unix.1zvodopija,
29.11.89
P O M O C !!!
Trazim pomoc u SCO XENIXU (UNIX):
1) U direktoriju postoji vise datoteka. Neke nemaju ekstenziju (iza
tocke)
imena im se po nicem ne slazu. ako pomocu TAR-a ili neke druge
komande kopirati samo datoteke bez ekstenzije ???
2) Da li postoji mogucnost gasenja sistema preko korisnika koji nije
SUPER USER ili SYSTEM ADMINISTRATOR ???
Zoran Vodopija
unix.2mperovic,
Nije mi jasno zasto se korisnici SEZAM-a ne koriste konferenciju o
XENIX-u? Narocito jer u vezi sa doticnim operativnim sistemom ima jos
dosta nejasnoca (bar u onim krugovima u kojima se ja krecem). Elem,
da predjem na ono zbog cega se javljam:
1. Da li neko od korisnika sezama ima vecih iskustava u radu sa
programom VP/ix?
2. Da li je neko uradio mozda drajver za hercules karticu za SCO CGI?
Puno pozdrava
Pera
unix.3mperovic,
Pre nekog vremena u Beogradu se pojavio veoma interesantan ToolBox
program za FoxBase na XENIX-u. Sve na njemu lepo radi dok ne dodjete
do generisanja Reporta. Elem, ma koliko memorije (u mom slucaju 1MB
kuci i 4 MB kod kolege) imali prilikom generisanja reporta program
prijavljuje da nemate dovoljno memorije. Posto nemam nikakvih
uputstava o ovom programu ne znam da li ja nesto pogresno radim ili
je program neispravan.
unix.4snovosel,
■˛pod xenix-om, svi znakovi u imenu fajla su jednako 'teski',
tako da nema potrebe specificirati '.' bilo gdje.
wild-card znak je '*' ( sva slova u imenu ,bez obzira na '.' ).
pozdrav,sinisa
unix.5snovosel,
Imam iskustva u radu sa VP/ix.
pitajte.
pozdrav,sinisa
unix.6dejanr,
Da iskoristim priliku da postavim jedno relativno opsežno pitanje
oko koga bi bilo vrlo korisno razviti diskusiju.
Dakle, ja ne znam mnogo u Unix-Xenix-ima na PC-ju - znam samo da
ih ima mnogo raznih i da je prema tome relativno teško odlučiti se.
Posle svih ovih DOS godina moj zahtev za Xenix/Unix (zvaću ga od
sada Unix) bi bio:
1) Da ne zahteva posebnu particiju nego da ga stavim negde na disk
i da tamo lepo stoji kao sve drugo.
2) Da se računar budi pod DOS-om pa da posle pređem u Unix ako mi
je baš do toga.
3) Da iz Unix-a mogu da pristupam DOS datotekama (npr. tekst i tako
to), kopiram ih i slično.
4) Da u Unix-u mogu da pokrenem "DOS prozor" i u njemu DOS
aplikaciju, po mogućnosti bilo koju. Da mogu na taj način
(ako imam dosta memorije) da pokrenem nekoliko DOS prozora
i nekoliko DOS aplikacija i da se sve one izvršavaju istovremeno
a ja da mogu da prelazim iz jedne u drugu.
5) Da postoji kakva-takva baza softvera koji je baš za Unix, dakle
kao minimum tekst procesor, editor, C, pascal i neka baza poda-
taka kao što je FoxBase ili Clipper.
6) Nisam protivan da ovo bude isključivo za 386 jer pretpostavljam
da se na 286 ne može komforno i stoprocentno ostvariti zahtev 4.
Da li neko ima iskustva sa PC Unix-om koji zadovoljava ove uslove,
kako se on zove, koliko memorije i prostora na disku zauzima, na ko-
liko se disketa isporučuje, koliko strana ima uputstvo...
unix.7snovosel,
pa tako nesto bas i nema.
UNIX-u je potrebna njegova particija.
sto se tice simulacije DOS-a, postoji VP/ix emulator,
ali to nije bas ono sto bi DR zahtijevao
ja radim na Interactive unix-u a imam i VP/ix
pitajte slobodno.
pozdrav,sinisa
unix.8godza,
Zdravo svima,
ono što Dejan zahteva može ali na različitim varijantama
xenixa-unixa. U nekom od starijih brojeva Computer-shoper-a
bio je pregled X-U sistema. Neka varijanta Mark Williams
X-U je binarno kompatibilna sa MSDOS-om, ne zahteva novu
particiju ali se ne sećam dali se MSDOS programi mogu
izvršavati konkurentno (Ahh !). Nova varijanta MW X-U bi
verovatno i to radila(članak je mislim iz 88 godine).
Taman da Duško Savić dobije zadatak, da nam da pregled
X-U varijanti za PC.
Dejane očigledno sledi umetak Sa DOS-a na Xenix.
pozdrav,
Godža
unix.9vostojic,
Imam pitanje za one koji imaju vise iskustva sa SCO XENIX V5 za
386 masine.
Na mom racunaru su instalirana dva diska, na jednom se nalazi
XENIX i DOS (u dve particije). Hteo sam da drugi disk dodelim
XENIX-u, ali nisam uspeo da mu iz XENIX-a pristupim, pa ni da ga
ucinim aktivnim. Da li je to u opste moguce ?
Sem toga, interesuje me da li je moguce pristupati DOS-ovoj
particiji iz XENIX-a (jer mi ni to nije poslo za rukom i pored ne
malih napora)?
Drugo je pitanje u vezi sa VP/ix emulatorom. VP/ix lepo radi sa
recimo SI (si c: daje rezultat 148) i sa nekim drugim sitnim
programima, ali nisam uspeo da startujem ni jedan ozbiljan program
(probao sam FRAME WORK, EXCEL, WIN, itd.). Cak i kod malih programa
izgleda da startovanje druge aplikacije pod drugim taskom (bio on
VP/ix ili nesto drugo iz XENIX-a), zaustavlja izvrsavanje prvobitnog
taska pod VP/ix. Neupesan je bio i pokusaj da instaliram misa za
VP/ix jer stalno prijavljuje gresku u vezi drajvera za misa, tako da
sam na kraju morao da odustanem od koristenja VP/ix.
I poslednje da li je dovoljno da terminal prikljucim na neki od
RS232 portova i da to sve noramlno radi i sta se tada dogadja sa
VP/ix koji se startuje sa tog terminala.
Video sam u BYTE-u reklamu za katicu koja podrzava visekorisnicki
rad u XENIX-u (UNIX-u) i to sa HGC standardom za svakog korisnika (uz
obicne monohromne monitore i standardne PC tastature + mis), da li
neko ima iskustva sa ovime i sta preporucuje ?
pozdrav Vlada.
unix.10sjeremic,
Zdravo Vlado,
naravno da je moguće prići i drugom disku iz XENIX-a. Ja nisam
radio sa XENIX 386 već sa 286 v2.1.3 i v2.2.1 ali je verovatno
postupak sličan. Ako ti je verzija >= 2.2.1 onda imaš režim SYSADM-a
i kada se tako uloguješ imaš mogučnost menu rada. Jedna od opcija
je rad sa periferijama-hard diskovima- instalacija ili već nešto
slično. Ako ti je v2.1.3 onda si na malo nižem nivou jer moraš
ići kroz fdisk i možda još neku naredbu pre toga - ne sećam se više
tačno jer sam to odavno radio. Uostalom čujemo se pa možda mogu doći
kod tebe da zajedno pokušamo. Što se tiče DOS particije i tu je od-
govor potvrdan - moguće je čitati i pisati dos datoteke. Naredbe
imaju prefiks DOS (npr: dosdir, doscat, doscp...) a za označavanje
podimenika (da ne kažem poddirektorija ili poddirektorijuma kako
bi to rekli neki) se koristi '/' umesto dosovog '\'
("slash" umesto "backslash"). Čak je moguće prekopirati i koristiti
neke datoteke (npr: jedan moj poznanik koristi COBOL pod XENIX-om
i DOS-om i datoteke često kopira sa jednog dela diska na drugi zbog
"backup" -a i jedino što mora da uradi REBUILD.
Nisam radio sa XENIX 386 - nisam ga imao, a ni dokumentaciju, pa
ti u vezi vp-ix-a ne mogu reći ništa. Jedno je sigurno, a to je da
to radi ako se dobro instalira. Rade neki dos programi na više
terminala istovremeno. Koji programi to već ne znam. FW ne verujem
da može jer on pristupa video karticama direktno. (na HGC-u formira
90 kolona npr.).
Pozdrav Sava
unix.11sjeremic,
::-----------::
:: 24.1
:: Od: ZVODOPIJA Pos: 30.11.89. 2:28
:: Tema: XENIX Pro: 13.02.Uto 3:18, 99. put
::--------------------------------------------------------------------
--
::
:: 1) U direktoriju postoji vise datoteka. Neke nemaju ekstenziju
(iza
tocke) imena im se po nicem ne slazu. ako pomocu TAR-a ili neke druge
komande kopirati samo datoteke bez ekstenzije ???
Koristi samo * ( <=> *. pod DOs-om ), i tako dalje. Imena
mogu imati i više nastavaka (ime.ext.ext2.ext3.extn)
:: 2) Da li postoji mogucnost gasenja sistema preko korisnika koji
nije SUPER USER ili SYSTEM ADMINISTRATOR ???
Ako napraviš mali SCRIPT fajl u kome su osnovne naredbe SYNC
i HALTSYS. Najbolje je prepisati postojeći script SHUTDOWN i samo
skinuti proveru rednog broja terminala i imena korisnika
(shutdown traži CONSOLE & ROOT)
::-----------::
:: 24.6
:: Od: DEJANR Pos: 02.01.Uto 18:53
:: Tema: XENIX Pro: 13.02.Uto 3:21, 84. put
:: Odgovor na 4
::--------------------------------------------------------------------
:: 5) Da postoji kakva-takva baza softvera koji je baš za Unix, dakle
:: kao minimum tekst procesor, editor, C, pascal i neka baza poda-
:: taka kao što je FoxBase ili Clipper.
Pod SCO XENIX-om postoje FoxBase, WORD 5.0, VI kao editor i
naravno C.Postoje i dobri MS COBOL kao i MICROFOCUS COBOL.
Pascal, Fortan i Basic ne postoje u zadovoljavajućeg kvaliteta
(koliko je meni poznato - ako neko zna više nek kaže)
Pozdrav svima Sava
unix.12vostojic,
Dok sam koristio SCO XENIX 286 imao sam sjajna iskustva. Sve je
radilo kako treba (bilo je vrlo logicno). E, onda me je neko
nagovorio da promenim 286 za 386 (zbog VP/ix). Moguce je, da sam se
bio navikao, pa mi sada nista nije u redu:
- PARTICIJE. Na XU-286, sam imao jedan disk podeljen na dve
particije i pri startovanju me je cekala poruka 'Xenix boot:', ako
odgovorim sa ENTER digne se u XU, a ako odgovorim sa 'dos' racunar se
podigne u DOS-u. Sada u XU-386, kada odgovorim sa 'dos' racunar
predje u neko cekanje tipa 'odavde do vecnosti'. Nista nije pomoglo
iz arsenala onog sto ja znam i onog sto su drugi, za sada, znali.
- SYSADMSH. Sistem administrator je bio, po meni, mnogo bolje
uredjen u 286 (ne znam cemu su trebali ovi prozori, koji prave
vatromet boja, kad je poznato da da sistem admin. treba da uradi to
sto hoce brzo i jednostavno, a ne da se divi post-modernom
izrazavanju svoje masine). To me je primoralo da ne koristim SYSADMSH
vec da te poslove radim kao ROOT.
- HARD DISKOVI. U 286 nisam koristio 2 hard diska, pa ne mogu da
poredim ova dva sistema. Ti kazez da koristim 'fdisk'... Sve sam ja
to uspeo da uradim (formatirao sam ga iz XENIX-a, odvojio Xenix
particiju), pa i da ga proglasim postojecim uredjajem. Dok sa
flopijima nema problema dotle hard disku (drugom) nikako ne mogu da
pristupim (posle iste procedure prijave sistemu uredjaja).
- VP/ix sam instalirao standardnom 'castom' naredbom za
instalaciju sa originalnih disketa i prema uputstvu, pa ne znam sta
tu u instalaciji moze da manjka. Nisam ni ocekivao da na terminalima
rade graficki programi, ali na konzoli bi morali, jer sistem ZNA da
je u pitanju recimo EGA kartica. Sto je najzanimljivije, FW3 se
startuje, ali cim predje u graficki mod, task se odmah zaglavi.
Jedino sto se ovde mora naglasiti je da je to mozda posledica sto mis
driver nije instaliran, a program sam prekopirao vec instaliran tako
da koristi misa.
Sve u svemu dosta sam se namucio sa 386-icom, mozda je krajnje
vreme da konsultujem uputstvo, zar ne?
unix.13aleksa,
Ako nekoga jos uvek interesuje odgovor, neka se javi. Imam utisak
da je tema XENIX prilicno zapostavljena (pitanje je da li je jos uvek
ziva).
unix.14dejanr,
Razlog više za Xenix i Unix na PC-ju - Norton Utilities
prilagođene ovim operativnim sistemima. Pogledajte
FORUM/MICROB 25.87
unix.15mkoce,
Dali ima neko DEVELOPMENT KIT za XENIX (286), jer imam problema sa
instalacijom (TAR javlja gresku directory checksum).
Matjaz
unix.16dejanr,
Danas mi doneše jednu lepu 486 mašinu koja se zove Altos i
radi isključivo pod System V vers. 5.3E Unix-om. Ima osnovnu
jedinicu, 4M RAM-a, 150M disk, strimer, disk drajv koji ne
prima PC diskete :( i priključke za jedno 8 terminala. Dobio
sam i jedan terminal (mnogo zgodnije raditi sa njega nego sa
konzole jer je brzina na konzoli 9600 bps) a mislim da će
sutra biti i kartica pomoću koje se PC povezuje kao terminal
što bi trebalo da reši i problem fajl transfera.
Na disku je vazda nekog demo softvera, standardan Unix i
C developments kit koji ima punu OGROMNU torbu dokumentacije.
Sistem ima accounting, korisnike (root itd) i uopšte mnogo
liči na neki "pravi" kompjuter. Dve "mane" koje sam do sada
zapazio je što je ventilator GROZNO jak (bukvalno se
smrzneš dok sediš u okolini; izgleda da mašina pravi
popriličan račun za struju) i što butovanje traaaaaaaaaaje,
predviđeno je da ga upališ ujutru i ne gasiš do uveče. A
ako ga ne daj Bože ugasiš sa OFF a ne sa SHUTDOWN -y -g0 -i0
(koja komanda!) , butovanje traje još dva puta duže.
Ako neko ima pitanja ili nekog softvera koji bi se mogao
isprobati (naročito me interesuje neki editor prilagođen
ljudskom rodu), mogli bi malo da pokrenemo ovu diskusiju o
UNIX-u/XENIX-u.
Pozdrav,
Dejan
unix.17dejanr,
U vezi one Unix mašine o kojoj sam juče pisao:
Na njoj sam pokrenuo VPix, DOS emulator. Stvarno liči na
DOS, nije da ne liči. I ima većinu komandi. Ali, zna li
neko način da učitam DOS disketu? Kada kažem DIR A: on
se za trenutak zamisli i kaže Drive not ready (sijalica
se i ne upali)?
Drugi komičan problem je što ne umem da izađem iz VPix-a.
Srećom, imam dva terminala pa se na onom drugom prijavim
kao root i "ubijem" onaj prvi. Kako se izlazi?
Pozdrav,
Dejan
unix.18vostojic,
Najzanimljivija stavar kod VPix je da njega ne treba ni
startovati ! Jednostavno treba otkucati na Unix-ov prompt DOS
komandu ili DOS program i on ce se izvrsiti, a posle izvrsenja se
vraca u Unix. Kada se startuje VPix nema izlaska sem ubijanja sa
drugog terminala (kod XENIX-a to izaziva i neupotrebljivost tog
terminala).
Sto se tice diskete A: potrebno da da u direktorijumu VPix u
konfiguracionom fajlu upises potreban device (da skines komentar sa
njega) ili da pokrenes konfiguracioni programcic.
unix.19dejanr,
>> Najzanimljivija stavar kod VPix je da njega ne treba ni
>> startovati ! Jednostavno treba otkucati na Unix-ov prompt DOS
>> komandu ili DOS program i on ce se izvrsiti, a posle izvrsenja se
>> vraca u Unix. Kada se startuje VPix nema izlaska sem ubijanja sa
>> drugog terminala
Otkrio sam da se ipak može izaći i to na vrlo čudan i nelogičan
način :) - otkuca se quit. Ne mogu da shvatim kako to nisam prvo
probao. Osim toga, koju god unix komandu zadaš, on istrči iz
simulatora, izvrši je i vrati se nazad.
Inače od juče sam shvatio kako se čitaju DOS diskete bolje
reći stigao sam do tog mesta u uputstvu (imam jednu ogromnu torbu
dokumentacije, sve skupa cca 20,000 strana, verovali ili ne).
Dakle, treba otkucati:
doscopy /dev/fd0:"*.*" .
(ona tačka na kraju je važna). Naravno ima id dosdir /dev/fd0:
i tako to. Ima samo još jedan mali problem - kada prekopiram
datoteke u neki dir i kažem ls -l, njihova imena su OK. Međutim,
kad uđem u VPix i tamo kažem DIR, ekstenzije su pretvorene u
~dva_slova; kad to preimenujem onda ga čak i mogu startovati
ali dok ga ne preimenujem... ništa. Probao sam i rezidentne
programe i sve to funkcioniše sasvim pristojno, jedino još da
probam nešto što koristi LIM memoriju (čisto sumnjam al' ko
zna?). Ne radi mi recimo ED3.0 (WordPerfect program editor) -
kad se startuje kaže ERROR: Insert program editor diskette in
drive U i zakoči se. E, tu "pali" jedino "ubijanje" sa drugog
terminala. Dakle, i dalje mi treba neki editor za ljude.
Pozdrav,
Dejan
unix.20dejanr,
Evo jednog malog programa (u "cenu" je uračunat source u C-u)
pomoću koga neprivilegovani korisnik nekog unix sistema može
da postane superuser.
Program, naravno, ne služi da provaljujete u tuđe sisteme nego
da bolje organizujete svoj. Zar ne? :)
root.zipunix.21vostojic,
UNIX
Dejane, jesi li probao na toj tvojoj zveri
si i
si c:
na 386 pod Xenix-om daje 50 i 150 !?
Sto se tice editora cinimi se da na terminalima radi qed.com,
ali nisam siguran, jer mi je trenutno sistem u autu. Za sigurno
znam samo da na terminalima radi PROCOM+ i XTPRO (u njemu ima i
neki editor, ali nije zgodan, jer svaki put moras da sacekas da
on prebroji 2000 fajlova - sto ce reci ceo disk - pa tek onda mo-
zes da udjes u editor).
Jesi li isporobao uucp ?
Imas li nesto osim development paketa ?
unix.22dejanr,
>> Dejane, jesi li probao na toj tvojoj zveri
>> si
Nisam ali ideja je odlična - sad ću probati!
>> Jesi li isporobao uucp ?
Ne, čitam uputstvo i stigao sam do N :) zadnje što sam
probao bilo ne NICE i super sam se zabavljao.
>> Imas li nesto osim development paketa ?
Vazda softvera, što demo što pravo. Jedino što nema to
je editor. A nema ni WordPerfect :(
Pozdrav,
Dejan
unix.23dejanr,
>> Dejane, jesi li probao na toj tvojoj zveri
>> si
>> si c:
>> na 386 pod Xenix-om daje 50 i 150 !?
Probao sam. Prijavljuje da je procesor 80286 a koprocesor
80387 (?) i daje 38.3 / 9.6 što je dosta manje od 50 i 150.
Na koju verziju VPIX-a se odnose podaci koje si dao? Možda
imam neki mator VPix.
Naročito me čudi disk jer ova mašina ima zbilja brz SCSI
disk (14 ms).
unix.24vostojic,
>> Na koju verziju VPIX-a se odnose podatci koje si dao ? Mozda imam
>> neki matori VPix.
Rekao bih da je obratno, jer ovaj VPix je 1.01.00 i ima simpati-
cnu manu da neko sistemsko vreme pod njim sporije tece, tako da se
dobijaju neki SF rezultati:
speed3.exe ---> 43.1 MHz (masina je 25)
ovo nije nista prema core c:
transfer rate: 173852 Kb/s (170 Mb/sec !?!)
seek: 0.8 ms (disk je 28 ms)
track-track: 0.0 ms
Jos da mi sve ovo saopsti govorom efekat bi bio potpun :).
Ova verzija ima i manu sto je jako 'lenja' u radu sa tastaturom
(nekad se zajoguni pa ispisuje karaktere samo u paru), tako da rad
sa editorom pod VPix-om nije bas uzivanje. No, bar rade stvari kao
sto su pkz, pku, ff (nekad je zgodnije od Unix-ovog find), xtpro (
za masovnu manipulaciju fajlovima,jer to bas nedostaje), procom+ (
uucp je upotrebljiv samo ako se prikacinjes na drugu Unix masinu),
i druge alatkice koje olaksavaju rad. Kad mene radi i vecina DOS
paketa, ali samo na konzoli (ega), dok za terminale nece ni da cu-
ju (sve radi, al' se ne vidi ;>). Prilicno interesentno i prilicno
neupotrebljivo.
unix.25dejanr,
>> Rekao bih da je obratno, jer ovaj VPix je 1.01.00 i ima
>> simpaticnu manu da neko sistemsko vreme pod njim sporije
>> tece, tako da se dobijaju neki SF rezultati:
>> speed3.exe ---> 43.1 MHz (masina je 25)
Kod mene je još simpatičniji rezultat. Kaže da ne može
da emulira neku instrukciju (speed3) i samo izleti napolje.
Uopšte, mnogo programa mi ne radi pod emulacijom; pucaju na
razne načine. Možda u nečemu sistematski grešim?
unix.26dragisak,
Da li neko ima iskustva sa radom preko modema pod XENIX-om ?
Ja imam problema.
U direktan rad sa modemom ulazim naredbom:
cu -s1200 -l tty1A dir
medjutim kada pokušam da "okrenem" broj (komandom ATDP...)
izbacuje mi poruku:
Garbage or lose cable on dev 0, port shut down
Nakon toga se zaglavi i disejbluje (šta kazete na izraz?) mi port.
Pod DOS-om sve radi dobro.
unix.27vostojic,
>> Ja imam problema.
>> Udirektan rad sa modemom ulazim naredbom:
>> cu -s1200 -l tty1A dir
>> medjutim kada pokusam da "okrenem" broj (komandom ATDP...)
>> izbacuje mi poruku:
>> Garbage or lose cable on dev 0, port shut down
Tip linije tty1A (ili tty1B) je dialup pa bi poruka trebalo da
glasi _Connect failed: NO DEVICES AVAILABLE_ . Kako ne dobijas ovo
rekao bih da nisi prosao kroz inicijalizaciju uucp-a, sto moze da
bude izvor problema.
Sta treba uraditi ? Prvo, obavezno (ako imas hayes modem 1200) u
fajlu /usr/lib/uucp/Devices procitaj kakav mora biti polozaj preki-
daca na modemu (mada tamo pise Should, kod mene je bilo Must ili ne
radi). Zatim, ako nisi, uradi mkdev serial (i ovo mora). Tek nakon
toga izvrsi inicijalizaciju uucp-a preko /etc/uuinstall (moras da
prodjes bar opcije 3 i 4).
Kad vec sve ovo radis nije lose da zadas i sisteme koje ces zvati
da bi mogao da koristis komandu cu u obliku, recimo cu sezam i on
pozove "Sezam". Da bi ovo radilo treba pored broja, brzine itd ... u
uuinstalu, promeniti i default drajvera za modem (ACU) tonsko bira-
nje. Srecom dat je sors fajl (/usr/lib/uucp/dialHA12.c), pa u njemu
promeni u inicijalnom stringu (u #DEFINE sekciji) T sa P i dodaj sto
ti treba (X3 ?), prekompajliraj i iskopiraj a.out u dialHA12. Posle
ovoga bi trebalo sve da radi - i direktno ali kao cu -l tty1a dir !
Za vise pomoci oko uucp-a ima fajl /usr/lib/uucp/uuinstal.help .
Ako si sve ovo vec bio uradio, a daje ti ovu gresku onda stvarno,
ne bih znao, jer kod mene to radi (mada ja koristim cu Systemname).
unix.28rakim,
Da li postoji neki nacin da se vidi koliko je koji proces zauzeo
mesta u operativnoj memoriji? Npr. startovan je neki program duzine X
i on je zauzeo odredjeni deo memorije Y. Koliko je to Y ?
Ovo je donekle vezano i za temu o bazama i
i nepostojecoj temi INFORMIX
problem je u SCO xenixu 2.1.3. a i u novijim verzijama.
unapred hvala .
rakim
unix.29vostojic,
>> Da li postoji neki nacin da se vidi koliko je koji proces zauzeo
>> mesta u operativnoj memoriji?
Probaj ovo:
ps -a -l (vec ovde imas polje SZ, ali za detaljan izvestaj o
svemu sto je moguce saznati o procesu pogledaj samo
polje ADD za proces koji zelis), pa:
pstat -u ADD
unix.30snovosel,
Sto se tice VP/ix-a, verzija 1.01 ima jedan veliki,neprimjetni(!)
bug: nezna simulirati INTO instrukciju !
Inace, ako startate VP/ix sa opcijom '-x' , onda prilikom njegovog
raspada dobijete uredan popis svega sto se u tom trenutku desilo
(registri, memorija, ...)
Pozdrav, Sinisa
unix.31aleksa,
Da li neko zna kako se moze doci do izvorne verzije (iskljucivo u
C-u, iskljucivo za System V) nekog editora koji podrzava makroe?
(U mislima mi je EMACS).
unix.32snovosel,
Imam neki EMACS (u C-u, naravno) koji podrzava makroe,
pa ako hoces, javi se.
PS. Ako mozes, ostavi poruku na nekom BBS-u u Zagrebu (MIPS,ZAGREB,
AB-OVO) jer Sezam jako tesko dobijem.
Sinisa Novosel.
unix.33dragisak,
Kako može da se izvrši redirekcija poruka koje šalje
kernel ? Na primer poruka o greškama i slično.
Radi se o drajveru za strimer koji je ulinkovan sa
XENIX-om, pa ne želim da mi ispisuje poruke o greškama.
Ne radi sa "... >file1 2>file2 ".
Dragiša
unix.34mknezic,
Odgovor na nekoliko prastarih pitanja u vezi XENIX-a.
Legalan na~in za izlazak iz VP/ix-a je
exitvpix
Medjutim, ovo }e raditi samo ako je definisan isti put kao i u
AUTOEXEC.BAT koja se izvr{ava prilikom startovanja VP/ix-a.
Kada komanda tar (naprimer tar tv2 - pregled sadr`aja diskete od
1.2MB) javi gre{ku
tar: directory checksum error
to zna~i da je disketa prazna. Ako, naprimer, sa tar tv2 poku{ate
da vidite sadr`aj disketa formatiranih na 360KB ili 720KB javi }e se
gre{ka
tar: tape read error
Neko je, pre nekoliko meseci, govorio o kartici za XENIX koja podr`ava HGC
standard i na koju se ka~e PC tastatura i obi~an monohrom monitor. Ja sam
dobio takvu karticu, medjutim to i nije ba{ kartica nego kutija dimenzija
oko 25x25x5cm. Ovaj "uredjaj" ima funkciju terminala i podr`ava slede}e
standarde: DEC VT200, VT100, VT52, ANXI X3.64 i PC Term (prepisano iz
priru~nika). Na ovaj terminal se zaista ka~i obi~na PC tastatura i monohrom
monitor. YU tastatura, naravno, nije podr`ana ali se to veoma lako re{ava
jednostavnim ESCAPE sekvencama za predefinisanje tastature. Problem je prikaz
YU slova na ekranu, ali po{to je re~ o hercules standardu verovatno se mo`e
promeniti eprom, ali to jo{ nisam probao jer nisam ba{ neki hardvera{.
Kako terminal emulira ANSI standard a XENIX najbolje radi sa ANSI terminalima,
zaista je pravi ugodjaj raditi sa njim, naro~ito {to i veza sa ra~unarom
na 19200 boda radi jako dobro.
U VT na~inu rada slova se prikazuju u grafi~kom modu tako da je data
mogu}nost da se defini{u sopstveni fontovi (to jo{ nismo sasvim provalili),
a uz to se mogu dobiti i 132 kolone na ekranu kao i duplo ve}a slova od
standardnih.
Terminal je, naravno, proizveden na Tajvanu, a u Singapuru je pla}en oko
150USD (bez monitora i tastature). Ime tajvanskog proizvodja~a nije
utvrdjeno jer nigde ne pi{e.
Sve u svemu, jako sam zadovoljan ovim terminalom.
MKNEZIC
P.S. Ako nekog jo{ ne{to interesuje, tu sam.
unix.35mknezic,
Da li neko ima iskustva sa programon SCO Multiview za SCO XENIX?
unix.36tarva,
Jedan moj prijatelj radi diplomski u vezi sa XENIX-om i u vezi
sa tim zamolio me je (posto nema modemsku karticu) da posaljem
sledecu poruku:
" Da li je neko do sada radio na nekom programu koji obicnom
korisniku omogucava da dobije privilegije super usera, ali da
mu za instalaciju takvog programa nije potrebno da se koristi
ovlascenjima super usera."
Nadam se da je pitanje bilo razumljivo.
