razno.1rpausic,
CONF JOIN PC.PROG.2
CONF REPLY 12.185
> / A šta ako smislimo način da omogućimo u hodu izmenu pravila i to
> / od strane knjigovođa? Praktično bi smo trebali da osmislimo jezik
>
> Imamo u jednoj građevinskoj firmi tako nešto. Počelo je sa tim da su
> tražili da im napravimo da se iz materijalnog šalje nalog u
> finansijsko kao da je tamo ukucan.
Upravo to se i od mene tražilo. Problem je u tome što šefica
knjigovodstva u mojoj firmi ima srednju školu i par godina do
penzije. Za nju je neki veći kreativan rad nezamisliv, naročito
kad se uzme u obzir otpor na koji nailazim u radu. Za ovaj korak
sam mislio da ću ga najbrže prebroditi ali nisam još uspeo.
Praktično sada čekam da sam naučim knjigovodstvo i rešim
kompletan problem bez pomoći knjigovođa iz moje firme.
Ako si zainteresovan za saradnju, javi se snemcev-u da te uključi
u nedavno osnovanu grupu BUSINESS u kojoj se razmatraju
organizacioni problemi u finans. knj., robno-mat. knj. i ostalim
poslovnim aplikacijama.
Inače, kada sam spomenuo jezik i unos pravila u hodu, implicitno
sam mislio na njihovo čuvanje u bazi. Pošto ne poznajem finan.
knj. nisam mogao knjigovođama da opišem taj jezik, iako sam bio
uveren da je moguće smisliti ga. Možeš li mi nešto više reći o
njemu?
razno.2kesha,
Pomagajte !!
Treba mi nesto o programiranju na ADI (naredbe, sintaksa, reseni primeri,
pojasnjenja...) u stvari sve sto je potrebno za osnovni rad. Pozurite,
jer mi to treba za ispit (do sada nisam nasao nista valjano, pa sam
poceo da panicim).
HELP!!
Hvala Kesha
razno.3iboris,
CONF JOIN PC.PROG.2
CONF REPLY 12.172
Ł Rekao da dr.grbi, napraviću integralni knjigovodstveni sistem, sve sa
Ł automatskim kontiranjem, vođenjem robno-materijalnog i finansijskog
Ł knjigovodstva, evidencijom poreza i svega ostalog što se može pojaviti
Ł kad mi onaj ko bude koristio taj program bude potpisao da će ga
Ł "hraniti" samo podacima koji su dobijeni primenom važećih zakonskih
Ł akata. A dokle god ima mućkanja, fala lepo.
Kod nas postoji sve to (knjigovodstveni sistem na kompjuteru), gde se
vrlo ažurno primenjuju postojeći pozitivni propisi iz računovodstva koje
propisuje zakonodavac. Takodje imamo isturene jedinice, regionalno raspo-
redjene, koje nam podatke spremne za obradu dostavljaju 3 puta mesećno,
jer se porez redovno obračunava i redovno obradjuje. Doduše, i ERC nam je
moćan, možda je jedino moćniji ERC koji ima Savezni zavod za statistiku
(radim u Jugopetrolu), mada je ista oprema (glavni je sistem IBM 9000, sa
nekoliko pomoćnih sistema i vaxova).
Računovodsveno praćenje poslovanja je vrlo mnogo unapredilo efikasnost
kako samog računovodstva (smanjen broj ljudi za oko 60%), tako i celog
preduzeća. Doduše, kompjuteri su kod nas uvedeni pre više od 15 godina,
kada je kupljen prvi VAX, koji još uvek radi (kuc, kuc, kuc).
Za "hranjenje životinje" podacima su zaduženi ljudi po isturenim
jedinicama, tako što dostavljaju poluobradjene podatke sa svoje
teritorije, i ljudi u Beogradu, kako u računovodstvu, tako i u
likvidaturi, i na drugim mestima, koja su prema organizacionoj strukturi
za to predvidjena.
razno.4iboris,
CONF JOIN PC.PROG.2
CONF REPLY 12.167
Ł zanata SF nauku. Cim se promeni vlada oni su veliki majstori pa odma
Ł ruknu promenu kontnog plana pa se ti zezaj i preknjizavaj sa konta na
Kod nas je pitanje konta, i pitanje česte promene kontnog plana rešeno
tako što imamo i neke interne šifre za konta, pored onih zvaničnih
brojeva, pa se praktično ništa ne preknjižava, već se samo internom
(tzv. apsolutnom broju) dodeli novi broj konta, i to se vrši poluautomat-
ski. U slučaju promene naziva konta, isti se dopisuje kao novi, sa novim
apsolutnim brojem, i naravno onim zvaničnim.
razno.5predrag,
Hteo bih da mi neki fajlovi imaju isti datum i vreme
kada su snimljeni. Kako se to namesta i pomocu kog
programa ????
Gledajuci na primer sve fontove iz Corela vidi
se da svi imaju ISTI datum i cas kada su snimljeni.
Ocu i ja da to uradim na nekim mojim fajlovima
ali pojma nemam kako se to radi.
Pomagajte !!
pp od: Predraga
razno.6m.hristodulo,
>> Hteo bih da mi neki fajlovi imaju isti datum i
>> vreme kada su snimljeni. Kako se to namesta i
>> pomocu kog programa ????
Probaj touch koji se dobija uz TurboPascal,
ili touch iz HOT50 PC MAG-a. Ako se ne snalaziš,
poslaću ti pismo. ;)
razno.7dejanr,
>> Hteo bih da mi neki fajlovi imaju isti datum i vreme
>> kada su snimljeni. Kako se to namesta i pomocu kog
>> programa ????
Najjednostavnije i najbrže - FD iz paketa Norton Utilities 4.5.
Može i na milion mali drugih načina, nekim TOUCH programom,
iz PC TOOLS-a (može i 4.30), pa u nedostatku svega drugog može
i sa NU . (tačka je tekući dir) pa onda direktno na disku podesiš
vremena.
Ako je iz tvog programa, svaki (?) jezik ima funkciju za postavljanje
vremena nekog fajla, koja zapravo samo pozove odgovarajuću DOS
funkciju.
Sve ovo važi za fajlove. Vreme i datum kreiranja direktorijuma se,
izgleda, ni na kakvu "mućku" ne mogu setovati osim direktnim brljanjem
po disku.
razno.9spantic,
> Treba mi nesto o programiranju na ADI (naredbe, sintaksa,
> reseni primeri, pojasnjenja...) u stvari sve sto je
> potrebno za osnovni rad. Pozurite,
Na Imtelu imaš Ada prevodilac, a ako ti treba neki drugi pošalji mi
mail. Da, čak i PD su malo preveliki.
Što se literature tiče ako imaš dostup VAXovima imaš tamo primere iz
Ada jezika i kratak kurs istog od dr Zorana Jovanovića.
razno.10mmile,
│ Najjednostavnije i najbrže - FD iz paketa Norton Utilities 4.5.
│ Može i na milion mali drugih načina, nekim TOUCH programom,
└─────────────
Evo programa za postavljanje datuma datoteka by me.Kraci od
Nortonovog FD ( V4.50) i uz to sa vise opcija :)
U njemu je i help (poziva se sa SETDATE /?) a evo i primera kako radi.
Primeri :
1) SETDATE C:ĐAUTOEXEC.BAT 010180120144
Postavlja datum datoteke C:ĐAUTOEXEC na 01/01/80 i vreme 12:01:44
2) SETDATE C:ĐCONFIG.SYS /t
Postavlja datum datoteke C:ĐCONFIG.SYS na trenutni datum i trenutno vreme.
3) SETDATE *.BAK /T
Postavlja datum svih datoteka sa ekstenzijom .BAK na trenutni datum.
4) SETDATE PROBA.EXE ####94######
Menja se *samo* godina datoteke na 94 a pri tome ostale komponente datuma
(dan,mesec,sat,minut i sekunde) ostaju nepromenjene.
5) SETDATE *.* ######1200
Postavlja se vreme svih datoteka u direktorijumu na 12:00 pri cemu datum
ostaje nepromenjen.
Ako vam se svidja da napravim .DOC pa da bacimo u neki dir ? :)
PS. Program radi i za ReadOnly i Hiden datoteke.Ne javlja gresku kada
naidje na direktorijum ali nemoze da mu promeni datum :(
PS2. Program omogucava "sakrivanje" datuma i vremena.
Sakrivanje vremena : SETDATE Ime ######000000
Sakrivanje datuma : SETDATE Ime 000080######
Sakrivanje Datuma i vremena : SETDATE Ime 000080000000
setdate.ziprazno.11dsoskic,
> Hteo bih da mi neki fajlovi imaju isti datum i vreme
> kada su snimljeni. Kako se to namesta i pomocu kog
> programa ????
Uz pomoć ovog maleckog programa ćeš sigurno uspeti.
set_date.ziprazno.12.bale.,
Evo ti jedan primer iz ADA-e.
Regards from .bale. !
#:*)+-<
mailer.ziprazno.13ndragan,
/ sam mislio na njihovo čuvanje u bazi. Pošto ne poznajem finan.
/ knj. nisam mogao knjigovođama da opišem taj jezik, iako sam bio
/ uveren da je moguće smisliti ga. Možeš li mi nešto više reći o
More, kakav jezik, kakvi bakrači. Jedna baza i maska za unos. Video sam
masku jedno pet minuta, i deset minuta sam analizirao program koji čita
bazu. Baza sadrži neke tamo podatke o kontu na kojem je bio materijal,
vrsti dokumenta, vrsti knjiženja (ovo meni zvuči kao udvostručavanje,
jer vd je dovoljan) i još nekim parametrima (broj skladišta, pogon, rj)
i onda na koji konto to ide, na dugovnu ili potražnu stranu, u plus ili
minus. Ima i neka kontrola da svaka stavka mora da ima protiv, tako da
se nalog obavezno zatvara (a ako zeznu kontrolu nalog neće valjati -
glavna je kontrola da im se po želji štampa prognoza tog naloga, čisto
da vide na šta bi ličilo kad bi ga pustili).
Uglavnom, jako je uprošćeno - oni samo popunjavaju tu bazu pravila, i
kad završe mesec u materijalnom, propuste preknjiženje i nalog stigne u
glavnu knjigu.
razno.14pedjak,
> Imam dva pitanjca za vas:)
> 1. Kako detektovati da li modem sa druge strane žice (odnosno
> kom.prg) ima ANSI-BBS emulaciju ?
Hmm, izgleda da može, jer sam primetio da Remote Access ima neku
takvu opciju. E sad, kako to radi, ne znam.
> 2. Kako obrisati ekran na običnom TTY terminalu?
Pošalješ ASCII(12).
razno.15predrag,
>> Evo programa za postavljanje datuma datoteka by me.Kraci
>> od Nortonovog FD ( V4.50) i uz to sa vise opcija :)
Zahvaljujem se za program. Namestio sam vec sa nortonom
ali sakrivanje datuma mi je primamljivo pa cu da
probam ovaj tvoj programa.
pp od: P
razno.16d.petrovic,
Ă> Hmm, izgleda da može, jer sam primetio da Remote Access ima neku
Ă> takvu opciju. E sad, kako to radi, ne znam.
Ne bih rekao. Otkud ti takva ideja? Mislim da je nemoguce proveriti.
razno.17skerl,
SVGA BGI 5.0
The SuperVGA/Tweak BGI drivers you have all been waiting for!
These drivers support a wide range of VGA cards, and should work
on all major brands.
Card types supported: (SuperVGA drivers)
Ahead, ATI, Chips & Tech, Everex, Genoa, Paradise, Oak, Trident
(both 8800 and 8900, 9000), Tseng (both 3000 and 4000 chipsets)
and Video7.
These drivers will also work on video cards with VESA capability.
The tweaked drivers will work on any register-compatible VGA card.
Modes currently supported:
SuperVGA 16-color
0) Standard EGA/VGA 320x200x16
1) Standard EGA/VGA 640x200x16
2) Standard EGA/VGA 640x350x16
3) Standard VGA 640x480x16
4) SuperVGA/VESA 800x600x16
5) SuperVGA/VESA 1024x768x16
SuperVGA 256-color
0) Standard VGA/MCGA 320x200x256
1) 256k Svga/VESA 640x400x256
2) 512k Svga/VESA 640x480x256
3) 512k Svga/VESA 800x600x256
4) 1024k Svga/VESA 1024x768x256
5) 256k Svga 640x350x256
6) 1280k+ VESA 1280x1024x256
* SuperVGA 32768-color BGI driver for HiColor cards
SuperVGA 32768-color
0) 320x200x32768
1) 640x350x32768
2) 640x400x32768
3) 640x480x32768
4) 800x600x32768
* SuperVGA 65536-color BGI driver for HiColor cards
SuperVGA 65536-color
0) 320x200x65536
1) 640x350x65536
2) 640x400x65536
3) 640x480x65536
4) 800x600x65536
* WARNING: The tweaked drivers do not use standard BIOS modes, instead
they program the CRTC directly. You must have a register-compatible
VGA card to use these drivers. You must also be sure that your monitor
can handle the sync rates (the sync COULD damage your monitor)
Tweaked 16-color
0) 704x528x16
1) 720x540x16
2) 736x552x16
3) 752x564x16
4) 768x576x16
5) 784x588x16
6) 800x600x16
Tweaked 256-color
0) 320x400x256
1) 320x480x256
2) 360x480x256
3) 376x564x256
4) 400x564x256
5) 400x600x256
6) 320x240x256
* New SuperVGA driver for S3 cards. (Orchid Farenheit 1280, Diamond Stealth)
Uses extended features of the S3 chip to provide enhanced performance.
(All functions work, though there is still a bug in putimage)
S3 Accelerator 16/256/32768-color
0) 640x480x256
1) 800x600x256
2) 1024x768x256
3) 800x600x16
4) 1024x768x16
5) 1280x960x16
6) 1280x1024x16
7) 640x480x32768
Pozdrav,
Skerl.
p.s. ima heder, nema viruse
svgabg50.ziprazno.18pedjak,
> Ă> Hmm, izgleda da može, jer sam primetio da Remote Access ima neku
> Ă> takvu opciju. E sad, kako to radi, ne znam.
> Ne bih rekao. Otkud ti takva ideja? Mislim da je nemoguce proveriti.
Pa postoji neka opcija u Remote Acessu, nešto kao ANSI detect il
sl., koja pri logovanju pokušava da utvrdi da li je sa druge strane
ANSI terminal. Malo pre sam pročitao KOMUNIKACIJE.4:razno gde je
.obj pokazao da može.
razno.19d.petrovic,
Ă> Pa postoji neka opcija u Remote Acessu, nešto kao ANSI detect il
Ă> sl., koja pri logovanju pokušava da utvrdi da li je sa druge
Ă> strane ANSI terminal. Malo pre sam pročitao KOMUNIKACIJE.4:razno
Ă> gde je .obj pokazao da može.
Moraću malo više da zavirim u to, ali tek kad malo izmaltretiram RA
2.00, nemam sada vremena. Inače znam da neki BBS programi pošalju
neku kockicu koja blinka i pitaju korisnika jel stvarno blinka.
razno.20pedjak,
> Moraću malo više da zavirim u to, ali tek kad malo izmaltretiram RA
> 2.00, nemam sada vremena. Inače znam da neki BBS programi pošalju
Ovo važi i za RA 1.11
razno.21bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\PROGRAM\*.*
----------------------
ss0288 zip 55178 Zvanicna definicija object module formata - .OBJ files
This document is intended to serve a purpose that up until now has
been performed by the LINK source code: to be the official definition
for the object module format (the information inside .OBJ files)
supported by Microsoft's language products. The goal is to include all
currently used or obsolete OMF record types, all currently used or
obsolete field values, and all extensions made by Microsoft, IBM, and
others.
razno.22zormi,
Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
razno.23dtadic,
>> Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
Kod mene pritiskom na Ctrl-Enter dobijam scan code 10(dec) tj. line feed.
DT
razno.24djelovic,
> Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
Kako može postojati scan code za dva tastera? Koliko je meni poznato,
postoji scan kodova koliko ima tastera i nijedan više. Ako si mislio na ASCII
vrednost za Ctrl+Enter, onda DOS to tretira kao samo Enter. No to se mo'e lako
izlečiti ako koristiš C++ mjovinom ili mojom klasom Keyboard :).
razno.25zormi,
*> Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
*
* Kako može postojati scan code za dva tastera? Koliko je meni poznato,
* postoji scan kodova koliko ima tastera i nijedan više. Ako si mislio na ASCII
* vrednost za Ctrl+Enter, onda DOS to tretira kao samo Enter. No to se mo'e lak
* izlečiti ako koristiš C++ mjovinom ili mojom klasom Keyboard :).
Možda se nisam ispravno odrazio, evo šta mi treba:
Pokušavam da nateram Procomm+ for Windows da radi u 'doorway' modu (taj
mod imaju npr. Telix, Telemate...) u kome se DOORWAY programu na BBS-u
prosledjuje kod svakog pritisnutog tastera i Shift-Alt-Ctrl kombinacija.
Uspeo sam da šalje funkcijske i druge tastere (npr. F1=003B, Ctrl-F1=005E...),
ali ne znam šta da stavim za Ctrl-Enter.
U principu, mogao bih da instaliram Telix pa da nekim programom uhvatim šta
on šalje u toj situaciji, al' sam mislio da mi neko uštedi posao.
razno.26dejanr,
>> Ako si mislio na ASCII vrednost za Ctrl+Enter, onda DOS to tretira kao
>> samo Enter.
Mislim da DOS vraća 10 za Ctrl Enter, tako da se razlikuje od Enter.
razno.27ssokorac,
─┼┤ Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
10, tj. LF.
razno.28mmile,
│ Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
└───────────
10.
razno.29mdimitrijevic,
Ima li neko Dos Reference Book registrovan.
Mislim Na ono u info direktorijumu DOSREF30.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
razno.30ssokorac,
─┼┤ vrednost za Ctrl+Enter, onda DOS to tretira kao samo Enter. No to se
─┼┤ mo'e lako
Ne, enter je 13 a Ctrl-Enter 10. Probaj samo getkey i ispiši kod :).
razno.31zormi,
* Zna li neko scan code za Ctrl-Enter kombinaciju tastera?
Zahvaljujući nboskovic-u koji mi je poslao malo programče: kod je 1C0A.
Sada sve radi super :)
razno.32robert,
>> Uspeo sam da šalje funkcijske i druge tastere (npr. F1=003B,
>> Ctrl-F1=005E...), ali ne znam šta da stavim za Ctrl-Enter.
Scan kod ENTER tastera je 28 (1C hex) a ASCII je 13 (0D), e sad, u
kombinaciji sa CTRL-ENTER scan kod ostaje isti ali se ASCII menja u 10
(0A) tako da je ono što tebi treba: CTRL+ENTER=0A1C .
razno.33mdimitrijevic,
Molio bih da mi neko posalje program EXEMOD koji ide uz MASM (cini mi se).
Popravlja heder EXE fajlova.
razno.34todorp,
> Molio bih da mi neko posalje program EXEMOD koji ide uz MASM (cini mi
Pogledaj mail :)
Pozdrav od Todora.
razno.35dcolak,
Jedno pitanje. Bavi li se neko pisanjem COMM porgrama (posebno
chat door-ova)? Imam užasnih problema sa mojim chat door-om jer
ne znam gde da stavim i koliko duge pauze pre ili posle primanja,
slanja karaktera na modem..
TJ. ako ne stavim nikakva usporenja, chat je spoor i slova veoma
sporo izlaze na ekran/monitor (iako ih ja brzo kucam), kao da je
naprimer zagušen windows.. E, onda ja startovah kompajliranje
nekog programa u drugom tasku i primetih da je chat odjednom
poleteo!! Naravno u jednom Win tasku je BBS sa CHAT-om a u drugom
je DOS task koji kompajlira..
Dakle u čemu je štos? Mora da je nešto osnovno, ali ne znam..
Sledge DAMMIR!
razno.36pedjak,
> Jedno pitanje. Bavi li se neko pisanjem COMM porgrama (posebno
> chat door-ova)? Imam užasnih problema sa mojim chat door-om jer
> ne znam gde da stavim i koliko duge pauze pre ili posle primanja,
> slanja karaktera na modem..
Prvo, koju biblioteku koristiš za rad sa com portovima ?
razno.37bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\PROGRAM\*.*
----------------------
qpi zip 7571 QPI: QEMM-386 Programming Interface
QEMM-386 supports many programming interfaces. It is a host for
EMS 4.0, EEMS 3.2, XMS 3.0, VCPI 1.0, and VDS 1.0. In addition, QEMM-
386 has its own interface for additional functions that are not in the
"standard" specifications. This document describes how to access QEMM-
386 via the QEMM-386 Programming Interface (QPI).
All QPI functions are accessed via a far call to the QPI entry
point. The first step to calling QPI, therefore, is to get the address
of this entry point. There are two methods for obtaining the address.
The first is described in a separate document, the QDMEM Interface
document. It is available for QEMM-386 5.00 and higher. The second
method, described here, is more straightforward, but is only available
in QEMM-386 6.00 and higher.
...
razno.38djelovic,
Evo malog priloga o Copyright-u:
------------------------------------------------------------------------
From paragraph 4.16 of the Chicago Manual: "... the ŠcopyrightĆ
notice consists of three parts: (1) the symbol ŠC-in-a-circleĆ
(preferred because it also suits the requirements of the Universal
Copyright Convention), the word 'Copyright', or the abbreviation
'Copr.', (2) a date--the year of first publication, and (3) the name
of the copyright owner. Most publishers also add the phrase 'All
rights reserved' because it affords some protection in Central and
South American countries ...." Surprise: "(C)" is legally not the
same as the C-in-a-circle, so those of us who are ASCII-bound must
use the word or the abbreviation.
--------------------------------------------------------------------------
Mali primer:
Copyright (C) 1993 Stan Brown, Oak Road Systems. All rights reserved.
----
Ovo je ujedno još jedna preporuka da pročitate comp.os.msdos.programmer
FAQ iz direktorijuma R:/INFO.
razno.39bulaja,
│Ovo je ujedno jos jedna preporuka da procitate comp.os.msdos.programmer
│FAQ iz direktorijuma R:/INFO.
└───
R:\IBMPC\PROGRAM\faqp9312.zip :)
razno.42v.nesic,
Hitno potrebno !!
Kakve su mogućnosti direktnog slanja rezultata programa preko fax modema,
programski jezik nije bitan ?
U obzir eventualno dolaze i programi kojima je moguće zahtevati slanje
tekstualnih fajlova bez intervencije korisnika. Ustvari to je jedino
i bitno.
Modemi su Dyna-link (externi) ili Zoltrix (interni).
razno.43isekulovic,
žini mi se da je u nekoj od pc.prog confova bilo ostavljeno nešto
u vezi programiranja vga kartica, ali ne mogu da pronadjem, pa ako
bi mi neko dao pointer...
razno.44ppekovic,
>> Kakve su mogućnosti direktnog slanja rezultata programa preko fax modema,
>> programski jezik nije bitan ?
Da li ti treba slanje preko fax-a ili preko modema?
Paya
razno.45v.nesic,
>>> Kakve su mogućnosti direktnog slanja rezultata programa preko fax modema,
>>> programski jezik nije bitan ?
>
> Da li ti treba slanje preko fax-a ili preko modema?
Šalju se lager liste, dakle čist text, ali mora
preko fax-a jer poslovni partneri nisu čuli za kompjuter.
Da li je prosleđivanje ascii fajla fax modemom na drugi fax (bez modema)
podržano hardverski ili softverski ?
razno.46djelovic,
> Kakve su mogućnosti direktnog slanja rezultata programa preko fax modema,
> programski jezik nije bitan ?
Ja sam ovo implementirao pomoću RFAX-a i sve šljaka O.K.
Instalraš ga kao rezidentnog, i onda, po potrebi, kreiraš datoteku za
poslati i naložiš mu da je pošalje. Pri tom, veoma je bitno da je
fax-modem kvalitetan jer oni malo lošiji umeju strašno često da se
"zaglupe".
razno.47mickeyl,
=> Kakve su mogućnosti direktnog slanja rezultata programa preko fax modema,
=> programski jezik nije bitan ?
Koliko ja znam, izvještaj šalješ u fajl, a zatim tu tekstualnu
datoteku šalješ nekim komunikacionim fax programom. Tako sam barem ja
radio.
razno.48mdimitrijevic,
Zna li neko kako detektovati da li je ║Hard Disk IDE, SCSIŰO, RLL
razno.49ppekovic,
>> Šalju se lager liste, dakle čist text, ali mora
>> preko fax-a jer poslovni partneri nisu čuli za kompjuter.
>>
>> Da li je prosleđivanje ascii fajla fax modemom na drugi fax (bez modema)
>> podržano hardverski ili softverski ?
sve fajle koje se šalju fa-om su u stvari slike u nekoj verziji
TIFF formata koliko se sećam. Tebi je najbolje da u tvom programu
napraviš ascii fajl koji želiš da šalješ pa da pozoveš eksterni
program za slanje fax-a koji će tvoj ascii fajl iskonvertovati i
uraditi sve ostalo što treba, kao i poslati ga na željenu adresu.
Paya
razno.50valhala,
Da li bi neko mogao da mi da tacan prevod reci Mainframe?
Znam sta znaci, ali ni u jednom recniku nisam uspeo da nadjem
tu rec, pa me interesuje kako se ona prevodi kod nas, ako se
uopste prevodi.
P.S. molim bez bukvalnosti tipa - glavni okvir - (?!)
P.P.S. :)))))
razno.51v.nesic,
> TIFF formata koliko se sećam. Tebi je najbolje da u tvom programu
> napraviš ascii fajl koji želiš da šalješ pa da pozoveš eksterni
Thanks.
razno.52d.petrovic,
Ă> Zna li neko kako detektovati da li je ║Hard Disk IDE, SCSIŰO, RLL
Da pogledaš dugide iz nekog ovde direktorijuma za početak... ?
razno.53mdimitrijevic,
DUGIDE radi samo za IDE diskove.
Pitanje i dalje vazi!!!!
razno.54kenza,
(;> DUGIDE radi samo za IDE diskove.
=> ako dugide ne radi , nije ide :)
razno.55skrajnalic,
Da li neko ima Turbo C 2.0 .ng ?
razno.56wizard,
> Zna li neko kako detektovati da li je ║Hard Disk IDE, SCSIŰO, RLL
Iz Nortona 7.0 uzmi NDIAGS, ili CALIBRAT iz ranijih verzija.
razno.57mdimitrijevic,
Mene interesuje nacin da to otkrijem iz mog programa.
Nije vazno u kom programskom jeziku jer je posle lako to prebaciti.
Pitanje ostaje.
razno.58wizard,
> Mene interesuje nacin da to otkrijem iz mog programa.
Sorry, nisam obratio pažnju koja je konferencija u pitanju.
> Pitanje ostaje.
Uz DUGIDE ima i sors u C-u, pa malo analiziraj. :)
razno.59niklaus,
> Da li neko ima Turbo C 2.0 .ng ?
Imam ga, ali u delimično oštećenom stanju (takvog sam ga dobio)
):. Na sreću, oštećenja su se manifestovala na manje značajnim mestima,
tipa u menijima sa ASCII tabelama, Credits, i slično. Delovi sa deklara-
cijama i opisima funkcija su OK. Veličina TC.NG -a je 528,255 bytes.
(:niklaus:)
razno.60mdimitrijevic,
Proanalizirao sam source ali to je samo za IDE a sta za ostale ???
razno.61niklaus,
> Uz DUGIDE ima i sors u C-u, pa malo analiziraj. :)
Pokušavao sam da 'kostur' prebacim u Pascal... poginuo sam i
na kraju sam odustao. Listao sam paralelno i HelpPC i ne sećam se da
mi je nešto ostalo u vuglaji (glavi).
Da li neko može da lepo ovde napiše gde se to (Ser. Br. HD-a)
nalazi (port or what?).
Dosta mi je potrebno takvo nešto - za zaštitu programa.
(:niklaus:)
razno.62dr.grba,
>> Da li bi neko mogao da mi da tacan prevod reci Mainframe?
>> Znam sta znaci, ali ni u jednom recniku nisam uspeo da nadjem
>> tu rec, pa me interesuje kako se ona prevodi kod nas, ako se
>> uopste prevodi.
U toku mog boravka na višoj informatičkoj, predmet "Engleski u informatici"
je predavala dr Edita žavić, a po svojoj knjizi. Uspela je da stvori odličan
kurs čiji je cilj razumevanje tehničkih i ostalih stručnih tekstova, i po kome
se, koliko ja znam, i danas radi. Nju smatram izuzetno kompetentnom u oblasti
kompjuterske terminologije; čak je u cilju izučavanja ove materije, između
ostalog, neko vreme predavala informatiku srednjoškolcima u Engleskoj...
Baš se dobro sećam rasprave na temu izraza "mainframe". Reč je neologizam
nastao u vreme ranih pedesetih, kada su računari sklapani u velike okvire
od čelika, koji bi mogli da izdrže teret i toplotu ugrađenih komponenti...
A danas se zadržao da obeleži klasu najvećih računara, čiji gabariti su
takođe zavidni...
Dr žavić je rekla da je pokušavala da nađe prikladan prevod, ali je svaki
bio manje u duhu našeg jezika nego što je to bilo valjano. Bez pretenzija i
pokušaja da nam nametne mišljenje (u čemu je inače bila vrlo diskretna i
vrlo uspešna), sugerirala nam je da izraz "mainframe computers" prevodimo
jednostavno kao "veliki računari". Kontekst izraza bi trebalo da da
određenost...
razno.63dtadic,
>> Da li neko može da lepo ovde napiše gde se to (Ser. Br. HD-a)
>> nalazi (port or what?).
Pogledaj interapt listu (INTER36 u INFO direktorijumu).
DT
razno.64dejanr,
>> Da li neko može da lepo ovde napiše gde se to (Ser. Br. HD-a)
>> nalazi (port or what?).
Postoji DOS poziv kojim se to čita. Objavljen je programčić u "Bajtovima
lične prirode", čini mi se pred kraj prošle godine. Napamet se ne sećam,
ali ako prelistaš "Računare" naći ćeš.
razno.65d.petrovic,
Ă> Dosta mi je potrebno takvo nešto - za zaštitu programa.
E, tome se ne raduj ;(
razno.66niklaus,
>>> Da li neko može da lepo ovde napiše gde se to (Ser. Br. HD-a)
>>> nalazi (port or what?).
>
> Pogledaj interapt listu (INTER36 u INFO direktorijumu).
Dođavola, znao sam da ću to čudo morati pre ili kasnije da DL!
Da li stvarno ima više podataka od zbirke: HelpPC+DOSRef ?
(:niklaus:)
razno.67niklaus,
> Ă> Dosta mi je potrebno takvo nešto - za zaštitu programa.
>
> E, tome se ne raduj ;(
Zar sumnjaš u valjanu zaštitu programa?
Wait and you'll see!
(:niklaus:)
razno.68d.petrovic,
Ă> Zar sumnjaš u valjanu zaštitu programa?
Ă> Wait and you'll see!
Samo kažem da je teško napraviti zaštitu koja će zaista i zaštiti
program. Zaštiti ga na najjednostavniji način, da odbije većinu u
prvih pola sata.
razno.69wizard,
> > Pogledaj interapt listu (INTER36 u INFO direktorijumu).
> Da li stvarno ima više podataka od zbirke: HelpPC+DOSRef ?
Ima. Ja čak i štampao... Jel napravio neko NG od najnovije verzije?
razno.70mjova,
> Da li neko može da lepo ovde napiše gde se to (Ser. Br.
> HD-a) nalazi (port or what?).
serijski broj diska se nalazi u BOOT SECTORu, i može se odande
uzeti. preko dosov int (INT 25/26H) koji služe za čitaj/piši po
disku (-eti), i pročitaj sektor 0. sektor je dužine 512 byta
(najčešće). e, na ofsetu 27h se nalazi ono što ti treba.
razno.71mdimitrijevic,
Ja sam napravio NG ali je oko 3.5 MEGA.
razno.72nboskovic,
*> Ja sam napravio NG ali je oko 3.5 MEGA.
Jer si probao da arhiviraš NG datoteke nekim
od arhivera? Konkretno, arj ga sabije da to
rpsto nije moguće :)
(c) klap
nikola
razno.73novim,
> Baš se dobro sećam rasprave na temu izraza
> "mainframe". Reč je neologizam
usputno razmišljanje: da li se u nečelu može uzeti da
"mainframe" važi tamo gde kao glavni računar radi sa
terminalima (koji, dakle, ne moraju biti računari), za
razliku od osnovnog računara koji, kao "server" (ili "uslužni
računar"), radi sa "klijentima" (koji su takođe računari,
samo pomoćni)?
> U toku mog boravka na višoj informatičkoj, predmet
> "Engleski u informatici" je predavala dr Edita žavić,
> a po svojoj knjizi. Uspela je da stvori odličan
bilo bi zanimljivo ako bi neka njena rešenja (ili predloge za
rešenja) naveo u nekoj od conf/tema.
razno.74djelovic,
> usputno razmišljanje: da li se u nečelu može uzeti da
> "mainframe" važi tamo gde kao glavni računar radi sa
> terminalima (koji, dakle, ne moraju biti računari), za
> razliku od osnovnog računara koji, kao "server" (ili "usluž
> računar"), radi sa "klijentima" (koji su takođe računari,
> samo pomoćni)?
Ne. Mainframe čisto određuje klasu računara (koliko je brz i sl.),
mada je klasifikacija dosta relativna - današnji PC je neuporedivo jači od
mainframe računara napravljenog pre 20 godina.
BTW, mainframe računari izlaze iz mode - zamenljuju ih mreže
računara. Trenutno se najžešća borba vodi baš u domenu operativnih sistema
za mreže; u igri su Novell i Windows NT.
razno.75niklaus,
> Samo kažem da je teško napraviti zaštitu koja će zaista i zaštiti
> program. Zaštiti ga na najjednostavniji način, da odbije većinu u
> prvih pola sata.
Moj moto pri zaštićivanju programa je da zaštita bude
jednako dobra kao i sam program (i malo bolja).
(:niklaus:)
razno.76niklaus,
> serijski broj diska se nalazi u BOOT SECTORu, i može se odande
> uzeti. preko dosov int (INT 25/26H) koji služe za čitaj/piši po
> disku (-eti), i pročitaj sektor 0. sektor je dužine 512 byta
> (najčešće). e, na ofsetu 27h se nalazi ono što ti treba.
Prava stvar! Hvala.
Kad smo već kod zaštićivanja programa i hakerisanja takvih, da
kažem štogođ interesantnog, vezano za temu...
Mnogi znaju da se u zaglavlju DOS EXE fajlova na prva 2 mesta
nalaze karakteri M i Z. Još manje ljudi zna da su slova potekla od
inicijala neke zveri iz Microsofta, a zveri je ime Mark Zbikowski. DOS
EXE fajlovi se ne izvršavaju, ako na početku nisu ti inicijali. Rekao
sam inicijali, a ne striktno slova: 'M' pa 'Z'. Štos je što se slova
mogu obrnuti, tako što inicijali ostaju na početku (ZM). Koja je korist
od ovoga? Skoro nikakva! Kreativniji će ovo da iskoriste za zaštitu
svojih programa.
Još nešto. Na kraja EXE-a moguće je pisati šta god vam volja -
- program je i dalje funkcionalan. I ovo valja zapamtiti!
(:niklaus:)
razno.77drassa,
>> Zar sumnjaš u valjanu zaštitu programa?
>> Wait and you'll see!
Ajde da čujemo kako si to zamislio?
Pogledaj spec120a.arj u misc direktorijumu i kaži mi koliko
sekundi (minuta) je potrebno da se provali?
Bye, Drassa
razno.78drassa,
>> Moj moto pri zaštićivanju programa je da zaštita bude
>> jednako dobra kao i sam program (i malo bolja).
Takođe i mog burazera (autora Spec 1.20), ali što se više pati,
zaštita je provaljivija :)
Bye, Drassa
razno.79drassa,
>> Još nešto. Na kraja EXE-a moguće je pisati šta god vam
>> volja - - program je i dalje funkcionalan. I ovo valja
>> zapamtiti!
A čemu to, ako si rekao da se tvoja zaštita nalazi na kraju programa?
Da nisi možda ubacio neki super SCRAMBLE SYSTEM :)
Bye, Drassa
razno.80dr.grba,
>> > "Engleski u informatici" je predavala dr Edita žavić,
>> > a po svojoj knjizi. Uspela je da stvori odličan
>>
>> bilo bi zanimljivo ako bi neka njena rešenja (ili predloge za
>> rešenja) naveo u nekoj od conf/tema.
Nema nekih mudrolija. Edita nije terala uz dlaku, konsultovala je i
postojeću domaću literaturu. A nekih posebnih bisera se ne sećam.
Na ovo "mainframe" sam se slučajno asocirao... Sigurno je da Edita
ne bi rekla "savitljivi disk", nego je rekla "disketa", bez potreba
da ulazimo u detalje...
razno.81pedjak,
> Takođe i mog burazera (autora Spec 1.20), ali što se više pati,
> zaštita je provaljivija :)
Hm, da, pre neki dan sam mu otvori oči :) A mislio je da mu je
zaštita skoro savršena.
razno.82drassa,
>> Hm, da, pre neki dan sam mu otvori oči :) A mislio je da
>> mu je zaštita skoro savršena.
Pa, tako to ide... :)
Bye, Drassa
razno.83isekulovic,
Kako da blokiram tastaturu na nekoliko trenutaka? Hoću da ubacim nekoliko
znakova direktno u bafer tastature a bitno mi je da izmedju njih ne uleti
ni jedan znak sa tastature.
razno.84eagle,
> Kako da blokiram tastaturu na nekoliko trenutaka? Hoću da
> ubacim nekoliko znakova direktno u bafer tastature a bitno mi
> je da izmedju njih ne uleti ni jedan znak sa tastature.
var old:pointer;
begin
getintvec($09,old);
....
setintvec($09,nil); (* tastatura se blokira *)
....
setintvec($09,old); (* tastatura se deblokira *)
razno.85d.petrovic,
===============================================================================
Date: 08-20-93 Time: 09:37p Number: 3466
From: PREDRAG KNEZEVIC Refer: 0
To: ALL Board ID: SNAKE Recvd: No
Subject: Pentium 24: NET.PC Prog Status: Public
-------------------------------------------------------------------------------
Poslastica: detekcija Pentiuma!
.586
; Pentium detect routine. Call only after verifying processor is an i486 or
; later. Returns 4 if on i486, 5 if Pentium, 6 or greater for future
; Intel processors.
