Tvoje oci su dobro, a ti? Je li ti zao zbog poljupca? Ja sada cekam. Veceras cu biti cudan i zgadice mi se ceo svet. Volecu te navece, osamnaestog maja hiljadu devetstotinadevedesete.
knjizevnost.148 nnenad,
Istina Bravo! Prvi put istina na papiru! Posledica bolesne atmosfere je istina na papiru. Ne osecam nista prema bolesti, atmosferi, isini a i papiru. Zivotinja se ipak docekala na sve cetiri noge!
knjizevnost.149 nnenad,
U sobi sa violinama Rodio sam se u sobi sa violinama. Srecan i sam. U pocetku cutljiv. Mislio sam da se cutanje cuje, da su to istopljene reci... Prozirne i duboke... Tek danas tako mislim... I mislim da sam mnogo toga precutao...
knjizevnost.150 nnenad,
Problem No zacudo vidljiv svom ostalom zivom i nezivom svetu Predmet o koji si udario pametnom glavom tvojom Tebi nevidljiv je bio. Plakao si... Progledao si...
knjizevnost.151 nnenad,
Pogledi u plamen Psao sam sa sopstvenom molitvom na usnama prema crnim vratima samostana, evropski ubedjen u svoj korak. A unutra, tiho, sa svecama i freskama koje niko ne gleda, sa starim oltarom pored koga se samo prolazi. Pogled mi tada polete isagore u jednoj slucajnoj sveci, proguta ga plamen a crno osta na zidu... Zidovi su puni pogleda a svi pogledi garom obelezeni. Pozeleh da gledam nesagorivo plamenu, a zelja ostade u vazduhu punom tamjana, sitna i bespomocna. Starac je gledao u mene pogledom odavno sagorelim u plamenu svih samostanskih sveca. Zvao se Solomon Kos i imao devedeset godina. Od tada ja dugo trazim pogled Solomona Kosa... --------------------------------------------------------------------- Svanjivalo je i jutro je bilo hladno, a ja sam isao dugo i bio umoran... Cuo sam kako pricaju da mi pogled prolazi kroz plamen i da su zidovi od toga tako crni... Stajao sam usamljen i zapalio svoju poslednju svecu... Stajao i gledao... To je goreo slepi svestenik sivih ociju, otac Solomon Kos.
knjizevnost.152 nnenad,
P.S Hvala na paznji! Ukoliko Vam se dopada, ima jos..
knjizevnost.153 nnenad,
Hi, bravo, odavno nisam procitao poeziju koja tako dobro balansira na krovu jedne petospratnice... I svi misle da ce pasti... I svi gledaju u coveka... Niko ne slusa pesmu.
knjizevnost.154 ivans,
* Niko ne slusa pesmu. Slusa, slusa! Pozdrav, Ivans.
knjizevnost.155 mladenp,
> I mislim da sam mnogo toga precutao... Ali dobro je da ovo nisi. :)
knjizevnost.156 veca,
* * * Iz paradoksa neki se rađaju, neki umiru nadajući se boljem. Upleteni u vlastite zamke sišu koren života. Bez prošlosti, bez budućnosti, ostavljeni na milost i nemilost.
knjizevnost.157 veca,
VREME PROŠLO, VREME SADAŠNJE... Igrajući se vrapcima, trošila sam poslednju koricu hleba. Dugo nakon toga skakutala sam gradom, sakuplajući ono što vrapci nisu pojeli.
knjizevnost.158 veca,
CENTRALNA LIžNOST Prolazeći kroz centar grada moju pažnju privukla je gomila ljudi koja je nešto vikala i mahala rukama. Radoznalost me odvukla u središte zbivanja. Nisam shvatila šta se desilo, ali je bilo divno biti u centru pažnje!
knjizevnost.159 stomic,
$ P.S Hvala na paznji! $ Ukoliko Vam se dopada, ima jos.. Sviđa mi se. Ali, da malo nema uticaja Jima Morrisona i njegove poezije. Pozdrav stomic ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
knjizevnost.160 nnenad,
> Svida mi se. Ali, da malo nema uticaja Jima Morrisona i > njegove poezije. >>Nema...U zivotu nisam procitao nista od J.M. Cu, Nesha
knjizevnost.161 veca,
SCENA Gutač plamena izašao je na binu, presretan što gostuje u velikom gradu, što nastupa u pravoj hali, što ga gleda toliki broj ljudi, što ga voditelj, pre- ko mikrofona, tako gromoglasno najavljuje... Gutač plamena sapleo se o gajtan mikrofona.
knjizevnost.162 veca,
NESMOTRENOST Dvadesetogodišnji mladoć u pokušaju da, skokom sa jedanaestog sprata izvrši samoubistvo, usmrtio je staricu, glasila je novinska vest. Sudiće mu se za ubistvo iu mehata. Mladić je prinuđen da živi dok ne odsluži grešku u proračunu.
knjizevnost.163 veca,
>>* >> Mladen >>* >>* Pridruzujem se Mladenu, samo tako Veco. >> >> Pridruzujem se Mladenp-u i Balindi. Samo napred! >> >> Pozdrav, >> Ivans. Drago mi je da sam privukla pažnju, i, sa malim zakašnjenjem, zahvaljujem na podršci.U poslednje vreme sam imala suviše malo vremena za pisanje, pa se nadam da ćete mi vi biti dodatna inspiracija. :))) bye voli vas veca
knjizevnost.164 veca,
PO ZAKONU SILE Voleli smo da se igramo u komšijinom dvorištu. Komšija je bio dobroćudan čovek i nije nam branio. Kad je bombardovan Beograd komšijino dvorište pretvoreno je u ruševine. A mi smo naglo odrasli. veca
knjizevnost.165 veca,
IDEJE Dugački rukavi sem što greju, mogu poslužiti i u druge svrhe. Tako na primer u zimskom periodu ja ne nosim ručni sat. Nepoznatim znatiželjnicima pružam mogućnost da pitaju, a mađioničarima upropaš- tavam fazon. veca
knjizevnost.166 veca,
one priče i pesme zaboravila sam da potpišem, moje su :)) veca
knjizevnost.167 veca,
AD ACTA Zablude u koje sam upletena ne pripadaju isključivo meni. Podstanar je slučajno, pogrešno razumeo poruku i izvršio samoubistvo. Od tada strpljivo sedim u sobi i čekam reinkarnaciju. Neke stvari moram da mu objasnim. veca
knjizevnost.168 veca,
POSLEDNJI TRAG U pokušaju da sklopim ukrštene reči, preturala sam po knjigama i rečnicima, tražeći odgovarajuću reč za smak sveta. Nezadovoljna, istrčavši iz sobe, ugledah traženu reč. veca
knjizevnost.169 nnenad,
JEDNO POZNANSTVO Cutala je... Zeleo sam da pogodim njene misli, ali kao i za svih ovih godina nije mi poslo za rukom ni sada... Steta, zaista, jer tog trenutka sam poceo da gorim, od nogu prema gore, veselim, tamno-zutim plamenom. Vec tada sam znao da nemam vise ni jednu ruku da bacim pepeo na njena stopala i sacekam neko novo cudo. A pepela je bilo tako mnogo... Nesha
knjizevnost.170 nnenad,
PRVA VATRA Prvo krik - opor i ljut. Zabatrgao se davno u grlu jednog sapiensa, dokopao jezika, oprzio usne. Taj urlik svesti je imao fizicku moc da stvori predstavu onoga sto mi danas vrlo stilizovano i sa merom slazemo od slova u jednu jedinu rec - vatra. Danas kao zamenu za prvi i jezgroviti krik plamena moras izgovoriti tu rec. Zamenu za krik koji je nosio u sebi neznanje da vatru gasi voda... A mi jos uvek cesto sedimo pored vatre i grejemo se krikom iz proslosti.
knjizevnost.171 nnenad,
PAS Dosao je da me ujede... Dva puta me je ujeo... Nije me bolelo. Zaboravio je da se ipak samo ponasao kao pas, a ujeo me kao covek.
knjizevnost.172 nnenad,
Poruke pod brojem 6.170 i 6.171 poticu takodje od moje malenkosti Nesha
knjizevnost.173 veca,
UDES Saši Pogunuo! Vest ju je pogodila kao grom iz vedra neba. U stomaku joj se nešto zgrčilo... u momentu, kao da se paralisala. Bili su mladi kad su se upoznali. Ljubav na prvi pogled. On tek izašao iz vojske, željan provoda, uživanja, nezasit... nije čak, umeo dobro ni da se ljubi. Trudio se. Pomagale su i neke druge žene. Ali vraćao se. Iskusniji... Više se neće vratiti, kada joj je najpotrebniji... da još jednom oseti njegov dodir, miris i težinu tela, strujanje kroz kičmu, koje bi, umesto sada njene, izazvala njegova ruka... Nadolazeći talas vrhunca, koji se širio kroz njene udove, eksplodirao je, zajedno sa slikom sudara... mnogo krvi... Na belom čaršafu, pokraj njenog tela, ležao je mali crni revolver. veca
knjizevnost.174 pjankovic,
> > UDES > Lijepo! Pedja
knjizevnost.175 veca,
LOMAžA Pazeći da mleko ne iskipi, razmišljala sam šta bi se desilo kad bi mleko iskipelo. Da li bih na vreme reagovala, ili bih tako zamišljena pustila da kipi i gori, dok dim ne uaguši sva čula i oduzme sposobnost tresgovanja, pretvarajući, postepeno, stan u veliki oganj... Izašavši iz bolnice, odlučih da više nikada tako duboko ne razmišljam. veca
knjizevnost.176 wizard,
>> Izašavši iz bolnice, odlučih da više nikada tako duboko >> ne razmišljam. To ti dođe kao ona fora: "Gledam mleko da ne prekipi ... hm, ipak je prekipelo". :) Samo napred, Veco! Pozdrav, Nenad
knjizevnost.177 dexi,
Bolje da prekipi nego da se usiri!
knjizevnost.178 veca,
ZAŠTITNI ZNAK Kad smo bili klinci ukrali smo dedi ordenje i podmetnuli bedževe Roling Stonsa. I dan danas kad se uparadi, šepuri se svojim ordenjem, dok mi muku mučimo da mu ukrademo bedževe. veca
knjizevnost.179 balinda,
Mišel Turnije: "Kralj Vilovnjak" "Dvanestogodišnje dete je dostiglo nenadmašiv stepen ravnoteže i procvata koji od njega čine remek delo sveta. Srećno je, sigurno u sebe, s poverenjem u svet koji ga okružuje i koji mu izgleda potpuno usklađen. Lice i telo su mu toliko lepi, da je sva ljudska lepota samo više ili manje udaljen odsjaj ovog doba. A onda, katastrofa. Sva rugoba muškosti - ta rutava prljavština, ta samrtnička boja sazrelog mesa, bodljikavi obrazi, taj nesrazmeran magareći ud, bezobličan i smrdljiv - sručuju se na malog princa zbačenog s prestola. Postaje mršava raga, grbava i bubuljičava, skrivenog pogleda, koja halapljivo guta šljam bioskopa i zabavnih koncerata, ukratko, postaje mladić. Smisao razvitka je jasan. Vreme cvetanja je prošlo. Mora se postati plod, mora se postati seme. Bračna zamka uskoro se zaklapa nad nesrećnikom. I eto ga s drugima, upregnutog u teška kola produžavanja vrste, prinuđenog da dâ svoj udeo u demografskom prolivu od koga čovečanstvo već počinje da crkava. Tuga jedna, užas. I za kog vraga? Neće li na tom đubrištu uskoro da izniknu novi cvetovi?"
knjizevnost.180 veca,
(S)KRETANJA Meditirajući nad završenom knjigom, kroz otvoren prozor, iz ulične buke dopre do mog uveta jedno slabašno, ali ipak, dovoljno glasno: ua. Potom nešto glasnije. A zatim, gromoglasno, iz mnogih grla: uaa, uaaa!!! Dokle li će da me petljaju u politiku, pomislih. Bacih knjigu i istrčah na ulicu. veca
knjizevnost.181 sasa.m,
=> Na belom čaršafu, pokraj njenog tela, ležao je mali crni revolver. " Zar nije v - čaršav ?
knjizevnost.182 veca,
>> To ti dođe kao ona fora: "Gledam mleko da ne prekipi ... hm, ipak >> je prekipelo". :) ova priča nema izvor u toj fori, u vremenu u kom je nastala, tj. pre nekoliko godina kad me Dača Kocijan ubeđio da treba da pišem priče, u to vreme je onaj koji je mnogo razmišljao lako podlegao... a ne sumnjam da bi i danas. sory, autorska sujeta :))) bye veca
knjizevnost.183 veca,
PROZOR U SVET Otvorivši televizor, vadio je deo po deo, dok od njega nije ostala samo prazna kutija. Gurnuo je glavu u napravljenu prazninu i čekao. žekao. Nakon dužeg vremena, iznervirano, pokupio je sve delove i zajedno sa kutijom izneo na đubrište. Začuđenom komšiji objasnio je da mu ne treba prozor u svet, u kom vlada totalni mrak. veca
knjizevnost.184 vmisev,
> ... do mog uveta ... Uva! Vladimir Mišev :) P.S. "Vrati Perici njegovo uvo" (c) DpD P.P.S Mala šala, ne ljutiš se?
knjizevnost.185 veca,
>> Zar nije v - čaršav ? jeste, sory, greška u kucanju, žurila sam pa nisam uočila. veca
knjizevnost.186 veca,
KOME SE ZALOMI Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Ne može se oteti utisku da kljucne gospodara, a onda, ode vrat. veca
knjizevnost.187 mladenp,
>> ... do mog uveta ... > > Uva! > > P.P.S Mala šala, ne ljutiš se? Uha! PS Šala šalu stiže... :))
knjizevnost.188 cacxa,
> Ne može se oteti utisku da kljucne gospodara, a onda, ode vrat. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Da li ovde baš ide *utisku* ? Nešto ne verujem. Da je bilo *želji* ili *nagonu* bilo bi sve u redu. Konstrukcija *utisak da kljucne* mi deluje vrlo pogrešno. pozdrav, cacxa ps: zezno sam ndragana ;))))
knjizevnost.189 veca,
>> P.P.S Mala šala, ne ljutiš se? ne ljutim se, ne dopire do mog uveta :))) Najvažnije je da sam skrenula pažnju, čim me ispravljate, znači da me i čitate :) pozdrav veca veštica
knjizevnost.190 veca,
* * * Prozori su bili na sunčanoj strani i bila je jesen sedela je u najudaljenijem uglu gostinjeke sobe umazana krvlju koja nije bila njezina krvlju slučajnog prolaznika što požele joj laku noć. veca
knjizevnost.191 vmisev,
> KOME SE ZALOMI Jedna od najboljih stvari do sada. Da kritika ne bi bila u prazno, tipa: "čivela Veca, Veca je najbolja" itd... evo i obrazloženja mog mišljenja: Naslov je dobar, jer, po meni, ironično aludira na sadržaj teksta. "Kome se zalomi (vrat?)". Može se i tako shvatiti, ali, normalno, ni jedan tekst nije jednoznačnan, i bez obzira na nameru autora, može se shvatiti na onoliko načina koliko ima čitalaca. > Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Rečenica tipa: "Prase je ujelo dete". Ko je koga ujeo? I ovde imamo takvu dvosmislenost. Da li vrabac koji se nalazi u ruci gospodara ima tužnu sudbinu, ili vrabac tu tužnu sudbinu drži u svojoj ruci (kandži, shvatimo "ruci" kao pesničku slobodu). Po mom mišljenju, oboje. Ovde odlično upotrebljeno! > Ne može se oteti utisku... ^^^^^^ Veco, pa zašto? Taman sam te nahvalio. I tako banalna greška. Bez ikakve namere da se mešam u tvoj rad, mislim da bi bilo pogodnije upotrbiti "poriv", "želja", itd... Sve u svemu: DOBRO!. Kratko, bez ikakvog "sala", višeznačno (i te kako, a to volim), ima duha, sve je fino ukomponovano. Samo ti i dalje piši, imaš odličnih ideja, samo bi trebalo sve to malo ispeglati, a mi ćemo čitati, hvaliti, a i grditi. Ne kažem da ostalo ne valja, samo mi je ovo baš zapalo za oko, leglo mi. Vladimir Mišev :)
knjizevnost.192 vmisev,
> Uha! Uheta ;) Vladimir Mišev
knjizevnost.193 ndragan,
/ Zar nije v - čaršav ? Ne, v je koFerat.
knjizevnost.194 ndragan,
/ ps: zezno sam ndragana ;)))) Hvala ti ko bratu. Ne vidi mi se glava od posla ovih dana. Imaš piće.
