MUZIKA.1

24 Oct 1994 - 22 Jan 1996

Messages - klasika

klasika.101 peacock, -> #62, dr.grba
#### A zašto da razmišljaš? Samo se opusti, pa prepusti muzici. #### Ako ne možeš ovako, onda se ni ne trudi. Opustio sam se sinoć uz TV. Radim, počinje treći brandeburški, prvi stav, brz pogled na TV, a ono reklama za neku farbu za zidove. Ubio bih autora rekame.
klasika.102 simeun, -> #62, dr.grba
>>>> jedino ih REQUIEM ima (jer je opera), ostala dela su čisti > Tek sad sam uočio ovo ((((((((((: žu opera. Ha. > A zašto da razmišljaš? Samo se opusti, pa prepusti muzici. Ako ne možeš > ovako, onda se ni ne trudi. Pa ako je već slušam, onda da je čujem do krjaja. A koj đavo je i slušaš kad ne možeš da je shvatiš. > Klasika? Znate li šta je klasika? klasika je kad jedno veče ne uključiš > televizor, nego uzmeš "Istoriju umetnosti" od Jansona, pa pustiš "Pavlov's > Dog". A odmah zatim Misa Criola (: Prvo me teraju da slušam, a sad još i da čitam i slušam. I što je najgore da razumem i jedno i drugo. ??? Ma vi se folirate.
klasika.104 simeun, -> #67, bjevdjic
> A tu ste i Vi da me dopunite... Pa, ako ima neka opera na repertoaru ne bi bilo loše.:)
klasika.103 simeun, -> #80, dr.grba
> Dvajes' sa lukom i litar-litar (: Ma bolje prvo deset. Ladi se. A za LL jabuke su mnogo bolje.
klasika.105 bjevdjic, -> #96, spantic
██ I inače ne pokazuješ mnogo sklonosti za razmišljanjem. ██ A predlagati nekome dela "odokativno" je, blago rečeno, ██ neozbiljno. Što je brzo to je i kuso, ali spisak i dalje ne bih menjao! :) A tu ste, ponovo, Vi da me dopunite (ispravite), jer ovo nisam radio za doktorat, nego iz čistog entuzijazma i lične satisfakcije... ██ Što se marša tiče, ti ne razmišljaš mnogo ni o istoriji, ██ ili si isa tih časova odsustvovao? Biće da je tako...teoretisanje mi nije baš jača strana...:( ██ Dotični marš su pevale ugarske trupe dok su palile Mačvu ██ i ostatak Srbije tokom I SR i to delo je blago rečeno ovde ██ nedobrodošlo. Johann Straus Radecki Marš nije pisao za te namene! Biće da je to zloupotreba muzike...:( "REQUIEM je nedobrodošao jer je izvođen prilikom egzekucije..."
klasika.106 bjevdjic,
Šta mislite, da li bi kod nas prošao (komercijalno) TV kanal (radio) sa isključivo klasičnom muzikom (nešto kao "Landskape" na SAT-u)??
klasika.107 bjevdjic, -> #104, simeun
██ Pa, ako ima neka opera na repertoaru ne bi bilo loše.:) Recimo, "Figarova ženidba", to je prvo što mi je palo na pamet...
klasika.108 bjevdjic,
Šta mislite, da li bi kod nas prošao (komercijalno) TV kanal (radio) sa isključivo klasičnom muzikom (nešto kao "Landscape" na SAT-u)??
klasika.109 zeljkoj, -> #88, vcalic
> Termin "klasična muzika" je stvarno nezgodan, ali čini mi se da Da, vrlo je nezgodan. 'Klasična' bi trebalo da znači 'iz perioda klasicizma'.
klasika.110 zeljkoj, -> #93, bjevdjic
> ██ Taj film ipak ne prikazuje baš realno Mocartov život. Ima > dosta stvari ██ koje su dodate ili izmenjene, a i nekih koje su > izostavljene. > > Na primer...ništa mi ne pada na pamet... Na primer, Mocart je mnogo zaradjivao kao kompozitor i kao učitelj muzike, a ipak je umro siromašan i to prilično mlad. Zašto? Sav novac koji je zaradjivao trošio je po javnim kućama, a uspeo je negde i da 'zakači' sifilis. :) Takodje je mnogo pio, a umro je od tri bolesti istovremeno, od sifilisa, ciroze jetre i zapaljenja pluća.
klasika.111 zeljkoj, -> #95, bjevdjic
> Naravno, i pored Mocarta, koji je bio genije genija, ima još Ovog ne priznajem. ;)
klasika.112 zeljkoj, -> #99, dr.grba
> Jes' bio genije, ali je činjenica da je pored genijalnih dela > štancovao i tone đubreta. Valjalo je ponekad nešto i jesti... Tone. Svašta je on pisao za lovu.
klasika.113 zeljkoj, -> #101, peacock
> Opustio sam se sinoć uz TV. Radim, počinje treći brandeburški, > prvi stav, brz pogled na TV, a ono reklama za neku farbu za > zidove. Ubio bih autora rekame. Sinoć su u emisiji 'Predponoćni koncert' radio Novog Sada puštali 4., 5. i 6. Branderburški koncert.
klasika.114 zeljkoj,
Na današnji dan, 23. 3. 1743. godine, u Londonu je bila premijera Hendlovog oratorijuma Mesija.
klasika.115 z.velj, -> #85, zeljkoj
" BTW, da li ste znali da je Bah prvi počeo da svira čembalo i orgulje " koristeći svih deset prstiju - do tada su se upotrebljavala samo 'srednja' " tri prsta svake ruke, znači ukupno 6 prstiju. Mnogi njegovi savremenici, " kao što su Skarlati i Hendl, koristili su samo 3+3 prsta. :)) Možda i nije baš prvi koji je upotrebio svih deset prstiju, ali sigurno jeste prvi koji je palac i peti prst koristio potpuno ravnopravno sa svim ostalim prstima u svom muziciranju. U svakom slučaju, on je obogatio tehnike sviranja klavsena i orgulja, međutim, dar koji ga je zaista učinio izuzetnim, nalazi se u njegovoj veštini da na zadatu temu trenutno improvizuje dela neverovatne polifone složenosti a opet, muzički vrlo izražajna, za razliku od mnogih Flamanskih polifoničara koji su pored nesumnjive invencije, u mnogome, strogim pravilima o vođenju glasova, načinima motivskog rada, kao i krutim shvatanjem konsontnog, odnosno disonantnog (npr. "tonus diabolus"...), komponovanje sveli na proces formalizovane kombinatorike. Uostalom, poznat je njegov susret sa Fridrihom Velikim, velikim ljubiteljem muzike, na čiju je zadatu temu Bach trenutno improvizovao fugu, odnosno vrlo složen polifoni, višeglasni muzički oblik, koji karakteriše izlaganje teme u različitim glasovima, kao i primena različitih imitacionih postupaka. Verovatno je i ta lakoća stvaranja uticala da za sobom ostavi ogroman opus, jedan od najvećih, iako su mnoga njegova dela zauvek izgubljena.