EF_ID equ 200000h ; ID bit in EFLAGS register
Pentium proc near
; Check for Pentium or later by attempting to toggle the ID bit in EFLAGS reg;
; if we can't, it's an i486.
pushfd ; get current flags
pop eax ;
mov ebx,eax ;
xor eax,EF_ID ; attempt to toggle ID bit
push eax ;
popfd ;
pushfd ; get new EFLAGS
pop eax ;
push ebx ; restore original flags
popfd ;
and eax,EF_ID ; if we couldn't toggle ID, it's an i486
and ebx,EF_ID ;
cmp eax,ebx ;
je short Is486 ;
; It's a Pentium or later. Use CPUID to get processor family.
mov eax,1 ; get processor info form of CPUID
cpuid ;
shr ax,8 ; get Family field; 5 means Pentium.
and ax,0Fh ;
ret
Is486:
mov ax,4 ; return 4 for i486
ret
pentium endp
■ SLMR 2.1a ■
---
* Origin: ELITE OnLine! 023/34-468 Zrenjanin (38:111/111)
===============================================================================
razno.86dzakic,
Posle duže pauze, Vasa (vasic, kad ga ima na Sezamu, a trenutno ga
nema) je odlučio da nas obraduje novim proizvodom iz svoje radionice.
Ovaj put radi se o memory info programu sa par interesantnih (i novih)
caka - u stanju je, recimo, da proizvede spisak svih otvorenih datoteka
u sistemu. Ovo ovde je kao(*) beta verzija - isprobajte je malo, pa ako
nešto škripi prijavite ovde, a ja ću da mu prenesem zajedno sa svim
muzičkim željama i pozdravima. :)
(*) - _kao_ beta, jer teško da ima nekih većih bagova; Kuva se ovo kod
njega još tamo negde od juna, a ovoliko je čekao, zamislite, jer
ga je mrzelo da piše dokumentaciju. :))
wm021b.arjrazno.87dejanr,
==========
ibm.dos/secrets.4 #307, from roedy, 192 chars, Tue Aug 31 12:00:14 1993
Comment(s).
----------
TITLE: Dos extenders
Is there a DOS extender that:
1. is nice to develop 32-bit flat MASM in.
2. is royalty free.
3. gets along with DESQview, NT or OS/2 without a complete
re-write.
-30-
==========
ibm.dos/secrets.4 #308, from barryn, 145 chars, Tue Aug 31 18:19:35 1993
Comment to 307. Comment(s).
----------
OS/2 is DPMI-1.0 compliant, and works with many DOS extenders
in DOS and Windows sessions. You don't need a DOS extender in an
OS/2 session.
==========
ibm.dos/secrets.4 #310, from dave2, 119 chars, Tue Aug 31 22:27:59 1993
Comment to 308. Comment(s). More refs to 308.
----------
My OS/2 2.1 reports DPMI 0.9 in VDMs. Is yours a CSD?
NT reports DPMI 0.95. I didn't even know there *was* a 0.95.
==========
ibm.dos/secrets.4 #311, from barryn, 160 chars, Tue Aug 31 22:54:08 1993
Comment to 310. Comment(s).
----------
>...DPMI V0.9 in a DOS session...
What are you using to discover the DPMI version? Perhaps the
software isn't reporting the version information correctly.
==========
ibm.dos/secrets.4 #312, from dave2, 57 chars, Tue Aug 31 23:21:50 1993
Comment to 311.
----------
ASQ and Manifest. They report version 1.0 under Max 7.
==========
ibm.dos/secrets.4 #313, from hfishman, 388 chars, Wed Sep 1 00:22:08 1993
Comment to 308. More refs to 308.
----------
> OS/2 is DPMI-1.0 compliant...
Barry, are you absolutely positive of that? If so, where did you
get YOUR copy of OS/2? I seem to have a defective copy of 2.1GA,
because it only seems to be DPMI-0.95 compliant. I bought mine
at EggHead, and it SEEMED to be a shrink-wrapped IBM product on
CDROM (1st batch - 61G1008).
Harvey - if you send mail, please send to fishman@panix.com
==========
ibm.dos/secrets.4 #314, from aweiner, 186 chars, Wed Sep 1 01:33:56 1993
Comment to 309.
----------
great! thanks for letting me know. I was annoyed about it when
I installed 2.0; when I upgraded I didn't think about it... I'll
have to go fix my path.
Thanks again!
- al weiner -
==========
ibm.dos/secrets.4 #319, from roedy, 204 chars, Wed Sep 1 02:47:52 1993
Comment to 308.
----------
What I was thinking of was converting my BBL Forth/Abundance
compiler to 32 bit using a DOS extender, then flipping to native
mode OS/2 a little later on when all the money for the hardware
appears.
-30-
razno.88niklaus,
> Kako da blokiram tastaturu na nekoliko trenutaka? Hoću da ubacim
> nekoliko znakova direktno u bafer tastature a bitno mi je da
> izmedju njih ne uleti ni jedan znak sa tastature.
Ako želiš da ti to proradi UVEK (čak i pod DV-om i sličnim čudima),
onda ti je moj savet da radiš direktno sa preko portova (što u ovom
slučauju znači rad sa baferom tastature), a to je najbolje jer se nalazi
na najnižem (sa najvišim prioritetom) nivou u odnosu na hardver.
Tačniji podaci (ne sećam se tačno - kosultuj se sa SW/PD literaturom):
- Head bafera (odn. sadržaj ove adrese je adresa na kojoj se nalazi
"početak" bafera - pod navodnicima jer je cikličan) se nalazi na adresi
$60:$3A (nisam siguran, jer nisam mogao da pronađem nijedan svoj porgramčić u
kome sam to koristio, sada kada mi _stvarno_ ustrebalo).
- Tail bafera je na adresi $60:$3C
(:niklaus;)
P.S. Nemoj da se plašiš rogobatnog teksta, već pogledaj po literaturama.
Ja sam ovo prilično 'izmalomozgio'. (:
P.P.S. Prava čar programiranja je na najbolji način iskoristiti tuđa znanja
u svojim programima (naravno, ne mislim na krađu), a ne opterećivati
se silnim specifikacijama i podacima koji su u slučaju PC računara
posebno glomazni. <--- jedan od mojih moto(ra). (;
razno.89niklaus,
> Poslastica: detekcija Pentiuma!
čivim za dan kada će mi zatrebati. (;
(;niklaus;)
razno.90pbojan,
>> ===============================================================
>> Date: 08-20-93 Time: 09:37p Number: 3466
>> From: PREDRAG KNEZEVIC Refer: 0
>> To: ALL Board ID: SNAKE
>> Recvd: No Subject: Pentium 24: NET.PC
>> Prog Status: Public
>> ---------------------------------------------------------------
>> Poslastica: detekcija Pentiuma!
Ako smem da primetim, ovo je zapravo preneta kompletna poruka koju
sam ostavio na Sezamu pre nekog vremena, tako da je ovo:
>> * Origin: ELITE OnLine! 023/34-468 Zrenjanin (38:111/111)
..dobar fazon. :)))
razno.91dejanr,
>> Ako smem da primetim, ovo je zapravo preneta kompletna poruka koju
>> sam ostavio na Sezamu pre nekog vremena...
Da... tvoja poruka je već viđena za Bajtove lične prirode, verovatno
u sledećem broju "Računara".
razno.92d.petrovic,
Ă> Ako smem da primetim, ovo je zapravo preneta kompletna poruka
Ă> koju sam ostavio na Sezamu pre nekog vremena, tako da je ovo:
Ja tu poruku nisam video ovde i preneo sam je u originalu, a čovek je
preneo tamo. Niko ništa loše nije uradio znači :)
razno.93pedjak,
> Ako smem da primetim, ovo je zapravo preneta kompletna poruka koju
> sam ostavio na Sezamu pre nekog vremena, tako da je ovo:
Jeste, ja sam preneo ovu poruku na EliteOnLine sa Sezama. Učinilo
mi se da je poruka zanimljiva i za ljude koji nisu na Sezamu. To
što nisam naveo izvor, moja greška.
>>> * Origin: ELITE OnLine! 023/34-468 Zrenjanin (38:111/111)
> ..dobar fazon. :)))
Nije to što misliš, to Origin kazuje sa kojeg je BBS u SetNetu
poslata poruka.
pedja
razno.94jtitov,
> je predavala dr Edita Cavic, a po svojoj knjizi. Uspela je da stvori
> odlican
Da li si imao bliskih susreta sa onom drugom profankom engleskog i kakva
su ti iskustva?
razno.95bduke,
Dobio sam program STRESS i STRESS+ koji ima grafiku. Onaj
prvi radi ali drugi mi blokira mašinu. Mislim da je nešto u vezi sa
konfigurisanjem video kartice ili nešto tako. Ako neko ima ovaj
program instaliran na 386-ici sa VGA grafikom i radi mu neka se javi
u pomoć.
bduke
razno.96dkuki,
> Dobio sam program STRESS i STRESS+ koji ima grafiku. Onaj
Da li, za nas neupucene, mozes napisati nesto vise o ovom programu ?
razno.97dr.grba,
>> Da li si imao bliskih susreta sa onom drugom profankom engleskog i
>> kakva su ti iskustva?
Ne, Edita je taman otišla kad sam ja završio školu (dec. '89). A za ovu
kažu da je mekana, ali nije loša. Kod nje se ide na usmeni i sa desetkom
na pismenom, gluposti.
P.S. Koliko mi je poznato, dr Edita žavić bi trebalo da predaje na
arhitektonskom fakultetu. Navodno je već imala svoju knjigu u pripremi
pre odlaska. Nendmašna je. Ima li ko podataka?
razno.99bojt,
>> Dobio sam program STRESS i STRESS+ koji ima grafiku. Onaj prvi
>> radi ali drugi mi blokira mašinu. Mislim da je nešto u vezi sa
>> konfigurisanjem video kartice ili nešto tako. Ako neko ima
>> ovaj program instaliran na 386-ici sa VGA grafikom i radi mu
>> neka se javi u pomoć.
Problem je u tome što se konfigurisanje video kartice kod
STRESS+-a najverovatnije obavlja sa famoznih instalacionih disketa
koje je izgleda malo ko video. Po gradu kruži verzija koja je za
herkules i, koliko znam, redovno se "zakuca" na VGA. Probaj ga na
nekom računaru sa herkulesom...
razno.100bojt,
>> >> Dobio sam program STRESS i STRESS+ koji ima grafiku.
>> Da li, za nas neupucene, mozes napisati nesto vise o ovom
>> programu ?
STRESS (STRuctural Engeinernig System Solver), program za analizu
linijskih konstruktivnih sistema, nastao na MIT-u krajem 50ih i
početkom '60-ih godina, predstavlja jedan od najrevolucionarnijih
skokova u praktičnoj primeni računarstva, pošto je u oblasti
projektovanja zamenio višemesečni (pa i višegodišnji) ljudski rad.
Pored toga, program funkcioniše po tzv "tačnoj metodi deformacije",
koja je odvano poznata u teoriji, ali je do pojave računara i (tog
programa) bila potpuno neprimenljiva u praksi, zbog ogromnog broja
manipulacija sa matricama i, posebno, zbog činjenice da se proračun
po tačnoj metodi na kraju svede na rešavanje ogromnog sistema
linearnih jednačina.
U manje - više nezimenjenom obliku taj program se vrti i dan
danas, tako da je "običan" STRESS za PC ustvari originalni source
STRESS-a, iskompajliran jednom od prastarih verzija MS Fortrana (uz
neke sitnije izmene na source-u, da bi ga isti "prežvakao").
Source je inače već duže vreme na neki način u public domain-u za
naučne ustanove. Medjutim, RC Gradjevinskog fakulteta, na primer,
godinama je ljubomorno čuvao taj source i tokom 70ih i
početkom 80ih se namlatio ne_zna_se para, pošto su svi iz struke u
zemlji dolazili u RC da "propuštaju" svoje projekte na ondašnjem IBM-u i
PDP-ju. Pojavom personalnih računara STRESS je postao manje-više
svakom dostupan, tako da je i RC GF-a puko ;).
Kod STRESS+-a je na originalni source (koji je opet ostao
suštinski neizmenjen) nadogradjena grafika pomoću, čini mi se,
HALO88 grafičkog interfejsa.
razno.101v.nesic,
> arhitektonskom fakultetu. Navodno je već imala svoju knjigu u pripremi
> pre odlaska. Nendmašna je. Ima li ko podataka?
Mislim da sam video knjigu u Naučnoj knjizi u Knezu.
Nešto kao: Engleski u informatici.
razno.102pedjak,
Da li u toku veze, koja je uspostavljena između dva modema, mogu da
se menjaju parametri komunikacije na relaciji modem-računar ? Konkretno,
recimo da su u početku parametri 2400N81. Kada modem primi poziv i program
uoči da je uspostavljena MNP veza, onda bih hteo da se brzina modem-računar
poveća na 9600.
Može li to ? Probao sam da to uradim preko biosa, ali ne ide. U najboljem
slučaju modem sa druge strane prima neke gluposti :) Kako to recimo radi
Sezam ?
pedja
razno.103djelovic,
> recimo da su u početku parametri 2400N81. Kada modem primi poziv i progra
> uoči da je uspostavljena MNP veza, onda bih hteo da se brzina modem-račun
> poveća na 9600.
Namesti od početka brzinu 9600, a ako je modem sa druge strane ne podržava,
lako će se njih dvojca dogovoriti da smanje oko zajedničkog maksimuma.
razno.104asterix,
> Namesti od početka brzinu 9600, a ako je modem sa druge strane ne podržava,
> lako će se njih dvojca dogovoriti da smanje oko zajedničkog maksimuma.
Da, to je uobičajeni dogovor protokola koji oba modema mogu da prate.
A da li postoji način da se taj, kako ga ti zoveš, 'zajdenički maksimum'
nakon uspostavljanja veze, dodatno smanji? Evo primera :)) Uspostavi se
veza na 2400, nije bitno MNP ili VBis. Da li se onda može veza usporiti
na 1200 baud-ova ?
razno.105djelovic,
> Uspostavi se veza na 2400, nije bitno MNP ili VBis. Da li se onda može veza
> usporiti na 1200 baud-ova ?
Ne!
razno.106dr.grba,
>> > arhitektonskom fakultetu. Navodno je već imala svoju knjigu u
>> > pripremi pre odlaska. Nendmašna je. Ima li ko podataka?
>>
>> Mislim da sam video knjigu u Naučnoj knjizi u Knezu.
>> Nešto kao: Engleski u informatici.
To je udžbenik pisan za kurs engleskog na Višoj informatičkoj. Ja
sam ga koristio. Dobra knjiga, usmerena na razumevanje teksta na
engleskom. Sigurno mi je strahovito pomogla da danas čitam stručne
tekstove bez po muke.
razno.107pedjak,
>> uoči da je uspostavljena MNP veza, onda bih hteo da se brzina
> Namesti od početka brzinu 9600, a ako je modem sa druge strane ne
> podržava, lako će se njih dvojca dogovoriti da smanje oko
> zajedničkog maksimuma.
Ne, nisi me dobro shvatio. Modemi i treba da se sami dogovore na
kojoj će brzini da komuniciraju, ali mene zanima da li mogu da
menjam brzinu komunikacije na relaciji modem-računar. Tipičan
primer za to je MNP veza, ukoliko ne dignem brzinu na 9600 gube se
efekti veze i ništa se ne dobija na brzini. Drugo, ukoliko mi se
javi poziv na 1200 onda i ja moram spustiti brzinu na 1200.
Mislim da se ovakav problem javlja i kod BBSova. E sad, mene zanima
da li/kako su ga ljudi rešili ( ssokorac,zz ) ?
p.s. Evo sad primetih, u Telemejtu postoji opcija Auto Baud Detect
koja radi upravo ono što meni treba. Znači stvar može, samo kako ?
razno.108bearboy,
Kako se u Moduli 2 radi XOR ?
razno.109deki.dj,
Da li može i kako u DriveListBox-u (VisualBasic) da se prikažu samo
drajvovi A: i B: ?
Normalno se prikazuju A: B: C: D: itd...
razno.110peca.st,
!-> Kako se u Moduli 2 radi XOR ?
XOR možeš da implementiraš preko OR i AND.
U slučaju da ti treba xor nad logičkim promenljivama:
A XOR B <=>
((A = true) and (B = false)) or ((A = false) and (B = true))
Ako ti treba nad bitovima:
Rezultat := (bitA XOR bitB) <=>
If bitA<>bitB Then Rezultat := 1 Else Rezultat := 0
Peđa.
P.S. Ovako bi to izgledalo implementirano u pascalu,
ali verujem da ćeš se snaći. :)
razno.111a.kircanski,
_-=> Kako se u Moduli 2 radi XOR ?
Neko mi reče da tu nema XORa, moraćeš da ga praviš ručno, od
AND i OR.
sale.
razno.112magician,
=> Da li može i kako u DriveListBox-u (VisualBasic) da se prikažu samo
=> drajvovi A: i B: ?
=> Normalno se prikazuju A: B: C: D: itd...
Dok se vidim da li može to baš tako, evo ti privremeno rešenje:
1. Napravi DriveListBox i setuj mu Visible=False
2. Napravi običan ComboBox (setuj mu: Style=2-Dropdown list)
i dodaj sledeće u Form_Load():
Combo1.AddItem(Drive1.List(0))
Combo1.AddItem(Drive1.List(1))
Combo1.ListIndex=0 ; ili ...=1 , u zavisnosti od toga šta
hoćeš da ti bude selektovano u startu
3. Dalje, koristi taj Combo isto onako kako bi koristio i DriveList
E sada, taj Combo će izgledati isto kao DriveList, osim što neće
imati slike onih diskića i sl. I to je moguće rešiti, ali rekoh
ti, to kada budem imao malo više vremena...
P.S. Drugi put pitaj direktno, nemoj da mi okolišiš tu... :)
razno.113ndragan,
/ A XOR B <=>
/ ((A = true) and (B = false)) or ((A = false) and (B = true))
Ili, kraće, a<>b, tj. negacija ekvivalencije.
razno.114niklaus,
Pitanje:
"Kako menjati boju standardnog kurzora u grafičkom modu?"
(:niklaus:)
razno.115bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\PROGRAM\*.*
----------------------
freelink zip 182112 FreeLink, DOS kompatibilni linker (Clipper, BC, MSC,..)
Freelink is a DOS-compatible linker for use with any language
that produces standard Microsoft Link-compatible .OBJ files.
Freelink is much more than that, however. It also supports:
1. Dynamic overlays. Your programs will use less memory by
leaving more of the program on disk and bringing only the
parts it needs into RAM.
2. Improved functionality of your application. Freelink allows
overlaid functions to call other overlaid functions, nesting
down to any level. No more code modifications required
because of linker limitations.
3. Fast linking. Freelink is much faster than most linkers, so
you'll save time on linking jobs, especially on large
projects. Freelink can handle many tasks that other linkers
just can't handle at all.
4. Very specific error handling. Freelink not only tells you
what's wrong, but also what the error means and what you
should do to fix the problem.
5. No EXE2BIN. Freelink can create .COM files directly from
.OBJ files, instead of making you go through the extra step
of running EXE2BIN.
6. Real linking. Some other programs that do dynamic overlays,
or any overlays at all, aren't actually linkers. They are
merely overlay managers that require the use of Microsoft
LINK or a compatible linker.
7. Clipper-specific functions. Incremental linking dramatically
reduces your link time by re-linking only those modules which
have changed. Freelink also has automatic compaction of your
Clipper program symbol tables.
8. The ability to use extended memory or expanded memory during
link time to greatly improve linker performance.
9. The ability to take advantage of extended memory or expanded
memory while your application is running for lower memory
requirements and faster program execution.
10. Extraction of individual modules from a library file at
linktime to let you put some portions of a library into the
root and other portions into the overlay. No need to use
library manager utilities.
11. Extra utilities. WarpMod allows you to modify certain link
parameters without relinking. WarpConv converts existing
PLink-style response files into a Freelink-readable format.
Interactive WarpLink automates the linking process and builds
your link files for you.
12. Other extras. DOSSEG ordering to make your assembly
language programs smaller and more compatible with other
languages, a predefined $$_COM_END variable for use in a
.COM file that needs to determine its own size, a similar
variable for EXE files, support for four linker environment
variables to increase linking flexibility, and expanded .MAP
files for tracking down particularly nasty bugs.
NOTE: Freelink supports many languages, but does not support
use of overlays with Microsoft Basic PDS 7.x (QuickBasic is
fine). Freelink may not properly link Microsoft C 7.0 programs
(earlier versions work correctly with and without overlays) and
Borland C programs in C++ mode (standard C programs without
virtual functions should work correctly). Use of overlays with
Clarion and Quicksilver is not supported with Freelink (but is
supported with WarpLink). Other languages should link with
Freelink provided they do not use obsolete or nonstandard object
module records.
razno.117draganm,
*> Ne, nisi me dobro shvatio. Modemi i treba da se sami dogovore
*> na kojoj ce brzini da komuniciraju, ali mene zanima da li mogu
*> da menjam brzinu komunikacije na relaciji modem-racunar.
*> Tipican primer za to je MNP veza, ukoliko ne dignem brzinu na
*> 9600 gube se efekti veze i nista se ne dobija na brzini.
*> Drugo, ukoliko mi se javi poziv na 1200 onda i ja moram
*> spustiti brzinu na 1200.
Postavi brzinu na 9600 bps na relaciji modem - racunar i ukljuci
RTS/CTS flow controll, sve bi trebalo da radi ok.
-=>Phantom Lord<=-/.CoRRoSioN.
razno.118sbrk,
TECH Help:
┌─7─┬─6─┬─5─┬─4─┬─3─┬─2─┬─1─┬─0─┐
│fgB│background │brt│foreground │
└─Ď─┴───┴───┴───┴─Ď─┴───┴───┴───┘
║ ╚═══╦════╝ ║ ╚═════════╩══ foreground colors (0 to 0fH)
║ ║ ╚═══════════════ Intensity: 1=foreground is bright
║ ╚════════════════════════ background colors (0 to 7)
╚═══════════════════════════════ Blink: 1=foreground flashes
╔══ 00H black ════╗
║ 01H blue ║
║ 02H green ║
║ 03H cyan ╠═ background
║ 04H red ║ options
║ 05H magenta ║
║ 06H brown ║ Formula for an attribute is:
║ 07H white ════╝ (background * 16) + foreground
foreground ═╣ 08H gray (add 128 for blinking foreground)
options ║ 09H bright blue
║ 0aH bright green
║ 0bH bright cyan
║ 0cH bright red
║ 0dH bright magenta
║ 0eH yellow
╚══ 0fH bright white
Ovo gore je čisto uvod u sledeće pitanje:
Zna li neko kako programi iz paketa NU, recimo DISKEDIT (DE) ili DISKTOOL,
oboje background u svetlo plavo (iliti bright blue - 09h, iz gornje
tabele), kad se lepo iz gornje tabele vidi da je za background moguće
dobiti samo prvih osam boja ?
razno.119eagle,
> Zna li neko kako programi iz paketa NU, recimo DISKEDIT (DE)
> ili DISKTOOL, oboje background u svetlo plavo (iliti bright
> blue - 09h, iz gornje tabele), kad se lepo iz gornje tabele
> vidi da je za background moguće dobiti samo prvih osam boja ?
Pozadina se može obojiti svetlo na dva načina, jedan je
promenom kolor registara, drugi je ukidanjem blink-a. Pogledaj
poruke iz teme ms.dos od pre par nedelja, ili bilo koju interrupt
listu za Int 10h.
razno.120sbrk,
>> Pozadina se može obojiti svetlo na dva načina, jedan je
>> promenom kolor registara, drugi je ukidanjem blink-a. Pogledaj
>> poruke iz teme ms.dos od pre par nedelja, ili bilo koju interrupt
>> listu za Int 10h.
Izgleda da sam našao. Jesi li mislio na tekst iz 3.51 ili ima još nešto?
Pozdrav, Slavisha.
razno.121eagle,
> Izgleda da sam našao. Jesi li mislio na tekst iz 3.51 ili ima
> još nešto?
Može i 3.41
razno.122wizard,
Da li neko ima neki od ovih brojeva DDJ magazina:
1992 Nov, Dec
1993 Jan, Feb, Mar, Apr, Nov, Dec
ili zna gde bih mogao da ih nabavim - tj. ev. pozajmim i fotokopiram
nekoliko stranica iz svakog od njih?
Unapred hvala na pomoći.
razno.123djelovic,
> Da li neko ima neki od ovih brojeva DDJ magazina:
Ja imam neke od njih. Međutim, svi osim jednog (Nov '92) su kod
niklausa pa ćeš morati njemu da se obratiš.
razno.124niklaus,
(:> Da li neko ima neki od ovih brojeva DDJ magazina:
(:> 1993 Jan, Feb, Mar, Apr, Nov, Dec
Ova dva zadnja, teško da ko ima. (;
(:niklaus:)
razno.126minovakovic,
Da li neko moze da mi pomogne i da napise kako se ucitavaju slova u VGA karte?
Mislim na adresa na kojima se nalaze slova i prekide kojima se to radi.
Unapred zahvalna.
PS
Ako dajete neki primer, molim vas nemojte u C-u, sa Pascal-om i BASIC-om se
mnogo bolje snalazim.
razno.127eagle,
> Da li neko moze da mi pomogne i da napise kako se ucitavaju
> slova u VGA karte? Mislim na adresa na kojima se nalaze slova i
> prekide kojima se to radi.
Jel' misliš na fontove?
razno.128stigor,
Pre svega HI
A sada pitanje ... Zna li neko gde se moze nabaviti knjiga
za prog. jezik Modula-2? Do sada sam naišao na dve-tri, ali
su sve bile na eng. jeziku ... Ako neko zna za neki prevod neka javi ...
CU2ALL
razno.129madamov,
> Zna li neko gde se moze nabaviti knjiga za prog. jezik Modula-2?
Mikro Knjiga je izdala prevod Virtove knjige "Programming in Modula-2" pa se
obrati njima.
razno.130dr.grba,
>> za prog. jezik Modula-2? Do sada sam naišao na dve-tri, ali
>> su sve bile na eng. jeziku ... Ako neko zna za neki prevod neka
>> javi ...
Ne bih da zvučim prepotentno, ali mislim da se ozbiljnim programiranjem
teško možeš baviti bez poznavanja engleskog jezika barem u tolikoj
meri da možeš da pročitaš neku referencu.
razno.131dtadic,
>> A sada pitanje ... Zna li neko gde se moze nabaviti knjiga
>> za prog. jezik Modula-2? Do sada sam naišao na dve-tri, ali
>> su sve bile na eng. jeziku ... Ako neko zna za neki prevod neka javi ...
Pogledaj kod Mikro knjige (tel 542-516, 542-619). Oni su, cini mi se,
imali neku knjigu o Moduli-2 (prevod sa engleskog).
DT
razno.132stigor,
>> Ne bih da zvučim prepotentno, ali mislim da se ozbiljnim programiranjem
>> teško možeš baviti bez poznavanja engleskog jezika barem u tolikoj
>> meri da možeš da pročitaš neku referencu.
Potpuno si u pravu ... Nije da je trazim (knjigu) zbog nepoznavanja
engl. jezika, vec do sada nisam naisao ni na jedan prevod... Pa reko
ako vec postoji, sto da je ne nabavim ...
razno.133stigor,
>> Pogledaj kod Mikro knjige (tel 542-516, 542-619). Oni su, cini mi se,
>> imali neku knjigu o Moduli-2 (prevod sa engleskog).
Thanks ... Ako nekog zanima, cena knjige Modula-2 je 10 DEM (kod
Mikro knjige) provereno ...
razno.134zolika,
Da li neko od cenjenih korisnika SEZAMa ima, ili zna gde
se može naći, literatura o multitaskingu? S obzirom da se relativno retko
javljam, molio bih, ako je moguće, da mi se odgovori putem pošte.
Zolika
razno.135mjova,
hi, nan-tan ;)
> Da li neko od cenjenih korisnika SEZAMa ima, ili zna gde
> se može naći, literatura o multitaskingu?
pokušaj po knjižarama. tamo se prodaje svašta ;).
preporučujem ti da dođeš malo u bgd i pogledaš knjižaru na početku
knez mihajlove (jugo book). skoro sam bio tamo i ima svega (mada nisam
vid eo baš to što tebi treba, ali ima dosta knjiga stranačkog poreka ;).
knjige su bolno skupe i situacija je kritična ako ti nešto BAŠ treba.
npr, ima knjižice o 386/486 i to vredi oko 100 dem.
razno.136djelovic,
> Da li neko od cenjenih korisnika SEZAMa ima, ili zna gde se može naći,
> literatura o multitaskingu?
AJde malo pobliže objasni na kakvom projektu radiš, pa da potražimo
nešto. Ovako, multitasking je jednostavno prevelika oblast da bi mi
potrefili baš to što tebi treba.
razno.137minovakovic,
Da. Mislim na fontove.
razno.138dejanr,
==========
ibm.dos/secrets.4 #363, from scosta, 2913 chars, Thu Oct 7 18:02:02 1993
Comment to 360. Comment(s).
----------
There is a quick and easy way to check for an EISA PC, checking its signature.
#define EISA_SIGNATURE 0xF000FFD9L
boolean EISA_installed(void) /* Output: TRUE on EISA bus PC, FALSE otherwise
*/
{
uchar far *EISAstring, /* Pointer to EISA product identifier */
EISAstring=(uchar far *) EISA_SIGNATURE;
if(!(*EISAstring=='E' && *(EISAstring+1)=='I' &&
*(EISAstring+2)=='S' && *(EISAstring+3)=='A'))
{
return(FALSE);
}
else
{
return(TRUE);
}
}
Then, if you want to know exactly which boards are plugged into EISA bus,
call the EISA BIOS routines:
#include <dos.h>
typedef struct {
unsigned char productID[4],
slotinfo0,
slotinfo1,
cfgrevision[2],
selections[26],
functions,
typesubtype[80],
memoryconf,
memorydatasize,
startLSB,
startMiddleB,
startMSB,
memoryLSBsize,
memoryMSBsize,
padding[56],
interruptconf[14],
DMAchannel[8],
portIO[60],
initdata[80];
} CONFBLOCK;
boolean EISA_scan(void)
{
uchar slot,i,
int portio; /* I/O port base number */
union REGS input,output;
/* For each allowable slot in an EISA computer scans for a
board with the correct ID. */
for(slot=1;slot<=8;slot++)
{
input.x.ax=0xd800;
input.h.cl=slot;
(void) int86(0x15,&input,&output);
if(output.h.ah==0x86)
7P {
(void) error_message(ptr_msg[46]);
exit_from_setup(-3);
}
if(output.x.si==code of board && output.x.di==code of board)
{
/* the board is found */
}
}
/* Get info about a particular board */
{
char *pointer;
ulong temp1,
temp2;
struct SREGS seg;
CONFBLOCK eisa; /* Configuration table of the EISA board */
pointer= (uchar *) &eisa;
segread(&seg);
input.x.ax=0xD801;
input.h.ch=0;
input.h.cl=slot of board to inquire
input.x.si= (ushort) pointer;
(void) int86x(0x15,&input,&output,&seg);
if(output.h.ah)
{
(void) error_message(ptr_msg[47]);
exit_from_setup(-3);
}
}
This code worked on several EISA PC.
Hope it helps, roedy!
razno.139eagle,
> Da li neko moze da mi pomogne i da napise kako se ucitavaju
> slova u VGA karte? Mislim na adresa na kojima se nalaze slova i
> prekide kojima se to radi.
Evo ti jedan primer u paskalu. Program uzima default 8*16 font,
zamenjuje A sa B, i aktivira novi font.
uses dos;
type niz=array[0..255,0..15] of byte; (* 16 bajtova po karakteru *)
var regs:registers;
x:niz;
begin
regs.ah:=$11;
regs.al:=$30;
regs.bh:=6; (* Font od 8*16 piksela *)
intr($10,regs); (* Uzima adresu fonta *)
move(ptr(regs.es,regs.bp)^,x,4096);
x[65]:=x[66];
regs.ah:=$11;
regs.al:=0;
regs.bh:=16; (* broj bajtova po karakteru *)
regs.bl:=0;
regs.cx:=256; (* ukupan broj karaktera u tabeli *)
regs.dx:=0; (* kod prvog karaktera *)
regs.es:=seg(x);
regs.bp:=ofs(x);
intr($10,regs);
end.
razno.140zolika,
>> AJde malo pobliže objasni na kakvom projektu radiš, pa da potražimo
>> nešto. Ovako, multitasking je jednostavno prevelika oblast da bi mi
Imaš pravo, čudim se i sam kakvu sam glupost napisao. Naime, radim
diplomski rad. Tema je (a šta bi drugo) BBS program. E, sad, profesor
je zamislio situaciju da mašina može da kontroliše više od jednog modema
(na raznim COM: portovima), tako da moj program mora da bude u stanju da
na JEDNOM računaru istovremeno USPEŠNO opslužuje VIŠE OD jednog korisnika.
Samo mi nemojte govoriti: "Uzmi Deskvju!". Sve treba da je čisto
realizovano, bez foliranja. Programski jezik - Modula-2.
razno.141dcolak,
│ Imaš pravo, čudim se i sam kakvu sam glupost napisao. Naime, radim
│ diplomski rad. Tema je (a šta bi drugo) BBS program. E, sad, profesor
│ je zamislio situaciju da mašina može da kontroliše više od jednog modema
│ (na raznim COM: portovima), tako da moj program mora da bude u stanju da
│ na JEDNOM računaru istovremeno USPEŠNO opslužuje VIŠE OD jednog korisnika.
Ali to je besmisleno!!
Stvarno bez veze..
Koja glupost..
Itd... ;))
Uzmi Win i na JEDNOM računaru ćeš istovremeno USPEŠNO realizovati
VIŠE OD jednog korisnika... Takvom profesoru bi ja poželeo srećan
put u P.* ...
Razmisli kakav bi to bio BBS i na koji način bi realizovao različite
konfiguracije za različite nod-ove? žovek je otkačio..
Sledge DAMMIR!
razno.142vision,
Mnogo tesko. Samo zamisli sta sa Modem protokolima (X,Y,Z,...) a da ne pricam
o drugome, znaci kako rece Sledge :), covek je otkacio:)
razno.143vision,
Probao sam vec tako nesto, poslacu ti iskustva (sada nemam vreme).
razno.144paki,
> │ diplomski rad. Tema je (a šta bi drugo) BBS program. E, sad, profesor
> │ je zamislio situaciju da mašina može da kontroliše više od jednog
> modema
> Ali to je besmisleno!!
> Stvarno bez veze..
> Koja glupost..
E, da znaš da je malo bezveze - profesor zamisli šta mu se ćefne
a ti moraš da uradiš :(
razno.145djelovic,
> Tema je (a šta bi drugo) BBS program. E, sad, profesor
> je zamislio situaciju da mašina može da kontroliše više od jednog modema
> (na raznim COM: portovima), tako da moj program mora da bude u stanju da
> na JEDNOM računaru istovremeno USPEŠNO opslužuje VIŠE OD jednog korisnika.
To je nešto što sam svojevremeno predlagao da se uradi na Sezamu, ali mi je
dejanr objasnio da se ne isplati :). Što se tvog problema tiče, situacija je
ovakva:
Standardan PC ima četri COM porta (mada sam viđao i mašine sa osam
portova!), na koje se, zbog peripetija sa interaptima mogu prikačiti samo dva
modema. To zapravo znači da će teoretski tvoj BBS moći u isto vreme da
opslužuje tri korisnika - dva preko modema i jednog u lokalnom modu. Ono što je
ovde problem jeste da svaki "normalan" BBS mora da poziva i eksterne programe
kao što su transfer protokoli ili arhiveri, a koji bi neophodno doveli do
prestanka svakog multitaskinga koji bi bio napravljen na nivou programa. To je,
naravno, nedopustivo. Zamili samo kako bi izgledao Sezam kada bi svi nodovi
morali da čekaju dok se jednom korisniku pakuje pad. Zbog toga je jedino realno
rešenje neka multitasking sredina ala DesqView ili Windows.
Ukoliko, pak, praviš samo BBS-igračku koji neće imati potrebe za fajl
transferom ili pakovanjem, onda nema problema. Reci ovde koji je slučaj od ta
dva, pa da vidimo dali da to dajemo argumente da ubeđuješ profu, ili da pravimo
program :).
P.S. Sve sve, ali zašto Modula-2? Ima li šanse da te ubedimo da pređeš
na C/C++? :)
razno.146niklaus,
(:> P.S. Sve sve, ali zašto Modula-2? Ima li šanse da te ubedimo
(:> da pređeš na C/C++? :)
Eee, to su ti nove tendencije i teKnoslogije. (:
(:niklaus:)
razno.147.bale.,
> Samo mi nemojte govoriti: "Uzmi Deskvju!". Sve treba da je čisto
> realizovano, bez foliranja. Programski jezik - Modula-2.
Kakav deskvju?! Uzmi Unix, naravno!
razno.148dr.grba,
>> E, da znaš da je malo bezveze - profesor zamisli šta mu se ćefne
>> a ti moraš da uradiš :(
Prvo profesori, a posle direktori...
---> A jel može taj tvoj konpjukter da ja stisnem dugme pa da onda on
da je vidim kako on traži koji je komercijalista pojeo ručak a
nije napravio poso pa da ja znam kako onda to da se odštampa...
razno.149drpr,
-> VIŠE OD jednog korisnika... Takvom profesoru bi ja poželeo
-> srećan put u P.* ...
I ja se slažem sa ovim. U većini slučajeva profesori traže neke
stvari koje ni sami ne znaju kako da izvedu (mislim tu
prvenstveno na srednje škole). Imao sam slučaj gde je profesor
tražio ,rekao je da program nije potpun, a radilo se o nekom
kuvaru zato što u uglu nema satić i što nema alarm! To i nije
frka da se napravi , za razliku od predhodnog slučaja ali brate
što su zahtevi glupi i neodmereni tu nemam komentara.
cope
razno.150niklaus,
(:> Kakav deskvju?! Uzmi Unix, naravno!
E, bale!
Pade mi jedna glupost na glupost...Zamisli UNIX 4 Windows. <;
(:niklaus:)
PS Uh, al' sam surov! <:
razno.151dr.grba,
>> Pade mi jedna glupost na glupost...Zamisli UNIX 4 Windows. <;
...
>> PS Uh, al' sam surov! <:
I to u karakter modu 40x25, četiri boje.
Ko kad se kližeš niz žilet i kočiš....
razno.152zormi,
* Pade mi jedna glupost na glupost...Zamisli UNIX 4 Windows. <;
*
* PS Uh, al' sam surov! <:
IMA u Windows NT! :)
Naime, u višeslojnoj arhitekturi Windows NT predvidjeni su razni serveri za
aplikacije, izmedju ostalih i POSIX koji je valjda neki standard za UNIX,
kako bi NT istovremeno izvršavao DOS, WIN16, WIN32, OS/2 i Unix programe.