knjizevnost.195 veca,
>>> Ne može se oteti utisku... Gospode bože šta sam ja uradila (na jučerašnju primedbu nisam stigla da odgovorim). Nije utisku, nego instinktu. Tako je to kad se žuri. Kad sam odlučila da, gotovo svakodnevno šaljem svoje radove, u početku je išlo sve prilično brzo, međutim, sad već treba nešto vremena, a kako ceo dan radim, u hroničnom sam nedostatku. Imam original verziju, u slučaju da neverujete... Hvala što me pažljivo čitate voli vas veca bye P.S. Pod kojim li sam ja utiskom bila te večeri...?
knjizevnost.196 veca,
ispravka KOME SE ZALOMI Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Ne može se oteti instinktu da kljucne gospodara, a onda, ode vrat! veca
knjizevnost.197 cacxa,
> Nije utisku, nego instinktu. Tako je to kad se žuri. Kad Mada je moglo i *utisku* , uz dodatak od dva slova : Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Ne može se oteti utisku da, kljucne *li* gospodara, ode vrat. pozdrav, cacxa
knjizevnost.198 veca,
PORTRET Dugme je bilo malo, crno, iskrzano, sa tragovima konca, tkanine, tela vlasnika. veca
knjizevnost.199 bandit,
Svakome se može dogoditi da mu ponekad potone brod...... .........meni je potonuo "Nimitz"! Johnny
knjizevnost.200 veca,
BROD U BOCI čarls Bukovski ležao je na podu, raširenih strana, mrtav pijan. veca
knjizevnost.201 veca,
SLUžAJ ZA POSMATRANJE Gledajući predstavu jednog pantomimičara postideh se. Ja toliko pokreta napravim i kad govorim. veca
knjizevnost.202 veca,
MOĆ(NIK) Šest dana nije radio ništa. Sedmog dana je seo i napisao Bibliju. veca
knjizevnost.203 ssokorac,
Sinoć sam pričao na RELAY-u sa nekim Brazilcem koji je čitao treći deo Ender-a (dakle, ipak postoji...). Zove se Ksenocid (Xenocide). Ne Brazilac, nego knjiga.:) Kaže da je knjiga većinom dobra, i kako on kaže, ima dosta filozofiranja i pričanja o metafizici. Još jedna velika promena u stilu. Samo, kaže, ima veliku zamerku kraju knjige koji je, po njemu, veoma loše uradjen. Sve u svemu, nadam se da ćemo ga ubrzo naći kod nas... Stasha
knjizevnost.204 veca,
NEPOZNATI PREDELI Trčala sam kroz noć i saplela se o kamen. To je bio moj prvi pad po mraku. Drugi pad desio se mnogo pre, kad sam ispala babici iz ruku. veca
knjizevnost.205 dkuki,
> NEPOZNATI PREDELI > > Trcala sam kroz noc i saplela se o kamen. To je bio moj > prvi pad po mraku. Drugi pad desio se mnogo pre, kad sam > ispala babici iz ruku. > > > veca Da li je to bila ista ona babica koja je meni ispala iz ruke? Jadna devojka jos od onda ima takve traume. Znas li da joj nisu dali ni tanjir da opere. Na dan vencanja ispala joj je olovka iz ruke i jos do dan danas ostala je devojka. Jadnica izgubila je zivce, a i pare su joj ispale usput kada je resila na svoj jad i ocaj da otputuje negde gde joj vise nista nece ispadati. Desilo se nesto sto sigurno nisi cula, veco. Onako isfrustritana tvoja babica ispala je na autoput pod tockove nekom kadilaku. Vozac istih kola je u tom trenutku trazio olovku koja mu je isp..(znas vec). Pre neki dan otisli smo joj na sahranu. Skupili su se svi oni kojima je doticna ispala ili su joj ispaldali. Desilo se ono sto niko nije pretpostavio. Kada su u mukloj tisini spustali njen poslednji dom (bog da joj dusu prosti)... ═════╦══╗ ┌───── ════╣ ──┴┐ ║ ║ └┐ ══╩══╝ └────
knjizevnost.206 vmisev,
> Trčala sam kroz noć i saplela se o kamen. To je bio moj prvi pad po > mraku. Drugi pad desio se mnogo pre, kad sam ispala babici iz ruku. Kako se, bre, *drugi* desio pre *prvog*? Ili je ovakav redosled posledica babicine nepažnje? ;) bye, Vladimir
knjizevnost.207 balinda,
>> Kako se, bre, *drugi* desio pre *prvog*? Ili je ovakav >> redosled posledica babicine nepažnje? ;) E, pa taj pad se desio dok još nije znala da broji. ;)
knjizevnost.208 veca,
MIKRO-KLIMA žeprkajući po pesku iskopala sam jedan neobičan i nadsve sićušan kamen. Ta neobičnost bila je u oblliku ljudskog oka. Kasnije, pod lupom, oko je, dostigavši određene razmere, zaplakalo. veca
knjizevnost.209 dave,
Fenomenalno! DKUKI samo tako! Harvester Of Sorrow ...AND JUSTICE FOR ALL Greetz, Rat
knjizevnost.210 veca,
PREKOPAVANJA Prekopavanjem arheološkog nalazišta nađene su kosti vođe davno izumr- log plemena. Vođa se probudi, upita koji je vek i nastavi da se pravi mrtav. Ima još ceo vek do ustanka. veca
knjizevnost.211 dkuki,
> > Ceprkajuci po pesku iskopala sam jedan neobican i nadsve > sicusan kamen. Ta neobicnost bila je u oblliku ljudskog > oka. Kasnije, pod lupom, oko je, dostigavsi odredene > razmere, zaplakalo. > > > veca Zdravo VECo! Iduci tako slucajno se sapletoh o kamen koji je neko bacio, ne sluteci sta cu doziveti isto vece. Legao sam sa nemirima koji su nadletali moju ispraznjenu svest, polako ih zamenjujuci onim sto nesvesno ujutro zovemo ruznim snovima - kosmarima, kada se ispred mene javila neka zena u crnom kostimu pruzajici svoje nerazvijene, omlohavele ruke ka mojoj glavi. Bunilo je dostizalo vrhunac i podsvesno mozak je alarmirao povratak u realno, ali ja nikako nisam mogao da, da, da...progledam na svoje desno oko. Ovu ti poruku kuca moj dezurni duh i preko njega ti porucujem : "Vrati mi to PROKLETO OKO dok i ovo drugo nije zaplakalo!" ════╦═══╗ ┌── ║ ║ ┌┬┘ ═╬═══──┘│ ═══╩═══╝ └────────┘
knjizevnost.212 veca,
BORBA BIKOVA Borba bikova sa pristojne udaljenosti izgledala je prilično zastrašu- juće. Bik je bio velik i crn, kao i svaki normalan bik, a toreador mali, kao svaki normalan čovek. Bik nije znao da toreador ima veliko crveno srce, koje je u borbi za život trebalo probosti. Glupa životinja jureći za crvenim plaštom, nabode se na ono za šta uopšte nije znala da je crveno. veca
knjizevnost.213 veca,
>> Kako se, bre, *drugi* desio pre *prvog*? Ili je ovakav redosled >> posledica babicine nepažnje? ;) >> Vladimir E sad budi siguranda nisi u pravu ! ako niste čuli za ironiju, pesničku slobodu, stilske vežbe...etc potrudite se malo... pozdrav veca
knjizevnost.214 veca,
BUBA-ŠINTER Jedna buba šetkala se gore-dole po sobi, iritirajući moje nerve. Kojoj li vrsti pripada, razmišljala sam, i da li da je ubijem?! Zgazila bih je, kad bih bila sigurna da je buba-švaba, ovako, plašim se da ne zgazim nedužna čoveka. veca
knjizevnost.215 veca,
>> Da li je to bila ista ona babica koja je meni ispala iz ruke? >> Jadna devojka jos od onda ima takve traume. >> Znas li da joj nisu dali ni tanjir da opere. >> Na dan vencanja ispala joj je olovka iz ruke i jos do dan danas >> ostala je devojka. >> Jadnica izgubila je zivce, a i pare su joj ispale usput kada je >> resila na svoj jad i ocaj da otputuje negde gde joj vise nista nece >> ispadati. Desilo se nesto sto sigurno nisi cula, veco. >> Onako isfrustritana tvoja babica ispala je na autoput pod tockove >> nekom kadilaku. Vozac istih kola je u tom trenutku trazio olovku >> koja mu je isp..(znas vec). >> Pre neki dan otisli smo joj na sahranu. Skupili su se svi oni >> kojima je doticna ispala ili su joj ispaldali. >> Desilo se ono sto niko nije pretpostavio. Kada su u mukloj tisini >> spustali njen poslednji dom (bog da joj dusu prosti)... >> ═════╦══╗ ┌───── >> ════╣ ──┴┐ >> ║ ║ └┐ >> ══╩══╝ └──── >> Pokušaj malo na svojim idejama da radiš, lako je kukurikati nad tuđim jajima. pozdrav veca
knjizevnost.216 vmisev,
> ako niste čuli za ironiju, pesničku slobodu, stilske vežbe...etc potrudi- > te se malo... Ma čuli mi, al' je si li ti čula za šalu? Pa kad bi sve poruke ozbiljno komentarisali, onda bi ovo bila mnogo ozbiljna tema (logično, zar ne? :). I što samo mene napade? Ja se malo našalio na račun nespretnosti babice, a ti tako. Pa nije žena kriva što te malo ispustila. dkuki je sve lepo obja- snio. A stislke vežbe mi ne spominji. Bar dok ne položim teoriju književno- sti. Posle može. OK? I nemo', bre, da nam se ljutiš. Nije zdravo (rastu bore). bye, Vladimir P.S. Vrati čoveku ono oko da ne kuka. Šta će čovek bez oketa? P.P.S Nadam se da si uvo već vratila Perici ;)
knjizevnost.217 cacxa,
> E sad budi siguranda nisi u pravu ! > ^^^^^^^^^ > ako niste čuli za ironiju, pesničku slobodu, stilske > vežbe...etc potrudite se malo... Eh veco, veco... u svakoj poruci malčice stilski vežbaš.... :)
knjizevnost.218 zolika,
Molio bih fino da neko, ako zna, napiše ovde kompletnu pesmu "TAMO DALEKO", bio bih mu vrlo zahvalan... Mi (sestra i ja) znamo nešto, ali to su sve delovi, nisam siguran koji je pravilan red strofa, pa ako nekoga ne mrzi... Unapred hvala!
knjizevnost.219 wizard,
>> Molio bih fino da neko, ako zna, napiše ovde kompletnu pesmu >> "TAMO DALEKO", bio bih mu vrlo zahvalan... Mi (sestra i ja) znamo nešto, >> ali to su sve delovi, nisam siguran koji je pravilan red strofa, pa ako >> nekoga ne mrzi... Ovo je original, izvorna narodna pesma - one estradne dodatke o "draganu mom" ne znam ko je ubacio, ali je to bilo posle rata (ako ti to treba, onda izvini). TAMO DALEKO Tamo daleko gde limun cveta žut, Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. Tamo daleko, daleko od mora, Tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo gde Drina uništen kvasi gaj, Tamo su moji dvori i mili zavičaj. Tamo gde dušman sve ruši, obara, Tamo su mli moji, tamo je Kolubara. Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad. Tamo mi spališe crkvu, u kojoj se venčah mlad. Tamo gde tiha putuje Morava, Tamo mi ikona osta, tamo je moja slava. Tamo u brda, Đetine gde je put, Tamo mi suza majke preliva svaki kut. Tamo gde Srbu sunce već ne sija, Tamo je srce naše, slavna Šumadija. (preuzeto iz knjige: "Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918", BIGZ, 1971.) >> Unapred hvala! Unazad, nema na čemu. ;) Pozdrav, Nenad
knjizevnost.220 veca,
ISTORIJSKA ULOGA U našoj kući vlada zakon džungle. Otac se, kao najsposobniji u dono- šenju plena, poistovećuje sa lavom. Majka u određenim trenucima izigrava la- vicu, inače ima više uloga: roda, tigrica, zmija, jagnje... Brat je prema po- trebi glodar ili neki od mnogobrojnih gmizavaca, a meni je dodeljena uloga guske, ukoliko bude gorelo špd nogama... veca
knjizevnost.221 veca,
>> I nemo', bre, da nam se ljutiš. Nije zdravo (rastu bore). dobro je dok rogovi ne rastu, počnite i vi kreativno da se izražavate pa da budemo ravnopravni...dokle ćete samo vi mene...:))) pozdrav veca
knjizevnost.222 zolika,
>> Ovo je original, izvorna narodna pesma - one estradne dodatke o "draganu >> mom" ne znam ko je ubacio, ali je to bilo posle rata (ako ti to treba, >> onda izvini). Hvala u moje i sestrino ime.
knjizevnost.223 mladenp,
> A stislke vežbe mi ne spominji. Bar dok ne položim Jednog dana oko podne, u autobusu na liniji S ..... ;)
knjizevnost.224 veca,
FOTO-TAPET Na tapetu je ostala mrlja, bivšeg vlasnika. veca
knjizevnost.225 vmisev,
> dobro je dok rogovi ne rastu, počnite i vi kreativno da se izražavate pa > da budemo ravnopravni... Ma, zar ti nije jasno, mi smo apslutno netalentovani, i ne znamo šta ćemo od ljubomore, zavisiti i pakosti ;) > dokle ćete samo vi mene...:))) Dok budemo mogli, a ja imam 21. godinu, znači još duuuuugo ;) bye, Vladimir P.S. E, ako se stvarno ljutiš kaži... P.P.S. Ne dozvoli sebi da te jedan vmisev i ostali ometaju. Samo ti nastavi. Mi ti dođemo kao prepreke koje se moraju savladati na trnovitom putu do slave.
knjizevnost.226 vmisev,
> Jednog dana oko podne, u autobusu na liniji S ..... Jednog dana s' gaćama, oko podne bez gaća, u atobusu s' gaćama, na liniji S bez gaća... Neeeeeeeeeee...... bye, Vladimir P.S. Samo tako nastavi, pa ću da počnem bombardovanje staroslovenskim glago- lima i njihovim oblicima i ...
knjizevnost.227 veca,
ODBROJAVANJE Izvodeći svoju poslednju piruetu, kora od banane se okliznu i pade pod noge nepažljivog čoveka. veca
knjizevnost.228 veca,
>> Ma čuli mi, al' je si li ti čula za šalu? Pa kad bi sve poruke >> ozbiljno ja čula za šalu, a jel ti čuo za loženje :))) veca
knjizevnost.229 veca,
>> P.S. E, ako se stvarno ljutiš kaži... pa normalno da se ljutim...:)))) (naročito kad se ovoliko smejem) ...ali, ako mi, bože zdravlje, jednog dana (ukoliko ne budem lenja da otkucam i predam) izađe knjiga, a vi je kojim slučajem ne kupite, jer ste pročitali pričice... biće veselo... zvaćete plave šlemove i šlemice :)) veca
knjizevnost.230 vmisev,
> ja čula za šalu, a jel ti čuo za loženje :))) žuo, al ima ih raznih (ti ložiš nekog, neko loži tebe, ti se ložiš na ne- kog itd...). Na koje si mislila ? > ...ali, ako mi, bože zdravlje, jednog dana (ukoliko ne budem lenja da ot- > kucam i predam) izađe knjiga, a vi je kojim slučajem ne kupite, jer ste > pročitali pričice... biće veselo... zvaćete plave šlemove i šlemice :)) Pa već si otkucala. Mi ti korigovali i lekturisali. Pa još i da kupimo. Ne ide. Ja se nad'o, biće promocija, pa nas ti pozoveš na koktel, pa nam po- kloniš po primerak sa potpisom, pa kažeš prisutnima: "khm, dame i gospodo, ovo su moji sezamovci, da nije njih, ne bi bilo ni ove knjige, oni su mi pomogli da postanem ovo što sam danas...", a mi stojimo sa strane, samozadovoljno i nadmeno posmatramo sa visine pr- isutne kod kojih je pojava nas (tj. tvojih najdražih smetača), izazvala odu- ševljenje skoro kao tvoja knjiga.... E, a ti bi da zarađuješ na nama. Razo- čarao sam se, snovi mi raspršiše.... Eeeeehhhhhhhhhhh... Šmrc... bye, Vladimir
knjizevnost.231 ndragan,
/> E sad budi siguranda nisi u pravu ! / Eh veco, veco... u svakoj poruci malčice stilski vežbaš.... :) Siguranda je tajna služba republike Palagande, i pripazite - oni sve čuju!