klasika.116 z.velj, -> #96, spantic
" Dotični marš su pevale ugarske trupe dok su palile Mačvu " i ostatak Srbije tokom I SR i to delo je blago rečeno ovde " nedobrodošlo. Shvatam i cenim tvoje saosećanje i lojalnost prema narodu kojem pripadaš, međutim, umetničko delo je entitet za sebe, i iako nam poznavanje okolnosti u kojem su nastala ili stekla širu popularnost, eventualno, mogu pomoći u njihovom boljem razumevanju, mišljenja sam, da se vrednost dela ne meri uspehom ideologije u kojoj su nastala, već prevashodno, količinom reprezenta samog sistema vrednosti na osnovu kojih su formirana. Zapravo, umetničko delo može biti dobro, čak iako je nastalo iz ne humanih poriva, ali ako u sebi poseduje kao sadržaj, one bitne odrednice, koje će posmatraču, slušaocu..., ukazati što jednoznačnije na svoje determinante, tj. ako nedvosmisleno manifestuje onaj sistem vrednosti na osnovu kojeg je i kreirano.
klasika.117 inferno, -> #74, zeljkoj
Ů│ ˙ Pametno. Šta slušaš od Albinonija? ADAGIO per archi ed organo. :)
klasika.118 zeljkoj, -> #108, bjevdjic
> Šta mislite, da li bi kod nas prošao (komercijalno) TV kanal > (radio) sa isključivo klasičnom muzikom (nešto kao "Landscape" > na SAT-u)?? 99.1 MHz Koncert Studija B. :))
klasika.119 spantic, -> #105, bjevdjic
> Johann Straus Radecki Marš nije pisao za te namene! > Biće da je to zloupotreba muzike...:( Da li je Štraus njega pisao za to ili ne uopšte nije od značaja. Bitno je šta on simbolizuje. I nije to slučaj samo kod nas. U svakom slučaju spominjati, a kamoli svirati dotični marš je, najblaže rečeno neuskusno.
klasika.120 spantic, -> #108, bjevdjic
> Šta mislite, da li bi kod nas prošao (komercijalno) TV kanal (radio) > sa isključivo klasičnom muzikom (nešto kao "Landscape" na SAT-u)?? Da li si čuo za Koncert Studija B?
klasika.121 z.velj, -> #108, bjevdjic
" Šta mislite, da li bi kod nas prošao (komercijalno) TV kanal (radio) " sa isključivo klasičnom muzikom (nešto kao "Landscape" na SAT-u)?? Pa, Koncert Studija B postoji već poprilično, a verujem da bi i TV kanal sa isključivo klasičnom muzikom imao uspeha, ako ne po sebi, onda bar kao pribežište od ostalih TV.
klasika.122 bjevdjic, -> #109, zeljkoj
██ 'Klasična' bi trebalo da znači 'iz perioda klasicizma'. Da li postoji još neki naziv u srpskom jeziku za klasičnu muziku, osim "ozbiljne", koja mi se ni malo ne sviđa, a koja ponekad to i nije??
klasika.123 bjevdjic, -> #110, zeljkoj
██ Na primer, Mocart je mnogo zaradjivao kao kompozitor i kao učitelj ██ muzike, a ipak je umro siromašan i to prilično mlad. Zašto? Sav novac ██ koji je zaradjivao trošio je po javnim kućama, a uspeo je negde i da ██ 'zakači' sifilis. :) Takodje je mnogo pio, a umro je od tri bolesti ██ istovremeno, od sifilisa, ciroze jetre i zapaljenja pluća. To je posledica, ali uzrok nisi naveo! Zaboravio si da je smrt njegovog oca delimično zaslužna za takvo rasipničko ponašanje, pa kasnije i do bankrota, jer mu novac, nakon toga, verovatno, više ništa nije ni značio. Ipak, ostaje činjenica da je smrt njegovog oca, delimično zaslužna i za stvaranje Rekvijema, jednog, može se reći, od njegovih najboljih dela! :)
klasika.124 bjevdjic, -> #111, zeljkoj
██ Ovog ne priznajem. ;) Ovo nisam odmah shvatio...;) Zašto? Misliš li da je previše "izvikan", i da ne zaslužuje toliku slavu?
klasika.125 bjevdjic, -> #112, zeljkoj
██ Tone. Svašta je on pisao za lovu. Pa kad je imao kapital u glavi, zašto da ga ne unovči...
klasika.126 dr.grba, -> #103, simeun
>> A za LL jabuke su mnogo bolje. Jabuka je jako dobra, naročito ako je prepečena, pa nađena na 20 gradi.
klasika.127 violator, -> #55, bjevdjic
:>> Naravno, treba vremena da se uvo navikne na sporiji ritam, što Ovo je diskutabilno... Tj. nije baš k'o glupi ubitačni techno, ali ima bržih pesama (pa i´Ěk gorenavedeni Radecki marš), u svakom slučaju dosta brže od većine rock balada... Btw, malo pitanje, koja vrsta muzike je Strauss?
klasika.128 inesic, -> #112, zeljkoj
>> Jes' bio genije, ali je činjenica da je pored genijalnih dela >> štancovao i tone đubreta. Valjalo je ponekad nešto i jesti... > > Tone. Svašta je on pisao za lovu. Nemojte ljudi, ko boga vas molim! Pa čovek je, ako se dobro sećam, ima buljuk dece, koju je trebalo nahraniti.
klasika.129 fancy, -> #119, spantic
ŮŢ> kod nas. U svakom slučaju spominjati, a kamoli svirati ŮŢ> dotični marš je, najblaže rečeno neuskusno. Deder spanticu, ne preteruj... Ni zadrtiji od tebe nisu baš toliko daleko otišli.
klasika.130 inesic, -> #112, zeljkoj
>> Jes' bio genije, ali je činjenica da je pored genijalnih dela >> štancovao i tone đubreta. Valjalo je ponekad nešto i jesti... > > Tone. Svašta je on pisao za lovu. Nemojte ljudi, ko boga vas molim! Pa čovek je, ako se dobro sećam, ima buljuk dece, koju je trebalo nahraniti.