Pri tome, zajednički je korisnički interface koji je preuzet od Windows-a,
tj. svi ti programi se pokreću iz Windows-likog shell-a a posle kako koji
voli...
razno.153d.petrovic,
Ă> diplomski rad. Tema je (a šta bi drugo) BBS program. E, sad,
Ă> profesor je zamislio situaciju da mašina može da kontroliše više
Ă> od jednog modema (na raznim COM: portovima), tako da moj program
Ă> mora da bude u stanju da na JEDNOM računaru istovremeno USPEŠNO
Ă> opslužuje VIŠE OD jednog korisnika.
'vako... tebi treba program koji radi dve iste stvari istovremeno
(ala sam pametan, a? O;))) ).
Ti inače stalno vršiš scan tastature i com porta, e pa napravi
funkciju koja to radi, a njoj kao parametar predaješ broj porta. Taj
broj pre toga normalno pokupiš iz nekog .cfg fajla ili... ili..., a
na osnovu njega koristiš i memorijske promenljive za taj nod.
Nedostatak ovog načina:
ne možeš da pozivaš eksterne programe, tj. DSZ, TW, ...
P.S. Funkcija za scan tastature i com porta obavezno neka ti
razlikuje odakle je karakter došao.
razno.154a.kircanski,
_-=> Pade mi jedna glupost na glupost...Zamisli UNIX 4 Windows.
_-=> PS Uh, al' sam surov! <:
E suroviji NISI mogao biti :-)
razno.155zolika,
>> Probao sam vec tako nesto, poslacu ti iskustva (sada nemam vreme).
čeljno očekujem.
razno.156zolika,
Zaista sam veoma zahvalan svima vama, koji se trudite da mi pomognete
da uradim svoj diplomski rad. Pošto se, kako vidim, sakupila kritična masa,
da objasnim pobliže:
>> modema. To zapravo znači da će teoretski tvoj BBS moći u isto vreme da
>> opslužuje tri korisnika - dva preko modema i jednog u lokalnom modu. Ono
>> što je
Prvobitna ideja (dakle MOJA ideja) bila je da napravim BBS program koji
bi se izvršavao na raznim računarima koji rade u mreži, dakle isto kao SEZAM.
Znači, na svakoj mašini bila bi instalirana identična aplikacija, a baza
poruka i privatne pošte bila bi zajednička, što bi sve trebalo da ILUSTRUJE
(ponavljam: ilustruje) rad pod mrežom. Naravno, planirao sam da uradim samo
najosnovnije komande: za konferencijski sistem i za sistem pošte.
Međutim, onda je g-din mentor došao na ideju da je BBS program
"trivijalna stvar. žudna mi čuda - muljanje sa fajlovima!" (citat mentora).
S obzirom na to, da se kod nas na fakultetu jako forsira Modula-2, BBS treba
realizovati na tom jeziku. No, i da se ne forsira Modula, lično bih se opre-
delio za taj jezik zbog mnogih kvaliteta, ali nećemo opet o tome. :-)))))
E, onda se moj dragi profesor jako zainteresovao za tu temu (mislim,
moj diplomski i BBS). Pošto Modula-2 poseduje mehanizme koji obezbeđuju
primitivne oblike multiprogramiranja (procesi, mehanizam korutina) rekao
mi je da se usmerim na multiprogramski rad. Kao - svaki korisnik, jedan
proces, pa onda se "trčka između procesa" (opet reči g-dina profesora).
Dakle, BBS bi trebalo da bude ilustracija kvazi-konkurentnih procesa u
Moduli-2.
>> Ukoliko, pak, praviš samo BBS-igračku koji neće imati potrebe za fajl
>> transferom ili pakovanjem, onda nema problema. Reci ovde koji je slučaj
>> od ta dva, pa da vidimo dali da to dajemo argumente da ubeđuješ profu,
>> ili da pravimo program :).
E, što se tiče arhiviranja i fajl-transfera, tu je i meni sinulo, i baš
sam i sâm mislio da mu kažem kako će mi biti vrlo teško da realizujem sve
to pod multi-taskingom, tj. da će biti neizbežnog čekanja, ali ste me vi
preduhitrili. BBS bi trebalo da bude PRAVI BBS, a ne neka igračkica, pa se
zato očekuje da ima i fajl-prenos i arhiviranje.
Pozvaću vas na odbranu diplomskog rada.
>> P.S. Sve sve, ali zašto Modula-2? Ima li šanse da te ubedimo da pređeš
>> na C/C++? :)
Jezici C i C++ se kod nas na fakultetu, od strane većeg broja profesorâ
i asistenata, smatraju "pomodnim" i "prljavim" kada je reč o pravom progra-
miranju. Kao prvo, profesor kod koga sam uzeo temu ne može ni da primiriše
ništa što makar počinje sa C, a kao drugo, i meni se Modula-2 više sviđa
(naravno, zbog uticaja sredine) :-)))).
Elem, da remiziramo :-))) situaciju: dolazim u subotu, 23. oktobra
o.g. u Beograd na sastanak SEZAMovog kluba, pa sam spreman da saslušam sve
DOBRONAMERNE ljude glede mog BBS-a - ako nemaju ništa protiv. A Payi treba da
vratim knjige.
razno.157zolika,
>> Razmisli kakav bi to bio BBS i na koji način bi realizovao različite
>> konfiguracije za različite nod-ove? žovek je otkačio..
Kakve različite konfiguracije? I koji je to fazon "nod-ove", ZABOGA?
razno.158zolika,
>> Kakav deskvju?! Uzmi Unix, naravno!
Ne može, radi se pod DOSom.
razno.159zolika,
>> Razmisli kakav bi to bio BBS i na koji način bi realizovao različite
>> konfiguracije za različite nod-ove? žovek je otkačio..
Kakve različite konfiguracije? I koji je to fazon "nod-ove", ZABOGA?
razno.160zolika,
>> Kakav deskvju?! Uzmi Unix, naravno!
Ne može, radi se pod DOSom.
razno.161dejanr,
>> BBS bi trebalo da bude PRAVI BBS, a ne neka igračkica, pa se
>> zato očekuje da ima i fajl-prenos i arhiviranje.
Onda ti nema druge nego da praviš svoj transfer protokol i svoj
arhiver. Ni jedno ni drugo nije baš "slatko", naročito zato što
svi znaju kakve rezultate postižu ZIP i ZMODEM, pa ako vide neke
slabije biće fuuuuj :(
razno.162djelovic,
> E, što se tiče arhiviranja i fajl-transfera, tu je i meni sinulo, i baš
> sam i sâm mislio da mu kažem kako će mi biti vrlo teško da realizujem sve
> to pod multi-taskingom
Ćuj ba teško! Nemoguće!
Ukoliko, naravno, nisi rešio da praviš novi DesqView ili Windows.
razno.163dcolak,
│ Kakve različite konfiguracije? I koji je to fazon "nod-ove", ZABOGA?
Prema mom iskustvu, za svaki nod se pravi drugačija konfiguracija
istog. Dakle, jedan nod je MNP, drugi NIJE, onda, jedan radi od-do
a drugi od2-do2. Pa onda chat između nodova...
No, kako neko reče.. Na jednom nodu neko startuje DSZ i šta radi
drugi nod?
Nadam se da sam bio jasniji ;)
Sledge DAMMIR!
razno.164vision,
E ovako (u vezi BBS-a multitasking-a). Zapravo nisam bas bas to probao da
radim ;), ali sam napravio ovako: Napravio sam BBS (u C-u:), i sve to lepo
fino radi na jednom nodu, znaci nisam nista radio u mrezi, nego u obicnoj pc
286 masinici. Ideja mi je bila da lansiram BBS ali jedan nod mi je bio malo
(negde bi vec nasao jos jedan telefon, ali da kupim mrezu, malo teze (nema se
parica)). Uzeo bih 2 PC-a i na svaki od njih instalirao program, ali problem
je da sta ima prvi comp (od konferencija, podataka o user-ima, confa,
maila,...), nema i prugi:(. Tako sam dosao na ideji da napravim jedan
rezidentan program, koji ce gledati u koji se fajl upisuje, pa sve to sto je u
taj file upisano, da prenese drugim COM portom (drugi port koji nije zauzet
MODEM-om, povezati oba comp-a sa kablom) informacije o fajlu koji se promenio,
sta se promenilo (dodalo), itd. Comp na drugoj strani bi opsluzivao korisnika,
a TSR program bi vodio racuna o izmeni fajl-ova.
Ideja za realizaciju je malo teza. Tako sam poceo da pravim program, ali u
pocetku sam se zeznuo sa COM portovima, odnosno u pocetku sam pustio BBS da
radi u lokalnom nodu (tastaturi), a MODEM-e (2, na prvom i drugome compu) sam
upotrebljavao za prenos podataka. Zeznuo sam se tu da sam BBS definisao na
COM2, (i on je i dalje instalirao driver na COM2), i TSR program sam definisao
u bas isti port (tek pre neki dan mi je palo na pamet da je to 'zajebavalo'
sto nisu isli uvek podaci). Zapravo podaci sa jednog na drugi comp su
prelazili samo tada kada samo na jednom nodu bude pusten BBS, a da drugi samo
ceka:). Kada sam pustao i drugi nod (BBS.EXE), on bi instalirao svoj drajver o
com portu, pa bi tako prije primao podatke nego TSR, pa bi TSR ostao praznih
ruku (citaj buffer-a:).
U pocetku sam samo zeleo da mi prvi comp zna ko je u drugi nod (to sam lako
sredio:), ali zeleo sam da napravim i ono u vezi promeni file-ova.
Imam pitanje u CCCC temi ;) (Vezano o ovome:).
razno.165djelovic,
> Tako sam dosao na ideji da napravim jedan
> rezidentan program, koji ce gledati u koji se fajl upisuje, pa sve to
> sto je u taj file upisano, da prenese drugim COM portom (drugi port koji
> nije zauzet MODEM-om, povezati oba comp-a sa kablom) informacije o fajlu
> koji se promenio, sta se promenilo (dodalo), itd. Comp na drugoj strani bi
> opsluzivao korisnika, a TSR program bi vodio racuna o izmeni fajl-ova.
U Sezamovim direktorijumima imaš program UNET koji služi za umrežavanje dva
PC-ja preko RS-232 kabla. To je jeftinija i bolja (brža i efikasnija!) varjanta
od ove koju ti predlažeš.
razno.166.bale.,
> I to u karakter modu 40x25, četiri boje.
>
> Ko kad se kližeš niz žilet i kočiš....
Što? Baš bi bilo je*ački :)
razno.167.bale.,
> Ne može, radi se pod DOSom.
Eh... Ne razumem te tvoje profesore; ne vole C (ajd sad, nemam ništa
protiv...), a kažu da mora DOS. Baš ne razumem. Možda bi bilo
najbolje da pitaš Dragana Sretenovića (UBBG::DRAGANSR) u vezi sa tim,
jer je on sa još dvojicom napravio jedan sistem opšte namene (zove se
WM iliti Windows Manager) za Unix, koji je razbijen na slojeve (kako
i treba, naravno) tako da se komunikacijski deo može menjati... Sad,
to je dosta veliko za diplomski, ali makar koji savet bi ti dobro
došao. U stvari, to može da vozi i na DOS-u, jer je prenosivo :)))
(ovo je za one što ne znaju šta to, u biti, znači) A, koliko sam
obavešten, postoji Modula-2 i za Unix (?)
razno.168a.kircanski,
_-=> obavešten, postoji Modula-2 i za Unix (?)
Kad smo već kod toga, da li cc kompajler kompajlira .pas fajlove?
probao sam, ali bogami neće.
poz sale.
razno.169ppekovic,
>> Kad smo već kod toga, da li cc kompajler kompajlira .pas fajlove?
>> probao sam, ali bogami neće.
cc je C kompajler i sasvim je normalno da neće da prevodi
Pascal source.
Paya
razno.170vision,
> U Sezamovim direktorijumima imas program UNET koji sluzi za umrezavanje
> dva PC-ja preko RS-232 kabla. To je jeftinija i bolja (brza i efikasnija!)
Nije nego preko LPT porta.
Nego, dali je neko uopste probao ovaj program, i kakvi su rezultati: dali
radi 'skoro' kao mreza, dali se 'zaglupira', dali ce programi ako napravim
u ovu vrstu mreze raditi u 'stvarnu' mrezu, i tome slicno.
razno.171bojt,
Da li neko može da me uputi na način (ili literaturu) pomoću kojeg
je moguće rešiti "topološki" problem? Na primer, ako imam skup
tačaka (x,y,z), gde su x i y u granicama nekog pravougovika, pa
posle "provlačenja" interpolovane površi kroz te tačke dobijem
funkciju z=f(x,y) (f je sačinjena od, recimo, dva polinoma n-og
stepana), kako da nacrtam krivu za f(x,y)=const (kao na
topografskim kartama). Na taj način se dobije funkcija y (ili x)
zadata u implicitnom obliku, a ne javlja mi se baš najjasnije kako
bih mogao da je rešim. ;)
razno.172milan,
> ...................... Na taj način se dobije funkcija y (ili x)
> zadata u implicitnom obliku, a ne javlja mi se baš najjasnije kako
> bih mogao da je rešim. ;)
U načelu (a i u pojedinostima ;)) nikako! Implicitne
funkcije se ne mogu u opštem slučaju prevesti u eksplicitne,
uostalom to je isto kao da pitaš kako da rešiš jednačinu
f(x,y)=const u opštem slučaju. Odgovor je: Ne može! Istina, ako
se radi samo o numeričkim vrednostima (recimo da se odredi
grafik) može se primeniti neki od metoda numeričke analize za
numeričko rešavanje jednačina. Opet, zavisi od f(x,y) koji će se
primeniti. Zaključak: Nebitno je odakle je jednačina nastala
mora se rešavati kao i svaka druga.
Pl poz M
razno.173v.nesic,
> Eh... Ne razumem te tvoje profesore; ne vole C (ajd sad, nemam ništa
> protiv...), a kažu da mora DOS. Baš ne razumem. Možda bi bilo
Prošle godine je neki bradonja iz Novog Sada uzeo čoveku na
saveznom iz programiranja čoveku bodove zato što je u turbo
pasaklu koristio XOR. Ako vam kažem da je on šef katedre za
računare ....
razno.175smarkov,
>> Zaista sam veoma zahvalan svima vama, koji se trudite da
>> mi pomognete da uradim svoj diplomski rad. Pošto se, kako
>> vidim, sakupila kritična masa, da objasnim pobliže:
>>
Za rešavanje tvog problema potrebna je neka forma multitaskinga. Na
DOS-u toga nema ? Netačno ! Uz izvesna ograničenja moguće je konkurentno
izvršavati više procesa/taskova. Postoji više software-a koji ovo rešavaju u
DOS okruženju. Jedan od njih imaš na SEZAM-u (mislim da se zove CTASK ).
Task (jedinica konkurentnog izvršavanja) se specificira pointerom na
funkciju. Rešeni su problemi DOS ne-reentrantnosti, podržan TSR mod, PSP
,DTA switch na task switch-u, postoje prioriteti, postoje interapt vodjeni
driver-i za komunikacione portove, za tastaturu (task koji čeka na input sa
tastature nije u busy wait-u) ... . Kao kuriozitet, u uputstvu se kao
primer sistema gde je neophodan multitasking navodi pisanje software-a za
BBS. Stvar je napisana u C u i nešto malo asemblera i dat je potpuni source.
Profesora (mentora) koji zahteva od tebe da napišeš za diplomski BBS
program ("muljanje sa datotekama"), zamoli da ti na papiru napiše
multitasking kernel za 80x86 ("muljanje sa registrima i stekom") .
Uzgred budi rečeno, neko je komentarisao da je ovakav tip rešenja
neekonomičan ?
1. jedan PC + UNIX + DigiBoard 16 chan + broj_nodeova * modem
2 PC server + mrez kartica + NOVELL + broj_nodova * (PC klijent +
mrez kartica + modemi)
Rešenje je neekonomično za prodavce PC-jeva i mrežnih kartica.
Ako sam nešto ispustio u gornjim formulama molim ispravku.
smarkov
razno.176draganf,
> Nego, dali je neko uopste probao ovaj program, i kakvi su
> rezultati: dali radi 'skoro' kao mreza, dali se
> 'zaglupira', dali ce programi ako napravim u ovu vrstu
> mreze raditi u 'stvarnu' mrezu, i tome slicno.
Ja sam malo probavao istina ne dugo. Radi baš kao mreža. Proglasi jedan
računar za server a sa onog drugog možeš mu pristupati kao sa radne
stanice tj. možeš nezavisno da radiš ali i da da ti druga mašina bude
"D" ili već koji disk (dodijeli ime zavisno koliko imaš diskova ili
particija).
Dragan
razno.177vitez.koja,
#=> Nego, dali je neko uopste probao ovaj program, i kakvi
#=> su rezultati: dali radi 'skoro' kao mreza, dali se
Program radi... Obezbeđuje, koliko sam ja video i probao, pristup disku servera
sa stanice. Nisam primetio da podržava slanje poruke kroz mrežu.
Zanimljivo je reći da smo vezali 386 kao stanicu na XT sa 20Mb diskom, koji je,
eto, bio server ;)) Cela stvar je funkcionisala očajno sporo.
razno.178zolika,
>> Prošle godine je neki bradonja iz Novog Sada uzeo čoveku na
>> saveznom iz programiranja čoveku bodove zato što je u turbo
>> pasaklu koristio XOR. Ako vam kažem da je on šef katedre za
>> računare ....
Da nisu inicijali tog bradonje iz Novog Sada "Đ.P."? :-))))
razno.179a.kircanski,
_-=> cc je C kompajler i sasvim je normalno da neće da
_-=> prevodi Pascal source.
Pa, ja sam video na jednom unix sistemu ovako:
ako stavis .c, onda kompajler prevodi c fajlove,
ako stavis valjda .p (ili .pas ne secam se) onda pascal fajlove,
itd.
poz. sale.
razno.180niklaus,
(:>> Ko kad se kližeš niz žilet i kočiš....
(:>
(:> Što? Baš bi bilo je*ački :)
Ma krvav si ti! X;
(:niklaus:)
razno.181niklaus,
(:> cc je C kompajler i sasvim je normalno da neće da
(:> prevodi Pascal source.
Paya zaboravi da kaže da na FFSu imaš i Pascal Compiler, koji najpre
mora da se iskompajlira sa GCCom (GNU C Compiler-om).
/unix/gnu
---------------------------------
allfiles 31-08-92 643 File list of current dir & all subdirs
...
gcc-245.zip 15-07-93 5552017 GNU C++ compiler ver. 2.4.5
... (opa!!)
gpc-232.zip 11-04-93 515085 GNU Pascal compiler (needs GNU C to build)
...
Ako si (;i ti) fantom, uzmi samo Pascal Compiler sors, pa manijaj, sa
Borlandovim C++.
(:niklaus:)
razno.182bojt,
>> Istina, ako se radi samo o numeričkim vrednostima (recimo da
>> se odredi grafik) može se primeniti neki od metoda numeričke
>> analize za numeričko rešavanje jednačina. Opet, zavisi od
>> f(x,y) koji će se primeniti.
Tako sam nešto i mislio. Ima li neka lepa literatura o numeričkom
rešavanju implicitono zadanih jednačina? Inače, jednačina zavisi
od načina na koji se površ "provuče" kroz "planinu", tj skup
tačaka (x,y,z).
razno.183kale,
>> Pa, ja sam video na jednom unix sistemu ovako:
>> ako stavis .c, onda kompajler prevodi c fajlove,
>> ako stavis valjda .p (ili .pas ne secam se) onda pascal fajlove, itd.
Ovaj jede samo .c, .o, .s, .asm i .a, što će reći C, asembler i nuspro-
dukte.
razno.184a.kircanski,
_-=> Paya zaboravi da kaže da na FFSu imaš i Pascal Compiler,
_-=> koji najpre mora da se iskompajlira sa GCCom (GNU C
_-=> Compiler-om).
Thanks! Zanimljivo da ima i sors paskal kompajlera :-)
razno.185toda,
Ej!
Novi sam ovde i imam problema sa N.C.4.0 pa bi molio onog ko ima
instalacionu verziju da mi se javi
TODA
razno.186v.nesic,
> Da nisu inicijali tog bradonje iz Novog Sada "Đ.P."? :-))))
Ne bih baš mogao da se setim imena ali mislim da je tamo šef
katedre koja se bavi računarima ...
razno.187vision,
Evo vec sam uzeo UNET sa SEZAMA, i povezao dva PC-a kako je u README file-u
pisalo. Server sve lepo fino radi, ali kada je u pitanju WORKSTATION, blokuje
se vrlo cesto, evo i spiska nekih komandi gde se blokira server: npr
"dir.exe", del (brisanje bilo kojeg file-a), cd, copy, tree, itd. Sve ove
komande rade na serveru kako trebaju, ali kada je rec kod workstation-a, ne
moze bas sve da radi sa file-ovima sa network drive-a (drive-a servera), a na
lokalnim drive-ima, sve fino radi.
P.S. Probao sam i sa SHARE (ne vidim da ima neku direktnu vezu sa npr
'del'). Workstation uglavnom radi konstantnom brzinom, ali server (kada se
nesto radi u workstation-u), radi ko kada se ulogujes sa SEZAM-om na 300
bps :).
Molim sve koji su probali ovaj nacin umrezavanja 2 pc-a, da pisu o tome
ovde u ovoj konferenciji.
razno.188ndragan,
/ Da nisu inicijali tog bradonje iz Novog Sada "Đ.P."? :-))))
Pratim ovo već nekoliko dana, i sve više mi liči na Đuru. Ubedi ga
nekako da se okači na Sezam bar na koji mesec, predosećam da bi bilo
rusvaja :). Pokupi lepo sve ove poruke u fajl pa mu odnesi, za početak.
razno.189dtadic,
>> Evo vec sam uzeo UNET sa SEZAMA, i povezao dva PC-a kako je u README file-u
>> pisalo...
Obrati pažnju da UNET ne radi sa DOS-om 5.0. O ovome je već bilo reči na
Sezamu, ako se dobro sećam ne radi ni sa jednom verzijom starijom od 3.30.
razno.190ognjan,
>> Evo vec sam uzeo UNET sa SEZAMA, i povezao dva PC-a kako je u
>> README file-u pisalo. Server sve lepo fino radi, ali kada je u
>> pitanju WORKSTATION, blokuje se vrlo cesto, evo i spiska nekih
>> komandi gde se blokira server: npr
Ja sam probavao UNET par puta i nije bilo problema. Uspijevalo mi je
cak i umrezavanje dvije verzije DOS-a (3.30 i 4.10), ali samo ako particija
pod DOS-om 4.1 nije veca od 32Mb, sto je i razumljivo.
Koristio sam UNET uglavnom za bekap u kombinaciji sa zip-om i uz
istovremeno igranje Back Out-a na serveru :)
Ogy.
razno.191vision,
> Obrati paznju da UNET ne radi sa DOS-om 5.0. O ovome je vec bilo reci na
> Sezamu, ako se dobro secam ne radi ni sa jednom verzijom starijom od 3.30.
Hajde reci mi gde se pricalo (conf, tema), pa da citam malo :).
razno.192dtadic,
>> Hajde reci mi gde se pricalo (conf, tema), pa da citam malo :).
Potraži u PC.HARD:diskovi i PC.HARD.2:mreže.
razno.193dr.grba,
>> > Obrati paznju da UNET ne radi sa DOS-om 5.0. O ovome je vec bilo
>> > reci na Sezamu, ako se dobro secam ne radi ni sa jednom verzijom
>> starijom od 3.30.
>>
>> Hajde reci mi gde se pricalo (conf, tema), pa da citam malo :).
Zapravo repliciram na prvi deo poruke:
Samo podesiti SETVER u DOS 5.0 i stvar ima da šljaka. Ova komanda je prva
stvar u MS DOS-u uopšte koja me je naterala da se zamislim: iako pomalo
konformističko rešenje, daje korisniku mogućnost da se privoli novoj
generaciji PC operativnih sistema, koja (priznaćete) počinje sa MS DOS 5.0
i njegovim klonovima.
razno.194vision,
> Samo podesiti SETVER u DOS 5.0 i stvar ima da sljaka. Ova komanda je prva
> stvar u MS DOS-u uopste koja me je naterala da se zamislim: iako pomalo
Ha. Program ustvari sljaka sa DOS-om 5.0 ali neispravno. Sto se tice
SETVER-a, on ustvari nece naterati program da radi ispravnije, nego ce ga
naterati da radi pod DOS-om 5.0 ako je napravljen samo za npr DOS 3.30.
P.S. SERVER-u sam promenio DOS od 5.0 na 3.3, a WORKSTATION ima 5.0 i super
radi (sada one komande koje nisu radile, rade:).
razno.195vision,
> Potrazi u PC.HARD:diskovi i PC.HARD.2:mreze.
Thanks. Potrazicu pa cu se javiti.
razno.197ognjen,
Evo predloga za Dejanove Pitalice, ako nije isuviše lak, a u
međuvremenu ga uradite Vi:
Kolika je najmanja dužina 256 stringova dužine 2, 3, 4, 5, 6, 7,
8 i 9 bajtova (bolje reći bitova) čije karakteri mogu biti samo 0
i 1, tako da se dva nadovezana stringa NE SMEJU činiti neki
drugi??? Iz zadatka vidite o čemu se radi - o arhiverima... Treba
"napraviti" 256 stringova tako da svaki bajt može biti zamenjen
sa skupom bitova što manje dužine... Naravno, postoji, kao što
vidite i bajt(ovi) koje ćemo zabeležiti sa 9 bitova, ali i sa
njima bi trebalo da imamo uštedu "na konto" karaktera dužine 2,
3, 4,... bita, tj. trebalo bi da Ukupna dužina svih bitova bude
manja od 2048 (standardni zapis 256 bajtova: 256 * 8 = 2048).
Pozdrav, Ognjen
PS: Ala sam ga zavukao, ali, razumete Vi mene, zar ne? :)
razno.198prvul,
ŮKolika je najmanja dužina 256 stringova dužine 2, 3, 4, 5, 6, 7,
Ů8 i 9 bajtova (bolje reći bitova) čije karakteri mogu biti samo 0
Ůi 1, tako da se dva nadovezana stringa NE SMEJU činiti neki
Ůdrugi??? Iz zadatka vidite o čemu se radi - o arhiverima... Treba
Ů"napraviti" 256 stringova tako da svaki bajt može biti zamenjen
Ůsa skupom bitova što manje dužine... Naravno, postoji, kao što
Ůvidite i bajt(ovi) koje ćemo zabeležiti sa 9 bitova, ali i sa
Ůnjima bi trebalo da imamo uštedu "na konto" karaktera dužine 2,
Ů3, 4,... bita, tj. trebalo bi da Ukupna dužina svih bitova bude
Ůmanja od 2048 (standardni zapis 256 bajtova: 256 * 8 = 2048).
Ů▄▄
Nisam siguran da li ti shvataš da to ne može tako pa nas pitaš
da vidiš da li i mi znamo, ili ne shvataš pa nas pitaš da vidiš
da li može?
Ako treba kodovati skup od 256 elemenata nekim jednoznačnim kodom,
koji se sastoji samo od binarnih cifara, ali tako da ukupna dužina
kodovanih elemenata bude što manja, onda je traženi kod upravo
obično predstavljanje svakog elementa sa po osam bita. Zašto?
Jednostavno. Ako jedan od elemenata skupa kodiramo sa jednim bitom
manje, to je "potrošilo" dva koda od osam bita (ona koji počinju tim
7bitnim nizom cifara) pa makar jedan od elemenata sada mora da se
kodira sa jednim bitom više, što u zbiru nikako nije manje od polaznog
koda.
razno.199mdimitrijevic,
Hitno su mi potrebne rutine za detekciju muzickih karti :
Sound Blaster, Adlib, Roland itd.
Zamoli bih sve koji imaju bilo sta da mi posalju.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
razno.200mdimitrijevic,
Ovo nabacujem ovde zato sto se u biti tice programiranja. :)))
Zamoli bih sve da isprobaju ovaj OeGuýß]rogram na svojo masini i da mi dostave
podatke u mail.
Potrebno┤w je d│a se proba na 386 33MHz, 386 40MHz, 486 50MHz, 486 66Mhz.
I posebno na XT 4.77MHz ( Ovo mi je skoro najvaznije )
Zamolicu vas da mi podatke bacite u MAIL.
Posto razvijam jednacinu za izracunavanje brzine racunara u MHZ ovi podatci su
mi potrebni. Ponesto sam uradio ali dok ne uporedim i druge racunare nema nista
od daljeg rada.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
test_br.exerazno.201zolika,
>>/ Da nisu inicijali tog bradonje iz Novog Sada "Đ.P."? :-))))
>>
>> Pratim ovo već nekoliko dana, i sve više mi liči na Đuru. Ubedi ga
>> nekako da se okači na Sezam bar na koji mesec, predosećam da bi bilo
>> rusvaja :). Pokupi lepo sve ove poruke u fajl pa mu odnesi, za početak.
Za početak, baš Đura mi je mentor! Ne mogu da ga ubedim da se okači na
Sezam, kaže, "nema on živaca da se s time pati". A što se mene tiče, ne
znam da li bi bilo pametno da on sve ove poruke pročita... Možda pošto
odbranim diplomski rad. ;-)
BTW, je l' tebi drž'o neke vežbe? :-)))))))
razno.202d.petrovic,
Ă> Ovo nabacujem ovde zato sto se u biti tice programiranja. :)))
386/33, 64 keša
-- Testovi brzine racunara --
Petlja Count returned: 962
Count returned: 0
Count returned: 7814
Count returned: 78
Count returned: 180445
Count returned: 180
razno.203ognjen,
)-> Nisam siguran da li ti shvataš da to ne može tako pa nas
)-> pitaš da vidiš da li i mi znamo, ili ne shvataš pa nas pitaš
)-> da vidiš da li može?
Biće da je to drugo. :) Hvala na odgovoru. :)
Pozdrav, Ognjen
razno.204i.a.n.,
>> Ovo nabacujem ovde zato sto se u biti tice programiranja. :)))
Ako ti pomaže, 386SX/25 sa 32K keša.
-- Testovi brzine racunara --
Petlja Count returned: 1508
Count returned: 0
Count returned: 16762
Count returned: 167
Count returned: 337547
Count returned: 337
razno.205paki,
> Zamolicu vas da mi podatke bacite u MAIL.
> 386/33, 64 keša
>
> -- Testovi brzine racunara --
U mail, kontaš? :)
razno.206ndragan,
/ BTW, je l' tebi drž'o neke vežbe? :-)))))))
Algebru 2, Difteriju i Numelu, te došao u svatove cimeru i meni da nam
vezuje kravate :). Pozdravi ga, i daj mu malo uzoraka odavde da vidi šta
propušta. Zapaliće se, garant.
/ znam da li bi bilo pametno da on sve ove poruke pročita... Možda pošto
/ odbranim diplomski rad. ;-)
Profiltriraj :)
razno.207mdimitrijevic,
Zelim da se zahvalim svima koji su mi poslali trÚ┼şćazene testove. Sad bih
zamolio one koji nisu :) sa XT 4.77 Mhz i 486 50Mhz da mi posalju ako je ikako
moguce.
Ovde saljem program koji bi to trebao da radi da otkriva brzinu u MHZ.
Najcesce ce za 486 racunare ispisivati 2 puta vecu vrednost a za 386 za 3 plus
vise :) . To se javlja zato postoji ujednacena korekcija koju moram da vrsim.
Ona ovde nije stavljena zbo╩´ nedostatka podataka gore navedenih ( 486, XT ).
I progr─am ce otprilike za brzinu u MHZ izbaciti jedan FLOAT broj koji nije
zaokruzen. To cu uraditi kad dobijem ostale podatke.
Unapred se zahvaljujem vlasnicima 486 50MHZ i XT 4.77MHZ na pomoci.
Pozdrav,
Marjan Dimitrjievic
mhz.exerazno.208kranko,
Jel zna neko program pomocu kojeg moze da se smasti na
list A4 formata podaci sa 2 takva lista najmanje.
Stvar je vrlo hitna.
razno.209asterix,
> Jel zna neko program pomocu kojeg moze da se smasti na
> list A4 formata podaci sa 2 takva lista najmanje.
> Stvar je vrlo hitna.
2col.exe
razno.210bulaja,
│Jel zna neko program pomocu kojeg moze da se smasti na
│list A4 formata podaci sa 2 takva lista najmanje.
└───
Ako je rec o stampanju obicnog ASCII teksta (?), onda su odlicne stvari
2Col (za matricne) i JetCol (za laserske stampace) iz PRINTER dir-a.
Mogu smestiti cak do 8 ili 10 obicnih strana teksta na jedan list!
razno.211snemcev,
>> Jel zna neko program pomocu kojeg moze da se smasti na
>> list A4 formata podaci sa 2 takva lista najmanje.
Ako je za laser, FinePrint je neprevaziđen.
razno.212mdimitrijevic,
Opet ja zbog onih podataka o MHZ.
Zar stvarno niko nema negde XT 4.77MHZ prilicno je vazno.
Ovo se odnosi na poruke sa TEST_BR.EXE i MHZ.EXE datotekama od mene.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
razno.213.obj,
Vredelo je čekati, jer je stigao...
Borland C++ 4.0!
Totalno neverovatno, jednom rečju.
Pošto je lista noviteta malo prevelika za jednu poruku (oko 30k), uz
ovu poruku ide datoteka sa kompletnim tekstom od Borlenda.
Ukratko, za one koji neće skidati tekst, evo nekoliko novosti: Editor
je postao BRIEF-like, C++ upravljanje izuzecima za NT i OS/2, paralelan
razvoj 16- i 32-bitnih programa (DOS, Windows 3.1 16-bit, 32s, NT, NT
console mode, najavljen i Chicago; posebna verzija za OS/2 2.1),
vizuelni korisnički interfejs za kreiranje programa, integrisani GUI
dibager, OWL 2.0, AppExpert, ClassExpert, TargetExpert, DialogExpert,
CD-ROM verzija, i još puno, puno toga.
XxxExperti su nešto kao xxxWizardi u VC++. Unapređen je C++, dodate su
i nove ANSI string klase. U OWL 2.0 je ugrađeno gomila novih divnih
stvari, 25 novih VBX-kompatibilnih custom controla itd itd.
Gomila novih optimizacija. 486 i Pentium optimizacije.
Specifikacije za novi Windows dibager (za DOS, Windows i NT programe)
su više nego fantastične, stvarno ne vredi trošiti komplimente!
Borland i Novell sarađuju oko projekta AppWare - razvoj programa za
više platformi. Podržava Windows, Unix, Mekintoš i OS/2! I sve to
možete odmah programirajući pod Windowsom i koristići BC++ 4.0 i OWL
2.0!! Kompletan AppWare će biti na raspolaganju u leto 94e.
DOS IDE više ne postoji - samo Windows.
Brdo dokumentacije na recikliranoj hartiji.
Potrebna zverka: 386, 4 Mb RAM, Windows 3.1, 30 Mb slobodnog diska za
max instlaciju.
Cena: BC++ 4.0 $500, BC++ 4.0 & AF $750, upgrade sa TC++ je $150,
upgrade sa bilo kog drugog Borland ili Microsoft proizvoda je $200.
I još *gomila* predivnih novosti, nemojte propustiti da skinete
priključenu datoteku!
bcpp40.ziprazno.214sir.oracle,
Molio bih informaciju o (JUS) ISO 9000 standardima (QUALITY CONTROL STANDARDS):
- Gde se mogu naci (u vidu dokumentacije ili racunarskih datoteka)
- Gde se moze naci bilo sta u vezi s njima (sta sadrze, gde se primenjuju...)
Zanimaju me sledeci standardi:
(JUS) ISO 9000,9001,9002,9003,9004
razno.215dekiper,
E, ulepšao si mi dan...
razno.216isekulovic,
Da li je moguće nekako odrediti na kom lpt-u je printer? Funckija 01h
interapta 17h vraća vrednosti C8 za isključen printer, 30 za port
bez printera, 01 za port koji ne postoji, i naravno klasičan status bajt
za uključen printer. Ali pošto sam ovo zaključio probom (u literaturi
nisam našao ništa) ne znam šta će se desiti ako ima neki drugi uredjaj
na lpt portu? Jel moguće nekako to elegantno rešiti, a ne vrteti se u
petlji proveravati sva tri porta dok jedan ne bude spreman za prijem
podataka
razno.217jasicp,
> Ako je rec o stampanju obicnog ASCII teksta (?), onda su odlicne stvari
> 2Col (za matricne) i JetCol (za laserske stampace) iz PRINTER dir-a.
Ako ikako moze kao knjizica, probajte bookprint, sjajan je program.
Moze text da izgleda kao brosura.
razno.218dejanr,
>> Jel moguće nekako to elegantno rešiti, a ne vrteti se u
>> petlji proveravati sva tri porta dok jedan ne bude spreman za prijem
>> podataka
Mislim da se to ne može nikako uraditi, a to mišljenje temeljim na tome
da svaki (?) program tokom instalacije pita gde je printer (naravno, ako
mu treba printer). To rešenje sa slanjem na sve portove mislim da nije
dobro, jer bi recimo kod mene krenulo da štampa i na laseru i na
matričnom (prvi na LPT1, drugi na LPT2) pa bi bilo haosa.
razno.219ognjan,
>> Zar stvarno niko nema negde XT 4.77MHZ prilicno je vazno.
Evo podataka za XT 4.77 MHz, XT 10 MHz, AT 16 MHz i 386SX 16 MHz.
Ogy.
xt_testrazno.220nbatocanin,
> Editor je postao BRIEF-like,
Rekoh li ja :)
razno.221maksa,
Kako se u svetu (<-ovo nije nebitno) vrednuje programerski rad?
Da li postoji red veličine cene rada za $/statment, ili
$/ljudski.radni.čas, i koji je red veličine norme učinka
za pisanje programa.
Znam da to naravno zavisi i od toga o kakvom se programu
/projektu radi, ali da li postoje neka orijentaciona merila?
razno.222bulaja,
│Kako se u svetu (<-ovo nije nebitno) vrednuje programerski rad?
└───
40.000 USD godisnje.
razno.223dr.grba,
>> │Kako se u svetu (<-ovo nije nebitno) vrednuje programerski rad?
>> └───
>> 40.000 USD godisnje.
Još jedan podatak: drugar na Novom Zelandu radi na HoneyWell mašini kao
programer aplikativnog softvera po narudžbini u velikoj državnoj kompaniji
za brodski prevoz roba. Zarađuje ekvivalent od oko 5.500 DEM mesečno bruto.
Firma mu je žirant na hipoteci...
razno.224djelovic,
> Da li postoji red veličine cene rada za $/statment, ili
> $/ljudski.radni.čas, i koji je red veličine norme učinka
> za pisanje programa.