knjizevnost.232 veca,
ARENA Dok sam radila u cirkusu lavovi me nisu ispuštali iz vida. A trebalo je ja njih krotim. veca
knjizevnost.233 veca,
* * * U večeri zimske jezive kad umesto snegova padaju glave kad svetlosti sablasne ispune sobu dogorela sveća ugasne ne otvaraj vrata progutaj ključ da nikad napolje ne izađeš. veca
knjizevnost.234 veca,
* * * Vazdušni prostor između mene i mog tela izgubio je svaki smisao. Padajući pred oltar sutrašnjice otpočeh brojanje. veca
knjizevnost.235 veca,
RAZLOZI Korisna površina nije ravnomerno iskorišćena, stalno se svađao sa ženom zbog toga. Šta ti to smeta, govorila je, kad, ionako, skoro nikad nisi kod kuće. Možda baš zato. veca
knjizevnost.236 ndragan,
/ a mi stojimo sa strane, samozadovoljno i nadmeno posmatramo sa visine ... / čarao sam se, snovi mi raspršiše.... Eeeeehhhhhhhhhhh... Šmrc... Gde je samozadovoljstvo, tu je i raspršivanje. I tužan kraj. Nadmenost verovatno potiče od pasulja i zato nije neposredno važna za temu.
knjizevnost.237 veca,
PREDVORJE TIŠINE Vazduh se zgušnjava. Treba savladati način pravilnog disanja, kako bi se suzbio osečaj klaustrofobične panike. Dobro poznajem taj osećaj, sećam se, još kao deca, sakrivali smo se u ogromne kartonske kutije, tek kupljenog nameštaja, boreći se sa nepravilnim otkucajima srca, u strahu da ne budemo otkriveni. veca
knjizevnost.238 vmisev,
> Gde je samozadovoljstvo, tu je i raspršivanje. Samozadovljni raspršivač! Jel' da je izum decenije, a? 'Ajde sad neko da smisli šta bi to čudo tehnike radilo... (dobar naziv za neki demo-folk-bend) bye, Vladimir P.S. Veco, mogla bi baš da napišeš odu samozadovoljnom raspršivaču. Evo za početak: O, samozadovoljni raspršivaču, raspršivaču raspršene raspršnosti, volimo te k'o plug i drljaču, predmetu sveukupno-opše naklonosti. a ti sad nastavi. P.P.S. Početak "Ode samozadovoljnom Raspršivaču" je PD, i svako može da nas- tavi po svojemu nahođenju.
knjizevnost.239 hercog,
Neobičan i strašan život u Prokletoj avliji Dan. Jutro tek što je prošlo. Slavina na česmi uporno kaplje, a gomila mrava trči oko tanjira i razvlači ostatke doručka. Maleni sedi na belom, pomalo izgužvanom čaršavu i gleda. "Dođavola, taj kuckavi kreten opet nije zvonio..." Sam, prevrće očima po sobi. Sve je tu, ali ipak nije. Skače i utrčava u mokru sobu, a potom i do one klizave i ma- sne prostorije s mravima. Nabaci još koju kaloriju, malko vitamina i masti. Negde daleko, u svom malenom dvorcu živi On, njegovo veličanstvo, onaj koji je uvek u pravu, gazda... Polako, nogu, pa ruku, pa opet nogu, izvlači iz zlatnog kreveta. Kraj njega se promeškolji čaršav... Izviri jedna noga, pa ruka i onda glava. Devojka... Koja li je to sada? On la- gano izađe na terasu i udahnu svež i lep planinski vazduh. Začula se bu- ka helikoptera koji se približavao. Obukao je Kardenovo odelo, stavio jadni, mali zlatni Rolex, ušao u helikopter i odleteo... Grad... Maleni nije gledao kroz prozor. Šta bi video? Zgradu? Otpad u blizini? Istrčao je na ulicu. Daleko na stanici stajao je autobus. Da li će stići? I taman kad je pomislio da će ući On je zatvorio kapiju i uz blažen osmeh na licu krenuo, poprskavši ga blatnjavom vodom. Ipak, mora- će peške. Probijajući se kroz jutarnju gužvu i kockajući se sa autozmaje- vima stiže pred pakao. Ulazi, pozdravi druga, otkuca karton. Opet je vre- me stiglo pre njega. Ulazi u lift i silazi tri sprata dole. Zbunjenim po- gledom traži svoje ime na vratima. Ništa. Samo belina, praznina koja guta. Malenko mu daje jedan papir. Na njemu kratak tekst : "Zbog reorganizacije vaše mesto je ukinuto..." Odbacuje ga i penje se uz stepenice. Jedna na- pred, tri nazad... Na izlazu potpisuje svoj karton. Napolju pljušti. O- gromni crni oblaci su se nadvili nad vrh zgrade. Šta će? Ide dalje pe- ške i misli, bar on misli da misli. Zašto? Što on? Već dvadeset godina vredno slaže papire. Ajd, nekoliko puta je zakasnio, ali šta... Svraća u bar. Pretresa džepove i izvlači nešto para. Naručuje piće. Jedno, ubrzo potom i drugo. Sedam sati kasnije on je još uvek tu. Deset, petnaest... Izbacili su ga... žetvoronoške stiže do svoje kućice, ubada bravu i ulazi. Uvlači se u jazbinu, desnom nogom zalupi vrata, ispovraća se na sred sobe i zaspi. Teku dani. Prolaze nedelje. Maleni obija vrata tražeći sebi no- vog kralja kome bi služio. Ništa. Nikome ne treba stari papiromanijak. U jazbini svuda posuđe, mrve, mravi, žohari. Uz malenog flaša. Sve je dobro dok je ona tu. Prolaze dva meseca. Puzeći po gradu vidi Njega kako se voza u svom Ferariju sa dve plavuše. Svi su oni bezbrižni. Uz smeh i priču su protutnjali pored njega. Maleni je ostao sam i gledao niz put. "Biti ili ne biti..." prohujala mu je kroz glavu misao Šekspira. Ipak nije on bilo ko... Šest nedelja kasnije novine pišu : "Skitnica na brutalan način ubio Njega, predsednika kompanije Nebo". Ko li je to bio? Oni su ga uhvatili, smestili u jedno drugu zgradu sa lepim prozorima na kojima je paučina. Ulaz. Oni ga skidaju i beleže... Jedna flaša s pi- ćem, sat, cipele... Broj 666, doživotna... napisao Aleksandar Hercog (31. III 1992.)
knjizevnost.240 balinda,
NAŠI DANI Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao šljam i razvrat i poroci, Podig'o se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas naši suvereni. Pokradeni svi hramovi i ćivoti, Ismejane sve vrline i poštenje, Poniženi svi grobovi i životi, Uprljano i opelo i krštenje. Zakovana petvekovna zvona bune, Pobegao duh jedinstva i Bog rata; Obesismo sve praznike i tribune, Gojimo se od grehova i od blata. Od pandura stvorili smo velikaše, Dostojanstva podeliše idioti, Lopovi nam izrađuju bogataše, Mračne duše nazvaše se patrioti. Svoju mudros rastočismo na izbore, Svoju hrabrost na podvale i obede, Budućnosti zatrovasmo sve izvore, A poraze proglasismo za pobede. Mesto svetle istorije i grobova, Vaskrsli smo sve pigmeje i repove; Od nesrećne braće naše, od robova Zatvorismo svoje oči i džepove. Ostala nam još prašina na hartiji, K'o jedina uspomena na džinove; Sad svu slavu pronađosmo u partiji, Pir poruge dohvatio sve sinove. Pod sramotom živi naše pokoljenje, Ne čuju se ni protesti ni jauci; Pod sramotom živi naše javno mnjenje, Naraštaji, koji sišu k'o pauci. Pomračina pritisnula naše dane, Ne vidi se jadna naša zemlja huda; Al' kad požar poduhvati na sve strane, Kuda ćemo od svetlosti i od suda! Vladislav Petković - Dis
knjizevnost.241 rjovic,
Blago romantičarima - oni su barem mogli da pobegnu u prirodu, a mi ne možemo čak ni to. I nju su nam uništili. Relja Jović
knjizevnost.242 vmisev,
> napisao Aleksandar Hercog Vidi, vidi, šta dečko zna... Svaka čast majstore, baš interesantno. Jel' ima još? bye, Vladimir
knjizevnost.243 veca,
SVETLOST ZA POKOJ... Svetlost je prodirala ispod vrata, navodeći slučajnog prolaznika na pomisao da nekog ima unutra. veca
knjizevnost.244 veca,
* * * Uplakana, sedela je na podu, pokraj kreveta, leđima oslonjena o zid. veca
knjizevnost.245 vmisev,
Strašno sam radoznao: je l' bilo nekog ili nije? Prolazio sam više puta, ali nikako da shvatim da li je neko bio unutra, ili je sobarica zaboravila da ugasi svetlo. Ili se to svetlo namerno šalilo na račun nas, slučajnih pro laznika? E, ni svetla nisu ono što su nekad bila... bye, Vladimir
knjizevnost.246 hercog,
**> Vidi, vidi, šta dečko zna... Svaka čast majstore, baš **> interesantno. Jel' ima još? Zahvaljujem na čestitkama . Nema za sad više :<, al ću napisati još nešto kad me uhvati inspiracija. Hercog
knjizevnost.247 veca,
PROBLEM(ATIKA) Već duže vreme mučio ga je slogan : vodimo ljubav, a ne rat! Od kad je ušao u svet odraslih, tj. od kad je počeo da vodi ljubav, tj. od kad je počeo da vodi borbu sa ženama, nij eznao šta da misli o ratu, ako se uzme u obzir da se sa većim žarom o tome priča. veca
knjizevnost.248 esbot,
... Dolazi proljeće, varka svake godine, nada što traje kratko, vrijeme pupanja želja, utjeha za klonuća u ostalim danima. Uvijek dolazi, i čovjek uvijek povjeruje. ... M.S.
knjizevnost.249 veca,
INVERZIJA U sali je vladala grobna tišina, stvarajući utisak da nema žive duše. Gospodin X, konačno uzdahnu. Sa bine se prolomi aplauz. veca
knjizevnost.250 veca,
PROPADANJE KROZ ASFALT Loš dan za taksiste. Ni žive duše na vrelom asfaltu, tek po koja lenja buba odgmiže od kontejnera do kontejnera. Da li da počnem sakupljati bube, razmišljao je taksista, tu bi se našlo posla. veca
knjizevnost.251 veca,
DOSLEDNOST Pripreme za trku na duge staze, odvijale su se po planu. Takmičari su bili mladi i željni slave i uspeha. Datum početka trke trebao je da bude iznenađenje, kako bi se, ujedno opravdala akcija: ništa nas ne sme iznenaditi. Sve to, trebalo bi da pripada davnoj prošlosti, da neumorni takmičari, sada već starci, i dalje ne trče, guraju se i laktaju za cilj igre, jer kao što rekoh, radilo se o trci na duge staze. veca
knjizevnost.252 hercog,
**> napisao Aleksandar Hercog **> (31. III 1992.) Interesuje me šta mislite o ovom mom tekstu... Hercog
knjizevnost.253 dave,
Sviđa mi se. Samo nastavi tako - kratko a lepo. >> Greetz 2 U from DC Rat #:| <<
knjizevnost.254 balinda,
>> Sviđa mi se. >> Samo nastavi tako - kratko a lepo. Ma, nek' je kratko pa makar bilo i lepo. :)))
knjizevnost.255 hercog,
**> Ma, nek' je kratko pa makar bilo i lepo. :))) ????
knjizevnost.256 balinda,
>> ???? Reč je samo o bezazlenoj šali apsurda, ništa lično.
knjizevnost.257 veca,
SAVREMENICI Otišla Crvenkapa u šumu (u posetu baki) i vratila se razočarana. Nije srela vuka, a ni lovca, nego samo jednog dosadnog papagaja, koji joj je celim putem pričao modernu verziju "Crvenkape", u kojoj vukovi nisu što su nekad bili i kako su njihovo počasno mesto zauzeli papagaji... Toliko ju je iznervirao da je morala da ga pojede. veca
knjizevnost.258 vmisev,
Bravo. Strašna stvar. Vladimir
knjizevnost.259 wizard,
>> Bravo. Strašna stvar. Slažem se. Jedna od najdirektnijih do sad. ;) <<Nenad<<
knjizevnost.260 veca,
SMERNICE Izdvojla sam se iz mase sa namerom da situaciju posmatram i svog ugla. Samo izdvajanje nije predstavljalo neki problem, samim tim što je masa bila okupirana sama sobom... problem je bio ugao. Da li ga tražiti na otvorenom ili zatvorenom prostoru? Još veći problem bio je spoznati vlastiti ugao. veca
knjizevnost.261 veca,
>> Bravo. Strašna stvar. :)) hvala
knjizevnost.262 veca,
SAVLAĐIVANJE Problemu su prilazili sa više strana, u nameri da opkole i uhvate. Kako to nije bio lak posao i kako je on uvek nalazio rupu kroz koju je mogao nezapaženo da se provuče, odlučili su se na odgovarajuću strategiju, sa odgo- varajućim ljudstvom. Ali kako za taj specijalan zadatak ni odgovarajuće ljud- stvo nije moglo da se pronađe, prepustili su se vremenu. A problem je rastao. I ko zna dokle bi, da jedan neodgovoran građanin nije bacio koru od banane, na koju se dotični okliznuo. veca
knjizevnost.263 vmisev,
> :)) hvala Ma nema na čemu, nego kad će ta knjiga, a (i koktel povodom knjige)? Vladimir
knjizevnost.264 veca,
NEžISTA POSLA Majstor, kad obavi posao, opere ruke. veca
knjizevnost.265 veca,
>> Ma nema na čemu, nego kad će ta knjiga, a (i koktel povodom >> knjige)? :))) uh, to bih i ja volela da znam, nije to baš tako jednostavno, prvo treba da ide na čitanje kod recenzenata, pa potom slede silne peripetije oko novca i ostalog... a ja trenutno i nemam baš mnogo vremena :(( ...ali, evo obećajem da ću početi da radim na tome, ili bar da razmišljam... veca
knjizevnost.266 veca,
GRANICA Krug kredom je lako izbrisati, ali šta posle!? veca
knjizevnost.267 vmisev,
> ali, evo obećajem da ću početi da radim na tome, ili bar da razmišljam. OK, držim te za reč. Vladimir P.S A da ti ipak organizuješ promociju a knjiga kad izađe? (uf što sam dosa- dan, a?) :)
knjizevnost.268 veca,
BRISANI PROSTOR Ugledavši oktopoda bez jednok kraka, osetih neku prazninu. veca
knjizevnost.269 veca,
>> Ugledavši oktopoda bez jednok kraka, osetih neku prazninu. opet grešim :(( ...bez jednog kraka...
knjizevnost.270 veca,
NADOMESTAK SREĆI Vukući za sobom pocepanu haljinu, došla je do terase, naslonila se na ogradu i dugo posmatrala užurbane prolaznike. Baš bih popila čašu šampanjca, pomisli, to ne bi popravilo stanje moje haljine, ali osećala bih se lepše. veca
knjizevnost.271 veca,
POĆETAK KRAJA Nikad nije imala ovoliku tremu pred nastup. Nervoznim prstima popravljala je šminku, frizuru, garderobu... Trebalo joj je piće. Prvo, drugo, treće, ispijala je sa gađenjem... Nespretnim korakom, izašla je pred publiku, poklonila se i pala. veca
knjizevnost.272 veca,
5 IZ POZNAVANJA... Polazim u školu. Ruka neodlučno na bravi. Sigurno će me danas pitati. Red bi bio, devojka sam mu. veca
knjizevnost.273 veca,
NAMETANJE Kao pas puzim pred požudom stvarajući remek-delo dok se bezdušni protežu prežderavajuće u obližnjim kafanama njihovo balgo je zemaljsko otuđeno od svesti i savesti napabirčeno u podzemnim prolazima autostradama i ekspres vozovima. Kap kiše u moru brodolom opasnost u stismutoj šaci ne vreba ništarije ne dodiruje ne mazi. Niču kroz raspukle trotoare kroz bašte zidova oplakane vekovnom tradicijom ništavila upriličenom vašarskom odelu konzerviranom za buduća pokolenja. veca
knjizevnost.274 vmisev,
> Polazim u školu.... (itd.) :)))))))) SUPER!!! Vladimir
knjizevnost.275 spantic,
Danas je 92 rođendan Desanke Maksimović!
knjizevnost.276 spantic,
> Danas je 92 rođendan Desanke Maksimović! Ex, Balinda me ispravi. Ko mi je kriv što prvo nisam proverio :) Dakle, rođendan plus para dana :)
knjizevnost.277 balinda,
>> Ex, Balinda me ispravi. Ko mi je kriv što prvo nisam proverio :) >> Dakle, rođendan plus para dana :) Mislim da si bio u pravu. (?) Desanka Maksimović je rođena za vreme "vladavine" starog kalendara. :) P.S. Doduše, izgleda da broj godina nije tačan, ali ko će na tome insistirati kod jedne dame? :)
knjizevnost.278 spantic,
> P.S. Doduše, izgleda da broj godina nije tačan, ali ko će > na tome insistirati kod jedne dame? :) Desanka Maksimović je rođena 1898. godine, ali stvarno ima li ko tačan podatak o datumu. S tim da je kalendar preciziran.