klasika.131 zormi, -> #115, z.velj
* veštini da na zadatu temu trenutno improvizuje dela neverovatne polifone * složenosti a opet, muzički vrlo izražajna, za razliku od mnogih Flamanskih * polifoničara koji su pored nesumnjive invencije, u mnogome, Takodje, Bah se (beše) prvi usudio da u jednom svom delu pusti sve tonove iz tekućeg tonaliteta odjednom - a da to ne zvuči loše. ;)
klasika.132 inferno, -> #107, bjevdjic
Ů│ ˙ ██ Pa, ako ima neka opera na repertoaru ne bi bilo loše.:) Ů│ ˙ Ů│ ˙ Recimo, "Figarova ženidba", to je prvo što mi je palo na pamet... "Carmen" RuleZ! :)
klasika.133 dr.grba, -> #127, violator
>> Btw, malo pitanje, koja vrsta muzike je Strauss? Salonska kič muzika devetnaestog veka.
klasika.134 dr.grba, -> #128, inesic
>> Nemojte ljudi, ko boga vas molim! Pa čovek je, ako se dobro >> sećam, ima buljuk dece, koju je trebalo nahraniti. Imao je i Bah puno dece, pa se nije tako kompromitovao. (Koliko ono beše? Dvanaestoro?)
klasika.136 inferno, -> #107, bjevdjic
Ů│ ˙ ██ Pa, ako ima neka opera na repertoaru ne bi bilo loše.:) Ů│ ˙ Ů│ ˙ Recimo, "Figarova ženidba", to je prvo što mi je palo na pamet... "Carmen" RuleZ! :)
klasika.135 pyc.guy, -> #127, violator
~~~ Ovo je diskutabilno... Tj. nije bas k'o glupi ubitacni techno, ali ima Premisljao sam se dugo da l' da lupim alt-r. I lupio sam ga samo zato da bi ti rekao da si u velikoj zabludi. Pyc
klasika.137 alien, -> #96, spantic
[] Dotični marš su pevale ugarske trupe dok su palile Mačvu [] i ostatak Srbije tokom I SR i to delo je blago rečeno ovde [] nedobrodošlo. Hej, Srđane, polako... Dopusti da neko može upravo zbog toga uživati u tom delu. Zašto ugarski nacionalisti (ma gde bili) ne bi imali pravo da pevaju taj marš u kafani kada se napiju? Ne, ne zajebavam se, nego mi se čini da to što si napisao nekako teži ka tome da izgleda kao podrška cenzuri. Ja volim da slušam marševe, himne (država, pokreta...) i slična kolektivistički orijentisana dela. Ne znam zašto. Eto, to mi je neka muzička slabost. Volim i naci i komunističke 'himne' iako mrzim i jedne i druge. Da, volim i 'Marš na Drunu' ;). Dopusti da neko može da uživa u snazi nekog dela ne razmišljajući o tome ko i kada je to pevao, pa čak i ne znajući ko, kada i zašto je to delo napravio.
klasika.140 bjevdjic, -> #120, spantic
██ Da li si čuo za Koncert Studija B? žuo sam, ali Koncert Studija B, na žalost, ne radi NON-STOP pa se ne može govoriti o komercijalizaciji klasične muzike! :(
klasika.141 bjevdjic, -> #121, z.velj
██ Pa, Koncert Studija B postoji već poprilično, a verujem da bi ██ i TV kanal sa isključivo klasičnom muzikom imao uspeha, ako ne ██ po sebi, onda bar kao pribežište od ostalih TV. Eh, ali to će se dogoditi kod nas tek kada klasična muzika bude barem 10% popularna koliko i ostala "popularna" muzika, a do tada, ako preživimo, neka nam Bog pomogne da ostanemo normalni! :))
klasika.139 bjevdjic, -> #119, spantic
██ Da li je Štraus njega pisao za to ili ne uopšte nije od ██ značaja. Bitno je šta on simbolizuje. I nije to slučaj samo ██ kod nas. U svakom slučaju spominjati, a kamoli svirati ██ dotični marš je, najblaže rečeno neuskusno. Evo, KUNEM SE, da Ja neću nikada svirati dotični marš na javnom mestu...;)
klasika.138 bjevdjic, -> #118, zeljkoj
██ 99.1 MHz Koncert Studija B. :)) Mislio sam na NON-STOP radio ili TV program sa isključivo klasičnom muzikom...
klasika.142 zeljkoj, -> #117, inferno
> Ů│ ˙ Pametno. Šta slušaš od Albinonija? > > ADAGIO per archi ed organo. :) Predpostavljao sam da je to. :) Pisao je on i druge lepe stvari, evo baš slušam neki njegov koncert za obou i orkestar.