Iako postoji mnogo kriterijuma za vrednovanje programerskog rada (metrika
programa i sl.), kod pisanja aplikacija po narudžbini plaća se po satu rada, s
tim što se vremena trajanja projekata izražavaju *isključivo* u nedeljama (dani
ili sati su previše "sitna" mera). Što se tiče velikih programerskih firmi ala
Microsoft koje rade komercijalne pakete pretpostavljam da kod njih ljudi rade
za fiksnu platu + povoljna kupovina deonica.
razno.225maksa,
<><> Iako postoji mnogo kriterijuma za vrednovanje
<><> programerskog rada (metrika programa i sl.), kod
Izvini što gnjavim, ali je l' bi moglo još malo detalja o ovome?
razno.226djelovic,
> > metrika programa
>
> je l' bi moglo još malo detalja o ovome?
Well, nema tu baš šta mnogo da se priča. Metrika, barem teoretski, pruža
način da se izmeri produktivnost programera. Pri tom se koristi mnogo
različitih kriterijuma, kao što su dužina (u linijama), kompleksnost (na osnovu
programskih struktura i tokova) i sl.
Postoje dva problema:
1. Još uvek nije pronađena univerzalna programska metrika već se prave
različite modeli za specifične oblasti (pravljenje baza podataka, pravljenje
CAD/CAM aplikacija, ...).
2. Za metriku važi Hajzenbergov princip neodređenosti koji glasi da se neka
pojava menja samim tim što je mi gledamo. Konkretno, ako programer zna koju
metriku koristiš da bi procenio njegov rad, on će početi da piše programe ne na
način koji je najproduktivniji, već na način na koji će njegova produktivnost,
gledana kroz datu metriku, biti najveća.
Zbog ova dva problema metrika se u svetu koristi malo ili nimalo za
ocenjivanje programerskog rada. Ono gde može da bude korisna jeste
procenjivanje koliko će ti vremena trebati za neki tipski projekat. Recimo, ja
sam za pravljenje baza podataka iz nekih svojih projekata uspeo da
ekstrapoliram formulu
sati = a * broj_tabela + b * broj_browse_prozora + c * broj_formulara
+ d * broj_izveštaja + e * broj_ostalih_prozora
gde su a,b,c,d,e konkretni brojevi. Pomoću ove formule dosta tačno procenjujem
koliko će mi vremena trebati za neki predloženi projekat. Ukoliko,pak, pravim
odokativnu računicu bez prethodne analize problema, onda mi je jedini parametar
broj tabela.
razno.227zsiz,
Evo jednog oglasa iz Politike od 10.11.1993.
************************************************************
MDD ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA, NOVI BEOGRAD
Bulevar Lenina br.12
____________________________________________________________
objavljuje oglas za prijem u radni odnos na neodređeno vreme
jednog
PROGRAM INčENJERA
Potrebni uslovi su:
- završen prirodno-matematički ili elektrotehnički fakultet,
- najmanje tri godine radnog iskustva na sledećim poslovima:
- poznavanje savremenih komercijalnih softverskih paketa(word
procesing spreadshets, relacione baze podataka, stono
izdavaštvo, mrežno planiranje, dizajn i crtanje - posebno
AutoCAD poslovne prezentacije - za DOS i WINDOWS
- iskustvo u uvoženju i primeni specijalizovanih inžinjerskih
proračuna za projektantske biroe
- iskustvo sa radom PC računara u mreži,
- iskustvo na uvođenju računara u projektantske, inženjerske
i računarsko-komercijalne poslove i pružanje podrške
korisnicima,
- poznavanje i iskustvo u radu drugih operativnih sistema
- znanje engleskog jezika
Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova, dostaviti u roku
od 8 dana na gornju adresu.
Odluka o izboru i obaveštenje učesnika obaviće se u zakonskom
roku.
*************************************************************
Prekucao sam oglas bez ikakvih ispravki.
Ja ne poznajem nikog tako svestranog. žak ni Dejan Ristanović
ne zadovoljava sve ove uslove :). Izgleda kao da je neko nabrajao
sve oblasti primene računara za koje je čuo.
Pozdrav.
razno.228niklaus,
(:> objavljuje oglas za prijem u radni odnos na neodređeno vreme
(:> jednog
Osećam da je cijena (čitaj: plata) - sitnica (čitaj: očajna). ):
(:niklaus:)
razno.229uobradovic,
Sta mislite o programu koji cu vam sad ispricati za takmicenje programera
osnovaca.Napravio bih Rubikovu kocku 3 x 3 u 3D ,mogucnost rotiranja.Zadavanje
problema gde ce racunar sam resiti problem i omoguciti ti da zavrsis igru.Ima
jos dosta funkcija,ali one nisu vazne.Da li je bolje to ili neka baza
podataka.Sta bolje prolazi na takmicenjima,ili mozda neki program za crtanje?
NAPOMENA: Rubikova kocka je za one koji neznaju,kocka sa raznim sarenim
kockicama koje treba namestiti na jednu stranu,mislim svaka boja na jednu
stranu.
uobradovic
razno.230jerry,
> Jos jedan podatak: drugar na Novom Zelandu radi na HoneyWell masini kao
> programer aplikativnog softvera po narudzbini u velikoj drzavnoj kompaniji
> za brodski prevoz roba. Zaraduje ekvivalent od oko 5.500 DEM mesecno bruto.
Ja radim na Honeywell masini kao programer aplikativnog softvera ali
mi je plata nesto manja. :) Zasto?
razno.231.bale.,
Pa zar su osnovci toliko uznapredovali? Program za rešavanje Rubikove
kocke, baza podataka ili program za crtanje? Ovo poslednje bi moglo
da prođe, ali prva dva zadatka su, po meni, besmislena za takmičenje
osnovaca.
razno.232dr.grba,
>> NAPOMENA: Rubikova kocka je za one koji neznaju,kocka sa raznim
>> sarenim kockicama koje treba namestiti na jednu stranu,mislim svaka
>> boja na jednu stranu.
Zamolio bih Dejanar da nas podseti onog maksimalnog broja IDEALNIH poteza
da bi se Rubikova kocka rešila, izračunatog svojevremeno na nekoj aždaji.
Taj broj beše 43 ili 47 ili tako nešto? Sećam se da je pomenut u "Galaksiji"
u doba euforije za kockom.
razno.233dr.grba,
>> > za brodski prevoz roba. Zaraduje ekvivalent od oko 5.500 DEM
>> mesecno bruto.
>>
>> Ja radim na Honeywell masini kao programer aplikativnog softvera
>> ali mi je plata nesto manja. :) Zasto?
Nego, da se nađemo ti i ja, napijemo, pa da padnemo u sevdah i plačemo
u duetu i kukamo nad zlom sudbinom....
....Još bolje, da naručimo Kebu da nam pJeva...(:
razno.234funky,
Ma jok bre, imaju čoveka. Pitali ga za šta je sve čuo i on otvorio
računare i iščitao sadržaj. Makar je u većini slučajeva tako.
pozdrav
razno.235pedjak,
> Sta mislite o programu koji cu vam sad ispricati za takmicenje
> programera osnovaca.Napravio bih Rubikovu kocku 3 x 3 u 3D
> ,mogucnost rotiranja.Zadavanje problema gde ce racunar sam resiti
> problem i omoguciti ti da zavrsis igru.Ima
Hm, intresantno. Meni bi se svidelo.
razno.236jerry,
> ....Jos bolje, da narucimo Kebu da nam pJeva...(:
Moze i plakanje i kukanje i pijenje i sevdah samo nemoj
Kebu MOLIM TE!!! :)
razno.237kale,
>> Hm, intresantno. Meni bi se svidelo.
Predloženi problem ima više mana, na primer:
- Ko je ranije rešavao kocku, u ogromnoj je prednosti.
- Rešavanje cele kocke je pretežak zadatak, a naročito za taj uzrast
(osnovce). Odrasli ljudi su je prvi put rešavali od recimo 2 sata
pa do više dana. Toliko je najmanje potrebno da se dođe do algoritma
koji radi posao (izuzev algoritma "gruba sila"). Koliko još treba da
se tako pronađeni algoritam implementira u nekom programskom jeziku,
proceni sam.
- Program pisan po algoritam grube sile ne može da prođe u razumnom
vremenu.
Zaključak: niko za 3-5 sati ne bi mogao da ponudi program kroz koji bi
prošli test primeri, bar ne u razumnom vremenu. Rešavanje jedne stranice
kocke bi mogao da bude zadatak, ali ne za osnovce. Ne valja što bi i tada
oni koji su kocku ranije rešavali u startu bili 3 koplja ispred ostalih.
razno.238pedjak,
> Zaključak: niko za 3-5 sati ne bi mogao da ponudi program kroz koji
> bi prošli test primeri, bar ne u razumnom vremenu. Rešavanje jedne
> stranice kocke bi mogao da bude zadatak, ali ne za osnovce. Ne
> valja što bi i tada oni koji su kocku ranije rešavali u startu bili
> 3 koplja ispred ostalih.
Koliko sam ja shvatio, to ne bi bio zadatak, nego bi čovek pisao
program, pa bi branio rad.
razno.239dr.grba,
>> Moze i plakanje i kukanje i pijenje i sevdah samo nemoj
>> Kebu MOLIM TE!!! :)
...pa....
...samo sam misliJo....ono ej.... sudbino...
razno.240dragisha,
-> ....Još bolje, da naručimo Kebu da nam pJeva...(:
Ne vrIJeđaj!:) Keba ne pJeva već PEVA!!!
Šifra: Dosta nam je našIJeh...
razno.241uobradovic,
Zakljucak :niko za 3-5 sati ne bi mogao da ponudi program....
To bre nije takmicenje kao sto je bilo u Argentini,pa da za 3-5 sati treba da
uradis program.To je takmicenje gde ti napravis svoj program pa ga posle
branis.Branis svoj rad.
uobradovic
razno.242i.mandic,
Aha,onda i nije tako crno...
Uvek sam voleo taj metod(ostave ti vremena da napises program pa posle branis
svoj rad)
Da si video kako izgledaju kontrolni zadaci iz Informatike u Koncharu u I
godini,shvatio bi zasto tako mislim...;)))
razno.243jerry,
> ...pa....
>
> ...samo sam misliJo....ono ej.... sudbino...
Dobro, dobro, de... Ako mora, mora.
razno.244uobradovic,
Pa posto neznam kakvi su zadaci bili na Koncharu i u Dagodini budi ljubazan pa
mi napisi.Unapred hvala.
uobradovic
razno.245akragl,
Da li neko zna TARGA format (.TGA) po mogucstvu
24 bitni?
razno.246valeksa,
# Nego, da se nađemo ti i ja, napijemo, pa da padnemo u sevdah i
# plačemo u duetu i kukamo nad zlom sudbinom....
#
# ....Još bolje, da naručimo Kebu da nam pJeva...(:
evo i trećeg za stolom.
Kelner, kilo-kilo za društvo.
Pozdrav.
razno.247dr.grba,
>> evo i trećeg za stolom.
>> Kelner, kilo-kilo za društvo.
Oho-ho, ovo je već za preferans...
Korisnici EI BNull i Honeywell mašina, sprema se pijanka na temu "O, tugo
jesenja". Sa sobom poneti neki dokaz da radite na dotičnim spravama.
----> Ma, idem ja gore da vidim ko je taj Pera!...
razno.248djelovic,
Da li bi neko ko ima Blinker mogao da mi ostavi broj telefona i
telefaksa firme koja ga pravi? Ja imam neke 804- brojeve ali oni su
neupotrebljivi odavde.
razno.249bulaja,
│Da li bi neko ko ima Blinker mogao da mi ostavi broj telefona i
│telefaksa firme koja ga pravi? Ja imam neke 804- brojeve ali oni
│su neupotrebljivi odavde.
└───
Zasto bi bili neupotrebljivi, (804) je pozivni za Virgina-u, mozda si
pomesao sa (800) koji su tool free i ne mogu se zvati odavde :).
Blink Inc imaju i BBS, phone je 804 747 7333.
razno.250valeksa,
# Korisnici EI BNull i Honeywell mašina, sprema se pijanka na
# temu "O, tugo jesenja". Sa sobom poneti neki dokaz da radite na
# dotičnim spravama.
Jel može dve 6-ice i dve 8-ice + 2 dataneta + 80 terminala.
Da se mi nadjemo na Sajmu sa dokazima :)))
Pozdrav.
razno.251dr.grba,
>> Jel može dve 6-ice i dve 8-ice + 2 dataneta + 80 terminala.
>> Da se mi nadjemo na Sajmu sa dokazima :)))
Na Sajmu sam prvi i poslednji put bio na štandu EI Bull-a na Tehnotronici '92.
Tu priliku sam iskoristio da popijem lošu kafu, ispričam dva vica svom
serviseru koji se tamo zatekao i da se posvađam sa Bukaricom. Kad sam video
da prilazi Uroš Kondić, pobegao sam bez pozdrava (:
---> Nije mi u opisu radnog mesta.
razno.253.bale.,
Evo šta se čita na MIT-u:
LOGO FOR THE MACINTOSH
An Introduction through Object Logo
Harold Abelson and Amanda Abelson
_Logo for the Macintosh_ teaches the art of programming to
first-time programmers. It begins with Turtle Geometry, a series
of exercises involving both Logo programming and geometric concepts.
Later chapters illustrate more advanced topics, such as the famous
DOCTOR program with its simulated psychotherapist and an INSTANT
program that enables parents and teachers to create a programming
environment for preschool children. A chapter is devoted to the
topic of oject-oriented programming, a key feature of the Object
Logo implementation of Logo.
Available
ISBN 0-262-51069-3
194 pp.
$24.95
LOGO FOR THE MACINTOSH
An Introduction through Object Logo
Software Edition
Harold Abelson and Amanda Abelson
The software edition of _Logo for the Macintosh_ teaches a computer
programming language suitable for students ages 11 and older.
It offers both first-time and seasoned programmers an ideal
environment for developing math and general problem- solving skills,
combining the educational philosophy of Logo and the power of
object-oriented programming. It is accompanied by a new comprehensive
tutorial that encourages explorations in geometry, mathematics,
language, and object-oriented programming.
System requirements: Macintosh Plus computer or greater with at
least 1 megabyte RAM (2 megabytes recommended) and system 6.0.4 or
later. Compatible with System 7 with 24-bit addressing.
Available
ISBN 0-262-51070-7
194 pp. -- illus. -- includes 1 Macintosh disk
$49.95
RESEARCH DIRECTIONS IN CONCURRENT OBJECT-ORIENTED PROGRAMMING
edited by Gul Agha, Peter Wegner, and Akinori Yonezawa
This collection of original research provides a comprehensive survey
of developments at the leading edge of concurrent object-oriented
programming. It documents progress -- from general concepts to
specific descriptions -- in programming language design, semantic
tools, systems, architectures, and applications. Chapters are written
at a tutorial level and are accessible to a wide audience, including
researchers, programmers, and technical managers.
October 1993
ISBN 0-262-01139-5
500 pp.
$49.95
WATCH WHAT I DO
Programming by Demonstration
edited by Allen Cypher
Until recently most programming power has been in the hands of the
professional programmer rather than the end user. Programming by
Demonstration is a method that allows end users to create, customize,
and extend programs by demonstrating what the program should do.
Programming by Demonstration systems have existed since 1975, yet
this is the first time that information on all of the best of these
systems has been gathered in one place. The first section of the
book describes 18 computer implementations of Programming by
Demonstration, and the second discusses the problems and
opportunities for this method in more general terms.
August 1993
ISBN 0-262-03213-9
672 pp. -- 100 illus.
$45.00
A GRAMMATICAL VIEW OF LOGIC PROGRAMMING
Pierre Deransart and Jan Mal/uszy`nski
Within the field of logic programming there have been numerous
attempts to transform grammars into logic programs. This book
describes a complementary approach that views logic programs as
grammars and shows how this new presentation of the foundations of
logic programming, based on the notion of proof trees, can enrich
the field. The authors' approach introduces new kinds of semantics
for definite programs. They survey relevant grammatical formalisms
and provide a comprehensive introduction to the well-known attribute
grammars and van Wijngaarden grammars. A formal comparison of
definite programs to these grammars allows the authors to identify
interesting grammatical concepts.
Logic Programming series
November 1993
ISBN 0-262-04140-5
420 pp.
$52.50
THEORETICAL ASPECTS OF OBJECT-ORIENTED PROGRAMMING
Types, Semantics, and Language Design
edited by Carl A. Gunter and John C. Mitchell
This book brings together the most important contributions to the
theory of object-oriented programming languages, focusing in
particular on how advances in type systems and semantic models can
contribute to new language designs. The fifteen chapters are divided
into five parts: Objects and Subtypes, Type Inference, Coherence,
Record Calculi, and Inheritance. The chapters are organized
approximately in order of increasing complexity of the programming
language constructs they consider -- beginning with variations on
Pascal- and Algol-like languages, developing the theory of
illustrative record object models, and concluding with research
directions for building a more comprehensive theory of
object-oriented programming languages.
Foundations of Computing series
December 1993
ISBN 0-262-07155-X
480 pp.
$39.95
THE EVOLUTION OF C++
Language Design in the Marketplace of Ideas
edited by Jim Waldo
Unlike most programming languages that were designed by an
identifiable individual or research group, C++ developed in
response to open debate among the community of users of the
language. Bringing together the main articles that presented the
design alternatives in that debate, _The Evolution of C++_ explores
the underlying concepts of this exceedingly popular language,
explaining why C++ looks and behaves the way it does. Part I
chronicles the early days of C++; the next four parts are
organized around major debates that developed later about
such added features as multiple inheritance, exception handling,
runtime typing, and distributed computing.
A USENIX Association Book
August 1993
ISBN 0-262-73107-X
280 pp.
$24.95
RESEARCH DIRECTIONS IN CONCURRENT OBJECT-ORIENTED PROGRAMMING
edited by Gul Agha, Peter Wegner, and Akinori Yonezawa
This collection of original research provides a comprehensive
survey of developments at the leading edge of concurrent
object-oriented programming. It documents progress -- from
general concepts to specific descriptions -- in programming
language design, semantic tools, systems, architectures, and
applications. Chapters are written at a tutorial level and are
accessible to a wide audience, including researchers, programmers,
and technical managers.
October 1993
ISBN 0-262-01139-5
500 pp.
$49.95
AAAI'93
Proceedings of the Eleventh National Conference on Artificial
Intelligence
July 11-16, 1993, Washington, D.C.
American Association for Artificial Intelligence
These proceedings describe innovative concepts, techniques,
perspectives, and observations that present promising research
directions in artificial intelligence. Topics include: The
principles underlying cognition, perception, and action in humans,
and machines. The design, application, and evaluation of AI
algorithms and intelligent systems. The analysis of tasks and
domains in which intelligent systems perform.
Distributed for AAAI Press
September 1993
ISBN 0-262-51071-5
1,000 pp.
$75.00
EXPLORING INTERIOR-POINT LINEAR PROGRAMMING
Algorithms and Software
Ami Arbel
Linear programming is widely used in industry to solve complex
planning and resource allocation problems. This book provides
practitioners as well as students of this general methodology
with an easily accessible introduction to the new class of
algorithms known as interior-point methods for linear programming.
In addition to presenting the theoretical and algorithmic background
necessary for dealing with specific interior-point linear programming
algorithms, it offers a review of modeling linear programming
problems, a review of the simplex algorithm that has been used
to solve linear programming problems in the past, and a complete
user's guide to the software that is included with the book.
Foundations of Computing series, Research Reports and Notes
November 1993
ISBN 0-262-51073-1
208 pp. -- 39 illus.
$35.00
RESEARCH ON INTEGRATED SYSTEMS
Proceedings of the 1993 Symposium
March 14-16, 1993, Seattle, Washington
edited by Gaetano Borriello and Carl Ebeling
Recent advances in microelectronic technologies have enabled
new architectures and applications requiring highly integrated or
large-scale systems. These proceedings from the conference
formerly known as the conference on Advanced Research in VLSI
describe original research on issues in building integrated
systems "from the chips up." Topics include: Systems issues.
VLSI architectures. Circuits and devices. New technologies.
Design automation.
August 1993
ISBN 0-262-02357-1
360 pp.
$65.00
ASSOCIATIVE ENGINES
Connectionism, Concepts, and Representational Change
Andy Clark
Connectionist approaches, Andy Clark argues, are driving
cognitive science toward a radical reconception of its explanatory
endeavor. At the heart of this reconception lies a shift toward
a new and more deeply developmental vision of the mind -- a vision
that has important implications for the philosophical and
psychological understanding of the nature of concepts, of
mental causation, and of representational change. Combining
philosophical argument, empirical results, and interdisciplinary
speculations, Clark charts a fundamental shift from a static,
inner-code-oriented conception of the subject matter of cognitive
science to a more dynamic, developmentally rich, process-oriented
view.
October 1993
ISBN 0-262-03210-4
272 pp. -- 15 illus.
$29.95
WATCH WHAT I DO
Programming by Demonstration
edited by Allen Cypher
Until recently most programming power has been in the hands of
the professional programmer rather than the end user. Programming
by Demonstration is a method that allows end users to create,
customize, and extend programs by demonstrating what the program
should do. Programming by Demonstration systems have existed since
1975, yet this is the first time that information on all of the best
of these systems has been gathered in one place. The first section
of the book describes 18 computer implementations of Programming
by Demonstration, and the second discusses the problems and
opportunities for this method in more general terms.
August 1993
ISBN 0-262-03213-9
672 pp. -- 100 illus.
$45.00
A GRAMMATICAL VIEW OF LOGIC PROGRAMMING
Pierre Deransart and Jan Mal/uszy`nski
Within the field of logic programming there have been numerous
attempts to transform grammars into logic programs. This book
describes a complementary approach that views logic programs as
grammars and shows how this new presentation of the foundations
of logic programming, based on the notion of proof trees, can
enrich the field. The authors survey relevant grammatical formalisms
and provide a comprehensive introduction to the well-known
attribute grammars and van Wijngaarden grammars. A formal comparison
of definite programs to these grammars allows the authors to
identify interesting grammatical concepts.
Logic Programming series
November 1993
ISBN 0-262-04140-5
420 pp.
$52.50
REASONING ABOUT KNOWLEDGE
Ronald Fagin, Joseph Y. Halpern, Yoram Moses, and Moshe Y. Vardi
_Reasoning About Knowledge_ is the first book to provide a
general discussion of approaches to reasoning about knowledge
and its applications to distributed systems, artificial
intelligence, and game theory. It brings eight years of work
by the authors into a cohesive framework for understanding and
analyzing reasoning about knowledge that is intuitive, mathematically
well founded, useful in practice, and widely applicable. The book
is almost completely self-contained and should be accessible to
readers in a variety of disciplines, including computer science,
artificial intelligence, linguistics, philosophy, cognitive science,
and game theory.
October 1993
ISBN 0-262-06162-7
390 pp. -- 12 illus.
$39.95
THREE-DIMENSIONAL COMPUTER VISION
Olivier Faugeras
This monograph by one of the world's leading vision researchers
provides a thorough, mathematically rigorous exposition of a broad
and vital area in computer vision: the problems and techniques
related to three-dimensional (stereo) vision and motion. The emphasis
is on using geometry to solve problems in stereo and motion, with
examples from navigation and object recognition.
Artificial Intelligence series
September 1993
ISBN 0-262-06158-9
640 pp. -- 285 illus.
$65.00
BUILDING PROBLEM SOLVERS
Kenneth D. Forbus and Johan de Kleer
For nearly two decades, Kenneth Forbus and Johan de Kleer have
accumulated a substantial body of knowledge about the principles
and practice of creating problem solvers. In some cases they are
the inventors of the ideas or techniques described, and in others,
participants in their development. _Building Problem Solvers_
communicates this knowledge in a focused, cohesive manner. It is
unique among standard artificial intelligence texts in combining
science and engineering, theory and craft to describe the
construction of AI reasoning systems, and it includes code
illustrating the ideas.
Artificial Intelligence series. A Bradford Book
October 1993
ISBN 0-262-06157-0
700 pp. -- 138 illus.
$49.95
BUILDING PROBLEM SOLVERS LISTINGS
Kenneth D. Forbus and Johan de Kleer
This supplement to _Building Problem Solvers_ contains the
Common Lisp code examples referenced throughout the text.
The code is available on disk and can also be downloaded via ftp.
Artificial Intelligence series. A Bradford Book
October 1993
ISBN 0-262-56071-2
360 pp.
$19.95
ISBN 0-262-56072-0
3.5 inch disk (IBM DOS)
$19.95
COMPUTER ETHICS
Cautionary Tales and Ethical Dilemmas in Computing
Second Edition
Tom Forester and Perry Morrison
For anyone interested in the issues arising from computer
malfunctions and, more perniciously, from misuse, this new
edition of _Computer Ethics_ is right on the mark. Widely acclaimed
for its readability and its balanced and authoritative coverage,
_Computer Ethics_ has been thoroughly revised and updated with
new anecdotes, new revelations, and lively discussion of the
ethical, social, and professional issues arising from the
computer revolution, such as computer crime, software theft,
hacking, viruses, and the invasion of privacy.
November 1993
ISBN 0-262-06164-3 cloth
ISBN 0-262-56073-9 paper
260 pp.
$30.00 cloth, $14.95 paper
COMPUTATIONAL LEARNING THEORY AND NATURAL LEARNING SYSTEMS
Volume I: Constraints and Prospects
edited by Stephen J. Hanson, George A. Drastal, and Ronald L. Rivest
These original contributions converge on an exciting and fruitful
intersection of three historically distinct areas of learning
research: computational learning theory, neural networks, and
symbolic machine learning. Bridging theory and practice, computer
science and psychology, they consider general issues in learning
systems that could provide constraints for theory and at the same
time interpret theoretical results in the context of experiments
with actual learning systems.
A Bradford Book
January 1994
ISBN 0-262-58126-4
500 pp.
$45.00
INTELLIGENT MULTIMEDIA INTERFACES
edited by Mark T. Maybury
This collection of original contributions reports on key advances
in intelligent (knowledge-based) user interfaces that exploit
multiple media -- text, graphics, maps -- and multiple modalities --
visual, auditory, gestural -- to facilitate human-computer
interaction. Chapters are grouped into three sections that
address automated presentation design, intelligent multimedia
interfaces, and architectural and theoretical issues.
Distributed for AAAI Press
August 1993
ISBN 0-262-63150-4
450 pp.
$39.95
INTELLIGENT BEHAVIOR IN ANIMALS AND ROBOTS
David McFarland and Thomas Bosser
This exciting study explores the novel insight -- based on well-
established ethological principles -- that animals, humans, and
autonomous robots can all be analyzed as multi-task autonomous
control systems. Biological adaptive systems, the authors argue,
can in fact provide a better understanding of intelligence and
rationality than that provided by traditional AI. McFarland and
Bosser address the problem of how to assess the consequences of
robot behavior in a way that is meaningful in terms of the robot's
intended role, comparing animal and robot in relation to rational
behavior, goal-seeking, task accomplishment, learning, and other
important theoretical issues.
Complex Adaptive Systems series. A Bradford Book
September 1993
ISBN 0-262-13293-1
200 pp.
$37.50
FROM ANIMALS TO ANIMATS 2
Proceedings of the Second International Conference on Simulation
of Adaptive Behavior
edited by Jean-Arcady Meyer, Herbert L. Roitblat,
and Stewart W. Wilson
More than sixty contributions in _From Animals to Animats 2_
by researchers in ethology, ecology, cybernetics, artificial
intelligence, robotics, and related fields investigate behaviors
and the underlying mechanisms that allow animals and, potentially,
robots to adapt and survive in uncertain environments. Topics
covered: The Animat Approach to Adaptive Behavior. Perception
and Motor Control. Action Selection and Behavioral Sequences.
Cognitive Maps and Internal World Models. Learning. Evolution.
Collective Behavior.
Complex Adaptive Systems series. A Bradford Book
August 1993
ISBN 0-262-63149-0
536 pp.
$55.00
LOGIC PROGRAMMING
Proceedings of the 1993 International Symposium
October 26-29, 1993, Vancouver, British Columbia
edited by Dale Miller
The past years have seen a large number of effective implementations
of logic programs for a variety of computer architectures in
numerous application areas. Logic programming continues to develop
by broadening its foundations, exploring new language designs,
and establishing more connections with other areas of computer
science.
Logic Programming series, Research Reports and Notes
November 1993
ISBN 0-262-63152-0
900 pp.
$75.00
A SMALL MATTER OF PROGRAMMING
Perspectives on End User Computing
Bonnie A. Nardi
_A Small Matter of Programming_ asks why it has been so difficult
for end users to command programming power and explores the problems
of end user-driven application development. Drawing on empirical
research on existing end user systems, _A Small Matter of Programming_
analyzes cognitive, social, and technical issues of end user
programming. In particular, it examines the importance of
task-specific programming languages, visual application frameworks,
and collaborative work practices for end user computing, with the
goal of helping designers and programmers better satisfy the needs
of end users who want the capability to create, customize, and
extend their applications software.
September 1993
ISBN 0-262-14053-5
184 pp. -- 16 illus.
$30.00
NEURAL NETWORKS FOR PATTERN RECOGNITION
Albert Nigrin
_Neural Networks for Pattern Recognition_ takes the pioneering
work in artificial neural networks by Stephen Grossberg and his
colleagues to a new level. In a simple and accessible way it
extends embedding field theory into areas of machine intelligence
that have not been clearly dealt with before. Following a tutorial
of existing neural networks for pattern classification, Nigrin
expands on these networks to present fundamentally new architectures
that perform real-time pattern classification of embedded and
synonymous patterns and that will aid in tasks such as vision,
speech recognition, sensor fusion, and constraint satisfaction.
A Bradford Book
September 1993
ISBN 0-262-14054-3
424 pp.
$45.00
LOGIC PROGRAMMING AND NON-MONOTONIC REASONING
Proceedings of the Second International Workshop
June 28, 1993, Lisbon, Portugal
edited by Luis Moniz Pereira and Anil Nerode
This is the second in a series of workshops that are bringing
together researchers from the theoretical end of both the logic
programming and artificial intelligence communities to discuss
their mutual interests. This workshop emphasizes the relationship
between logic programming and non-monotonic reasoning. Topics
include: Stable Semantics. Autoepistemic Logic. Abduction.
Implementation Issues. Well-founded Semantics. Truth
Maintenance. Probabilistic Theories. Applications.
Default Logic. Diagnosis. Complexity and Theory.
Handling Inconsistency.
July 1993
ISBN 0-262-66083-0
512 pp.
$35.00
THE NEW HACKER'S DICTIONARY
Second Edition
edited by Eric S. Raymond
This new edition of the hacker's own phenomenally successful
lexicon includes more than 200 new entries and updates or revises
175 more. Historically and etymologically richer than its predecessor,
it supplies additional background on existing entries and clarifies
the murky origins of several important jargon terms (overturning a
few folk etymologies of long standing) while still retaining its
high giggle value.
"My current favorite is `wave a dead chicken.' New to you? You've
waved a dead chicken when you've gone through motions to satisfy
onlookers (suits?), even when you're sure it's all futile.
Raymond's book exhilarates. . . . " -- Hugh Kenner _Byte_
November 1993
ISBN 0-262-18154-1 cloth
ISBN 0-262-68079-3 paper
544 pp.
$30.00 cloth, $14.95 paper
THE SOAR PAPERS
Research on Integrated Intelligence
edited by Paul S. Rosenbloom, John E. Laird, and Allen Newell
Soar is a state-of-the art computational theory of the mind that
has had a significant impact in both artificial intelligence and
cognitive science. Begun by John E. Laird, Allen Newell, and
Paul S. Rosenbloom at Carnegie Mellon in the early 1980s, the
Soar Project is an investigation into the architecture underlying
intelligent behavior with the goal of developing and applying a
unified theory of natural and artificial intelligence.
_The Soar Papers_ -- sixty-three articles in all -- provide
in one place the important ideas that have emerged from this
project.
Artificial Intelligence series
June 1993
ISBN 0-262-18152-5 cloth
ISBN 0-262-68071-8 paper
1,510 pp. -- 2-volume set
$95.00 cloth, $65.00 paper
TOWARD LEARNING ROBOTS
edited by Walter Van de Velde
The contributions in _Toward Learning Robots_ address the
question of how a robot can be designed to acquire autonomously
whatever it needs to realize adequate behavior in a complex
environment. In-depth discussions of issues, techniques, and
experiments in machine learning focus on improving ease of
programming and enhancing robustness in unpredictable and
changing environments, given limitations of time and resources
available to researchers. The authors show practical progress
toward a useful set of abstractions and techniques to describe
and automate various aspects of learning in autonomous systems.
Special Issues of _Robotics and Autonomous Systems_. A Bradford Book
September 1993
ISBN 0-262-72017-5
171 pp.
$23.95
LOGIC PROGRAMMING
Proceedings of the Tenth International Conference on Logic Programming
June 21-24, 1993, Budapest, Hungary
edited by David S. Warren
The Tenth International Conference on Logic Programming is a
major forum for presentations of research, applications, and
implementations in this important area of computer science.
Logic programming is one of the most promising steps toward
declarative programming and forms the theoretical basis of the
programming language Prolog and its various extensions. Logic
programming is also fundamental to work in artificial intelligence,
where it has been used for nonmonotonic and commonsense reasoning,
expert systems implementation, deductive databases, and
applications such as computer-aided manufacturing.
Logic Programming series, Research Reports and Notes
August 1993
ISBN 0-262-73105-3
880 pp.
$75.00
razno.254nikac,
NI> .bale., 22.11.Pon 15:32, 24675 chr
žžžžžžžžž
Pa bas si mogao da ovo prikacis kao fajl uz poruku...
razno.255valeksa,
# Na Sajmu sam prvi i poslednji put bio na štandu EI Bull-a na
# Tehnotronici '92. Tu priliku sam iskoristio da popijem lošu
ja nikad nisam bio njihovom štandu :)))))
#
# ---> Nije mi u opisu radnog mesta.
Nije ni meni, ali me glava ne boli :)))
Pozdrav.
razno.256snemcev,
>> NI> .bale., 22.11.Pon 15:32, 24675 chr
>> Pa bas si mogao da ovo prikacis kao fajl uz poruku...
Mogao je, a ovog momenta je pao prvi ignore sa moje strane na Sezamu.
razno.257vitez.koja,
#=> Evo šta se čita na MIT-u:
25 kb, stvarno previše :(
razno.258dr.grba,
>> ja nikad nisam bio njihovom štandu :)))))
Srećniče! Nisi zaslužio onu pijanku! (:
razno.259moca,
Ć Evo šta se čita na MIT-u:
E, svaka ti čast :(
razno.260dejanr,
Kako se pišu OCR programi? NOVOSTI/microb 4.958.
razno.261ndragan,
/ serviseru koji se tamo zatekao i da se posvađam sa Bukaricom. Kad sam
Bukili još ordinira ovim krajevima? Nepoderiv je.
razno.262dr.grba,
>> / serviseru koji se tamo zatekao i da se posvađam sa Bukaricom. Kad
>> sam
>>
>> Bukili još ordinira ovim krajevima? Nepoderiv je.
Boga mi, od onda se nije javio ni meni niti bilo kome drugome. Ali zato
Urketa možeš da istučeš, on će sutra opet doći, samo da ima rakiještine...
razno.263dvesic,
Pozdrav !
Nekoliko pitanja iz oblasti mreza :
Kako je najbolje povezati vise udaljenih terminala ?
(pri tom, pod udaljenim terminalom podrazumevam PC
do kog nikako nije moguce razvuci ethernet kabl,
nego iskljucivo telefonsku liniju).
Da li je za n terminala potrebno n modema i n telefonskih
linija na serveru (hostu) ?
Ili po 2 linije na svakom mestu gde je terminal ? (token ring)
Postoji li neko jeftinije resenje ?
Da li je resenje Novell ili Unix ?
Molio bih za sto detaljnije odgovore !
Unapred hvala.
Dejan.
razno.264spantic,
Access Self-Study Instructor Notes
==================================
These documents are the Instructor Notes which accompany
the Microsoft Access Self-Study.
There are two sets of files, both created in Word for
Windows. Those that have end in _ip.doc have been
exported using the WordPerfect 5.1 converter.
Microsoft Corp
One Microsoft Way
Redmond, WA 98052
instruct.ziprazno.265spantic,
Access Self-Study Available
===========================
Product Support Services makes this Microsoft Access Self-
Study course available to our CompuServe customers.
During the Self-Study you will be introduced to the basic
concepts and functionality of Microsoft Access. When you
have completed it, you will have designed a simple database
application.
The course consists of 8 modules, each focused on a
different area of the product. In addition there is a
document, 0_INSTR.DOC, which contain instructions for
printing and completing the course.
selfstud.ziprazno.266djelovic,
> Da li je za n terminala potrebno n modema i n telefonskih
> linija na serveru (hostu) ?
> Ili po 2 linije na svakom mestu gde je terminal ? (token ring)
Upravo radim tako nešto. Token ring sam odbacio zbog problema do kojih može
doći kada veza negde u lancu pukne, što kod nas uopšte nije retka mogućnost.
Ili ako se neki modem zaglupi, što se takođe često dešava. A i sporije je, iako
sa hardverske strane manje-više isto košta kao i odgovarajuća zvezdasta
konfiguracija.
Elem, ako se odlučiš za zvezdastu konfiguraciju, onda je prva stvar koju
treba da uradiš uzimanje papira i olovke u ruku: koliko će dnevno vremena i sa
kojom dinamikom trajati razmena podataka. Na osnovu ovoga treba da se odlučiš
za unajmljivanje poprečne veze između servera i svakog terminala, ili na zvanje
po potrebi od strane terminala uz lokalno baferovanje podataka. U računicu,
naravno, treba i da uđe i dodatni rad potreban da bi se ostvarila ova druga
kombinacija - ne sećam se dobro, ali mislim da je da bi se napravio Sezam bilo
potrebno dva-tri meseca, a to je manje-više ekvivalentan posao.
Ukoliko na dve lokacije imaš Novell servere, onda mislim da postoji
konfekcijsko rešenje za njihovo povezivanje. Javi se Mikronovi, oni su valjda
ovlašćeni distributer i trebali bi to da znaju.
razno.267zkadovic,
Uz poruku prilažem i "a very special file":
"Norton-Guide" za sve(?) biblioteke funkcija za rad sa
COMM portovima koje se nalaze na Sezam-u(?).