knjizevnost.279 veca,
FETIŠ Gospodin Lezinski je pio čaj iz moje čaše, koristio je moju pastu za zube, spavao u mom krevetu... ali kada je posegnuo za mojom spavaćicom, to više nisam mogla da izdržim! veca
knjizevnost.280 veca,
BORHES, BIBLIOTEKAR Ulazi u vrt pletući stazu kojom hoda. Samo načeti putir sja na noćnom nebu. Mamonov šlem, Homerov brč vidovitih. Po danu zemlju opipava staračkom rukom: Pramajka je topla, još meka i rastresita! Noću tomove meri pčelar mrtvih matica nabreklih od pamćenja. Ponovo je Kalvinovo dete, prah kantona Uri. Novo rođenje čekaće u Švajcarskoj. Srba Ignjatović
knjizevnost.281 veca,
KAMEN U njemu su milioni eona Hiljade milenijuma Krona Terase balustrade izvajane Mermerni zidovi i strane Stolovi bazen fontana Su iz kamenoloma iskopana Sadra oblutak siga bigar. Kamen je u neživom svetu car. Šljunak i pesak za beton Pljosni obli kristal je žeton. Slobodan Kljajić
knjizevnost.282 veca,
* * * Sa peškirom oko struka, polugola, šetkala se po sobi, ne znajući šta će sa sobom. Trebalo bi da zazvoni telefon, da je isčupa iz čeljusti osame, izvede na ulicu, udahne dah mladosti, baci u naručje, oplodi, podari večnost. Telefon je u kvaru. veca
knjizevnost.283 veca,
KAKOFONIJA Upijala je svaki zvuk, boju, sliku... Radila je to pedantno i bez žurbe. Potom je uzela papir, prenela boju, napravila sliku... Zvuke je imala u glavi. veca
knjizevnost.284 wizard,
Pre neku sedmicu sam čuo da je organizovan izbor za izbor srpskog romana veka. Buduću da u poslednje vreme uglavnom apstiniram od gledanja televizije, ne znam o čemu se radi, pa ako neko zna nešto više, npr. ko je to organizovao, da li su izabrali, i slično... Lično mi se čini da je u pitanju još jedno zamajavanje zaludnih kritičara i publicista, ali bi voleo da saznam nešto više. <<Nenad<<
knjizevnost.286 balinda,
>> Pre neku sedmicu sam čuo da je organizovan izbor za izbor >> srpskog romana veka. Buduću da u poslednje vreme uglavnom >> apstiniram od gledanja televizije, ne znam o čemu se radi, >> pa ako neko zna nešto više, npr. ko je to organizovao, da >> li su izabrali, i slično... Koliko znam glavni organizator je preduzeće "Dereta". Obrađuju godinu po godinu i ne znam dokle su trenutno došli? Ni ja nisam posebno obratio pažnju na ove sedeljke, ali sam primetio da učestvuje desetak "književnih semenkara". :) Uz poštovani izuzetak Srbe Ignjatovića (ograđujem se ako sam još koga posebno vrednog u svom kratkotrajnom praćenju ove mentalne onanije preskočio?) :( dominiraju mediokriteti poput Petra Džadžića, Ljiljane Šop, Vasilija Kalezića i sl..... :( Mislim da srpski roman nije zaslužio da ga ovaj skup vrednuje? >> Lično mi se čini da je u pitanju još jedno zamajavanje zaludnih >> kritičara i publicista, ali bi voleo da saznam nešto više. Apsolutno se slažem. S obzirom da ima valjda i više od mesec dana od kada sam, preko TV-a, pratio jednu od tih večeri, izvinjavam se svim književnim kritičarima koje sam nezasluženo izjednačio sa delom žiria. Ako neko zna ceo sastav žiria, eto prilike da se podsetim prema kome sam bio ovako nepravedan? :(
knjizevnost.287 mihailo,
>>> Pre neku sedmicu sam čuo da je organizovan izbor za >>> izbor srpskog romana veka. U pitanju je roman decenije. > obratio pažnju na ove sedeljke, ali sam primetio da > učestvuje desetak "književnih semenkara". :) Uz poštovani > izuzetak Srbe Ignjatovića Zapazio sam i žedomira Mirkovića. U principu, ni ja ne znam suviše o 'manifestaciji', evo tek par informacija : razmatranje se vrši po godinama, izgleda da žiri nije stalnog sastava, 'Dereta' će objaviti deset odabranih naslova. Ako nekoga zanima koji su romani odabrani za godine koje su da sada 'obrađene' može da prošeta do neke 'Deretine' knjižare i da se raspita. Mićko
knjizevnost.288 veca,
>> "književnih semenkara". :) Uz poštovani izuzetak Srbe Ignjatovića >> (ograđujem se ako sam još koga posebno vrednog u svom kratkotrajnom Ja bih dodala i Peđu Markovića p.s. Doduše, ni ja nisam pažljivo pratila, svega nekoliko puta, tada sam videla i Peđu, pošto ga i lično poznajem, mogu da kažem da je čovek OK...
knjizevnost.289 veca,
ATMOSFERA Kad odu gosti operem čaše, uredno ih poređam u regal, i čekam nove goste. Regal bez čaša bio bi prazan. I gosti. veca
knjizevnost.290 ndragan,
/ KAKOFONIJA Kako? Osrednje, štaviše vuče mi fonija nadesno, otkako je pre dve godine šiknuo pasulj iz ekspres lonca i sredio mi basove na levom zvučniku. Srećom, pojačalo je ostalo čitavo. Bue_ Ndragan P.S. Izvini na neumesnoj replici, ali povukao me naslov. Nisam mogao da odolim.
knjizevnost.291 wizard,
>> Koliko znam glavni organizator je preduzeće "Dereta". Obrađuju >> godinu po godinu i ne znam dokle su trenutno došli? Ni ja nisam posebno >> obratio pažnju na ove sedeljke, ali sam primetio da učestvuje desetak >> "književnih semenkara". :) Uz poštovani izuzetak Srbe Ignjatovića Pa dobro, ako organizuje preduzeće onda neka stavi u komisiju koga želi. Uostalom, to je, koliko vidim, komercijlni potez. Nije mi samo jasno zašto je televizija to direktno prenosila. Već sam se bio uplašio da je nešto na državnom nivou. <<Nenad<<
knjizevnost.292 balinda,
>> p.s. Doduše, ni ja nisam pažljivo pratila, svega nekoliko puta, >> tada sam videla i Peđu, pošto ga i lično poznajem, mogu da >> kažem da je čovek OK... I ja priznajem da sam sud o onima koje sam pomenuo dao po privatnoj osnovi.
knjizevnost.293 balinda,
>> Pa dobro, ako organizuje preduzeće onda neka stavi u komisiju >> koga želi. Uostalom, to je, koliko vidim, komercijlni potez. >> Nije mi samo jasno zašto je televizija to direktno prenosila. >> Već sam se bio uplašio da je nešto na državnom nivou. Slažem se. Naravno, to nas ne sprečava da kritikujemo njihov izbor i njihovu pretencioznost.
knjizevnost.294 mladenp,
> ... štaviše vuče mi fonija nadesno, otkako je pre dve > godine šiknuo pasulj iz ekspres lonca i sredio mi basove > na levom zvučniku. Srećom, pojačalo je ostalo čitavo. :)))))) Ili imaš mnogo mali stan :( ili toliko uživaš u muzici da je slušaš dok paziš da ti ne zagori pasulj u ekspres loncu. Pretpostavljam da si, zanesen muzikom, zaboravio da promešaš. :)
knjizevnost.295 veca,
PRILIKE Sezona kiša utical je na raspoloženje profesora Higinsa. Svakako, on nije bio jedini kome je vreme kvarilo planove. Njegovoj ženi na primer, sunce je donelo toliko udvarača, da nije mogla da se odluči. veca
knjizevnost.296 ndragan,
/ Ili imaš mnogo mali stan :( ili toliko uživaš u muzici Mala kujna 2*4 ;( / da promešaš. :) Kako zamišljaš mešanje u ekspres loncu? Znam da je izvodljivo, ali nikako da zaposlim termostabilnog kursor-mena koji još ume i da pliva. Bue_ Ndragan
knjizevnost.297 mladenp,
> Kako zamišljaš mešanje u ekspres loncu? Znam da je > izvodljivo, ali nikako da zaposlim termostabilnog > kursor-mena koji još ume i da pliva. Ma šalim se. :) Znao sam da nisi promešao, zato je pasulj i pobegao. :) I meni se svi ti komplikovani kuhinjski aparati svako malo otmu kontroli. U stvari, prepustim ih samokontroli a njima dosadi (posle dužeg vremena) pa se demonstrativno spale. :I
knjizevnost.298 veca,
PUT Cveće je zauzimalo počasno mesto u njenom životu. Još kao devojčurak, zarađivala je za život negujući i prodavajući cveće. Vremenom, situacija se poboljšala, te je upisala hortikulturu. Potom su usledila takmičenja, nagrade, priznanja, čuveni cvetni aranžmani... Sada, već davno zaboravljena, čuči u svojoj saksiji i čeka poslednje zalivanje. veca
knjizevnost.299 veca,
BUĐENJE Već duže vreme živela je sama. San od petnaeste, ostvaren u dvadeset petoj godini. Konačno, svoj gospodar, godpodar četrdeset kvadrata, gospodar situacije, gospodar samoće. veca
knjizevnost.300 wizard,
>> BUĐENJE Ovo je već druga sumorna pričica sa istim naslovom. Kako se ti budiš? :) <<nenad<<
knjizevnost.301 mladenp,
> Ovo je već druga sumorna pričica sa istim naslovom. Kako > se ti budiš? :) Priča jeste malo tužna, ali baš nije sumorna. Vidi ovo: "San od petnaeste, ostvaren u dvadeset petoj godini. ... Konačno, svoj gospodar, godpodar četrdeset kvadrata..."
knjizevnost.302 veca,
>> Ovo je već druga sumorna pričica sa istim naslovom. :)))) Uh, nemoj više ovako da me štrecaš, preturila sam sve priče kako bih pronašla drugu sa istim naslovom :)) (pomislih kako sam već postala zaboravna :) ali nisam :)) >> Kako se ti budiš? :) Teško :)) by the fon :))))
knjizevnost.303 veca,
SVEDOK VREMENA... Gospođa Elvira je po ceo, bogovetni dan stajala na prozoru i posma- trala nas, dok se igramo, ljubakamo, vodimo ljubav po ćoškovima, šetamo decu, unučiće... Sada, kada nam više ne smeta špijunska služba gospođe Elvire pitam se: koliko godina već stoji tu, okamenjena?! veca
knjizevnost.304 wizard,
>> :)))) Uh, nemoj više ovako da me štrecaš, preturila sam sve priče kako >> bih pronašla drugu sa istim naslovom :)) (pomislih kako sam već postala >> zaboravna :) Onda je pamtim i ono što nije bilo. :) Ili je bilo nešto slično? <<nenad<<
knjizevnost.305 veca,
* * * Zašto bih te nazvala lepom kad padaš u zanos kad god se nekom prohte stisnutih pesnica opisuješ bol zgažena rebra lobanju naparfemisanu za takve prilike. veca
knjizevnost.306 veca,
ON JE SAMO BIO UMORAN Suzi i Nina su preterano volele životinje. Njihova ljubav nije prezala pred nervoznim putnicima autobusa, koji su zurili u beli papir sa polumrtvim vrapcem na njihovm krilu, pred zagušenim saobraćajem i užurbanim prolaznicima, pred strahom da će se veterinarski fakultet zatvoriti... Stigavši, u paničnom strahu, gotovo bez daha, pred vrata fakulteta, vrabac se uspravi i odlete. veca
knjizevnost.307 veca,
U četvrtak je promocija knjige kratkih priča, koju je objavio Klub 23 pod budnim okom Dače Kocijana... Svi zainteresovani mogu doći u Dansing salu, Dom Omladine, 21 h. Biću tamo :))
knjizevnost.308 veca,
ZADOVOLJSTVO Pali cigaretu. Ko zna koju po redu. Pravi kolutove, zatim lagano ispušta ostatak dima. veca
knjizevnost.309 veca,
PRAZAN HOD Stihovi su nadolazili sami kad je bila u lošem raspoloženju. Istog trena hvatala se za pero, nadajući se, da će iz njega iscediti barem jednu kap. veca
knjizevnost.310 veca,
PRILIKE Vetar je duvao u suprotno pravcu od njenog lica i sklanjao joj kosu. čelela je da gleda galebove, pučinu, plavokosog mladića koji joj prilazi. A sunce je žeglo. veca
knjizevnost.311 ssasa,
žovek Idem i gledam. Gde sam? Ispred mene put neviđen, prašnjav i dug. Idem i gledam. Gde sam? Hoću da skočim. Hoću da me vatra ogreje... Idem i gledam. Gde sam? Ispod mene pršti kamnje, iznad zuje pčele. S leva promiču zgrade, a desno šušte čempresi. Juri me krdo razjarenih konja, leti zamnom jato pataka. Idem i gledam. Gde sam? Stigoh do šume. Guste krošnje zaklanjaju sunce. Mali slap pada sa neba kvaseći mi lice. Idem i mislim, mislim da mislim... Gde sam? Idem i gledam. Gde sam? Put je sve kraći, nazire se kraj. Niz ogledalo se cedi reka. S leva se vide stabla. S desna - kuće. Nazad se ne može, hajdemo napred. Idem i gledam. Gde sam? Zemlja je napred. S leva je zemlja, a i sa desna. Gore je spas, gore je ogledalo. nepoznati autor
knjizevnost.312 veca,
S ONE STRANE Pretvorivši se u svoju senku, lutala je svetom, tražeći sebe. veca
knjizevnost.313 rjovic,
------------------------------------------------------------------------------- I S P O V E S T J E D N E B U D A L E Da bi vam sve bilo jasno moraću da se vratim na početak moje prve godine u gimnaziji. Došao sam tamo kao još jedan plašljivi đačić neznajući šta me čeka. Tek nakon prog meseca razbio sam sve predrasude koje sam imao i skinuo čeličnu zavesu koju sam držao ispred sebe i koja je sprečavala sve da mi priđu. Verova- li ili ne, ni sam ne bih znao da objasnim razlog zbog koga sam držao tu masku. Da li je to bio neki strah ili nije ne bih mogao reći, ali mi se to ni ranije, a ni posle toga nije dašavalo. Sve u svemu na kraju prvog meseca počeo sam da da se osećam kao riba u vodi i počeo sam da upoznajem ljude. I tada sam upo- znao i nju... Bila je to prva devojka koja mi se užasno svidela posle dužeg vremena. Mogao bih slobodno reći i da sam se zaljubio, ali ovo nije bila ljubav nalik onim koje sam ranije osećao. Ovo je bilo nešto posebno, nešto takoreći neopisivo, a pomnogome je podsećalo na one, kako ljudi kažu nemoguće ljubavi na "PRVI POGLED". I ne samo da je moje osećanje prema toj devojci bilo potpuno ne- poznato meni, već su i moji postupci bili krajnje neverovatni. Po prvi put mi se desilo da nemam hrabrosti da uradim ono što sam naumio, da uopšte i uradim išta, ali na sreću, preovladalo je ono racionalno u meni i počeo sam da pravim prve, slabašne korake koji su po svemu sudeći bili sasvim na mestu. Pozvao sam je da izađemo, a za taj izlazak u pozorište pozvao sam još par ljudi da nam se pridruže jer sam ja uvek bio pristalica da prvi "sastanak" bude u grupi. Sve je prošlo super. Ali to je jedina stvar koja nam je krenula dobro. Nakon toga po- čelo je na vidalo da izlazi "pakleno pravilo" - "Što bi nešto bilo jednostavno kada može da bude komplikovano". Pozvao sam je da izađemo ponovo. Ona je pri- hvatila, ali se tada desilo nešto neverovatno u meni. Osetio sam strašan nesmi- rivi strah. Kako je moj predlog bio da izađemo ponovo u pozorište, i ja sam se prihvatio nabavke karata nije mi bilo teško da ponovo pozovem grupu ljudi da nam se pridruži. Kada smo izašli meni se učinilo, bilo zato što je to bilo tako bilo zato što sam ja želeo to da vidim, da je na njenom licu doza nezadovolj- stva, ali trudio sam se da ne obraćam pažnju na to. Zakleo sam se sebi da nika- da više neću pozvati ikoga da nam se pridruži. I bio sam siguran da će tako i biti... Đavo nikada ne miruje, sem onda kada se pritaji da bi ulio lažnu nadu. I ovog puta pred sam izlazak on je probudio zver koja je poznatija pod ime- nom STRAH koja me je naterala da