klasika.143 mdave, -> #48, bjevdjic
Subject: Re: Requiem > ██ Može, samo ako mi pošalješ reči. :) > > Šališ se?? Od propratnih tekstova, u ovim delima koje sam naveo, > jedino ih REQUIEM ima (jer je opera), ostala dela su čisti Reqiuem pre svega nije opera, nego oratorijum. Razlika je u tome što je opera muzičko-scensko delo, dok je oratorijum samo muzičko delo. Paralela Requiem-u u našoj pravoslavnoj duhovnoj muzici je opelo, kao što Missa odgovara našoj liturgiji. Pored Mocartovog Requiem-a najpoznatiji je Verdijev (u katoličkoj muzici), od opela Hirstićevo (u pravoslavnoj), od Missa - Missa C-dur J. S. Bach-a i liturgija Stevana Stojanovića Mokranjca kao antipod iste. Đorđe (The Burazer Of MDave)
klasika.144 mdave, -> #54, zeljkoj
Subject: Re: Requiem > > jedino ih REQUIEM ima (jer je opera), ostala dela su čisti > > Rekvijem = misa za mrtve, i nema nikakve veze sa operom. Missa za mrtve ne postoji, postoji samo opelo. Missa se peva za "vesele" događaje. Requiem, odnosno opelo, peva se, odnosno svira, za "tužne" događaje (isključivo sahrane, ili nekome u pomen). Đorđe
klasika.145 mdave, -> #57, bjevdjic
Subject: Re: Requiem > Jedna zanimljivost u vezi REKVIJEMA Kad smo već kod Requiem-a, muzički kritičari i bolji poznavaoci ove teme smatraju da je Verdijev Requiem kompaktniji i više odgovara zakonima koje "muzika propisuje". Stvar je ukusa koji je Requiem lepši, jer svako delo ima u sebi mnogo toga lepog. Requiem sadrži u sebi neke stavove od kojih su najpoznatiji i najlepši, po mom mišljenju, Dies irea (Dan srdžbe) i Lacrimosa (Suza). Pored ovih, tu su još Sanctus, Benedictus, Hossana, Hostias itd. Mala paralela između Mocartovog i Verdijevog Requiem-a : Gde su kod Mocarta solisti, kod Verdija je hor (i obrnuto). Mada, ne strogo i ne striktno preklapanje. Đorđe
klasika.146 mdave, -> #64, dr.grba
Subject: Re: Requiem > >> delo, koje, na žalost, zbog prerane smrti, nije završio a ni > >> čuo (?) (dovršio ga je njegov učenik kome ne mogu da se setim > >> imena)! > > Neće moći. Mocartov Rekvijem je ostao nedovršen. Uz svo poštovanje, Mocartov Requiem je završen. Završio ga je Mocartov učenik. Đorđe PS. (mdave -- burazer zna, pevao je Requiem xx puta :)
klasika.147 mdave, -> #79, dr.grba
Subject: Re: Requiem > >> Otkud sad pa to, koliko ja znam Rekvijem je ipak dovršen od > strane >> Mocartovog učenika...?! > > Dobro, da počnemo da tražimo fakta. Za početak: otkud ti ovaj > podatak? U skoro svakoj knjizi koja se bavi istorijom muzike postoji podatak da je Mocartov Requiem završen od strane njegovog učenika. Obavezujem se da nađem ime i prezime istog. Đorđe
klasika.148 bulaja, -> #119, spantic
│Da li je Štraus njega pisao za to ili ne uopšte nije od značaja. Bitno │je šta on simbolizuje. I nije to slučaj samo kod nas. U svakom slučaju │spominjati, a kamoli svirati dotični marš je, najblaže rečeno neuskusno. └─── Bože, SPantiću, nekada baš preteraš sa prolupavanjem O:). Takvi kao ti su se identičnom "logikom" rukovodili i kada su zabranjivali npr. Ničea, sa navođenjem istih razloga. Sada bi, sledeći čudne puteve tvoje logike :), trebali svi da prestanemo da jedemo kolače, zato što kolači i sladoled simbolizuju ratne zločine jednog (bivšeg) poslastičara, ili npr. da ne volimo cveće (i ruže, a i bele rade:) zbog toga šta cveće simbolizuje.
klasika.149 fancy, -> #137, alien
ŮŢ> Volim i naci i komunističke 'himne' iako mrzim i jedne i druge. Ajde neću ovo da komentarišem, nije to toliko "vruće", nego me samo zanima da li npr. pesmu "Lili Marlen", koja je inače prelepa, treba izopćiti samo zato što su je pevušili Nemci u II Sv. ratu..? Sorry na upadu u temu, ali ako se nastavi diskusija nek ide u razno.
klasika.150 ahil,
MOCART NIJE DOVRŠIO SVOJ REKVIJEM,ALI GA JE DOVRŠIO NJEGIV UžENIK ZISMAJER! Zismajer je tako dobro uradio ovaj posao da se skoro ne primećuje razlika između Mocartovog dela i Zismajerovog nastavka.
klasika.151 ridonli, -> #105, bjevdjic
} "REQUIEM je nedobrodosao jer je izvoden prilikom egzekucije..." A i Hitlerov omiljeni kompozitor je bio Wagner...
klasika.153 bjevdjic, -> #145, mdave
██ Kad smo već kod Requiem-a, muzički kritičari i bolji poznavaoci ██ ove teme smatraju da je Verdijev Requiem kompaktniji i više odgovara ██ zakonima koje "muzika propisuje". Stvar je ukusa koji je Requiem ██ lepši, jer svako delo ima u sebi mnogo toga lepog. Kako se tačno zove Verdijev Requiem, tako, ili drugačije?? Baš bi voleo da ga čujem, pa da uporedim...! :) ██ Requiem sadrži u sebi neke stavove od kojih su najpoznatiji i ██ najlepši, po mom mišljenju, Dies irea (Dan srdžbe) i Lacrimosa ██ (Suza). Da, zaista su ti stavovi najlepši, uključujući i stav pre Lacrimose - Confutatis! Naravno, krajnji utisak je neopisiv...:) ██ Pored ovih, tu su još Sanctus, Benedictus, Hossana, Hostias itd. Otkud ti Hossana...?? Rezime i spisak stavova REQUIEM-a: REQUIEM d-moll KV 626 (in D minor) ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Anna Tomowa-Sintow, Sopran Helga Muller Molinari, Alt/contralto Vinson Cole, Tenor Paata Burchuladze, Bass Wiener Singverein WIENER PHILHARMONIKER HERBERT VON KARAJAN I. INTROITUS ──────────── Requiem [5'25] Adagio (Chor, Sopran) II. KYRIE [2'40] ──────────────── Allegro - Adagio (Chor) III. SEQUENZ ──────────── No. 1 Dies irae [1'51] Allegro assai (Chor) No. 2 Tuba mirum [3'51] Andante (Sopran, Alt, Tenor, Bass) No. 3 Rex tremandae [2'21] (Chor) No. 4 Recordare [5'11] (Sopran, Alt, Tenor, Bass) No. 5 Confutatis [2'23] Andante (Chor) No. 6 Lacrimosa [3'08] (Chor) IV. OFFERTORIUM ─────────────── No. 1 Domine Jesu [3'50] Andante con moto (Chor, Sopran, Alt, Tenor, Bass) No. 2 Hostias [4'30] Andante - Andante con moto (Chor) V. SANCTUS [1'48] ───────────────── Adagio - Allegro (Chor) VI. BENEDICTUS [5'25] ───────────────────── Andante - Allegro (Chor, Sopran, Alt, Tenor, Bass) VII. AGNUS DEI [3'39] ───────────────────── (Chor) VIII. COMMUNIO ────────────── Lux aeterna [5'50] (Chor, Sopran)
klasika.152 bjevdjic, -> #143, mdave
██ Reqiuem pre svega nije opera, nego oratorijum. Znao sam ja da je nešto sa početnim slovom "O"! :))) ██ Razlika je u tome što je opera muzičko-scensko delo, dok je ██ oratorijum samo muzičko delo. Paralela Requiem-u u našoj pravoslavnoj ██ duhovnoj muzici je opelo, kao što Missa odgovara našoj liturgiji. ██ Pored Mocartovog Requiem-a najpoznatiji je Verdijev (u katoličkoj ██ muzici), od opela Hirstićevo (u pravoslavnoj), od Missa - Missa ██ C-dur J. S. Bach-a i liturgija Stevana Stojanovića Mokranjca kao ██ antipod iste. Svaka čast :), tako treba - argumentovano, a ne "nije misa - nije opera - ajoooj - ha-ha-ho-ho" i tome slično! ;)
klasika.156 zeljkoj, -> #128, inesic
> Nemojte ljudi, ko boga vas molim! Pa čovek je, ako se > dobro sećam, ima buljuk dece, koju je trebalo nahraniti. Kad smo već kod dece, Bah ih je imao 20.