To su:
CPORT13 ZIP 49612 11-10-91 5:17a
MCOMM552 ZIP 169972 4-25-93 10:57a
PCL4C34 ZIP 71616 4-06-93 5:39p
Guide je nastao kao vežba za AWK. Posle prve biblioteke, sledeća je
"išla" za red veličine brže. Sada mi se čini da je moguće za bilo
koji library napraviti Norton-Guide za svega par sati. Uslov je,
naravno, da opis funkcija u pratećoj dokumentaciji bude kol'ko-tol'ko
uniforman (formalan). AWK programi kojima su generisani, iz takve
dokumentacije, Norton-Guide source-ovi vrlo su kratki i jednostavni.
Toplo preporučujem navedenu proceduru. AWK je vrlo moćan alat, a i re-
zultati su brzo vidljivi.
Nadam se da će "COMM-NG.ZIP" nekome i poslužiti.
Kiza.
comm-ng.ziprazno.268juros,
Imam MALI problem i to kako da sliku u 16 boja bacim direktno u video
memoriju ako imam boje za svaku od tacaka...To nije problem ako se
radi preko BIOS-a (AH=0x0C), ali je neoprostivo sporo...Problem je:
kako to brze uraditi?
Moje resenje je direktnim bacanjem u video memoriju, i to preko
tzv. plane-ova za CRVENO, ZELENO, PLAVO i INTENZITET. Prilicno sam
se namucio kako to da izvedem, ali ipak ima rezultata. Problem je
i dalje ipak ostao - sporost. A kako to samo rade VPIC, GWS !?
for (ii=0; ii<Width;) {
plane[0]=plane[1]=plane[2]=plane[3]=0;
for (nn=7; nn>=0;) {
plane[0]+=(Line[ii] & 1)<<nn;
plane[1]+=((Line[ii]>>1) & 1)<<nn;
plane[2]+=((Line[ii]>>2) & 1)<<nn;
plane[3]+=((Line[ii]>>3) & 1)<<nn;
nn--; ii++;
}
dummy=ekran[adresa];
outportb(0x3C4,2);
outportb(0x3C5,1); ekran[adresa]=plane[0];
outportb(0x3C5,2); ekran[adresa]=plane[1];
outportb(0x3C5,4); ekran[adresa]=plane[2];
outportb(0x3C5,8); ekran[adresa]=plane[3];
++adresa;
}
Kako to izvesti mnogo brze?
IVAN.
razno.270.bale.,
> uniforman (formalan). AWK programi kojima su generisani, iz takve
> dokumentacije, Norton-Guide source-ovi vrlo su kratki i jednostavni.
E, možeš li da pošalješ neki awk program i odgovarajući NG source?
I, gde se beše može naći uputstvo za pravljenje NG datoteka (ako
se dobro sećam, originalni komplet nije PD, a ja možda imam onaj
NGCLONE, ali ne znam da li je to to)?
razno.272vita,
!!!!!!
Ovaj put samo pitam da li ima nekoga ko ima iskustva sa WATCOM C 386 ???????
Vita
razno.274djelovic,
> Ovaj put samo pitam da li ima nekoga ko ima iskustva sa WATCOM C 386 ??????
:)
Ako me sećanje dobro služi, Watcom C je sors-kompatibilan sa Majkrosoft
C-om, tako da sva pitanja o njemu možeš da postaviš MSC-ovcima, i to u temi
cccc koja je za tako nešto mnogo prikladnija od ove.
razno.275a.kircanski,
_-=>> Ovaj put samo pitam da li ima nekoga ko ima iskustva sa
_-=>> WATCOM C 386 ??????
_-=> Ako me sećanje dobro služi, Watcom C je sors-kompatibilan sa
_-=> Majkrosoft C-om, tako da sva pitanja o njemu možeš da
_-=> postaviš MSC-ovcima, i to u temi
Napisao mi je ćale da je u kanadi kupio taj watcom C, i da je SUPEER
Da radi pod Unixom, OS/2, windowz, windowz nt, dos ...
pozdrav
razno.276vita,
> Napisao mi je ćale da je u kanadi kupio taj watcom C, i da je
> Da radi pod Unixom, OS/2, windowz, windowz nt, dos ...
> pozdrav
A.kircanski... ti si moj drug!!!!
Ne ozbiljno, ajd navedi mi sta ti je cale sve prico, zato sto se ozbiljno
razmisljam da predjem na njega ( WATCOM ).
Za one koji ne znaju WATCOM C 386 je 386 kompajler koji pravi pravi 386 cod.
Integer je 4 byta.. Podrzava VESA.. U njemu je pisan Animator Pro!
Podrzava (citaj compajlira za) Phar Lap Dos extender, MEMORIJA JE LINEARNA
Pale fore kao:
int iŠ10000000Ć;KĆ;
int lŠ640ĆŠ480Ć; /* int je 4 bajta nezaboravite */
itd.
Pozdrav , VITA
razno.278mstanic,
Ima li neko na Sezam-u da upotrebljava Forth?
Ako ima da se javi pa da izmenjujemo iskustva i
naravno, programe.
razno.280dekiper,
> Ovaj put samo pitam da li ima nekoga ko ima iskustva sa
> WATCOM C 386 ??????
Imam ja verziju 8.0 i PharLap Extender 3.0. Probao sam, radi
fino, 100 % je MSC kompatibilan (5.1 ili manje verzije MSC-a)
Imam zamerku što je okruženje jako slabo, a i Profiler i De-
bugger rade svoj posao, ali nije kao TD ili CodeView.
Najlepše je što se jednom deklaracijom promenljive može drpiti
na primer 2 MB memorije. Recimo kao: char stringŠ2000000Ć;
Mene još i nervira što moja verzija Extendera nije instala-
ciona i što nema onaj čuveni program koji konvertuje .exp
fajlove u .exe. Dakle, kolege, ovo je stvar o kojoj se mnogo
priča, ali niko još ništa nije u njoj korino uradio (čuo sam
tračeve da je 3D studio urađen u njemu), a stvar vredi i te
kako. Ako neko ima više znanja ili iskustava (a i lepih rutinica)
za 386/486 programiranje hajde da napravimo grupicu. Zainteresovani
javljajte se što pre!!!
Pozdrav, Deki
razno.281vita,
> Imam ja verziju 8.0 i PharLap Extender 3.0. Probao sam, radi
> fino, 100 % je MSC kompatibilan (5.1 ili manje verzije MSC-a)
Svaka cast care!!! C je haos , svaka njima cast.
Ja imam neku verziju 9.x valjda i ima gomilu stvari u sebi...
Voleo bih kada bi mogli jednom ko ljudi da popricamo o tome!
One fore sa deklaracijom 2MB su haos iako sam imao nekih problema.
Za 3DS pretpostavljam ( cini mi se da je pisalo u nekim Racunarima) , a za
Animator Pro znam!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Vita
razno.282niklaus,
(:> Podrzava (citaj compajlira za) Phar Lap Dos extender, MEMORIJA JE
(:> LINEARNA
...i ne samo to. Evo čega sve ima...
- DOS development environment Š1800KĆ
- OS/2 development environment Š499KĆ
- 32-bit aplikacije za DOS Extender Š503KĆ
- podrška za Phar Lap DOS extender Š171KĆ
- podrška za Ergo DOS extender Š18KĆ
- podrška za Rational DOS extender Š417KĆ
- podrška za AutoCAD Development System Š71KĆ
- 32-bit aplikacije za Windows 3.x Š2087KĆ
- Windows 3.x primeri Š644KĆ
- Windows 3.x SDK primeri Š152KĆ
- Windows 3.x on-line help Š3928KĆ
- Windows for Pen podrška Š100KĆ
- 32-bit aplikacije za OS/2 2.0 Š900KĆ
- HELP utility i help fajlovi Š460KĆ
- debugger podrška za NLMs Š135KĆ
- Profiler Š550KĆ
- PenPoint Debugger podrška Š28KĆ
(:niklaus:)
razno.283zsiz,
> - podrška za AutoCAD Development System Š71KĆ
Ovo me interesuje. Može li malo detalja.
Pozdrav.
razno.284i.a.n.,
>> Za 3DS pretpostavljam ( cini mi se da je pisalo u nekim Racunarima),
>> a za Animator Pro znam! [da je napisan u Watcom C-u]
FoxPro je takođe pisan u njemu.
razno.285dragisha,
-> Ne ozbiljno, ajd navedi mi sta ti je cale sve prico, zato sto se
-> ozbiljno razmisljam da predjem na njega ( WATCOM ).
-> Za one koji ne znaju WATCOM C 386 je 386 kompajler koji pravi pravi 386
-> cod. Integer je 4 byta.. Podrzava VESA.. U njemu je pisan Animator Pro!
-> Podrzava (citaj compajlira za) Phar Lap Dos extender, MEMORIJA JE
-> LINEARNA
Predlažem da razmisliš o djgpp. To je GNU C++ prilagođen MSDOS okruženju,
ima svoj ekstender i sve radi za 386 sa linearnom memorijom. Zadovoljava se
i sa 512Kb RAM, a virtuelno ti daje do 256 Mb (alociraš niz od 100Mb). Na
FFS imaš kompletan paket, imaš i razne biblioteke. Free software (sa GNU
licencom). Postoji more besplatnog softvera baziranog na njemu.
Da ne bude zabune, ja ga koristim kao asembler za Modulu-3:)
razno.286vita,
> Predlažem da razmisliš o djgpp. To je GNU C++ prilagođen MSD
> ima svoj ekstender i sve radi za 386 sa linearnom memorijom. Z
A zar on nije SW ili PD .. tako nesto... znam da smo ga probali u Petnici i da
je sve bilo ok , dok nesto nije poslo naopacke! (sto bi reko you know who)
Pa smo ga batalili. WATCOM je haos.. zaista je sjajan..(ala se*em) itd.
Bilo bi dobro ako bi neko znao nesto da mi kaze o HIGH C-u!!!!!!!!!!!
A o WATCOM-u ima teks tu Racunarima 78 i kazeu da je najskuplji kompajler koji
se okolo prodaje!!! (valjda je i najbolji!)
Vita
P.S. Svi nestrpljivo cekamo Hobbiton!
razno.287bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\PROGRAM\*.*
----------------------
casm18s arj 33776 Biblioteka za pisanje TSR-ova iz Ca i ASMa (mjova)
Instalacioni deo programa se ucitava na sasvim normalno mesto (donja
memorija), a rezidentnim delom se upravlja prekidom 2Dh. Instalacija
se zasniva na alociranju memorije (bilo gde u prvom megabajtu),
kopiranjem TSR koda, podesavanjem parametara i, na kraju,
povezivanjem vektora (podrzan ISP - Interrupt Sharing Protocol -
super stvar!).
Uz sve to, obrada komandne linije se pise u Cu, a sâm kôd TSRa u
asembleru. Na ovaj nacin se lako radi obrada komandne linije, a kôd
TSRa moze biti kompaktniji.
razno.288niklaus,
(:> Predlažem da razmisliš o djgpp. To je GNU C++ prilagođen MSDOS
(:> okruženju, ima svoj ekstender i sve radi za 386 sa linearnom
(:> memorijom. Zadovoljava se i sa 512Kb RAM, a virtuelno ti daje do
(:> 256 Mb (alociraš niz od 100Mb). Na
...a ima i izuzetnu podršku raznih utility-a. (:
Evo šta možeŠ naći na FFSu (obrati pažnju na one sa zvezdicama):
aeasy101.zip 20-08-93 72300* async comunication support
aecur101.zip 20-08-93 133335 curses library
aetsk101.zip 20-08-93 88004* setjmp-based multitasking
aewin101.zip 20-08-93 114601* text-based windowing
bnu22bn.zip 20-08-93 442839* binutils-2.2 binaries
bnu22dc.zip 20-08-93 35523 binutils-2.2 documentation
bsn121bn.zip 20-08-93 50632 bison-1.21 binaries
bsn121dc.zip 20-08-93 177532 bison-1.21 documentation
cbgrd102.zip 21-08-93 303098 GRX graphics libraries - documentation
cbgrf102.zip 21-08-93 879369* GRX graphics libraries - fonts
cbgrx102.zip 21-08-93 842221* GRX graphics libraries - binaries
dif115sr.zip 20-08-93 103158 diff-1.15 sources
djann.zip 01-09-93 45725 DJGPP Announce list
djdev110.zip 20-08-93 914966* Basic development kit
djdoc110.zip 20-08-93 101633 Basic documentation
djemu110.zip 20-08-93 57055* 80387 emulator
djlgr110.zip 20-08-93 30827* basic graphics
flx238bn.zip 20-08-93 58593* flex-2.3.8 binaries
flx238dc.zip 20-08-93 33144 flex-2.3.8 documentation
gas211bn.zip 20-08-93 63697* gas-2.1.1 binaries
gas211dc.zip 20-08-93 207221 gas-2.1.1 documentation
gcc241bn.zip 20-08-93 1593926* gcc-2.4.1 binaries
gcc241dc.zip 20-08-93 828686 gcc-2.4.1 documentation
gmvsa001.zip 20-08-93 85617* VESA drivers
pat202sr.zip 20-08-93 79775 patch-2.0.2 sources
wmemu100.zip 20-08-93 20353 faster but sourceless 80387 emulator
(:niklaus:)
razno.289niklaus,
(:>> - podrška za AutoCAD Development System Š71KĆ
(:>
(:> Ovo me interesuje. Može li malo detalja.
Postoji bibliotekica za debug-ovanje ADS (ili ADI) aplikacija.
O samom programiranju ACAD modula znam skoro ništa (nisam ni čačnuo).
Moja je pretpostavka da se ACAD aplikacije razlikuju od ostalih koje se gen-
erišu za AutoDesk-ove proizvode (one sa extenzijama .EXP), te da je prven-
stveno zbog toga izdvojen i deo za sam ACAD (Development System).
Ako si zaiteresovan za malo ASM listinga za manipulaciju i modifikaciju
ACADovih resurasa (čini mi se da zamenjuje sam AutoLISP), reci da ti šaljem.
(:niklaus:)
razno.290zsiz,
> Ako si zaiteresovan za malo ASM listinga za manipulaciju i modifikaciju
> ACADovih resurasa (čini mi se da zamenjuje sam AutoLISP), reci da ti
> šaljem.
Naravno. Šalji.
Pozdrav.
razno.291vision,
E ovako. Dali ima neko shemu nekog uredjaja (interfejs) koji bi trebao
da se prikljuci na serijski ili paralelni port, i koji bi trebao da radi
jedan odredjeni posao, na primer kada portu saljem impuls (programski jedan
bajt portu), da se na primer ukljuci rele.
Ako je vec neko u ovom pravcu radio, zamolio bih ga za vise objasnjenja
i mogucnoscom da posalje neku shemu (uredjaja). Dobrodosla svaka shema,
programcic, predlog, itd...
razno.292vita,
Oni koji koriste GNU C... neka mi molim kazu.
Jel ima on nekih poznatih mana???? zbog kojih ga ne bi trebalo koristiti??
Vita
razno.293kesha,
Ovo mi je poslao drug. Mozda ce da vas interesuje. Radi se o strukturi za NG
ng4ng.ziprazno.294ppekovic,
>> Jel ima on nekih poznatih mana???? zbog kojih ga ne bi trebalo koristiti??
Jedna od mana koju vrlo brzo uočiš je da radi jako sporo. Drugi
problem je bio što nije baš srećan kada radi u DOS prozoru pod
Windows-ima. Treći problem je što nisam nikako uspeo da nateram
onu grafičku biblioteku da proradi.
Paya
razno.295vita,
> Jedna od mana koju vrlo brzo uočiš je da radi jako sporo. D
> problem je bio što nije baš srećan kada radi u DOS prozoru
> Windows-ima. Treći problem je što nisam nikako uspeo da nat
> onu grafičku biblioteku da proradi.
Dovoljno!
Vita
razno.296vita,
Otkucajte ovo i pogledajte koliku gresku ima Borland!!(i Pascal i C)
int i;
float a;
a=0;
for(i=1;i<=10000;i++)
š
a=a+0.0001;
printf("%f",a);
ć
Vita
P.S. WATCOM C ne pravi gresku!
razno.297niklaus,
(:> Jel ima on nekih poznatih mana???? zbog kojih ga ne bi trebalo
(:> koristiti??
Za sad mi si čini najvećim minusom što je ogroman - nekih 17-ak MB,
a to još i nije sve. Naravno, sam kopajler+asembler+<još_ponešto> je manji
deo svega toga - oko 2-3MB.
Pravi minus je brzina kompajliranja, odn. sporina.
Preporučljiv je pre svega zbog izuzetne podrške u vidu raznoraznih
"add-on"-a. FYI vidi moju poruku 13.288, ista tema; lista nije apdejtovana
od septembra, od kada se pojavilo još toga (ne samo na FFSu).
(:niklaus:)
razno.298vita,
> Za sad mi si čini najvećim minusom što je ogroman - nekih 17-ak
> MB, a to još i nije sve. Naravno, sam
> kopajler+asembler+<još_ponešto> je manji deo svega toga - oko
> 2-3MB.
Jao....da vidite WATCOM što je mali...a lep....a brz...a efikasan!
A 32 BITNI!!
Vita
razno.299niklaus,
(:> A 32 BITNI!!
DJGPP (GNU C++ 4DOS platforms) također. (:
A i rekao bih da se PM loader brže učitava...
(:niklaus:)
razno.300.bale.,
> Jao....da vidite WATCOM što je mali...a lep....a brz...a efikasan!
>
> A 32 BITNI!!
Eee... Kako reaguju ljudi kad im se skine DOS povez sa očiju! :)
razno.301vita,
> Eee... Kako reaguju ljudi kad im se skine DOS povez sa očiju!
> :)
Pa kao što vidiš oduševljeno!
razno.302dragann,
> E ovako. Dali ima neko shemu nekog uredjaja (interfejs) koji bi trebao
> da se prikljuci na serijski ili paralelni port, i koji bi trebao da radi
> jedan odredjeni posao, na primer kada portu saljem impuls (programski jedan
> bajt portu), da se na primer ukljuci rele.
Bilo jednom davno u Racunarima, R59 iz marta 90, u tekstu
"Birac telefonskog broja" autora Sase Zivkovica. Samogradnja omogucava
da se saljuci bajt 255 na seriski port ukljuci rele a bajt 0 ga iskljucuje.
Data je sema i stampa, koristi 74LS122 74LS00 74LS74 ,dva tranzistora ...
a softver za PC nije problem.
dragolub
razno.303zsiz,
> Bilo jednom davno u Racunarima, R59 iz marta 90, u tekstu
> "Birac telefonskog broja" autora Sase Zivkovica. Samogradnja omogucava
> da se saljuci bajt 255 na seriski port ukljuci rele a bajt 0 ga iskljucuje.
> Data je sema i stampa, koristi 74LS122 74LS00 74LS74 ,dva tranzistora ...
> a softver za PC nije problem.
Mislim da je sve to bilo za Atari ukoliko se ne varam.
Autor je user Solex.
Pozdrav.
razno.304madamov,
>> autora Sase Zivkovica.
> Mislim da je sve to bilo za Atari
Ako je to Sale čivković koga ja poznajem i za koga znam da se bavi i
hardverom, onda je sigurno za Atari.
razno.305zsiz,
> Ako je to Sale čivković koga ja poznajem i za koga znam da se bavi i
> hardverom, onda je sigurno za Atari.
Da Sale Multipraktik, više-platformski, više-jezički, SW i HW man :)
To je bilo u vreme njegove Atari faze.
Pozdrav.
razno.306bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\PROGRAM\*.*
----------------------
tdinfo zip 30892 TdInfo: Turbo Debug Information za BC++/TP/TPW programe
TdInfo 0.7 -- Turbo Debug Information by Andy McFarland [71055,2743]
1. Compile your program with standalone debugging enabled. (/V in BP7)
2. TDI program.EXE > program.txt
This program reports the Turbo Debug Information appended to an .EXE
file. This goes beyond the information provided by Borland's TDUMP.
For other information see Borland's Open Architecture Handbook for
Pascal, chapter 4 Symbol table format. The file OA.TXT is my list of
errors and omissions in the Borland document.
The first report is the unit dependencies. Units that are initialized
_before_ a used unit are flagged. Next is the Object Hierarchy
followed by the Data Segment usage. Last is the TD information
reports and raw dumps. (0.7 does not include all TD Info)
This program has been tested on Borland Pascal version 7 in
real and protected mode. It _should_ work for .EXE's from Turbo
Assembler, Turbo Pascal for Windows, Stony Brook Pascal, and Borland
C++.
------------
<Thanks to Skerl>
razno.307jpavlov,
U računarima broj 94 strana 6 u rubrici "Šta ima novo" izašao je sledeći
tekst:
OBUKA PROGRAMERA - MICROSOFT UNIVERZITET: 1000 dolara na sat
Nedavno je u Hongkongu osnovan "Microsoft Univesity", na kome će se
organizovati intenzivni kursevi za proofesionalne programere i ljude koji
se bave podrškom sistema...
........................................................................
korisna adresa: Sasha Skinner (Microsoft): tel +852-804-4261
Mog prijatelja zanima ADRESA NA KOJU BI MOGAO DA PIŠE, pa ako neko zna
bio bih mu zahvalan ako ostavi adresu ovde u konferenciji.
razno.308vision,
Dali mozda postoji (ima neko) program lib2asm. Kao sto postoji obj2asm,
mislim da i toga ima???
razno.309djelovic,
> Dali mozda postoji (ima neko) program lib2asm. Kao sto postoji obj2asm,
> mislim da i toga ima???
Mislim da Sourcer to radi, no to zapravo i nije bitno: Svaki LIB možeš da
"rastaviš" na OBJ-ove, pa da onda njih proteraš kroz obj2asm. Može se čak
napraviti i mali BAT fajl koji bi radio taj posao.
razno.310ematic,
8****o(( Dali mozda postoji (ima neko) program lib2asm. Kao sto
8****o(( postoji obj2asm, mislim da i toga ima???
Nema uopšte potrebe za tako nekim programom. Jednostavno, uz pomoć
lib-a ili tlib-a, zavisi koji program koristiš, izdvojiš .obj koji te
zanima pa ga propustiš kroz obj2asm.
razno.311dr.grba,
>> Dali mozda postoji (ima neko) program lib2asm. Kao sto postoji
>> obj2asm, mislim da i toga ima???
Ima li dobra duša da mi pošalje kompilovani obj2asm? Sourcer je suviše
komplikovan za moj ukus.
razno.312eotek,
> Ima li dobra dusa da mi posalje kompilovani obj2asm? Sourcer je
suvise
> komplikovan za moj ukus.
evo ga
--> memory crashes are usual
ob2asm.ziprazno.313lovro,
Zna li neko koji bajt treba poslati na serijski port da bi
se izmedju neka dva pina stvorio napon.
I obrnuto, koji bajt vraca port, ako se nadje napon na nekim pinovima.
Lovro
razno.314bojt,
>> ** Uz poruku 'ob2asm.zip' (35111 bytes)
Ovaj OBJ2ASM se zaglavljuje koji god OBJ da mu poturim. Ovde je
neko pominjao neki SOURCER (ili tako nekako). Ima li toga na
sezamu?
U stvari, možda da izložim svoj problem ovde, možda mi neko
pomogne. Naime, iz odredjenih razloga (čije bi izlaganje zauzelo
previše prostora pa ću ih preskočiti), meni je neophodno da pre
alociranja memorije sa malloc znam koliko maksimalno memorije mogu
da rezervišem, i to tako da pri tome ne korisitim kombinacije
malloc/free. Radi se o 386 C kompajleru, i ja sam iz LIB-a
izvukao MALLOC.OBJ, sve u nadi da ću u okviru te funkcije pronaći
mesto gde se veličina tražene memorije uporedjuje sa maksimalnom
količinom memorije koja se može alocirati. E, tu me je zaklao
OBJ2ASM, koji se zaglavljuje. Listajući malloc.obj video sam neke
get_free i msize koji su obećavali, ali jock.
Okačiću uz poruku aj malloc.obj pa ako neko može da mi pomogne,
bio bih mu veoma zahvalan ;)
malloc.ziprazno.315djelovic,
> U stvari, možda da izložim svoj problem ovde, možda mi neko
> pomogne. Naime, iz odredjenih razloga (čije bi izlaganje zauzelo
> previše prostora pa ću ih preskočiti), meni je neophodno da pre
> alociranja memorije sa malloc znam koliko maksimalno memorije mogu
> da rezervišem, i to tako da pri tome ne korisitim kombinacije
> malloc/free.
Koji kompajler koristiš? Trebalo bi da postoji funkcija koja radi taj
posao, čak i na 386 kompajlerima.
razno.316.bale.,
> Zna li neko koji bajt treba poslati na serijski port da bi
> se izmedju neka dva pina stvorio napon.
RS232 standard propisuje da logičku jedinicu predstavlja napon od -3 V
do -15 V, a logičku nulu od 3 V do 15 V (ako nisam obrnuo...). Pošto je
port serijski, imaš samo dva pina za podatke: TX (slanje) i RX
(primanje). Zatim, postoji pin za masu, GND valjda. E, između TX i GND
će postojati napon koji zavisi od toga šta šalješ na port, jer sve ide
bit po bit (plus parnost i stop-bitovi) određenom brzinom.
> I obrnuto, koji bajt vraca port, ako se nadje napon na nekim pinovima.
>
> Lovro
Gde da vrati port?
razno.317dr.grba,
>> > komplikovan za moj ukus.
>>
>> evo ga
Hvala.
razno.318mjova,
> Okačiću uz poruku aj malloc.obj pa ako neko može da mi
> pomogne, bio bih mu veoma zahvalan ;)
izgleda da ne koristiš BC jer uz njega dobijaš i source, pa ti obj2asm
nije ni potreban ;). dalje, pogledaj imaš li možda fn coreleft i
farcoreleft (zavisno od potrebe - near oli far heap).
koji je prevodilac? MSC?
razno.319djelovic,
> koji je prevodilac? MSC?
Mislim da Bojt koristi neki od 386 kompajlera, koji su najčešće MSC
kompatibilni. Dakle, ako neki MSC-ovac zna...
razno.320bojt,
>> Koji kompajler koristiš? Trebalo bi da postoji funkcija koja
>> radi taj posao, čak i na 386 kompajlerima.
Naravno da postoji (kako bi inače radio ;) ), samo što ja ne znam
kako se zove. Kompajler je NDP C 386, no nema veze, ako neko zna
kako bi se to radilo na, npr, WATCOM C-u i to bi mi pomoglo.
razno.321djelovic,
> Naravno da postoji (kako bi inače radio ;) ), samo što ja ne znam
> kako se zove. Kompajler je NDP C 386, no nema veze, ako neko zna
> kako bi se to radilo na, npr, WATCOM C-u i to bi mi pomoglo.
Pa pogledaj zaglavlje MEM.H. Ne verujem da ćeš imati problema da nađeš
potrebnu funkciju.
razno.322djelovic,
> Pa pogledaj zaglavlje MEM.H. Ne verujem da ćeš imati problema da nađeš
> potrebnu funkciju.
Malo sam gledao malloc.asm. Probaj funkcije get_free i _msize.
razno.323lovro,
=- ce postojati napon koji zavisi od toga sta saljes na port,
=- jer sve ide bit po bit (plus parnost i stop-bitovi)
=- odredenom brzinom.
Hm, a da li je kod paralelnog drugacije (a pretpostavljam
da jeste, sudeci po imenu)?
=-
=- > I obrnuto, koji bajt vraca port, ako se nadje napon na neki
=-
=- Gde da vrati port?
Ma mislio sam na to koji se broj pojavi na portu u
zavisnosti od napona koji saljes na njega.
Izgleda da bi mi vise odgovarao paralelni. Inace, ne zamerite
jer sam apsolutni pocetnik, mada zelim da uradim nesto:
Najprostije receno, da svetli mala sijalica kada na neki port
posaljem neki bajt. Tranzistor i baterija ce, mislim, biti
dovoljni.
Lovro
razno.324bulaja,
│meni je neophodno da pre alociranja memorije sa malloc znam koliko
│maksimalno memorije mogu da rezervišem, i to tako da pri tome ne
│korisitim kombinacije malloc/free.
└───
Ako sam dobro shvatio, treba ti da znaš koja je dužina najvećeg
kontinualnog bloka memorije? Imas DOS funkciju 48h koja služi za
alokaciju memorije (valjda je i malloc() koristi), koja kad joj
tražiš nenormalno veliku količinu memorije (npr. 64K paragrafa)
vraća veličinu najvećeg slobodnog bloka. Dakle:
input:
AH = 48H
BX = 0ffffH
output:
BX = largest available memory block size
Ali pošto pretpostavljam da koristiš neki DOS extender (Phar Lap?)
pogledaj neku od njegovih funkcija za alokaciju memorije, jer i one
vraćaju veličinu najvećeg slobodnog bloka memorije (opis je iz RB
Interrupt liste):
--------E-212537----------------------------
INT 21 P - Phar Lap 386/DOS-Ext VMM v3.0 - ALLOCATE DOS MEMORY ABOVE DOS BUFFER
AX = 2537h
BX = number of paragraphs to allocate
Return: CF clear if successful
AX = real-mode segment of allocated block
CF set on error
AX = error code
07h MS-DOS memory chain corrupted
08h insufficient low memory
BX = size in paragraphs of largest free block
SeeAlso: AH=48h
--------E-2125C0-----------------------------
INT 21 P - Phar Lap 386/DOS-Extender - ALLOCATE MS-DOS MEMORY BLOCK
AX = 25C0h
BX = number of 16-byte paragraphs of MS-DOS memory requested
Return: CF clear if successful
AX = real-mode paragraph address of memory
CF set on error
AX = error code
07h MS-DOS memory control blocks destroyed
08h insufficient memory
BX = size in paragraphs of largest available memory block
SeeAlso: AX=25C1h,AX=25C2h
razno.325bulaja,
│Naravno da postoji (kako bi inače radio ;) ), samo što ja ne znam
│kako se zove. Kompajler je NDP C 386, no nema veze, ako neko zna
│kako bi se to radilo na, npr, WATCOM C-u i to bi mi pomoglo.
└───
Ako već koristiš Watcom, u okviru njega se dobija dosta dobar
dekompajler OBJ datoteka, meni je bio bolji od obj2asm.
razno.326bojt,
>> Malo sam gledao malloc.asm. Probaj funkcije get_free i _msize.
Sa njima nije išlo al' našao sam (buljeći u LIB) ono što mi treba:
zove se maxmem ;)
razno.327mstanic,
Da li bi neko mogao da mi objasni šta je to "metakompajler"
i kako radi ? I da li postoji i "metaasembler"
razno.328bearboy,
> Zna li neko koji bajt treba poslati na serijski port da bi
> se izmedju neka dva pina stvorio napon.
>
> I obrnuto, koji bajt vraca port, ako se nadje napon na nekim
> pinovima.
Pogledaj u HELPPC-u, piše sve detaljno.
razno.329.bale.,
> Hm, a da li je kod paralelnog drugacije (a pretpostavljam
> da jeste, sudeci po imenu)?
Paralelni ima 8 umesto 1 bita, i drugačiju kontrolnu logiku.
> Ma mislio sam na to koji se broj pojavi na portu u
> zavisnosti od napona koji saljes na njega.
> Izgleda da bi mi vise odgovarao paralelni. Inace, ne zamerite
> jer sam apsolutni pocetnik, mada zelim da uradim nesto:
> Najprostije receno, da svetli mala sijalica kada na neki port
> posaljem neki bajt. Tranzistor i baterija ce, mislim, biti
> dovoljni.
Trebalo bi da može na mišiće... Pogledaj, na primer, onaj TECH Help!,
mislim da ga ima i na Sezamu.
razno.330.bale.,
ŮŢParalelni ima 8 umesto 1 bita, i drugačiju kontrolnu logiku.
Ovo je samo figurativno, može i više :)
Regards from .bale. !
#:*)+-<
razno.331lovro,
=- Trebalo bi da moze na misice... Pogledaj, na primer, onaj
=- TECH Help!, mislim da ga ima i na Sezamu.
Pogledao sam, hvala. Jos samo ne pise da li je to napon
jednosmerne ili naizmenicne struje, kao ni to koji pin je, u
stvari, 'nula'.
Lovro
razno.332niklaus,
(:> │ meni je neophodno da pre alociranja memorije sa malloc znam
(:> │ koliko maksimalno memorije mogu da rezervišem, i to tako da pri
(:> │ tome ne korisitim kombinacije malloc/free.
(:> └───
(:> Ako sam dobro shvatio, treba ti da znaš koja je dužina najvećeg
(:> kontinualnog bloka memorije?
Evo mog prvog programčića, kojeg sam iskompajlirao sa WatcomC-om
(alocira memoriju preko blokova specifirane dužine):
┌─
│ #include <malloc.h>
│
│ main()
│ š
│ void *p;
│ unsigned long i;
│ long size;
│
│ printf("ĐnUnesi velicinu bloka ŠbytesĆ: ");
│ scanf("%ld",&size);
│ while (1)
│ š
│ p = malloc(size);
│ if (p==NULL) break;
│ i+=size;
│ ć
│ printf("Đnmalocirana memorija: %ld bytesĐn", i);
│ printf(" Š %ld Kb ĆĐn", i/1024);
│ ć
│
└─
(:niklaus:)
razno.333dr.grba,
>> >> > komplikovan za moj ukus.
>> >>
>> >> evo ga
>>
>> Hvala.
OBJ2ASM mi zaledi mašinu u svim uslovima ):
razno.334kriss,
˙˙ OBJ2ASM mi zaledi mašinu u svim uslovima ):
Ti si valjda drugi koji se žali na isti. (?) Međutim, meni *ne
zaledi* mašinu! žak štaviše, daje lepe .asm-čiće :) Dakle, nije
greška u programu, već se najverovatnije ne trpi sa nečim ...
razno.335jpavlov,
U računarima broj 94 strana 6 u rubrici "Šta ima novo" izašao je sledeći
tekst:
OBUKA PROGRAMERA - MICROSOFT UNIVERZITET: 1000 dolara na sat
Nedavno je u Hongkongu osnovan "Microsoft Univesity", na kome će se
organizovati intenzivni kursevi za proofesionalne programere i ljude koji
se bave podrškom sistema...
........................................................................
korisna adresa: Sasha Skinner (Microsoft): tel +852-804-4261
Mog prijatelja zanima ADRESA NA KOJU BI MOGAO DA PIŠE, pa ako neko zna
bio bih mu zahvalan ako ostavi adresu ovde u konferenciji.
razno.336eotek,
> ˙˙ OBJ2ASM mi zaledi masinu u svim uslovima ):
>
> Ti si valjda drugi koji se zali na isti. (?) Medutim, meni *ne
> zaledi* masinu! Cak stavise, daje lepe .asm-cice :) Dakle, nije
radi se u stvari o razlicitim "masinama", najverovatnije
dr.grba i bojt imaju sporije masine, pa, dok obj2asm procesira
kod .obj fajla (nakon prvih pet-sest redova koje ispise),
dakle pre nego sto nastavi, protekne neuobicajeno dugo vreme.
prema tome - sacekati.
drugo: u prilogu drugacija verzija pod nazivom o.exe
(bez optimizacije koda, dakle duza), ali zato moze da radi sa
vecim .obj fajlovima bez memory crashhhhes.
o.ziprazno.337bojt,
>> >> >> ˙˙ OBJ2ASM mi zaledi masinu u svim uslovima ):
>> >> Ti si valjda drugi koji se zali na isti. (?) Medutim, meni *ne
>> >> zaledi* masinu! Cak stavise, daje lepe .asm-cice :) Dakle, nije
>> radi se u stvari o razlicitim "masinama", najverovatnije
>> dr.grba i bojt imaju sporije masine, pa, dok obj2asm
>> procesira kod .obj fajla (nakon prvih pet-sest redova koje
>> ispise), dakle pre nego sto nastavi, protekne neuobicajeno
>> dugo vreme. prema tome - sacekati.
Ne znam za dr.grbu al' ja imam VLB DX2/66. žak sam i čekao jedno
10ak minuta (zazvonio mi telefon baš kad se OBJ zaglavio). Probao
sam ga i na još dve 486/33 i jednoj 486/50 i ponaša se isto. Sad,
ako treba nabaviti Pentium da bi to proradilo za ljudskoga veka,
će nabavime. ;)
razno.338bulaja,
│radi se u stvari o razlicitim "masinama", najverovatnije dr.grba i
│bojt imaju sporije masine,
└───
:)))) Sumnjam da Bojt ima sporiju masinu, ako vec nije uzeo prvog
Pentiuma u gradu, zabrinucu se za njega :).
razno.339dr.grba,
>> Ne znam za dr.grbu al' ja imam VLB DX2/66. žak sam i čekao jedno
>> 10ak minuta (zazvonio mi telefon baš kad se OBJ zaglavio). Probao
>> sam ga i na još dve 486/33 i jednoj 486/50 i ponaša se isto. Sad,
Kod mene tunjavi 286. Kad budem raspoložen, daću mu pola sata ili sat ako ima
neki dobar film (: Javiću ishod.
razno.340djelovic,
Evo jednog zgodnog programčeta za sve čije aplikacije rade pod mrežom:
SHARECPY
========
Ovaj program vam dopušta da iskopirate fajlove iako ih možda za to
vreme koristi neka druga aplikacija. Pri tom, on prvo sve fajlove koje
treba kopirati otvori u SHARED modu i zaključa ih, pa tek onda počinje sa
kopiranjem tako da se pravi potpuno ažurna kopija stanja u kome su se te
datoteke nalazile.
Sintaksa: SHARECPY datoteke direktorijum
Primer: SHARECPY *.dbf *.ntx c:\tmp
Program sam inače napravio da bi si uštedeo obilazak trospratne zgrade
i nešto glasnih žica ("Hoćete li molim vas da izađete iz aplikacije na pet
minuta?") :) svaki put kada mi treba da napravim kopiju podataka ili da
dodam neku izmenu.
Meri nju jir!
sharecpy.ziprazno.341kriss,
˙˙ Kod mene tunjavi 286. Kad budem raspoložen, daću mu pola sata
˙˙ ili sat ako ima neki dobar film (: Javiću ishod.
To je ono za OBJ2ASM :)
Mašina 386/40, a u memoriji se nalazi:
Upper:
RAMDRIVE
STACKER
GMOUSE
C:ĐPCKWIKĐSUPERPCK.EXE /S:1024 /O+ /D-
VESA C:ĐUTILITYĐVESA.EXE
DOSEDIT C:ĐUTILITYĐDOSEDIT.COM
NNANSI D
SNIPPER
SKY 2
DOSKEY /BUFSIZE=1024
BREAKL E:ĐBATĐBREAKL.COM
& qemm 6.02 sve to drži na okupu :) (ma kakva sedmica, šta će mi! :)
vreme:
oko 2 sekunde za obj fajl veličine cca. 2300 bajtova, i to sa sve
smeštanjem u fajl (obj2asm trtmrt > trtmr.asm).