ponovim glupost - da pozovem ljude da nam se pridruže. Nažalost sreća me nije služila. Ona je promašila pozorište i ostavila me samog da gledam predsatvu koja me u suštini i nije interesovala. Kada se predstava završila, a grupica razišla ostao sam sam. Krenuo sam ulicom i naišao na dobrog prijatelja iz kraja. Pozvao me je u kafić. To veče moje telo je bilo u kafiću sa društvom, a duh mi je lutao ko zna gde. Ono što je dominiralo u mom nesrećnom umu bilo je nezadovoljstvo ličnom glupošću, i stid pred samim sobom. Vratolomnom brzinom su mi se postavljala pitanja šta se dešava samnom zašto nemam hrabrosti da uradim bilo šta kada sam do sada uvek bio otvoren i neposredan u sličnim situacijama, zašto se zemlja oko sunca okreće baš 365 dana i zapravo u glavi mi je bio jedan opšti haos. U sličnom okruženju, i pod istim samoizgovorima izašli smo još par puta, a moja zaljubljenost u nju se sve više povećavala. Ja više nisam imao hrabrosti da je pozovem, i naše viđanje je polako prestalo. Bilo mi je užasno teško ali me je tešilo to što se među nama formalno nije ništa desilo. Od tada pa do kraja prve godine, a i tokom leta ni jedna devojka me nije interesovala. Prosto sam postao uplašen da sam možda za- boravio da se zaljubljujem... I tada je došla druga godina. Oktobar mesec. Upoznajem devojku za koju mislim da je super, da je fenomenalna i da bolje nema. Novembar dolazi, a mi polazimo sa njime. Bilo nam je super, provodili smo sve zajedno, prošli smo kroz sve za- jedno i prosto nisam navikao da dišem vazduh koji nije disala i ona. A onda, iznendada, jedne hladne, odvratne januarske noći zazvonio je telefon. Zvuk tog zvona bio je nekako drugačiji, i osetio sam neki rez u srcu. Digao sam slušali- cu. Sa druge strane čuo se glas mog ortaka koji je izgovarao hladnim glsom onu standardnu uvertiru telefnskom razgovoru. Prekinuo sam ga objasnivši mu da sam sa druge strane bakarne žice ja (bože kako mrzim bakar od tog dana). Kada je shvatio da razgovara samnom glas mu se naglo promenio. Postao je nekako nesigu- ran. Bio sam svestan da nema ništa lepo da mi kaže, ja nisam imao hrabrosti da prekinem njegovu glupu priču o Queen-u. Odjedamput je zastao, a zatim reakao da mu je veoma teško, ali da mora da mi kaže da je devojka sa kojom sam, viđena na jednoj žurci u pratnji nekog tipa, a kada su je pitali za mene počela je da me ogovara, da pljuje po meni i da me vređa. Osetio sam se tako malim da sam se u trenutku uplašio da neću moći da dohvatim kvaku koja me je odvajala od sobe. Drugu sam se zahvalio na informaciji i bez ikakvog pozdrava spustio slušalicu, otišao u sobu, i zatvorivši njena vrata otpočeo je pakao - gomila nesanih noći, gomila neljubaznih, izgubljeih razgovora sa ljudima do kojih mi je stalo, i sa- mo jedan, ali strašan bol u srcu. Sutradan, odmah posle tog telefonskog razgo- vora pozvao sam je i rekao joj gomilu laži u stilu da je nikad nisam ni voleo, da mi nikada nije ni bilo lepo sa njom i da se goni iz mog života jer ona nije vredna mene. Nemate pojma koliko je to bolelo.... Došao je zimski raspust. Otišao sam na Kopaonik. Tamo sam imamo jednu kraću ve- zu ukoliko se to uopšte i može nazvati vezom. Mislio sam da će mi to pomoći, ali moja bolest, čije sam ime sanjao svake noći, nije bila izlečiva. Ono što mi je stalno otežavalo situaciju je bilo to da ja nisam imao snage ikome da pričam o tome, a kada bi pokušao ili bih se gušio u suzama ili bi jednostavno gubio reči. Bilo mi je lakše, a u stvari mnogo teže, da sve potiskujem u sebe. To je trajalo do pre nekoliko nedelja kada sam po prvi put uspeo da ispričam jednom mom novom prijatelju (nadam se da njemu ne smeta što ga nazivam prijateljom) ono što se desilo. Predpostavljam da je moj iskaz bio krajnje konfuzan, ali ču- dime da je uopšte i postojao. Kada sam mu se "ispovedio" veliki teret je pao sa mene. Moj prolećni sat je ponovo zakucao i ja sam ponovo oseti ljubav. Ponovo sam upao u "krizu", ali ona je prijala i kratko je trajala... Napokon, pošto sam vas dobro udavio sa svojom dvogodišnjom ljubavnom istorijom, dolazimo da sadašenjeg trenutka. Iz određenih razloga (o njima će možda neko drugi jednog dana pisati) ja postajem ljut na jednu moju drugaricu iz detinj- stva. Pozivam je da dođe kod mene posle škole, da bi joj rekao ono što imam. Tog dana, kada sam se probudio, dobro sam naoštrio jezik i spremio tehniku na- pada. Bio sam siguran da nijedan njen trik ne može da me spreči da kažem to što sam imao... Pogledao sam na sat. Bilo je 13:30. Znao sam da će za pola sata moj stan biti pretvoren u bojno polje. Oštrio sam se i bio sam siguran da se pobeda smeši. Začulo se zvono na ulaznim vratima. Prišao sam im, namestio facu, i bio sam spreman. Planirao sam da čim zatvorim vrata za njom otpočnem sa "napadom". Energično sam otvorio vrata. Ugledao sam dve ženske osobe. Jedna je bila moja "žrtva", a druga moja prva ljubav - devojka iz prve godine. Bio sam šokiran.... Ona nikada do sada nije bila kod mene. Srce je počelo da mi lupa neverovatno brzo i potuljeno. Zahvaljivao sam bogu što sam dobar glumac i što sam imao sna- ge da skrijem taj čudan osećaj uzbuđenja i oduševljenja. Od mog napada nije os- lo ništa. Ono što je mene oduševilo (ova reč je suviše slaba da bi objasnila stanje u kome sam se našao) je splet okolnosti koji su ukazivali da njoj nije baš sve jedno... Ili mi se samo tako činilo.... Kada su otišle mnogo sam razmišljao. Došao sam do neverovatnog zaključka da ja nju nikada nisam prestao da volim, i da postoji neka šansa da sve moje ljubavi posle nje ni nisu bile prave već su bile samo odraz tog, da ga nazovem neuspeha sa njom... Sada ne znam šta ću da radim, bojim se i da pomislim šta će biti. Znam samo da na želim da ovaj put zeznem stvar, i da će mi trebati dosta vreme- na i još više pomoći ... <Anonimus> -------------------------------------------------------------------------------
knjizevnost.314 mladenp,
> <Anonimus> Anonimuse, tvoj stil me malko podseća na pripovetke Aleksandra Grina, a ja ih jako volim. :)
knjizevnost.315 rjovic,
<Ŕ> Anonimuse, tvoj stil me malko podseća na pripovetke <Ŕ> Aleksandra Grina, a ja ih jako volim. :) Hvala na komplimentu Relja
knjizevnost.316 princess,
eh...... svidja mi se "kraj"...
knjizevnost.319 rjovic,
S E Ć A N J E Napolju duva vetar. Ne mogu da spavam. Budim se i palim svetlo. Shvatam da se u mojoj glavi nalazi devojka koju sam davno mnogo voleo. Nekako mi nedostaje. Počinjem da se prisećam kako mi je bilo lepo sa njom... Ona je prva sa kojom sam sam bio na moru. Sećam se jedne noći. Duvao je vetar, a mesec je bio pun. Peskovita plaža. Mesečina obasjava plitku vodu. Huk talasa koji su nežno milovali obalu bilo je jedino što se čulo. Nisam verovao da postoji takva scena koja se najčešće viđa u jeftinim ljubavnim filmovima. Trljam oči. Osećam blagi bol u glavi. Izlazim iz sobe, i uzimam šolju sa kafom koja se nalazila na kuhinjskom stolu. Prinosim je ustima. Tada je i vetar počeo jače da duva. Ona se sve više priljubljivala uz mene, ali ni jedna reč nije rečena. I dalje smo hodali kroz plitku vodu. To što su nam noge mokre nije nam smetalo. Kafa je hladna. žini mi se da mi je sada malo bolje. Vraćam se u sobu. Palim TV. Ni na jednom programu nema ništa. žuje se samo šuštanje i vidi se "sneg". A onda je ona rekla: "Da je sada zima mi bismo se verovatno nalazili na nekoj planini, šetali bismo po dubokom snegu koji bi škripao pod našim nogama i bilo bi nam isto tako lepo kao i sada... žak bi nam možda bilo i lepše". Bio sam veoma iznenađen. Nije mi bilo jasno kako u pola tri nema ništa ni na jednom programu. Njen divan glasić je ponovo prekinuo huk talasa: "Pola tri je. Zar ne bi bilo bolje da se vratimo kući". I otišli smo. Tri sata je, a mi smo u sobi. Ona deluje strašno iscrpljena a mene pomalo boli glava. žuje se neko nedefinisano šuštanje. Sve više počinje da me nervira. Razmišljam samo o njemu, a ono nikako da prestane. Shvatam da je televizor upaljen. Gasim ga. Ponovo čujem njen glas: "Mogao bi da legneš i spavaš. Tri sata je". Ugasio sam svetlo, prišao joj, poljubio je i legao da spavam. A vetar je i dalje duvao.... <Anonimus>
knjizevnost.320 imandic,
Price su ti lepe,samo,mora li sve o ljubavi? Otkrij neku temu koju su drugi zanemarili,ili prosto malo naceli,i bices veliki pisac...
knjizevnost.321 mladenp,
> Price su ti lepe,samo,mora li sve o ljubavi? > Otkrij neku temu koju su drugi zanemarili,ili prosto malo > naceli,i bices veliki pisac... Hvala na pohvalama i savetima, voleo bih da postanem veliki pisac, ali to nikada neću biti. Razlog je jednostavan: Nikada nisam ništa napisao, još manje objavio. Poruka na koju odgovaraš je _odgovor_ na priču. :))
knjizevnost.322 imandic,
Pa da,i odgovarao sam na pricu. Ali evo "pravog" odgovora: Glavni junak(da ne kazem...;) je i ispao budala jer suvise naglo istrcao. Pri tome mislim na one pozive,navaljivanje,itd. Zeni treba neko koga ce ona voleti,u protivnom postaje ohola O;> Mislim da je trebalo polako,recimo: Pocne da joj se nabacuje,prvo "onako",ako je i zenska napaljena(to se odmah vidi po ocima,ko to ne moze,onda je ili idiot ili ne poznaje zene) treba se naglo spustiti,po potrebi izbegavati je jedno 1-2 dana,onda je sresti,i po pogledu "Gde si bio?!" se odmah zna da li je devojci stalo ili ne... U protivnom,uvek se zavrsava onako(ona njega pocne da ogovara,nabije mu rogove sa nekim skartom...) A i ja sam se zapricao,mogu da se otkrijem previse...O;>
knjizevnost.323 balinda,
>> A i ja sam se zapricao,mogu da se otkrijem previse...O;> Ne znam kako da ti se zahvalimo što si nas prosvetlio? ;>
knjizevnost.324 mladenp,
>> Pa da,i odgovarao sam na pricu. :)))))))) Ko o čemu, baba o uštipcima... Aman, nisam ja napisao priču! Znaš, običaj je kada komentarišeš nečju poruku da reply bude na _tu poruku_ a ne na tudji odgovor. >> A i ja sam se zapricao,mogu da se otkrijem previse...O;> Uh, boktemazo (sapunom po ledjima), baš sam se uživeo. Reci nam šta je bilo dalje. ;) Pliz! ;) PS Ako nisam bio jasan: NISAM JA NAPISAO PRIžU! A i priča je sasvim OK. :)
knjizevnost.325 anna,
>> Mislim da je trebalo polako,recimo: >> Pocne da joj se nabacuje,prvo "onako",ako je i zenska napaljena(to >> se odmah vidi po ocima,ko to ne moze,onda je ili idiot ili ne poznaje >> zene) treba se naglo spustiti,po potrebi izbegavati je jedno 1-2 >> dana,onda je sresti,i po pogledu "Gde si bio?!" se odmah zna da li je >> devojci stalo ili ne... >> U protivnom,uvek se zavrsava onako(ona njega pocne da ogovara,nabije >> mu rogove sa nekim skartom...) Mani se jeftinih ljubavnih romana ;)
knjizevnost.326 imandic,
Eh,pa ja ih i ne citam,radije citam ERErotiku.
knjizevnost.327 imandic,
A ja sam mislio da je ocigledno da si razumeo da sam stavio pogresan reply?
knjizevnost.328 balinda,
LJUBAV ZA PESMU Ja sam tebe prepoznao, al' ti meni nisi, i mada za ljubav to prepreka nije, ipak do pesme stasala ne bi.
knjizevnost.329 ndragan,
/ Glavni junak(da ne kazem...;) je i ispao budala jer suvise naglo / istrcao. Posle ovoga mislim da ću pročitati priču, čisto da vidim da li je istrčao ili ištrcao...
knjizevnost.330 imandic,
Nebrini,nije doslo do istcravanja....;>>>>>>>>>>
knjizevnost.331 veca,
RUŠENJE POETIKA NA OBIžNIM, MALIM LJUDSKIM SLABOSTIMA Kada se čovek zaljubi i kada je sve nejasno, više ne može da piše kratke priče. Nema onu lepu tugu. Znam to iz iskustva. Ivana Hrga
knjizevnost.332 veca,
MIMOHOD Nadala se da će drugi doći i da će pokušati da je odvrate. Oni dolazili. U naletima. U čoporima... i toliko ih je već bilo da nije mogla prepoznati sebe. veca
knjizevnost.333 veca,
(ZLO)UPOTREBA SNA Voz je šibao svojom trasom ne osvrćući se ni na koga. Putnici su bili tihi, zaspali. Sanjali su voz bez dnevnog reda. veca
knjizevnost.334 veca,
žOKOLADA (lica: momak 1, momak 2, lepotica) MOMAK 1: Lepotice, izaberi koju češ čokoladu! MOMAK 2: Savetujem ti: sa lešnicima. LEPOTICA: Hm, ne zvuči loše, ali ja volim i bajadere. Nego, u čemu je fora? MOMAK 1: He, he, he... ne može tako. Prvo reci, pa ćeš čuti. MOMAK 2 Juče smo jednoj devojci poklonili čokoladu, a ona nas je zauzvrat poljubila. LEPOTICA: Zaboravi čokoladu. Reci, šta dobijam ako spavam sa vama? MOMAK 2: Dete! LEPOTICA: Onda, sa lešnicima. Suzana Petrović
knjizevnost.335 veca,
DEBELI Debeli nije verovao ni u sudbinu, ni u boga, ni u pravdu, ni u istinu. Stajao je snažan i velik zaklanjajući svojim ogromnim telom koje se prelivalo preko pojasa ogromna svinjski but, pola gajbe piva i teglu ljutih papričica. Kada je završio sa jelom iskašljao se, uzdahnuo i zado- voljno zatvorio oči. Dušan Jovanović
knjizevnost.336 veca,
* * * Oponašajući svoga kera, išla je četvoronoške, plazila se, kevtala i lajala. Tada je naišla gazdarica i oboje oterala u kućicu. veca
knjizevnost.337 balinda,
>> Probaj Šolohov "Tihi Don". Garantovano završavaš za nekoliko >> dana i neprospavanih noći :) >> >> Šalu na stranu, uživanje u delima je prilično individualna stvar. Kada si prvi put pomenuo Tolstoja i Šolohova za primer, borio sam se sa sobom da ne repliciram. :) Nameravao sam da kažem: "Dobro, `ajde za Tolstoja ali gde se seti Šolohova, kako ti ne pade na pamet, recimo, Dostojevski? :) Za moj ukus Šolohov je jedan od onih tzv. "socijalističkih nobelovaca" kojih bih se setio tek posle nekoliko sati nabrajanja. ;)
knjizevnost.338 princess,
individualno... Sto se tice Dostojevskog ...(moja omiljena dela) : "Zapisi iz mrtvog doma" + "Neciste sile" + "Ponizeni i uvredjeni" + (naravno ...jedna od njegovih fenomenalnih knjiga .."Idiot" PS zanimljiv je i Cehov...
knjizevnost.339 spantic,
> Za moj ukus Šolohov je jedan od onih tzv. "socijalističkih > nobelovaca" kojih bih se setio tek posle nekoliko sati > nabrajanja. ;) Bogami ne bih se složio. Sve sve, ali ne za "Tihi Don".