klasika.154 zeljkoj, -> #124, bjevdjic
> Zašto? Misliš li da je previše "izvikan", i da ne zaslužuje > toliku slavu? Mocartova muzika nije ništa posebno, mislim da je njegova genijalnost samo u tome što je vrlo rano počeo da komponuje, pa je poznat kao 'čudo od deteta'.
klasika.155 zeljkoj, -> #127, violator
> od većine rock balada... Btw, malo pitanje, koja vrsta muzike > je Strauss? Romantizam. :)
klasika.157 aleck, -> #98, dr.grba
>> Tako poručuju amateri. Ja poručujem 1-1, tri puta. Nemo' da vređaš:)...Posle ide još 1-1,pa 1-1,pa dokle se može... A i nije ti loša tehnika.Obraćam pažnju. >> A bez luka jedi ti, meni je dobro i sa lukom (: Šta ću,ne volim luk.Ali može urnebes sa rendanim sušenicama...
klasika.158 zeljkoj, -> #143, mdave
> Reqiuem pre svega nije opera, nego oratorijum. Razlika je u E car si stvarno. Sad još ispade da je rekvijem isto što i oratorijum. :)) Rekao sam već - rekvijem je misa za mrtve i nema veze sa operama, kantatama, oratorijumima, itd...
klasika.159 zeljkoj, -> #144, mdave
> Missa za mrtve ne postoji, postoji samo opelo. Missa se peva za Postoji. To se možda u 'pravoslavnoj terminologiji' zove opelo.
klasika.160 zeljkoj, -> #145, mdave
> najlepši, po mom mišljenju, Dies irea (Dan srdžbe) i Lacrimosa > (Suza). Upravo po ta dva stava se razlikuje od obične mise. Ostali su isti kao u misi.
klasika.161 zeljkoj, -> #152, bjevdjic
> Svaka čast :), tako treba - argumentovano, a ne "nije misa - > nije opera - ajoooj - ha-ha-ho-ho" i tome slično! ;) Ama kakav oratorijum, to je nešto saaaasvim drugo.
klasika.162 mdave, -> #158, zeljkoj
Subject: Re: Requiem > > Reqiuem pre svega nije opera, nego oratorijum. Razlika je u > > E car si stvarno. Sad još ispade da je rekvijem isto što i > oratorijum. :)) Da mi je burazer car, to jeste. :) A na odgovor ćeš morati da sačekaš da opet svrati na kafu. :) Ja nisam kompetentan za ovu (ovakvu) raspravu. :)
klasika.163 zqusovac, -> #144, mdave
> Missa za mrtve ne postoji, postoji samo opelo. Missa se peva za > "vesele" dogadaje. Requiem, odnosno opelo, peva se, odnosno svira, za > "tuzne" dogadaje (iskljucivo sahrane, ili nekome u pomen). Misa za mrtve postoji, razlikuje se od obicne po dodatnom tekstu u koje se spominje i ime umrle osobe. Dokaz: prepisujem originalni plakat za prvo izvdjenje Verdijevog Requiema "Teatro alla Scala Lunedi 25 maggio 1874, alle ore 9 pomerid. si eseguira la MESSA DA REQUIEM scritta da Giuseppe Verdi per l'anniversario della morte di Alessandro Manzoni..." Misa pocinje recima: 'Requiem aeternam dona eis, Domine...' iliti prevedeno sa latinskog 'Vecni mu pokoj podari, Gospode...' Misa se ne peva niti svira nego sluzi, isto kao i sluzba. poz, zq P.S. Oratorijum je zaista nesto saaaaaaaasvim drugo.
klasika.164 zqusovac, -> #145, mdave
> Requiem sadrzi u sebi neke stavove od kojih su najpoznatiji i xxxxxxxxxxxxxx****xxxxxxxx > najlepsi, po mom misljenju, Dies irea (Dan srdzbe) i Lacrimosa (Suza). > Pored ovih, tu su jos Sanctus, Benedictus, Hossana, Hostias itd. Bas informativno, nema sta. Misa za mrtve (kako se u nasoj katolickoj terminologiji naziva rekvijem) ne sadrzi nikakve stavove, vec je stvar svakog kompozitora u koliko ce celina podeliti tekst. Kod Verdija, na primer, stavovi su: 1. Requiem i Kyrie 2. Dies Irae 3. Offertorio 4. Sanctus 5. Agnus Dei 6. Lux Aeterna 7. Libera me Od kojih se samo 3. naziva po smislu a ostali po prvom pojmu. Verdijev Dies Irae, na primer, obuhvata i ono sto su kod Mocarta posebni stavovi: Tuba Mirum, Rex Tremendae, Recordare, Confutatis, Lacrymosa. poz, zq
klasika.165 zqusovac, -> #160, zeljkoj
> Upravo po ta dva stava se razlikuje od obicne mise. Ostali su isti kao u > misi. I po pocetnom Requiem. Obicna misa pocinje sa Kyrie. poz, zq
klasika.166 inesic, -> #134, dr.grba
> Imao je i Bah puno dece, pa se nije tako kompromitovao. > (Koliko ono beše? Dvanaestoro?) Pa na Baha sam i mislio. Nemoj da mi kažeš kako nisam dobro pratio fabulu smisla ovog razgovora, pa sam riplaj poslao tako da se odnosi na nekog drugog. Hoću da kažem da sve što je Bah napisao nije ujednačenog kvaliteta, ali je napisao i više nego dovoljno, ne dobrih već genijalnih stvari, da mu priznamo apsolutno besmrtnu slavu.
klasika.168 inesic, -> #151, ridonli
> A i Hitlerov omiljeni kompozitor je bio Wagner... Pa valjda je i Hitler imao pravo da mu se omakne i koje valjano razmišljanje.