Usput, i meni se javio sledeci problem:
Nedavno sam instalirao SCO XENIX 286 na svoj HD, sve je OK sa
operativnim sistemom, ali problem mi predstavlja modemska kartica.
Naime, kada pokusam da nazovem neki sistem preko modema, npr.
# cu 011647255
dobijem sledecu poruku:
"garbage or loose cable on serial dev 8 port shut down"
Modem i je instaliran kao ACU na tty2A.
Kako bih voleo da nazovem SEZAM i preko XENIX-a, molio bih za savet.
Pozdrav, Tibor
unix.37bojt,
>> " Da li je neko do sada radio na nekom programu koji obicnom
>> korisniku omogucava da dobije privilegije super usera, ali da
>> mu za instalaciju takvog programa nije potrebno da se koristi
>> ovlascenjima super usera."
E he he he, kada bi bilo takvih programa, jao bi bilo UNIX-u!
Šalu na stranu, ako neko zna da tako nešto postoji (a ja sam 99.99%
siguran da ne postoji), bolje neka ćuti! :)
unix.39rakim,
Evo jedne interesantne usporedbe sco xenixa i i novog proizvoda kuce
sco
UNIX-a prikazane preko raznih testova. Ovaj izvod sam preuzeo iz
jednog
americkog casopisa ali je vrlo indikativan i interesantan.
XENIX UNIX
DISK I/O TESTS
executing dwrite
0.33 0.9
0 0
0.25 0.32
executing dread
0.65 1.06
0 0
0.23 0.33
executing pipes
1.23 1.97
0 0
0.53 0.77
CPU ACTIVITY
executing sieve (100 iterations 1899 primes.)
9.05 9.28
8.9 9.1
0.04 0.06
executing loop
1.8 2.24
1.7 1.7
0.03 0.08
system call
2.45 4.04
0.25 0.39
2.13 3.32
function call
0.34 0.59
0.2 0.2
0 0
assignment
0.13 0.39
0 0
0.01 0.03
function call overhead
0.21 0.20
COMPILERS TESTS
compilling dwrite.c
4.76 14.55
1.11 1.25
1.39 2.34
compilling dread.c
3.4 12.64
1.11 1.28
1.12 2.17
compilling fcalle.c
2.81 11.4
0.7 0.57
0.99 1.94
itd, rezultati testova fcalla.c loop.c pipes.c scall.c i sieve.c
......
Tabele su rezultati pokrenutih benchmarcs testova objavljenih u BYTE
iz
1983, a clanak je objavljen u martu 1990.
rakim
unix.40dragisak,
>> Nedavno sam instalirao SCO XENIX 286 na svoj HD, sve je OK sa
>> operativnim sistemom, ali problem mi predstavlja modemska kartica.
>> Naime, kada pokusam da nazovem neki sistem preko modema, npr.
>>
>> # cu 011647255
>>
>> dobijem sledecu poruku:
>>
>> "garbage or loose cable on serial dev 8 port shut down"
I ja sam imao taj problem. Izgleda da je u pitanju nekompatabilnost
modema sa Hayes standardom. Prvo sam pokušao sa modemom Smart One i
davao mi je istu poruku. Kada smo ugradili modem Pacer sve je bilo
u redu. Radi i fajl transfer. To se postiže komandama:
č%take remote_file local_file - za download
č%put local_file remote_file - za upload
koje se zadaju u toku komunikacije.
Pored ovih komandi ima još mnogo drugih, zgodnih, stvari koje možeš
uraditi sa modemom pod Xenix-om.
Kod mene je sistem konfigurisan na sledeći način. Evo ti sadržaj
potrebnih datoteka.
/usr/lib/uucp/Devices
moj_modem tty1A - 1200-2400 hayes1200 ĐD
/usr/lib/uucp/Dialers
hayes2400 =,-, "" ATBE1X1S0=1&D3&L&P1&WĐrĐc OKĐr ATDPĐDĐrĐc ""
hayes1200 =,-, "" ATBE1X1S0=1&D3&L&P1&WĐrĐc OKĐr ATDPĐDĐrĐc ""
&hayes2400 =,-, "" +++ĐdATHQ0E0T&D2&C1S0=1X4S2=128ĐrĐc OKĐr ATQ1ĐrĐc
&hayes1200 =,-, "" +++ĐdATHQ0E0T&D2&C1S0=1X4S2=128ĐrĐc OKĐr ATQ1ĐrĐc
/usr/lib/uucp/Systems
sezam Any moj_modem 1200 347225
Kad postaviš ove podatke, Sezam možeš da pozoveš komandom:
cu sezam
Pozdrav, Dragiša
P.S. Da li je neko pokušao da radi sa Zmodem-om pod Xenixom ?
Ja sam uzeo onaj sors koji je dat ovde na Sezamu. Preveo
sam ga bez problema i kad ga startujem on očigledno nešto
radi. Još nisam nešto ozbiljnije probao. Ima li neko nekakva
iskustva sa tim ?
unix.41kale,
Danas me je jedan računar sa 80386 na 25 MHz pod UNIX-om prijatno
iznenadio. Opsluživao je 8 terminala (i deveta konzola). Kada smo svi
istovremeno izvršili "ls -R" (ovo ispisuje sve datoteke, uključujući i
one u poddirektorijumima i njihovim poddirektorijumima) spisak datoteka
je munjevito trčao po ekranu, samo povremeno zastajkujući, a i tada na
(otprilike) 0.5 sekundi. Stvarno sam iznenađen i impresioniran.
Priznajem da sam mislio da rad 8 ljudi na toj spravi mora biti pravo
mučenje.
Što je najlepše, ceo računar je bio u maleckom (mini-tower)
kućištu. Mali a prgav! :)))
PS Ove nedelje sam na kursu iz UNIX-a. Sutra je na redu editor.
unix.42dejanr,
>> Opsluživao je 8 terminala (i deveta konzola). Kada smo svi
>> istovremeno izvršili "ls -R" spisak datoteka je munjevito
>> trčao po ekranu, samo povremeno zastajkujući, a i tada na
>> (otprilike) 0.5 sekundi. Stvarno sam iznenađen i impresioniran.
>> Priznajem da sam mislio da rad 8 ljudi na toj spravi mora biti
>> pravo mučenje.
Pa, to baš i nije bio neki rad :)
unix.43dragisak,
>> Danas me je jedan računar sa 80386 na 25 MHz pod UNIX-om prijatno
>> iznenadio. Opsluživao je 8 terminala (i deveta konzola). Kada smo svi
>> istovremeno izvršili "ls -R" (ovo ispisuje sve datoteke, uključujući i
>> one u poddirektorijumima i njihovim poddirektorijumima) spisak datoteka
>> je munjevito trčao po ekranu, samo povremeno zastajkujući, a i tada na
>> (otprilike) 0.5 sekundi. Stvarno sam iznenađen i impresioniran.
Mi, iz Pupina, imamo po nekim beogradskim opštinama instalirane naše
386-ice na 16Mhz (Tim030) sa 8MB, koje sasvim zadovoljavajuće rade sa 8
terminala i par štampača. Treba imati na umu da zbog Unix-ovog sistema
baferisanja i keširanja, naredba ls -R, zadata na više terminala
odjednom, dosta optimalno koristi disk. Preciznije, blok podataka koji
je neko već učitao čuva se u memoriji i ako neki drugi proces zatraži
taj isti blok podataka, ne vrši se čitanje sa diska. Zato, istovremeno
puštanje jedne iste komande na nekoliko terminala nije najbolji
pokazatelj performansi nekog Unix sistema.
Dragiša
unix.44rakim,
Nisam bas siguran da su odg. 3.42 i 3.43 bas najbolji odgovori.
Smatram da performanse sistema zavise dosta i od tipa aplikacija na
kojima je pisan softver. Imao sam prilika da radim na 386 na kojima je
vezano 8 terminala ( sto je neki optimum ako se "stvarno" radi ) i
na svakom od njih printer + linijski, gde je odziv bio izvanredan npr u
COBOL-u odziv u datoteci od 10 Mb je bio oko 1,5 sek, (386 25 Mhz), ali
i na "velikom" Sperry-ju 5000/90 gde je odziv u datoteci od samo 1 Mb kod
brisanja jednog jedinog sloga bio oko 1,5 min.
Takodjer je problem kako meriti pristup istim datotekama kojima
korisnici mogu u istom trenutku pristupiti, kako definisati lock-ovanje
i sl., te kako radi odrzavanje diska. Pre 10-tak dana poslao sam jednu
poruku o usporedbi UNIX-a i XENIX-a gde je XENIX za 30 % imao bolje
rezultate !!?.
Inace kad je u pitanju ls naredba , interesantno kako to izgleda
kada imas preko 200 fajlova na direktorijumu, posto kod nekih UNIX-a
operativni sistem prvo smesti listu fajlova u neki temp.fajl pa ih onda
izlista na ekranu.
Za smejati je kakav je odziv kada jedan korisnik (user)
pokusava da radi sa flopidiskom, a da ne pricam ako pokusava to isto da
uradi sa trakom. Tada slobodno mozes da sameljes, skuvas i tek kada si
pri kraju kafice pocinje nesto da promice na ekranu ( ovo vazi za 386 ).
Ja mozda preterujem, ali ipak su "Veliki" sistemi ono pravo, posto ja u
svom poslu ne vidim neku veliku razliku izmedju 286 i 386, na kojima
prevodim 1000 linija minut a na sperry-ju 5000 ili 6000 nekoliko sekundi.
Unix i xenix bez dobrog sistemasa nemogu da se u potpunosti
iskoriste, dok to dos-u nije skoro uopste potrebno.
rakim
unix.45kale,
>> Zato, istovremeno puštanje jedne iste komande na nekoliko terminala
>> nije najbolji pokazatelj performansi nekog Unix sistema.
Znam, i ne samo za Unix-u.
Naredba je izlistala oko 2000 datoteka, što podrazumeva dosta
oranja po disku. A stvar je išla sasvim (subjektivno gledano) lepo. Pošto
sam radio sa VAX-ovima, subjektivno upoređenje je išlo u odnosu na njih.
Moguće je da je moj utisak brzine delom potiče i od predubeđenja da ta
sprava ne može dobro da opsluži više korisnika.
Pozdrav, Kale
unix.46agobovic,
Zamolio me je drug koji zeli da nabavi Mark Williams Coherent UNIX o
kome je bilo reci u Racunarima 65 (Davor Petric - UNIX za saku
dolara) da ovde ostavim poruku o broju faxa na kojem se moze izvrsiti
narudzba. On je zvao broj koji je naveden u tekstu, ali mu se sa
druge strane javio glas koji kaze da tu nema nikakvog faxa. Posto mu
se zuri da to naruci pre 31.10 kada istice ponuda od 99$, molim one
koji znaju pravi broj da pomognu.
AG
unix.47kvelkovski,
U najnovijem (oktobar) BYTE-u nalazi se reklama za
COHERENT, i u njoj nema nikakvih ogranicenja oko ponude, a cena
je istih $99.95. Telefoni koji se pominju su 1-800-627-5967 i
1-708-291-6700, ali posto je prvi 'toll free', ostaje ti drugi.
Nadam se da ogranicenje (vise) ne postoji :), a ne, recimo, da
je ispusteno iz oglasa :(.
Pozdrav,
Kire
unix.48zormi,
Ljubiteljima UNIX-a saljem editor VI za MS DOS...
unix.49kale,
>> Ljubiteljima UNIX-a saljem editor VI za MS DOS...
HVALA !!!
unix.50vkostic,
>> Ljubiteljima UNIX-a saljem editor VI za MS DOS...
Kada bih samo znao moderatorske komande, odmah bi ga obrisao! :)
Naravno, salim se. Ali pitam se kome treba jedan tak ocajan editor kao
sto je VI? Na PC-u ima hiljadu editora koji su sto puta bolji.
Pozdrav, V.K.
unix.51aleksa,
> Naravno, salim se. Ali pitam se kome treba jedan tak ocajan editor kao
> sto je VI? Na PC-u ima hiljadu editora koji su sto puta bolji.
Pa, sluzi UNIX-ovcima kad nesto bas moraju da edituju pod DOS-om,
a DOS-ovcima da se vezbaju za prelazak na novu generaciju OS :)
unix.52zormi,
> ... pitam se kome treba jedan tak ocajan editor kao sto je VI?
Ustvari je trebalo da napisem:
Menjam editor VI za MS DOS u zamenu za QEdit za UNIX... :-)
unix.53kale,
>> >> Ljubiteljima UNIX-a saljem editor VI za MS DOS...
>>
>> Kada bih samo znao moderatorske komande, odmah bi ga obrisao! :)
>>
>> Naravno, salim se. Ali pitam se kome treba jedan tak ocajan editor kao
>> sto je VI? Na PC-u ima hiljadu editora koji su sto puta bolji.
Pa nije baš toliko očajan, meni pre izgleda neobičan. Do sada još
nisam morao da ga koristim, ali mi se čini da je sasvim OK kada se
popamte komande i prihvati njegova filozofija. Jedina ozbiljna zamerka
(od koje će DejanR da se nakostreši) - ne podržava pacova.
unix.55vkostic,
>> Ali mi se čini da je sasvim OK kada se popamte komande
>> i prihvati njegova filozofija.
Koncepcija je stara 20 godina i zasniva se na tome da editor sto manje
koristi procesorskog vremena na stetu udobnosti rada.
>> Jedina ozbiljna zamerka (od koje će DejanR da se
>> nakostreši) - ne podržava pacova.
Neznam da li ce se DejanR nakostresiti, ali ja sam se nakostresio!
Nego, kako mislis da na neku UNIX masinu prikljucis pacove?
Pozdrav, V.K.
unix.56aleksa,
> Jedina ozbiljna zamerka
> (od koje će DejanR da se nakostreši) - ne podržava pacova.
Podrska Dejanu za (buduce) kostresenje.
unix.57aleksa,
> Koncepcija je stara 20 godina i zasniva se na tome da editor sto manje
> koristi procesorskog vremena na stetu udobnosti rada.
Ne znam bas za 20 godina (prilicno si velikodusan sa tim decenijama)
a poenta sigurno nije na ustedi CPU vremena - naprotiv, vi (a ne VI)
je upravo orijentisan na masine gde CPU reaguje na svaki primljeni
bajt sa serijske linije (a to, naravno, nije nimalo ekonomicno).
Pre bih rekao da stedi kucanje, bar u odnosu na WordStara i slicne
drevne editore. Nemoj odmah da pozuris pa da guras najnovije MS-DOS
editore - i WS i vi rade na skoro svemu sto zakacis na serijsku liniju.
> Nego, kako mislis da na neku UNIX masinu prikljucis pacove?
Zasto, pa na serijsku liniju, naravno (ili linije - kako bi bilo
poigrati se sa vise komada?). Na XENIX-u uveliko postoji podrska za
to, a sto se UNIX-a tice, jedini problem moze biti to sto na
klasicnim alfanumerickim terminalima nema prikljucka za misa. Sto se
tice radnih stanica - nema problema!
unix.58aleksa,
...uostalom, pravi dokaz da vi editor valja (za ono za sta je
namenjen, naravno) je i njegova dugovecnost - ovi danasnji
DOS editori se menjaju svake godine - uvek ima neki mnogo
bolji nego onaj od malopre. A vi je isti na stotinama razlicitih
tipova masina (stvarno razlicitih, a ne MRAZ ili GAMA).
Najveca mana vi-ja je sto je toliko razlicit od vecine drugih
pa stvara zavisnost - prosto, kad se naucis na njegove komande
(da, i to je moguce) ne mozes da se snadjes ni sa Nortonovim
editorom. Osim toga, da bi se stvarno uspesno koristio, mnogo
znaci UNIX okruzenje, uz upotrebu filtera (to je valjda jedino sto
ova DOS verzija nema). Naravno, DOS verzija ima jednu stvar
koje nema u originalu - a to je help.
P.S. Sve vreme se zaticem kako krecem da pritisnem ESC na kraju
recenice - eto sta je navika.
unix.59mradulovic,
Cuo sam neku pricu o UNIX 386 verziji koja je u stanju da startuje
MS DOS kao task (znaci nesto radite u UNIX-u, pa kad vam nesto
zatreba iz DOS-a pritisnete npr. ALT-F2 i dobijete DOS). Znam da to
pomalo lici na bajku, ali i bajke su ponekad istinite.
Inace da li neko zna kako "srediti" XENIX 286 ver.2.1.3. da ne
brljavi sa promenama ekrana preko alt+f dugmica na EGA karti (jer cas
imam, cas nemam slike).
Misko
unix.60aleksa,
UNIX 386 i XENIX 386 imaju mogucnost da 'voze' i DOS
na virtuelnim PC masinama (to radi i na terminalima!).
Softver koji je potreban za to se zove VPix i proizvod
je Interactive Software-a (to je firma koja je manje-vise
uradila portovanje UNIX-a na 386 procesor za AT&T, a prodaje
i svoju verziju UNIX-a). Sve u svemu, nije lose, ali
prilicno 'davi' masinu. Koliko vidim, sada se za AT&T UNIX
nudi ne VPix nego DOS MERGE (sto bi trebalo da je nesto slicno).
Sto se tice EGA kartice, imao sam iste probleme. Ne znam kako
se to resava - osim novijom verzijom XENIX-a. Moram da priznam
da to nisam probao na 2.2.1, a na 386 masinama (sa 2.3.x) nema
problema.
unix.61mjuric,
Kako se u SCO XENIXu prekopira disketa?
...Matjaz
unix.62vkostic,
>> Kako se u SCO XENIXu prekopira disketa?
Ako je zasticena, onda lepo iz DOS-a probaj COPYIIPC.
unix.63aleksa,
> Kako se u SCO XENIXu prekopira disketa?
Upotrebom utility-ja diskcp. To je u stvari shell
script, mozes da ga procitas - nema unutra nikakve
mudrosti (mislim da se na kraju svodi na pozivanje
komande dd). Pozovi ga sa 'diskcp -u' da dobijes
kratak spisak opcija. Radi dosta sporo ako ukljucis
i proveru (-s), ali bar ne moras da menjas diskete
kao kod PCTOOLS. Posto radi tako da napravi kopiju
u /tmp direktorijumu, moras imati toliko slobodnog
mesta na disku (u odgovarajucem file sistemu).
unix.64sgoran,
Pokusao sam da na SCSI 296N sa SL02 adapterom instaliram SCO UNIX
3.2 ali startna disketa mi uopste ne prepoznaje hard disk da li
neko ima s tim iskustva. Javlja mi gresku da nemam BASIC u romu.
SGoran.
unix.65balexov,
Jedan prijatelj ima slican problem (naime isti adapter ali SCO XENIX), a
kako sam i ja prvobitno hteo da nabavim skazi disk/adapter raspitao sam se za
moguca razresenja problema Seagate drive/adapter - SCO.
Iz Seagatea sam dobio informaciju da i oni koriste SCO UNIX te masine
sa njihovim SCSI diskovima, ali sa host adapterima Future Domain TMC 850 DNK.
Iz Santa Cruz Op. sam dobio informaciju (jul 1990) da imaju nameru da
naprave device driver za Seagateove adaptere SL0x, medjutim nisu znali nista
detaljno o datumu izlaska tih drivera.
Ukoliko prijatelj nadje resenje za taj adapter bices obavesten.
Inace sledeci host_adapteri sigurno rade sa SCO UNIXom (cebe su iz Jula i
to u radnji 'Strixner + Holtzinger Munchen')
Future Domain TMC 850 DNK [485 DEM]
Adaptek 1540 [760 DEM]
Western Digital WD 7000 FASST [865 DEM]
Pozdrav B Aleksov
unix.66sgoran,
Zahvaljujem za iscrpan odgovor i nazive (skupih) adaptera
koji rade sa UNIX-om.
A da li imas neke informacije o ST0x SCSI adapteru Seagate-a.
Pozdrav SGoran.
unix.67balexov,
Dobio sam (nepotvrdjenu) informaciju da su SCSI host adapteri
Seagate SL0x i Future Domain TMC 8xx DNK fizicki jednaki, a da je jedina
razlika u programu smestenom u ROMu. Nisam imao prilike da vidim ni jedan
od ova dva adaptera, ali prethodna tvrdnja mi zvuci malo sumnjivo. <o_o>
Ukoliko je to stvarno tako trebalo bi jedino izmeniti program na SL02.
Osnovni problem kod SCSI host adaptera je sto jos ne postoji standard
vec se koriste preporuke (a koga drugog nego) ANSIa. Jedan komitet u USA
radi na uspostavljanju standarda zvanog ATA (AT Bus Attachment) koji emulira
'gvozdeni' standard za tvrde diskove -> WD 1003. Dakle resenje bi moglo biti
da napises (ili nabavis) program za Seagate-ov adapter tako da imas set
instrukcija WD 1003 na ulazu u taj program a na izlazu potrebane instrukcije
bas za SL02 adapter.
Posto je veliki problem nabaviti potrebnu dokumentaciju za SL02 adapter
koja treba da bi se trazeni device driver napisao, ostaje da sacekas da
Seagate ili SCO naprave posao umesto tebe.
Ukoliko saznam nesto vise bice ti javljeno
Pozdrav B. Aleksov
unix.68mjuric,
Gdje je file, koji je vezan uz poruku 3.48 (vi.zip?)
Lep pozdrav... ...Matjaz
unix.69alexa,
Sta je bilo sa Coherent Unix-om? Ima li iskustava?
unix.70dejanr,
>> Sta je bilo sa Coherent Unix-om? Ima li iskustava?
"Računari" imaju i to dobra :) Javili se ljudi iz MW Company
da se čude koliko je ljudi iz YU na osnovu teksta naručilo
Coherent Unix, oće da se reklamiraju u "Računarima" itd...
Što se samog programa tiče, jedino iskustvo koje sam čuo je da
na jednom ESDI drajvu nije hteo da radi :( Drugima očito bolje
ide.
Pozdrav,
Dejan
unix.71dobradovic,
Korisnici UNIX-a,
od nedavno imam Coherent UNIX 3.1.0. Da li neko zna ili je vec stekao
neka iskustva u koriscenju modema iz njega. Tacnije kako zvati neki
BBS iz Coherenta i kako uspostaviti vezu sa Coherentom sa drugog
racunara preko modema (terminal).
Za UNIX sam se zainteresovao skoro (tacnije posle clanka o Coherentu
u RACUNARIMA) tako da su moja iskustva vrlo skromna. Ako je
objasnjnje isuvise veliko bar me uputite gde da ga potrazim.
Pozdrav.
Dejan
unix.72alexa,
Na UNIX-u se pristup BBS-u preko modema najčešće postiže
komandom cu (call unix). Ona je sastavni deo UUCP paketa
(Unix-to-Unix-CoPy) koji prvenstveno služi za prenos
poruka i datoteka između UNIX sistema, ali ima i ovu
mogućnost. Pošto sam do sada video bar dva (dosta) različita
UUCP sistema, preporučujem da pogledaš u knjigu koju si
dobio. Javi šta ima, baš me zanima na šta liči taj
Coherent (i da li je vreme da prelazim sa SCO XENIXa na
Coherent UNIX).
Komunikacioni programi za UNIX obično ne pružaju emulaciju
terminala - UNIX je višekorisnički sistem pa se pretpostavlja
da već koristiš neki terminal. Valjda je tako i sa Coherentom.
Prvo radno mesto (tj. konzola) verovatno ima ugrađenu
emulaciju ANSI terminala, što bi trebalo da ti bude sasvim OK.
Ako ne nađeš UUCP u Coherentu (možda ga nema - ko zna), javi
se - imam jedan minijaturni program u C-u za UNIX i XENIX
koji sam svojevremeno skrpio kada sam naleteo na onu lošu
verziju UUCPa. Osim toga, imam i KERMIT (za razne UNIX sisteme)
u izvornom kodu.
unix.73zzivotic,
>> od nedavno imam Coherent UNIX 3.1.0. Da li neko zna ili je vec stekao
>> neka iskustva u koriscenju modema iz njega. Tacnije kako zvati neki
>> BBS iz Coherenta i kako uspostaviti vezu sa Coherentom sa drugog
>> racunara preko modema (terminal).
Nemam nikakvih iskustava sa Coherentom (osim jedne propale instalacije :)
ali bih ti skrenuo pažnju na tekst Davida Fiedlera u novembarskom Byte-u pod
nazivom 'Not Quite Unix'. U tekstu stoje dve 'neprijatne' informacije - da uucp
nije uspeo nikako da natera da komunicira sa drugim unix mašinama i da u Mark
Williamsu nisu mogli da mu objasne razlog - navodno bi trebao da radi što
potvrđuje i nekoliko korisnika BIX-a kojima je to uspelo.
Druga vest se odnosi na informaciju koja doduše postoji u uputstvu ali
duboko sakrivena - da Coherent podržava samo small programski model te programi
ne mogu biti veći od 64K. Firma sprema nove verzije i to odvojeno za 286 i 386
koje se očekuju sledeće godine i koje verovatno neće imati ovo ograničenje.
Pozdrav, zz
unix.74mradulovic,
Da li neko zna zasto SCO XENIX 2.2.1 nece da radi sa AT BUS
kontrolerima i CONNER hard diskom. Problem je sto prilikom podizanja
sistema sa boot/install diskete masina se zaglavi. Da to nije nesto
slicno kao i sa SCSI adapterima.
Misko
unix.75alexa,
SCO XENIX 2.2.1 (provereno) radi perfektno sa AT BUS kontrolerima.
Za CONNER ne znam ništa. Pitanje je šta ti stoji u CMOSu za tip
diska - ima li veze sa životom? Druga stvar: da nema možda taj
disk >= 1024 cilindra?
unix.76dejanr,
>> Pitanje je šta ti stoji u CMOSu za tip diska - ima li veze sa životom?
Prema mojim iskustvima, teško je (gotovo nemoguće) naći BIOS u čijem će
setupu biti tip koji odgovara nekom od IDE diskova. Naravno, ako se
izuzmu noviji BIOS-i koji omogućavaju *zadavanje* svih parametara bez
ograničenja.
Kod Conner (a mislim i drugih IDE) diskova rešenje je da se nađe tip
koji ima jednak *kapacitet* (ili nešto manji) od deklarisanog diska.
Dakle, broj glava i cilindara koji se postavi je *apsolutno levi* i
nema *nikakve* veze sa stvarnim karakteristikama diska. Međutim, disk
kontroler ugrađen na disk je "pametan" pa iz kapaciteta preračuna i
premapira šta mu treba i to savršeno radi pod DOS-om. Možda se Unix
iz tog razloga zbunjuje.
Naravno, uvek se može menjati BIOS da se zadaju tačni parametri -
EPROM programator, brisač, par praznih EPROM-a, pogađanje checksuma...
sve u svemu, XIX vek ;)
unix.77vkostic,
>> Dakle, broj glava i cilindara koji se postavi je *apsolutno levi* i
>> nema *nikakve* veze sa stvarnim karakteristikama diska. Međutim, disk
>> kontroler ugrađen na disk je "pametan" pa iz kapaciteta preračuna i
>> premapira šta mu treba i to savršeno radi pod DOS-om.
To mozda lepo radi pod DOS-om, ali...
Gotovo svi dobri programi za kompresiju hard diska (defragmentaciju)
rade na principu da iz CMOS-a procitaju podatke o disku a onda na
osovu tih podataka ispretumbaju podatke na disku da bi optimizovali
pokretanje glave.
E, sada, ako podatci u CMOS-u govore jedno, a disk kontroler to
remapira u nesto drugo, onda ce pokretanje glave biti optimizovano u
picku materinu.
Jedino ako je program toliko glup da samo defragmentira datoteke a ne
optimizuje pokretanje glave - na primer sve direktorijumi na pocetak
diska, itd.
V.K.
unix.78mradulovic,
Sto se tice CMOS setup-a u njemu na srecu imam user defined
type preko kog mogu da zadam potrebne parametre za hard-disk (inace
ovaj CONNER ima 776 cilindara, 8 glava i 33 sec/trk) tako da ne
postoji raskorak izmedju CMOS-a i stvarnih karakteristika diska.
Inace ja radim sa XENIX-om 2.2.1 sa RLL kontrolerom Western Digital
WD1006-RA2 (cinimi se da je to oznaka) i Mitsubishi i Seagete
drajvovima koji sasvim lepo rade iako u CMOS setup-u mi se nalaze
podaci za tip 1 hard-diska (koji veze nema sa ovim). Sta sad ha.
unix.79alexa,
U stvari, nije važan sadržaj CMOSa nego šta stoji u opisu diska
na poziciji na koju ukazuje INT 41H vektor (čini mi se). Prema tome,
ako postoji dodatni BIOS na kontroleru, on može postaviti parametre
diska negde u RAM i usmeriti ovaj vektor na njih. Osim toga, kada se
XENIX podiže sa diska, ovi podaci mu nisu neophodni - potrebni su da
se podigne (potrebni su BIOSu). Prilikom formiranja XENIX particije
mogu se specificirati drugačiji parametri diska od onih koji stoje u
CMOSu.
Da li imaš neki poseban drajver za disk u CONFIG.SYS (pričam o
Conner-u)?
unix.80vkostic,
>> U stvari, nije važan sadržaj CMOSa nego šta stoji u opisu diska
>> na poziciji na koju ukazuje INT 41H vektor (čini mi se). Prema tome,
>> ako postoji dodatni BIOS na kontroleru, on može postaviti parametre
>> diska negde u RAM i usmeriti ovaj vektor na njih.
Tacno. Ali postoji i onaj drugi pristup. BIOS salje kordinate sektora,
HD kontroler to remapira i upravlja diskom. Znam za bar jedan disk
koji tako radi (ne mogu da se setim koji), ali znam pouzdano. I bas se
secam da su u Byte-u pisali da to posle sa programima kao COMPRESS
proizvede jako "lepe" rezultate.