knjizevnost.340 imandic,
Jeste,imam svih 12 tomova Cehova... P.S Neces mi verovati,sve sam ih procitao ;))
knjizevnost.341 balinda,
>> Jeste,imam svih 12 tomova Cehova... >> P.S Neces mi verovati,sve sam ih procitao ;)) U pravu si, zaista je teško poverovati. ;>>>
knjizevnost.342 princess,
tesko je poverovati u tvoje kriterijume prema "tim...socijalisticki determinisanim" ( ili kako si ih nazvao...(?!) ) piscima...
knjizevnost.343 balinda,
>> tesko je poverovati u tvoje kriterijume prema "tim... >> socijalisticki determinisanim" ( ili kako si ih >> nazvao...(?!) ) piscima... Nije tako neuobičajeno da se upitaš o nečijim kriterijumima. ;) Najlakše je odgovoriti da je reč o ličnom sudu i onda je svaki kriterijum dovoljno dobar ili dovoljno loš. Međutim, možda se o Šolohovu zaista može reći da je "socijalistički nobelovac" već i formalno a možda, delimično, i sadržajno. (?) Doduše ni grofa Tolstoja sadržajno ne bi bilo previše teško svrstati u nekakvog "socijalnog pisca" koji je, nasuprot svom porekulu, pokazivao prilično "socijalne svesti", kako bi to komunisti već nazvali. Što se mene tiče razlika u kvalietu ipak je ogromna, naravno u korist Tolstoja. Ako me sad upitaš po kom kriterijumu, ostaje mi samo da se samoubijem. :))) Neka bude: "Više mi se dopada!" :>
knjizevnost.344 spantic,
> Šolohovu zaista može reći da je "socijalistički nobelovac" > već i formalno a možda, delimično, i sadržajno. (?) Doduše > ni grofa Tolstoja Axm :) Mogu li pitati za kriterijum? ;)
knjizevnost.345 balinda,
>> Axm :) Mogu li pitati za kriterijum? ;) :))))) Možeš, ali ti neću odgovoriti! :)
knjizevnost.346 minja.,
Tebi je upucen ovaj dan, izbegnut iz zasede. Ne ocajavaj zbog tih nekoliko ulovljenih minuta u letu. Pomisli samo na njih, na decu bez svesti i zivota. Nisu imali osmeh, vec samo beskonacne lazi, bacane na njih iz aviona. Razmisli onda o sebi, ali ne dozvoli da bilo ko zbog toga nestane. Previse zla je ucinjeno u ime coveka, a niko i ne pita sta je s ljudima? minja p.s.vredi li ovo nesto?
knjizevnost.347 mladenp,
> p.s.vredi li ovo nesto? Ne sečem vene na poeziju pa se ne osećam merodavnim za kritiku iste, ali smatram da svaki pokušaj objavljivanja vredi.
knjizevnost.348 cdragan,
hi ajde ako neko može da mi malko pomogne... elem, kako ovih dana nemam baš nekog velikog posla, uzmem od ortaka, razonode radi, knjigu "Dvorac Rodriganda" od Karla Maya i normalna stvar - taman kad je bilo interesantno dodje kraj knjige. Onda ja uspem da nadjem knjigu"Umirući car" ali to nije direktan nastavak, već mi opet fali ona knjiga koja je po redu izmadju ove dve ( ko razume shvatiće :). Daklem ako neko zna, ili ima knjigu koja dolazi posle "Dvorca Rodrigande" bilo bi lepo da mi javne kako se zove ili ako je ima da mi je pozajmi na čitanje... pozdrav, _dragan_
knjizevnost.349 dejanr,
>> knjigu "Dvorac Rodriganda" od Karla Maya i normalna stvar - taman >> kad je bilo interesantno dodje kraj knjige. Onda ja uspem da nadjem >> knjigu "Umirući car" ali to nije direktan nastavak, već mi opet fali >> ona knjiga koja je po redu izmadju ove dve ( ko razume shvatiće :). >> Daklem ako neko zna, ili ima knjigu koja dolazi posle "Dvorca >> Rodrigande" bilo bi lepo da mi javne kako se zove ili ako je ima >> da mi je pozajmi na čitanje... Knjiga se zove Benito Juares, izdao Otokar Keršovani, imam, ako me podsetiš pred klub (u subotu) poneću ti je. Uzgred, nisam siguran da možda tu između nema još neka knjiga (tu beše glavni onaj što se ne zove Old Shatterhand nego nešto kao Stendge, ali je (naravno) takođe Nemac? ;), ali ako postoji, garant imam i nju :)
knjizevnost.350 spantic,
> Daklem ako neko zna, ili ima knjigu koja dolazi posle > "Dvorca Rodrigande" bilo bi lepo da mi javne kako se zove > ili ako je ima da mi je pozajmi na čitanje... Mislim da je reč o "Traperu Jastrebovom Kljunu". Ja ga imam i rado ću ga pozajmiti. Još ako ja mogu da pozajmim ostatak :)
knjizevnost.351 cdragan,
Ovo je reply na dejranovu i spanticevu poruku ( izgleda da njih dvojica ni oko ovoga ne mogu da se slože ;), mada ćemo lako ustanoviti ko je u pravu. dejran : > Knjiga se zove Benito Juares, izdao Otokar Keršovani, > imam, ako me podsetiš pred klub (u subotu) poneću ti je. > > Uzgred, nisam siguran da možda tu između nema još neka > knjiga (tu beše glavni onaj što se ne zove Old Shatterhand > nego nešto kao Stendge, ali je (naravno) takođe Nemac? ;), > ali ako postoji, garant imam i nju :) spantic : > Mislim da je reč o "Traperu Jastrebovom Kljunu". Ja ga > imam i rado ću ga pozajmiti. Još ako ja mogu da pozajmim > ostatak :) ( može - ako je to ono pravo ... ;) Razjašnjenja radi : Jedan od glavnih je, naravno, Nemac Unger ili po indijanski Gromka strela. O Benitu Juaresu i Jastrebovom kljunu nema ni reči, al' se nadam da je jedna od tih ona prava. Ako vas ne mrzi da pogledate, evo još par bitnih imena koja se vuku kroz knjige : Cortejo, Clarissa, Alfonso, Fernando, Sternau, Mariano, Emma, Karja, Landolo... pozdrav, _dragan_ P.S. A bili ste mi obojica pri ruci u subotu u Slaviji ...
knjizevnost.352 spantic,
> Razjašnjenja radi : Jedan od glavnih je, naravno, Nemac > Unger ili po indijanski Gromka strela. O Benitu Juaresu i > Jastrebovom kljunu nema ni reči, al' se nadam da je jedna > od tih ona prava. Ako vas ne mrzi da pogledate, evo još > par bitnih imena koja se vuku kroz knjige : Cortejo, > Clarissa, Alfonso, Fernando, Sternau, Mariano, Emma, > Karja, Landolo... Sve knjige spadaju u istu seriju. Beanito Suares ako se dobro sećam ide posle "Trapera". U "Traperu" se dobar deo protagonista posle višegodišnjeg zatočeništva vraća na pozornicu da bi opet bili zatočeni u jednom samostanu.
knjizevnost.353 cdragan,
> Sve knjige spadaju u istu seriju. Beanito Suares ako se > dobro sećam ide posle "Trapera". U "Traperu" se dobar deo > protagonista posle višegodišnjeg zatočeništva vraća na > pozornicu da bi opet bili zatočeni u jednom samostanu. Blago meni ;) . Znači moja dužnost je da vas, recimo u petak, podsetim da mi knižice ponesete u Slaviju .. :) A video sam ja da tu ima dosta toga izmadju, jer se radnja u zadnjoj knjizi odvija tek posle sedamnaest godina od radnje u prvoj ;) Slava Karlu Mayu a njegovom potomku želim da se lepo provede na Svetom Stefanu i da lepo odsudi Fišer-Spaski .. pozdrav, _dragan_
knjizevnost.354 dejanr,
>> O Benitu Juaresu i Jastrebovom kljunu nema ni reči Hmmm... sad sam pokoleban. Zar taj "Umirući car" nije Maksimilijan Habsburški koji je bio "Napoleonov čovek" u Meksiku i koji je na kraju, i pored napora nemačkog supermena Unger-a streljan? Ako nije, onda sam ja totalno promašio knjige. Ako jeste, onda *mora biti* da se pominje Benito Juares jer je valjda on srušio Maksimilijana?
knjizevnost.355 iboris,
Bas smo neuvidjavni. Pre neki dan Minja nas je pitala da li nam se svidja njena poezija. Ja sam joj svoje misljenje vec rekao. DA. A vama ?
knjizevnost.356 cdragan,
> Hmmm... sad sam pokoleban. Zar taj "Umirući car" nije > Maksimilijan Habsburški koji je bio "Napoleonov čovek" u > Meksiku i koji je na kraju, i pored napora nemačkog > supermena Unger-a streljan... Eh, u prvoj knjizi se oni uopšte ne spominjun a malopre sam pogledao ovu zadnju ( neću da je čitam dok ne nadjem ostale ;) i gle čuda ! Pojaviše se u njoj i taj Maksimilijan a bogami i Benito Juarez :))) Daklem, to je jedna od tih knjiga. Sad mi ostaje samo da ih pokupim od vas i da napravim jedno programče koje će da ih sortira po rastućem redosledu ... ;) pozdrav, _dragan_
knjizevnost.357 inesic,
KAD KRALJEVI IGRAJU ŠAH (priču je napisao Igor Mezić, moj sapatnik iz vojnih dana, čovek koji potiče iz Rijeke, tako da je priča u originalu na (R)ijekavici, ali je, zbog potrebe da se text rukom na brzinu prepiše, MOJOM KRIVICOM, izvorna ijekavica na nekim mestima zamenjena čistom Beogradskom ekavštinom, pa se izvinjavam zbog neujednačenosti koje će pretrpeti eventualni čitalac) - Lovac na C6 - reče Kralj1. - Hmm... - reče Kralj2 - nezgodno, ali ne i neobranjivo. Onda otrči na drugi kraj table, koja je zauzimala lavovski dio goleme Dvorane Kristala i šutnu nogom u stražnjicu svog piona, inače kraljevskog ministra poljoprivrede. Ovaj poskoči u mestu, sa negodovanjem, prigušenim naravno, jer Kralj je Kralj, pa bio on i Kralj2 i premesti se za jedno polje. Nastade tišina. Samo nakratko, jer odmah poče - najpre tiho, a zatim sve jače - brundanje s ulice. - Do-le Kralj, do-le Kralj... - Zatvori prozor - reče Kralj1 momku koji se stvorio na ulaznim vratima, naoružan helebardom i zadužen da niko ne ometa Kraljevski šah - Zlo mi je od ovog svježeg zraka. Momak potrči prozoru, a Kralj1 se uspne uz ljestve da bi bolje ocijenio poziciju. - Ho, ho - reče zadovoljno - forsirani mat u jedanaest poteza. - Ma nije moguće! - zbunjeno će Kralj2 - daj da vidim - i, usprkos pozamašnom trbuščiću, hitro se uspne uz drugu stranu ljestava. Sada su stajali pri vrhu, gotovo obraz uz obraz, Kralj1 likujuči i Kralj2, usplahireno posmatrajući izgubljenu situaciju. Sa ulice je dopiralo, sad čak i kroz zatvorene prozore: "Do-le Kralj, do-le Kralj..." Kralj2 se besno okrete prema Kralju1, tako da su im se nosevi dodirivali i zlobno reče - I ćorava koka nađe zrno. - Hi, hi, hi - piskutavo će Kralj1, uživajući u nemoći svoga protivnika. U zao čas, jer tad se začu zvuk razbijenog stakla i tik pored uha Kralja1 proleti olovna kugla, padne na šahosku tablu i izazove pravi pakao među crnim i bijelim figurama, tj. cjelokupnom kraljevskom ministarstvu i dvema dvorskim damama u ulozi kraljica. - Deux ex machina - reče Kralj2. Kralj1 je bio uvjeren da mu je učinjena grozna nepravda. No, vrag ne miruje. Druga kugla nije promašila cilj i Kralj1 se strpošta sa vrha ljestava pravo preko laufera, inače ministra za zabavu, a bledožuti mozak mu se prospe po crnoj kocki šahovske table. U svom neslavnom padu umalo sa sobom nije povukao Kralja2, koji se teškom mukom uspio održati na vrhu uzdrmanih ljestava. Nimalo kosnut užasnim prizorom, on polako i oprezno siđe na čvrsto tlo, otvori prozor i promoli Kraljevsku glavu u bistri kasnoproljetnji dan. Iz mase se, isprva lagano, a zatim sve glasnije začuje: - či-ve-o Kralj, ži-ve-o Kralj... Kralj ih utiša jednim pokretom ruke. Ova mi se priča svidela, pa sam je, shodno uputstvima moderatora preneo ovde. Ako se nekom ne sviđa, pa se još i usudi da to kaže, vrlo ću ga nedemokratski mrko pogledati. Bez šale, ako se nekom sviđa ili ne, neka kaže, pa će me to ohrabriti da pobedim svoju lenjost i po potrebi ukucam još nešto. Ivica
knjizevnost.358 mladenp,
> Bez šale, ako se nekom sviđa ili ne, neka kaže, pa će me > to ohrabriti da pobedim svoju lenjost i po potrebi > ukucam još nešto. Jeee! :) Avanti! Jel' dovoljno ohrabrenja? :)
knjizevnost.359 veca,
ODUZIMANJE PROSTORA Seansa je trajala do kasno u noć. Ljudi su bili na izmaku snaga, u transu, tako reći zaspali. Tom prilikom mnogo toga su propustili. veca
knjizevnost.360 ndragan,
/ koju sam odgovorio neko je svoje misljenje potkrepljivao cinjenicama / iz stripa kao sto je Alan Ford, sto je svakako krajnje neozbiljno. Nemo' mi pljuckaš po Alanu. Možda zvuči neozbiljno, jer se radi o (crno)humornom stripu, ali to čudo ima i dramaturgiju, i scenografiju i jedino je u scenariju nešto tanji, a scene iz sirotinjskih četvrti Njujorka sigurno nisu izmišljene - to je tek malo ekstrapolirana stvarnost. Za mene su Magnus i Banker malo relevantniji umetnici nego što je to, recimo, Tozovac. Ako ti nisi uspeo da raščitaš dublje slojeve Alana Forda, nikom ništa. Pročitaj pedesetak drugih knjiga pa se vrati na Alana, tek da vidiš _zašto_ je dobar. Bue_ Ndragan
knjizevnost.361 hercog,
Poslednja reč upućena samoubici Dan. Blistavi zraci sunca koso padaju na vodu, čiju površinu tek povremeno nabora neki talasić. Njih dvoje su zagrljeni i sa osmehom trčali po vrelom pesku. Veselo su letela zrnca za njima. Jutro jedne jeseni. On otvori oči i pogleda sivkasti plafon nad sobom. žuo se topot teških kapi po staklu i praznom lavoru koji je os- tao napolju. Negde u daljini odjeknuo je urlik nekog psa. Ah, još jedan novi dan... Šteta što je ono bio samo san. San? Posle tri sata jutar- njeg izležavanja iskobeljao se iz gomile beline koja ga je obavijala. Bacio je pogled na radni sto. Slika. Na njoj dva njemu dobro poznata li- ka. On i devojka. San? I još nešto se belelo ispred slike. Da, papir sa jednom rečju je i dalje stajao na svom mestu. Zbogom... Grad. On je šetao ulicama i posmatrao ljude kako nekud jure, kao da će im to biti zadnje. Zastaje kraj svakog stakla i gleda, prisećajući se starih stv- ari. Skazaljka neumorno i brzo i dalje trči. Peške ide niz jedan most i zvižduće svoju omiljenu melodiju, iz njegovih usta je dopirao zvuk valcera, valcera Dunava, koji je tutnjao veoma blizu. Malene kapljice kliznule su mu niz obraz. Ubrzo potom je tuda leteo potok, mali poto- čić koji je nosio njega u prošlost. Stao je i pogledao. Njegov mali potok je prerastao u veliku, ogromnu, modru reku koja je moćno hučala ispod njega. Poželeo je da i on postane njen deo, da uskoči u prošlo- st. Odjednom je video sebe daleko dole, video je sebe u naručju svoje drage. Ali to nije dugo trajalo. Kad je protljao oči video je čoveka koji stoji na ivici i promatra huk njegove reke pod sobom. " Ortak, šta ćeš ti tu? Mogao bi da padneš." - povikao je kad su mu žice to do- zvolile. Umesto odgovora kroz mozak mu je prohujalo : " Ne prilazi. Do- voljno sam patio. Ona, ona više nije uz mene, ja, ja to ne mogu da i- zdržim." Ostao je ukopan. čeleo je da viče, ali je samo otvarao usta, a onaj čovek ga je razumeo. " Da, ja sam je voleo, a ona me je ostavila i to samo jednom rečju. Zbogom..." Mirno je gledao ispred sebe dok je njegov potok pravio mali talasić na reci. " Stani. Ona to nije mislila ozbiljno. Ona te voli..." . " Nemoguće, nemoguće..." Sve je bilo brzo. " Stani. Ja znam da je ti voliš, ali, ali...". Zavladao je muk dok je slap i dalje padao u reku. " Ali, znam voliš je... Ali ona to ne shva- ta. Zar treba zato da kvariš nekoj drugoj životnu sreću? Razmisli, ima još devojaka koje te vole. Možda ti to ne primećuješ, ali siguran sam da ima. Dobar si ti čovek, sigurno te mnogi vole..." Za to vreme on je seo na ogradu i i dalje gledao u mračnu silu koja je sada počinjala da svetli, koja je sve više dobijala na svetlu. " Ali, ali..." - bilo je jedino što je prozborio. Ponovio je to još jednom, pomalo otegnuto, sko- ro nečujno. Voda je sve više sijala, a potok se sveo na par kapljica, ko- je su klizile. " Da shvatam te. Znam za sva tvoja osećanja prema njoj. Nije ti lako, ja znam to. Ali ipak, iako je teško pogrešićeš ako uradiš to. Uništićeš jednu divnu osobu kojoj je veoma stalo do tebe. Dugo je nisi video. Jel tako? A i njoj je stalo do tebe, a i tebi do nje. Ona je predivna. Jedan mali anđeo koji je sleteo na tvoje rame..." Dok je to govorio prilika na ogradi se rasplinula i on je osetio kako je ponovo srećan. Lagano je produžio dalje dok se sunce izdizalo iznad grada, ba- cajući na njega blistave zrake ljubavi. Naravno, strela ga je ponovo po- godila i on je bio onaj stari. Stari on, srećan, pun, osunčan toplim zracima ljubavi. I tako ja odlazim odatle i ostavljam ih. Moj zadatak je obavljen. Sreća ponovo kuca u grudima tih mladih. Ja odlazim odvojivši deo sebe za njih. Odlazim, dok u meni kiša pada... Hercog
knjizevnost.362 veca,
TRENUTAK LEPOTE čelim da zaspim na tebi, i da se budiš u meni, promrmljala je u snu. veca
knjizevnost.363 veca,
>> p.s.vredi li ovo nesto? Nastavi pa ćemo da vidimo :))
knjizevnost.364 minja.,
Prevrnuta bubasvaba zivi u meni vec duze, gamize,puze i trazi izlaz iz duse. Izlaza nema, a ona ne shvata. Hvata se za zidove mojih sanja, davi se u krvi prastanja. Sunca se na mislima, a ipak bi otisla. Nije zadovoljna,trazi vise ocaja,neprospavanih ljutnji i dugovecnih cutanja. Pustam je da veruje u postojanje krivotvorenih slutnji i nepostojecih prolaza, jer nesrecna je skoro kao svi mi. pozdrav,minja
knjizevnost.365 mladenp,
> jer nesrecna je skoro kao svi mi. E, baš znaš da razveseliš čoveka. ;) Vremena jesu sumorna ali, molim te, iskopaj neke radove iz veselijih dana. :) Pozdrav, Mladen
knjizevnost.366 hercog,
Skok Vetar je duvao, bolje reći milovao je grane drveća. On je stajao na ivici prozora i gledao. Da, dobio je. Vetar je posta- jao sve jači. Dobio je. Ipak će on biti taj. On će učiniti prvi korak. I učinio je... Hercog
knjizevnost.367 hercog,
Samoća Vetrić je duvao lagano noseći mu zvuke iz okoline. Sedeo je sam na terasi, dok je iz blizine dopirao smeh i muzika. Osećao se odbače- nim od celog sveta. Viće nije želeo da misli. Pogled mu je odlutao u daljinu na ogromnu plavu vodenu masu koja je bila blizu, ali opet da- leko. Video je i nežni pesak koji je izvirao iz zahuktale mase. To ga je podsetilo na prošlu godinu, na jednog anđela kojeg je sreo... Bio je umoran, ali taj umor nije bio fizički. Jednostavno mu se činilo da je kamen koji će zauvek tu ostati, ostati sve dok ga neka ženska ruka ne pokupi... Hercog
knjizevnost.368 hercog,
Vreme Teče reka. Velika tamna masa se valja uskim koritom. Izgledalo je kao da gomila mrava vri na letnjem suncu. Vetar... Lagano miluje tu ma- su i stvara jedva primetne nabore po njoj. Zrnca i dalje slobodno pada- ju, grade dvorove na dnu. Ali ma koliko se oni trudili da to sagrade, masa ih razori, ta neumitnost koja nikada ne staje... I tako teče reka, a zrnca padaju lagano kao paperje jedne lepote... Hercog
knjizevnost.369 iboris,
rep 6.364 Neobicna pesma. Prosto se osecam kao buba :(( .Ima li jos ?