P.S. I to sve radi iz sor shell-a (dos)!! Pa ko ne veruje, može
da dođe na simpatičnu kirby ;> prezentaciju :)
P.S.2. Ako je nekom baš nešto hitno, a ne može da asm-uje obj,
neka mi baci na mail i dobija asm u roku od 12 sati :) Al samo
najvažnije primam :)
razno.342rakac,
Zanima me da li neko ima specifikaciju Hudson i JAM formata baza poruka za
Remote Access (2.00/2.01) sa nekim objasnjenjima oko svrhe i koristnja ^A
kludge lines-a.Potrebni su mi radi pisanja Mail Door-a za Remote Access koji za
razliku od ovih koji trenutno postoje na nasim prostorima raditi normalno!
Unapred zahvalan,
Rakac
P.S. Svim korisnicima zelim srecnu Novu godinu !
razno.343mstanic,
>> Da li bi neko mogao da mi objasni šta je to
>> "metakompajler" i kako radi ? I da li postoji i
>> "metaasembler"
Zar je moguće da na Sezamu niko ne zna?
razno.344dejanr,
>> Da li bi neko mogao da mi objasni šta je to
>> "metakompajler" i kako radi ? I da li postoji i
>> "metaasembler"
Obe reči mogu da znače dosta toga. "Meta" se odnosi na dve generacije
stvari - jedna generacija je "nešto", a viša, meta generacija je ono
pomoću koga se to "nešto" definiše. Recimo, programski jezik i jezik
kojim se definiše programski jezik. Znači, meta kompajler bi bio nešto
što bi, recimo nekom vrstom makro procesora, obezbedilo definisanje
samog jezika koji se posle prevodi. Takve usluge obezbeđuju mnogi
savremeni kompajleri, do nekih granica. Ne znam da li su te granice
takve da bi se oni smeli nazvati "meta-kompajlerima" ili ne.
Postoje i metaasembleri, na istu logiku.
Bojim se da ćeš za detalje morati da pitaš nekoga ko je skorije polagao
Sistemsko programiranje, ja sam to poodavno učio pa se pozaboravljalo.
Uglavnom, zadaci iz meta-nečega su obično smatrani za najteže ;)
razno.345mzdravkovic,
9š Da li neko moze da mi preporuci neki program koji radi na principu
screen saver-a, i koji ce nakon odredjenog vremena (mirovanja racunara)
startovati neki odredjeni com ili exe program .
razno.346djelovic,
> Da li neko moze da mi preporuci neki program koji radi na principu
> screen saver-a, i koji ce nakon odredjenog vremena (mirovanja racunara)
> startovati neki odredjeni com ili exe program.
Potraži u MISC ili UTILITY direktorijumima, tamo sam video neki takav
program.
razno.347eotek,
>>> >> >> ˙˙ OBJ2ASM mi zaledi masinu u svim uslovima ):
well, sad se i meni zaglavio ;)
nakon malo eksperimentisanja nekako mi se cini da ne podnosi
optimizovan kod. prema tome, sorry za "ponidashtavanje" masina.
inace do sada najbolji rezultat: .obj od 22350 u .asm od
113211 kb.
ovo mu dodje i kao neki hint za zastitu, prema tome jedan
/Os prekidac kod kompajliranja i jedno exepack (protiv sourcerna)
mogu da ucine nesto (do sledeceg razbijaca, koji se nece zagla-
vljivati ni u najtesnjem kodu ;).
etsc
--> can't have them all ...
razno.348bulaja,
│Zanima me da li neko ima specifikaciju Hudson i JAM formata
│baza poruka za Remote Access (2.00/2.01)
└───
Pogledaj file struct.200 (na Sezamu se nalazi u ra200.a02),
trebalo bi da ima opis strukure za sve datoteke koje RA koristi.
razno.349rakac,
Da tamo ima nesto o strukturi Hudson formata, ali nema nista o JAM-u i nema
nikakvih objasnjenja !
U svakom slucaju hvala ti !
Pozdrav,
Rakac
razno.350mdimitrijevic,
Za sve one koje interesuje programiranje DMA. Neka pogledaju fajl SBF3.ZIP
na Imtelu i drugim BBS-ovima. Taj fajl sluzi za programiranje Sound Blaster
karti ali u njemu se nalazi i datoteka koja sluzi za rad sa DMA i u ASM-u je.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
razno.351niklaus,
(:> inace do sada najbolji rezultat: .obj od 22350 u .asm od
(:> 113211 kb.
Vidim li dobro, ili si greškom napisao 113 MEGAbajta?! (8
(:> ovo mu dodje i kao neki hint za zastitu, prema tome jedan
(:> /Os prekidac kod kompajliranja i jedno exepack (protiv sourcerna)
Koju optimizaciju radi "s"?
Može li neko da mi objasni logiku EXEcutable kompresora?
(:niklaus:)
razno.352eotek,
> (:> 113211 kb.
113,211 kb
> Koju optimizaciju radi "s"?
na velicinu fajla
> Moze li neko da mi objasni logiku EXEcutable kompresora?
otprilike: ako u .exe napr. ima upisanih 40 istih znakova
zaredom (najcesce nule), on napise nesto u stilu 40 x 0 i
- pretpostavljam - upise neku funkciju koja ce taj "izraz"
obraditi, sto ponekad moze imati kontra efekat, pa da konacna
verzija bude duza.
razno.353mzdravkovic,
>> > Da li neko moze da mi preporuci neki program koji radi na
>> > principu screen saver-a, i koji ce nakon odredjenog vremena
>> > (mirovanja racunara) startovati neki odredjeni com ili exe
>> program.
>>
>> Potrazi u MISC ili UTILITY direktorijumima, tamo sam video neki
>> takav program.
Da, u UTILITY direktorijumu ima VSAVE. Medjutim, on samo zacrni
ekran, a meni bi trebalo da startuje neki com, exe ili bat program .
razno.354bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\UTILITY\*.*
----------------------
ngp31 zip 11317 NG Print v3.1: stampanje Norton Guides (NG) datoteka
This program "Prints" Norton Guide databases, and was written
after much questions about Printing Norton Guides, especially by the
Clipper 5.01 users, whose documentation came fully in NG files. It will
print any Norton Guide (.NG) file, if not, please do not hesitate to
contact me as to work out what the problem is.
razno.355bearboy,
> Može li neko da mi objasni logiku EXEcutable kompresora?
Very smiple :) Kompresija je klasicna, a dekompresija se vrsi u memoriju,
i jumpne se na pocetak otpakovanog paketa. Otprilike :)
razno.356niklaus,
(:> Za sve one koje interesuje programiranje DMA. Neka pogledaju fajl
(:> SBF3.ZIP na Imtelu i drugim BBS-ovima. Taj fajl sluzi za
(:> programiranje Sound Blaster karti ali u njemu se nalazi i datoteka
(:> koja sluzi za rad sa DMA i u ASM-u je.
Hvala na pointeru, nisam ni primetio da se i to nalazi u toj arhivi, odn.
da sam imao takvo nešto kod sebe. Malo sam se promrdao, pa sam i našao ponešto:
WHAT IS D.M.A.?
Consider the problem of moving a large amount of data to or from an I/O
device. This requirment is commonly encountered in the operation of many
peripheral devices (disk drives, for example) that are constantly moving
large amounts of data into and out of memory. An ovious way of making
the transfer would be a short program which for an input operation might
read a byte from the I/O port into the accumulator (AX register) of the
8088 processor, and then move the data from the AX register to a memory
location to store it. In addition, we have to keep track of the memory
locations where the data is going. By far the simplest way of handling
this is to lay the data down in continuous blocks locations within a block
of memory, using one of the processor's index registers to control the
address. Each time a byte is transfered, the index register(usually the
DI or Destination Index register) is incremented or decremented to point
to the next location. A typical example assembly language program to do
this might be as follows:
-----------------------------------------------------------------------
SETUP: MOV AX,SEGMENT ; setup segment of memory transfer
MOV DS,AX
MOV DI,OFFSET ; setup start address within segment
MOV CX,COUNT ; setup # of bytes
MOV DX,IOPORT ; DX = I/O port address
READ: IN AL,DX ; read byte from I/O port (8)
MOV ŠDIĆ,al ; store data (10)
INC DI ; increment index (2)
LOOP READ ; continue till CX = 0 (17)
CONT: ...... ; yes, continue with program
------------------------------------------------------------------------
The opposite oeration of transfering data from memory to an I/O port is
essentually similar. The numbers in parentheses following the READ: label
are the number if processor clock cycles required to execute each instruction,
with a total of 37 processor clock cycles required to execute the entire
read segment. On a standard IBM PC, the clock runs at 4.77 MHz, corresponding
to a clock cycle period of 210 nanoseconds, and the loop takes 37 cycles or
7.8 microseconds to execute. This would be the fastest we could transfer each
byte. Note also the following:
1. The processor is tied up 100% of the time in transferring data; it cannot
execute any other part of the program while the transfer is underway.
2. The rate at which the data is transferred is controlled by the processor
clock and may not correspond to the rate at which the I/O device wants
to handle the data. This can be circumvented by polling the I/O device
to see if it is ready, or having the I/O device generate a hardware
interrupt; but either of these adds further code to the routine which
will slows down the transfer rate even further. In practice because of
all the stacking of registers that occurs when a hardware intrrupt is
processed, it is impossible to handle data transfers rates much above
5 to 10 Khz using interrupts.
3. If the processor has to handle an interrupt from one device while it is
involved in handling a data transfer to another device then the delays
involved may cause it to miss data, or at least will cause the
discontinuitly in the data flow.
It would be nice to have a way of transferring data without involving the
processor so it can be freed up as much as possible to attend to execution
of the program. It wouldalso be a plus if we could speed the transfer rate
up and be able to control the rate easily. Since all we want to do is move
a byte directly to/from an I/O port from/to memory without any sort of
processing on the way, we are better off not using the processor at all, but
instead proving special hardware that will accomplish this commonly required
task. The process of connecting an I/O device directly to memory is known
as Direct Memory Access (D.M.A.), and the hardware that controls this process
is known as the D.M.A. controller, which the case of the IBM PC is the function
of the 8237 chip on the system board.
THE MECHANICS OF A D.M.A. TRANSFER
What happens when a device wants to transfer data to/from memory? The first
step is for the device to send a signal known as a D.M.A. REQUEST (DREQ for
short) to the D.M.A. controller. The processor normally has control of the
computer's address and data busses as well as control signals such as memory
read/write (MEMR & MEMW) and I/O read/write (IOR & IOW) lines. To accomplish
a D.M.A. transfer, control of these lines must be passed to the D.M.A.
controllers. On receipt of the DREQ, the D.M.A. controller in turn issues
a HOLD REQUEST to the processor. As soon as it is able to, when it has
partially completed the instruction it is currently executing, the processor
issues a HOLD ACKNOWLEDGE signal to the D.M.A. controller, and simultaneously
disconnects itself from the address, data and control busses. This process
is technically known as "TRI-STATING" as the connections to the processor
assume a third, open circut state, compared to thier usual binary states of
1's and 0's or highs and lows. On receipt of the HOLD ACKNOWLEDGE, the D.M.A.
controller goes to work. It realeases its own connections to the address and
control busses from thier tristate condition, asserting a valid memory address
from an internal counter and then issues a D.M.A. ACKNOWLEDGE (DACK) signal
to the I/O device followed by a simultaneous IOW and MEMR for data outpu, or
IOR and MEMW for input. The perepheral in turn responds to the DACK and IOR
or IOW signals by placing or recieving data on the data buss effecting a
transfer directly to/from meory. On completion of the MEMR/IOW or MEMW/IOW
from the D.M.A. controller, the controller removes DACK, releases HOLD
REQUEST, tristates its own address and control lines, and increments or
decrements its internal address counter ready for the next transfer. The
processor in turn regains control of the busses, continuing execution execution
of the next instruction. From the assertion of the DREQ to completion of the
cycle takes about 2 to 5 microseconds, depending on the length of the
instruction that the processor happens to be engaged in on receipt of the
DREQ. The accual amount of time between instructions that the processor
loses the buss to the D.M.A. controler is even less, about 1 microsecond.
The effect on program execution is minimal even when transferring data at
very high rates which can approach 350,000 bytes/sec on the IBM PC. To
prevent the D.M.A. controller from 'hogging' the busses if the DREQ is
held constantly high, the controller always allows the processor to perform
at least part of an instruction between each D.M.A. transfer, so that even
operating "flat-out", D.M.A. cannot grab much more than 30% of the buss
bandwidth.
In order to perform D.M.A. operations, the perpheral must include hardware
that generates the DREQ and responds to the DACK. The D.M.A. controller, on
the other hand, is a system component that is a standard feature of the IBM PC
architecture. Most compatibles also include the D.M.A. controller, with the
execption of the TI Professional.
It is important to appreciate that the D.M.A. controller sets the dunamics
of the D.M.A. transfer, that there is nothing in the peripheral I/O device
that can alter the maximum speed at which the controller will handle data.
There are some surpising side effects of this, in particular the IBM PC/AT,
which is genrally 3 times faster than a standard PC or PC/XT, is actually
slower at D.M.A. transfers because its controller operates at 3 MHz instead
of 4.77 MHz on the PC. On the other hand, it can also perform 16-bit
transfers on its extended data buss, as well as 8-bit transfers on PC
compatible section of its data buss which with the right hardware can make
up for the slower transfer rate. Although they can operate in D.M.A. mode
in the PC/AT, many boards perform word (16-bit) transfers by making two
sequential byte (8-bit) and so are unable to take advantage of the AT's
extended buss; this being the price paid for PC compatibility.
D.M.A. LEVELS
Although we have discussed the operation of a single device using the D.M.A.,
it is custom to cater to the needs of several devices by providing several
D.M.A. channels, each one dedicated to a peticualar device. The 8237 provides
four seperate D.M.A. channels, known as levels 0 through 3. Correspondingly,
there are 4 D.M.A. request lines, DACK 0-3. These lines are prioritized
according to two possible protocols set by a bit in the controller command
register, either fixed priority, either fixed priority where lower D.M.A.
levels have higher priority than higher levels, or rotating priority, where
each level takes turn at having the highest priority. The PC BIOS sets the
8237 to operate in fixed priority mode on power up, and it is inadvisable
to change this. The PC/AT adds to the number of D.M.A. channels by using
two 8237 D.M.A. controllers. Since one channel is used to cascade one
controller into the other, this is acually adds an additional 3 channels,
all of which appears on the 16-bit additional expanision connectors of the
PC/AT and dedicated to 16-bit transfers.
Apart from its uses for high speed data transfer, the D.M.A. controller
includes counter hardware that cycles through the memory addresses, so as a
byproduct of its design, it can also be used to refresh dynamic memory, saving
the cost of a separate memory refresh controller. This is what IBM chose to
do in the PC, and on all models Level 0 performs this function with the
DREQ being driven from counter 1 of the 8253 timer at a 15 microsecond
intervals. The complete assignmentes for the levels are as follows.
For all machines, these levels are capable of 8-bit transfers:
Level 0 - Memory Refresh
Level 1 - Not assigned and usally avalible, Certain local
area network interfaces may use this level
Level 2 - Used by the floppy disk controller and not free
for any other purpose
Level 3 - May be used by the hard disk controller on some
PC/XT models. On floppy disk only, PC/AT and some
PC/XT machines, this level is free for other uses.
For the PC/AT only, these levels are capable of 16-bit transfers:
Level 4 - used for cascading
Level 5-7 - Avalaible on AT special connections
(:niklaus:)
ps U sledećem broju, kako se ta čuda (DMA kanali) i programiraju...
pps Svima kojima smetaju ovako dugačke poruke (čitaj: ipak obilate _korisnim_
podacima), neka udare 'resign' na temu, jer će toga biti još... (:
ppps Nadam se i (mojih) programa.
razno.357dragisha,
-> Sintaksa: SHARECPY datoteke direktorijum
->
-> Primer: SHARECPY *.dbf *.ntx c:\tmp
Izgleda baš 4Dos-ovski:).
Evo i od mene jedno programče, napravljeno za potrebe jorad-a, the
clipper programera:) i trebalo bi da omogućava jedinstvenu numeričku
identifikaciju za svaki od nodova na kojima se program vrti. (Ko razumije
shvatiće:). Poziva se iz Clipper programa kao DOS externi program i vraća
exit code jednak toj identifikaciji. Zahtijeva podešavanje jedne linije u
okviru .RED fajla.
Nadam se da je jasno:).
--
[In case of dire emergency read manual.]
identify.ziprazno.358dragisha,
-> >> Da li bi neko mogao da mi objasni šta je to
-> >> "metakompajler" i kako radi ? I da li postoji i
-> >> "metaasembler"
->
-> Zar je moguće da na Sezamu niko ne zna?
Ne mogu baš da se sjetim definicija, ali evo malo priče.
Poanta je da se definiše jezik za definisanje jezika (ha:), onda tim
jezikom opiše ciljni jezik i tim generatorom (metakompajlerom) to obradi i
iz toga generiše sors kompajlera za taj ciljni jezik. Imam jedan takav
metakompajler, u C i M2 sorsu i može da generiše kompajlere u C i M2. Ima i
definicije nekoliko jezika, a dovukao sam i neki m2c, generisani prevodilac
sa M2 na C. Tim m2c su i pravili C verziju:). Mali problem je što fale neki
parčići, a nikako da stignem da to dopunim. Ono što sam probao (neke
generalne stvari + REX) djeluje fino. REX je inače nešto kao LEX ali je
mnogo složeniji i moćniji.
BTW, to što imam je freeware do generatora back end-ova (generatori
izlaznog koda), a za to autor traži 500 DEM. Samo što ne znam u kakvom je
to sada stanju jer su moje informacije i fajlovi stari nekoliko godina. Oni
su radili na SUN-u, ali sam nedavno našao podatak o tome da već radi na
djgpp (GNU C++ za PC).
Literatura... Bio je neki Crafting a Compiler ili slično prije par godina
u prodaji.
--
[If code was meant to be portable, it'd have wheels...]
razno.359pedjak,
> P.S.2. Ako je nekom baš nešto hitno, a ne može da asm-uje obj,
> neka mi baci na mail i dobija asm u roku od 12 sati :) Al samo
> najvažnije primam :)
Meni se desilo par puta da obj2asm jednostavno odbije da asm-uje
neke obj fajlove, a oni su savršeno ispravni, čak se distibuiraju u
nekim SW paketima. Ima li leka ? ;)
razno.360bstevan,
Zdravo !
Interesuje me u vezi Visual Basic for Win V 3.0,
koliko zauzima prostora na disku pri instalaciji, koji
je Windows verzija potrebna ja imam staru 2.1.
Dali trebam da predjem na 3.0 ili 3.1 ?
pozdravÚ,
BSTEVAN
razno.361markom,
■■■ Interesuje me u vezi Visual Basic for Win V 3.0,
■■■ koliko zauzima prostora na disku pri instalaciji, koji
■■■ je Windows verzija potrebna ja imam staru 2.1.
■■■ Dali trebam da predjem na 3.0 ili 3.1 ?
Da bi radi sve što može, treba ti Win 3.1, sa 3.0. ne možeš da koristiš OLE 2.0
Pri instalaciji zauzima između 20 i 25 Mb, puna instalacija, s tim da meni zau-
zima manje od 15 ;)
Marko
P.S. Gde nađe Win 2.1, majke ti ?
razno.362mstanic,
>> BTW, to što imam je freeware do generatora back end-ova
>> (generatori izlaznog koda), a za to autor traži 500 DEM.
Shvatio sam, a to sam i pretpostavljao. Hvala tebi i
Dejanr-u na objašnjenju.
Imam neki metakompajler (i metaasembler, mislim) u sorsu, a
bez neke dokumentacije, pa rekoh da malo proučim o čemu je
reč kad budem imao vremena.
razno.363mstanic,
>> pps Svima kojima smetaju ovako dugačke poruke (čitaj:
>> ipak obilate _korisnim_ podacima), neka udare 'resign' na
>> temu, jer će toga biti još... (:
Drago mi je što si našao ono što si tražio.
Priznajem da me ponekad nerviraju duge poruke, ali me mnogo
više nerviraju kratke poruke bez ikakvog sadržaja.
Samo ti piši, ako ne koristi meni, koristiće već nekom.
razno.364kriss,
˙˙ Meni se desilo par puta da obj2asm jednostavno odbije da
˙˙ asm-uje neke obj fajlove, a oni su savršeno ispravni, čak se
˙˙ distibuiraju u nekim SW paketima. Ima li leka ? ;)
Pošalji ih, ako nisu deo paketa NASA.EXE ;> pa ćemo videti :)
Trebalo bi da je sve OK, bar ja nisam našao obj koji do sada nije
'prošao'. Naravno, na mejl dobiš asm :)
razno.365dr.grba,
>> P.S. Gde nađe Win 2.1, majke ti ?
Ja imam Win 2.0, sve sa knjigom (:
Ne, nije na disku (:║■
razno.366niklaus,
(:> Priznajem da me ponekad nerviraju duge poruke, ali me mnogo
(:> više nerviraju kratke poruke bez ikakvog sadržaja.
Evo još, samo da ne nerviraju... (:
Port Description
▀▀▀▀ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
000H-01fH DMA (Direct Memory Access) controller See DMA Ports
020H-03fH Interrupt Controller
==============================================================================
DMA (Direct Memory Access) is used for high-speed data transfers between I/O
devices and memory without intervention of the CPU. It is typically employed
by diskette and hard disk drivers, but it could be used for streaming tape or
any other device as long as it does not interfere with the operation of other
standard devices.
The original PC supports four 8-bit DMA channels, across a 20-bit address
space, using an Intel 8237A DMA controller chip. The ŢATŮ supports 7 DMA
channels by cascading a second 8237A DMA controller. The differences between
PC and AT DMA are covered at the end of this section.
Channel Usage in PC and XT
▀▀▀▀▀▀▀ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
0 memory refresh (highest priority)
1 not used
2 diskette adapter
3 hard disk adapter (lowest priority)
Port Description
▀▀▀▀ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
000H-007H DMA base address an offset registers
All are 16-bit registers: read/write the low byte, then the high byte
at the same I/O port. Base addresses are offsets from a DMA Page (see
below).
000H Write: DMA channel 0 base address (also sets current address)
Read: DMA channel 0 current address
001H Write: DMA channel 0 base address and word count
Read: DMA channel 0 current word count
002H Write: DMA channel 1 base address
Read: DMA channel 1 current address
003H Write: DMA channel 1 base address and word count
Read: DMA channel 1 current word count
004H Write: DMA channel 2 base address (diskette adapter)
Read: DMA channel 2 current address "
005H Write: DMA channel 2 base address and word count "
Read: DMA channel 2 current word count "
006H Write: DMA channel 3 base address (hard disk adapter)
Read: DMA channel 3 current address "
007H Write: DMA channel 3 base address and word count "
Read: DMA channel 3 current word count "
■■■■ ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■
008H-00fH DMA control/status registers
008H Write: DMA command register
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ │ │ │ │ │ │ │ ║
ËĎ┴Ď┴Ď┴Ď┴Ď┴Ď┴Ď┴ĎŻ bit
║ ║ ║ ║ ║ ║ ║ ╚═ 0: 1=enable memory-to-memory DMA (ch0═ch1)
║ ║ ║ ║ ║ ║ ╚═══ 1: 1=enable Ch0 address hold
║ ║ ║ ║ ║ ╚═════ 2: 1=disable controller
║ ║ ║ ║ ╚═══════ 3: 1=select compressed timing mode
║ ║ ║ ╚═════════ 4: 1=enable rotating priority
║ ║ ╚═══════════ 5: 1=select extended write mode; 0=late write
║ ╚═════════════ 6: 1=select DRQ sensing as active high; 0=low
╚═══════════════ 7: 1=select DACK sensing as active high; 0=low
Read: DMA status register
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ │ │ │ │ │ │ │ ║
Ë─┴─┴─┴─┴─┴─┴─┴─Ż bit
╚══╦══╝ ╚═════╩═ 0-3: channel 0-3 has reached terminal count
╚════════════ 4-7: channel 0-3 has a request pending
009H Write: request register
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ unused │ │ ║
Ë─┴─┴─┴─┴─┴Ď┴─┴─Ż bit
║ ╚═╩═ 0-1: select channel (00=0; 01=1; 10=2; 11=3)
╚═════ 2: 1=set request bit for channel; 0=reset request
00aH Write: single mask bit register
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ unused │ │ ║
Ë─┴─┴─┴─┴─┴Ď┴─┴─Ż bit
║ ╚═╩═ 0-1: select channel (00=0; 01=1; 10=2; 11=3)
╚═════ 2: 1=set mask for channel; 0=clear mask (enable)
00bH Write: mode register
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ │ │ │ │ │ │ │ ║
Ë─┴─┴Ď┴Ď┴─┴─┴─┴─Ż bit
╚╦╝ ║ ║ ╚╦╝ ╚═╩═ 0-1: select channel (00=0; 01=1; 10=2; 11=3)
║ ║ ║ ╚══════ 2-3: transfer type (00=verify=Nop; 01=write; 10=read)
║ ║ ╚═════════ 4: 1=enable auto-initialization
║ ╚═══════════ 5: 1=select address increment; 0=address decrement
╚══════════════ 6-7: 00=demand mode; 01=single; 10=block; 11=cascade
00cH Write: clear byte pointer flip-flop. Any write clears the flip-flop so
that the next write to any of the 16-bit registers is decoded as
the low byte. The next is the high byte, then next is low, etc.
00dH Write: master clear. Any OUT clears the ctrlr (must be re-initialized)
Read: temporary reg. Last byte in memory-to-memory xfer (not used)
00eH Write: Clear mask registers. Any OUT enables all 4 channels.
00fH Write: master clear. Clear or mask any or all of the channels.
Í7┬6┬5┬4┬3┬2┬1┬0Ě
║ │ │ │ │ ║
Ë─┴─┴─┴─┴Ď┴Ď┴Ď┴ĎŻ bit
║ ║ ║ ╚═ 0: 1=mask channel 0; 0=enable
║ ║ ╚═══ 1: 1=mask channel 1;
║ ╚═════ 2: 1=mask channel 2;
╚═══════ 3: 1=mask channel 3;
Read: temporary reg. Last byte in memory-to-memory xfer (not used)
■■■■ ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■
081H-08fH DMA page registers.
To select a starting address for a DMA operation, do an OUT to the page
register (ports 81H-83H) for the selected channel then set the base
address (ports 00H-07H) for the channel. A page register is set with a
4-bit value that represents bits 16-19 of the 20-bit DMA address. Since
the current address is a 16-bit value, it is not possible to cross a 64K
boundary (eg, address 1000:0, 2000:0, etc.) with a DMA operation.
081H Channel 2 page register (diskette DMA)
082H Channel 3 page register (hard disk DMA)
083H Channel 1 page register
▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
┌─────────┐
│ŢATŮ DMA │ The DMA system on the AT is basically upwardly-compatible with PC
└─────────┘ and XT DMA. In addition to the four 8-bit channels of the PC, the
AT adds a second 8237A-5 DMA controller which supports channels 4-7.
Channel Usage in AT
▀▀▀▀▀▀▀ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
0 spare ─┐
1 SDLC (Synchronous Data Link Control) Ă═ 8-bit DMA channels
2 diskette adapter │ │
3 hard disk adapter ─┘ │
4 (controller 2) cascade for controller 1 ─┐ │
5 spare Ă═ 16-bit DMA channels │
6 spare │ │
7 spare ─┘ │
│
■■■■ ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■│
081H-08fH DMA page registers. On the AT, all 8 bits of the Page registers are│
used. They become the high 8-bits of a 24-bit address space (with the │
low 16-bits being set in a channel's base/current address register). │
The page size is 128K (64K words) so DMA transfers must not cross a 128K│
boundary (eg, address 2000:0, 4000:0, 6000:0, etc.) │
│
081H Channel 2 page register (diskette DMA) (address bits 16-23) │
082H Channel 3 page register (hard disk DMA) (address bits 16-23) │
083H Channel 1 page register (address bits 16-23) │
087H Channel 0 page register (address bits 16-23) │
089H Channel 6 page register (address bits 17-23) │
08bH Channel 5 page register (address bits 17-23) │
08aH Channel 7 page register (address bits 17-23) │
0ceH Channel 7 current word count
■■■■ ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■
0d0H-0dfH ŢATŮ DMA control/status registers
Jel' može? (:
(:niklaus:)
razno.367gari,
Potreban mi je source u bilo kom programskom jeziku za
realizaciju serijske komunikacije po protokolu X-25,
odnosno knjige, uputstva i slicno...
Treba mi za faks i hitno mi je, help me !!!!
pozdrav, Gari.
razno.368djelovic,
Zna li ko kako da na mrezi utvrdim username trenutnog korisnika? Neka vrsta
whoami funkcije.
razno.369dragisha,
-> >> BTW, to što imam je freeware do generatora back end-ova
-> >> (generatori izlaznog koda), a za to autor traži 500 DEM.
->
-> Shvatio sam, a to sam i pretpostavljao. Hvala tebi i
Ne kontam šta si shvatio iz ovoga citiranoga, ali nema veze:). Nadam se
da nisi shvatio da JA tražim te marone!?:)))
Ovaj Compiler Toolbox što imam je nekompletan. Dio koji imam je freeware,
a radi front-end komponente. Da bi se kompletirao...
Zauzima oko 1.6 Mb arhiviran:) i ima ga u Beogradu kod m.dzigurskog.
--
[Gun control: Keep the muzzle pointed at the target.]
razno.370mstanic,
>> Treba mi za faks i hitno mi je, help me !!!!
Možeš li malo konkretnije. Možda mogu pomoći.
razno.371demil,
Da li neko zna razlog zbog kojeg u batch file neće da radi
prelazak na drugi drive (d:)?
Ovo je problem na jednoj novoj 486 mašini u firmi, a takve
batch file su dosada nebrojeno puta standardno radile na
mnogim drugim mašinama pri istim ostalim parametrima
(memorija, diskovi i sl.) (drive D je stacker drive).
Ima li nekog rešenja, ovaj problem izgleda veoma nelogičan
(bez veze)?
Demil
P.S. Ovo pitanje je postavljeno u PC.USER i ostalo bez adekvatnog
odgovora...
razno.372mjova,
> Zna li ko kako da na mrezi utvrdim username trenutnog
> korisnika? Neka vrsta whoami funkcije.
na sezamu ima negd emali .pas koji bi trebalo tome da služi. nisam
imao prilike da ustanovim da li radi ispravno jer nije hteo da radi na
lite modelu.
onda sam uzeo interapte i prelistao sve... ispostavilo se da nešto
nije baš potpuno isto kao na pravoj mreži.
dakle, ako možeš, ovo zaboravi.
razno.373iboris,
Ł Da li neko zna razlog zbog kojeg u batch file neće da radi
Ł prelazak na drugi drive (d:)?
Ł (memorija, diskovi i sl.) (drive D je stacker drive).
Lepo ti neko reče pogledaj da li ti je mount-ovan stacker drive.
razno.374majkl,
> Zna li ko kako da na mrezi utvrdim username trenutnog korisnika?
> Neka vrsta whoami funkcije.
Uz poruku je paskal program (sors i izvršni), proban na novelu
ver. 3.11. Daje broj konekcije i username trenutnog korisnika
i listu ostalih na mreži.
who.ziprazno.375zolika,
HITNO!
Najlepše bih molio svakoga ko ima algoritme za rad sa AVL stablima
(umetanje elementa i brisanje) da mi što pre javi ili u privatnu poštu
ostavi odgovarajuće algoritme. Naročitio podvlačim da mi je bitno slanje
u MAIL jer se retko javljam na SEZAM.
Stvar je vrlo hitna, te apelujem na sve dobronamerne ljude :-)))
da mi pomognu.
Unapred zahvalan,
Zolika
razno.376dragisha,
-> Zna li ko kako da na mrezi utvrdim username trenutnog korisnika? Neka
-> vrsta whoami funkcije.
GetConnectionNumber()
regs.h.ah = 0xDC;
int86(0x21, ®s, ®s);
connect_num = regs.h.al;
GetConnectionInformation()
struct {
unsigned int request_length;
unsigned char subfunction;
unsigned char buffer_connect_num;
} request_buffer;
struct {
unsigned int reply_length;
unsigned long object_id;
unsigned int object_type;
char object_name [48];
char login_time [7];
} reply_buffer;
request_buffer.request_length = 2;
request_buffer.subfunction = 0x16;
request_buffer.buffer_connect_num = connect_num; /* prethodna funkcija *
/
reply_buffer.reply_length = 61;
regs.h.ah = 0xE3;
sregs.ds = FP_SEG ( (void far *) &request_buffer );
regs.x.si = FP_OFF ( (void far *) &request_buffer );
sregs.es = FP_SEG ( (void far *) &reply_buffer );
regs.x.di = FP_OFF ( (void far *) &reply_buffer );
int86x (0x21, ®s, ®s, &sregs);
printf("The User ID is %s\n", reply_buffer.object_name);
Radi na velikom Novellu. Za mali Novell kao i za sve ostale mreže moraće
drugi kod. Što reče mjova, batali ako ikako možeš!
--
[I'm gonna plead insanity, what about you?]
razno.377mstanic,
Evo malo da razmislimo koji nas razlozi navode da
programiramo.
hamintro.ziprazno.378ognjen,
[ppekovic, SEZAM.6:pitanja, 2.116]
)-> To sto pise Copyright ne govori nista o tome da li je neki
)-> program (font) PD, SW ili komercijalni.
Hmmm? Pa, sta znaci? Po cistoj logici, Copyright ("pravo na
kopiranje"?) znaci da se samo uz dozvolu autora taj program moze
distribuirati... Ili, mozda gresim?
razno.379mdimitrijevic,
Da li bi mogao neko ko ima pristup stranim BBS-ovima da pogleda postoje li
neke biblioteke i sl. za rad sa sprajtovima na VGA 320x200x256 modu za C.
Postoji nesto za PASCAL. To je TPU ANIVGA11. Koji koristi 4 strane VGA
karte za skrol i slicno.
Zasto i u Jugi ne bi pravili dobre igre. Imam drugara koji odlicno crta
sprajtove smislja sve zivo ja bih programirao i eto igre. Samo je problem
manjak dokumentacije o VGA kartama.
Bilo bi lepo da svi koji mogu pogledaju "napolju" po BBS-ovima i prebace
nam ove bilo kakve TXT o VGA i slicno.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
P.S. Ako iko ima bilo sta nek mi baci ovde ili u mail.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
P.S. Potrebno mi je u C-u ili ASM-u.
P.S. Mogu lako da napisem rutine skoje raK_▀doÝe sa sprajtovima ali █je to
prilicno sporo zato sto ne znam da prebacujem stranice na VGA karti preko
portova.
razno.380peca.st,
!-> Bilo bi lepo da svi koji mogu pogledaju "napolju" po BBS-ovima i
!-> prebace nam ove bilo kakve TXT o VGA i slicno.
VGAdoc2.arj, ima ga na Sezamu u, valjda, info direktorijumu.
(a možda i pascal)
Peđa.
razno.381mdimitrijevic,
Znam za VGADOC2 ali on ne daje odgovor na moje potrebe. :) Tu imam kako da
prebacujem stranice ali za velike rezolucije i za svaki cip posebno. Meni treba
ono sto radi ANIVGA11 TPU koji prebacuje sve VGA karte u 320x200x256 u 4
stranice sto daje lep skrol u igrama i slicno.
Pozdrav,
Marjan DImitrijevic
P.S. ili kad bi neka dobra dusa koja zna dobro i PASCAL i C prebacila delove
ANIVGA koji rade na prebacivanju stranica u C. ( Podvlacim ne mislim ceo sors
od 200KB vec samo te delove )
ANIVGA11 ima na ( cini mi se ) Sezamu ili na FFS-u ( Fon File Server ).
razno.382ppekovic,
>> Hmmm? Pa, sta znaci? Po cistoj logici, Copyright ("pravo na
>> kopiranje"?) znaci da se samo uz dozvolu autora taj program moze
>> distribuirati... Ili, mozda gresim?
Ne grešiš, ali pazi i PD i SW programi se ditribuiraju uz
dozvolu autora. To lepo piše u raznim read.me i sl. Dakle, autor
treba da napiše kako se distribuira njegov program. Takođe, u
samom exe-u treba da piše Ime programa (c) Copyright
godina[-godina] ime autora/firme.
Jedino ni meni nije jasno kako to napisati u fontovima.
Paya
razno.383bulaja,
│Dakle, autor treba da napiše kako se distribuira njegov program. Takođe,
│u samom exe-u treba da piše Ime programa (c) Copyright godina[-godina]
│ime autora/firme. Jedino ni meni nije jasno kako to napisati u fontovima.
└───
U većini font formata ostavljen je jedan prostor za opis fonta i
Copyright poruke (tako je npr. kod TTF i LaserJet Soft fontova). U tom
prostoru se može pisati bilo kakav tekst, pa i Copyright autora. Samo
stavljanje nekog fonta u PD/SW status bi trebalo da bude propraćeno
odgovarajućim readme ili sličnim datotekama, pošto nema smisla sve to
pisati u samom fontu (često ni PD programi ne sadrže u samom EXE-u
napomenu o distribuciju već samo (C)).
razno.384ognjen,
)-> Takode, u samom exe-u treba da pise Ime programa (c)
)-> Copyright godina[-godina] ime autora/firme.
~~~~~~~~~~~~~~~
Sta ovo oznacava?
razno.385dtadic,
>> P.S. ili kad bi neka dobra dusa koja zna dobro i PASCAL i C prebacila
>> delove ANIVGA koji rade na prebacivanju stranica u C.
Možda bi ti pomogao neki konvertor Pascal -> C?
razno.386dejanr,
>> U većini font formata ostavljen je jedan prostor za opis fonta i
>> Copyright poruke (tako je npr. kod TTF i LaserJet Soft fontova).
Ne znam za TTF, ali kod LaserJet fontova taj prostor nije namenski
ostavljen, nego je u pitanju artefakt. Sistemsko zaglavlje ima, recimo,
60 bajta, a prvi bajt dodatno određuje dužinu zaglavlja. Neko se tu setio
da napiše recimo 80, pa onda ima još 20 bajtova koje LJ pri analizi fonta
preskoči. Tu stavi tekst kakav hoće. Međutim, mislim da to HP u početku
nije tako zamislio, nego se neko zgodno snašao - prvi fontovi koje je HP
isporučivao nisu imali nikakvu poruku niti je taj "džep" uopšte kreiran.
razno.387dejanr,
>> > Takode, u samom exe-u treba da pise Ime programa (c)
>> > Copyright godina[-godina] ime autora/firme.
>> > ~~~~~~~~~~~~~~~
>>
>> Sta ovo oznacava?
Prva godina je godina kada je prva verzija programa izašla iz tvoje
kuće. žak i ako si dao prijatelju program da testira, to se broji
u "izlazak iz kuće". Druga godina je godina kada izlazi tekuća
verzija.
razno.388markom,
■■■ )-> Copyright godina[-godina] ime autora/firme.
■■■ ~~~~~~~~~~~~~~~
■■■ Sta ovo oznacava?
Godinu nastanka prve verzije i godinu nastanka verzije u kojoj piše to što
čitaš. Ako je to na prvoj verziji, onda je besmisleno pisati i drugu godinu.
Marko
razno.389markom,
■■■ Možda bi ti pomogao neki konvertor Pascal -> C?
Imaš ?!?!?!?!?!?!
Marko
razno.390mdimitrijevic,
Moglo bi nesto da se uradi ali jadno :(.
Probacu imam valjda neki na disketama.
Ipak ako neko na stranim BBS vidi nesto slicno neka prebaciń8 ovde.
AKO NEKO IMA PRISTUP FORCE ARACIS-u NEKA PREBACI OVDE FAJL
PCINTERN.ARJ
PLEASE, PLEASE ....
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
ń8P.S. U tom fajlu izgleda ima prilicno lepih stvari u vezi ASM i C
programiranja. Fajl ima preko 200KB :(
razno.391gari,
Evo ti nesto sa rinocerosa...
pozdrav Gari.
;)
pas-to-c.ziprazno.392ndragan,
/ )-> Copyright godinaŠ-godinaĆ ime autora/firme.
/ Sta ovo oznacava?
To treba ja da pitam, jer u mom juskiju dobijam dve reči, "godinaš" i
"godinać", za koje mogu samo da naslutim značenje, ali mi ne uspeva;
žitžs a mystery to me..
Bue_ Ndragan
razno.393cipp,
Pomagajte ljudi !!! Kako iz programa podrzati rad sa handy skenerima (u ovom
slucaju Mustek G105, ali moze i New genius 4500). Ima veze sa DMA transferom,
ali idealno bi bilo ako neko nesto zna o SPI drajverima. Naime ovi novi skeneri
svi imaju "SPI DOS/WINDOWS driver". Brzo i hitno, bilo sta !!! (C/C++)
................... Unapred zahvalan,
razno.394ppekovic,
>> ■■■ Možda bi ti pomogao neki konvertor Pascal -> C?
>>
>> Imaš ?!?!?!?!?!?!
Ne znam da li ga ima na Sezamu, ali ga na FFS-u ima već skoro
godinu dana. žak mislim da imaju dve verzije.
Paya
razno.395markom,
■■■ Ne znam da li ga ima na Sezamu, ali ga na FFS-u ima već
■■■ skoro godinu dana. žak mislim da imaju dve verzije.
Pa budi ljubazan pa ga nabaci ovde ako te ne mrzi ...
Marko
razno.396ognjen,
)-> u mom juskiju dobijam dve reci, "godinas" i "godinac", za
)-> koje mogu samo da naslutim znacenje, ali mi ne uspeva;
Da si malo pogledao juski, bilo bi ti jasno... Dakle, to su
uglaste zagrade, ili:
┌ ┐
GODINA │ -GODINA │
└ ┘
Sto se reci da je druga godina opcionalna... Objasnjavo je
paya.
razno.397dr.grba,
>> )-> u mom juskiju dobijam dve reci, "godinas" i "godinac", za
>> )-> koje mogu samo da naslutim znacenje, ali mi ne uspeva;
>>
>> Da si malo pogledao juski, bilo bi ti jasno... Dakle, to su
>> uglaste zagrade, ili:
Odavno se niko nije u'vatio na komšijinu zezalicu (:
razno.398ilazarevic,
> Da si malo pogledao juski, bilo bi ti jasno... Dakle, to su
> uglaste zagrade, ili:
Pade još jedan :)
razno.399ognjen,
)-> > Dakle, to su uglaste zagrade, ili:
)-> Pade jos jedan :)
Uhhhhhhh!!! :) Mrzim vas! Sve vas mrzim! Iz dna duse! ;) Bagro
jedna ulicarska... ;)
razno.400ndragan,
/ Da si malo pogledao juski, bilo bi ti jasno... Dakle, to su
Bilo mi je jasno, ali baš mi se svidelo ovako :)
Bue_ Ndragan
razno.401gari,
>> >> Treba mi za faks i hitno mi je, help me !!!!
>> Mozes li malo konkretnije. Mozda mogu pomoci.
Kao sto Vam je sigurno poznato, protokol X-25 je jedan od
standarda upotrebljen za komunikaciju dva DTE-a (data
teminal equipment). U cilju ostvarivanja ovakve
komunikacije uspostavlja se virtuelno kolo ili permanentno
virtuelno kolo u DCE (data communication equipment) i tako
simulira fizicka END-TO-END veza izmedju dva DTE-a. Nacin
funkcionisanja DCE-a, kao ni struktura nisu ovde od
interesa. U tom smislu se DCE posmatra kao "crna kutija", a
paznja posvecuje samo vezi DCE<->DTE.
X-25 definise tri osnovna nivoa komunikacije DCE<->DTE:
1. Fizicki nivo, koji koristi protokol X-21 za
uspostavljanje veze (hand-shake) i predstavlja fizicku
proceduru za rukovanje hardverom (koga definisu X-24,
X-26/27 i ISO standard DIS 4903)...
2. Drugi nivo, koji koristi ISO HDLC (high-level data
link control) protokol i LAPB (link access procedure
balanced) proceduru za komunikaciju, a podaci se salju u
"zapakovani" u ramove (ili okvire) i ostvaruje se veza 1-1
putem jednog fizickog kanala...
3. Nivo mreze ili paketni nivo, koji podatke pakuje u
"pakete" i ostvaruje do 4096 virtuelnih kanala na jednom
fizickom. Standardom je odredjen fomat paketa i paketne
usluge...
Postoje jos cetiri nivoa koji nisu obuhvaceni protokolom
X-25.
Moji zadaci su (po prioritetu):
1) da realizujem C softver koji bi na PC-u omogucavao
funkcionisanje paketnog nivoa (sa strane DTE) i da
obezbedim simulaciju DCE-a (samo ulaza i izlaza i samo
nekoliko virtuelnih kola) zbog demonstracije
DTE1<->DCE<->DTE2. (Rec je samo o paketima MOD 8 i samo o
obaveznim paketnim uslugama.) Ovde se uzima da su usluge 2.
nivoa na raspolaganju.
2) da realizujem usluge 2. nivoa ( C softver ) pri cemu
su usluge prvog nivoa na raspolaganju.
3) da uoblicim sve to u program za prenos fajlova koji
se izvrsava na DTE-u.
Ukoliko imate bilo kakve informacije, knjige, ili sorseve
u bilo kom prog. jeziku, ili, pak, ideju gde da to sve
potrazim, molim Vas da mi javite.
Hvala.
razno.402eotek,
TRAZI SE FONT STAROSLOVENSKOG PISMA
===================================
prema mogucnosti .ttf.
to NIJE tkzv. miroslavljevo pismo, (cirilica u obliku
staroslovenskog fonta). trazeno pismo ima preko 70 slova.
nisam znao u koju konferenciju, a ovde bi trebalo da budu
najveci znalci racunarstva....
HITNO
ma se eotek
razno.403bulaja,
Kako se ukida 9. bit za definiciju karaktera u VGA text modu?
razno.404dpredovic,
> Kako se ukida 9. bit za definiciju karaktera u VGA text modu?
Definicija karaktera NEMA 9 bitova, po defaultu ono što vidiš na
ekranu kao 9. bit je pixel u boji pozadine. Ako hoćeš lepo da
složić neki logo, treba lepo da ukineš prikazivanje tog pixela.
OUT 3c4H,1
IN 3c5H,AH
OR AH,1
OUT 3c4H,1 // možda je ovo viška, probaj
OUT 3c5H,AH
Cu, Dejan
razno.406bulaja,
││Kako se ukida 9. bit za definiciju karaktera u VGA text modu?
│└───
│Definicija karaktera NEMA 9 bitova, po defaultu ono što vidiš na
│ekranu kao 9. bit je pixel u boji pozadine. Ako hoćeš lepo da
│složić neki logo, treba lepo da ukineš prikazivanje tog pixela.
└───
Znam da je 9. bit ili prazno ili dupliran 8. bit eksplicitno za
karaktere od 179 do 223 (linedraw i sl.), mozda nisam bio dovoljno
jasan sa pitanjem (ali je bar stalo u jedan red:). Hvala na odgovoru,
nadam se da je to ono sto mi je trebalo :). Btw ne treba mi za logo
(mada moze da posluzi :), vec da napravim normalnu rastersku pozadinu
(bez rupa) i lepe strelice za scroll barove :).
razno.407dejanr,
Kakvi će biti novi kompajleri za nove računare? Da li su Pentium, PowerPC i
Alpha stvorili okruženja koja će zahtevati da promenimo i najosnovnije
pojmove o kompajlerima? NOVOSTI/microb 4.526.
NOVOSTI/microb 4.527 opisuje optimizacije pre i posle kompajliranja.
Videćete zašto je potrebno da se "očigledna" konstrukcija kao što je:
do i=1,n
s=s+a(i)*b(i)
enddo
kompajlira u:
s0=0
s1=0
do i=1,n,2
s0=s0+a(i)*b(i)
s1=s1+a(i+1)*b(i+1)
enddo
s=s0+s1
NOVOSTI/microb 4.528 govori o Watcom C-u koji direktno podržava Pentium.
NOVOSTI/microb 4.529 se bavi kompajlerima za paralelno procesiranje.
NOVOSTI/microb 4.530: tipovi računara koji obezbeđuju paralelno procesiranje.
Sa posebnim osvrtom na distribuiranu deljenu memoriju.
NOVOSTI/microb 4.531: kako prepraviti postojeće aplikacije da koriste
paralelno procesiranje.
razno.408bulaja,
│OUT 3c4H,1
│IN 3c5H,AH
│OR AH,1
│OUT 3c4H,1 // možda je ovo viška, probaj
│OUT 3c5H,AH
└───
Ipak, nije to to. :( U nekim slučajevima radi, ali u nekima ne, tj.
poremeti se sinhronizacija monitora. Sa druge strane, na tim istim
monitorima bez problema rade npr. vga90 i neki programi koji sami
ukidaju taj 9. bit, sto znaci da ti portovi ipak nisu oni pravi tj.
univerzalni :). Pogledao sam vga90 (koji nije ono što mi treba, hoću
baš standardnih 80 karaktera ali sa ukinutim 9. bitom) i tamo se
koriste i neki CGA portovi. Potrudicu se da odatle iskopam nešto
korisno, ako mi uspe javiću :).
razno.409dragisha,
-> Ipak, nije to to. :( U nekim slučajevima radi, ali u nekima ne, tj.
Ne znam koju karticu imaš, kao ni kako je to na većini kartica, ali na
Trident imaš tekst modove koji podrazumijevaju ukidanje tog devetog bita.
Modovi od 50H naviše idu u parovima, jedan u paru ima deveti bit, drugi
nema. To piše i u VGADOC2.
Poznajući kompatibilnost VGA kartica, ne bi me čudilo da generalno
rješenje ne postoji:).
--
[On a clear desk you can never find anything.]
razno.410dragisha,
[Reply to PC.PROG.3/clipper:913 (djelovic)]
-> meni i C++ daleko od idealnog jezika, zbog svoje šugave C sintakse.
-> Najbliže idealu bi čini mi se bio nekakav Turbo Pascal 5.0 + objektne
-> ekstenzije identične onima iz C++-a. Na žalost, taj je voz već propušten
-> :(.
-> P.S. Da li je u Clipperu moguće odvojiti definiciju i implementaciju?
-> Ako nije, eto još jednog minusa :(.
Prilično dobro si odredio Modulu-3. Probaj da nađeš neku knjigu o njoj,
dopašće ti se. Objektne ekstenzije nisu identične, ali ima novih stvari
koje su fenomenalne. Njen exception handling đoni Windows NT, koliko
sam ukapirao iz par članaka.
Mene je C++ oduševio OO ekstenzijama i još ponečim, ali odvratnost prema
naslijeđenim osobinama iz C-a me je definitivno odbila od njega. Modula-3
ima odvojenu definiciju i implementaciju, kao Modula-2, ali omogućava više
nivoa definicije, što je ustvari jedino što (po meni) dodatno nudi
#include a da to .DEF u M2 ne pokriva.
--
[Philadelphia isn't dull - it just seems so because]
razno.411djelovic,
> Prilično dobro si odredio Modulu-3. Probaj da nađeš neku knjigu o njoj,
> dopašće ti se. Objektne ekstenzije nisu identične, ali ima novih stvari
> koje su fenomenalne. Njen exception handling đoni Windows NT, koliko
> sam ukapirao iz par članaka.
Imao sam neku (mislim) DEC-ovu implementaciju Module-3, i kao jezik, ona je
stvarno mnogo dobra. Međutim, sve to meni ne vredi mnogo ako ne postoji
kompajler dobar ili bolji od Borlandovih/Microsoftovih, kao i veliki bro│j
biblioteka na tržištu. Bez toga - mrka kapa.
razno.412bulaja,
│ Ne znam koju karticu imaš, kao ni kako je to na većini kartica, ali na
│Trident imaš tekst modove koji podrazumijevaju ukidanje tog devetog bita.
│Modovi od 50H naviše idu u parovima, jedan u paru ima deveti bit, drugi
│nema. To piše i u VGADOC2.
│Poznajući kompatibilnost VGA kartica, ne bi me čudilo da generalno
│rješenje ne postoji:).
└───
Ono rešenje sa 0x3c5 portom je problematično ne zbog kartice već zbog
monitora :). Probano je na ET-4000, TVGA9000, CL-5426 i nekom Oak-u, i
svuda radi ako je monitor u stanju to da podnese :), a ako je shit
monitor onda se izgubi sinhronizacija, nezavisno od toga na kojoj
kartici radi :). Verujem da generalno rešenje postoji pošto sam video
programe koji na svim VGA ukidaju 9. bit i opet rade bez problema sa
monitorom :).
razno.413bcetina,
Izgleda da su uveli DNEVNI koeficijent revalorizacije kod osnovnih
sredstava. Zna li neko ima li neka formula za izračunavanje ili će
se to unositi?
razno.414dragisha,
[Reply to PC.PROG.3/clipper:924 (nbatocanin)]
-> da su neke stvari zaista originalne: pretprocesor, koncepcija core
? ? ? ? ?
-> jezika kome pretprocesor daje finalni izgled;
C.
-> kod blokovi - jedna
-> zaista odlična ideja - *akcije* koje se tretiraju kao podaci (sasvim
GNU C++, dorađena jedna od ekstenzija.
-> Naročito sistem za obradu grešaka.
TRY Mehanizam koji koristi M3. Volio bih da vidim
EXCEPT nešto upotrebljivije:). Uz deklaracije procedura
FINALLY ide i specificiranje izuzetaka koji mogu da se
END dese što omogućava kompajleru da i on kaže koju:).
Osim toga, u M3 izuzeci primaju argumente i to se deklariše tako da je
efekata Raise-ta sličan običnom pozivu procedure. Ne znam ima li to i u
kliperu, ali ovo dvoje gore plus argumenti su po meni maksimum.
Toliko o originalnosti:).
BTW, mehanizam implementacije izuzetaka kroz SetJmp/LongJmp se pojavio
prije toliko vremena da je sra*e što već svi jezici to nisu do maksimuma
iskoristili.:(
--
[Error - [A]bort, [R]etry, [F]ake like it's working...]
razno.415djelovic,
> BTW, mehanizam implementacije izuzetaka kroz SetJmp/LongJmp se pojavio
> prije toliko vremena da je sra*e što već svi jezici to nisu do maksimuma
> iskoristili.:(
S tim što SetJmp/LongJmp ograničava poruku o grešci na jedan tip podataka,
a takođe, za razliku od pravih izuzetaka, često ostavlja teren iza sebe
"nepospremljen".
razno.416dragisha,
-> Imao sam neku (mislim) DEC-ovu implementaciju Module-3, i kao jezik, ona
-> je stvarno mnogo dobra. Međutim, sve to meni ne vredi mnogo ako ne
-> postoji kompajler dobar ili bolji od Borlandovih/Microsoftovih, kao i
-> veliki bro│j biblioteka na tržištu. Bez toga - mrka kapa.
Sjećam se da si napisao da si to imao nekada, a ja nikako da stignem da
DL tu sitnicu od pet megabajta.:)
Sama implementacija nije podržana ni od jedne firme, pošto je taj
kompajler freeware (tako bar mislim). Što se tiče biblioteka, ima ih
raznih. Ono što je meni lično najbitnije je da postoji m2->m3 translator, a
za M2 postoje biblioteke, u velikim količinama. Druga bitna stvar je da se
izuzetno lako veže na C(++) tako da ako nešto ne uspiješ da nađeš u M2...:)
A jezik je glava boli.
--
[Strike any user when ready...]
razno.417dpredovic,
> Ono rešenje sa 0x3c5 portom je problematično ne zbog kartice
> već zbog monitora :). Probano je na ET-4000, TVGA9000, CL-5426
> i nekom Oak-u, i svuda radi ako je monitor u stanju to da
> podnese :), a ako je shit monitor onda se izgubi
> sinhronizacija, nezavisno od toga na kojoj kartici radi :).
> Verujem da generalno rešenje postoji pošto sam video programe
> koji na svim VGA ukidaju 9. bit i opet rade bez problema sa
> monitorom :).
Verujem da je ovo generalno:
mov al,40h:89h
and al,6fh
mov 40h:89h,al
Iliti: resetujeć 4. i 7. bit na datoj adresi, a za povratak
resetujeć 7. i setujeć 4. bit (poćto postoje i neke druge
kombinacije, pa ajde da budemo uopćteni).
To bi inače trebalo da baci karticu u EGA mod sa 350 scan linija, i
bez 9-og bita.
Cu, Dejan
razno.418jpiri,
Da li postoji neki utility koji radi sledece: Uporedjuje 2 fajla
(nazovimo ih 'stari' i 'novi'. npr. stara i nova verzija programa)
i proizvodi trecu datoteku (nazovimo je 'patch') koja sadrzi sve
razlike izmedju 'starog' i 'novog' fajla, u takvom formatu, da ako
tu datoteku damo kao input nekom 'update' programu, ovaj mora
biti sposoban da od 'starog' fajla napravi 'novi' (uz pomoc te
'patch' datoteke).
Nadam se da sam bio jasan :)
Rec je jednostavno o tome da me puno kosta (a pretpostavljam i sve
ostale kolege programere) slanje novih verzija programa modemom. Zasto
da saljem ceo novi program od par stotina Kb, ako mogu samo neku 'patch'
datotekicu od desetak Kb.
E sad, znam da postoji profi verzija ovog sto mi treba i da se zove
RTpatch, ali ja to nemam, a mislim da bi trebalo da postoji i neki
utility tog tipa koji radi samo sa 2 fajla.
razno.419nbatocanin,
> [Reply to PC.PROG.3/clipper:924 (nbatocanin)]
Selimo raspravu na drugi teren ;)
> -> da su neke stvari zaista originalne: pretprocesor,
>
> C.
Iz ovoga jedino mogu da zaključim da nisi upoznat sa mogućnostima
pretprocesora ugrađenom u Clipper-u ili ja još nisam video pravi C
pretprocesor ;)
> -> kod blokovi - jedna
> -> zaista odlična ideja - *akcije* koje se tretiraju kao
> podaci (sasvim
>
> GNU C++, dorađena jedna od ekstenzija.
Pa, u suštini se radi o pokazivačima na funkcije, a to ima i C.
Međutim, radi se o sintaksi pri korišćenja. Nisam radio sa GNU C++,
objasni o čemu se radi?
> -> Naročito sistem za obradu grešaka.
>
> TRY Mehanizam koji koristi M3.
žini mi se da je to to, ali kaži par reči, pa da idemo dalje :)
razno.420iritel,
Pozdrav !!
Imas na FONu, paket DJGPP, ne treba ti on ceo, sadrzi fajlove
diff i patch koji ti mogu posluziti. Rade sa normalnim ascii fajlovima.
Problem je sto programi rade sa GO32, znaci u protected miodu. To znaci
samo na 386 i vise. Programi su isti kao i slicni programi na UNIXu.
Zoran V. Petrovic
razno.421nbatocanin,
> Da li postoji neki utility koji radi sledece: Uporedjuje 2
> fajla (nazovimo ih 'stari' i 'novi'. npr. stara i nova
Na žalost, takav softver je redak u nas ;(( Ali, ne bi trebalo.
razno.422dragisha,
-> S tim što SetJmp/LongJmp ograničava poruku o grešci na jedan tip
-> podataka, a takođe, za razliku od pravih izuzetaka, često ostavlja teren
-> iza sebe "nepospremljen".
Tačno tako, ali je to ipak bolje nego ništa.
--
[Afraid of banks? Why not give it to me for safekeeping!]
razno.423dragisha,
-> Imas na FONu, paket DJGPP, ne treba ti on ceo, sadrzi fajlove
-> diff i patch koji ti mogu posluziti. Rade sa normalnim ascii fajlovima.
-> Problem je sto programi rade sa GO32, znaci u protected miodu. To znaci
-> samo na 386 i vise. Programi su isti kao i slicni programi na UNIXu.
Postoji verzija za 386-, ja imam diff a patch bi se mogao pribaviti.
Doduše, prestao sam da koristim tu "real-mode" verziju neki dan kad mi je
na 400 Kb javio "out of virtual memory". A GO32 verzija radi sa 200Kb
osnovnog i 100 Kb extended RAM-a, sa fajlovima proizvoljne dužine.
Svašta:)).
--
[Grandma got run over by a reindeer...]
razno.424vitez.koja,
#=> Da li postoji neki utility koji radi sledece: Uporedjuje 2 fajla
#=> (nazovimo ih 'stari' i 'novi'. npr. stara i nova verzija programa)
Pogledaj onaj FC (FileCompare) što ga dobijaš uz DOS (bio je u
5.0), on radi neku komparaciju line-by-line (pogledaj, ništa te ne
košta)...
sk
razno.425toma,
■> Izgleda da su uveli DNEVNI koeficijent revalorizacije kod osnovnih
■> sredstava.
Ne izgleda nego su stvarno uvedeni.
■> Zna li neko ima li neka formula za izračunavanje ili će
■> se to unositi?
Mislim da nema formule. Ja sam to rešio tako što se unose samo
potrebni koeficijenti, u zavisnosti od datuma nabavke osn.sredstva.
razno.426dragisha,
[Reply to PC.PROG.3/clipper:972 (ficus)]
-> orde kad su podfilterom. a sto se duzine gorepomenute tice apsolutno je
-> nebitna. Ako imam exe od 500 kb nista mi nece smetati kojih 100 kb u
-> bazi vise
Trudim se, ali projekat sa preko 40,000 linija koda nikako da pređe preko
320 Kb EXE. Doktore, šta mi je? Da pređem na kliper?:)
--
[I wouldn't touch the Metric System with a 3.048m pole!]
razno.427bigbrada,
Potreban mi je algoritam za vađenje kvadratnog korena.
Da nema možda nekog ko zna tu primitivnu i nazadnu stvar ;)
Brada.
razno.428ficus,
Trudim se, ali projekat sa preko 40,000 linija koda nikako da prede preko
320 Kb EXE. Doktore, sta mi je? Da predem na kliper?:)
-------------------------------------------
Jeli a aj projeka od 40.000 linija i projeka u clipperu od 10.000 linija
+nanforum+....
ipak nemos samo da brojis linije sorsa
razno.430milan,
> Potreban mi je algoritam za vađenje kvadratnog korena.
> Da nema možda nekog ko zna tu primitivnu i nazadnu stvar ;)
a(0)=a
a(n+1)=1/2*(a(n)+a/a(n))
a(n) konvergira ka korenu od a, eksponencijalnom
brzinom. Naravno, a mora biti pozitivno.
Pl poz M
razno.431mazi,
Ej, narode, ako je neko zainteresovan za otvaranje grupe koja ce se baviti
hakerskim pitanjima (muzicke rutine, grafičke rutine, razne rutine za ze-
zanje, DMA programiranje, itd.) neka me mail-ne. Ne znam dal sam se na
pravo mesto obratio i da li neka takva grupa već postoji, ali eto nudim
predlog zainteresovanima.
Prvenstveni cilj ove grupe bi bilo za programiranje iz zabave, pravljenje
introa i demoa, razmena dobrih rutina za take stvari, itd.
Iskreno, dosadilo mi je da sve sam nalazim.
Pet zadnjih dana kapiram kako funkcionisu DMA i SoundBlaster i kako pos-
lati sempl na SB. E, dosta mi je toga. Daj da podelimo iskustvo.
Ajd navalite! :-)
Ivan the hacker (hacker is my middlename) :-)
Ovo je ozbiljna poruka za neozbiljne stvari :-)
razno.432mdimitrijevic,
Moze !!! INTROI i DEMOI su moja omiljena zezancija od Commodore 64.
Ako se otvori ubacite me u grupu. Moglo bi se naci nekih rutinica i kof mene.
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
razno.433bigbrada,
*>> a(n) konvergira ka korenu od a, eksponencijalnom
*>> brzinom. Naravno, a mora biti pozitivno.
*>>
*>> Pl poz M
Thanx.
Brada.
razno.434mjova,
> Ej, narode, ako je neko zainteresovan za otvaranje grupe
> koja ce se baviti hakerskim pitanjima (muzicke rutine,
> grafičke rutine, razne rutine za ze- zanje, DMA
> programiranje, itd.) neka me mail-ne. Ne znam dal sam se
zašto baš grupa? mislim da je to vrlo zanimljivo i da bi bilo
korisnije raditi u nekoj conf.
> Pet zadnjih dana kapiram kako funkcionisu DMA i
^^^^^^^
poslednjih.
razno.435milan,
>> Pet zadnjih dana kapiram kako funkcionisu DMA i
> ^^^^^^^
> poslednjih.
Što bre mučiš čoveka? Možda PREDNJIH dana njie kapirao
a, eto, ZADNJIH dana počeo da kapira. :)))))
Pl poz M
razno.436mazi,
>> Ej, narode, ako je neko zainteresovan za otvaranje grupe
>> koja ce se baviti hakerskim pitanjima (muzicke rutine,
> zašto baš grupa? mislim da je to vrlo zanimljivo i da bi bilo
> korisnije raditi u nekoj conf.
Pa ima tu i pitanja koja ne bi bila baš interesantna za sve, a i
došlo bi do rasplinjavanja, jer tu ima dosta stvari koje bih da
podelim sa nekim, i ono što treba da se uradi i ono što je
uradjeno, a u konferenciji nekako ne bih znao kome se obraćam.
Ako su ljudi ovde u konferenciji zainteresovani vrlo rado ću
poslati jednom u sedam-osam dana spisak pametnih stvari
(nadjenih ili uradjenih) ovde. Ko je baš zainteresovan da se
sa time zeza svakodnevno, nek utrči u grupu.
Eto, toliko, ja bar tako mislim :-)
>> Pet zadnjih dana kapiram kako funkcionisu DMA i
žžžžžžž
> poslednjih.
Pa, eto, vidiš koliko sam poblesaveo :-)
(Inače, primio K znanju :-) )
Ivan.
razno.437peca.st,
!->> Potreban mi je algoritam za vađenje kvadratnog korena.
!->> Da nema možda nekog ko zna tu primitivnu i nazadnu stvar ;)
!->
!-> a(0)=a
!-> a(n+1)=1/2*(a(n)+a/a(n))
!-> a(n) konvergira ka korenu od a, eksponencijalnom
!-> brzinom. Naravno, a mora biti pozitivno.
Inače, Brado, ovaj zadatak smo radili u prvom polugodištu zadnji čas i,
gle čuda, radio ga ja na tabli da popravim ocenu. :).
Glasio je: "Dokazati da ovaj niz konvergira i onda na osnovu toga
izračunati koren iz 3 sa tačnošću od x decimala". Rešava se preko toga
što je geometrijska sredina veća od algebarske, pa onda dokažeš da je
ograničen, pa onda podeliš a(n+1) sa a(n) i dokažeš da je opadajući,
znači konvergira. Onda samo a zameniš sa 3 i proteraš par puta i rešen
zadatak. :).
Peđa.
P.S. Jesi li bio na tom času?
razno.438dragisha,
-> Jeli a aj projeka od 40.000 linija i projeka u clipperu od 10.000 linija
-> +nanforum+....
-> ipak nemos samo da brojis linije sorsa
Bolje da brojim samo to, kad ubrojim i ostalo pređe preko 50,000:). A od
tog 300Kb EXE, samo 246,000 je kod. Ostatak su statički podaci, stek..
--
[Paint baboon bottoms; leave no stern untoned]
razno.439dr.grba,
>> Trudim se, ali projekat sa preko 40,000 linija koda nikako da pređe
>> preko 320 Kb EXE. Doktore, šta mi je? Da pređem na kliper?:)
Dobro, lafe, što si takav? Ako ne voliš Clipper, nije potrebno da
to demonstriraš na svakom koraku. Lepo je to što si rešio pitanje
projektovanja baza u tebi dragom jeziku programiranja, ali nije
lepo što negiraš vrednost jednog dokazano korisnog proizvoda.
Uzgred budi rečeno, zašto je po tvom mišljenju loša stvar ako je
EXE datoteka velika npr 700 K, ako je tvoj program u C-u koji radi
istu stvar smešten u EXE datoteku od samo 250 K? Da li će neko
proplakati nad 500 K?
razno.440dr.grba,
>> Jeli a aj projeka od 40.000 linija i projeka u clipperu od 10.000
>> + linija nanforum+....
>> ipak nemos samo da brojis linije sorsa
Abala babala trum prev molim da se vede 4 2 8 19 hocetenecete *= 0?
razno.441dr.grba,
>> >> Pet zadnjih dana kapiram kako funkcionisu DMA i
>> žžžžžžž
>> > poslednjih.
>>
>> Pa, eto, vidiš koliko sam poblesaveo :-)
>> (Inače, primio K znanju :-) )
Ne daj da te zavlače. Prvi-zadnji je jednako ispravan par reči suprotnog
značenja kao i prvi-poslednji. Nekada sam se i ja ložio na tu "ispravku".
razno.442klisa,
>> Ne daj da te zavlače. Prvi-zadnji je jednako ispravan par reči
>> suprotnog značenja kao i prvi-poslednji. Nekada sam se i ja ložio
>> na tu "ispravku".
Trebalo je da se i dalje ložiš. "Zadnji" je u rečenici priloška odredba za
mesto, a "poslednji" priloška odredba za vreme. U skladu sa time se i
upotrebljavaju.
Sasvim je drugo pitanje hoće li to neko u svom pisanom izražavanju poštovati.
razno.443markom,
*** Trebalo je da se i dalje ložiš. "Zadnji" je u rečenici
*** priloška odredba za mesto, a "poslednji" priloška odredba za
*** vreme. U skladu sa time se i upotrebljavaju.
Pošto je sir ?
Marko
razno.444bigbrada,
*>> Inače, Brado, ovaj zadatak smo radili u prvom polugodištu
*>> zadnji čas i, gle čuda, radio ga ja na tabli da popravim
*>> ocenu. :).
*>> P.S. Jesi li bio na tom času?
Jesam i sad kad si rekao čak se i sećam toga :) Ali mislim
da to baš i ne interesuje previše ljudi ovde... :)
Brada.
razno.445paki,
Da li neko može da pošalje program napisan na Fortranu koji radi sledeće:
U niz a unosi se 1000 brojeva , a[1]..a[1000].
Zatim se unosi broj x. Ako u nizu postoji broj x, on se i
ispisuje, u suprotnom se ispisuje najbliži manji broj iz niza.
Dakle, na nizu od 5 elemenata to bi izgledalo ovako:
7 23 3 5 8, x=5, ispisuje se 5.
7 23 3 5 8, x=12, ispisuje se 8.
Sorry na nepreciznostima/sintaksnim greškama, jer uopšte ne
poznajem Fortran, ali nadam se da ste ukapirali. Inače, ne znam
da li na Fortranu postoje nizovi; ako ne postoje, brojevi treba
da se unose u nekakav funkcionalni ekvivalent niza.
razno.446peca.st,
!-> što je geometrijska sredina veća od algebarske,
----
Manja, naravno.
Peđa.
razno.447bojt,
>> U niz a unosi se 1000 brojeva , a[1]..a[1000].
>> Zatim se unosi broj x.
Ako bi bilo obratno, tj ako bi se prvo unosilo x, niz ne bi ni bio
potreban.
U svakom slučaju, evo najrudimentarnije kako bi to izgledalo:
DIMENSION A(1000)
WRITE(*,*) 'Broj članova niza n='
READ(*,*) N
DO I=1,N
WRITE(*,*) 'A',i,' ='
READ(*,*) A(I)
END DO
WRITE(*,*) 'X='
READ(*,*) X
D=9.99999E27
Y=X
DO I=1,N
IF( (A(I).LE.X) .AND. (X-A(I).LT.D) ) THEN
D=X-A(I)
Y=A(I)
END IF
END DO
WRITE(*,*) Y
END
E sad, ako može prvo da se unese X pa onda "niz" A, onda bi
izgledalo ovako:
WRITE(*,*) 'Broj članova niza n='
READ(*,*) N
WRITE(*,*) 'X='
READ(*,*) X
D=9.99999E27
Y=X
DO I=1,N
WRITE(*,*) 'A',i,' ='
READ(*,*) A
IF( (A.LE.X) .AND. (X-A.LT.D) ) THEN
D=X-A
Y=A
END IF
END DO
WRITE(*,*) Y
END
Kraće je ;)
razno.448zkadovic,
>> Da li postoji neki utility koji radi sledece: Uporedjuje 2 fajla
>> (nazovimo ih 'stari' i 'novi'. npr. stara i nova verzija programa)
>> i proizvodi trecu datoteku (nazovimo je 'patch') koja sadrzi sve
>> ...
-PATCHER 1.00-
(Incl.PATCHER.EXE & COMPARE.EXE)
COMPARE.EXE Automatically creates patches
based on comparaison between two files.
PATCHER.EXE reads data file created with
COMPARE.EXE and appropriately modifies
target files.
patch100.ziprazno.449spantic,
> poznajem Fortran, ali nadam se da ste ukapirali. Inače, ne znam
> da li na Fortranu postoje nizovi; ako ne postoje, brojevi treba
Ai, strašno. Da li na FORTRANu postoje nizovi? FORTRAN je *skraćenica*
ne ime kao Pascal. Evo programa na FORTRANu 77.
PROGRAM NIZ
REAL A(1000)
LOGICAL FLAG
READ *, (A(I), I=1,1000)
READ *, X
FLAG = .FALSE.
DO 10 I = 1, 1000
IF ( X .EQ. A(I)) THEN
PRINT *, 'U nizu je ', X
GOTO 100
ELSE IF (A(I) .LT. X) THEN
TEMP = A(I)
FLAG = .TRUE.
END IF
END IF
10 CONTINUE
IF FLAG THEN
PRINT *, 'Nema broja ', X, ' u nizu. Najblizi broj je ', TEMP
ELSE
PRINT *, 'Broj ', X,' je manji od svih clanova niza'
END IF
100 END
razno.450bojt,
>> DO 10 I = 1, 1000
>> IF ( X .EQ. A(I)) THEN
>> PRINT *, 'U nizu je ', X
>> GOTO 100
>> ELSE IF (A(I) .LT. X) THEN
>> TEMP = A(I)
>> FLAG = .TRUE.
>> END IF
>> END IF
>> 10 CONTINUE
E moj spantiću, tebi ovaj program ne bi ispisao najveći broj niza
manji od X, već *poslednji* broj u nizu koji je manji od X ;)
razno.451paki,
> Ai, strašno. Da li na FORTRANu postoje nizovi? FORTRAN je *skraćenica*
> ne ime kao Pascal. Evo programa na FORTRANu 77.
Sorry O:) Stvarno nemam blage veze s prevodiocem formula, pa sam
morao da se ogradim (ionako program nije za mene).
Inače, ako je već skraćenica, možda bi trebalo da se piše
ForTran?
Anyway, hvala i Bojtu i tebi.
razno.452jovca.car,
/* DO I=1,N
/* END DO
Za koju je ovo verziju FORTRAN-a?
Znam ovako:
DO 10 I=1,N
.
.
.
10 CONTINUE
Paki, pazi da sve naredbe pises tek od sedme kolone.
razno.453bojt,
>> Za koju je ovo verziju FORTRAN-a?
>> Znam ovako:
>> DO 10 I=1,N
>> ...
>> 10 CONTINUE
To je tzv VAX ekstenzija, ali imaju je svi moderni fortrani koji
su trenutno u opticaju. (MSF5.0 i 5.1, Lahey, RM, NDP itd)
razno.454spantic,
> E moj spantiću, tebi ovaj program ne bi ispisao najveći broj niza
> manji od X, već *poslednji* broj u nizu koji je manji od X ;)
Ai, ai, posipam se pepelom :( Tako je to kad čovek otkuca na
brzinu. Dodaj samo proveru za prethodni i biće u redu.
DO 10 I = 1, 1000
IF ( X .EQ. A(I)) THEN
PRINT *, 'U nizu je ', X
GOTO 100
ELSE IF (A(I) .LT. X) THEN
IF ( A(I) .GT. TEMP ) THEN
TEMP = A(I)
FLAG = .TRUE.
END IF
END IF
END IF
10 CONTINUE
razno.455spantic,
> Inače, ako je već skraćenica, možda bi trebalo da se piše
> ForTran?
Ne. FORTRAN je skraćenica od FORmula TRANslation system. Inače,
moje rešenje ima sistemsku grešku, izvinjavam se. U replici Bojtu
sam dao ispravak.
razno.456dragisha,
-> Dobro, lafe, što si takav? Ako ne voliš Clipper, nije potrebno da
-> to demonstriraš na svakom koraku. Lepo je to što si rešio pitanje
-> projektovanja baza u tebi dragom jeziku programiranja, ali nije
-> lepo što negiraš vrednost jednog dokazano korisnog proizvoda.
Dobro lafe, izgleda da su tebi tvoji smajliji ušli toliko u krv da onu
drugu sortu prosto ne registruješ, ili je to tako samo kada su u pitanju
tebi dragi kodni raspored i/ili jezik?
-> Uzgred budi rečeno, zašto je po tvom mišljenju loša stvar ako je
-> EXE datoteka velika npr 700 K, ako je tvoj program u C-u koji radi
-> istu stvar smešten u EXE datoteku od samo 250 K? Da li će neko
-> proplakati nad 500 K?
Meni govori mnogo o alatu koji je to pravio. Ako je cijeloj industriji
kompajlera cilj optimizacija, mora da tu ima nešto... Šta ti misliš?