klasika.167 inesic, -> #143, mdave
> delo. Paralela Requiem-u u našoj pravoslavnoj duhovnoj muzici > je opelo, kao što Missa odgovara našoj liturgiji. Pored > Mocartovog Da li je po pravopisu da se te katoličke forme (Missa,Requiem) pišu velikim slovom, a ove pravoslavne (opelo, liturgija) - malim ili je tu nešto sasvim treće u pitanju?
klasika.169 ganta, -> #114, zeljkoj
> Na današnji dan, 23. 3. 1743. godine, u Londonu je bila premijera Hendlovog > oratorijuma Mesija. Koincidencija, baš 23. mi drugar vratio CD, i nekako sam morao da ga pustim.... :) Inače, Kiri te Kanawa je neprevazidjena.
klasika.170 bjevdjic, -> #163, zqusovac
██ Oratorijum je zaista nesto saaaaaaaasvim drugo. Evo, da bi poboljšali diskusiju, male pomoći enciklopedije... ORATORIJUM (lat.), vrsta muzičke drame sa recitativima, horovima, orkestrom i dr., namenjena koncertnom izvođenju; jedan od najznačajnijih kompozitora oratorijuma je G. F. Hendel.
klasika.171 vstan, -> #154, zeljkoj
> Mocartova muzika nije nista posebno, mislim da je njegova > genijalnost samo Mocartova genijalnost je prevashodno u operskoj i kamernoj muzici. E sada, sto je kod nas siri auditorijum slabo upoznat sa istom ...
klasika.172 zeljkoj, -> #162, mdave
> Da mi je burazer car, to jeste. :) A na odgovor ćeš morati > da sačekaš da opet svrati na kafu. :) Ja nisam kompetentan za > ovu (ovakvu) raspravu. :) :))
klasika.173 z.velj, -> #154, zeljkoj
" Mocartova muzika nije ništa posebno, mislim da je njegova genijalnost " samo u tome što je vrlo rano počeo da komponuje, pa je poznat kao " 'čudo od deteta'. Preteruješ. Njegova muzička genijalnost, pored činjenice da je vrlo rano počeo da komponuje, manifestovala se nizom drugih sposobnosti: Trenutno je čitao sa lista bilo koji notni tekst, imao je apsolutan sluh, tj. mogao je tačno da odredi naziv tona otsviran na bilo kojem instrumentu, trenutno transponovao čitava dela u željeni tonalitet, veliki improvizator... Kao pokazatelj njegovih neobičnih muzičkih sposobnosti je i poznata anegdota kako je u Rimu posle samo jednog slušanja zapisao Alegrijev Miserere, inače, ova kompozicija je bila ljubomorno čuvana u Sikstinskoj kapeli kako je drugi ne bi izvodili. Ovakvih primera ima puno i svi oni svedoče o neverovatnom daru. Iako je umro sa nepunih 36 godina obeležio je čitavu jednu epohu, epohu klasicizma i ostao upamćen kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. BTW, Romen Rolan zapaža da u tim godinama... "Betoven nije bio napisao Klavirsku sonatu "Apasionatu", ni Petu simfoniju. Daleko je od njega još bilo izgrađivanje Devete simfonije i "Misse solemnis". Šta bi Mocart ostavio da je duže živeo ?..." P.S. Lično više volim Nemačke i Ruske kompozitore, ali smatram da je tvoja kvalifikacija Mocarta nepravedna, kako prema njemu tako i prema njegovom delu.
klasika.174 ridonli, -> #168, inesic
} Pa valjda je i Hitler imao pravo da mu se omakne i koje valjano } razmisljanje. Imas nesto protiv Wagnera?
klasika.175 bjevdjic,
Ima li neko neke podatke o Shri Chimoji (valjda se tako piše)?? Emitovan je danas u radio-emisiji "Koncert Studija B"!
klasika.176 zeljkoj, -> #166, inesic
> Pa na Baha sam i mislio. Nemoj da mi kažeš kako nisam > dobro pratio fabulu smisla ovog razgovora, pa sam riplaj poslao > tako da se odnosi na nekog drugog. Hoću da kažem da sve > što je Bah napisao nije ujednačenog kvaliteta, ali je napisao Reč je bila o Mocartu. :)) A što se tiče Baha, njegova muzika je uglavnom 'ujednačenog kvaliteta'. :)
klasika.177 jovca.car, -> #137, alien
/* pravo da pevaju taj marš u kafani kada se napiju? Ne, ne zajebavam se, Kamo lepe sreće da i naši nacionalisti pevaju po kafanama Štrausova dela mesto Cece...8(
klasika.178 vstan, -> #175, bjevdjic
> Ima li neko neke podatke o Shri Chimoji (valjda se tako pise)?? > Emitovan je danas u radio-emisiji "Koncert Studija B"! Slusao sam. Otkrovenje.
klasika.179 z.velj, -> #175, bjevdjic
" Ima li neko neke podatke o Shri Chimoji (valjda se tako piše)?? " Emitovan je danas u radio-emisiji "Koncert Studija B"! Pretpostavljam da se radi o Sri Chinmoy-u, mada ne shvatam koncept na osnovu kojeg je emitovan u okviru Koncerta Studija B. Naime, Sri Chinmoy je Indijski guru, bivši guru gitariste John Mclaughlina (Mahavishny), kao i Karlosa Santane (Devadip). Njegova muzika je uglavnom u funkciji njegovih učenja i kao takvu je izvodi ili sam ili sa svojim učenicima. Slušao sam samo jednu kasetu Sri Chinmoy-a, The Dance of Light gde svira flautu. Muzika je pretežno "meditativno-lirskog" O;) karaktera i oslanja se na Indijsku muzičku tradiciju.
klasika.180 inesic, -> #174, ridonli
> Imas nesto protiv Wagnera? Ne, i on je genijalan na svoj način, samo mu brate mnogo dosadan onaj prsten.
klasika.181 saricl, -> #96, spantic
!!! Dotični marš su pevale ugarske trupe dok su palile Mačvu !!! i ostatak Srbije tokom I SR i to delo je blago rečeno ovde !!! nedobrodošlo. Pa nisam čuo dotično delo ni sada a ni za vreme I SR, ali bih voleo nešto da dodam ako mi se neko delo dopadne to što ga je pevao taj i taj pre toliko i toliko godina, meni ama baš ništa neznač. Važno je da mi se muzika dopadne.