knjizevnost.370 ndragan,
I tako, možemo završiti sastanak, pošto je dnevni red iscrpljen. A ni mi nismo u boljem stanju.
knjizevnost.371 ndragan,
/ davi se u krvi prastanja. Na ovo mi se stvorila slika nekog pra-stanja, nekakve krvave protoplazmatične čorbe... dok nisam shvatio koja se reč krije iza engleskih slova. Ne zaodevaj svoju lepu poeziju alfabetom koji nas ne poznaje. Tesno joj je. Diže branu između pesme i čitaoca - a zašto onda pisati. Obrati se bilo kome na Sezamu da ti instališe šćđčž. Bue_ Ndragan
knjizevnost.372 veca,
>> Neobicna pesma. Prosto se osecam kao buba :(( .Ima li jos ? Ako nisi pročitao Preobražaj od Kafke, preporučila bih ti, čisto da vidiš šta znači osećati se kao buba :) Priča je neverovatna i po meni jedna od najboljih koje sam pročitala.
knjizevnost.373 veca,
>> Bio je umoran, ali taj umor nije bio fizički. Jednostavno mu se Obrati malo pažnju na ponavljanje reči... bio je, nije bio, da, etc I mislim da su ti nepotrebne tri tačke na kraju priče. Kratke priče moraju, uglavnom, da zadaju udarac na kraju. Samo napred! veca
knjizevnost.374 veca,
POSLEDNJI UDARAC Pritisak je bio isuviše velik da bi ga mogao podneti. Otvorio je prozor, puštajući vazduh da struji kroz sobu. Vrata su se zalupila. veca
knjizevnost.375 hercog,
**> Obrati malo pažnju na ponavljanje reči... bio je, nije **> bio, da, etc I mislim da su ti nepotrebne tri tačke na **> kraju priče. Kratke priče moraju, uglavnom, da zadaju **> udarac na kraju. Ok, poradiću na tome Hercog
knjizevnost.376 balinda,
KREĆE SE LAĐA FRANCUSKA More je sinje široko, široko, plavo, duboko. Kraj mu se neda videti, nemogu misli podneti. Kreće se lađa francuska, sa pristaništa solunska. Transport se kreće Srbadi, ratnici, braća, bolesni. Putujem tužan, bolestan, pomislih, Bože, nisam sam. I moja braća putuju da sa mnom zajedno tuguju. Svaki se boji, ima trem', naić' će švapski sumaren. Svi mole svetog Nikolu, najveću silu na moru. Svaki se Srbin borio, u rovu tužan žudio, srećan se Bogu molio, da bi se kući vratio.
knjizevnost.377 balinda,
KO TO KAčE SRBIJA JE MALA Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala? Nije mala, nije mala, triput ratovala. Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala. Trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala. žetrn'este, četrn'este, Švaba udario. Osamn'este, osman'este, Srbin pobedio. Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala? Nije mala, nije mala, triput ratovala.
knjizevnost.378 balinda,
JA SAM JA, JEREMIJA Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić. Selo mi je Toponica, drvena mi dvokolica, služio sam stalni kadar, artiljerija. Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić. Imam sito i karlicu, imam ženu vračaricu, služio sam stalni kadar, artiljerija. Ja sam ja, Jeremija, prezivam se Krstić. Više kuće valjarica, preko plota komšinica, služio sam stalni kadar, artiljerija.
knjizevnost.379 balinda,
SRPSKA TRUBA Srpska se truba s Kosova čuje, Srbina svakog da obraduje. Trubite, braćo, silnije, bolje, opet je srpsko Kosovo polje. Osvetili smo Cara Lazara, sve Jugoviće, Bogdana stara, Ivana, Milana, Miloša, Sava, Srpstvo vam kliče: "Hvala i Slava!" Srpski junaci, sunce nam sinu, osvetiste se vi dušmaninu. Trubite, braćo, silnije, bolje, opet je srpsko Kosovo polje.
knjizevnost.380 balinda,
HEJ, TRUBAžU Hej, trubaču, s bojne Drine, de, zatrubi zbor! Nek odjekne Šar planina, Lovćen, Durmitor. I nek Drina jekne Savi, Sava Dunavu, Dunav bujni Tisi, Dravi: U boj! U slavu! Nek se bojni jeci ore, kroz sve gore, čak na more, kroz sve gore, čak na more, gde viteška srca biju, oj, na more, na Adriju. Hej, narodni barjaktaru, razvij barjak tvoj, na zborištu, na Vračaru, kupi narod moj. Sve oružju bojnom vične, ubojne slike, sve narode naše dične, hrabre vojnike! I gde god je jošte koja u junaka mišca jaka, neka dođe, biće boja, ljuta boja i mejdana, od Adrije do Balkana....
knjizevnost.381 balinda,
KAPETAN KOžA Kapetan Koča putuje, putuje, Kapetan Koča putuje sad. On ide u Tursko, izbavlja sve srpsko, Kapetan Koča putuje. Pukovi hrabri nadiru, nadiru, Srbiju zemlju osvajaju, Njih vode junaci Koča i Miša, Vojvoda Stepa na čelu svih. Vojvoda Stepa juriša, juriša, Vojvoda Stepa juriša sad. On vodi armiji, osvaja Srbiju, Vojvoda Stepa juriša sad.
knjizevnost.382 balinda,
PRILEPSKO POLJE Razvilo se ravno polje, ravno polje prilepsko, pod njim sedi Pavle Šturma, razapeo šatore. Protiv njega Ali - paša uperio topove. Paša šalje poslanike, da se Srbi poklone. Svi se Srbi nasmejaše, Pavle Šturma najviše: Ne budali, Ali - pašo, Šesti puk ti poručuje- nikome se nikad nije srpska vojska klanjala. Komanduje Pavle Šturma: Napred, moji junaci! Sabljom seče, konjem gazi, tursku vojsku pregazi.
knjizevnost.383 balinda,
ŠUMADINAC PALI TOPA Šumadinac pali topa, zatresla se sva Evropa. Stani, stani Švabo kleti, sad će Srbin da se sveti. Igram, pevam, lako mi je, niko ne zna kako mi je. žuješ li me devojčice, ja sam kaplar iz konjice. Ko se šunja po tom mraku? Ja sam stražar na Senjaku! Puca, trese top sa Cera, brži Švabo nego kera.
knjizevnost.384 balinda,
OJ SRBIJO MILA MATI Oj, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati. Mila zemljo, mili dome, na srcu je slatko tvome srećno živet' k'o u raju, gde miline večno traju, u tebi ću srećno tek provoditi ovaj vek. Podigni se, mila mati, da nam budeš što si bila, jer si dugo robovala, gorke suze prolivala. Sunce ti se već rodilo, koje ti je zašlo bilo. Na kriocu vazda tvom, uteha je srcu mom.
knjizevnost.385 balinda,
ONAM' ONAMO Onam', onamo, za brda ona, govore da je razoren dvor. Mojega cara onamo vele bio je negde junački zbor. Onam' onamo, za brda ona, gde nebo plavo savija svod, na srpska polja, na polja bojna, onamo, braćo, spremajmo hod. Onam' onamo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob. Onamo ... pokoj dobiću duši kad Srbin više ne bude rob.
knjizevnost.386 balinda,
RADO IDE SRBIN U VOJNIKE Rado ide Srbin u vojnike, da zelene bere lovorike. Borba njemu zabava je draga, još milije salomiti vraga. Jer puščani prah ne zadaje njemu strah. Njega u boj mati i nevesta prati otac želi sedi da vraga pobedi Napred ide s'oružanom Srbin rukom, a zimzelen vije mu se za klobukom. Peva, klikće srpski sin, pred njim strepi dušmanin.
knjizevnost.387 balinda,
TAMO DALEKO Tamo daleko, daleko od mora, tamo je Srbija naša, tamo je ljubav moja. Tamo daleko, gde cveću nema kraj, tamo je prava sreća, tamo je pravi raj. Tamo daleko, kraj Save, Dunava, tamo je selo moje tamo je Srbija. Tamo daleko, gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. Bez otadžbine, na Krfu živim ja, ali ponosno kličem: čivela Srbija! Srbi, vojnici, ne ljub'te Grkinje jer vas kod kuće verno čekaju Srpkinje. O, zar je morala doć', ta crna, nesrećna noć, kada si, dragane moj, otiš'o u krvav boj.
knjizevnost.388 balinda,
VIJU VETRI Viju vetri, viju vali, Dunavom se kreću. Jata crnih uzdisaja, sa srca mi sleću. Kud ste vali pohitali, kom'li ćete kraju. Ah, da li će kraj već doći, mome uzdisaju. Slušaj brate svoju sestru, Prizren oplakuje i ostale srpske kraje, gde se srpski čuje. Noć je tamna i sneg veje, hladan vetar duva. Srpski vojnik pod Jedrenom mrtvu stražu čuva.
knjizevnost.389 balinda,
OJ SRBIJO MATI Oj, Srbijo, mati, nemoj se bojati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati. Crna Gora mila uvek s nama bila. Zovi, samo zovi svi će sokolovi za te život dati. Srem, Banat i Bačka tri srca junačka. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati. Sitna kiša pada Austrija propada. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati. Hladan vetar piri, Srbija se širi. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.