--
[Oh, I'm a tagline, and I'm OK...]
razno.457psavic,
... i nije algebarska vec aritmeticka sredina .
razno.458psavic,
Tad kad se raspravljalo o UNIX4WIN stvar je vec postojala.
Da sam ranije procitao raspravu rekao bi im da ga ne pisu ;)
Za radoznale test je objavljen u BUG-u :))))
razno.459dragisha,
Subject: CodeView -> TD
Zna li neko za jutiliti koji bi .EXE spreman za CodeView preradio u .EXE
za Turbo Debugger?
--
[Don't need future shock--present shock is enuff.]
razno.460dr.grba,
>> Dobro lafe, izgleda da su tebi tvoji smajliji ušli toliko u krv da
>> onu drugu sortu prosto ne registruješ, ili je to tako samo kada su
>> u pitanju tebi dragi kodni raspored i/ili jezik?
Ovo ne shvatam baš u potpunosti. Na moje pitanje o tvom odnosu prema
Clipperu ti govoriš o smajlijima i kodnim rasporedima. Mislim da to
nije u redu.
>> Meni govori mnogo o alatu koji je to pravio. Ako je cijeloj
>> industriji kompajlera cilj optimizacija, mora da tu ima nešto...
>> Šta ti misliš?
Imao bih šta da kažem, ali budući da nisam toliko strpljiv kao Nenad
Batoćanin, neću dalje da stupam u diskusiju sa tobom. Ne želim da se
svađam, a ton tvojih poruka je postao malo neprijatan.
Ovo ne znači da ne cenim tvoje mišljenje, samo smatram da je nivo koji
održavaš u raspravi očigledno ispod nivoa tvog poznavanja materije kojom
se baviš. A to je velika šteta.
Pozdrav, Dragan Grbić
razno.461nbatocanin,
>> Inače, ako je već skraćenica, možda bi trebalo da se piše
>> ForTran?
>
> Ne. FORTRAN je skraćenica od FORmula TRANslation system.
Koliko ja znam, FORTRAN je _ime_ nastalo kao skraćenica od ... =>
može se pisati i kao Fortran :)
razno.462spantic,
> Koliko ja znam, FORTRAN je _ime_ nastalo kao skraćenica od ... =>
> može se pisati i kao Fortran :)
Za jezička diskusije bolje da pređemo u CIVILIZACIJA::JEZIK. Ali
ako se misli na ime jezika kao takvi se pišu Pascal i Ada, ali ne
i oni nastali kao skraćenica, zar ne?
razno.463dejanr,
>> Ako je cijeloj industriji kompajlera cilj optimizacija, mora da tu
>> ima nešto...
Optimizacija jeste cilj, ali nije primarni cilj. Primarni cilj je da
jezik bude produktivan, da se programi na njemu lako pišu, da dobro i
pouzdano rade i da njihovo održavanje bude jeftino. Tek posle toga dođu
performanse, koje se optimizacijom popravljaju, ali se dobici tog tipa
mere procentima... dakle, ako će meni jezik niskog nivoa obezbediti da
svoj proizvod razvijem za 100 dana i da njegove performanse budu X,
a neki generator aplikacija da ga razvijem za 30 dana i da performanse
budu X*1.40 (40% sporiji), onda ću se najverovatnije opredeliti za
drugu varijantu i savetovati korisniku da uzme malo brži računar ;)
To eventualno ne bi stajalo samo kod nekih programa koji pucaju na JAKO
široko tržište, pa se tu možda isplati da se uloži više u razvoj, da bi
se posle na milionima računara štedelo na vremenu izvršavanja. Ali, takvih
programa je jako malo, a koliko primećujem ni oni se tako ne pišu. Jer,
najoptimalnije bi što se performansti tiče bilo da se programira na
asembleru, i da to rade maheri za taj posao, jedva da će neki kompajler
moći da proizvede toliko optimalan kod. Ali se takav razvoj softvera
ne isplati.
razno.464lkudlik,
Zdravo !
Pomozite... Prijatelj ima jos onaj praistorijski TI99,
a mogucnosti nema jos da ga menja ali za cerkicu koja mu igra
na njemu je jos sasvim solidno.
Da li neko ima jos zabaceno neki games za taj suvenir?
(Videla je negde TETRIS-a pa bi zelela da ima)
Lkudlik
razno.465dragisha,
-> mere procentima... dakle, ako će meni jezik niskog nivoa obezbediti da
-> svoj proizvod razvijem za 100 dana i da njegove performanse budu X,
-> a neki generator aplikacija da ga razvijem za 30 dana i da performanse
-> budu X*1.40 (40% sporiji), onda ću se najverovatnije opredeliti za
-> drugu varijantu i savetovati korisniku da uzme malo brži računar ;)
Kliper nije ni jezik niskog nivoa ni generator aplikacija. Generator
aplikacija je Clarion, Fox... (dopuniti) a kliper traži programiranje (bar
malo) koje je u pravom generatoru u mnogoj većoj mjeri sklonjeno od
kreatora:) aplikacije.
--
[A Chinese Proverb: Yuck Fou!]
razno.466bdm.,
Subject: Hypertext sistem
HTU1994.ZIP sadrži program koji prevodi ASCII HYP u HLP (hipertekst)
format, i HT koji omogućava prikazivanje HLP datoteke.
Sve komande su na srpskom, podržani su sledeći kodni rasporedi
Custom2, YUSCII, CP852, JUS015, itd. Vrši se automatsko prelamanje
teksta po stranicama, mogućnost povezivanja topica, isticanje
naslova i crtanje okvira.
HT je idealan za pozive iz drugih aplikacija kao help system ukoliko
već nemate razvijen sopstveni (dat primer za povezivanje sa Clipperom).
Primer jedne HYP datoteke:
[Sadrzaj] <- definiši ime topica
@# <- početak okvira
@_Sadržaj:_@ <- istakni bojom za naslov
@<Izbor datoteke>@[Datoteke] <- Izbor datoteke je definisan u Datoteke
Reindeksiranje
#@ <- kraj okvira
[] <- kraj topica
[Datoteke]
...
[]
Komentari, uočeni bagovi, želje dobro došle... :)
BDM.
htu1994.ziprazno.467dragisha,
-> Ovo ne shvatam baš u potpunosti. Na moje pitanje o tvom odnosu prema
-> Clipperu ti govoriš o smajlijima i kodnim rasporedima. Mislim da to
-> nije u redu.
Vidiš, ti si se nakačio na usputnu opasku o veličini .EXE fajla koju sam
ja propratio smajlijem, a ne na moj odnos prema Clipperu koji ide nezavisno
od ovoga u drugom lancu diskusije (nbatocanin vs me:)), par tema dalje).
Kodne rasporede sam spomenuo zbog nedavnog konflikta kad ti nisi
shvatio poantu u mojoj replici "ti si dvostruko hendikepiran" takođe
propraćenoj smajlijem.
U oba slučaja mi se učinilo da ne pratiš baš tok i ton replika na koje
odgovaraš. Niti jedna od njih nije bila zlonamjerna, a ti si obje shvatio
upravo tako. čao mi je što je tako, ali ja tu ništa ne mogu da učinim.
--
[Save the Whales - Collect the entire set!]
razno.468dragisha,
-> mere procentima... dakle, ako će meni jezik niskog nivoa obezbediti da
-> svoj proizvod razvijem za 100 dana i da njegove performanse budu X,
-> a neki generator aplikacija da ga razvijem za 30 dana i da performanse
-> budu X*1.40 (40% sporiji), onda ću se najverovatnije opredeliti za
-> drugu varijantu i savetovati korisniku da uzme malo brži računar ;)
Da li je to baš tako, mislim ti odnosi koje spominješ? Kliper nije
generator aplikacija, on je jezik višeg nivoa specijalizovan za pravljenje
softvera za rad sa bazama podataka.
A ovo za brži računar ti je baš dobro. Da parafraziram nbatocanina, zar
se korisniku koji ima 10,000 DEM prometa godišnje isplati da apgrejuduje
mašinu zbog programa? Vjerujem da većina knjigovodstvenih mašina ima 286 i
ako tvoj program ne radi na njima, neozbiljno je tražiti od korisnika da
uloži dodatni novac u to samo zbog programa. Dvije do pet stotina DEM
(cirka oko:) plus pare za program nije nešto od čega se takvi kupci lako
odvajaju.
--
[I tried the rest..., then wrote my own. SPEED READ!]
razno.469dejanr,
>> > mere procentima... dakle, ako će meni jezik niskog nivoa obezbediti da
>> > svoj proizvod razvijem za 100 dana i da njegove performanse budu X,
>> > a neki generator aplikacija da ga razvijem za 30 dana i da performanse
>> > budu X*1.40 (40% sporiji), onda ću se najverovatnije opredeliti za
>> > drugu varijantu i savetovati korisniku da uzme malo brži računar ;)
>>
>> Da li je to baš tako, mislim ti odnosi koje spominješ?
Nisu, za svaki slučaj sam ih napisao tako da budu više u korist opštih
jezika nego što realno jesu.
>> Kliper nije generator aplikacija, on je jezik višeg nivoa specijalizovan
>> za pravljenje softvera za rad sa bazama podataka.
Nisam ni rekao da je Clipper generator aplikacija :) Ali obezbeđuje brže
i produktivnije pisanje programa koji se bave bazama podataka... bar po
mom iskustvu.
>> A ovo za brži računar ti je baš dobro. Da parafraziram nbatocanina, zar
>> se korisniku koji ima 10,000 DEM prometa godišnje isplati da apgrejuduje
>> mašinu zbog programa? Vjerujem da većina knjigovodstvenih mašina ima 286 i
>> ako tvoj program ne radi na njima, neozbiljno je tražiti od korisnika da
>> uloži dodatni novac u to samo zbog programa. Dvije do pet stotina DEM
>> (cirka oko:) plus pare za program nije nešto od čega se takvi kupci lako
>> odvajaju.
U svojoj dosadašnjoj programerskoj karijeri u širokom luku sam zaobilazio
korisnike koji prave pitanje oko svake stotine maraka. Najmilije mušterije
su mi iz kategorija "ne pitam pošto je" i "više ne pitam pošto je". Prva
kategorija su oni koji smatraju da su vrhunski u onome čime se bave, i
hoće da naruče samo ono što je vrhunsko (sad će neki cinik da pita što
takvi dolaze kod mene? :))) eto, ljudi u zabludi :)). Druga kategorija je
zanimljivija: to su oni što ih je u "prethodnom životu" neko (obično klinac
iz komšiluka ko se u sve to MNOOOGO dobro razume) napalio da im je dosta XT,
AT je mahina snova, disk od 40 mega i sad će on njima da nađe besplatno neki
program... plus eventualno nešto malo da sklepa da zaradi 100 maraka. Kakva
ti posle iskustva imaju, to je za priču (možemo jednom o tome na Klubu,
mrzi me sada da kucam). Najveći deo njih zaključi da je računar jedno
veeeliko s*anje i kupi lepu ukoričenu svesku da u njoj knjiži prihode i
izdatke. No biva među njima poneko ko kaže "ovako ne ide, sad ćemo ozbiljno,
pa nek košta šta košta". Takve najbolje abožavam (baš sam jednom predstavniku
te populacije početkom ove nedelje nalazio Pentium ploču... čim sam zucnuo
da mu kažem da bi mogao da prođe sasvim lepo i sa 486 (a možda i sa 386),
tako me je sumnjičavo pogledao da sam odmah smislio novi kraj za rečenicu :),
a imam utisak da na kraju i oni budu zadovoljni.
Može biti da tako propuštam silne mušterije. Dobro... za sada mi ih
preostaje sasvim dovoljno :)
razno.470todorp,
> Zna li neko za jutiliti koji bi .EXE spreman za CodeView preradio u .EXE
> za Turbo Debugger?
Pa koliko se secam, uz TD ide takav utility. Cini mi se da je tdconvert ili
tako nesto. Ako ti treba,mailni me pa cu da pronadjem "demo" na disketama :).
Pozdrav od Todora
razno.471nbatocanin,
> Vjerujem da većina knjigovodstvenih mašina ima 286 i ako
> tvoj program ne radi na njima, neozbiljno je tražiti od
> korisnika da uloži dodatni novac u to samo zbog programa.
> Dvije do pet stotina DEM (cirka oko:) plus pare za program
> nije nešto od čega se takvi kupci lako odvajaju.
Clipper programi rade na svemu počev od XT-a pa naviše. Mislim da
ljudi jako greše što se tiče procene brzine Clipper-a. U poslovnim
primenama su jako retke obrade gde dolazi do izražaja čista brzina
procesora: uglavnom su to muljanja sa diskom. Iz tog razloga, mislim
da je skoro nemoguće dobiti na obradi više od 10-20% isključivo
"brzim" jezikom.
razno.472ndragan,
/ budu X*1.40 (40% sporiji), onda ću se najverovatnije opredeliti za
/ drugu varijantu i savetovati korisniku da uzme malo brži računar ;)
...da mu prodam malo brži računar i zaradim još koju. Ovo je mogao da
kaže i Bil Gejts.
Sa spektruma sam vukao jednu boljku, da cicijašim sa prostorom. Stao sam
kad sam video da sam uspeo sa nekoliko sati rada da uštedim korisniku
dva ili tri megabajta koja bi mu eventualno usfalila do kraja godine. E
već tada su ta tri megabajta bila dvaput jeftinija od moja tri sata. A
ni program nije bio bitno poboljšan, samo je imao nešto kraće indekse.
Bue_ Ndragan
razno.473dragisha,
-> >> Da li je to baš tako, mislim ti odnosi koje spominješ?
->
-> Nisu, za svaki slučaj sam ih napisao tako da budu više u korist opštih
-> jezika nego što realno jesu.
Dobro, ako ti kažeš:). Samo, bojim se da bi se iznenadio da probaš sa
mjerenjem dimenzija sličnih projekata što sam ja imao priliku da uradim. Ne
mislim na .EXE, već prosto broj linija koda.
-> kategorija su oni koji smatraju da su vrhunski u onome čime se bave, i
-> hoće da naruče samo ono što je vrhunsko (sad će neki cinik da pita što
-> takvi dolaze kod mene? :))) eto, ljudi u zabludi :)). Druga kategorija
-> je
Zna se odgovor:), imao sam dodira sa nekim tvojim korisnicima. Oni su
kupili jedan program od tebe i jedan od jednog tvog veoma cijenjenog kolege
koji ne radi u kliperu.
-> pa nek košta šta košta". Takve najbolje abožavam (baš sam jednom
-> predstavniku te populacije početkom ove nedelje nalazio Pentium ploču...
:))) Ovce su da se šišaju, ne?! Još bih rekao, BALKAN!
Više veelikih firmi u Sarajevu je vodilo kompletno knjigovodstvo na
AT mašinama, i za par godina rada niti jednom im nije zasmetao "mali" hard
od 40-80 Mb. Jadni ljudi, cijenili su svoj novac pa su se mučili:).
--
[If you don't like the news, go out and make some of your]
razno.474dejanr,
>> > Nisu, za svaki slučaj sam ih napisao tako da budu više u korist opštih
>> > jezika nego što realno jesu.
>>
>> Dobro, ako ti kažeš:). Samo, bojim se da bi se iznenadio da probaš sa
>> mjerenjem dimenzija sličnih projekata što sam ja imao priliku da uradim. Ne
>> mislim na .EXE, već prosto broj linija koda.
Svaki alat ima svoje granice, PC tehnologija takođe, Clipper takođe...
Dakle, ako bi neko finansirao pisanje nekog ogromnog sistema koji bi
ujedinio poslovanje nekog, recimo, velikog bankarskog sistema, otvoreno
je pitanje šta bi tu trebalo uzeti kao osnovni jezik. Verovatno bi sva
komunikacija bila pisana na C-u ili asembleru, a možda samo neke od aplikacija
na Clipper-u. Ali kada se radi o 99% odsto baza podataka koje se prave za
jednog ili nekoliko korisnika, tu Clipper i/ili FOX dolaze na svoje...
>> Zna se odgovor:), imao sam dodira sa nekim tvojim korisnicima. Oni su
>> kupili jedan program od tebe i jedan od jednog tvog veoma cijenjenog kolege
>> koji ne radi u kliperu.
Ništa neobično, ako taj drugi program radi neke druge stvari koje ja ne
razvijam... nije Clipper za sve primene. Normalno da ću tada i ja preporučiti
nekog kolegu koji se time bavi. Najzad, korisnici dolaze i odlaze... bitno
je da i jedna i druga strana bude zadovoljna saradnjom, u periodu u kome je
ta saradnja trajala.
>> > pa nek košta šta košta". Takve najbolje abožavam (baš sam jednom
>> > predstavniku te populacije početkom ove nedelje nalazio Pentium ploču...
>>
>> :))) Ovce su da se šišaju, ne?! Još bih rekao, BALKAN!
Ovce su da se šišaju, u čitavom svetu! :) Ništa tu Balkan nije doneo što
nije već daaaavno izmišljeno.
Samo mislim da takvi korisnici nisu nužno ovce, nekima se isplati da, kada
već daju pare, uzmu vrhunsku stvar (dobro, ti sa Pentiumom su ga baš
preterali ;) iako im trenutno možda ne treba. Jer možda će im trebati sutra,
a AT koji danas kupe ne mogu već za pola godine prodati pa im deo novca
propada...
razno.475mjova,
> Subject: Hypertext sistem
nisam još uzeo program, ali da pitam da li je rezidentan?
razno.477bdm.,
## nisam još uzeo program, ali da pitam da li je rezidentan?
Nije još ortak, pisano je za M2 biblioteku ali je ispalo OK,
tako da će se razvijati dok sve želje ne budu uslišene... :)
U moduli nije problem napraviti TSR i baciću se na to
danas-sutra, samo da mi dragisha objasni najbolji način kako
bi se što manje memorije pojelo, znači u planu je... :)
BDM.
razno.478dragisha,
-> ljudi jako greše što se tiče procene brzine Clipper-a. U poslovnim
-> primenama su jako retke obrade gde dolazi do izražaja čista brzina
-> procesora: uglavnom su to muljanja sa diskom. Iz tog razloga, mislim
-> da je skoro nemoguće dobiti na obradi više od 10-20% isključivo
-> "brzim" jezikom.
U "brzim" jezicima podaci se mnogo bolje pakuju, zauzimaju manje
prostora i manje treba vremena da se isti dovuku sa diska. Direktan dobitak
u "muljanju sa diskom"! Pošto ti podaci znaju da budu značajno manji...
--
[Can YOU fly?]
razno.479dragisha,
-> Pa koliko se secam, uz TD ide takav utility. Cini mi se da je tdconvert
-> ili tako nesto. Ako ti treba,mailni me pa cu da pronadjem "demo" na
-> disketama :).
Ima TDMAP ali on uzima samo .MAP a on mi je vrlo "koristan", pogotovu kad
u spisku varijabli dobijem i sve procedure, a procedure nigdje:). Da ne
govorim o brojevima linija i strukturama podataka.:)
A TDUMP se itekako razumije u taj format, da mi par megabajta teksta o
njemu.
--
[Be part of the solution not part of the polution]
razno.480dragisha,
-> >> :))) Ovce su da se šišaju, ne?! Još bih rekao, BALKAN!
->
-> Ovce su da se šišaju, u čitavom svetu! :) Ništa tu Balkan nije doneo što
-> nije već daaaavno izmišljeno.
Ako imaš takav odnos prema svojim korisnicima, tebi na čast. A Balkan sam
spomenuo nevezano za šišanje, prije za sposobnost odmjeravanja potreba i
lakoću s kojom se troši novac. Ako se sjećaš, sličnu stvar smo pričali kad
si ti objašnjavao da $39/3 month nije malo za Ameriku. To je Balkan, nama
je to sitno, samo ako imamo $39.05 u džepu:).
--
[P.S. Your fly is open.]
razno.481todorp,
> Ima TDMAP ali on uzima samo .MAP a on mi je vrlo "koristan", pogotovu kad
> u spisku varijabli dobijem i sve procedure, a procedure nigdje:). Da ne
> govorim o brojevima linija i strukturama podataka.:)
Hmm, rekoh ti da je tdcon* u imenu. Da ne duzimo dalje, pogledaj u mail pa se
iznenadi :))
Pozdrav od Todora
razno.482nbatocanin,
>> ljudi jako greše što se tiče procene brzine Clipper-a.
>> U poslovnim primenama su jako retke obrade gde dolazi
>> do izražaja čista brzina procesora: uglavnom su to
>> muljanja sa diskom. Iz tog razloga, mislim da je skoro
>> nemoguće dobiti na obradi više od 10-20% isključivo
>> "brzim" jezikom.
>
> U "brzim" jezicima podaci se mnogo bolje pakuju, zauzimaju
> manje prostora i manje treba vremena da se isti dovuku sa
> diska. Direktan dobitak u "muljanju sa diskom"! Pošto ti
> podaci znaju da budu značajno manji... --
Clipper pakuje podatke na disk onako kako je definisano u drajveru za
pristup bazi podataka, a to ne mora biti DBFNTX.
razno.484index,
Razmena dodataka iz "Računara"!
Nudim NBatoćaninov "Clipper 5.2" za DejanRov dodatak o Pascalu.
ciLa.
PS: Odgovore, molim, na Mail!
razno.485dpriest...,
Da li neko ima specifikaciju IPX/SPX protokola i
spisak interapta (interapata:)) kako bih mogao da
koristim ethernet karticu direktno... ono da direktno
posaljem podatak nekom drugom racunaru i da je taj
preko interapta prihvati... ako neko zna PLEASE
ma wr dpriest...
thanx in advance.
razno.486dragisha,
-> Hmm, rekoh ti da je tdcon* u imenu. Da ne duzimo dalje, pogledaj u mail
-> pa se iznenadi :))
Aaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!:) Tenk.
--
[Modems.....reach out and BYTE someone!]
razno.487smarkov,
> Da li neko ima specifikaciju IPX/SPX protokola i
> spisak interapta (interapata:)) kako bih mogao da
> koristim ethernet karticu direktno... ono da direktno
> posaljem podatak nekom drugom racunaru i da je taj
> preko interapta prihvati... ako neko zna PLEASE
To što želiš da izvedeš nema veze sa IPX/SPX, (niti sa bilo kojim
drugim protokolom). Ako želiš da tvoja aplikacija radi direktno
sa karticom moraš da poznaješ HW osobine kartice (kako se šalje
paket, kako se preuzima primljeni, itd ...).
Gotovo rešenje, međutim, skoro uvek postoji :). U tvom slučaju
se odnosi na Packet Driver specifikaciju i odgovarajuću
kolekciju (public domain) *driver*-a datih u *source* kodu(ASM).
Mislim da postoji na SEZAMU (CRYNWR ili tako nešto ...).
Ovi driveri realizuju niz jednostavnih servisa tipa pošalji
paket, primi paket, sadrže (naravno), IRQ servisnu rutinu itd ...
Servise koji su ti potrebni možeš naravno da dobiješ i od
IPX/SPX-a (odgovarajućim pozivima). Pozivi u isti (preko
SW int) su opisani u Ralph Brown IRQ listi (opet,
možeš da uzmeš sa SEZAMA)
pozdrav, smarkov
razno.488mirche,
Nudim balon i Citroena (Corel i AUTOCAD) za taj Clipper. ;))
razno.489dragisha,
-> Da li neko ima specifikaciju IPX/SPX protokola i
-> spisak interapta (interapata:)) kako bih mogao da
-> koristim ethernet karticu direktno... ono da direktno
-> posaljem podatak nekom drugom racunaru i da je taj
-> preko interapta prihvati... ako neko zna PLEASE
-> ma wr dpriest...
Imam knjigu, tj. ofucanu kopiju. U Loznici sam, pretpostavljam da je to
problematično. SDS, ako znaš Pascal mogu da ti dam sorseve IPX komunikacije
u M2. Vrlo prost kod.
Za direktno korištenje kartice nije loše probati ni paket drajvere ili
NetBios. Ovaj drugi metod ima manu što na Novell mrežama zahtijeva TSR od
20-30 Kb, a prvi nema mane:). Za prvi imaš i full doc u packet driver
specifikaciji i on je najsofisticiraniji od svih.
--
[The paper is always strongest at the perforations.]
razno.490bubble,
Gde ima da se kupi knjiga za ucenje PASCALA (verzija 7 po
mogustvu)
razno.491markom,
*** Gde ima da se kupi knjiga za ucenje PASCALA (verzija 7 po
*** mogustvu)
Imaš u izdanju Mikro knjige, ali za TP 6: Turbo Pascal: Kompletan vodič, pisac
je Stiven O'Brajen. Knjiga je prevod originalnog Borlandovog izdanja. Ako to
pročitaš i shvatiš, prelazak na sedmicu se svodi na čitanje readme fajlova i
preturanje po helpovima :)
razno.492bubble,
:>>Imas u izdanju Mikro knjige, ali za TP 6: Turbo Pascal: Kompletan
:>>vodic, pisac
Hvala
razno.493dragisha,
-> Clipper pakuje podatke na disk onako kako je definisano u drajveru za
-> pristup bazi podataka, a to ne mora biti DBFNTX.
Da li to znači da može da pakuje brojeve u binarnom obliku a ne cifru po
cifru ili BCD, kao što to radi inače? I da može datum da upamti na dva-tri
umjesto osam bajta?
--
[The mailman bringeth.. The trashmen taketh away!]
razno.494bubble,
A koja je adresa Mikro knjige?
razno.495dr.grba,
>> A koja je adresa Mikro knjige?
Petra Martinovića 6, phone: 542-516, 542-619
razno.496madamov,
> >> A koja je adresa Mikro knjige?
> Petra Martinovića 6, phone: 542-516, 542-619
Ulica je na Banovom Brdu, popneš se ulicom Kneza Višeslava pored Šumarskog
fakulteta do ulaza u kamp ili ti kod nemačkog groblja pa skreneš desno. Mikro
Knjiga je u prizemlju (tačnije podrumu B)) jedne stambene zgrade otprilike 100
metara od skretanja.
razno.497nbatocanin,
>> Clipper pakuje podatke na disk onako kako je definisano
>> u drajveru za pristup bazi podataka, a to ne mora biti
>> DBFNTX.
>
> Da li to znači da može da pakuje brojeve u binarnom obliku
> a ne cifru po cifru ili BCD, kao što to radi inače? I da
> može datum da upamti na dva-tri umjesto osam bajta?
Naravno. Uz 5.2 se dobijaju drajveri (osim standardnog DBFNTX) za
dBase IV, FoxPro, dBase III i Paradox. Na tržištu postoji ogromna
ponuda raznih drajvera u kojima je pakovanje u određeni format
najbezazlenija stavka: ono što mene dojmljava su slogovi promenljive
dužine, klijent-server obrada na nivou RDD-a, kompresija i šifrovanje
podataka, triger funkcije, ... Postoji tehnička dokumentacija, pa
nije problem napraviti i sopstveni drajver. žak postoje programi koji
omogućavaju definisanje najvažnijih delova drajvera na Clipper-u.
razno.498v.nesic,
> podataka, triger funkcije, ... Postoji tehnička dokumentacija, pa
> nije problem napraviti i sopstveni drajver. žak postoje programi koji
A ta tehnička dokumentacije bi se dala naći ... ?
razno.499gobradovic,
Zna li neko gde mogu naci pristojno objasnjenje ESC/P (Epsons
standard system of soft. comm. to control printers) komandi,
prvenstveno onih za rad u grafickom rezimu)?
Osim ovoga, interesuju me i neke ESC- sekvence (takodje za grafiku)
koje podrzava Canon BJ-130e (tj. Canon 20). Ove komande pocinju sa
ESC [ ...
Unapred zahvalan za bilo kakvu korisnu informaciju - Branko.
razno.500bulaja,
│A ta tehnička dokumentacije bi se dala naći ... ?
└───
R:\IBMPC\CLIPPER\*.*
----------------------
52capi arj 111576 Clipper 5.2c Technical Reference (.ng, .api, .ch)
razno.501nbatocanin,
> A ta tehnička dokumentacije bi se dala naći ... ?
Na Sezamu u \IBMPC\CLIPPER.
razno.502gobradovic,
Ponovo se javljam zbog problema koje imam sa programiranjem printera
Canon BJ-20 (emulira Canon BJ-130e i IBM Proprinter X24E). Problem je
sto nije dokumentovana komanda za download fontova tako da ne mogu da
je upotrebim. Radi se o sekvenci ESC=n1n2, gde sam jedino uspeo da
ustanovim da su n1 i n2 nizi i visi bajt paketa bajtova koji sledi.
Kako se definise o kojem karakteru (ili vise njih odjednom) se radi i
kako da kasnije koristim bas te upisane karaktere nema ni pomena u
uputstvu (originalnom). Interesuje me i komanda ESC[In1n2 (set global
font) za koju takodje nema nikakvog dodatnog objasnjenja.
Napominjem jos jednom da bi mi koristilo bilo kakvo uputstvo za IBM
Proprinter X24E ili Canon BJ-130e.
Unapred hvala za bilo kakvu pomoc, Branko
razno.503omega,
Da li neko zna .fli ili .flc format?
razno.504drdjokic,
Molim za korisne informacije i kontakt adrese u vezi software
FoxBase + i FoxPro ili slicnog ciji je razvoj i exsploatacija moguca
na UNIX operativnom sistemu.
razno.505ndragan,
/ FoxBase + i FoxPro ili slicnog ciji je razvoj i exsploatacija moguca
/ na UNIX operativnom sistemu.
Prema mojim informacijama, postoji FoxPlus za zeniks/juniks, a FoxPro
obećavaju, ali odugovlače već dve godine. Radi i dos verzija, pod
Otvorenom Tezgom (Open Desktop ;), i to piči sve u šesnaest. Problem je
16M, koliko ovoj treba.
razno.506madamov,
> a FoxPro obećavaju, ali odugovlače već dve godine.
Kao što su odugovlačili sa verzijom istog za Meka, pa se pojavila krajem
januara. Da nije isti slučaj i sa UNIX verzijom, mislim da se pojavila? I kakva
je razlika između FoxPro Standard i FoxPro Development verzija osim u razlici u
ceni od nekih $300?
razno.507zormi,
*> a FoxPro obećavaju, ali odugovlače već dve godine.
*
* Kao što su odugovlačili sa verzijom istog za Meka, pa se pojavila krajem
* januara. Da nije isti slučaj i sa UNIX verzijom, mislim da se pojavila?
žuo sam da je izašla beta verzija.
* kakva je razlika između FoxPro Standard i FoxPro Development verzija osim u
* razlici u ceni od nekih $300?
Možda uz ovaj drugi ide i compiler, tzv. Distribution Kit.
razno.508dgrbic,
Molio bih da mi se jave zainteresovani za testiranje novog
kompresora/arhivera.
Prva beta verzija se očekuje za nekih nedelju dana.
Javite mi se na mail.
razno.509dgrbic,
Da li neko ima iskustva, ili nešto zna, kako se odavde u ovom trenutku može
u svet plasirati neki shareware program, a da se pri tom mogu očekivati i
neke pare? :)))
razno.510omega,
Ţ Da li neko ima iskustva, ili nesto zna, kako se odavde u ovom trenutku moze
Ţ u svet plasirati neki shareware program, a da se pri tom mogu ocekivati i
Ţ neke pare? :)))
Covek je optimista. :))
razno.511omega,
Da li neko ima ideju kako spojiti dva EXE programa u jedan?
Npr. postoji a.exe 15kb i b.exe 20kb. E sad, kako stvoriti
c.exe velicine 35kb koji je zapravo a.exe+b.exe. Znaci, kad se
startuje c.exe, desava se sledece: prvo se izvrsava ono sto radi i
a.exe, zatim se uklanja iz memorije i izvrsava se ono sto radi i
b.exe...
razno.512cnenad,
ŁŁŁ c.exe velicine 35kb koji je zapravo a.exe+b.exe. Znaci, kad se
ŁŁŁ startuje c.exe, desava se sledece: prvo se izvrsava ono sto radi i
ŁŁŁ a.exe, zatim se uklanja iz memorije i izvrsava se ono sto radi i
Ti to praviš novi virus ? ;)))
razno.513omega,
Ţ Ti to pravis novi virus ? ;)))
:))) Znao sam de ce neko to da pomisli...Ne pravim :>
To mi je potrebno za pravljenje intro-a...
razno.514dekiper,
Za početak ti može pomoći BAT fajl dok se ne snađeš...
Pozdrav, Deki
razno.515dtadic,
>> Da li neko ima ideju kako spojiti dva EXE programa u jedan?
Možda sa nekim BAT -> EXE kompajlerom?
razno.516omega,
Ţ Za pocetak ti moze pomoci BAT fajl dok se ne snades...
:)) Da objasnim ukratko: no batch, no exec proc.
Ovo sto treba izvesti je CISTO hakerisanje...Ima li takvih ovde?
razno.517omega,
Ţ>> Da li neko ima ideju kako spojiti dva EXE programa u jedan?
Ţ
Ţ Mozda sa nekim BAT -> EXE kompajlerom?
Ne, ne. Onda bi imali tri programa, a ne jedan...
razno.518spantic,
> Da li neko ima iskustva, ili nešto zna, kako se odavde u ovom trenutku može
> u svet plasirati neki shareware program, a da se pri tom mogu očekivati i
> neke pare? :)))
Najbolje da nađeš nekog sa adresom u inostranstvu i da ga ubediš da mu
to neće teretiti poresku prijavu. To ti je trenutno najbolji način. Pošto
je najveći deo ciljane populacije lociran u SAD najbolje je da imaš tamo
adresu za pare i da ista izbegava IRC.
razno.519ndragan,
/ je razlika između FoxPro Standard i FoxPro Development verzija osim u
/ razlici u ceni od nekih $300?
Development kit, i API interfejs, valjda.
razno.520markom,
█*█ :))) Znao sam de ce neko to da pomisli...Ne pravim :>
█*█ To mi je potrebno za pravljenje intro-a...
Da, introe ;)))
Ne znam za .EXE, ali sa .COM fajlovima je jednostavno, samo dopišeš na kraj :)
razno.522eagle,
> Ne znam za .EXE, ali sa .COM fajlovima je jednostavno, samo dopišeš na kraj
Malo sutra, data onog drugog programa će promeniti adresu.
razno.524snemcev,
>> Da li neko ima ideju kako spojiti dva EXE programa u jedan?
Jedino da prvi pozove drugi na kraju svog rada -- Chain() i paskalu, a c
ume to još bolje. Fizičko spajanje na disku uz zadržavanje
funkcionalnosti i bez intervencije po programima? Bojim se da je to
nemoguće.
razno.525snemcev,
>> adresu za pare i da ista izbegava IRC.
Da nije IRS?
razno.526danielm,
>> Da li neko ima ideju kako spojiti dva .EXE programa u jedan?
COPY PROG1.EXE+PROG2.EXE PROG3.EXE :)
razno.527omega,
Ţ>> Da li neko ima ideju kako spojiti dva EXE programa u jedan?
Ţ
Ţ Jedino da prvi pozove drugi na kraju svog rada -- Chain() i paskalu, a c
Ţ ume to jos bolje. Fizicko spajanje na disku uz zadrzavanje
Ţ funkcionalnosti i bez intervencije po programima? Bojim se da je to
Ţ nemoguce.
E pa, nemoj da se bojis...Moguce je...Pitanje je samo kako...
Niko nije rekao da nema uopste intervencije po programima. Ocito je da
mora da je bude...Naravno minimalne...
razno.528nbatocanin,
> :)) Da objasnim ukratko: no batch, no exec proc.
Imao sam ja mali prg koji služi za to što tebi treba: samo ispiše
intro i pozove glavni program. Tako korisnik može da se divi ASCII
vinjeti dok disk svira drn-drn prilikom učitavanja programa;) Ako ti
treba, kaži da tražim :)
razno.529markom,
█*█ Malo sutra, data onog drugog programa će promeniti adresu.
Dobro, lupio sam i ostao živ :) Nije baš tako prosto, ali ide mnogo lakše nego
sa .EXE fajlovima :)
razno.530omega,
Ţ Imao sam ja mali prg koji sluzi za to sto tebi treba: samo ispise
Ţ intro i pozove glavni program. Tako korisnik moze da se divi ASCII
Ţ vinjeti dok disk svira drn-drn prilikom ucitavanja programa;) Ako ti
Ţ treba, kazi da trazim :)
Trazi...
razno.531omega,
Ţ Dobro, lupio sam i ostao ziv :) Nije bas tako prosto, ali ide mnogo lakse
Ţ nego sa .EXE fajlovima :)
Da, tu si u pravu...
razno.532mdimitrijevic,
Otvorio sam grupu MDINFO koja ce se baviti testiranjem mog programa
MDINFO. Verzija 0.4 se nalazi na SEZAM-u. Program prikazuje razne sistemske
informacije kao programi SYSID, SI itd.
Svi koji bi zeleli da se bave testiranjem ovog programa neka mi ostave
poruku u MAIL.
Najpozeljnije bi bilo da imate sto raznovrsniju konfiguraciju jer se
MDINFO bavi svim i svacim.
Pozdrav,
Marjan
P.S. MA WR mdimitrijevic
P.S.S. Verzija koju sam trenutno dovrsio je 0.5
razno.533snemcev,
>> E pa, nemoj da se bojis...Moguce je...Pitanje je samo kako...
Ok, javi ovde kad budeš nešto konkretno uspeo da uradiš.
I NHF! U pitanju je čista radoznalost.
razno.534fancy,
ŮŢ> COPY PROG1.EXE+PROG2.EXE PROG3.EXE :)
Možda copy /b ..?
razno.535danielm,
>> COPY PROG1.EXE+PROG2.EXE PROG3.EXE :)
> Mozda copy /b ..?
To sam i mislio, samo sam pogresno otkucao.
Glupi editor...
razno.536omega,
Ţ>> COPY PROG1.EXE+PROG2.EXE PROG3.EXE :)
Ţ> Mozda copy /b ..?
Ţ
Ţ To sam i mislio, samo sam pogresno otkucao.
Ţ Glupi editor...
Je l' vi to meni ozbiljno!? :))
razno.537snemcev,
>> E pa, nemoj da se bojis...Moguce je...Pitanje je samo kako...
Ok, javi ovde kad budeš nešto konkretno uspeo da uradiš.
I NHF! U pitanju je čista radoznalost.
razno.539nbatocanin,
> Trazi...
Našo... :)
springb.ziprazno.540dzakic,
> Npr. postoji a.exe 15kb i b.exe 20kb. E sad, kako stvoriti
> c.exe velicine 35kb koji je zapravo a.exe+b.exe.
Nad dva konkretna .exe-a, analiziranjem i pečovanjem bi se
verovatno nešto i moglo uraditi. Ali neki opšti metod, odnosno
program koji bi to radio, ne verujem da bi mogao da se napravi.