klasika.182 saricl, -> #119, spantic
!!! kod nas. U svakom slučaju spominjati, a kamoli svirati !!! dotični marš je, najblaže rečeno neuskusno. A ti najblaže rečeno imaš čudan način posmatranja stvari i događaja.
klasika.189 gremlin, -> #112, zeljkoj
>> Tone. Svašta je on pisao za lovu. Kao i 98% kompozitora. Što nas ipak ne sprečava da im se divimo, jer nije važno zašto je nastalo delo, već kakvo je delo uopšte...
klasika.190 gremlin, -> #144, mdave
>> Missa za mrtve ne postoji, postoji samo opelo. Missa se peva za >> "vesele" događaje. Requiem, odnosno opelo, peva se, odnosno svira, za BEEP! WRONG! Postoji i jedna i druga, npr. pogrebna i krunidbena.
klasika.188 gremlin, -> #85, zeljkoj
>> Hteo sam to da kažem, ali bi se verovatno neko bunio. :( Bun
klasika.187 gremlin, -> #66, bjevdjic
>> Pa ima li neko prevod na drugi jezik, jer nisam baš ljubitelj >> latinskog! Šta ti više odgovara: Uram, irgalmazz! Krisztus, kegyelmezz! Uram, irgalmazz! ili možda... Seigneur, ayez pitiŐ Christ, ayez pitiŐ Seigneur, ayez pitiŐ a možda radije... Herr, erbarme Dich unser; Christus erbarme Dich unser; Herr, erbarme Dich unser. ;)
klasika.186 gremlin, -> #57, bjevdjic
>> Neoprostiva greška, sory! :( Znao sam ja da je to misa za mrtve, >> ali sam uvek imao predstavu da je to opera, a ne misa. Pokajao si se, biće ti oprošteno ;) >> delo, koje, na žalost, zbog prerane smrti, nije završio a ni >> čuo (?) (dovršio ga je njegov učenik kome ne mogu da se setim Jedno od 4 izvođenja koja imam, na poleđini kazuje: "Juna 1791 Mocart je započeo komponovanje mise Requiem u D molu, naručenom od strane grofa od Walsegg-Stuppacha, muzičkog entuzijaste nevoljnog da otkrije svoj identitet. Pošto je polovina iznosa bila plaćena unapred, nameravao je da završi koponovanje što je pre moguće, ali je par puta bio prinuđen da ostavi posao na stranu. U avgustu je neverovatnom brzinom komponovao operu (Il clemenza di Tito) za ceremoniju krunisanja u Pragu. Završio je žarobnu frulu 28. septembra ali je do kraja oktobra bio prinuđen da odustane od posla zbog zdravstvenih razloga. Od sredine novembra nastavio je rad na Requiemu sve do svoje smrti, 5. decembra, time ga ostavljajući nedovršenim. Njegova udovica, nestrpljiva da ispuni ugovor, tražila je od nekoliko kompozitora da završe delo. Prateći pokušaj Josepha Eyblera, Mocartov učenik Franz Xavier Sussmayr je dovršio započeti posao. Mocart je uspeo da potpuno završi samo prvi deo (Requiem - Kyrie: No.1). Napisao je vokalne partiture, tačni harmonični redosled basa i instrumentalne partiture u prvom i drugom delu (Dies Irae; Nos. 2-7 i Orffetory; Nos. 8-9). Ovi delovi mogu se smatrati kao gotovo završeni te Sussmayr nije morao da uradi ništa više sem posla koji većina kompozitora obično ostavlja kopistima. Skicirani okvir ipak se završava Hostiasom (No. 9) pogrebne mise. Lacrimosa (No. 7) je takođe nezavršena. Prema ovome, izgleda da Mocart nije napredovao u svom radu prema nekom striktnom redosledu pojedinačnih delova. Sussmayr je komponovao nedostajuće delove, možda posedujući neke okvire, ali u svakom slučaju prema osnovi Mocartovog vođenja, koji je, u par poslednjih nedelja svog života, često razgovarao sa svojim učenikom o delu." >> imena)! Dosta detalja o REKVIJUMU može da se sazna i iz genijalnog >> filma "AMADEUS" Miloša Formana!! Ko ga nije odgledao neka to >> OBAVEZNO UžINI!!! Za film u redu, ali da li iko poseduje izvođenje "Requiema" iz filma? Onakvu "Lacrimosu" nigde više nisam imao prilike da čujem :(
klasika.185 gremlin, -> #82, vitez.koja
>> Jao, jeste li videli ono po busevima iznad vrata sličica (kao one >> ne naslanjaj se na vrata, etc) sa onom žabicom (?), između ljudi koji >> se drže za šipku i ispod natpis "Malo mesta za kulturu" :). Pomalo Bob čivković, legenda... mada sumnjam da će time postići nešto :(
klasika.184 gremlin, -> #48, bjevdjic
>> jedino ih REQUIEM ima (jer je opera), ostala dela su čisti Kahm, zar nije u pitanju balet, na to che WolfgangKHHHMMMMM... ;)
klasika.183 gremlin, -> #44, bjevdjic
>> 1. Wolfgang Amadeus Mozart - REQUIEM Dodajem: - Sergej Rachmaninoff - Koncert za klavir i orkestar Nr.3 d-moll op.30 - Frederic Chopin - Koncert za klavir i orkestar Nr.1 e-moll op.11 - Franz Liszt - Koncert za klavir i orkestar Nr.1 Es-dur - Cesar Franck - Simfonijske varijacije - Gustav Mahler - Simfonija br.1 - Ludvig Van Beethoven - Klavirska sonata Nr.32 c=moll op.111
klasika.191 gremlin, -> #163, zqusovac