knjizevnost.391 rjovic,
------------------------------------------------------------------------------ N E S T A J A N J E Moj život ne bi bio ono što jeste da nemam onvoliko prijatelja koliko ih imam. Svaki moj prijatelj je barem malo zaslužan za to kakav sam ja. Ja razumem njih,i oni shvataju mene. I tako je bilo sve do trenutka kada sam upoznao nju. Ona se razlikovala od svih osoba koje sam do tada poznavao, bila je nekako čudna, takoreći mistična, ali bez obzira na sve - gde bi se god pojavila ljudi bi je prihvatali, a iza njenih leđa nikada nije izgovoreno ni jedno slovce koje bi se moglo protumačiti kao nešto loše o njoj. Pre nego što sam je upoznao moj dobar prijatelj me je uopozorio da je ona veoma speifična osoba. Naglasio mi je da naručito obratim pažnju na vreme jer "kada si sa njom ne osetiš koliko brzo prolazi". Mislio sam da preteruje, ali mu to nisam rekao... Subota uveče. Sedim u sobi u kojoj je desetak ljudi, svira neutralna muzika, svetla su blago zamračena i pijuckaju se pića. Iako bi ovaka atmosvera u mnogim slučajevima bila sasvim dovoljna da se ljudi dobro zabavljaju to nije bilo tako. U sobi je bio oblak dosade koji je izazvao da svaki razgovor potpuno zamre. Vreme se otezalo poput džinovske zmije iz neke bajke. Pogledao sam na sat. Užasnuo sam se kada sam shvatio da sam kod njega tek pola sata. Začulo se zvono koje je prekinulo moje razmišljanje. On je ustao i izašao iz sobe. Kroz par trenutaka ušao je prateći devojku prosečne visine, smeđe kose, zelenih očiju, obučenu u crnu suknju i crnu rolku a u ruci je nosla džins jaknu. Po spoljnom izgledu rekao bih da je to jedna od (dopustite da kažem) standardnih devojaka koje svako od nas zna. Ona se pozdravila sa svima, prišla meni i rekla: "žini mi se da se ranije nismo sreli. Ja sam Sonja.". Pridigao sam se i predstavio,i posle par standardih rečenica ponovo smo seli. Razgovor je tekao normalno. Pričali smo o krajnje običnim stvarima, vremenu, filmovima, muzici, izlascima, školi... Ona izmaglica koja se nalazila u sobi pre njenog dolaska je polako nestala. U kratkoj pauzi bacio sam pogled na sat i doživeo iznenađenje koje nisam uspeo da sakrijem. Od prošlog pogleda na časovnik do tog momenta prošloje čitavih tri sata i petnaest minuta!!! Rekao sam joj kako sa njom vreme verovatno brzo prolazi na šta se ona samo osmehnua i zagonetno rekla "Znam". Na putu ka kući sam puno razmišljao o Sonji. Posle te sedeljke viđali smo se sve češće, ali svaki put kada sam izlazio sa njom obavezno sam podešavao alarm na satu jer je vreme neverovatno brzo prolazilo kada je ona bila tu. Postali smo super prijatelji, ali bez obzira na to ja nisam znao gotovo ništa o mojoj novoj prijateljici. Kako je vreme odmicalo činilo mi se da se sa njom događa nešto čudno. Ona se prosto menjala i povremeno u njoj nisam uspeo da naiđem onu Sonju koju sam upoznao. Ne samo da se i njen spoljašnji izgled izmenio (oči joj nisu više bile svetle, pune života) već je i vreme počelo sasvim drukčije da se ponaša kada sam bio sa njom. Trudio sam se da joj ničime ne dam na znanje da se ona promenila... Posle jedne od standardnih šetnji pozvao sam nekoliko naših zajedničkih prijatelja i pitao ih da li su i oni primentili da se sa Sonjom nešto neobično dešava. Međutim, svi oni su mi rekli da preterujem, i da se po običaju trudim da vidim i ono što ne postoji. Dugo sam razmišljao, a iz glave mi nikako nisu izlazile dve slike: njena slika u crnoj suknji, crnoj rolci sa teksas jaknom u ruci i njena slika od pre par sati. I na jednoj i na drugoj predstavi bila je ona, ali sam bio siguran da ono u njoj nije bilo isto... Pomalo zanesen svojim mislima podigao sam slušalicu i po navici okrenuo njen broj. Javilo mi se ženski glas koji sam tada prvi put čuo u životu. Predstavio sam se i upitao da li je Sonja tu. Ljubazni glas je odgovorio da nije i da je neko vreme neće biti, a zatim se začulo samo jedno klik, i tupo pištanje iz zvučnika slušalice koja je veći deo svog veka provela naslonjena na moje lice nego na telefon. Bio sam, moram vam priznati, veoma iznenađen. Nisam mogao da verujem da je otišla a da mi to nije rekla... I moj život se nastavio kao i po običaju. Škola, učenje, prijatelji, posao... "Prošlo je možda oko mesec dana od kada sam je poslednji put video", bila je misao koja se obrela u mojoj glavi jeden večeri. Tada je zazvonio beli aparatić na mom radnom stolu koga sam užasno voleo. Javio se moj prijatelj kod koga sam prvi put sreo Sonju. Pozvao me je da u subotu dođem na jednu čašicu razgovora. I tako se i desilo. Ušao sam u njgovu "gajbu" bez kucanja (to nam je bila navika - i on je tako kod mene ulazio) i produžio do sobe u kojoj me je sačekala ista ona polumračna izmaglica sumornog raspoloženja par ljudi koji su se tu obreli kao i one sudbonosne večeri. Vreme je išlo užasno sporo. Začulo se zvono na ulaznim vratima. Digao sam se pošto je u tom trenutku naš domaćin bio zauzet spravljenjem koktela. On je jedan od onih koji misle da to divno rade, a, moram vam priznati, mene je neodoljivo podsećao na decu koja kuvaju pesak i vodu na plastičnim šporetićima ludo se zabavljajući. Da žalost bude veća ni njegovi kokteli nisu izgledali bolje od bućkuriša koje su sa velik uživanjem pravili mališani. Stigao sam do ulaznih vrata i otvorio ih. Ugledao sam Sonju koja se ljubazno smeškala i ušla unutra. Kada sam zatvorio vrata krenuo sam ka sobi. Iako je se sada podigao težak oblak magle koji je pritiskao raspoloženje svih gostiju ona je i dalje bila prisutna. Seo sam u ugao i otpočeo detaljno posmatranje pridošlice. Učinilo mi se da se smanjila... Zora je. Usled noćne more probudio sam se obliven hladnim znojem. Zazvonio je telefon. Bunovan dižem slušalicu. Ona je. Poziva me da se nađemo u topčideru. Prihvatam. Našli smo se i bilo nam je jako prijatno. Bojao sam se da je upitam gde je bila tih mesec dana. Vreme je išlo zaista veoma brzo, ali je ipak prolazilo sporij enego ranije kada sam bio sa njom. Sada sam definitivno bio siguran da se smanjila. Nakon par prijatnih časova razišli smo se. I tako smo se svakih par dana viđali i provodili prijatne trenutke zajedno. Ali onda iznenada, jednog dana ona se nije pojavila na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme. Kada sam se vratio kući pozvao sam je, ali se ponovo javio onaj prijatni ženski glas koji je nakon izgovorenih par reči (sadržina je bila ista kao i prošli put) zalupio slušalicu. Moram priznati da se se veoma uvredio kako Sonjinim postupkom tako i ponašanjem te žene. I opet je prošlo skoro mesec dana do trenutka kada sam je ponovo sreo, ali kada sam je video bio sam šokiran: njene oči više nisu bile zelene, postale su nekako nedefinisano sumorne i tamne, a ona se još više smanjila. Izašli smo, ali sada je vreme išlo svojom standardnom brzinom. Po povratku kući pozvao sam mog ortakai upitao ga da li je primetio neke promene na Sonji. Odgovor je bio ne, a ja nisam hteo da insistiram na tome... Posle izvesnog vremena ona je opet nestala, i opet se vratila kroz mesec dana, ali ovoga puta njena visina je meni izgledala kao visina neke sedmo-godišnje devojčice, a izlaženje sa njom mi je postalo neverovatno dosadno. Ubrzo je ona ponovo nestala, ali mi to nije smetalo. Moj život se vratio na drum kojim se do tada kretao, i nastavio da ide svojom putnom brzinom. Prošloje skoro godinu dana od kada sam prvi put video Sonju, devojku čiji je izgled bio smešten negde duboko u meni. Ponovo smo sedeli u onoj istoj sobi, kod onog istog čoveka u onom istom dosadnom ambijentu kada se začulo zvono. On se digao i kroz par trenutaka vratio ponašajući se kao da je neko ispred njega, ali tog nekog ja nisam video. Svi ljudi iz prostorije su se pozdravljali sa masom vazduha koja se nalazila i u prvom trenutku sam pomislio da je to neka šala. Ali tada mi je prišao ortak i upitao me je da li sam je to nešto ljut na Sonju kada neću ni da je pozdravim. Bio sam šokiran. Znam da se on nikada ne bi nataj način šalio sa mnom. Rekao sam da mi je loše i otišao. Sutradan sam u školi slušao priče o Sonji koja je došla izdaleka, prolepšana i osvežena i nije mi bilo ništa jasno. Po povratku kući rešio sam da okrenem njen broj i da razotkrijem tu "misteriju", ali sam uzalud sedeo pored mog telefona pokušavajući da se setim njenog broja koji nikada nisam zapisao jer je bio toliko lak za pamćenje. Ujutro u školi sam pitao ortaka za njen broj koji opet nisam zapisao jer mi se činilo da sam ga zapamtio, ali kada je trebalo daga upotrebim on nije bio u mojoj glavi. Slušao sam još mnogo priča o njoj, ali kako su moji prijatelji shvatali (oni su mislili da shvataju) da mi iz njima "dobro znanog" razloga ne prija priča o njoj polako su prestali da je pominju. Tako je Sonja zauvek nestala iz kruga ljudi koji su se nalazili oko mene. I posle toliko godina ja i dalje ne znam šta je sa Sonjom, i šta se zapravo desilo samnom i mojim pamćenjem svega što je bilo u vezi sa njom (broj telefona, njene običaje, šta je volela a šta nije, šta je nosila sem njene crne suknje, rolke i teksas jakne preko ruke). Ako ste i vi poznavali neku Sonju koja je tako iznenada nestajala, i vraćala se sve manaja i manja javite mi se - možda ćemo zajedno uspeti da je nađemo. <Anonimus> ------------------------------------------------------------------------------
knjizevnost.392 veca,
>> KREĆE SE LAĐA FRANCUSKA Balinda hvala :) mnogo volim ovu pesmu, a nisam znala ceo tekst.
knjizevnost.393 bandit,
>> JA SAM JA, JEREMIJA E sada nam fale još Debeli šef, Alan ford, Sir Oliver, Grunf i Bob Rok pa da kompletiramo grupu TNT... Johnny
knjizevnost.394 bandit,
>> RADO IDE SRBIN U VOJNIKE Ej, Balinda de se dela ona strofa: Rado ide Srbin u vojnike, Sto ga tuku, a dvesta ga vuku! Johnny
knjizevnost.395 ssokorac,
:> E sada nam fale još Debeli šef, Alan ford, Sir Oliver, :> Grunf i Bob Rok pa da kompletiramo grupu TNT... Da, zaista ih fali samo nekoliko...;)
knjizevnost.396 balinda,
>> Ej, Balinda de se dela ona strofa: >> >> Rado ide Srbin u vojnike, >> Sto ga tuku, a dvesta ga vuku! E, to ide odmah iza: "Otiš'o si, sarmu prob'o nisi." :)))
knjizevnost.397 ilazarevic,
█ E, to ide odmah iza: █ "Otiš'o si, sarmu prob'o nisi." I nastavak: "Kuče laje, a ja mislim - ti si." Ima i ona: " Otišla si jednog dana, i odvela našu mečku, sad se vraćaš uplakana, razbiću te k'o beba zvečku." :)))
knjizevnost.398 isekulovic,
>> " Otišla si jednog dana, >> i odvela našu mečku, >> sad se vraćaš uplakana, >> razbiću te k'o beba zvečku." :))) Otišla si jednog dana, i odnela dva jorgana, sad se vraćaš s' jedno ćebe, neće niko da te j...
knjizevnost.399 bandit,
>> :> E sada nam fale još Debeli šef, Alan ford, Sir Oliver, >> :> Grunf i Bob Rok pa da kompletiramo grupu TNT... >> >> Da, zaista ih fali samo nekoliko...;) Dodaće ih Balinda, samo dok stigne... :)))) Johnny
knjizevnost.400 mkiric,
>> E sada nam fale još Debeli šef, Alan ford, Sir Oliver, Grunf i Bob >> Rok pa da kompletiramo grupu TNT... Bob Rok je, koliko vidim, već stigao ;)
knjizevnost.401 hercog,
**> Otišla si jednog dana, **> i odnela dva jorgana, **> sad se vraćaš s' jedno ćebe, **> neće niko da te j... Hteo bih da vas zamolim da ovakvu diskusiju prenesete u neku drugu konferenciju jer ni malo ne odgovara temi u kojoj je... Hercog
knjizevnost.402 isekulovic,
>> Hteo bih da vas zamolim da ovakvu diskusiju prenesete u neku drugu >> konferenciju jer ni malo ne odgovara temi u kojoj je... Jes vala, sad tek videh gde smo :(((((
knjizevnost.403 ilazarevic,
█ Hteo bih da vas zamolim da ovakvu diskusiju prenesete u neku drugu █ konferenciju jer ni malo ne odgovara temi u kojoj je... OK... Evo sad i malo književnosti: TELEPHONES The discovery of the telephone came about by accident. In 1873 a young, spotty research chemist, called Dr MacTomjim, had left a plate of virus mould culture on the window-sill to cool before serving, and, absent-mindedly, forgot it. Next morning as he was counting dead children around it, eureka! Whereas the mould had originally been white, there, looming in the middle was an omnious black shape. At first the Doctor thought it was an illegal Jamaican immigrant with a wondrous new way of entering the U.K. But no, closer inspection showed it to be the first telephone. Unaware of his great discovery, the Doctor placed it up on a shelf and forgot it. How then, you say, did he discover it by accident? I'll tell you. It fell on his head. His devoted Bronte-like wife, who up till then was happily vivisecting away removing the eyes from live rabbits, etc, etc, rushed to her beloved's side. Seeing the bruise on his head, she swooned to the floor. There, seeing the telephone, she swooned upright and INSTINCTIVELY dialled POLICE - FIRE - - AMBULANCE. In a trice the police arrived, set fire to the doctor and drove away in an ambulance. Friends, the telephone had arrived! ..... Ovo je odlomak iz priče Telephones, preuzet iz knjige Spajka Miligena "The Little Pot Boiler", bez piščevog znanja ili dozvole.
knjizevnost.404 ndragan,
/ E, to ide odmah iza: / "Otiš'o si, sarmu prob'o nisi." Ovo bi trebalo negde u neku temu o običajima. Naime, običaj probadanja sarme potiče iz Homolja, gde se održao skoro do današnjih dana. Tri dana pre polaska na duži put (a tamo je svaki put malo duži, kad padne mećava i sve bude zavejano), kuvala se sarma, i triput se podgrevala. Dva dana se jela bez noža, a trećeg dana onaj ko polazi na put (današnjim rečnikom 'vođa puta') je uzimao nož i obredno probadao najveću sarmu. Ne znam šta su radili u leto - verovatno je bilo sarmi od vinove loze ili tako nečeg.
knjizevnost.405 hercog,
Ovu priču je napisao Saša Šipka (ssasa) Jedna noć Probudio sam se. Nisam mogao da spavam. Bila je noć. Imao sam osećaj da će se zidovi srušiti na mene. Ustao sam. Prozor je bio otvoren. žulo se zavijanje pasa. Izašao sam napolje. Vazduh je bio težak, vlažan i hladan. Leptiri su se okupljali oko ulične svetiljke. Tražili su svetlost. Kada bi je našli padali bi mrtvi na zemlju. Došao sam do ulice. Bila je džombasta, kaljava sa barama prljave vode. Nije bilo asfalta. Put je sa obe strane nestajao u izmaglici. Obuzeo me je strah. Sledio sam se. Panično sam potrčao ka kući. Pao sam. Ponovo sam potrčao i ponovo pao. Sav prljav uvukao sam se u kuću. Bio sam jako žedan. Uzeo sam čašu, ali je bila prljava. Uzeo sam drugu. Kada sam odvrnuo slavinu začulo se šuštanje i kloktanje. Izleteo je mlaz sl- uzave zelene vode. žaša mi je ispala i razbila se. Vratio sam se u krevet. Nema veze, ujutru će biti bolje. A sutra, sutra je bila moja sahrana. Saša Šipka p.s. sa originala prekucao Hercog
knjizevnost.406 bcetina,
Da vam skrenem pažnju pročitajte katalog knjiga u CONF>>OGLASI, to je pokušaj ELEKTRONSKE KNJIčARE ovde ima novih novih knjiga. Usput evo jedne pesmice Malkice sam mrtav al to ništa ne smeta smrt je samo mana u očima sveta. Miljenko čuborski
knjizevnost.407 rjovic,
žOVEK - Kipling svom sinu Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi Ako možeš da budeš jak, ali ipak ostaneš nežan Da ne mrziš one koji tebe mrze, a da se ipak braniš i boriš Ako možeš da slušaš kako tvoje reči izvrću nevaljalci da razdraže glupake I da čuješ kako luda usta o tebi lažu, a da sam ne kažeš ni jedne laži Ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi Ako možeš da budeš jednostavan iako si savetodavac kraljeva Ako možeš da voliš sve prijatelje kao braću, a da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva Ako možeš da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ, a da nikada ne postaneš skeptik i rušilac Ako možeš da si hrabar a nikada neobazriv Ako možeš da budeš dobar Ako možeš da budeš pametan, a da nisi čistunac i sitničar Ako možeš da zadobiješ pobedu posle poraza i da te dve varke podjednako primaš Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube Tada će kraljevi, sreća i pobeda biti zauvek tvoji poslušni robovi A ono što više vredi nego svi kraljevi, sreća i pobeda Bićeš žOVEK sine moj
knjizevnost.408 djelovic,
Noćas ću ubiti ubicu. Molim vas razumite da nema ničega uzvišenog u tome. Ne verujem da spašavanjem čovečanstva od takvog neprijatelja može da spasi moju dušu. Ne verujem da je moće jednog dobrog dela beskonačna. Ono u šta verujem je sledeće: Zlo jednog ubistva je beskonačno. A moja krivica je kao moj život - večna.
knjizevnost.409 putnik,
Da li neko zna koje je godine čeljko Malnar putovao na Tibet? (knjiga "Potraga za staklenim gradom") Brana
knjizevnost.410 mladenp,
> Da li neko zna koje je godine čeljko Malnar putovao > na Tibet? (knjiga "Potraga za staklenim gradom") Zar je on ikada igde putovao? :>
knjizevnost.412 putnik,
Ako se ne varam, to si već jednom pitao... Ako znaš - kaži, ako ne - nemoj da se ponavljaš.
knjizevnost.413 mladenp,
> Ako se ne varam, to si već jednom pitao... > Ako znaš - kaži, ako ne - nemoj da se ponavljaš. I onomad si ti pitao? Izvini, ništa lično. :) Zar možeš da pomisliš da neko ko daje odgovore kao što su moji, pamti išta od Malnarovih priča. Dobro, de. Zapamtim po neki detalj. Da razveselim društvo. :)
knjizevnost.414 putnik,
Ok. Oprošteno ti je. Ali, ti reče "priča". Da li je napisao još nešto osim one za koju sam pitao? Pozdrav