V.K.
unix.81mknezic,
Da li neko zna neke dobre knjige na našem jeziku o UNIX-u i COBOL-u.
Pozdrav, Mirko.
unix.82ognjan,
>> Da li neko zna neke dobre knjige na našem jeziku o UNIX-u i COBOL-u.
Npr.:
Mr. Zorica Jelić
UNIX - Vodič za korisnike
Izdavač:
Institut za nuklearne nauke "Boris Kidrič", Vinča
Centar za permanentno obrazovanje
Nemanjina ulica 4, Beograd.
Štampa:
Jugoslovensko udruženje "Nauka i društvo"
Božidara Adžije 11a, Beograd.
Nisam jako kompetentan kada je riječ o UNIX-u, ali mislim da je ovo knjiga
koju svakako vrijedi imati. Možda je i jedina na sh koja nečem vrijedi(?).
Osim ove imam i knjigu: "UNIX i kako ga koristiti" (Mario Žagar), koja ne
vrijedi mnogo, osim studentima zagrebačkog ETF-a.
Za kobol imam takođe par knjiga, ali pretpostavljam da će se svakako naći
neko iskusniji da te posavjatuje. Ako ne .... tu sam.
Pozdrav, Ogy.
unix.83vkostic,
>> Npr.:
>> Mr. Zorica Jelić
>> UNIX - Vodič za korisnike
>> Nisam jako kompetentan kada je riječ o UNIX-u, ali mislim da je
>> ovo knjiga koju svakako vrijedi imati.
Nisam bas siguran. Imam njenu knigu za OS/2 koja je obicno sranje.
Zenska nema pojma ni o kompjuterima, ni o OS/2, a verovatno ni o UNIX-u.
V.K.
unix.84mpodgornik,
I ja sam nabavio Coherent (3.1.0), ali imam problema sa konfiguracijom
terminala i modema. U fajlu /etc/ttys se konfiguriraju samo
osnovni parametri portova. Ali:
1. Kako se dodeli portu tip terminala, koji će se koristiti?
2. Ako je na portu modem, onda valjda treba reći koji, i,
3. kako ga prebaciti u autoanswer mode?
( Doduše postoji fajl /usr/bin/modeminit, ali kot mene to ne radi)
Pozdrav, Mitja
unix.85ognjan,
>> Nisam bas siguran. Imam njenu knigu za OS/2 koja je obicno sranje.
>> Zenska nema pojma ni o kompjuterima, ni o OS/2, a verovatno ni o UNIX-u.
Pa, naivno je i očekivati da *ženska* ima pojima o kompjuterima ... :))
Ipak, ne treba da izmišlja toplu vodu, već samo da prepiše tj. prevede
stranu literaturu, što (valjda) zna (?).
Problem je u tome što čovjek traži knjigu na sh, a ova je jedina koju vidjeh
da bar nečem valja. Ja sam je platio u februaru 240 d. pa ako pretpostavimo
da je na tih 400 strana barem spomenula većinu komandi i parametara, mislim
da vrijedi tih para.
Inače imam i tu o OS/2, al' nisam je baš otvarao ...
Pozdrav, Ogy.
unix.86vkostic,
>> Ipak, ne treba da izmišlja toplu vodu, već samo da prepiše tj.
>> prevede stranu literaturu, što (valjda) zna (?).
Ama, ona za pocetak ne ume ni da odabere dobru stranu knjigu za prevod.
Inace, zenska radu u USA, pitam se samo kako je tamo dospela jer mi
na osnovu njenog pisanja izgleda kao da stvarno nema pojma o kompjuterima.
V.K.
unix.87mradulovic,
Nemam nikakve drajvere (osim DM.BIN ali to mogu i izbaciti pa
napraviti dve particije od 40MB, pa jednu dodeliti XENIX-u a drugu
DOS-u pa mi nece trebati driver iz DiskManager-a). Sto se tice ove
silne price oko remapiranja karakteristika diska preko logike
kontrolera mislim da nije u tome problem, vec u nastojanju XENIX-a da
prepozna disk (a to ne uspeva). Ja sam ranije imao slican problem sa
SCSI kontrolerom od Seagate-a i odgovarajucim diskom od (cinimi se)
80 MB. XENIX takodje nije hteo da se digne, tako da sam odustao od
toga. Ako je neko instalirao XENIX na AT-BUS kontrolerima neka mi se
javi.
Da li neko poseduje adresu ili fax firme kod koje se moze naruciti
UNIX za 386 masinu (ili taj cuveni COHERENT UNIX o kome svi ovde
pricaju). Bio bih zahvalan ako bi se nasla i poneka cena.
Misko
unix.88alexa,
Ja sam instalirao SCO XENIX na par mašina sa IDE kontrolerima -
ponavljam: NEMA NIKAKVE razlike da li je u pitanju klasičan MFM
kontroler ili IDE (što se tiče softvera). U CMOS-u moraš da imaš neki
opis koji je dovoljno dobar da se XENIX podigne.
Što se tiče Seagate SCSI-ja, to je druga priča. Za SCSI ti treba
XENIX GT, koji ima SCSI drajver, a SEAGATE SCSI je izgleda nešto
drugačiji od ostalih - znam da NE RADI sa XENIXom.
Mislim da je za XENIX dovoljno da u CMOSu odabereš neki tip diska sa
odgovarajućim brojem glava, pa će XENIX da radi (on te posle pita za
broj cilindara i sve karakteristike diska).
unix.89rakim,
Zdravo,
ja sam na AT BUS kontroleru i Seagate ST157A instalisao XENIX 2.1.3 (
nesto je kraci od ovi novijih , ali ima manje drivera i jos nesto sl.
) bez problema, ali mi je 25 Mb malo ( XENIX i INFORMIX ) , a 17 Mb jos
manje za DOS ( INFORMIX i ostalo ). Proveri da li si stavio da je XENIX
particija aktivna ili ne ??
rakim
p.s. SCSI kontroleri zahtevaju tzv. GT verziju XENIX-a
unix.90mradulovic,
Pazi, ja u CMOS setup-u imam tip 47 koji je tzv. user defined i u
njemu se nalaze svi parametri diska koga koristim. Ako si ti
instalirao na IDE kontroleru koji si koristio tip za ST157A jer ja
imam i taj disk.
Misko
unix.91mradulovic,
HELP! Imam problema prilikom kompajliranja programa koji koristi
curses.h biblioteku. Program radi ali vrlo cudno na ekranu nema nista
dok se kuca. Po izlasku iz programa terminal ostaje u nekom vrlo
cudnom stanju (npr. ne vidi se sta se kuca, ne reaguje na enter vec
samo na ctrl+enter i sl.). Moram otkucati stty sane da bi ga doveo u
red. Pretpostavljam da je u pitanju to sto nisam inicijalizovao
driver za terminal. Ako neko zna kako se to radi neka javi. Inace,
program sasvim lepo radi pod DOS-om iz QuickC kompajlera.
Isto tako javlja mi se cudan problem u vezi citanja datoteka koje
su otvorene pomocu fopen. Kada probam da procitam nesto iz nje pomocu
fread on vraca nulu, kao da nista nema, tj kao da je na kraju. Ako
pogledam datoteku pomocu more ona sadrzi upisane podatke. Inace i ovo
lepo radi pod DOS-om.
Misko
unix.92alexa,
>> Program radi ali vrlo cudno na ekranu nema nista
>> dok se kuca.
Na početku rada sa bibliotekom treba da uradiš sledeće:
initscr(); /* OBAVEZNO! */
/* Podešavanje parametara - možda ti nešto od ovoga ne treba, */
/* zavisi šta hoćeš */
crmode();
nonl();
noecho(); /* ili echo() */
clear(); /* da obrišeš ekran */
Na kraju rada OBAVEZNO treba da pozoveš
endwin();
čime vraćaš parametre na 'normalne'.
U principu, teško da ćeš moći nešto ozbiljnije da uradiš bez
dokumentacije; pored toga, VRLO je dobro imati i neki primer,
jer je curses dosta nezgodan u početku.
>> ... cudan problem u vezi citanja datoteka koje
>> su otvorene pomocu fopen. Kada probam da procitam nesto iz nje
pomocu
>>fread on vraca nulu, kao da nista nema, tj kao da je na kraju.
Ovde ne bi trebalo da bude bilo kakvih iznenađenja. Daj malo više
detalja.
Uzgred, bilo bi dobro da kažeš i koji je tačno operativni sistem
na kojem radiš.
unix.93alexa,
Da li neko zna da li se za SCO XENIX može kupiti FoxBase (ili
FoxPro)? Imam utisak da se više ne nudi. Stara verzija Fox-a koju sam
video na Xenix-u izgleda vrlo matoro - ne mogu da verujem da su
odustali od Xenix tržišta.
unix.94vkostic,
>> Da li neko zna da li se za SCO XENIX može kupiti FoxBase (ili FoxPro)?
Koliko ja znam, sama firma SCO nudi takve pakete. Ali ja ne pratim bas
narocito dobro UNIX trziste.
unix.95kale,
>> Da li neko zna da li se za SCO XENIX može kupiti FoxBase (ili
>> FoxPro)?
Evo, ja ne znam! ;)
BTW, sutra će mi (u preduzeće) stići Open Desktop. Pa, za jedno
mesec dana ću valjda biti koliko-toliko kompetentan za Ingres pod SCO
UNIX-om.
Zna li neko neki razuman način da se korisniku omogući da
isključi (shutdown) računar (za SCO UNIX), a da mu se ne kaže root
password? Ako nekoga zanima kako da nagovori računar da svakodnevno
radi shutdown u zadato vreme (na kraju radnog vremena), to mogu ja da
mu kažem.
Najbolja ideja koju sam do sada smislio je da korisniku kažem
root password a da mu računar odmah posle prijavljivanja traži još jedan
password ili komandu za gašenje. Ovo bih sredio preko .profile. Ima li
ovaj način neku manu osim nedostatka elegancije? ;)
Druga mogućnost: da naredbi shutdown (command text) i programima
koje poziva promenim zaštitu tako da osim root-a može da ih pokrene i
pripadnik neke egzotične grupe kojoj ne pripada niko drugi.
Probao sam da korisniku kraj omogućim da uradi su root. Radi, ali
traži passwd i redirekcija ne pomaže - uvek passwd hoće sa tastature. :(
Pozdrav, Kale
PS. Javlja li se neko stranim BBS koji se bave UNIX-om?
unix.96cuba,
Dear Kale,
Ne treba tu nikakva mudrost, jednostavno (tako sam ja uradio)
napravis korisnika "gasi" ili "stop" kako vec hoces, koji je u grupi
root
a bez passworda, a koji umesto shella izvrsi shutdown -h.
Problem koji se javlja je u tome sto ako korisnik prekine
izvrsenje ostaje kao root uz kontrolu sistema.
Zato moras malko izmeniti shutdown proceduru kako bi presretala
prekide. Ne mogu trenutno da se setim koja to bese komanda, ali ces
naci u
dokumentaciji.
Puno pozdrava, Cuba.
.
S
unix.97michael,
Imam 386/25 Mhz sa 64 KB cache , i VGA karticu TRIDENT 512 KB.
Kod instalacije XENIX-a 386 ver. 2.2 nakon prompta Boot:, kada
otkucam Enter i kada se ucitava sistem sa diskete video karta
se prebaci u nedefinisan graficki nacin rada ( ne znam koji) i
na ekranu se pojave razni ASCII karakteri, tako da se sistem
ne moze instalirati. Da li neko zna u cemu moze biti problem i
kako da ga resim?
unix.98kale,
Bunario ja prekjuče po sistemu, bunario i - izbunario. Jeste da
nisam tražio to što sam našao ali mi je vrlo drago da sam našao. :)))
Rešenje se odnosi na SCO UNIX System V/386 Release 3.2.
1. Kreirati korisnika pod imenom kraj.
2. U datoteci /etc/passwd promeniti liniju
kraj:*:iii:gg:ordinary:/usr/kraj:/bin/sh
(iii je identifikacioni broj, gg broj login grupe) u
kraj:*:0:0:ordinary:/usr/kraj:/bin/sh
3. cd /tcb/files/auth/k
4. cp kraj kraj.old (za svaki slučaj)
5. cp ../r/root kraj
6. editovati datoteku kraj, neka u_type=root ostane, a svugde drugo
umesto root napisati kraj.
7. ulogovati se pod imenom kraj (sa root-ovim password-om). Ako ne uspe
proveriti još jednom sve korake, i ako opet ne ide vratiti sve u
prvobitno stanje.
8. promeniti password korisnika kraj ***IZ SYSADMSH-ela*** (ako korisnik
kraj naredbom passwd promeni password promeniće root-ov a ne svoj!)
9. u .profile korisnika kraj staviti shutdown -y.
Ovime je kreiran korisnik za gašenje sistema koji osim toga ne
može ništa drugo (pa ni nešto štetno) da uradi. Kod mene se .profile ne
može prekinuti, ako kod nekog može nek proba to da onemogući sa
stty -isig -brkint ignbrk.
Ako je sve u redu izbrisati /tcb/files/auth/k/kraj.old. Ukoliko
dođe do nekog neslaganja između ove dve datoteke koje su ručno menjane
korisnik ne može da se uloguje, a sysadmsh neće da ništa da menja
(popravi) nego samo prijavi da nešto nije u redu sa korisnikom kraj. Ako
nešto oko korisnika kraj želite da promenite menjajte jednu po jednu
stvar, tako je sysadmsh manje osetljiv.
Pozdrav, Kale
PS Ko ovo radi neka radi na sopstvenu odgovornost, meni je uspelo ali ne
garantujem da će svugde da radi. Ako neko bude imao teškoća neka se
ovde javi.
unix.99kale,
>> 2. U datoteci /etc/passwd promeniti liniju
>>
>> kraj:*:iii:gg:ordinary:/usr/kraj:/bin/sh
>>
>> (iii je identifikacioni broj, gg broj login grupe) u
>>
>> kraj:*:0:0:ordinary:/usr/kraj:/bin/sh
Ova poslednja linija treba da bude:
kraj:*:0:0:Superuser:/usr/kraj:/bin/sh
Eh te telefonske linije! ;)))
unix.100zvodopija,
SVIM KORISNICIMA COHERENTA
Imam Coherent V. 3.1.0 instaliranog na 286/16/1 mašini. Radio sam
na SCO XENIX-u i SCO UNIX-u. Pokušao sam instalirati orginalni
software (kupljen za UNIX a radi i na XENIX-u) koji se distribuira
u TAR formatu ali na 720 KB disketama (5.25" 80 traka, 9 sektora).
Sa SCO XENIX-om i SCO UNIX-om nije bilo problema ali Coherent NEMA
DRIVER ZA
5.25" 720 KB diskete. Skinuo sam instaliran software s UNIX mašine i
prenio ga na Coherent ali programi NE RADE. Javljaju >Missing žž'<.
Probao sam instalirati i SCO PROFESSIONAL ali greške su iste.
Poslao sam fax gospodi iz Mark Williams Company i dobio odgovor (u
istom
danu):
" You could not run this program under Coherent. You would need C
source
code and then would have to recompile under Coherent"
Da li neko ima SCO PROFESSIONAL i ostale UNIX aplikacije u C-u ???
Moraju biti manje od 64 Kb jer Coherent za sada podržava samo SMALL
modul.
Ako nema rado bih prodao COHERENT V 3.1.0 za skromnih $99.90 ONLY.
Vjerovatno bivši korisnik COHERENT-a
Zoran Vodopija
EvSĽ9oÝ
c
│Çąm─
äú╔Ů3█X.č?č?č?č?č?č?č
unix.101dejanr,
Neprijatan bug ISC UNIX-a i svih ostalih verzija koje vode poreklo iz
tog osnovnog koda omogućava svakom korisniku koji ima pristup komandnom
modu i c kompajleru da postanje superuser (root). Pogledajte KOMUNIKACIJE/
hackers.
unix.102balexov,
Ima li ko iskustva sa Seagate-ovim (ex CDC) diskovima ST 1162A, ST 1201A,
ST 1239A na kojima se vrti XENIX 2.3.2 ? Posebno me interesuje model 1239
za koga imam podatke da ima 1272 cilindra a nisam siguran ko vrsi translaciju
parametara: da li kontroler na disku ili host adapter na mama-ploci ?
Vrlo uprosceno: da li mi se isplati da za 1720 DEM kupim ST 1239A i host adap-
ter, te da li cu moci naterati tu kombinaciju da radi pod XENIXom ?
Znatizeljan sam i sto se tice poredjenja ST 1239A diska i Conner-ovog
modela 3204 tj. kako se ovi diskovi ponasaju pod XENIXom i kome dati prednost.
Pozdrav, ba
unix.103dejanr,
From: hoffmann%MIT.EDU@mitvma.mit.edu
Received: by Paddington.MIT.EDU (5.61/4.7) id AA10408;
Wed, 20 Feb 91 23:08:48 -0500
Date: Wed, 20 Feb 91 23:08:48 -0500
Message-Id: <9102210408.AA10408@Paddington.MIT.EDU>
To: netusers@MIT.EDU
Subject: FYI SUNOS security bug
Sigh... just when you thought it was safe to have a workstation...
ROUGH DRAFT
_____________________________________________________
The Computer Incident Advisory Capability
___ __ __ _ ___
/ | / \ /
\___ __|__ /___\ \___
_____________________________________________________
Information Bulletin
February 20, 1991, 1300 PST Number B-13
UNIX Security Problem with /bin/mail in SunOS
________________________________________________________________________
PROBLEM: Bug in /bin/mail enables unauthorized access to a root shell
PLATFORM: SunOS 4.03, 4.1 and 4.1.1; Sun3, Sun3x, Sun4, Sun4c and
Sun4/490_4.1_PSR_A architectures
DAMAGE: Potential for significant damage once intruder has gained root
access.
PATCH: Available through anonymous ftp from ftp.uu.net or from Sun
(contact Sun at 1-800-USA4SUN for details).
_______________________________________________________________________
Critical /bin/mail Bug Facts
A recently discovered vulnerability in SunOS bin/mail allows an
intruder to obtain unauthorized access to a root shell. This
vulnerability applies to versions 4.0.3, 4.1, and 4.1.1 of SunOS
running on the sun3, sun3x, sun4, sun4c, and sun4/490_4.1_PSR_A
architectures. Sun Microsystems has prepared a patch described in Sun
Microsystems Security Bulletin #00105. The particulars are:
Patch ID: 100224-01
BugIDs fixed by this patch: 1045636 and 1047340
Availability: Anonymous FTP from ftp.uu.net:/sun-dist/100224-01.tar.Z
Checksum of the compressed tarfile 100224-01.tar.Z = 64102 109
Patches Obsoleted: 100161-01
Obsoleted by: SysV Release 4
Patch installation instructions are as follows:
(Login as root - you must have root access to apply this patch!)
(Create a temporary directory and "cd" to it)
(Use anonymous FTP to obtain the file sun-dist/100224-01.tar.Z from
ftp.uu.net)
# uncompress 100224-01.tar
# tar xvf 100224-01.tar
# mv /bin/mail to /bin/mail.old
# cp $arch/$os/mail to /bin/mail
(where $arch is either sun3 sun4 sun4c or sun3x)
(and where $os is either 4.0.3 4.1 or 4.1.1)
( change the permissions for the newly installed mail binary)
# chmod 4755 /bin/mail
(You will probably wish to delete the 100224-01.tar file and the
files created by "de-tar-ing" 100224-01.tar at this time!)
For additional information or assistance, please contact CIAC
Hal R. Brand
(415) 422-6312 or (FTS) 532-6312
During working hours, call CIAC at (415) 422-8193 or (FTS)
532-8193. For non-working hour emergencies , call (415)
422-7222 or (FTS) 532-7222 and ask for CIAC (this is a new
emergency number).
send FAX messages to: (415) 423-0913 or (FTS) 543-0913
Neither the United States Government nor the University of California
nor any of their employees, makes any warranty, expressed or implied,
or assumes any legal liability or responsibility for the accuracy,
completeness, or usefulness of any information, product, or process
disclosed, or represents that its use would not infringe privately
owned rights. Reference herein to any specific commercial products,
process, or service by trade name, trademark manufacturer, or
otherwise, does not necessarily constitute or imply its endorsement,
recommendation, or favoring by the United States Government or the
University of California. The views and opinions of authors expressed
herein do not necessarily state or reflect those of the United States
Government nor the University of California, and shall not be used for
advertising or product endorsement purposes.
unix.104ivujanic,
Jedan konkretan predlog:
redakcija Računara je, u doba hvaljenja COHERENT-a
obećavala silnu podršku... E pa, sad bi junaci mogli da se
s vremena na vreme "prikače" na Mark Williams BBS i da skinu
nešto software-a i novosti, jer je dosta ljudi, baš zahvaljujući
vašem senzacionalističkom pisanju (masakr, 25 mrtvih... ;) kupilo
taj paket. Dakle, šta će biti sa Sezamom i COHERENT-om?
Ivica
unix.105boox,
Treba mi informacija o FORTRAN-skim kompajlerima pod UNIX-om za
PC/486 računare. Šta, gde, pošto, zašto? Unapred hvala.
unix.106dejanr,
>> E pa, sad bi junaci mogli da se s vremena na vreme "prikače" na
>> Mark Williams BBS i da skinu nešto software-a i novosti
>> Dakle, šta će biti sa Sezamom i COHERENT-om?
Ako je neko raspoložen da zove MW BBS i prenese podatke, podaci su
dobrodošli na Sezamu. Međutim ja lično nemam nameru da se oko toga
angažujem jer me taj Coherent Unix ni malo ne zanima a i sa svih
strana čujem da nije ni za šta.
unix.107bojt,
>> Treba mi informacija o FORTRAN-skim kompajlerima pod UNIX-om za
>> PC/486 računare. Šta, gde, pošto, zašto? Unapred hvala.
Imaš Microway NDP Fortran 486, Unix/Xenix verzija je $1195,
imaš adresu u svakom Byte-u (ako ti treba mogu da pronadjem)
unix.108ivujanic,
>Ako je neko raspoložen da zove MW BBS i prenese podatke, podaci su
>dobrodošli na Sezamu. Međutim ja lično nemam nameru da se oko toga
>angažujem jer me taj Coherent Unix ni malo ne zanima a i sa svih
>strana čujem da nije ni za šta.
Pa sada svi znamo da to nije ništa posebno, tj. da vredi tačno
onoliko koliko i košta, ali kako se osećaju svi oni koji su
"naleteli"
posle onakvih članaka u Računarima...
Mislim da bi trebali malo da razmislite pre nego sto objavite
tako naduvane clanke. Drago mi je sto sam bio bez love, inače bi se i
ovako naivan zaleteo. Ovako malo sačekaš da kupi komšija....
Ivica
unix.109ivujanic,
Da li neko ima živaca i vremena da opiše Unix-e koji su na
tržištu (za PC, naravno)? Razlika između Xenix-a i Unix-a, i
uopšte sve u vezi Unixa: koji, zbog čega, koliko....
Ivica
unix.110ivujanic,
Sporta radi pokušavam da prebacim pcomm na Coherent. Sa nekoliko
prepravki do sada je isílo dobro. Međutim, prvi veći problem je
naleteo:
shared memory, iako se reklamira kao system V comp. nema sve
funkcije, jer (pogađate) nemaju smisla u small modelu. Kada
sam podesio config.h tako da ne koristi shared memory, javio
se drugi problem
kill(pid, SIGUSR1).
U header-u signal.h u Coherentu pogađate, nisu definisana
ta dva signala (SIGUSR1 i
SIGUSR2). Šta ta dva signala rade?
Ivica
unix.111alexa,
Prvo, shared memory se ne nalazi u osnovi Sistema V, nego u
ekstenzijama, pa Coherent i ne mora da je podrži da bi se zvao
System V. SIGUSR1 i SIGUSR2 takođe ne moraju da postoje.
To su inače signali bez značenja u UNIXu,
namerno ostavljeni za aplikacije da rade s njima šta hoće.
Pošalji mi sadržaj datoteke /usr/include/sys/signal.h
(ili kako se već zove na Coherentu), da odaberemo neki drugi signal.
unix.112ivujanic,
>Pošalji mi sadržaj datoteke /usr/include/sys/signal.h
>(ili kako se već zove na Coherentu), da odaberemo neki drugi signal.
E, puno hvala na pomoći. Šaljem sys/signal.h.
Još jedno pitanjce: imam problem sa tar-om i rzsz.tar. Prva
četiri
file-a se "raspakuju" bez problema, a posle toga javlja "bad
checksum"
i ostatak file-ova ide na ekran. Isto radi i opcija t, tako da ne
znam
ni koliko ima file-ova. Misleći da je nekako došlo do greške u
prenosu
preneo sam ga sa Sezama ponovo (viva l' PTT) ali se ništa novo nije
desilo. Sugestije?????
Ivica
P.S. nov sam u Unix-u, pa molim za strpljenje. Još jednom hvala na
pooći.
signal.hunix.113alexa,
Hmmm ... Nema baš puno signala na raspolaganju, ali ti predlažem da
odabereš na primer SIGSYS i SIGTRAP umesto SIGUSR1 i SIGUSR2. Uzgred,
SIGUSR1 i SIGUSR2 se u pcomm-u koriste za prilično banalne stvari -
naime za uključivanje/isključivanje log-a i printer-log-a. Mogao bi
čak to sve mirno da zaobiđeš, da u input.c i terminal.c izbaciš
odgovarajuće delove (koji se bave ovim signalima).
Probaj prvo sa ova dva signala koje sam ti naveo (svuda gde piše
SIGUSR1 stavi npr. SIGSYS itd.) pa ako ne uspe ... javi se opet.
Što se tiče rzsz-a, pogledaću ga pa ću se javiti.
Za slučaj da ima problema sa Coherentovim tar-om (deluje mi malo
neverovatno), pogledaj unapred imaš li komandu 'dd'.
unix.114ivujanic,
Nestrpljiv da nešto učinim, ja sam ih definisao u
/usr/include/signal.h. Da li smem tako nešto da učinim?
Nego treba mi još jedna mala uputa: gde da potrazim zasto pri
linkovanju nisu definisani VS_ i VE_ u curses.c? Ti signali su u
/usr/include/termio.h definisani kao eksterni, i kako sam ja razumeo
funkcije iz libterm.a bi informacije o tome trebale da potraze u
/etc/termcap. Međutim, pri linkovanju nešto ne štima, verovatno sam
loše razumeo mehanizam...
Zahvalni
Ivica
unix.115ivujanic,
Zaboravih:
dd ima, uz pomoć nje sam došao do Coherenta... ;)
Ivica
unix.116alexa,
Probao sam download rzsz.zip, i wRZSZ.TAR je sasvim OK. Datoteka ima
dosta, prilažem spisak (ako ti nešto pomaže). U principu sa prenosom
DOS <-> UNIX se javljaju problemi oko krajeva linija u datotekama -
UNIX koristi samo LF (hex 0a) za kraj linije teksta, a DOS, naravno,
CR LF (hex 0d 0a), pa se razni programi različito
pponašaju pri prenosu (prave se pametni). Kako se Coherent odnosi
prema takvim stvarima?
Uzgred, one signale smeš da deŠ*finišeš i u signal.h, ali ne bi
trebalo da zauzimaš nove brojeve - ko zna kako će kernel da se
ponaša.
listaunix.117ivujanic,
Pa i COHERENT ima LF za kraj linije. Što se prenosa
DOS - UNIX tiče, koristio sam script iz Računara, a da radi
pokazalo se u primeru pcomm.tar. (CR+LF --> LF)
E, a sada vest: uspeo sam, i to tek kada sam u dos-u
pogledao kako izgleda .tar. Tu sam primetio da su linije
prelomnjene po dos pravilima, dakle sa LF+CR, a ne samo sa
LF!!!!!! Otkud to da UNIX source bude u dos formatu, to
je već pitanje za tebe, ali u svakom slučaju prenos bez (!)
konverzije je upalio, dok je pcomm.tar prenesen sa konverzijom
CR+LF --> LF. Ovde sam ostavio svaku logiku, jer je, ako je već
file u dos formatu, trebalo da upali prenos sa konverzijom, ali
to ostavljam teoretičarima za analizu.
Inače, jedno make je dokazalo da će, bez obzira što nema
puno file-ova, biti dosta posla u prebacivanju.
Imaš li ideju gde da se bacim u potragu za greškom pri
linkovanju prevedenih modula (u pcomm-u), jer mi javlja da
VS_ i VE_ nisu definisani? Oni postoje u curses.h, kao extern
char *, i po mojoj logici morali bi biti definisani u
libcurses. Komandna linija sadrži -lcurses -lterm, ali neće...
Ivica
P.S. za ovoliku pomoć imaš piće kad se vidimo...
unix.118ivujanic,
Potrebno mi je malo objašnjenje nekog ko je pisao
u C-u pod Unix-om. Pri prebacivanju pcomm-a na Coherent
javio mi se problem u vezi sa bibliotekom curses. I po-
red najbolje volje nisam uspeo sam da ga rešim, jer je
knjiga koja se dobija uz Coherent jedna od najlošijih
koje sam video. Index je katastrofalno mali za knjigu
od preko 1000 strana, koja je nabacana abecedno...
Nakon višestrukog prevrtanja stranica naleteo sam na
objašnjenje da će biblioteka curses biti objašnjenja
detaljnije u nekom od sledećih izdanja Coherent-a (?)!
Elem, moj problem je što pri linkovanju simboli
VS i VE nisu definisani. Oni postoje u /usr/include/curses.h
kao extern char *. Gde ih funkcije iz libcurses pro-
nalaze? U /etc/termcap neki terminali ih imaju definisano,
ali me interesuje generalno proces, tj. šta se dešava
pri linkovanju programa koji koristi curses rutine,
da li VS, VE i slične karakteristike program saznaje
pri linkovanju ili ih uzima u runtime-u, jer to zavisi
sa kog terminala pozivamo program...
Zbunjujuće je to što su preostali simboli prošli
kroz linkovanje, a u curses.h su definisani na potpuno
isti način.
Dakle, ko je radio sa curses.h, mnogo bi mi pomogao
ako bi u par rečenica objasnio principe rada, linkovanja
i drugih stvari u vezi sa tom bibliotekom.
Ivica
unix.119ivujanic,
E ne mogu da verujem da u ovoj konferenciji niko
ne može da mi odgovori na pitanje. Mislim da je to ipak
zbog količine poruka upućene u Forum. Dakle, ponavljam
pitanje:
na tržištu postoji gomila raznih Unix-a. Kakve
su razlike među njima, okvirne cene,
upotrebljivost... Interesuje me i razlika između
Unixa i Xenix-a, kao i bilo šta što ima veze
sa Unix-om na PC-u.
Ivica
unix.120dobradovic,
Kako da skinem Coherent sa diska i da ponovo dobijem DOS particiju?
Disk C: mi je pre instalacije Coherenta bio podeljen na dve particije
(32+9MB). Probao sam fdisk iz Coherenta i obelezio particiju kao
unused, pa zatim fdisk iz DOS-a. Tu se racunar zaglavi. Probao sam i
samo fdisk iz DOS-a, ali takodje ne ide. Hvala na pomoci.
unix.121dejanr,
Metod koji obično radi - iz NU edituješ tabelu particija. Malo je opasno
ali...
unix.122agobovic,
reply na PC.HARD 3.362, dveselinovic
Posto sam i ja jos jedna "neduzna zrtva Coherent UNIX-a", zeleo bih da mi
(nam?) dveselinovic, ili neko drugi, odgovori na ivujanicevu poruku 3.119
u vezi osobina, prednosti i mana UNIX-a za PC racunare. Do tada, bice sve
vise korisnika Coherenta, makar zbog edukativnih i informativnih razloga.
AG
unix.123ppekovic,
>>Do tada, bice sve
>>vise korisnika Coherenta, makar zbog edukativnih i informativnih
>>razloga.
Kad smo kod edukativnih i informativnih razloga, tu Coherent UNIX nema šta
da traži pored "MINIX-a" koji ima približne osobine Coherenta ali zato košta
70$, a što je najvažnije, dobija se kopletan source code na C-u. MINIX se
reklamira kao UNIX za učenje i uz njega se dobijaju knjige koje su orjentisane
baš u tom pravcu. Nastao je na Stenfordu a koristi se za učenje na većini USA
univerziteta.
Paya
unix.124alexa,
U datoteci rzsz.tar linije nisu prelomljene po DOS pravilima
(CR-LF), nego po UNIX pravilima (samo LF na kraju reda).
Prema tome, prenos treba da bude 'sirov', bez konverzije.
Moguće je da sam pcomm.tar napravio na DOSu, pošto sam došao do
nekog tar-a za DOS; u tom slučaju, ja sam kriv za zabunu. Kad
budem imao vremena, pokupiću pcomm sa SEZAMa da proverim šta
sam to uradio.
Sad nešto o curses-u, pošto sa njim imam dosta iskustva:
To je biblioteka podprograma za kontrolu ekrana.
Treba da omogući rad sa vrlo različitim terminalima,
tako da program koji se oslanja na curses radi sa novim tipom
terminala čim mu opišeš njegove osobine. Prikupljanje podataka
o osobinama terminala se vrši pri svakom startovanju programa
(odnosno kada se pozove initscr() rutina). Podaci se uzimaju
iz odgovarajuće datoteke sa opisom terminala.
VS i VE su pointeri na sekvence koje program treba da pošalje
terminalu na početku, odnosno kraju rada curses-a. Na XENIXu
su (slučajno) definisani u curses.o, objektnom modulu koji
se nalazi u libcurses.a, ali to nije nigde određeno i zavisi od
konkretne realizacije curses-a.
Proveri da li imaš biblioteku libtermlib.a, možda treba i nju da
navedeš u komandnoj liniji (pored libcurses.a).
Druga stvar: ako Coherent ima komandu nm (javi mi da li je ima),
može se jednim shell script-om relativno lako iščačkati gde su
definisani VS i VE.
Zanima me još jedna stvar: da li su Coherent-ove object datoteke
u Intelovom formatu (OMF), kao na DOSu i XENIXu, ili u COFF
formatu, kao na UNIXu. Mogao bi da pošalješ neki mali objektni
modul, da pogledam.
Na kraju, žao mi je što se nisam ranije javio, ali sam bio
odsutan.
unix.125ivujanic,
A da li uz MINIX ide i C kompajler, asembler, biblioteke i slične
stvari koje zivot znače? Što´k se MINIX-a tiče, znam za njega i zao
mi je što nije u predmetu sistemskog programiranja ili operţbativnih
sistema na ETF-u. Ja ipak više verujem da je COHERENT zgodniji za
učenje.
Ivica
unix.126ivujanic,
>Moguće je da sam pcomm.tar napravio na DOSu, pošto sam došao do
>nekog tar-a za DOS; u tom slučaju, ja sam kriv za zabunu. Kad
Upravo to: pcomm je u DOS formatu, pa sam po automatizmu
očekivao da tako prođe i zmodem. Sada je sve O.K.
>VS i VE su pointeri na sekvence koje program treba da pošalje
>terminalu na početku, odnosno kraju rada curses-a. Na XENIXu
>Proveri da li imaš biblioteku libtermlib.a, možda treba i nju da
>navedeš u komandnoj liniji (pored libcurses.a).
Da, uspeo sam da to ukapiram iz header file-ova, jer uputstvo
kaže da će curses biblioteku dokumentovati u nekom od sledećih
izdanja COHERENT-a!!!! Biblioteka se zove libterm.a, naveo sam je
za linkovanje, ali ništa...
>Druga stvar: ako Coherent ima komandu nm (javi mi da li je ima),
>može se jednim shell script-om relativno lako iščačkati gde su
>definisani VS i VE.
E kako je to lepo kad čovek zna! Da. ima je COHERENT! I to je
upravo ono što mi treba. Ne bi je pronašao dok ne pročitam svih
1000+ strana knjige.
Nije mesto, ali opet moram da upozorim redakciju da malo bira
saradnike. Dotični momak je čak i uputstvo za COHERENT nahvalio
a ja u životu goru knjigu video nisam: preko 1000 strana za koje
je 'neupotrebljivo' preblaga reč, jer ako vam treba nešto što ne
znate da li uopšte ima ili ne znate kako se zove, možete lepo
sesti i početi čitati celu knjigu. Kako god uradili, Murphy će se
potruditi da je pronađete na poslednjoj strani koju pogledate...
Parametri za linkovanje su i -lcurses i -lterm, a u file-u koji
ti šaljem su i izveštaji nm-a za te dve biblioteke. Da li je
moguće da su u Mark William's-u zaboravili na VS i VE?!?!?!
Šta da radim ako jesu? Šta rade ti simboli (visual mode)?
>Zanima me još jedna stvar: da li su Coherent-ove object datoteke
>u Intelovom formatu (OMF), kao na DOSu i XENIXu, ili u COFF
>formatu, kao na UNIXu. Mogao bi da pošalješ neki mali objektni
>modul, da pogledam.
Stiže modul main.o iz pcomm-a. Pokušao sam u već opljuvanom
uputstvu da pronađem informaciju o formatu object modula, ali to
je jednostavno nemoguće.
>Na kraju, žao mi je što se nisam ranije javio, ali sam bio
>odsutan.
Svaka čast, tvoje odsustvo je primećeno: sva moja pitanja
su ostajala neprimećena... Hvala na trudu! Valjda ćemo zajedno
ovo naterati da proradi.
Ivica
coherent.zipunix.127ppekovic,
>> A da li uz MINIX ide i C kompajler, asembler, biblioteke i slične
>>stvari koje zivot znače? Što´k se MINIX-a tiče, znam za njega
>>i zao mi je što nije u predmetu sistemskog programiranja ili
>>operţbativnih sistema na ETF-u. Ja ipak više verujem da je COHERENT
>>zgodniji za učenje.
Bilo je reči o učenju UNIX-a i u vezi toga sam rekao da je MINIX ispred
Coherent-a na tom polju, jer se reklamira baš za to tj. knjiga, source, i sve
ostalo služi upravo "dubinskom" učenju UNIX-a. Ako te zanima nešto više o
MINIX-u, pogledaj jedan od predhodnix BYTE-ova (mislim decembarski) i naći ćeš
članak o MINIX-u.
Paya
unix.128ivujanic,
Priznajem, pogrešno smo se razumeli: ti si govorio o učenju o
UNIX-u a ja sam mislio na učenje na rad pod UNIX-om, dakle ne na
njegovu internu strukturu. I dalje tvrdim da je šteta što to nije
uvršteno u nastavu na fakultetu.
Ivica
unix.129alexa,
Mislim da sam našao.
Coherentova realizacija curses-a ne sadrži VS i VE, ako ih ima u
curses.h to je njihova omaška (ne koriste se). Po svemu sudeći,
sada ti je u config.h (u pcomm-u) definisan OLDCURSES (ili nešto
slično), pa se kompajliraju rutine za setovanje terminala (mislim
da se zovu setterm() i resetterm()) koje se nalaze u curses.c
modulu pcomm-a. Jedino se tamo koriste VS i VE. Ove dve rutine
postoje u novijim varijantama curses-a, (i u Coherentovoj), pa bi
mogao da ih izbaciš iz kompilacije, bilo nasilno (brisanjem ili
komentarisanjem), ili (lepše), da ubaciš u config.h
#define COHERENT
pa da ako je definisan macro COHERENT preskočiš taj deo u
curses.c. Coherentova verzija ovih rutina ne koristi VS i VE
(vidi se iz liste simbola koju si mi poslao).
Imaš još jedno rešenje: definiši ih negde, sa
char *VS="", *VE="";
to bi trebalo da bude najbrža zakrpa.
Još malo o curses biblioteci:
curses koristi termcap datoteke (terminal capabilities) ili terminfo
datoteke za dobijanje podataka o osobinama terminala. Termcap
potiče sa Berkeley UNIXa; jednostavniji je, datoteka je u obliku
teksta, ne zahteva prevođenje; opisi svih terminala se u principu
nalaze u jednoj datoteci; curses koji koristi termcap je po pravilu
jednostavniji i nema sve mogućnosti koje ima terminfo curses.
Terminfo je uveden u System V UNIXu (AT&T-ovom), ima više
mogućnosti, ali zahteva prevođenje teksta opisa terminala;
prevedena verzija opisa je u posebnoj datoteci za svaki tip
terminala; terminfo curses je 'sposobniji' i glomazniji.
XENIX podržava i terminfo i termcap, zato dobijaš i dve curses
biblioteke; njegove komande (još uvek) koriste termcap.
Rekao bih da je Coherentov curses oslonjen na termcap.
Nešto o dokumentaciji:
Ne znam kakva je ta Coherentova knjiga, ali izgleda mi po
tvojim komentarima da je to samo reference manual, ili nešto
slično. Dokumentacija za UNIX i inače često pravi probleme
početnicima; postoje, osim referentnih priručnika, i vodiči,
što praktično duplira broj knjiga u kompletu dokumentacije.
Pri svemu tome, obično nemaš primere za upotrebu; za tako
nešto moraš da nabaviš drugu literaturu.
unix.130ppekovic,
>> Priznajem, pogrešno smo se razumeli: ti si govorio o učenju o
>>UNIX-u a ja sam mislio na učenje na rad pod UNIX-om, dakle ne na
>>njegovu internu strukturu. I dalje tvrdim da je šteta što to nije
>>uvršteno u nastavu na fakultetu.
Ima i mnogo drugih, da ne kažem prečih stvari, koje nisu
uvrštene u nastavu na fakultetu, dok sa druge strane slušamo neke
praistorijske gluposti zbog kojih još možeš i na ispitu da padneš.
Evo Pvoje kao živog svedoka da kaže da je pao na ispitu jer nije
znao dimenziju rupe na bušenoj kartici. Katastrofa!!!
Na žalost, sve se ovo lomi u leđa, a koga drugog nego, nas
studenata. Iz prostog razloga što ideš na fakultet da bi dobio
diplomu, a kod kuće čitaš neke 10-te knjige i radiš neke 17-te
stvari da bi nešto stvarno i naučio. S druge strane, kojekakvi
štreberi i kreteni završavaju smerove za informatiku i onda ti
ispred nosa mašu diplomom a lično sam se uverio na par primera da
neki nisu u stanju ni računar da uključe. To nije slučaj samo kod
mene na FON-u, već i na ostalim fakultetima koji imaju smerove za
informatiku.
TUŽNO!!!
Paya
unix.131.bale.,
Payo, potpuno se slažem sa tobom! Ja sam na ETF-u, smer ražunarske tehnike
itd., ali kao da nisam...
Regards from .bale. !
#8*)+-<
unix.132ivujanic,
>da se zovu setterm() i resetterm()) koje se nalaze u curses.c
>modulu pcomm-a. Jedino se tamo koriste VS i VE. Ove dve rutine
>postoje u novijim varijantama curses-a, (i u Coherentovoj), pa bi
PA gde ih nađe? Nema ih pri linkovanju. U listi simbola ih
primećujem. Jedino se spominje setterm simbol.
>Imaš još jedno rešenje: definiši ih negde, sa
>char *VS="", *VE="";
Moralo je ovako za te dve funkcije, ali sam u config.h
ubacio #define COHERENT i sve lepo sredio, da bi me posle
par sati sređivanja rutina pozdravila poruka linkera:
------------------------------------------------
CODE SEGMENT TOO LARGE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
------------------------------------------------
E, šta ćeš... Tolio truda... Hvala ti puno, naučio sam
poprilično novih stvari, a to je i bila svrha. Razmišljao
sam da pcomm podelim u module i da radim exec(), ali to je
već malo veći trud, jer ne računan5_ZŠçKëąëŠąŻĐĽşůmoduli pcomm-a imaju lagano
preko 100KB, a ovo ima samo
small model...
Hvala ti puno na trudu!
Ivica
P.S. što se uputstva za COHERENT tiče, i Reference Manual
je bolji. Dokumentovaće CURSES u nekom od sledećih
izdanja, mamu im !"$#%"%&%!ŽŽ...
unix.133ljupco,
Studiram u Skopju, na ETF-u, smer racunarstvo itd, i i ovde je isto
s*anje. Tek u trecoj godini pocnes da slusas malo od onoga sto te interesuje,
a nije bezvezan kurs paskala ili fortrana. Na stranu to sto sve zavisi od
profesora koji to predaje, tako da od 6 predmeta koje slusam sad u VI-om
semestru, tek bi 2 dobila prelaznu ocenu (racunajuci skor: ono sto se predaje
+ kako profesor to radi).
Ponekad se dogodi da profesor nece da umnozi skriptu sa predavanjima,
sa jedinim ciljem da popravi procenat posecenosti na predavanjima.
Interesuje me sta ostali misle o stanju na fakultetima u yu ?
unix.134bulaja,
> Interesuje me sta ostali misle o stanju na fakultetima u yu ?
Ja sam na Matematickom Fakultetu u Beogradu (deo PMFa) i nemam nijedne lepe
rece za tamosnju varijantu smera za racunarstvo. U prve dve godine postoje
samo predmeti osnovi programiranja (OP, 1.god) i osnovi racunarskih sistema
(ORS, 2.), a sve ostalo su razne matematike (valjda 8 u prve dve godine). Ni
posle druge godine nije nista bolja situacija, ali dotle jos nisam stigao pa
ne mogu ni da komentarisem. Od ova dva predmeta iz OPa se uci malo Pascala
(kazem malo, jer je meni uleteo profesor koji je uglavnom predavao matematicku
logiku, a na usmenom ispitu mi nije bilo nijedno pitanje vezano sa Pascal), a
iz ORSa se valjda rade Fortran i Asembler (pojma nemam koji, verovatno cuveni
nar-ov) (ovde kazem valjda jer sam digao ruke od predavanja posle nedelju dana
iz straha da ne zaboravim i ono sto sam do tada znao).
MatF me toliko razocarao da sam definitivno digao ruke od njega, pokusacu
najverovatnije na FONu. Na Sezamu je i moj dekan, gospodin Bozic, pa nek on
pokusa da nadje malo lepih reci za svoj (i moj, ali ne jos dugo) fakultet.
Pozdrav, Bulaja.
unix.135jtitov,
>Evo Pvoje kao živog svedoka da kaže da je pao na ispitu jer nije
>znao dimenziju rupe na bušenoj kartici. Katastrofa!!!
Pa dobro koji on to levački faks studira ????
unix.136ppekovic,
>>>Evo Pvoje kao živog svedoka da kaže da je pao na ispitu jer nije
>>
>>>znao dimenziju rupe na bušenoj kartici. Katastrofa!!!
>>
>>Pa dobro koji on to levački faks studira ????
Višu školu za informatiku.
Paya
unix.137.bale.,
Šta da vam pričam? Prepričaću vam šta se predavalo u III godini RTI do sada.
Prvo je Jozo obimno predavao finansijske aspekte proizvodnje softvera: prodaja,
kupovina, iznajmljivanje... Za to vreme je Laslo držao vežbe iz GKS-a! Da, to
je onaj standard iz 1974... I to mesec dana! Naravno da NIKO nije zapamtio ni
reči, a to gradivo uopšte nije predviđeno za ispit... Posle toga je Jozo pre-
šao na generatore slučajnih brojeva, njih oko hiljadu, a Laslo je na vežbama
prezentirao svoje "programe", da bi nas što bolje upoznao sa svojim naučnim
radom - trošenjem VAX-ovog vremena za računanje konstanti generatora sl.br.,
kao i višestocifrenih prostih brojeva!!! Hvalio se kako je za jedan broj po-
trošio 2000 epsova i sl. E, onda je usledio PLOT5, genijalni izum (pored PCAS
"pikoasemblera", nešto mnooogo savremenije od NAR-a!) još genijalnijeg šarmera
Joze, biblioteka sa čak 5 (PET!!!) funkcija za crtanje na grafičkim terminalima
(kojih ima čak jedan, mada ne radi već nekoliko meseci...) i ploterima (njih
ima mnogo više, mislim preko dva...). To smo morali dobro da naučimo za ispit!
Na kraju su nas ugušili sa Prolog-om, ali tako stručno da sumnjam da je iko
shvatio čemu to služi, kad postoji Clipper (za koga sumnjam da iko sa katedre
jajomozgaša zna). Jednostavno, suština nastanka Prolog-a je ostala nepoznata,
kao i osnovne razlike između njega i klasičnih proceduralnih jezika. Bitno je
da se to nabuba... Itd, itd, trenutno se radi asembler za PDP-11...
Eh, sudbino...
Regards from .bale. !
#8*)+-<
unix.138alexa,
Hej, vi što kukate na školstvo, ostavite UNIX na miru! Pišite to
negde drugde.
unix.139agobovic,
Lepo ste se vi ovde ispricali o UNIXu i skoli. Sto se MINIXa
tice, za njega sam i ranije cuo, ali nisam imao prilike da ga isprobam.
Cinjenica da dolazi sa sorsom mi nije bitna jer nisam zainteresovan za
dizajn operativnih sistema, vec za koriscenje i primene UNIXa. Cena mu
tako ostaje jedina prednost, jer su ostale osobine Coherenta sasvim
dovoljan razlog za izbor njega kao "prvog UNIXa". Ono sto me zanima je
koji je sledeci, ozbiljniji UNIX za PC platformu? Sta posle Coherenta?
Kako stvari stoje, svi bi jednog dana morali znati UNIX u ovoj ili onoj
varijanti. Neki od nas ce mozda uskoro imati pristup Sun radnim stanicama,
a zna se na sta lici SunOS, itd itd...
Izgleda mi da ovde jedino alexa ima vece iskustvo sa raznim UNIXima
za PC-je. Makar da od njega cujemo koje su prednosti i mane pojedinih
varijanti.
AG
unix.140ljupco,
Kod mene kada su bile obradjivane indeksne datoteke, dali su nam
primer u kome se ponovo sortiraju i datoteka sa podacima i indeks kada se
datoteci na pr. dodaje novi slog. Do tada sam ziveo u zabludi da je indeks,
izmedgu ostalog uveden i zato da se podaci ne bi fizicki pomerali u ovakvim
situacijama i da je dovoljno da samo indeks bqe sortiran. Posto spadam u
kategoriju "ne zna sta ne zna".┌olËm vas ispravite me ako gresim.─
unix.141.bale.,
Ma, čuvaj živce!
Regards from .bale. !
#8*)+-<
unix.142alexa,
Eh, ja sam na PCjima imao iskustva sa raznim XENIXima, počevši još
od starog IBM XENIXa. Što se tiče UNIXa, na PCjima baš nemam puno
iskustva. Da odmah kažem: današnji XENIX je pravi UNIX, u svakom
pogledu, ali je XENIX zaštićeno ime Microsoft-a.
Moja iskustva sa XENIXom su odlična. Može se reći da praktično nema
razlike u odnosu na UNIXe sa kojima sam radio (na non-PC mašinama).
Uostalom, današnji XENIX je System V, što znači da odgovara AT&T-ovoj
specifikaciji SVID (System V Interface Definition). Ako ne znate
šta je to, u pitanju su tri knjige u kojima su opisani pozivi
operativnom sistemu, standardne bibliotečke funkcije i komande
operativnog sistema.
Pored SCO XENIXa, postoje još mnoge varijante UNIXa za PCje, ali je
SCO šampion u broju instaliranih primeraka. Postoji i SCO UNIX, ali
po svemu sudeći još nije dovoljno 'zreo', glomazniji je i sporiji.
XENIX 286 koristim na jednom starom ATu (10 Mhz, non-0WS, 1Mb) i to
sasvim lepo radi. Naravno, ako pustite na jednom virtuelnom
terminalu kompilaciju, ne treba da se čudite što vam na ostalima
sve ide sporo :)
Inače, mislim da UNIX/XENIX dolazi na svoje mesto tek na 386
mašinama - tada je virtuelna memorija prava stvar, sa 'straničenjem
po zahtevu' (demand paging). Na 286-icama ovo nije moguće, zbog
tragično loših rešenja za virtuelnu memoriju u samom procesoru,
tako da se koristi 'izmenjivanje segemnata' (segment swapping).
Iz istog razloga na 286-icama i dalje postoje sve one muke sa
segmentima, jedino što small model podržava 2 * 64K (po 64K za
instrukcije i podatke). Na 386-icama imate samo small model!!!
Naravno, segmenti su nedostižne veličine, jer su ofseti 4-bajtni.
Tu se konačno zaboravlja na sve što ima veze sa svetom klasičnog
IBM PC kompatibilca.
Za ljude koji dolaze na UNIX sa DOSa ima mnogo razočarenja: prva
stvar koja smeta je što nema grafike. U stvari, ima je, ali košta
mnogo više nego na DOSu; grafička radna stanica može da se napravi
i od PCja (386-ice), ali to je najjeftinija varijanta.
Toliko za sada, nemam više vremena za danas. Nastavak uskoro.
unix.143alexa,
Opet ja o UNIXu:
Daklem, grafika i sve one vizuelno lepo doterane aplikacije -
sve to ima, ali nije tako rasprostranjeno kao na DOSu, i malo se
teže 'razmnožava', tj. ilegalno kopira. Naravno, ako se
radi o grafičkim radnim stanicama, grafike koliko voliš :)
ali sa njima nemam iskustva.
Komandi operativnog sistema ima mnogo više nego na DOSu;
slabe su šanse da ih neko sve zna. Većina ih deluje nedovrćeno,
prilično neprijateljski prema korisniku itd. Opcije u komandnoj
liniji su najčešće jednoslovne.
Komandni procesor je odličan - DOSov je prava karikatura
u odnosu na njega. Tek kada se upozna ovaj program (shell),
postaje jasna koncepcija - većina komandi operativnog sistema
predstavlja 'polufabrikate' za kombinovanje pomoću shell-a.
Pri tome se nekoliko programa može startovati istovremeno,
a komunikacija između njih se obično obavlja kroz pipe-ove
(mislim da bi se ovo prevelo kao 'cevi').
U jeziku shell-a se mogu pisati pravi programi; čak sam
video da jedan tip u USA prodaje mali paket za knjigovodstvo
napisan u jeziku shell-a, uz upotrebu samo standardnih komandi
operativnog sistema.
Ako se nekome ne sviđa standardni (Bourne) shell, na
raspolaganju je obično još po neki, na primer csh (c-shell),
čiji jezik je jako nalik C-u. Za razliku od DOSa, u knjigama
sve piše, tako da svako može i sam da napiše svoj shell -
nema tajni.
'Maternji programski jezik' UNIX-a je C. Viđao sam UNIX mašine
na kojima asembler i ne postoji (ne distribuira se).
Napomena o XENIXu: kompajler za C na njemu nije standardni UNIX
C kompajler, nego Microsoft C for XENIX. Razlike nisu preterano
bitne.
UNIX su svojevremeno razvili programeri za programere; zamišljen
je kao mali operativni sistem bez suvišnih ukrasa, sa puno
mogućnosti ali bez velike udobnosti; od tada je dosta
menjan i dopunjavan. Danas je to široko prihvaćen operativni
sistem koji se 'vrti' na daleko najviše različitih hardverskih
platformi.
unix.144bulaja,
Ima li ko TAR dearhiver za MS DOS?
unix.145alexa,
Imam ja, ako ti ne treba za posao.
unix.146bulaja,
> > Ima li ko TAR dearhiver za MS DOS?
> Imam ja, ako ti ne treba za posao.
Ma dobio sam neke datoteke preko emaila koje su izgleda spakovane
njime, a datoteke su za hp48 pa mi onda nisu za posao. Nadam se da
je to sto imas public domain, pa ga onda posalji u conf.
Bulaja.
unix.147dgrbic,
Ima li neko source C ili Pascal kompajlera?
Grba
unix.148ivujanic,
E alexa, dosta sam te pustio da se odmaraš!
Pitanjce: pogađaš, radi se o Coherent-u. Zezam se malo sa uucp,
međutim Murphy ne bi bio Murphy kada bi to proradilo kako treba!
Ukratko, u manual-u nije baš jasno objašnjena razlika između device-a
npr. com1l i com1r. Sve su rešili time što su rekli da je com1l lokalni,
a com2r ako je uređaj priljučen preko modema. Onda su napravili link
na com1r da bi "stvorili" uređaj modem. Međutim, njihov rođeni script sa
file-om koji je njihov instalacioni program stvorio neće da radi! Radi se
o običnom cat-u preusmerenom na modem. Radi kada se prebaci na com1l.
U redu, to je bilo logično, bar meni, i mislim da je to neka njihova
greška, jer nema logike da ATxxx šalju na remote.
Elem, tek sada dolaze problemi: tako sam uspeo da omogućim pristup
sistemu preko udaljenog terminala, ali uucp ni da čuje. Stalno javlja
da ima probleme sa ACU linijom (u Coherent-u postoje za uucp ACU -što
su linije preko modema i DIR -direktne (?) linije). Posle nekoliko sati
maltretiranja jedino što sam uspeo da provalim je da npr. ovo neće da
radi:
echo "ATDP223413" > /dev/com1l
Sve što se desi je da se "podigne" slušalica, sačeka vreme određeno
registrom S6 u modemu i "spusti" slušalica uopšte ne okrenuvši broj.
Da ne dužim, ako ko bude mogao da pomogne oko uucp-a, detaljnije
ću ga ugušiti sa najvećim zadovoljstvom!
Ivica
P.S. obratio sam se alex-i, jer se ispostavilo da jedino on ima konkretne
veze sa Unix-om. Svi ostali su dobrodošli!
unix.149ivujanic,
>Ukratko, u manual-u nije baš jasno objašnjena razlika između device-a
>npr. com1l i com1r. Sve su rešili time što su rekli da je com1l lokalni,
>a com2r ako je uređaj priljučen preko modema. Onda su napravili link
uucp je proradio, ali ostaje otvoreno pitanje kako se pod UNIX-om
radi sa uređajima. Znam da se radi kao sa file-ovima, ali me bliže
interesuje kako na primer da kontrolisano iščitavam ono što dolazi na
taj uređaj, na primer com port. Da li nekako pomaže feof() ?
Ivica
unix.150alexa,
Razlika između uređaja npr. com1l i com1r:
Uobičajeno je da se svaka serijska linija 'duplo' opisuje
na UNIXu - jednom kao lokalna linija (za 3-žičnu vezu: samo
linije za podatke i masa), a drugi put kao linija na kojoj
se koriste signali za kontrolu modema (CTS, RTS, CD itd.).
Normalno, driver za serijsku liniju se u ova dva slučaja
različito ponaša.
Slična stvar je i sa drugim uređajima, npr. disketnom jedinicom:
različito zoveš istu jedinicu kad radiš sa 360K disketama
nego kad radiš sa 1.2Mb disketama.
Suština je u sledećem: driveri ne znaju ništa o nazivu jedinice
(naravno). Tzv. specijalne datoteke (kojima se u stvari imenuju
periferijske jedinice, mada služe za još neke stvari) imaju kao
svoje atribute tzv. major number i minor number. Major number
je prosto redni broj drivera koji je odgovoran za rad sa
tom jedinicom; minor number sadrži SVE što bi driveru još trebalo
reći o jedinici; prvi i drugi serijski port imaju različite
minor brojeve, a takođe i 'local' i 'remote' verzije istog
porta. Mislim da ne postoji nikakav standard u konstruisanju
minor brojeva, tako da zamena drivera nekim drugim može da
ima JAKO nezgodne posledice. U stvari, u takvim slučajevima
se praktikuje brisanje odgovarajućih specijalnih datoteka
i pravljenje novih (sa minor brojevima koji odgovaraju novom
driveru).
Možda me ovo i nisi pitao, ali eto :))
unix.151alexa,
Kako kontrolisano iščitavati serijski port?
Eh, pa tu ima cela priča :)
Prvo što je važno: kad god otvoriš serijsku liniju moraš
joj postaviti parametre (baud rate, parity, blabla).
Parametri se GUBE čim linija nije otvorena. Zato npr.
echo "ATDP648899" >/dev/com1l
ima sumnjive šanse da radi; moraš postaviti parametre.
Da bi stvar bila interesantnija, ne vredi ni da pre toga
daš komandu 'stty' - kad se ona izvrši, njen standardni
ulaz se zatvara, pa ti je uzalud posao! To se (u komandnoj
liniji) rešava ovako:
( stty 2400 cs8 -parenb itd. ; echo "ATDP648899" ) </dev/com1l
>/dev/com1l
Naravno, umesto 'itd.' gore idu ostali parametri.
Trik je u tome da se za stvari u zagradama startuje poseban
komandni procesor, koji ti u stvari drži /dev/com1l otvoren
za vreme izvršavanja obe komande (stty i echo).
Kada radiš u C-u, postavljanje parametara se vrši nekim
od ioctl() poziva, koji su specifični za svaki driver.
Osim parametara same linije, tu možeš i da odrediš npr. da se
svako čitanje završava kada se primi traženi broj bajtova ili
kada istekne određeno vreme. Uobičajeni režim rada je da nema
timeout-a, a da se čitanje završava kad se primi CR ili LF.
Pošto ioctl() pozivi za serijske linije nisu ističiti na
različitim 'dijalektima' UNIXa, preporučujem da pogledaš
module tty_att.c i tty_ucb.c iz R:ĐKOMUNIKACIJEĐPCOMM.ZIP;
to su dve verzije onih stvari koje ti trebaju za System V
(AT&T UNIX) i za Berkeley UNIX (UCB = University of California
at Berkeley).
Još nešto - mada se (valjda) sve može uraditi i sa onim
kompletom funkcija za baferisani rad sa datotekama (fopen,
fread, fwrite, fclose), to nikad nisam probao; jednostavnije
je raditi sa open(), read(), write(), close(). Bitno je i to
što ti za ioctl() ionako treba file handle (koji dobijaš
sa open()), a ne FILE * (koji dobijaš sa fopen()).
Da li bi feof() pomogao? Pojma nemam, ovako na prvi pogled -
sumnjam (a i kad bih video da radi, ne bih se zakleo da bi
radilo na svakom UNIXu).
Manje-više sve ovo (i još stvari) treba da možeš da nađeš
u dokumentaciji za 'termio' - ako se ne varam, taj deo
dokumentacije je ostavljen za buduću realizaciju u Coherentu :(.
unix.152alexa,
> P.S. obratio sam se alex-i, jer se ispostavilo da jedino on ima
> konkretne veze sa Unix-om. Svi ostali su dobrodošli!
Nije baš tako, i Kale ima puno kontakta sa UNIXom, samo se
nešto pritajio :) To je verovatno zato što je svestran - to je
za njega samo jedan od mnogih operativnih sistema na kojima
često radi.
unix.153ivujanic,
E stvarno je vreme da se UNIX izdvoji kao posebna konferencija i
da se za moderatora postavi alexa, normalno ako čovek ima vremena i
volje za to. Dajem svoj glas za to!
Hvala puno, to su baš stvari koje sam tražio. Razlike u uputstvu za
Coherent su prilično maglovite. Pošto se u jednu knjigu, pa makar imala
i više od 1000 strana ne može staviti ceo Unix, asembler, curses, C ...
uopšte se više ne iznenađujem kada naiđem na poruku da će to biti
dokumentovano u kasnijim izdanjima. Ali me to ne sprečava da informacije
potražim na drugoj strani. E sad, da ti ne bi ovde postao učitelj Unixa
i programiranja pod istim:
TRAŽI SE KNJIGA ZA PROGRAMIRANJE POD UNIXOM
Treba da obuhvata curses, termio, C uopšte. Istu kupujem, a ako ne
može, molim za kopiranje. Staviću ovo pod oglase, ali sam stavio ovde
pošto ovde ima ljudi koji žive od Unixa.
Hvala unapred!
Ivica
P.S. ovo je pisano off-line, a sad sam video da je molba već uslišena.
Čestitke alexi!
unix.154bulaja,
> > P.S. obratio sam se alex-i, jer se ispostavilo da jedino on ima
> > konkretne veze sa Unix-om. Svi ostali su dobrodosli!
> Nije bas tako, i Kale ima puno kontakta sa UNIXom, samo se
> nesto pritajio :) To je verovatno zato sto je svestran - to je
> za njega samo jedan od mnogih operativnih sistema na kojima
> cesto radi.
Kale se pritajio verovatno iz razloga sto je trenutno zauzet jer mu je
na proucavanje stigla izuzetno mocna 64-bitna radna stanica, Hewlett
Packard 48SX ;).
PS YO za Unix konferenciju u Alexu moderatora.
unix.155bradenkovic,
Postovani kolega,
s obzirom da imate dosta iskustva sa Unix-om i Xenixom, molio bih vas za jedan
savet i eventualnu pomoc. Naime ja dosta projekata radim na SCO Xenix-u i on
radi lepo. Medjutim nedostaje mi nesto sto lici na CED ili Dosedit na DOS-u.
Nedostatak takvog utility programa je prava mora, pa Vas molim da ako imate
neki savet ili jos bolje neki program koji moze da se dobije besplatno ili ako
treba da se plati, da odgovorite.
Pozdrav
Boza.
unix.156alexa,
Poštovani kolega,
i sam sam svestan potrebe za jednim ovakvim utility programom,
pa ako naiđete na njega, javite mi :))
Iz više razloga, u koje ne bih ovom prilikom ulazio, jedino
pravo mesto za realizaciju ove funkcije je sam shell program.
Mislim da na nekim verzijama UNIXa ovo već postoji -
ne mogu da se setim koji shell program je u pitanju (možda
ksh - Korn shell?). Moguće je da se izvorni kod jednog
ovakvog shella može negde dobiti.
Pozdrav, alexa
unix.157.bale.,
Jedan moj drug je razmišljao o tome da napravi jedan takav program,
pomoću još jednog "shell"-a, koji bi pozivao pravi shell kao child
process i prosleđivao mu komande iz "ced"-a. Videćemo kad će to biti,
ako bude. Inače, on (i ja) ima Coherent, ali valjda može da bude
korisno i za druge Unix-e... (Ja sam daleko od nekog eksperta ;)
Regards from .bale. !
#8*)+-<
unix.158mirkot,
Koliko se ja secam svojih seansi sa UNIX-om, u C-Shell-u postoji
komanda HISTORY koja pamti zadnjih N komandnih linija. Kucanjem
samo
komande HISTORY (ili samo H) dobijate spisak zadnjih zapamcenih komandi.
Komande su numerisane i sa !xx pozivate xx komandnu liniju sa spiska.
Mislim da je bilo otprilike tako. Ako vas inetersuju detalji, prekopacu
po svojoj dokumentaciji.
Nadam se da sam pomogao.
Pozdrav,
Mirko
unix.159alexa,
> Jedan moj drug je razmišljao o tome da napravi jedan takav program,
> pomoću još jednog "shell"-a, koji bi pozivao pravi shell kao child
> process i prosleđivao mu komande iz "ced"-a.
I ja sam pomišljao na ovakvo rešenje, ali ima tu jedan mali
problem. Prosleđivanje komandi bi se verovatno rešilo
tako što bi "ced" slao učitane komande u neki pipe, koji
bi bio standardni ulaz jednog shella. Naravno, procesi
koje ovaj shell startuje bi imali isti standardni ulaz, tj.
ovaj pipe (ovo zvuči zgodno, jer isti mehanizam onda može
da radi ne samo za shell, nego i za druge programe).
MEĐUTIM: neki programi se ponašaju različito zavisno od toga
da li im je standardni ulaz terminal. Neki bi mogli i da
odbiju da rade. Neki hoće da menjaju parametre terminalske
linije itd.
Da ne razglabam dalje, stvar može da se komplikuje, ali
u jednom trenutku se ne može izbeći zaključak da je lakše
napisati novi shell sa "ubačenim" editorom nalik na ced.
unix.160mirr,
Mozda ova primedba nije na mestu ali da probam .. Na VAX-u na ETF-u (koji je
doduse pod VMS-om koliko je meni poznato) se u shell-u kursori za gore-dole
ponasaju kao CED na PC-u. Hocu da kazem da oni imaju CED za VMS. Ako to mozda
moze da pomogne pa da se pitaju ti ljudi tamo?
Pozdrav,
mirr
unix.161dejanr,
>> Na VAX-u na ETF-u (koji je doduse pod VMS-om koliko je meni poznato)
>> se u shell-u kursori za gore-dole ponasaju kao CED na PC-u. Hocu da
>> kazem da oni imaju CED za VMS.
Nije to CED neko je takav komandni editor ugrađen u VMS počevši mislim
od verzije 4. Dakle, nikakva "domaća" intervencija.
unix.162alexa,
Radi se o rešenju koje se verovatno oslanja na činjenicu da su
svi 'zakačeni' terminali nalik VT100 terminalima, tj. zna se
kakve su escape sekvence koje šalju tasteri sa strelicama.
Pretpostavljam da je ovaj 'editor' zakopan negde u samom operativnom
sistemu. Na UNIXu se ne prave ovakve pretpostavke o terminalima,
a jezgro operativnog sistema ne zna kakav terminal je priključen na
liniju.
Ipak je jedino pravo rešenje novi shell.
unix.163ivujanic,
Opet ja:
opšte je poznata stvar da je curses u Coherentu skoro nedokumentovan.
Zbog toga imama par pitanja.
1. kakva je praktična razlika u radu sa prozorima koji su kreirani
pomoću subwin() i newwin()? Ovde se spominje samo to da prvi
koristi istu "video" memoriju. Da li to znači da je ono što se
zatekne ispod njega zauvek prepisano?
2. kako prozor otvoren pomoću newwin() prokazati? Sad mi pade na pamet
overlay() i overwrite()... da li je to način? ili touchwin()?
3. čemu služi clear flag, a samim tim i clearok()?
Ivica
P.S. neću više, majke mi...
unix.164alexa,
Imam utisak da treba da objasnim neke osnovne koncepte u cursesu.
Curses je paket za, recimo, formatizaciju ekrana na klasičnim,
alfanumeričkim terminalima, povezanim serijskom vezom sa računarom.
Jedna od njegovih osnovnih odlika je da INTENZIVNO optimizuje
saobraćaj na serijskoj liniji, tj. trudi se da traženi izgled
ekrana postigne sa što manjim brojem poslatih karaktera, koristeći
pri tom podatke o prethodnom sadržaju ekrana i, naravno, podatke
o osobinama terminala. Imao sam prilike da vidim jednu
realizaciju curses-a koja je u toj optimizaciji preterivala, i
trošila na nju silno procesorsko vreme (i to na mašini sa
MOTOROLA 68020 procesorom!) tako da je konačni efekat bio
usporenje rada sa ekranom!
Koncept 'prozora' je dosta specifičan. Svaki prozor je prostor
po kome pišeš i koji ima svoje mesto na ekranu.
Međutim, promene u prozoru se na ekranu prikazuju tek kada se
izvrši funkcija wrefresh() za taj prozor. Tada se čitav njegov
sadržaj prikazuje na ekranu; ne postoji koncept međusobnog
'zaklanjanja' prozora.
Prozor kreiran sa subwin() je deo nekog većeg prozora; sve što
pišeš po njemu istovremeno pišeš i po većem ('nadređenom')
prozoru. Naravno, rezultat promena videćeš tek kad izvršiš
wrefresh() za taj prozor, ili za 'nadređeni' prozor.
Prozor kreiran sa newwin() nije deo nijednog drugog prozora.
Kada se izvršava wrefresh(), na ekranu će se 'osvežiti' samo
oni delovi prozora koji su menjani od poslednjeg njegovog
osvežavanja. Ako je (osvežavanjem nekog drugog prozora, čije
se područje na ekranu delimično preklapa sa prvim) izmenjen
sadržaj ekrana tamo gde prvi prozor nije menjan, doći će do
greške. Zato pri upotrebi prozora koji se preklapaju treba
pre wrefresh() izvršiti touchwin(), da bi curses 'mislio' da
je ceo prozor koji treba osvežiti menjan.
clear flag (postoji za svaki prozor) služi da kaže curses-u
da sme da obriše ekran kada vrši sledeći wrefresh().
Po mom iskustvu, on ovo dopuštenje uvek iskoristi :))
Curses, zavisno od sistema, može da koristi podatke o
terminalima u termcap formatu (potiču sa Berkeley UNIXa)
ili u terminfo formatu (potiču sa AT&T UNIXa). Tzv.
terminfo curses je noviji i ima znatno više mogućnosti.
Na SCO XENIXu postoje dve curses biblioteke - i za termcap
i za terminfo.
unix.165ivujanic,
U međuvremenu sam pronašao, posle mnogo prevođenja (hvala bogu što u
MWC C kompajler ne rade ljudi iz MicroSoft-a, inače bi to trajalo danima)
pronašao da je wrefresh() ono što mi treba.
Međutim, i dalje ostaje nejasno korišćenje subwin(), jer mi tako
"otvoren" prozor bude deformisan ako mu širina nije full screen, dakle 80?!
Deformiše se, gledano odozgo na dole, "šiftujući" se u desno. Takođe ne
reaguje na mvwin()...
Druga nejasna stvar je da nakon mvwin() "stari" prozor ostaje gde je i
bio?! Kako ga ukloniti? Ovo se odnosi na prozor kreiran pomoću newwin(), jer
na drugi način, kako sam već rekao, ne reaguje na mvwin(). Ono što sam, čisto
empirijski dobio bi izgledalo otrpilike ovako:
mvwin(novi_prozor);
touchwin(donji_prozor);
refresh();
wrefresh(novi_prozor);
Da li je to način na koji se radi? Nije mi ni malo elegantan, pa rekoh
bolje da pitam...
Ono što mi je najbitinije je pitanje kakva je razlika između prozora
kreiranih na dva moguća načina, dakle subwin() i newwin()?
Ivica
unix.166alexa,
> i dalje ostaje nejasno korišćenje subwin(), jer mi tako "otvoren"
> prozor bude deformisan ako mu širina nije full screen, dakle 80?!
> Deformiše se, gledano odozgo na dole, "šiftujući" se u desno.
> Takođe ne reaguje na mvwin()...
Pa, ne bi trebalo da se deformiše. Moguće je da je Coherentov
curses 'faličan' (molim, bez asocijacija na latinski). Od čega
si pravio subwin() (od kog prozora)?
Pošto je u pitanju deo većeg prozora, logično je da i ne možeš da
ga pomeraš (tj. da ne reagije na mvwin()). Uzgred, mvwin() ti je
verovatno vratio rezultat -1.
> mvwin(novi_prozor);
> touchwin(donji_prozor);
> refresh();
> wrefresh(novi_prozor);
Jeste, to je pravi način, osim što bi umesto refresh() trebalo
pozvati wrefresh(donji_prozor). Da nije elegantno, nije.
> ... kakva je razlika između prozora kreiranih na dva moguća
> načina, dakle subwin() i newwin()?
Za svaki prozor se odvaja tabela sa njegovom 'slikom'; po
ovoj tabeli se u stvari 'piše' kada se 'piše' po prozoru.
Posle wrefresh() tekući sadržaj ove tabele se nalazi i na
ekranu. Kada se prozor kreira sa newwin(), alocira se tabela
za njega. Kada se kreira sa subwin(), koristi se odgovarajući
deo tabele nadređenog prozora; on je tada deo nadređenog
prozora - nije samostalan.
unix.167mirr,
Evo sta mi je odgovorio ortak iz US na moje pitanje. Ako nekome nesto
od ovoga pomaze ...
*********************************************************************
>> Da li ti je dostupan neko sorce koji bi na UNIX sistemu trebalo da
>> omoguci nesto kao CED na PC-u. To je onaj command history stos koji
>> se dobija na kursor gore-dole dok si u DOS shellu. Taj za UNIX bi
>> zapravo takodje trebalo da bude u UNIX -ovom shellu.
U Unix-u imash neshto shto se zove shell shto ti omoguchava da
interact with operating system. Kada ti neko da Unix raccun obiccno
ti daju `csh' (C shell) kao shell. csh ima history-ju, ali ne kao u
VMS-u da idesh kroz nju sa cursor keys. Say `man csh' on Unix for
more details...
Pored csh postoji brdo drugih shellova. Ja koristim tcsh koji uz sve
features of csh ima browsing through history by the means of cursor
keys, as well as many other nice features. Jedna od nice features je
name completion---ako je recc koju trenutno kucash nedvosmislena iz
kontexta ostatka linije, tcsh otkuca ostatak recci... (dodushe ovo
imash i u csh ali u primitivnijem obliku.)
Da vidish da li tcsh vech postoji na systemu kazzi `man tcsh' ili
pogledaj u /bin, /usr/bin, /usr/local/bin da nije tamo. Kazzi:
find / -name 'tcsh' -print
da pretrazzish ceo file system...
Da promenish shell to, say tcsh koji se nalazi u /usr/local/bin,
kazzesh:
chsh voja /usr/local/bin/tcsh
^^^^ tvoj login name
Sledechi put kad se logujesh imash tcsh umesto csh.
Najbolji shell koji postoji je bash (Bourne Again SHell). Kao shto je
GNU emacs bez sumnje najbolji editor (bez obzira na operativni
system), tako je bash najbolji shell. Bash je takodje GNU program...
Ovako, da bi kompajlirao tcsh trebaju ti sourceovi od csh---tcsh
koristi dosta stvari iz csh. Da bi kompajlirao bash trebati samo GNU
distribucija njega. Da bi instalirao shell na system da i drugi mogu
da ga koriste trbaju ti root priviledges.
Anyhow, ako nemash neki `zadovoljavajuchi' shell, i ako hochesh da
idesh kroz trouble of installing it, kazzi mi shta ochesh da ti
shaljem (tcsh/bash).
Mozzda tu postoji neki drugi shell (e.g., bourne shell, ksh) koji ti
je zadovoljavajuchi. Na vechini Unix systema file /etc/shells sadrzzi
listu allowed shells, i.e., shell koje mozzesh da promenish sa `chsh'
komandom...
Pedja
***********************************************************************
mirr
unix.168ivujanic,
Hvala puno!
To su otprilike stvari kako sam ih i ja razumeo, ali nije zgoreg pitati,
jer je uputstvo stvarno siromašno u vezi s curses-om.
I dalje me muči deformisan prozor kreiran sa subwin() i ako u svetlu
novih činjenica (kako lepo kažu naši političari) ne provalim o čemu se radi,
poslaću ti pomenuti primer da vidimo gde sam to glup :)
Ivica
unix.169alexa,
Evo, za novopečene UNIX programere, kako se realizuje nešto
nalik na getch() iz DOSa.
NAPOMENA: AKo koristite curses, već imate getch(), ali ovo
je varijanta bez curses-a.
getch.cunix.170ivujanic,
>Anyhow, ako nemash neki žzadovoljavajuchi' shell, i ako hochesh da
>idesh kroz trouble of installing it, kazzi mi shta ochesh da ti
>shaljem (tcsh/bash).
To, pa traži taj bash da vidimo kakav je!
Ivica
unix.171ivujanic,
>Pa, ne bi trebalo da se deformiše. Moguće je da je Coherentov
>curses 'faličan' (molim, bez asocijacija na latinski). Od čega
>si pravio subwin() (od kog prozora)?
prozor1=initscr();
prozor2=subwin(....);
Inače, ono prvo mi je palo na pamet kad sam video da initscr()
vraća WINDOW *. Možda je u tome stvar. Probaću neke stvari čim stignem,
a to će biti u petak.
Ivica
P.S. čisto sumnjam da je falično. Uputstvo nije prva liga, ali software
radi sasvim O.K. Da ne radi na terminalu, onda bi i poverovao da
su "folirali". Videćemo!
unix.172mirr,
Uskoro ce stici taj bash. Obavesticu siroki auditorijum o tome.
mirr
unix.173alexa,
> prozor1=initscr();
> prozor2=subwin(....);
Hmmm, ne znam šta vraća initscr() - nisam ovako nešto nikad probao.
Umesto da praviš subwin() od toga, pravi ga od stdscr (to je prozor
koji odmah postoji, pokriva ceo ekran) ili od nekog prozora koji
si ranije napravio sa newwin() ili subwin().
unix.174ivujanic,
>Pa, ne bi trebalo da se deformiše. Moguće je da je Coherentov
>curses 'faličan' (molim, bez asocijacija na latinski). Od čega
Evo ga program, ne mož' biti gluplji. Neka zakonitost krivljenja
prozora je otprilike da zavisi upravo proporcionalno od veličine prozora
i obrnuto srazmerno blizini ivicama prozora, bar levoj, gornja je O.K. Za
ostale nisam proveravao, izgubio sam živce. Izgleda da je Coherent-ov
curses ipak faličan ;)).
#include <curses.h>
void main(argc,argv)
int argc;
char *argvŠĆ;
š
WINDOW *prozor, *prozor1;
char stringŠ100Ć;
int x,y,x1,y1;
x=atoi(argvŠ1Ć);
y=atoi(argvŠ2Ć);
x1=atoi(argvŠ3Ć);
y1=atoi(argvŠ4Ć);
clear();
initscr();
prozor=newwin(20,79,1,1);
box(prozor,'đ','-');
wrefresh(prozor);
getstr(string);
prozor1=subwin(prozor,y,x,y1,x1);
box(prozor1,'*','*');
wrefresh(prozor1);
getstr(string);
mvwaddstr(prozor1,3,2,string);
wrefresh(prozor1);
mvwaddstr(prozor,1,1,"Radim, ovo je prvi prozor!");
wrefresh(prozor);
getstr(string);
endwin();
exit(0);
ć
Nego, ako imaš vremena i živaca, da se dogovorimo da ti doturim kopiju
pa da vidiš vredi li da se zezam sa tim. Čisto hoću malo da programiram
pod Unixom, ali ipak nisam mazohista.
Ivica
P.S. živeo YUSCII + C ;)))))))
unix.175ivujanic,
E da ne bude da samo pitam, evo i mog priloga UNIX konferenciji.
Dobio sam katalog SCO, istini za volju štampan početkom 1990, ali
izgleda da još uvek važi, jer sam ga dobio od dilera.
Prvo šta je šta:
****************************************************************
SCO UNIX System V/386 and SCO XENIX 386 take full 32 bit advantage
of all 386 and 486-based computers based on Industry Standard Architecture
(ISA), Extended Industry Standard Architecture (EISA), or Micro Channel
Architecture (MCA). Applications that run on SCO UNIX System V/386 are fully
binary compatible with AT&T UNIX System V/386.
SCO UNIX System V/386 provides state-of-the-art UNIX System features,
such as an SCO Portofolio-style, manu-based, set-up and administration shell,
plus the ACER Fast File System (AFS) and AT&T File System Switch (FSS).
SCO's device drivers support dozens of standard peripherals as well as
hig-performance SCSI peripherals. In addition, SCO's unique modulare
extensible console driver supports standard and non-standard consoles. SCO
UNIX System V/386 supports all major international standards including the
Federal Information Processing Standard (FIPS) 151.1 (IEEE POSIX 1003.1 with
all extensions) and the ANSI X3J11 C language standard, and is designed to
meet the Department of Defence National Computer Security Center (NCSC) C2
Trusted Cumputing Base criteria.
SCO XENIX 386 offers full 32-bit performance and support for the widest
range of peripherals in a compact, cost-effective implementation of the UNIX
System. Applications that run on SCO UNIX System V/386 and SCO XENIX 386 are
fully binary compatible with AT&T UNIX System V/386. The high-perfomance
GT version supports SCSI peripherals, and is configured for larger systems.
SCO XENIX 286 makes full use of all 286-based, ISA and MCA computers. As
the most widely used UNIX System for 286-based machines, SCO XENIX 286
represents SCO's continued commitment to offer UNIX System V for 286
architecture. It is also the ONLY UNIX System avaliable for 286-based IBM
PS/2 computers and compatibles.
The SCO XENIX System V Development System includes SCO CGI, the Microsoft
C Compiler, MS-DOS cross-development tools, source-code debbugers,
source-code control, the Microsoft Macro Assembler(MASM), ANSI X3J11- and
X/Open-conforming libraries, and much more.
SCO CGI, a graphics development environment, provides graphics
capabilities for 286-, 386-, and 486-based systems.
The SCO UNIX System V/386 Development System also includes CodeView, an
interactive source-code debugger; OS/2 cross-development tools; and built-in
SCO Streams protocols, which include support for the Transport Layer
Interface (TLI) to run networking applications. SCO Streams Runtime is
available as an option for SCO XENIX System V.
****************************************************************
Ostale stvari su preširoke za prekucavanje, ali ukratko divne stvari
postoje za SCO UNIX/XENIX, kao na primer:
SCO VP/ix, neka vrsta interface-a UNIX-DOS, a može između ostalog i
sledeće:
Under SCO VP/ix, multiple MS-DOS applications can run concurrently
with convenctional XENIX and UNIX System processes in a fully paged, virtual
environment... Users may invoke either MS-DOS programs from an SCO System V
session or SCO System V programs from an MS-DOS session. MS-DOS programs can
run as background tasks under SCO System V for convinient multitasking
operation.
SCO Multiview
User-friendly interface. Pull-down manus. Multitasking windows for both
consoles adn dumb terminals. ...multiple concurent windows, each running a
separate task or application simultaneously. And data from each window can
be cut and pasted to another application running in any other window!...
JSB Multiview DeskTop
...provides windowing, graphical interface that integrates MS-DOS and
UNIX System application on an MS-DOS machine running MS Windows...
...copy-and-paste between MS-DOS and UNIX System applications...direct or
networked connections to remote systems...
Open Desktop
Open Desktop turns 386- or 486-based PC into a full-fledged graphical
workstation. (šteta što ne možete da vidite kako to izgleda u prospektu)
Od ostalih stvari tu su još:
X Window System
SCO uniPATH SNA-3270 The Multiuser Micro-to-Mainframe Connection
SCO XENIX-NET Microsoft Networks for XENIX Systems
SCO Portofolio Integrates Full-Featured Business Applications
-Lyrix Word Processing For All Business Requirements
-Professional The Lotus 1-2-3 Release 2.01 Workalike
-Integra SQL-based Relational Database Management System
-MasterPlan Project and Resource Menager
-ImageBuilder Presentation and Freehand Graphics
-Statistician Statistical Analysis Application
-ACCELL Itegrated Development System
-MicroSoft Word
-Multiplan Electronic Worksheet
-SCO FoxBASE+
Micro Focus Cobol
MicroSoft C with cross-development on the VAX
Basic interpreter
Basic compiler
Pascal
Fortran
LPI Fortran
Basic
Cobol
Pascal
PL/1
RPG II
DEBUG
Dakle, software-a ima, samo treba sačekati malo da padnu cene. One su
prča za sebe, kod nas još smatraju da je UNIX egzotika, pa porudžba treba
da se čeka iz USA, i to SCO UNIX ako sam dobro video je koštao oko $3000
za development version, bar duplo više nego napolju!
Ivica
unix.176balexov,
Mozda ce biti interesantan (u nedostatku novorodjenog Bourn Shella :)
deo man stranice o 'tcsh'
DESCRIPTION
Tcsh is an enhanced version of the Berkeley UNIX C shell csh(1).
It behaves exactly like C shell, except for the added utilities of:
1) Command line editing using Emacs-style commands.
2) Visual step up/down through the history list.
3) Terminal mode sanity checking and reseting.
4) Interactive command, file name and user name completion.
5) File/directory/user list in the middle of a typed command.
6) Spelling correction of command, file and users.
7) Lookup of command documentation in the middle of a typed command.
8) History saved between logouts.
9) Automatic logout after long period of idle time.
10) Automatic execution of a single command prior to printing
each prompt.
11) Automatic periodic command execution.
12) A new syntax for the prompt, and ability to set the prompt
for "while" and "for" loops.
13) Time stamps in the history list.
14) An addition to the syntax of filenames to access entries
in the directory stack.
15) The ability to watch for logins and logouts by user or
terminal on the machine.
16) A scheduled event list, which specifies commands which are
to be executed at given times.
17) A new builtin that does a subset of ls(1).
18) An addition to the file expression syntax for a character
not in a set of characters.
19) New automaticaly initialized environment variables HOST and
HOSTTYPE.
20) Commands for debugging terminal capabilities.
21) Searching for the visual history mechanism.
22) A new builtin for the which(1) command.
23) Restarting a stopped editor with two keystrokes.
24) Status line support
25) Automatic execution of a command when the current working
directory is changed.
26) Native Language System support
27) Automatic process time reporting.
28) Transparent Computing Facility support.
....
...
4th Berkeley distribution 7 Dec 1990
Ako neko vec ima tcsh nek' se javi! Moj prijatelj iz USA mi je poslao
disketu na kojoj je bilo raznih stvari, ali ne i (greskom) tcsh.tar
Jedino mogu da ponudim 25 str. manual page-sa o tcsh.
Pozdrav, boris
unix.177dgrbic,
Moze li mi neko objasniti, cemu sluzi YACC ?
I ima li neko source nekog PASCAL kompajlera (moze i P-code, svejedno)
Grba.
unix.178djelovic,
YACC = Yet Another Compile Compiler je "jezik"
za pravljenje kompajlera.
unix.179alexa,
YACC je generator parsera. Prema ulaznoj specifikaciji gramatike
jezika (specifikacija liči na Backus-Naur notaciju) formira
izvorni kod parsera u C-u. Naravno, najveći deo posla (za kompajler)
nije ni načet, ali yacc bar olakšava onaj 'fizički' deo posla.
unix.180alexa,
Stigao je program patch za UNIX (nalazi se u odgovarajućem
direktorijumu). Oni koji pokupe program imaće priliku da vide
kako se vodi računa o prenosivosti programa - procedura za
konfiguraciju se trudi da uzme u obzir veliki broj specifičnosti
raznih operativnih sistema i mašina (naravno, radi se, sve
vreme, o UNIXu i sličnim OS).
Program patch radi upravo suprotno od programa diff, koji je
standardna komanda UNIX-a: za zadatu 'staru verziju' i spisak
izmena (izlaz programa diff), formira novu verziju izvornog
koda programa. Interesantan je jer se izgleda često ispravke
u programima mogu dobiti upravo u tom formatu (diff, odnosno
patch).
Uskoro će biti 'spušten' i compress, za koji vam može trebati
patch.
unix.181alexa,
Stigao je i compress (u dir. UNIX). Imao sam malo muke da ga
nateram da proradi i na XENIX-u za 286, ali je sada sve u redu.
Po mom iskustvu, daje u proseku upola manju datoteku nego pack.
unix.182balexov,
Da li je neko imao problema sa vi editorom pod XENIXom SysV ?
Konkretno problem sa kojim se ja (povremeno) susrecem se sastoji
u tome sto ako (opet napominjem: ponekad) zelim da 'insertujem'
nesto usred texta, prvi karakter koji se nalazi iza kursora u desno,
se ponavlja onoliko puta koliko karaktera ubacim. Ova pojava se
odvija samo na ekranu -> kada u komandnom modu uradim Ctrl-L 'novi'
karakteri nestanu. Elem, ako bih zeleo u prvu recenicu da ubacim
rec 'ikad' ispred imao, to bi izgledalo ovako:
>> Da li je neko ikad iiiiimao problema .. itd.
Najvecu muku zadaje nedoslednost problema, u svakom slucaju ja
nisam primetio nikakvu pravilnost. Nisam siguran da li je u pitanju
linija u .profile [eval 'tset -m ansi ....] ili mozda cinjenica da
je na pomenutom sistemu instaliran i VP/ix koji ima neku svoju
bazicu o terminalima koja se mesa sa termcap.
Kako god svaki savet je dobrodosao.
Pozdrav, ba
unix.183alexa,
U vezi problema sa vi editorom:
Takve stvari se desavaju zbog pogresnog sadrzaja termcap-a
(najverovatnije). To sto se greska ne javlja stalno nije nista
cudno - curses (koji, naravno, koristi i vi) na osnovu optimizacije
broja bajtova koji treba da odu na serijsku liniju odlucuje
na koji nacin ce dobiti zeljenu sliku na ekranu. Ako zelis
da saznas sta je tacno vi slao terminalu za vreme editovanja,
uradi sledece:
vi DATOTEKA | tee log
Trebalo bi da se u datoteci 'log' po izlasku iz vi-ja nadju svi
bajtovi koji su poslati na ekran. To ce ti (uz upotrebu 'hd'
programa ili nekog slicnog) mozda pomoci da otkrijes koji deo
termcap opisa nije istinit.
(uh, zbog onog jednog pipe-znaka morao sam da suskam u celoj
poruci :)
unix.184balexov,
Probao sam razne trikove (cak i zmirkanje na jedno oko i izgovaranje
magicnih reci tiho u pravcu istoka :), kao i razvodjenje u log file, ali
nemam hrabrosti da trosim vreme gledajuci hexove. Problem je postojao i
kada sam koristio terminfo, a ni termcap ni terminfo nisu bili menjani.
Resenje je uvek bilo jedino u reboot-u.
Ono sto me stalno muci je sto nemogu da se setim da li je tih
problema bilo i pre instaliranja VPix-a. Skoro sam siguran da termcap
koji ide uz njega se koristi samo kada se pozove vpix, ali ...
Inace problem se javlja na konzoli (Hercules kartica) koja je uvek
podesena kao TERM = (ansi)
unix.185alexa,
U dir. UNIX se nalaze screen.zip i tar.zip.
screen (navodno) obezbeđuje startovanje više programa sa istog
terminala, uz mogućnost prebacivanja između njih (to mi liči na ono
što daje shl, tamo gde ga ima). Nažalost, traži BSD UNIX (sockets).
tar je, naravno, source programa tar. Ako nemate nikakav tar, neće
vam puno pomoći, jer je u tar.zip datoteka tar.tar :)
unix.186kvelkovski,
>> Da li je neko imao problema sa vi editorom pod XENIXom SysV ?
>>Konkretno problem sa kojim se ja (povremeno) susrecem se sastoji u
>>tome sto ako (opet napominjem: ponekad) zelim da 'insertujem' nesto
>>usred texta, prvi karakter koji se nalazi iza kursora u desno, se
>>ponavlja onoliko puta koliko karaktera ubacim. ...
Ja sam imao isti problem (ali sa LYRIX-om) i cak sam zbog toga skinuo
XENIX sa diska. Posto sam ga pre par nedelja opet instalirao, ali bez
LYRIX-a, pojavise se isti problemi sa vi. Posto sam (slucajno) primetio
da se pri butovanju menja tip konzole, t.j jedanput dobijam type=3, a
drugi put type=2, zakljucio sam da je uzrok svemu taj type=3. Zato sada
prvo ukljucujem XENIX, pa ga odmah haltsys, i sledeci put je sve u redu.
O tom type=3 nisam nasao *nikakve* informacije u uputstvima za XENIX,
pa je li neko uopste zna sta je to, i kako se to moze odmah posle
bootovanja promeniti (postaviti na 2)? Sada mi je sinula ideja: da to
nema veze sa brojom stranica na Herculesu (3-dve stranice, 2-jedna) ?!?
Kupe
P.S. Kod mene se pojavljivao i Memory fault - core dumped .
P.P.S. Uopste ne koristim VP/ix.
P.P.S.S. Izvini zbog zakasnjenja, nisam se ovde javljao 5 dana.
unix.187alexa,
Ja nisam nikad imao ovakvih problema. Dajte, ljudi, pokušajte da
nađete jedan primer gde se to dešav (ubeđen sam da je situacija
sasvim ponovljiva), onda to sve ponovite uz upotrebu tee, pa
ako vas mrzi da sami kužite, pošaljite mi sadržaj takvog log-a
da pogledam (kao mail, a ne u conf, naravno).
unix.188balexov,
Moram priznati da je moja moc opservacije izgleda mala! Posle tvoje
poruke pogledao sam file /usr/adm/messages, i ustanovio da se u zadnjih
par nedelja sistem dizao prepoznavsi konzolu nekad kao tip 3, a nekad
kao tip 2. Izgleda da je problem u tom 'tipovanju', a vrlo mi verovatno
zvuci i tvoja pretpostavka da je u pitanju broj stranica na herkulesu.
Proverio sam u Release Notes za OS poglavlje o video karticama gde
se pominju izmedju ostalih :
Hercules mono
Hercules+ mono (text mode only)
Koliko je meni poznato vecina Tajvanskih herkules kartica je u stvari
bas 'Hercules plus compatible'! Ono plus se, pretpostavljam, odnosi
upravo na postojanje dve graficke stranice. Na mojoj herkules kartici
ima nekoliko kratkospojnika, ali iz obimne dokumentacije :( nisam saznao
da li, i koji od njih iskljucuje jednu stranicu. Ako ti mozes da uradis
tako nesto javi rezultate.
Posto sada mogu ( zahvaljujuci tvom ostrom oku ) da konkretnije
formulisem pitanje, prosledicu ga u USA da bi prijatelj mogao ugnjaviti
ljude iz 'SCO Technical Support' (trebaju i oni da odrade svoje :). Cim
budem nesto saznao prosledicu javnosti.
Sto se tice tvog P.S.a, poruka Memory fault - core dumped ne bi trebala
biti previse ucestala (ustvari trebala bi biti retka). Ona moze biti
posledica korumpiranih fajlova i sl.
Pozdrav, ba
P.S.
Inace poslusao sam alexu, ali log fileovi koji se dobiju u oba slucaja
(tj. i kada postoje problemi i kada ih nema) su *identicni* ! Sta sad?
unix.189alexa,
> Inace poslusao sam alexu, ali log fileovi koji se dobiju u oba
> slucaja (tj. i kada postoje problemi i kada ih nema) su
> *identicni* ! Sta sad?
Ako si u to siguran, onda nema druge - konzola se u različitim
situacijama različito ponaša, što navodi na zaključak da postoji
bug u kernelu, u ansi drajveru za hercules. Moram priznati da
mi ovo izgleda *jako* čudno, pošto sam video (i koristio)
XENIX na mnogim mašinama, i nigde se nešto slično nije desilo.
Kakva je mašina (286, 386), koja je verzija XENIXa u pitanju?
unix.190alexa,
Bash je stigao, i proradio je (uz dosta muke) na XENIXu 386.
Ima samo jedan mali problem: ZIPovani bash.tar ima negde oko 540Kb
(možda nešto manje). Dajte predloge kako da ovo uploadujem -
da li da cepam ZIP datoteku, ili tar datoteku, pa da posle svaki deo
ZIPujem?
Bash, inače, ima ono što je kolega bradenkovic želeo, a to je
mogućnost editovanja komandne linije. Inače vrlo liči na bourne
shell, uz neka poboljšanja.
unix.191balexov,
╦Ý> Kakva je masina (286, 386), koja je verzija XENIXa u pitanju?
$ uname -a
sysname=XENIX
nodename=(empty)
release=2.3.3
version=SysV
machine=i80386
origin=3
oem=3000
serial#=šă{
> ..., sto navodi na zakljucak da postoji bug u kernelu, ...
Ja ne bih isao tako daleko, kao sto sam naveo u Release Notes-u stoji
da ova verzija XENIXa radi sa Hercules+ ali samo u text nacinu rada.
Sad bi bilo zgodno da neko objasni razliku izmedju Hercules i Hercules+
kartice. Inace ja sam pozajmio jednu MGP karticu za koju stoji da je
'Hercules compatible' (nista plus !), i koja za sad nepravi probleme.
Sistem se uvek dize sa konzolom tip 3. Da bi stvar bila zanimljivija do
sada konzola je bila ili tip 2 ili tip 3, a problemi su bili kada je
bila tip 3 !!
Verovatno je problem u *kompatibilnim* tajvanskim karticama. Moja
kartica (ie. ona koja zna biti depresivna :) je od proizvodjaca PROTECH
ima prikljucke za stampac, light-pen i monitor.
Toliko, ako dobijem odgovor iz SCOa okacicu ga negde nize!
unix.192alexa,
Ipak mislim da je problem u 'terminalu', a to je u ovom slučaju
deo kernela koji 'tumači' ESC sekvence (ANSI terminal simulator).
unix.193alexa,
Isprobao sam unzip41 koji nam je paya (ppekovic) ostavio, i radi
baš kako treba na XENIXu (i na 286). Payo, ima li nade da dobijemo
zip?
unix.194ppekovic,
>>Isprobao sam unzip41 koji nam je paya (ppekovic) ostavio, i
>>radi baš kako treba na XENIXu (i na 286). Payo, ima li nade
>>da dobijemo zip?
Na BIX-u nisam video zip i bilo mi je vrlo čudno kako
ima unzip a zip-a nema, ali eto ... ako ga bude, stiže u
najkraćem mogućem roku.
Paya
unix.195kvelkovski,
>>Ja nisam nikad imao ovakvih problema. Dajte, ljudi, pokusajte da
>>nadete jedan primer gde se to desav (ubeden sam da je situacija
>>sasvim ponovljiva), onda to sve ponovite uz upotrebu tee, ...
Jeste ponovljiva, ali ko voli da mu pada sistem :)
Kupe
unix.196kvelkovski,
>> Posto sada mogu ( zahvaljujuci tvom ostrom oku ) ...
Xe, xe, xe, zovite me special agent.
Kupe
P.S. Ako doznas bilo sta - javljaj, a dotad idemo boot, sync,
haltsys, reboot.
P.P.S. Sto se tice Memory fault - core dumped, to se javlja samo kad
je pogresan tip konzole.
unix.197kvelkovski,
>>Kakva je masina (286, 386), koja je verzija XENIXa u pitanju?
386 na 20MHz.Trenutno ne mogu da vidim koja je verzija XENIX-a
(cini mi se 2.3.2), ali prvom prilikom javljam.
unix.198alexa,
> Jeste ponovljiva, ali ko voli da mu pada sistem :)
Kako pada sistem, pa to je samo bug u prikazu na ekranu?
unix.199alexa,
Bash (born again shell) je konačno u direktorijumu UNIX.
Podeljen je u 6 delova, radi lakšeg prenosa; kad ih spojite, treba da
dobijete datoteku bash.zip. U njoj se nalazi samo jedna datoteka,
bash.tar (velika je oko 1.8Mb).
Bash je nalik bourne shell-u, ali ima dosta lepih dodataka; među
njima su mogućnost editovanja komandne linije, mogućnost pozivanja
prethodnih komandnih linija (slično CED-u pod MS-DOSom),
kompletiranje naziva komande ili datoteke itd.
Pa, ko voli, nek' izvoli. Ako bude problema, javite se.
Meni je bash proradio na XENIXu 386; oko XENIXa 286 još nisam imao
vremena da se pozabavim.
unix.200alexa,
Vidim da ste počeli DL bash-a. Javite o svojim iskustvima, i ne
zaboravite da napomenete na kakvom sistemu radite.
unix.201alexa,
Počeo sam sa trickle servera u Beču (trickleŽawiwuw11) da 'dovlačim'
izvorni kod emacs-a - čuvenog editora za UNIX. Cela arhiva je
podeljena u blokove od po 100000 bajtova. Problem je u tome
što ovih blokova ima 40 (!) a ja sam ih do sada 'pokupio' svega 6.
Ima li nekog da je zainteresovan da mi pomogne, pa da to sve
spustimo na SEZAM?
unix.202ppekovic,
>>Ima li nekog da je zainteresovan da mi pomogne, pa da to sve
>>spustimo na SEZAM?
Može, samo mi napiši proceduru kako se to radi.
Paya
unix.203bulaja,
> Poceo sam sa trickle servera u Becu (trickleZawiwuw11) da 'dovlacim'
> izvorni kod emacs-a - cuvenog editora za UNIX. Cela arhiva je
> podeljena u blokove od po 100000 bajtova. Problem je u tome
> sto ovih blokova ima 40 (!) a ja sam ih do sada 'pokupio' svega 6.
> Ima li nekog da je zainteresovan da mi pomogne, pa da to sve
> spustimo na SEZAM?
Pre nego sto ga pustis na Sezam ipak razmisli o sledecem ;) : obican
korisnik (cini mi se) ima download limit od 4Mb mesecno (ili mozda 8,
zaista nisam siguran). Posto je taj editor dugacak 4Mb, onda bi, uz
normalan ostali rad, nekome trebalo bar mesec dana da ga skine sa
Sezama, sto ne izgleda bas isplativo.
A za skidanje sa tricklea cu ti vrlo rado pomoci, samo mi kazi u kom
je direktorijumu i koje fileove da skinem.
Pozdrav,
Bulaja
unix.204dkovac,
Nemam puno iskustva sa velikim diskovima i unixom. Interesira me kako
saradjuju IDE diskovi sa unixom. Da li ima kakvih problema, da li su
najbolji ESDI, SCSI ili MFM. Opcenito kakvo je stanje na podrucuju diskova
i unixa.
Pozdrav Dejan KOvac
unix.205alexa,
> Pre nego sto ga pustis na Sezam ipak razmisli o sledecem ;) :
> obican korisnik (cini mi se) ima download limit od 4Mb mesecno
> (ili mozda 8, zaista nisam siguran). Posto je taj editor dugacak
> 4Mb, onda bi, uz normalan ostali rad, nekome trebalo bar mesec
> dana da ga skine sa Sezama, sto ne izgleda bas isplativo.
Potpuno se slažem da je to previše, ali, prvo, kad se upotrebi
ZIP umesto (verovatno) kombinacije tar-compress, dobiće se nešto u
zauzetom prostoru, a drugo, valjda to čudovište može da se podeli
na neki razumniji način - pa da ljudi pokupe samo ono što im
stvarno treba.
unix.206alexa,
U principu, razni UNIXi za PC računare sigurno imaju ugrađen drajver
za klasičan AT kontroler (za MFM diskove). Što se tiče IDE diskova,
ogromna većina se ponaša (što se tiče operativnog sistema) kao da
su u pitanju klasični diskovi sa klasičnim kontrolerom, i to
(provereno) sasvim normalno radi. U okviru IDE interfejsa postoji
varijanta i sa DMA, koja se, koliko vidim, ne koristi (bar ne
kadase hoće da radi UNIX).
Što se tiče SCSI i ESDI interfejsa, tu je osnovni problem kontroler,
tj. drajver za njega. Ja sam davno imao prilike da radim sa
jednim račUnarom koji je imao ESDI disk, ali je očigledno imao neki
'pametan' kontroler koji se prema ostatku sveta ponašao baš kao
klasična AT kontroler - pa je XENIX na njemu radio odlično.
U svakom slučaju, na postojanje drajvera za odgovarajući kontroler
treba obratiti pažnju prilikom kupovine hardvera - male su šanse
da ga posle nađeš.
U današnje PC UNIXe se obično ugrađuju razni drajveri za diskove
(bolje reći, za kontrolere), ali ne možeš biti siguran da ćeš
uz operativni sistem dobiti ono što ti treba - u svakom slučaju,
treba od dobavljača diskova i kontrolera tražiti drajver ili
garanciju da drajver nije potreban za konkretnu varijantu UNIXa.
SCSI, ESDI i MFM u stvari označavaju *veoma* različite stvari
koje uopšte nisu na istom nivou (moglo bi se reći da nemaju
zajedničku temu), ali bih voleo da to neko drugi ispriča, npr. u
PC.HARD (ili u ORKA).
unix.207mjova,
DIR naredba za dos i os/2 u stilu unix-a (sve je tu:))
fw-ls2.zipunix.208kale,
>> Nisam siguran da li je u pitanju linija u .profile
>> [eval 'tset -m ansi ....] ...
Pomenuta linija koju SCO po defaultu stavlja u .profile mi je
prilično nesimpatična (glupo je pri svakom login-u kucati tip terminala
ako čovek nije na ansi-ju, a još gluplje maltretirati korisnike još i
time, dosta im je username i password :), pa sam je u svim
.profile-ovima zamenio sa:
if [ $TERM = unknown ]
then
# apostrofi su naopaki, ne mogu da ih nađem na ovoj tastaturi :(
eval 'tset -m ansi:ansi -m :\?ansi -e -s -Q'
else
tset
fi
Da bi ovo radilo kako treba, treba u /etc/ttytype dodati linije za
sve korišćene terminale (format reda je očigledan kada se pogleda).
U root-ov profile treba pre ovog if-a staviti liniju
: ${TERM:=ansi}
da bi tip terminala bio deklarisan i u "maintance mod"-u.
Pozdrav, Kale
PS Poruka nema veze sa Balexovim pitanjem, već samo sa linijom koju je
pomenuo.
unix.210maleksic,
Hej, imam jedno pitanje.
Radim sa Open Desktop-om (SCO UNIX System V/386) koji ima Merge386
MS-DOS simulator. Kad se ulogujem sa strane (sa drugog racunara, ne
sa konzole, tj. preko Ethernet mreze sa TCP/IP rlogin-om) onda mi
pri raddu sa MS-DOS simulatorom na "terminal" ne dolaze pravi
graficki znaci (line drawing characters) nego su mi konvertovani
u +------+ +================+ i sve u tom tuznom stilu.
Terminal type je ANSI i znam da podrzava graficke znake, ali ne kad
radis sa remote-DOS-om. Kako da dobijem prave graficke znake?
unix.211kale,
>> Hej, imam jedno pitanje.
>> Radim sa Open Desktop-om (SCO UNIX System V/386) koji ima Merge386
>> MS-DOS simulator. Kad se ulogujem sa strane (sa drugog racunara, ne
>> sa konzole, tj. preko Ethernet mreze sa TCP/IP rlogin-om) onda mi
>> pri raddu sa MS-DOS simulatorom na "terminal" ne dolaze pravi
>> graficki znaci (line drawing characters) nego su mi konvertovani
>> u +------+ +================+ i sve u tom tuznom stilu.
>> Terminal type je ANSI i znam da podrzava graficke znake, ali ne kad
>> radis sa remote-DOS-om. Kako da dobijem prave graficke znake?
Radim na sličnoj kombinaciji, UNIX + Ingres. Taj "problem" (nije
baš strašno, zar ne?) mi je poznat. Na konzoli (ANSI) se dobiju IBM
grafički znaci, a ako se tabela snimi u datoteku ili preusmeri na štampač
(IBM Proprinter kompatibilan, i softverski instaliran kao takav - dakle i
on sa grafičkim znacima) onda se dobiju znaci +-|.
Moja pretpostavka je da Ingres pri prosleđivanju tabele UNIX-u
(dakle, uvek osim u direktnoj komunikaciji sa ANSI terminalom) uvek vrši
ovu konverziju.
Uzgred, Report Writer savršeno podnosi grafičke znake; ako imaš
živaca da edituješ report sa ovim znacima, izlaz na ekran, u datoteku
ili na štampač je OK.
Ko zna da li se u nekom mračnom uglu dokumentacije nalazi neka
opcija koja onemogućava ovu konverziju? Polovično, ali za štampanje
sasvim zadovoljavajuće rešenje bi mogao da bude C programčić koji bi
izvršio inverznu konverziju. Kad ne budem imao preča posla, napisaću
ga.
Da pitam i ja tebe par stvari. :) Koju verziju Ingresa (ODT-DATA;)
imate? Da li je/koliko bilo problema da sistem proradi u mreži?
Pozdrav, Kale
unix.212alexa,
Upravo sam probao VP/ix 1.2.0 pod Interactive UNIXom 386 (rel. 3.2).
To izgleda radi! Ovu poruku kucam iz Telemate-a pod VP/ix-om pod
UNIXom!
Na prvi pogled, ima nekih sitnijih problema (nešto mu se ne sviđa
TM.FON datoteka - verovatno problemi oko LF/CRLF), scroll-lock ne
svetli (ali radi, tj. TM ga prepoznaje).
unix.213maleksic,
> Da pitam i ja tebe par stvari. :) Koju verziju Ingresa (ODT-DATA;)
> imate? Da li je/koliko bilo problema da sistem proradi u mrezi?
Sorry sto malo kasnim sa odgovorom. Ingres nisam instalirao (nema
mesta na disku :(( ) ali u manualu pise da je Release 6 (inace
verzija ODT-a je 1.0.0);
Sto se mreze tice, nije bilo vecih problema. Pre instalacije
OBAVEZNO procitaj sve one dodatne papirice (UFE update...,
Questions & Answers, ...) jer tu imas informacije bez kojih ne
mozes kompletno da instaliras mrezu.
P.S. Onaj problem sa ubijanjem linedraw karaktera preko
rlogin/ODT-dos-a resio sam prelaskom na VP/ix :(((((((((((((
unix.214jtitov,
Zamolio bih UNIX-ovce da mi pomognu. Firma mi se sprema da nabavi neku
računarsku opremu. Neko im je napričao za neku mašinu koju bi platili nekih
$50.000 (mislim da se zove silikon grafik) a koja radi pod unix-om. S obzirom
da ja stvarno pojma nemam o tom operativnom sistemu, zamolio bih poznavaoce da
me posavetuju: da li za taj operativni sistem postoji dovoljna količina
programa i to za pisanje teksta, baze podataka, izradu grafikona i slične
svakodnevne posliće. Što je najvažnije KOLIKA JE CENA tih programa, jer me
APSOLUTNO ne zanima piratovanje za firmu. Takođe savet da li možda ići na
mrežu PC-a. Inače radi se o Stomatološkom fakultetu, a terminali (računari)
bi bili raspoređeni po klinikama i dekanatu. Trebalo bi ih oko 15-ak za
početak. Jedan od problema je povezivanje: dekanat i dve bliže klinike su
udaljeni oko 200 - 350m, a ostatak je i nekih dobrih 600m. Plašim se da se ne
zalete na paljevinu kako je mašina jeftina, a da za podršku nemaju para.
Takođe, ukoliko smatrate da nije moguće na ovaj način dati savet, ostavite mi
mail, gde i kada. Svaki savet dat putem Sezama, biće prezentiran dekanu i
drugim odgovornim ljudima.
Pozdrav, Jura.
unix.215miro,
=>Zamolio bih UNIX-ovce da mi pomognu.
xxxx
Mislim da nije lepo ljude koji se bave UNIX-om nazivati ovcama. :))))
(Naravno, salim se, ali ovo gore tako lepo izgleda da prosto nisam
mogao da odolim)
Pozdrav,
O
/█>
Ů Ţ
▀ ▀ Miro.
unix.216dejanr,
Sve je to dosta složen problem, ali ja bih bio najskloniji mreži PC-ja
pod Novell-om. Možda bi nešto više koštalo ali bar ne bi bilo problema
sa softverom, moglo bi se neograničeno (skoro) širiti i tako dalje.
unix.217ivujanic,
Problem da li UNIX ili NOVELL mrežu je strogo zavistan od onoga što će se
"terati" na dotičnoj konfiguraciji. Mene lično su mogućnosti mreže PC-a
prilično razočarale. Moram priznati da nisam neki stručnjak po tom pitanju, ali
jedino što takva mreža odlično radi je razmena podataka.
A da bi mreža više koštala, uz rascepkane resurse, stoji, i to prilično više,
ako im treba više terminala.
Da ne tupim, ima ovde ljudi koji na takvim stvarima zarađuju za život.
Pozdrav, Ivica
unix.218djelovic,
LAN od 600m? Xmmmm.
unix.220alexa,
Povodom problema sa Herculesom - vi editorom pod XENIX-om -
istina je, desilo se i meni (i stvarno samo kada XENIX prijavi
type=3 pri podizanju). To JESTE greška u kernelu, po svemu sudeći,
jer se isti problem javlja i izvan vi-ja. Emulator ANSI terminala,
naime, u ovom slučaju pogrešno interpretira ESC sekvencu
0x1b 0x5b 0x40 (insert character).
unix.221balexov,
Posto se ponovo pominje VP/ix, da i ja nesto pitam: da li je neko
uspeo da aktivira *expanded* memoriju pod VP/ix-om ?? Inace mislim da je
jedan od vecih problema zakljucavanje virtuelnih terminala (na SCO
proizvodima to je ono Alt-F2 isl.) ukoliko ih menjate za vreme rada
nekih DOS programa. Resenje tog probleme je ubijanje procesa vpix sa
nekog serijskog terminala sto moze biti problem ako nemate serijski
terminal :(
Koliko znam ima jos 'problema' oko VP/ix-a, koji su lako resivi. Par
kolega nije uspelo da pristupa DOS particiji iz VP/ix-a , ali posledica
je u tome sto device_file hd0d u direktorijumu /dev nema dozvolu
citanja i pisanja za grupu i svet, kada se to promeni mozete preci na
disk D: i sve je na svom mestu. Isto vredi za disk C: (koji je u stvari
file u direktorijumu /usr/vpix/defaults
Drugi 'problem' koji se pominjao u ovoj konferenciji je legitiman
izlazak iz emulatora VP/ix (poruka 3.17). Naredba exitvpix radi, ali
opcija koja je puno bolja je pritiskanje na Alt-Ctrl-Print_Screen ( i
to tim redosledom); posledica te radnje su dva jelovnika iz kojih se moze
osloboditi fllopy, serijski port, iskljuciti zvuk, ... i naravno izaci
iz VP/ix-a. Ovo radi u svakom trenutku rada sa VP/ix-om, sto je zgodno
ako neko drugi na sistemu zeli pristupiti floppy-u npr.
Pozdrav ba
P.S. Inace veoma je interesantno kada se aktivira Norton Commander, i
zatrazi da predje ne disk koji je u stvari UNIX direktorijum
(jedino umesto Alt-F1 treba Alt-Ctrl-F1). Sto se tice
vrednosti koje daje Norton SI (poruka 3.51), stvar je jasna:
UNIX/XENIX ima u kernelu program za kesiranje (read-write cache)
koji radi stabilno i dobro pa i daje rezultate. Tako moze
nastati mali apsurd da neki DOS program radi bolje pod UNIXom
nego pod DOSom.
H
unix.222alexa,
Dakle, ima li uopšte nekoga da koristi pcomm? Koliko vas je uspelo
da dobije program koji radi od onog izvornog koda?
unix.223ivujanic,
>Dakle, ima li uopšte nekoga da koristi pcomm? Koliko vas je uspelo
>da dobije program koji radi od onog izvornog koda?
Ja se trenutno mučim kako da uklonim "đubre" sa ekrana, koje ostaje
isoid prozora...
Ivica
unix.224maleksic,
>> Dakle, ima li uopste nekoga da koristi pcomm? Koliko vas je uspelo
>> da dobije program koji radi od onog izvornog koda?
Instalirao sam pcomm pod ODT-om (Open Desktop, tj. System V/386).
To u sustini radi ali ODT izgleda ima bug (?) kada ANSI terminal
koristi 'reverse' capability ('rev' u terminfo-u). Zato mi slika
izgleda 'duhovito' (pojavljuju se razne reverse linije-duhovi, ne
smeta funkcijama programa ali je JAKO ruzno).
Sta bi to moglo biti? (slicne brljotine sa 'reverse' atributima
primetio sam i pri radu sa 'vpix -m mono' - kad 'reverse'-u
pridruzis 'bold' escape-sekvencu onda sve lepo radi (ali kao bold,
naravno))???
unix.225djelovic,
Ajd da vas zaspem sa pitanjima:
1. Da li se neki od programa u UNIX direktorijumu može koristiti
uz MS-DOS?
2. Ima li neko iskustva sa programom koji se zove GNU? To bi (ako
sam ja dobro shvatio) trebao da bude neki UNIX-lookalike koji se
prodaje za $150, a koji posle možeš da legalno poklanjaš svima.
Pretpostavljam da je bash u dir UNIX deo njega.
3. Da li su programi u dir UNIX source ili prevedene verzije za
neki određeni UNIX?
unix.226alexa,
Svi programi u UNIX direktorijumu su u izvornom kodu.
U principu je potrebno malo se pomučiti oko njih da
bi napravio izvršnu verziju za svoj operativni sistem.
Za to je potrebno poznavanje C-a, u najmanju ruku; poželjno
je poznavanje UNIX-a. Izvorni kod je, tipično, prepun
#if direktiva, za podršku različitim varijantama UNIX-a.
GNU nije UNIX lookalike; u pitanju je, da tako kažem, *pokret*
među programerima - daju besplatno programe u izvornom kodu.
Znači, ne postoji operativni sistem GNU.
Mislim da ćeš u svim arhivama koje u svom nazivu imaju GNU
naći i tačno objašnjenje šta je GNU.
Pošto su svi programi u UNIX direktorijumu u izvornom kodu,
neki od njih bi mogli da se prerade da rade pod MS-DOS-om.
Ovako na prvi pogled, u obzir dolaze compress, zmodem (rzsz),
patch i tar (i unzip :). Mislim da to ima smisla samo ako
nekome treba kompatibilnost sa UNIX-om, na primer ako
želi da razmenjuje podatke sa nekim UNIX sistemom.
unix.227maleksic,
Pa sta je ovo bogamu?
Jel' ima neko na SEZAM-u da radi sa UNIX-om??
Ova je thema nepravedno zapostavljena.
Hajde svi, (svi, svi, svi, svi...) brzo da vidim poruke..
ajde, ajde, bez zabusavanja!
unix.228alexa,
Evo rešenja za problem sa XENIX-om. U pitanju je mali program
koji menja tip adaptera, tako da ne morate da spuštate, pa podižete
sistem kad vam XENIX javi da vam je konzola 'mono, type=3'.
Probano na XENIX-u 386, V2.3.2. Javite o vašim iskustvima.
Nisam uspeo da 'iščačkam' gde je u stvari bug u kernelu.
herc.cunix.229kvelkovski,
Hvala!
Nadam se da radi :) !
Kupe
unix.230zormi,
> Zamolio bih UNIX-ovce da mi pomognu. Firma mi se sprema da
> nabavi neku računarsku opremu. Neko im je napričao za neku
> mašinu koju bi platili nekih $50.000 (mislim da se zove
> silikon grafik) a koja radi pod unix-om. S obzirom da ja
> stvarno pojma nemam o tom operativnom sistemu, zamolio bih
> poznavaoce da me posavetuju: da li za taj operativni sistem
> postoji dovoljna količina programa i to za pisanje teksta,
> baze podataka, izradu grafikona i slične svakodnevne
> posliće. Što je najvažnije KOLIKA JE CENA tih programa, jer
> me APSOLUTNO ne zanima piratovanje za firmu. Takođe savet da
> li možda ići na mrežu PC-a.
Ja bih vam preporučio mrežu PC-a (veći je izbor raznih programa
i mnogo su jeftiniji).
> Inače radi se o Stomatološkom fakultetu, a terminali
> (računari) bi bili raspoređeni po klinikama i dekanatu.
> Trebalo bi ih oko 15-ak za početak. Jedan od problema je
> povezivanje: dekanat i dve bliže klinike su udaljeni oko
> 200 - 350m, a ostatak je i nekih dobrih 600m.
K'o stvoreno za ARCNET mrežu (2.5 Mb/s) i Novell Netware.
Možeš dobiti ponudu od moje firme. Samo mi se obrati...
unix.231mmihajlovic,
Imam TAR za MS-DOS. Provereno cita i pise SCO UNIX i XENIX 386 diskete.
Ako je neko zainteresovan uploadovao bih ga. Cini mi se dosta interesantan
za one koji rade na oba sistema (a ko ne radi?).
MM
unix.232dejanr,
>> Imam TAR za MS-DOS. Provereno cita i pise SCO UNIX i XENIX 386 diskete.
Samo napred!
unix.233mmihajlovic,
Evo pomenutog TAR-a za MS-DOS. Jedna napomena: buduci da se ne moze
zadati format diskete (npr. 360K na 1.2M drive-u) citanje i pisanje
je moguce samo na default formatu diskete za odgovarajuci drive.
Drugim recima (bar kod mene) nema mogucnost za citanje 360K na 1.2m drive-u
ili 720 na 1.44M drive-u. Ovo bas i nije prevelik nedostatak ali....
MM
tar4dos.zipunix.234igor.mil,
Mogu li se nabaviti programi "lex" i "yacc" koji bi radili pod MS DOS-om.
Pozdrav od Igora.
unix.235maleksic,
Hej, UNIX-ovci!
(tj. SCO ODT-ovci)
Da li netko zna:
Da li Server Upgrade Open Desktop paket ima pravi MULTIUSER
SCO UNIX. (Obican ODT ima 2-user verziju). ????
Drugo pitanje: po cemu se ODT Server Upgrade razlikuje od
obicnog ODT-a ?? Sta se nalazi unutar ovog paketa??
Hitno, po mogucnosty.
unix.236sveta,
Pozdrav!
Po prvi put da se i ja oglasim.:)
Posle mnogo pokusaja uspeo sam da instaliram DOS 5.0 i SCO UNIX 1.3.6.
(varijanta za 286 masine), na isti disk (RLL), i to bez DiskMenager-a.
DOS "radi" na 26 sec/trak a UNIX na 17 sec/trak !? :)
Problem je kod izbora aktivne particije :(.
Posto DOS 5.0 (fdisk) ne podrzava ne-DOS particije , morao sam za
podelu diska da upotrebim UNIX particionu tabelu, koja opet
ne podrzava DOS-extension particiju.Sad imam samo jednu DOS particiju.:(
Sad kad hocu da biram koji operativni sistem da se aktivira
moram svaki put da ulazim u UNIX-fdisk , pa jos ako hocu da sa DOS-a
predjem na UNIX moram prvo da dignem UNIX sa diskete , pa fdisk,
pa reset, a sve to traje jako dugo.
Negde sam cuo da je moguce hardversko resenje za ovaj problem ,
pomocu preklopnika , ali samo kad su dva diska u pitanju, preklopnikom
se valjda dzampira drugi disk ?
Da li postoji neko elegantno resenje za samo jedan disk ?
Da li postoji neki program koji bi me po startovanju kompjutera "pitao"
koji ce operativni sistem biti aktivan ?
Pozdrav.
Sveta.
unix.237maleksic,
>> Da li postoji neki program koji bi me po startovanju kompjutera
>> "pitao" koji ce operativni sistem biti aktivan ?
Nikakav dodatni program ti ne treba. Samo stavi da ti je stalno
aktivna UNIX particija. Tada se pri dizanju SCO UNIX-a (i XENIX-a)
pojavi prompt:
Boot:
- Ako 'oces da butujes DOS sa DOS particije, otkucaj: dos (pa posle
return, naravno) ***
Evo jos nekoliko zanimljivih podataka:
- Ako 'oces da butujes UNIX sa default kernelom, otkucaj samo return.
- Ako 'oces da butujes UNIX sa proizvoljnim kernelom, otkucaj ime
kernel fajla.
- Ako 'oces da vidis spisak bootable device-ova, otkucaj ? (znak
pitanja).
P.S.
Mislim samo da moze biti problema ako si DOS particiju kreirao
posle UNIX particije. Mislim da SCO UNIX zahteva da kompletna
DOS particija bude kreirana pre instalacije UNIX-a. Extended
DOS particije nisu podrzane i tu nema leka (vecina Amerikanaca
jos nije cula za stvari kao sto su direktorijumi, a kamoli
za 'science fiction' poput extended particija :))))).
Sorry ako sam te davio sa stvarima koje znas, ali mozda nekom
bude korisno da procita.
unix.238sveta,
>Nikakav dodatni program ti ne treba. Samo stavi da ti je stalno
>aktivna UNIX particija. Tada se pri dizanju SCO UNIX-a (i XENIX-a)
>pojavi prompt:
>
> Boot:
Rasenje je zaita elegantno i efikasno :) , ali nazalost
kod mene neradi :(.
Sistem sam instalisao bas kako si rekao: UNIX particiona tabela,
DOS particija, i na kraju diska UNIX.
Moguce da je moj UNIX malo bajat (1985) i da ne poseduje tu opciju.
Tacan naziv OS je:
Microport's System V/AT Release 2 AT Version 1.3.6.
Copyright (c) 1985 AT&T -All Rights Reserved
Copyright (c) 1985 Microport -All Rights Reserved
Takodje sam imao problema i sa hardverom Suntac -G62 Chip Set
-AMI bios: Setup nece da startuje "boot-ovanje" ako je definisan
disk sa 26 sektora po tragu - tako da u UNIX fdisk svaki put
moram da definisem parametre diska :(.
UNIX sam instalirao pomocu "installit" pa je moguce da je i tu
neka nekompatibilnost :(.
U svakom slucaju hvala na odgovoru. Mozda jos neko ima ovakve
probleme pa se ukljuci u raspravu.
Pozdrav.
Sveta.
unix.239maleksic,
>> Extended DOS particije nisu podrzane i tu nema leka
Hm, mozda ovo nije bilo jasno, pa rekoh hajde da
pojasnimo. *UNIX* moze da pristupi samo osnovnoj DOS particiji
(kad se koriste DOS simulator ili dosdir, doscp, dos* komande)
ali kad se *butuje DOS* onda racunar radi sa svim particijama
(osnovna + svi logicki diskovi na extended particiji) tj. isto
kao i svaki drugi DOS racunar.
>> ... SCO UNIX zahteva da kompletna DOS particija bude kreirana
>> pre instalacije UNIX-a.
Ajde i ovo da pojasnimo. Znaci: lepo se sedne za prazan disk,
butuje se sa DOS-om i formiraju se po zelji osnovna i extended
particija i logicki diskovi na extended particiji. Pri tome
naravno treba ostaviti dovoljno PRAZNOG MESTA NA KRAJU DISKA koje
ce kasnije biti upotrebljeno za smestanje UNIX-a!
Zatim se sve po propisu C: formatira sa FORMAT /S, pa se i ostali
DOS logicki diskovi formatiraju (opet DOS-ovim formatom, ali bez /S)
pa kad sve to bude u redu onda treba installirati SCO UNIX/XENIX i
pri instalaciji UNIX/XENIX-a postaviti da UNIX particija bude
aktivna. Pri butovanju, tj. pri boot: promptu treba unositi 'dos'
ili samo 'return'... e dosta je, ovo smo vec culi.
P.S.
Sve ovo se odnosi na SCO Unix/Xenix. Za druge proizvodjace
nisam bas struchnjak :(((
unix.240maleksic,
Uf, nije mi stvarno palo na pamet da ne koristis SCO, mada moram
priznati da mi je bilo nesto sumnjivo (SCO ne pravi UNIX za 286,
nego samo XENIX).
Sto se instalacije tice, vidi prethodnu poruku (treba instalirati
prvo DOS, pa tek onda UNIX). Jest da tvoj UNIX nije SCO ali mozda
to vazi i za njega.
Sto se problema sa BIOS-om tice.. buh! Dogadja se to ponekad
i sa SCO proizvodima. Ipak ti preporucujem da predjes na
SCO XENIX SystemV/286 ako imas 286 maschinu. Mozda nije bolji
ali ga bar vise ljudi koristi pa cete moci da zajednicki rjesavate
probleme.
Pozdraw!
unix.241balexov,
Evo jos jedna verzija pospremaca_na_traku za DOS koji zna neke
trikove koji njegov brat iz poruke 3.233 nezna ( vredi i obratno ! ). Ako
neko bude koristio neke egzoticnije prekidace ( -B, -u X, ... ) neka
javi o iskustvima i eventualnim bubama.
tar.zipunix.242seki,
TREBA MI UTILITY KOJI VRSI TRANSFER FAJLOVA SA SISTEMA HP-9000(MODEL 300) SA
UNIXA NA DOS FORMAT.DA LI NESTO SLICNO POSTOJI?AKO NEKO IMA OVO BIO BIH MU VRLO
ZAHVALAN DA MI POSALJE.
POZDRAV SEKI
unix.243cuba,
Transfer HP9000 UX na MSDOS:
Postoje dva nacina,
I Pomocu kermita i
II Pomocu kompleta shareweare programa upravo te namene.
Za I treba ti KERMIT za HP UX, ako ga nemas poslacu ti.
Za II bi morao da imas msdoscp i sl│icne programe, koje koliko
znam poslednjih par godina HP daje uz racunare. Ako nemas, poslacu
ti, javi.
Kod mene je HP 220 sa UNIX-om 5.1, ali su programi valjda
kompatibilni na gore.
U svakom slucaju javi mi se da izmenjamo iskustva.
Pozdrav Cuba.
PS Sutra, ponedeljak, cu skinuti doticni shareware, a ako ti treba
kermit koji je nesto duzi, bolje da ga licno uzmes.
unix.244djelovic,
Ajde neka neko kaže šta je šta u unix dir-u. Većinom je to jasno,
osim za:
patch.zip
screen.zip
tar.zip
Zanima me da li bi imalo svrhe prevesti bash na MSDOS, kao neka
vrsta zamene za command.com? Takođe, na UEK-u ima u ST direktorijumu
par GNU programa. Jel vas to zanima?
unix.245alexa,
> Ajde neka neko kaže šta je šta u unix dir-u. Većinom je to
jasno,
> osim za:
> patch.zip
> screen.zip
> tar.zip
Patch je program koji radi suprotno od programa diff :)
diff poredi dve datoteke sa tekstom i kao rezultat daje spisak
razlika. Patch može da iz jedne od njih i spisak razlika napravi
drugu. Koristan je uglavnom zato što ispravke PD source datoteka
za UNIX često dolaze upravo u obliku razlika nove verzije u odnosu
na staru (nekad bude i obrnuto, ali se patch snađe :).
Screen je program koji (na BSD sistemima) organizuje startovanje
više programa sa jednog terminala i 'prebacivanje' između njih.
Ovo podseća na shell layers koje možete videti na System V
UNIX-ima (pročitajte dokumentaciju za shl).
Tar je 'tape archiver' tj. program za arhiviranje/dearhiviranje
datoteka. UNIX-i ga inače uvek imaju, pa je pre namenjen
svima onima koji treba da čitaju UNIX arhive na non-UNIX
sistemima. Tar-arhive su uobičajeni način distribucije
softvera za UNIX.
Što se tiče prevođenja bash-a - to bi bilo herojsko delo,
bash je ogroman, UNIX i MS-DOS se dosta razlikuju,
i morao bi dosta toga ponovo da napišeš.
Što se tiče UEK-a: ako su to neke 'skresane' GNU arhive,
tako da je ostalo samo ono za ST, onda ništa :) a ako
nisu, reci prvo šta ima.
unix.246igor.mil,
>> Tar je 'tape archiver' tj. program za arhiviranje/dearhiviranje
>> datoteka.
Postoji li TAR za MSDOS?
Pozdrav od Igora
unix.247bulaja,
> Postoji li TAR za MSDOS?
Ima jedan uz poruku 3.233.
unix.248alexa,
Za one koje zanima, a nisu mogli sami da naprave bash, spustio sam
u UNIX direktorijum izvršnu verziju za XENIX/386. Probajte,
moglo bi da radi i na novijim UNIX-ima (naravno, na 386-ici).
Datoteka se zove x386bash.z (setite se da 'z' promenite u 'Z'
pre uncompress-a).
unix.249balexov,
Problem:
Sveze instaliran SCO UNIX 3.2, kreirani samo korisnici koji su
nuzni za instalaciju; covek koji je izvrsio instalaciju ode na g.o. sa
disketama, a ostavi samo 'root' password (u procesu instalacije nije
napravio 'emergency boot floppy'). Dodje drugi covek koji proba da
pogodi lozinku jednog korisnika i posle petog-sestog pokusaja dobije
poruku: 'terminal is disabled --- see account administrator' od sada
na dalje nije moguce pristupiti sistemu ni kao 'root', odnosno odmah
posle upita za korisnicko ime se dobijala pomenuta poruka. Sada dolazi
(sveznajuci :) sef drugog coveka koji obara sistem (crvenim dugmetom !!)
i ponovo ga dize u 'single user' nacin rada dajuci lozinku 'root'-a.
Iz nepoznatih razloga sef odlucuje da izbrise lozinku 'root'-a komandom:
# passwd -d root
Sistem potvrdjuje da je lozinka izbrisana uspesno. Dalji pokusaji da
se pristupi sistemu su bezuspesni. Cela drama se odvijala na konzoli,
a i pokusaji da se pristupi sistemu sa nekog terminala su bili propraceni
istom porukom. Mozda je od znacaja da je prvobitna lozinka 'root'-a bila
<CR> (odnosno pritisak na taster RETURN).
Na sistemu trenutno nema ozbiljnijeg software-a tako da ce se problem
moci resiti za koju nedelju ponovnim instaliranjem UNIXA, ali ako neko
zna sta je posredi drugi covek (moj prijatelj :) ce biti zahvalan!
Ima li ovo veze sa cuvenim 'C2 trusted security'?
unix.250kale,
Juče mi se desila zanimljiva stvar. Čovek slučajno kreirao file pod
imenom -r (dužine 0 bajtova) i pozvao me da ga izbrišem. Da stvar bude
luđa, SCO UNIX od tog imena poludi, pa recimo ls ?? lista sve datoteke,
bez obzira na dužinu imena. Ja sam našao način da obrišem samo ovu
datoteku, ali da ne kažem odmah kako - da se još neko zabavi. :)
UBR, naredba rm -r briše rekurzivno do grdne dubine!!!!!!
Pozdrav, Kale
unix.251kale,
Više puta sam "provalio" u neki od naših sistema da bih root-u
postavio željeni password. Doduše, nigde nije bio postavljen C2
standard, ali i pored njega ne očekujem probleme da vam root-u postavim
password po želji.
Nisam baš siguran, ali iz tvoje poruke sam stekao utisak da računar
gasite bez shutdown-a. To nije zdravo! Nekad se desi da se izgubi neki
fajl, nekad ne, ali će se toga vremenom nakupiti. SCO UNIX ima više
hiljada sistemskih datoteka i najčešće se ne može primetiti razlika u
funkcionalnosti kad se izgubi nekoliko. Međutim, ako deset puta prođe
bez uočljivog gubitka, ne znači da će tako biti i jedanaesti put...
Detalji u privatnoj poruci.
Pozdrav, Kale
unix.252zkehler,
ĆĆ Nisam baš siguran, ali iz tvoje poruke sam stekao utisak da računar
ĆĆ gasite bez shutdown-a (...)
Nemojte, aman!
Siroti priučeni operateri u računarskom centru ETF-a non stop su tako radili.
Prvi UNIX instaliran u RC ETF, a koji je bio dostupan za korišćenje, bio
je ULTRIX (verzija 1.01 ili 1.1), DEC-ova verzija UNIX-a. Pošto operaterima
Jozo i ostali (programeri) nisu objasnili kako se obara sistem, dežurni
operater bi jednostavno prišao mašini i isključio je. Pošto UNIX gomilu
stvari drži memoriji (file sistem - i-nodes, cache, itd.), takvim
isključivanjem pogubi se veliki deo instalacije i korisničkih fajlova.
ZK
P.S. Ovo se odnosi na stariju generaciju programera. Sadašnji znaju šta
rade - uglavnom su sa smera RTI
unix.253vule,
> Juče mi se desila zanimljiva stvar. Čovek slučajno kreirao file pod
> imenom -r (dužine 0 bajtova) i pozvao me da ga izbrišem. Da stvar bude
> luđa, SCO UNIX od tog imena poludi, pa recimo ls ?? lista sve datoteke,
> bez obzira na dužinu imena. Ja sam našao način da obrišem samo ovu
> datoteku, ali da ne kažem odmah kako - da se još neko zabavi. :)
Pa ja bih probao sa rm ./-r ili rm ?r.
To je stari "vic" sa brisanjem datoteke *, s tim što je za promenu
bezopasan jer rm -r briše, ali moraš reći šta.
> UBR, naredba rm -r briše rekurzivno do grdne dubine!!!!!!
Da nisi to slučajno radio iz sysadm-a? Ja jesam dok sam još mislio da
ne mogu da naškodim unixu...
pozdrav vule
P.S. Ono što sigurno radi je da skloniš sve ostale fajlove pa rm *
ned'obogdasiuroot/dev;>>>.
unix.254bojt,
>> Ja sam našao način da obrišem samo ovu datoteku, ali da ne
>> kažem odmah kako - da se još neko zabavi. :)
Formatirao si HD? 665MB? ;))))
unix.255balexov,
U firmi gde je nastao problem masine se gase sa 'shutdown' (odnosno
postoji fiktivni korisnik kraj). Naveo sam da je u konkretnom slucaju
masina brutalno okoncala rad (crvenim gumbom) da bih do kraja razjasnio
okolnosti pod kojima je doslo do pomenutog problema. Nema potrebe
ponavljati stetnost gasenja multiuser masina prekidom hrane :) to bi
trebalo biti odmah jasno. Za UNIX, u najgorem slucaju (gori prostorija
pored vas), moze da se masina ugasi i sa kombinacijom komandi 'sync' i
'haltsys', ali naravno u 99% slucajeva treba koristiti shutdown!
Ponavljam da problem koji sam izneo nije jako tragican ( jer trenutno
je masina u probnom radu i na njoj nema niceg vaznog), vec je problem
vise akademskog tipa --> moze li se to desiti i na mojoj masini pre
nedeljnog bekapa???
Ako je neko imao slicne probleme mislim da bi bili od interesa za celu
UNIX populaciju.
unix.257maleksic,
>> poruku: 'terminal is disabled --- see account administrator' od
>> sada na dalje nije moguce pristupiti sistemu ni kao 'root',
************
Cudno, pa na konzoli 'root' uvek moze da se uloguje, za njega ne
vazi "terminal disabled" pri ulogivanju na prvi multiscreen?
>> Sistem potvrdjuje da je lozinka izbrisana uspesno. Dalji
>> pokusaji da se pristupi sistemu su bezuspesni. Cela drama se
>> odvijala na konzoli,
???
Pa dobro, jel' uspevas sad da ponovo udjes u system maintenence
mode (single user) na consoli? Ako uspes, startuj sysadmsh,
izaberi opciju accounts/terminals/... vidi tu, zaboravio sam, ima
opcija za enablovanje disablovanih terminala. Eh, sve je to
moglo lepo pre one zlosrecne naredbe za lozinku, sada ne znam
kako stoji stvar sa ubacivanjem u sys. maint. mode. Probaj opet
sa lozinkom <ENTER>, cudi me da bi system tek tako izvrsio
komandu koja ga potpuno blokira. A mozda ste posle 'passwd -d
root' opet ugasili system "na crveno dugme", pa jadan UNIX nije
stigao da vas upozori za lozinku? Ipak sumnjam.
unix.258alexa,
> Juče mi se desila zanimljiva stvar. Čovek slučajno kreirao file
pod
> imenom -r (dužine 0 bajtova) i pozvao me da ga izbrišem. Da stvar
bude
> luđa, SCO UNIX od tog imena poludi, pa recimo ls ?? lista sve
datoteke,
> bez obzira na dužinu imena. Ja sam našao način da obrišem samo ovu
> datoteku, ali da ne kažem odmah kako - da se još neko zabavi. :)
Ih, Kale! Ne poludi SCO UNIX, nego radi onako kako treba.
Kada si otkucao ls ?? komandni procesor (sh) je 'raspakovao'
upitnike,
tj. zamenio ih je spiskom svih naziva datoteka od po dva znaka;
to je (verovatno) u ovom slučaju bilo samo '-r'; tako je komandna
linija na kraju bila 'ls -r', pa je sve radilo baš kako treba.
Ako hoćeš spisak, daj prosto 'echo ??'.
Ima više načina da se datoteka koja se zove '-r' obriše, a jedan
od njih koristi samo komandu 'rm'.
unix.259alexa,
> P.S. Ono što sigurno radi je da skloniš sve ostale fajlove pa rm *
A, ne! To ne pali, sigurno. Ne pali ni 'rm ?r', ali pali (sigurno)
rm ./-r. Na novijim UNIX-ima pali još i 'rm -- -r' - ovde je '--'
oznaka kraja opcija i početka argumenata.
unix.260kale,
>> bezopasan jer rm -r briše, ali moraš reći šta.
Znam ja da rm -r bez argumenta neće ništa obrisati, ali se nekom
moglo desiti, a nisam bio raspoložen da mi mama posle štuca... ;)
UBR, upravo mi na pamet pade sitna (?) pakost koja bi se nekom dala
uvaliti - u root direktorijum mu staviti oooogroman file koji se zove
'-r *'. Nije greda, ali bi neko verovatno naleteo.
>> P.S. Ono što sigurno radi je da skloniš sve ostale fajlove pa rm *
>> ned'obogdasiuroot/dev;>>>.
Device-ove možeš kopirati naredbom copy, a i lako i brzo se prave
naredbom mknod.
Pozdrav, Kale
unix.261kale,
>> Pa dobro, jel' uspevas sad da ponovo udjes u system maintenence
>> mode (single user) na consoli?
To nije problem uraditi čak i na sistemu na kome si prvi put.
Drugim rečima, ako računar nije fizički zaštićen od pristupa neovlašćenih
lica, nije ni bezbedan, ne samo od totalnog uništenja (što je očigledno)
već i od zlonamerne izmene podataka ili karakteristika.
Ja sam balexovu ponudio da im postavim root password po želji bez
ponovne instalacije, ali ljudima to izgleda nije mnogo važno.
Pozdrav, Kale
unix.262kale,
Dva najbolja rešenja za brisanje datoteke -r su rm ./-r i
rm -- -r. Moje rešenje je bilo dosta komplikovanije :(
>+x
rm -i ??
pa sam napisao y kad me je pitao za brisanje datoteke -r.
Pozdrav, Kale
unix.263maleksic,
>> rm '-r'
>> ili rm \-r
E to malo morgen :))
Ovo je isto sto i rm -r, tj. nista.
>> ma na UNIX-u mozes da radis sta ti volja! :)))
A i ovo "malo morgen"! Glavni uzroci slabe prihvacenosti UNIX-a
od strane sirokih narodnih masa su:
1. Bourne shell
2. C shell & "history"
unix.264vule,
>>> ili rm \-r
>
> E to malo morgen :))
> Ovo je isto sto i rm -r, tj. nista.
nije rm \-r nego rm .\-r i radi. probao sam.
> A i ovo "malo morgen"! Glavni uzroci slabe prihvacenosti UNIX-a
> od strane sirokih narodnih masa su:
>
> 1. Bourne shell
> 2. C shell & "history"
pa unix je akademsko okruženje i nikad nije ni pravljen za široke
narodne mase nego za programere i naučnike koji od VMSa dobiju akutni
proliv.
pozdrav vule
unix.265djelovic,
Da li neko ima Lex i Yacc source?
unix.266igor.mil,
> Da li neko ima Lex i Yacc source?
Lex sam nasao na Trickle-u:
<MSDOS.C>
LEX.ARC B 123642 891016 DeSmet C source for PD version of Unix LEX
Upravo sam ga narucio, ali mi fajlovi nesto slabo dolaze, tako da moze
da prodje i 10-ak dana dok stigne. U svakom slucaju, kad ga dobijem,
naci ce se ovde, a nadam se i u IBMPC direktorijumu, posto se radi o
neverovatno korisnoj stvari.
Sto se Yacc a tice ja sam postavio isto pitanje pre jedno mesec dana,
cak bi mi vise odgovarala EXE verziju, ali odgovora njet :(
Na Trickle-u ga, za sada, ne vidim. Moracu da pogledam neke druge
direktorije sem msdos-a.
pozdrav od Igora
unix.267bulaja,
││Da li neko ima Lex i Yacc source?
│└───
│Lex sam nasao na Trickle-u:
│
│<MSDOS.C>
│LEX.ARC B 123642 891016 DeSmet C source for PD version of Unix LEX
│
│Upravo sam ga narucio, ali mi fajlovi nesto slabo dolaze, tako da moze
│da prodje i 10-ak dana dok stigne. U svakom slucaju, kad ga dobijem,
│naci ce se ovde, a nadam se i u IBMPC direktorijumu, posto se radi o
│neverovatno korisnoj stvari.
└───
Lepo, samo jos kad bi ste mi rekli cemu to sluzi ;) (posto ja treba da
ga prebacim u dir). Ako je nesto vezano za Unix onda bolje jurite
Alexu da prebaci ;).
unix.268zkehler,
Ŕ Lepo, samo jos kad bi ste mi rekli cemu to sluzi ;) (posto ja treba da
Ŕ ga prebacim u dir). Ako je nesto vezano za Unix onda bolje jurite
Ŕ Alexu da prebaci ;).
YACC == Yet Another Compiler Compiler, tj. YACC je tool za pisanje
kompajlera, za probu i kasnije za radnu verziju.
ZK
unix.269alexa,
Što se tiče YACC-a i LEX-a, mislim da bi najbolje bilo da 'dobavimo'
BISON (GNU YACC) i FLEX (GNU lEX), samo mi nešto TRICKLE javlja
da više nema direktorijuma <UUNET.GNU>???
unix.270djelovic,
A Lex ti je Lexical Analizer, program koji manje-više sprema ulaz
za Yacc. Lex & Yacc ne služe samo za kompjlere, već predstavljaju
uopšte parser generatore, tako da možeš da ih koristiš za recimo
obradu komandne linije, AI sisteme, itd... Bulajo, moderatore naš :),
sezamu bi dobro došao i neki database engine za C. Viđe'l ti to neđe?
unix.271bulaja,
│ A Lex ti je Lexical Analizer, program koji manje-vise sprema ulaz
│za Yacc. Lex & Yacc ne sluze samo za kompjlere, vec predstavljaju
│uopste parser generatore, tako da mozes da ih koristis za recimo
│obradu komandne linije, AI sisteme, itd... Bulajo, moderatore nas :),
│sezamu bi dobro dosao i neki database engine za C. Vide'l ti to nede?
└───
Paradox Engine? ;) Jedino sto sam za sada nasao je ovo dole, bas sam
mislio da ga narucim za sebe ovih dana, ako valjda bacicu ga na Sezam,
a ako ne valja dacu ga onome ko hoce anyway ;).
NAME SIZE DATE DESC
CBASE101.ZIP 270888 901208 C routines for database applications, w/docs
unix.272igor.mil,
> LEX.ARC B 123642 891016 DeSmet C source for PD version of Unix LEX
> Lepo, samo jos kad bi ste mi rekli cemu to sluzi ;) (posto ja treba da
> ga prebacim u dir). Ako je nesto vezano za Unix onda bolje jurite
Jeste vezano za Unix, ali samo u smislu da je rec o programerskoj
alatki razvijenoj na Unix sistemima. Inace je korisna je za
programere, bez obzira na OS. Namena LEX-a da olaksa razvoj kompajlera
ili interpretera.
Prva faza obrade izvornog koda od strane kompajlera/interpretera je
"leksicka analiza". Ovo znaci da u nizu znakova od kojih se sastoji
izvorni program treba prepoznati leksicke jedinice, na primer,
sluzbene reci, numericke konstante i slicno, i po prepoznavanju
preduzeti odgovarajucu akciju, na primer, dodati naziv promenjlive u
tabelu simbola ili odrediti vrednost numericke konstante.
Modul koji obavlja ovaj zadatak se naziva leksicki analizator.
Njegova izrada je za programera veoma naporan posao, jer je kod veoma
obiman i nepregledan, ali kako je algoritam prepoznavanja matematicki
dobro formalizovan, mogu se napraviti programerske alatke koje
automatski generisu odgovarajuci izvorni kod. Na Unix (i MSDOS :))
sistemima ta alatka je LEX.
Na ulazu LEX-a je niz parova <regularan izraz, akcija> kojima se
definise zadatak modula za leksicku analizu. Izlaz LEX-a je C source
odgovarajuceg potprograma.
Regularan izraz (regular expression) je formalan nacin da se opise
jedan podskup svih mogucih nizova znakova neke azbuke. Akcija koja se
nalazi sa njim u paru se preduzima kada algoritam u nizu ulaznih
znakova naidje na neki element tog podskupa (znaci na niz znakova sa
odredjenom osobinom).
* * *
Da bih bio sto jasniji, posluzicu se primerom. Pretpostavimo da nam
treba funkcija u C-u koja cita standardni ulaz koji predstavlja kod u
nekakvom programskom jeziku. Kada se naidje na sluzbenu rec WRITE ili
njen sinonim WTE vraca se rezultat 1. Kada se naidje na sluzbenu rec
READ ili njen sinonim RED vraca se 2 (primer jeste nategnut, al' sta
mogu).
Ulaz u LEX bi bila datoteka sledeceg sadrzaja (bez, za sada nebitnih
detalja, i naravno bez strogog pridrzavanja sintakse):
W(RI)?TE { return 1; }
RE?AD { return 2; }
^ ^
| |
regularani izrazi akcije
Posle startovanja LEX-a, dobijemo datoteku sa kodom koju prevedemo
omiljenim C kompajlerom i povezemo sa nasim glavnim programom.
Napisati rucno ovakav potprogram, zaista nije neki veliki problem.
Medjutim, pretpostavimo da se sintaksa sluzbenih reci predefinise tako
da se ispred poslednjeg karaktera sluzbene reci moze nalaziti
proizvoljna kolicina beline (blanko i TAB karakteri), i
jos, da se prvi karakter moze pisati velikim ili malim slovom (do sada
su bila obavezna velika za sve). Sada se potprogram komplikuje,
ali uz upotrebu LEX-a, jedino treba promeniti odgovarajuce regularne
izraze u:
[Ww](RI)?T[ \t]*E
[Rr]*EA?[ \t]*D
i odgovarajuci kod ce biti generisan.
* * *
Ukoliko je moje objasnjenje uspesno, jasno je da je LEX neophodan
svakom ko programira u C-u, i to ne samo za specificne namene razvoja
compilera i slicno, nego na primer, za analizu parametara dostavljenih
preko komandne linije, za razvoj komandnih jezika (kakav je ovaj za
komuniciranje sa Sezamom), a uzgred, pojedini aspekti ove oblasti su
korisceni i za kontrolu kvaliteta izrade integrisanih kola. Ustede u
vremenu i zivcima su ogromne, a kod je maksimalno optimizovan.
Da rezimiramo: sa LEX-om je buducnost sveeetla!
pozdrav od Igora
unix.273mjova,
> A Lex ti je Lexical Analizer, program koji manje-više
> sprema ulaz za Yacc. Lex & Yacc ne služe samo za
> kompjlere, već predstavljaju uopšte parser generatore,
> tako da možeš da ih koristiš za recimo obradu komandne
> linije, AI sisteme, itd... Bulajo, moderatore naš :),
> sezamu bi dobro došao i neki database engine za C. Viđe'l
> ti to neđe?
ako ne mora baš bulaja :), imam ja neke silne rutine za dbase iz C-a.
neke od njih su čisto source a neke su lib. neke su shareware, neke
mislim da nisu :).
cu, mjova.
unix.274mjova,
> da više nema direktorijuma <UUNET.GNU>???
mislim da su menjali direktorijume, neke izbacili a neke dodali.
probaj sa /pddir komandom.
unix.275.bale.,
ŢŢMedjutim, pretpostavimo da se sintaksa sluzbenih reci predefinise
ŢŢtako da se ispred poslednjeg karaktera sluzbene reci moze nalaziti
ŢŢproizvoljna kolicina beline (blanko i TAB karakteri), i
ŢŢjos, da se prvi karakter moze pisati velikim ili malim slovom (do
ŢŢsada su bila obavezna velika za sve). Sada se potprogram komplikuje,
ŢŢali uz upotrebu LEX-a, jedino treba promeniti odgovarajuce regularne
ŢŢizraze u:
ŢŢ
ŢŢŠWwĆ(RI)?TŠ ĐtĆ*E
ŢŢŠRrĆ*EA?Š ĐtĆ*D
ŢŢ
ŢŢi odgovarajuci kod ce biti generisan.
Hm... Ako je samo ovo, mislim da je to lakše uraditi iz Brief-a, jer njegova
ugradjena macro funkcija search ima identičnu sintaksu za traženje nekog
stringa... Verovatno preterujem, nije samo ovo, ali sam se oduševio Brief-ovim
C-like jezikom... :)
Regards from .bale. !
#8*)+-<
unix.276djelovic,
> Pa šta čekaš?! Šalji listu sa opisom, and please, naznači
>
>šta ima source, a šta ne, + komentariši iskustva sa svakim. Ti
>što su shareware dolaze u obzir samo ako su za sve mem. modele,
>inače najn, to nam ne treba... Fernštajn?! :)
unix.278mjova,
>> inače najn, to nam ne treba... Fernštajn?! :)
da, samo ja ne koristim unix pa me to sve slabo zanima, ali ako BAŠ
niko ko koristi unix nema pristup trickle-u, mogu ja. ali to sve ima
traljavo da bude :).
unix.279vule,
>> da više nema direktorijuma <UUNET.GNU>???
>
> mislim da su menjali direktorijume, neke izbacili a neke dodali.
> probaj sa /pddir komandom.
E tu se dešavaju neke čudne stvari! Negde oko nove godine najbliži
trickle je bio isključen pa sam slao batchove na druge dalje
trickleove, i gle čuda, direktorijumi nisu ni slični. Ne znam da li
nešto ne valja sa updateovanjem ili se neko igrao ili je sve to
namerno, ali verovatno je najbolje sve nove stvari tražiti direktno sa
simtel 20 arhiva (na simtel-20.army.mil) preko ftp-a. Jedina nevolja
je što simtel dozvoljava samo tri batch komande dnevno, ali ako se
organizujemo... ;) Ja sam svojevremeno tražio dir na simtelu i mislim
da je tamo neka sasvim treća struktura. Ta makina radi na TOPS 20
operativnom sistemu. Je li ko čuo za to?
pozdrav vule
unix.280kvelkovski,
>> Hm... Ako je samo ovo, mislim da je to lakse uraditi iz Brief-a, jer
>> njegova ugradjena macro funkcija search ima identicnu sintaksu za
Pa i u Brief-u se zovu isto : Regular Expressions, a ti pogodi odakle
poticu :-)
Kupe
unix.281alexa,
'Pokupio' sam FLEX sa TRICKLE servera, biće uskoro na SEZAMu.
(Nadam se da ću uskoro dobiti i BISON).
unix.282alexa,
U UNIX direktorijum je stigao FLEX - fast lex, generator leksičkih
analizatora. Naravno, u pitanju je izvorni kod; ima i (nešto malo)
teksta za druge (non-UNIX) OS, ali mislim da ne bi trebalo da bude
problema za bilo koji OS, jer je u pitanju program koji za ulaz i
izlaz ima tekst (ASCII) datoteke.
unix.283alexa,
U direktorijumu UNIX se nalazi bison.zip u dva dela. BISON je
GNU zamena za YACC (potpuno kompatibilan). YACC je generator
parsera - generiše C program prema ulaznoj specifikaciji.
Biće verovatno malo problema - nije 'isporučena' funkcija
alloca(), pa sam je 'pokupio' iz BASH-a.
Uzgred, BISON sa sobom nosi uslov da se koristi SAMO za
proizvodnju besplatnih programa - pošto se njegov 'izlaz'
sastoji velikim delom od sadržaja jedne datoteke sa C
source-om, postoji copyright na njega i po tome se BISON
razlikuje od većine ostalog GNU softvera.
unix.284djelovic,
Bravo alexa! i za yacc i za lex. Nego, kako se raspakuju .TAR
datoteke? Da mu dam search za Header pa da tu ručno cepam, ili ima
neki program za to?
unix.285alexa,
.TAR datoteke se mogu raspakovati pomoću programa TAR :)
Ima dva komada u PC.SOFT: uz poruke 3.233 i 3.241. Uzmi drugi, kraći
je :)
Kad stignem da ih pogledam, baš bismo mogli jedan da prebacimo u
IBMPC/ARHIVER.
unix.286nkbog,
> .TAR datoteke se mogu raspakovati pomocu programa TAR :)
Na zalost :(((, ja te TAR-ove (na MS-DOS-u) nisam mogao da nateram da
pokusaju da NE KREIRAJU direktorijume sa tackicama u sebi. Naime radi se
o ocigledno cisto programima za UNIX prekompajliranim za MS-DOS, bez
potrebne dorade. Na Trickle-u ima nekoliko TARova za koje pise da
konvertuju UNIX nazive datoteka (direktorijuma) u MS-DOS kompatibilne.
NB.
unix.287djelovic,
Ex, ex, lepo si to zamislio! Tar pokušava da smesti flex u
direktorijum flex-2.3.7, što, naravno, messdos ne dozvoljava. E, sad,
kada sam ja dao s&r na toj mamutskoj datoteci i svako flex-2.3.7
zamenio sa flex-2-3-7, tar mi javlja: "skipping to next header", i ne
uradi ništa. Kad smo kod toga, u kom formatu je yacc (bizon.1 :))?
unix.288djelovic,
Neko je pitao čemu služi YACC, pa smo mi tupili na tu temu. Tkoga
zanima praktični primer neka pogleda TCALC iz TC-a, tu ima mala
demonstarcija moći YACC-a, a i može se shvatiti kako stvar radi. A
primer :) is worth a thousand words!
unix.289nkbog,
> kada sam ja dao s&r na toj mamutskoj datoteci i svako flex-2.3.7
> zamenio sa flex-2-3-7, tar mi javlja: "skipping to next header", i ne
U svakom headeru u TAR datoteci postoji checksum (obican). Stoga kada si
dodao 2-3-7 ti si smanjio checksum za 2 (2 * ('.'-'-')). Da bis sve
funkcionisalo treba znaci da na nekom mestu povecas neki kod za dva (npr.
umesto 2-3-7 stavis 2-5-7 i sve ce raditi ( provereno )).
NB.
unix.290djelovic,
Šta ne UNIX-u radi komanda cp? Naime, kada sam raspakivao FLEX, u
make fajlu se našla ta komanda, a ja ostao zabezeknut. Inače, hvala
za objašnjenje o cheksumu TAR-a. Ja sam isto pomislio na to, ali sam
mislio da se koristi nešto komplikovanije (CRC ili neka sigurnija
metoda). Čemu služi TAR? To je zapravo arhiva bez kompresije? Onda bi
bilo bolje odma sve zip-ovati, te ili nije to, ili ima veze sa
istorijskim instancama tipa "standard" ili "ANSI" ili nedaj bože
"ANSI standard"!
unix.291igor.mil,
> Nego, kako se raspakuju .TAR
> datoteke? Da mu dam search za Header pa da tu rucno cepam, ili ima
> neki program za to?
Ima nekoliko MS-DOS programa za rad sa TAR-ovima na Trickle-u. Uzecu
neki pa cu da ga stavim ovde.
pozdrav od Igora
unix.292igor.mil,
Iako je ovde vec poslata jedna verzija lex-a, evo jos jedne.
Ova je zgodna zato sto ima i prevedenu verziju, a i source je pisan za
MSDOS.
Sa druge strane, nezgodna je zato sto prevedena verzija ne radi kako
treba, bar koliko sam ja utvrdio posle prve probe na brzinu i bez
citanja dokumentacije. Generisani source nije ANSI, a TC javlja
neke greske u stilu: varijabla nije definisana. Moguce da ce biti
neophodna promena sourcea, sto nije lak posao. Posto trenutno
nemam vremena da provaljujem o cemu se radi, mozda je neko
raspolozen da proba.
Javite mi o vasim iskustvima.
pozdrav, Igor
lex.arjunix.293alexa,
> uradi ništa. Kad smo kod toga, u kom formatu je yacc (bizon.1 :))?
U ZIP formatu (to je prvi od dva dela datoteke BISON.ZIP). Tek kad
spojiš BISON.1 i BISON.2 u BISON.ZIP, radiš PKUNZIP, pa posle toga
tar -xvf bison.tar
Izgleda da baš nije mnogo razumljivo; tako je podeljen i bash.zip.
Uzgred, kako uopšte na DOS-u spojiti dve ili više datoteka
(na UNIX-u npr. naredbom cat) ? Ja sam za te potrebe pisao
programče u C-u.
unix.294alexa,
> Ima nekoliko MS-DOS programa za rad sa TAR-ovima na Trickle-u.
Uzecu
> neki pa cu da ga stavim ovde.
Nemoj, imamo već dva!
unix.295alexa,
> Šta ne UNIX-u radi komanda cp? Naime, kada sam raspakivao FLEX, u
> make fajlu se našla ta komanda ...
Komanda cp je vrlo slična DOS komandi copy. Uzgred, nisam baš ubeđen
da se, uopšte uzev, makefile-ovi sa UNIX-a baš mogu koristiti
za DOS (oni jednostavniji mogu).
Komanda TAR služi uglavnom za arhiviranje na traku; u sebi ne sadrži
nikakav mehanizam za kompresiju (ovo je sasvik OK, jer se kompresija
može uraditi nezavisno - UNIX ima prave 'cevi' (pipes), a ne kao
MS-DOS. TAR-format je tradicionalni format za prenos podataka,
a posebno softvera u svetu UNIX-a upravo zato što je jednostavan,
a zaglavlja ispred datoteka ne sadrže mašinski zavisne elemente.
unix.296djelovic,
Kakav crni C program? copy a+b c.
unix.297djelovic,
Ex, alexa, baš te mučim :). Dakle, šta se nalazi u strings.h? To
je include datoteka potrebna i za LEX i za YACC, a nje u TC++-u nema.
unix.298dejanr,
>> Uzgred, kako uopšte na DOS-u spojiti dve ili više datoteka
copy /b prva+druga+treća četvrta
unix.299igor.mil,
> Sta ne UNIX-u radi komanda cp?
isto sto i copy
pozdrav od igora
unix.300maleksic,
U-nix?
Jesu li i ovde Ustashe umesale svoje prste?
unix.302alexa,
> šta se nalazi u strings.h?
Deklaracije strcpy(), strcmp() i sličnih funkcija.
unix.303nkbog,
Alexa neka prebaci novi TAR, jer ovi ne rade sa (sto bi ti rek'o)
messy-dosom (zbog tackica u direktorijumu), a na Trickleu ima nekoliko
koji to ispravljaju.
UBR evo iskomajliranog Berkley YACC, i to potpuno PD, i jos sa sourcem,
ali bez uputstva. (iskopirajte i BISON zbog uputstva).
NB.
byacc.zipunix.304sveta,
Pre par dana su mi se pojavili losi sektori na disku, pregledao sam
svu literaruru koju imam (User-gajde ;(( ) i nisam nasao ni jednu komandu
kojom bi mogao da ova tri sektora markiram kao lose.OS je SINIX - to je
neka varijanta UNIX-a iz '85. godine.
Interesuje me da da li neko ima neki efikasniji predlog od Npr. ponovne
formatizacije diska.
Onako usput, da li na nasem trzistu postoji neka literatura o UNIX-u osim
"Vodica za korisnike"-Z.Jeliic (INN Boris Kidric) ?
Pozdrav.
Sveta.
unix.305zkehler,
Ŕ Pre par dana su mi se pojavili losi sektori na disku, pregledao sam
Ŕ svu literaruru koju imam (User-gajde ;(( ) i nisam nasao ni jednu
Ŕ komandu kojom bi mogao da ova tri sektora markiram kao lose.OS je SINIX
Ŕ - to je neka varijanta UNIX-a iz '85. godine.
Ŕ
Ŕ Interesuje me da da li neko ima neki efikasniji predlog od Npr. ponovne
Ŕ formatizacije diska.
Probaj da koristiš SPINRITE II program. Spinrite čita sektor po
sektor, fizički formatira, vraša sadržaj i verifikuje zapis.
Zgodan je jer nije destruktivan. Ima par nivoa takve "obnove" - na
nivou 4 može da provede celo popodne u poslu. Može da uradi i
promenu interleavea.
Firma koja ga pravi ima ideju da magnetni zapis na disku slabi
sa vremenom, pa ga treba obnavljati. Ne znam koliko se takva
tortura dopada IDE diskovima, koji (uz izuzetke) ne obožavaju
fizičko formatiranje. Trebalo bi da bude sasvim OK na MFM diskovima,
a pretpostavljam i na RLL.
Inače, ne volim takva "epohalna" otkrića, pogotovo ako mi
čačkaju po fizičkom formatu diska. Ne znam da li ćeš sve to
moći da izvedeć na disku na kome je UNIX (nemam iskustva u tome).
ZK
unix.306.bale.,
>> Ne znam da li ćeš sve to moći da izvedeć na disku na kome je UNIX
(nemam iskustva u tome).
Ja koristim SPINRITE II (najbolji!!!), ali on može da radi Low Level
Format samo na DOS particijama (imao sam Coherent Unix i njega nije
ni video).
Bale
unix.307djelovic,
Još jedno jedino pitanje, please!: Šta radi void *memcpy ()? Ili,
ako neko ima već prekompajliran Lex za PC, da radi, neka kaže kako i
šta!
unix.308spantic,
>> Onako usput, da li na nasem trzistu postoji neka literatura o UNIX-u osim
>> "Vodica za korisnike"-Z.Jeliic (INN Boris Kidric) ?
Ima. Od istih, Z. Jelić i Instituta ima: UNIX: Vodič za programere
a od autora sa ZG sveučilišta i TZS ima : Uvod u UNIX,
mada su gornje knjige daleko bolje.
Sa poštovanjem
Srđan
unix.309alexa,
> Alexa neka prebaci novi TAR, jer ovi ne rade sa (sto bi ti rek'o)
> messy-dosom (zbog tackica u direktorijumu), a na Trickleu ima
nekoliko
> koji to ispravljaju.
Slažem se, u pravu si. Ja sam u međuvremenu DL-ovao ova dva TAR-a
iz PC.SOFT i ustanovio da već duže vreme koristim drugi (zove se
TAR.ZIP).
On RADI konverziju imena, ali se izgleda na direktorijumima 'zadavi'.
Onaj prethodni (TAR4DOS.ZIP) ne radi nikakvu konverziju imena.
Samo gledajte da ne 'pokupite' još jednom ovaj isti TAR.ZIP iz
PC.SOFT
(ko bude uzimao, neka uporedi dužinu).
unix.310alexa,
> svu literaruru koju imam (User-gajde ;(( ) i nisam nasao ni jednu
komandu
> kojom bi mogao da ova tri sektora markiram kao lose.OS je SINIX -
to je
Pa, u User-gajde teško da to ima, pre bi se moglo očekivati u
System Administrator's Guide.
Koliko sam video, *nix-i se u takvim stvarima ponajviše razlikuju.
Na SCO Xenix-u bi za to koristio komandu /etc/badtrk (ali ne očekujem
da SINIX to ima - ne bih rekao da je standardno).
Za svaki slučaj, 'prošunjaj' se po /etc direktorijumu, vidi da li ima
nešto što po nazivu asocira na ono što ti treba; drugo, probaj
da nađeš neki program (ili login) u stilu 'sysadm' ili slično -
možda nađeš neki sistem menija koji će da te odvede gde treba.
Inače, šta je taj SINIX? Da li 'miriše' na System V ili na BSD UNIX?
unix.311alexa,
> Šta radi void *memcpy ()?
SINTAKSA: char *memcpy(s1, s2, n)
char *s1, *s2;
int n;
Ovo je bilo za K&R C, a void *memcpy() je to isto iz ANSI C-a :)
Kopira n bajtova sa memorijskog područja na koje pokazuje s2
na područje na koje pokazuje s1. Kao vrednost vraća s1.
Ne očekuje se 'inteligentno' kopiranje, nego brzina rada.
unix.312ivujanic,
> Još jedno jedino pitanje, please!: Šta radi void *memcpy ()? Ili,
> ako neko ima već prekompajliran Lex za PC, da radi, neka kaže kako i
> šta!
Bilo bi lepo i velikodušno od ljudi koji su imali vremena i znanja
za takve i slične stvari, da .EXE ostave na Sezamu, uz sav dužan kredit
za trud. Da ostali, kad nađu vremena, ne otkrivaju toplu vodu...
Ivica
unix.313djelovic,
Čuj Alexa, ja sam pitao za void *memcpy (), a ne char *memcpy
(char*, char*, int)... Za ovo drugo sam i sam znao, a za ovo prvo mi
je kompajlerčić prijavio greškicu kada sam kompajlirao flex...
unix.314djelovic,
Yipee shit coyote! Uspeo sam da sastavim lex za MsDos, sa
TC++-om. Dakle, radi se ovako:
1. Sa Yacc-om prevedeš parse.y i preimenuješ dobijene
datoteke u parse.h i parse.c
2. Edituješ flexdef.h i to:
- blok sa void *memcpy () staviš u komentar (ili
izbrišeš)
- promeniš define koji sadrži ime fajla flex.skel
tako da pokazuje na taj fajl kod tebe (preporučljivo ubaciti ceo
path, ne zaboravite da umesto Đ stavljate ĐĐ, to će kasnije među
navodnike)
3.0. Prekopiraš fajl string.h u strings.h (ili to beše za
yacc?)
3.1. Kompajliraš sve (*.c) sa tcc-om, koristeći flegove
date u makefile-u koji se nalazi u turbo-c.not
4. Uđeš u integrisanu okolinu i napraviš projekat koji će
sadržati sve .OBJ fajlove napisane u makefile-u. Prevedeš. Zapravo
bi moglo i sa tlink-om, ali meni je ovako bilo lakše, a msdos ima
ograničenje od 128 slova za komandu
That's all, folks. Zapravo, makefile bi sve to trebao sam da uradi
uz male promenice, ali vam za to treba neki C-shell (ima jedan na
tanjugu, mada je *vrlo* loš).
Kao test sam dao:
lex -ist scan.l > test.c
filecomp test.c scan.c
Evo i rezulata:
Reading file 'scan.c'.
Reading file 'test.c'.
*** 165 line(s) match. ***
166 #define YY_CHAR unsigned char 166 #define YY_CHAR char
*** 215 line(s) match. ***
382 static const YY_CHAR yy_ecŠ256Ć = 382 static const YY_CHAR yy_ecŠ128Ć =
*** 14 line(s) match. ***
397 40, 23, 41, 42, 43, 397 40, 23, 41, 42, 43,
398 1, 1, 1, 1, 1,
399 1, 1, 1, 1, 1,
400 1, 1, 1, 1, 1,
401 1, 1, 1, 1, 1,
402 1, 1, 1, 1, 1,
403 1, 1, 1, 1, 1,
404 1, 1, 1, 1, 1,
405
406 1, 1, 1, 1, 1,
407 1, 1, 1, 1, 1,
408 1, 1, 1, 1, 1,
409 1, 1, 1, 1, 1,
410 1, 1, 1, 1, 1,
411 1, 1, 1, 1, 1
*** 1883 line(s) match. ***
WORKS?
unix.315alexa,
void *memcpy() je, naravno, deklaracija memcpy funkcije u
'starom' obliku (bez opisa argumenata), s tim što je autor
pretpostavio da C kompjler prepoznaje tip 'void *'.
Štos sa 'void *' je u tome što se on legalno može 'castovati'
u pointer na bilo koji tip, dok se 'char *' u principu ne može
castovati u bilo kakav pointer (primer: imaš mašinu koja
podatke tipa 'int' obavezno postavlja na parne adrese - tada
nemaš pravo da castuješ char * u int *).
Vidim da si prevazišao problem u međuvremenu :)
unix.316igor.mil,
> 1. Sa Yacc-om prevedes parse.y i preimenujes dobijene
*******
Kojim yacc-om?
unix.317djelovic,
Sa BYACC-om (ima ga u ovoj konf, neko je poslao). Koristi -d opciju da bi
dobio i .H fajl. (Ili bese -b? proveri...)
unix.318sveta,
>Pa, u User-gajde tesko da to ima, pre bi se moglo ocekivati u
>System Administrator's Guide.
Da moglo bi se ocekivati od Administrator's Guide, da kojim slucajem
ovaj moj nije pisan u slici i reci ko Alan Ford :)
>Koliko sam video, *nix-i se u takvim stvarima ponajvise razlikuju.
>Na SCO Xenix-u bi za to koristio komandu /etc/badtrk (ali ne ocekujem
>da SINIX to ima - ne bih rekao da je standardno).
Problem je sto su nazivi fajlova englesko-nemacke kovanice tako
da nisam nacisto sta bi koji uradio,(sta kazes naprimer za "HALTSYS" :)))) )
Inace problem smo u medjuvremenu resili tako sto smo uposlili rezervnu masinu
:(
>Inace, sta je taj SINIX? Da li 'mirise' na System V ili na BSD UNIX?
Neznam kako izgleda taj BSD ali slicnost sa System V je velika, razlika je
sto SINIX-u nedostaju neke komande NPR: VI, PG, BANNER, ... , a i one
koje ima imaju manji broj sviceva ili su svicevi manje efikasni.
Pretpostavljam da se problem resava iz menija, bas kako si rekao, ali
u dokumentaciji nisam nasao podatke o Password-ima a nisam imao vremena
da ih menjam.
Zeleo bih da se zahvalim svima koji su se potrudili da odgovore :)
PS. Inace na SINIX masinama se u celoj YU vrsi obrada (Ucitavanje)
podataka Popisa stanovnistva '91.Masine su isporucene (iznajmljene)
od Nemaca zajedno sa instaliranim OS i Aplikacijom koju su takodje
uradili Nemci !
...
Pozdrav.
Sveta.
unix.320kvelkovski,
>> Problem je sto su nazivi fajlova englesko-nemacke kovanice tako
>> da nisam nacisto sta bi koji uradio,(sta kazes naprimer za "HALTSYS"
>> :)))) )
E pa ima je i Coherent i Xenix, a mozda je i standardna naredba
Unix-a. :-)))
Kupe
unix.321maleksic,
Probao sam onu executable verziju bash-a (x386bash...) na SCO UNIX-u
(System V/386 r3.2) i radi sasvim fino (za sada :)
Navali narode!
unix.322igor.mil,
> Problem je sto su nazivi fajlova englesko-nemacke kovanice tako
> da nisam nacisto sta bi koji uradio,(sta kazes naprimer za "HALTSYS" :))))
> )
Ajd' kad sam vec tu, da primetim da HALTSYS ipak nije englesko-nemacka
kovanica, nego samo engleska. HALT je punopravna engleska rec, i znaci
STOJ. Ranije se koristila kao vojnicka komanda, a danas je neizbezna u
racunaruima, jer svaki procesor ima masinsku naredba HALT.