>> Misa za mrtve postoji, razlikuje se od obicne po dodatnom tekstu u >> koje se spominje i ime umrle osobe. Messa da Requiem ili Requiem Mass, kako ko izvoljeva. >> Dokaz: prepisujem originalni plakat za prvo izvdjenje Verdijevog >> Requiema Bio si? Blago tebi, ja zakasnio, a tapkaroši gulili... ;) Šalu na stranu, da ukratko vidimo šta piše u knjižici koja ide uz ovo delo (izvinjavam se na greškama u prevodu): "Verdijev Requiem je u celosti posvećen Gioacchinu Rossiniju i Albertu Mazzucatou. U novembru 1868, posle Rossinijeve smrti, Verdi je predložio da trinaest italijanskih kompozitora komponuju delo koje bi se izvelo na godišnjicu njegove smrti u Bolonji. Sam je komponovao deo "Libera me", ali ceo projekat se izjalovio. Kompozitor se okrenuo drugim projektima, pre svega komponovanju Aide. Međutim, u februaru 1871, prima pismo od Mazzucatoa, kompozitora i profesora na milanskom konzervatorijumu, koji je proučavao rukopis još neizvedenog "Libera me". U pismu je stajalo da je ovo delo ništa manje nego najlepše i najkolosalnije poetsko delo koje bilo ko može da zamisli. Polaskan, Verdi se odlučio na komponovanje celokupne mise, pogotovu što je imao već započete delove "Requiem" i "Dies Irae". Ovu odluku pojačala je činjenica da je Aida naišla na kontraverzan prijem u Italiji - optuživali su ga za vagnerizam i bespotrebnu kompleksnost. Mesec dana posle početka rada 1873. godine, Verdiju stiže vest o Mazzucatovoj smrti. Duboko potresen, odlučuje da Requiem mora biti komponovan i prvi put izveden godinu dana posle Mazzucatove smrti, 22. maja 1874 u crkvi Svetog Marka u Milanu." Dalje sledi analiza celog dela. Materijala ima podosta, možda se nakanim da ga propustim kroz neki OCR :)
klasika.192 gremlin, -> #153, bjevdjic
>> Kako se tačno zove Verdijev Requiem, tako, ili drugačije?? >> Baš bi voleo da ga čujem, pa da uporedim...! :) Baš tako... veruj mi, u prvi mah ćeš se iznenaditi kada čuješ poznate reči u drugoj varijanti, ali doživljaj je do krJaja ;) BTW, beše li ovo delo u nekim delovima filma "Firma" ili mi se samo pričinilo? >> ██ Pored ovih, tu su još Sanctus, Benedictus, Hossana, Hostias itd. >> >> Otkud ti Hossana...?? Kahm, i ja se pitam. Na kraju Sanctusa i Benedictusa stoji "Hosanna in excelsis", možda je na to mislio, ali to nije poseban stav. >> Rezime i spisak stavova REQUIEM-a: >> >> REQUIEM d-moll KV 626 (in D minor) Na to che VerdiKHHHHMMMMMMMMM: Sharon Sweet - Sopran Florence Quivar, Mezzosopran Vinson Cole - Tenor Simon Estes - Bass Ernst-Senff-Chor Berliner Philharmoniker - Carlo Maria Giulini 1. REQUIEM (chor, tenor, bass, sopran, mezzosopran) 2. DIES IRAE - Dies irae (chor) - Tuba mirum (chor, bass) - Liber scriptus (mezzosopran) - Quid sum miser (mezzosopran, sopran, tenor) - Rex tremendae (chor, bass, sopran, tenor, mezzosopran) - Recordare (mezzosopran, sopran) - Ingemisco (tenor) - Confutatis (bass, chor) - Lacrymosa (mezzosopran, bass, sopran, chor, tenor) 3. OFFERTORIO (mezzosopran, tenor, bass, sopran) 4. SANCTUS (chor) 5. AGNUS DEI (sopran, mezzosopran, chor) 6. LUX AETERNA (mezzosopran, bass, tenor) 7. LIBERA ME (sopran, chor)
klasika.193 gremlin, -> #154, zeljkoj
>> Mocartova muzika nije ništa posebno, mislim da je njegova genijalnost >> samo u tome što je vrlo rano počeo da komponuje, pa je poznat kao >> 'čudo od deteta'. U velikoj si zabludi. Mocartov opus se ne završava "Turskim maršem" ili "Malom noćnom muzikom". Postoji veliki broj klavirskih koncerata i simfonija koje dobro govore o njegovoj genijalnosti. U njegovim delima postoji Zvuk. Da li ih je komponovao sa 7 ili 77 godina, to me uopšte ne interesuje dok ih slušam.
klasika.194 dikla, -> #96, spantic
> Dotični marš su pevale ugarske trupe dok su palile Mačvu > i ostatak Srbije tokom I SR i to delo je blago rečeno ovde > nedobrodošlo. A zato meni posle svakog novogodišnjeg koncerta iz Beča naviru slike stradanja golorukog Srpskog naroda....
klasika.195 dikla, -> #107, bjevdjic
> Recimo, "Figarova ženidba", to je prvo što mi je palo na pamet... TuraMdrot....
klasika.196 dikla, -> #99, dr.grba
> Jes' bio genije, ali je činjenica da je pored genijalnih dela štancovao > i tone đubreta. Valjalo je ponekad nešto i jesti... Kao i Kornelije ..... /-> al' mi je analogija
klasika.197 dikla, -> #98, dr.grba
> Tako poručuju amateri. Ja poručujem 1-1, tri puta. > > A bez luka jedi ti, meni je dobro i sa lukom (: Naravno..., kad posle toga ne stardaš ti već oklina..;))
klasika.198 dikla, -> #175, bjevdjic
> Ima li neko neke podatke o Shri Chimoji (valjda se tako piše)?? > Emitovan je danas u radio-emisiji "Koncert Studija B"! Rodjen u Indiji 1931.. Od 1964 živi in New York.. Kompozitor, poJeta, glumac, spiritualni vodja, i još mnogo toga..;) Veliki pobornik mira... Neki ga nazivaju 'Pesnikom srca'... etc, etc.... U posedu sam kasete na kojoj izvesna grupa AKASHA (sedam Švedjanki:) izvodi njegovu muziku sa sve autentičnim indijskim instrumentima.. Kupio je posle koncertu pre nekoliko godina kad su bili u mojoj maloj varoši... Pre koncerte su nas zamolili da im ne tapšemo posle svake stvari, nego da koncert shvatimo kao 'kolketvnu meditaciju' ....;) Skoro da sam se utrip'o...;)
klasika.199 dr.grba, -> #145, mdave
>> Pored ovih, tu su još Sanctus, Benedictus, Hossana, Hostias itd. Najbolji Benedictus koji sam čuo je u Rekvijemu A. L. Webbera. (:
klasika.200 dr.grba, -> #186, gremlin
>> Za film u redu, ali da li iko poseduje izvođenje "Requiema" iz filma? >> Onakvu "Lacrimosu" nigde više nisam imao prilike da čujem :( A sam početak filma, zajedno sa početkom Rekvijema, smena svetla i tame, sećate li se? Savršenstvo montaže. >> Šta ti više odgovara: >> >> Uram, irgalmazz! >> Krisztus, kegyelmezz! >> Uram, irgalmazz! Je l' to neko ovde ima Ferencsikovo izvođenje? (: