PCPROG.3

26 Jul 1993 - 22 Apr 1994

Messages - baze.podataka

baze.podataka.103 vilic, -> #100, madamov
> A šta je VB? Visual Basic Version 3.00 Professional Edition U njemu imas mogucnosti kreiranja baza podataka, povezivanja sa drugim vec postojecim baza u mrezi, Btrieve, dBase, Paradox, Fox pro... bazama i slicno. Ima sve sto treba za jednu Windows aplikaciju. \bye
baze.podataka.104 vilic, -> #102, fancy
> ŮŢ> Možeš da probaš sa VB 3.00 prof. ed. koji u sebi ima ceo Access basic, > pa ŮŢ> celu bazu praviš preko njega, a generišeš i .exe... > > Kako..? Mene pitas ;). Nabavio sam VB 3.00 pre neki dan a trenutno spremam ispit pa nisam imao vremena da se igram sa njim. Prema onome sto je napisano prilikom instalacije kao i u help-u treba da sve ovo radi. Po Racunarima, od pre nekoliko brojeva kao i prema NOVOSTI-ma, VB 3.00 bi trebao da ima jake mogucnosti pravljenja Win baza podataka. \bye ps. ako neko ima neku literaturu za ovaj programcic neka mi se javi.
baze.podataka.105 madamov, -> #101, nboskovic
> Visual Basic. Ne dopada mi se ideja da se zbog Accessa vraćam na Basic. B)
baze.podataka.106 fancy, -> #105, madamov
ŮŢ> Ne dopada mi se ideja da se zbog Accessa vraćam na Basic. B) Hej!! Pa VB je vredan roditi se ponovo samo zbog njega..:) Ja sam ga kao naručio, ali se plašim dok stigne da ću da svisnem... I need it badly..! ▀▄▀▄ tagline: Double your drive space! Delete Windows!
baze.podataka.107 dragisak, -> #82, djelovic
> Zna li neko šta predstavlja dobar benchmark za neku bazu podataka? > Dodavanje slogova? Obrada? Brisanje? Ili neka kombinacija gorenavedenih > elemenata? Bio je svojevremeno neki program za generisanje test podataka za baze na Fenix-u (ako se ne varam). Mana mu je bila što u neregistrovanoj verziji može da napravi samo neki mali broj slogova.
baze.podataka.108 gaston,
Nesto bih priupit'o ... Da li u FoxPro-u (v.2.5) postoji neki nacin da se iz programa odstampa tekstualni fajl, osim klasicnog: komanda = "COPY/A xxx.TXT PRN" ! komanda Evo zasto mi to treba: Mana PREVIEW opcije kod REPORT FORM je u tome sto se izvestaj moze pregledati samo pomocu PgDn, odnosno samo nadole. Jedno od resenja je REPORT FORM TO FILE, pa onda MODI FILE xxx NOEDIT (pre toga SET MEMOWIDTH TO 160), tako da je sada moguc pregled u svim mogucim i nemogucim pravcima. Ako korisnik 'oce da to stampa, po meni je bolje takav txt fajl odma' poslati na stampac, nego ponovo raditi REPORT FORM ... TO PRINTER, (zbog radi sporosti) pa mu je to i omoguceno kombinacijom tastera. E sad, mnogo bi lepo bilo kada bi' mog'o da takav txt fajl lepo i kulturno posaljem na stampac iz FOX-a, nego iz DOS-a. Kad vec tak'a stvar postoji iz menija, valjda (?) postoji i iz komandnog rezima, a ? odgovore ostavljati ovde, mozda jos nekog zanima ... unapred 'fala, Nesa - gaston
baze.podataka.109 bulaja, -> #107, dragisak
│Bio je svojevremeno neki program za generisanje test podataka za │baze na Fenix-u (ako se ne varam). └─── Za Fenix ne znam :), ali na Sezamu: R:\IBMPC\DATABASE\*.* ---------------------- dg11 zip 140759 +Dynagen v1.1, generator test podataka (ASCII, DBF,..)
baze.podataka.110 i.a.n., -> #108, gaston
>> Da li u FoxPro-u (v.2.5) postoji neki nacin da se iz programa >> odstampa tekstualni fajl, osim klasicnog: Može TYPE xxx TO PRINTER Za detalje vidi Help. Jedini zez je u tome što se TYPE ne može primeniti na otvorenu datoteku, tako da onaj MODIFY FILE... moraš zatvoriti pre nego što kreneš sa štampanjem.
baze.podataka.111 dr.grba, -> #106, fancy
>> ▀▄▀▄ tagline: Double your drive space! Delete Windows! Ovih dana si baš u top formi! (((:
baze.podataka.112 vilic, -> #105, madamov
> Ne dopada mi se ideja da se zbog Accessa vraćam na Basic. B) Ahhhh, zašto se misli kad se kaže Basic da je to nešto iz doba ZX81 ili sličnih mašina. Ovaj basic je jezicina kakva se retko viđa, i stvarno bih želeo da i drugi jezici krenu njegovim putem. \bye
baze.podataka.113 astojkovic,
help help potreban opis paradox zapisa (*.db) i/ili dbf zapisa .dbf
baze.podataka.114 dr.grba, -> #112, vilic
>> sličnih mašina. Ovaj basic je jezicina kakva se retko viđa, i >> stvarno bih želeo da i drugi jezici krenu njegovim putem. ...ili će biti da je Basic krenuo putem drugih (((:
baze.podataka.115 mjova, -> #113, astojkovic
> potreban opis paradox zapisa (*.db) i/ili dbf zapisa .dbf vrlo lepo ne dokumentovan ili bolje rečeno tajan tip zapisa je .db (paradox). sumnjamd a ćeš nešto naći vezano za .db. u svakom slučaju, ako nađeš šalji vamo.
baze.podataka.116 madamov, -> #112, vilic
> Ovaj basic je jezicina kakva se retko viđa Postoji jedan takav na Atariju i mnogo sam ga ranije koristio. Međutim, Basic ostaje Basic. Ne kažem da je loš, samo meni više odgovara C. B)
baze.podataka.117 arazumenic, -> #113, astojkovic
-> potreban opis paradox zapisa (*.db) i/ili dbf zapisa .dbf Za .dbf imaš opis u knjizi CLIPPER 5 od Rick Spence-a. Saša
baze.podataka.118 djelovic, -> #113, astojkovic
> potreban opis paradox zapisa (*.db) i/ili dbf zapisa .dbf DBF format imaš opisan u nekoj poruci u ovoj ili prošloj PC.PROG. Potraži malo.
baze.podataka.119 ndragan, -> #108, gaston
/ ponovo raditi REPORT FORM ... TO PRINTER, (zbog radi / sporosti) pa mu je to i _fajl='trtmrt.txt' report form (frx) noconsole to (_fajl) set heading off && ovo da ti ne bi ubacivao zaglavlja i FFove type (_fajl) to print && štampanje za pregled na ekranu define window full from 0,0 to srow()-1, scol()-1 none * možda i ne treba -1, proveri. Ne stavljam "to 23,79" tako da radi u * trenutno maksimalnom broju redova i kolona, kako je već podešena * kartica modi comm (_fajl) window full nomodify rele wind full && ugasi pendžer Može i sa Modi File, ako hoćeš da repuje. To je to. Ove naredbe rasporedi gde ti je zgodno :)
baze.podataka.120 ndragan, -> #110, i.a.n.
/ primeniti na otvorenu datoteku, tako da onaj MODIFY / FILE... moraš zatvoriti pre nego što kreneš sa štampanjem. Ne mora, onda može da ga odštampa iz menija (/File/Print), nego će opet da mu preformatira izveštaj ako ne stavi Set Head Off. To je ona divna situacija kad dvojica broje redove u štampi pa svako skoči na novu stranu kad god mu se ćefne.
baze.podataka.121 miroslavn,
Pitanje u vezi FOX-a... Na jednom ekranu imam BROWSE tabelu i par dugmića. Kad pomoću miša izaberem neki slog datoteke iz tabele dugmići više neće da reaguju. U čemu je problem. Napomena : dok program radi u FOX-u sve je bez problema međutim kada napravim EXE ili APP onda to više neće da radi...
baze.podataka.122 i.a.n., -> #121, miroslavn
>> Na jednom ekranu imam BROWSE tabelu i par dugmića. >> Kad pomoću miša izaberem neki slog datoteke iz tabele Može da se reši sa READ WITH <ime_browse_prozora>, što se iz editora dijaloga da podesiti preko "Assoc. Windows...", samo BROWSE mora da se prethodno pokrene sa NOWAIT. Ako stvari postanu prekomplikovane, može se napisati READ VALID konstrukcija, što je komplikacija samo po sebi, ali i najbolje rešenje za hrpu međusobno zavisnih prozora/maski. Da ovo ne bi zvučalo kao ista količina kineskog, :) šaljem jednu bezveznu malu aplikaciju koja koristi READ WITH. Pogledaj. assoc.zip
baze.podataka.123 zormi,
Meni je u Fox Pro 2.5 for Win neispravna datoteka FOXPRO.HLP pa nemam Help. Jel' ima neko kome to ispravno radi?
baze.podataka.124 ab.comp, -> #123, zormi
==> Meni je u Fox Pro 2.5 for Win neispravna datoteka ==> FOXPRO.HLP pa nemam Help. Nemam verziju za Win, ali zar to nisu FOXHELP.DBF i FOXHELP.FPT ili je HELP OFF pa ne dobijaš help. Pozdrav █ █ █ █ ▄▄█ █ █▄▄ █▄▄
baze.podataka.125 misa.m, -> #123, zormi
U foxPro 2.5 for Win postoje dve verzije help datoteka, windows stil - FOXPRO.HLP i dos stil - FOXHELP.DBF (DBT). Dovoljno je da setujes SET HELP TO FOXHELP.
baze.podataka.126 igors,
Da li je neko koristio tpdb314.zip interesuje me kako se markira slog za brisanje jer komanda MARK ne radi ili da li je neko napisao proceduru za markiranje slogova (da se brisu u DBase-u) u Turbo Pascal-u.
baze.podataka.127 sibin,
Pozdrav svim ljubiteljima FoxPro-a ! Imam problema sa verzijom FoxPro for Win 2.5. Na mom kompjuteru ( 386 DX40, 4 Mb RAM ) ne mogu da startujem Fox. Prijavljuje mi da nema dovoljno memorije. Ponekad uspe da se pokrene, medjutim ne mogu da otvorim ni jednu bazu. Takodje isctavanje ekrana je totalno usporeno uz mnogo muvanja sa hardom. Da li je potrebno vise RAM-a ili nesto nije u redu sa mojim primerkom ( takodje help u win varijanti neispravan ) ? Milan
baze.podataka.128 misa.m, -> #127, sibin
>> Imam problema sa verzijom FoxPro for Win 2.5. Na mom >> kompjuteru ( 386 DX40, 4 Mb RAM ) ne mogu da startujem Fox Imam istu konfiguraciju i sve radi normalno. Problem sa memorijom postoji jedino kad pokusam da povezem vise DDE ili OLE objekata . Inace koristim ga samo za testiranje ponasanja u mrezi, tako sto u DOS prozoru istovremeno otvorim Fox 2.0 aplikaciju, jer je zaista prilicno spor sa grafikom :( >> ...takodje help u win varijanti neispravan ? Help je ispravan u obe varijante, verovatno imas neku test verziju.
baze.podataka.129 i.a.n., -> #127, sibin
>> Imam problema sa verzijom FoxPro for Win 2.5. Na mom >> kompjuteru ( 386 DX40, 4 Mb RAM ) ne mogu da startujem >> Fox. Prijavljuje mi da nema dovoljno memorije. Ponekad Trebalo bi da može da se pokrene. Možda disk keš troši previše? U svakom slučaju, FPW prilično kilavo radi sa 4 M, sa 6 je već bolje, a 8 definitivno spasava grizenja noktiju. Nezasit je.
baze.podataka.130 ndragan, -> #110, i.a.n.
/ TYPE xxx TO PRINTER Samo pre toga treba jedan Set Heading Off, inače će Type naredba da ti ispiše svoja zaglavlja, sa sve punim nazivom fajla, datumom itd, sa skokovima na novu stranu gde misli da treba itd. Bue_ Ndragan
baze.podataka.131 ddabic,
Da li neko zna kako da u FoxPro-u ubacim neku sliku (iz Corela ili PCX) na izvestaj i da posle toga nastavim sa normalnom stampom. Ja sam pokusavao sa stampom iz Corela u fajl pa onda to da ukljucim u izvestaj sa !COPY FAJL.PRN LPT1: /B ali nikako ne mogu da provalim kako da izbacim FormFeed na kraju stampe ovog fajla!?!?!?!? (Mozda se o ovome vec negde raspravljalo, unapred se izvinjavam ako jeste, ali vas molim da mi kazete gde to da pogledam ako vec postoji) Ovo mi je vrlo hitno !!!!!!!!! Dejan
baze.podataka.132 snemcev, -> #131, ddabic
>> Ja sam pokusavao sa stampom iz Corela u fajl pa onda to da ukljucim u >> izvestaj sa !COPY FAJL.PRN LPT1: /B ali nikako ne mogu da provalim >> kako da izbacim FormFeed na kraju stampe ovog fajla!?!?!?!? Disk editor u ruke, pa u FAJL.PRN negde pri kraju pronađeš Form Feed kod (12), zameniš ga sa 07 (beep) ili nečim sličnim i viola! Unapred da ti kažem, tih FF kodova ima k'o pleve, a koji je pravi... to ćeš morati sam da otkriješ čuvenom metodom uzaludnih pokušaja.
baze.podataka.133 dragisha,
[Reply to PC.PROG.3/clipper:780 (rzoltan)] -> / mu palo na pamet da je najbrži mrežni rad onaj u kome se datoteke ne -> / bi stalno otvarale-zatvarale kako to radi većina "mrežo-podržavajućih" -> -> Ni u bunilu. Za svaku od otvorenih datoteka rezerviše se jedna brava -> (ima li neko bolji prevod za lock); za svaku od njih sistem ima posla da -> ustanovi da li je neko drugi zaključao deo na koji trenutno nišani -> aplikacija; Pri svakom otvaranju datoteke sistem trči po stablu direktorija, otvara fajl i inicijalizira kojekakve sistemske tabele. I tako za svaku datoteku sa podacima, i svaku datoteku sa indeksima. S druge strane, ta tabela brava, kolika god da je, je *sva* u RAM-u! Šta je brže, da mi je znati?:) BTW, ja zaključavam samo jedan file fizički:), kolika god da je baza. -> indekse koji se usput ažuriraju treba osvežiti svima koji ih -> trenutno koriste; Ajde!:) Jes' čuo za Flush?:) Osim što se indeksi osvježavaju, zatvaranjem se i zaboravljaju svi lokalni baferi tako da ako imaš po M uzastopnih čitanja sa N radnih stanica doći ćeš u situaciju da se dio indeksnog stabla učitava M*N puta (a sklone su stranice da se rastrče po fajlu) umjesto N puta koliko je dovoljno. Kod mene se baferi čuvaju sve dok neko između dva pristupa stanice A datoteci dat1 ne odradi neko pisanje. TEK tada ja zaboravljam bafere (indekse) koje sam držao kod sebe i ponavljam učitavanje (za sada, još sam lijen da se pozabavim selektivnim zaboravljanjem:). Kod tebe, sve se čita sa svakim pristupom koji je odvojen za bilo kakvu interakciju (to zbog primjera sa doručkom:). -> operateri imaju običaj da ostave masku otvorenu na -> ekranu i odu na doručak, a za to vreme baze zvrje otvorene; Ono što je meni bitno je da nijedan resurs nije zauzet u smislu da drugoga ometa, a to što piju kafu umjesto da rade svoj posao je problem njihovog šefa a ne moj.:) -> Tj, otvaranje sigurno ne spada u najbrže radnje, ali je zato zatvaranje -> stvar koja bitno doprinosi sigurnosti podataka. Ispiranje bafera i -> ostale zezalice jesu korisne, ali nisu savršene, i zato je sigurno da je -> zapisano tek onda kad se baza zatvori. Možeš li da mi argumentuješ ovo "nisu savršene"?? Sa stanovišta low level pristupa disku kod Novell-a, on ništa ozbiljnije ne shvata naredbu za upis zbog zatvaranja fajla od naredbe za upis zbog "ispiranja bafera". Ono što je bitno je da server sazna za moj Flush prije nego što druga stanica dođe u priliku da taj podatak pročita. A to NETX osigurava time što DOS Flush mapira u NetWare Flush. BTW, preporučujem knjigu "Network Programming in C" od Barry Nance-ta:), BYTE-ovog saradnika za lokalne mreže. Vrlo detaljno obrađeni svi (valjda:) aspekti mrežnog rada. -- [NOW, you can press the other key to continue...]
baze.podataka.134 dragisha,
[Reply to PC.PROG.3/clipper:776 (rzoltan)] -> / Ali sve mušterije imaju Flush, zar ne? Od DOS 3.3 pa naviše, -> / standardna funkcija u okviru 21H. -> -> Prc je u tome što Flush (povlačenje kanapčeta na vodokotliću) ne znači -> da će u direktorij biti upisana ispravna dužina fajla, tako da se žak i da je ovo tačno, postoji zajednička file tabela u RAM servera koja sadrži taj podatak kad ga traži neka od stanica. Kad pod SHARE-tom (ili mrežom svejedno) neka stanica otvara fajl, provjerava se postoji li slog za taj file, da bi mogla da funkcioniše sva priča sa Lock-om i atributima pri otvaranju. Kad ga nađe, i ako su uslovi za otvaranje ispunjeni, veže se i ta stanica u spisak klijenata i tu dijeli podatke o trenutnoj dužini i slično. -- [Real hackers' method: COPY CON: PROGRAM.EXE]
baze.podataka.135 miroslavn,
Kako u fox-u izvesti da se neka procedura startuje svaki put posle nekoliko sekundi (npr 5). Da pojasnim, korisnik nešto radi, prođe pet sekundi, procedura se aktivira, obavi šta treba, i ponovo pusti korisnika da radi, a posle pet sekundi ponovo se aktivira itd...
baze.podataka.136 djelovic, -> #134, dragisha
> [Real hackers' method: COPY CON: PROGRAM.EXE] COPY /B CON: PROGRAM.EXE :)
baze.podataka.137 ddabic, -> #132, snemcev
>>> Ja sam pokusavao sa stampom iz Corela u fajl pa onda to da >>> ukljucim u izvestaj sa !COPY FAJL.PRN LPT1: /B ali nikako ne >>> mogu da provalim kako da izbacim FormFeed na kraju stampe > ovog fajla!?!?!?!? > > Disk editor u ruke, pa u FAJL.PRN negde pri kraju pronades Form > Feed kod (12), zamenis ga sa 07 (beep) ili necim slicnim i > viola! Unapred da ti kazem, tih FF kodova ima k'o pleve, a koji > je pravi... to ces morati sam da otkrijes cuvenom metodom > uzaludnih pokusaja. Hvala ti k'o bratu. Fazon je u poslednjem bajtu tj. kod 12 ili (0C ) sam zamenio sa kodom 7 (07 ) i sve radi k'o bog. Pozdrav Dejan
baze.podataka.138 dr.grba, -> #132, snemcev
>> Disk editor u ruke, pa u FAJL.PRN negde pri kraju pronađeš Form >> Feed kod (12), zameniš ga sa 07 (beep) ili nečim sličnim i viola! >> Unapred da ti kažem, tih FF kodova ima k'o pleve, a koji je >> pravi... to ćeš morati sam da otkriješ čuvenom metodom uzaludnih >> pokušaja. Ovo si i meni savetovao, i baš beše u pitanju jedan Corel fajl. Na kraju fajla je bilo đuture oko 120 FF znakova. Odustao sam posle dvadesetak gađanja, a rezultati su bili od uzaludnih izmena, preko brljotina na štampaču pa do zaleđivanja mašine. ):
baze.podataka.139 snemcev, -> #138, dr.grba
>>>> Disk editor u ruke... >> >> Ovo si i meni savetovao, i baš beše u pitanju jedan Corel fajl. >> ...Odustao sam posle dvadesetak gađanja Nisi bio dovoljno uporan. DDabiću je savet pomogao. To get the job done. Whatever the costs are. ;)
baze.podataka.140 dr.grba, -> #139, snemcev
>> Nisi bio dovoljno uporan. DDabiću je savet pomogao. To get the job >> done. Whatever the costs are. ;) Znači, lično naoružanje i slične stvari (((:
baze.podataka.141 dragisha, -> #136, djelovic
-> > [Real hackers' method: COPY CON: PROGRAM.EXE] -> -> COPY /B CON: PROGRAM.EXE :) Jok bre!:) *Pravi* hakeraj je postići posao bez /B!:) I kad već repliciraš, jel to negacija ili afirmacija onoga što napisah:)). Ili mi samo tagove čitaš?:) -- [SX=Sexually eXtinct,also known as neutered,ergo an SX]
baze.podataka.142 ndragan, -> #131, ddabic
/ sa !COPY FAJL.PRN LPT1: /B ali nikako ne mogu da provalim kako da / izbacim FormFeed na kraju stampe ovog fajla!?!?!?!? Disk editorom. Slične egzibicije se najlakše izvode trpanjem slike (gotove za štampač) u memo polje, i jednim Copy Memo <memo> to file prn, ili malo čistije x=fopen("prn",2) (nisam siguran za drugi parametar, vidi help) =fwrite(x,memo_polje) =fclose(x) ...gde i dalje onim disk editorom treba izbaciti form fid koji verovatno potiče iz programa koji je sliku odštampao. Bue_ Ndragan
baze.podataka.143 ndragan, -> #132, snemcev
/ (12), zameniš ga sa 07 (beep) ili nečim sličnim i viola! Unapred da ti žisto sumnjam da chr(7) na bilo kom štampaču može da zvuči kao viola. To samo bipne jednom i gotovo. Bue_ Ndragan
baze.podataka.144 ndragan, -> #133, dragisha
/ Pri svakom otvaranju datoteke sistem trči po stablu direktorija, / otvara To bi trebalo da je rešio kešer, bilo Novelov, bilo neki drugi. Trči samo prvi put. / Ajde!:) Jes' čuo za Flush?:) Flush mi se automatski poziva u svim programima za unos; ručno ga izvodim isključivo u kupatilu. Hteo sam reći da je vreme koje protekne između dva upisa sa jedne stanice i osvežavanja bafera na nekoj drugoj koja to treba da pročita srazmerno broju stanica koje to čitaju; ako drže otvoreno samo ono što ih se trenutno tiče, a ne sve što u aplikaciji postoji, server se spasava jednog dela zahteva za ponovno čitanje indekasa i baza koji su upravo čačkani. Ja se držim onoga da pozatvaram sve što mi ne treba; to otprilike, na sporijim makinama, znači sekundu do dve za ulazak u masku. Operaterima ne znači previše, ali zato vrlo dobro znaju da treba da izađu iz maske pre nego što pomisle da ustanu sa stolice, jer će to da pozatvara baze. Možda pričamo o različitim stvarima, jer foksov Flush zaista ispere bafere na disk, ali se promena ne odražava na dužinu fajla koja piše u DOS direktoriju. Ne znam šta tačno radi DbCommit(). / pristupa disku kod Novell-a, on ništa ozbiljnije ne shvata naredbu za / upis Tako nešto bih i očekivao od ozbiljne mreže. Ono malopre što rekoh važi za pozivanje dosove funkcije, koja očigledno ne obuhvata dovoljan broj gluposti koje mogu da se dese. Bue_ Ndragan
baze.podataka.145 snemcev, -> #143, ndragan
>> žisto sumnjam da chr(7) na bilo kom štampaču može da zvuči kao viola. >> To samo bipne jednom i gotovo. O tom se i radi -- jedan beep je mnogo bezazleniji od form feed-a, ne? :)
baze.podataka.146 dsisic, -> #142, ndragan
> Disk editorom. Slicne egzibicije se najlakse izvode trpanjem > slike (gotove za stampac) u memo polje, i jednim Copy Memo > <memo> to file prn Zeleo bih da pretstavim nacin na koji sam ja to resio, po ugledu na nesto sto sam video ko_zna_gde: Sve sto stampam prvo smestim u neku datoteku, tako da sve ide preko funkcije tipa PrintFile( cFileName ). Zatim, ako je potrebno negde u stampi odstampati grafiku, na mesto gde treba ta grafika da dodje ubacim: .FILE=C:\ZGRMZ\GRAFIK.PRN Prilikom samog slanja datoteke na stampac, dakle u funkciji PrintFile() ispitujem da li se na pocetku reda koji treba poslati na stampac nalazi sekvenca ".FILE=.....", ako je to istina otvaram tu datoteku saljem nju na stampac i nastavljam sa stampom prethodne (ASCII) datoteke. Deluje mi kao vrlo cist nacin stampanja, jer izbegava sve 'memo' i ostale jezicke osobenosti. Usput sve stampe polaze sa jednog mesta itd itd. primer stampe fakture: <reset printer> .FILE=C:\LOGOS\LOGO.PRN FAKTURA 1928 .... ----------------------------------------------------- BLA BLA BLA BLA BLA BLA -----------------------------------------------------
baze.podataka.147 ndragan, -> #146, dsisic
/ PrintFile() ispitujem da li se na pocetku reda koji treba / poslati na stampac nalazi sekvenca ".FILE=.....", ako je to istina Sviđa mi se, ali mi ne odgovara, pošto fajl koji se štampa istovremeno treba i da je dostupan za pregled na ekranu (dobro, ne baš istovremeno, ali isti taj). Lakše je objasniti korisniku čemu služi praznina gore levo, nego red sa sumnjivim sadržajem. Kompromisno rešenje je da se alternativno koristi standardna PrintFile() i PrintWithLogo(), recimo. Bue_ Ndragan
baze.podataka.148 dveselinovic,
Ajde braćo programeri, da vi vidimo sada! Mojoj firmi treba program koji će omogućiti da se na nekoliko lokacija u unapred definisane tabele unose svi prihodi i rashodi. Standard firme je MS Excel. Tako dobijene tabele (može i u ASCII formi) treba uneti u neki "master program" ovde, u praznu kolonu uneti željenu šifru, a program onda treba da razvede rezultate po: prihod-rashod osnovu, po osnovu lokacije (poreklo promene), da razvede po vrsti promene (ako je recimo prihod, onda po vrsti keš ili drugo, itd) i da na kraju izbaci jednu veliku tabelu koja će prikazivati sve rashode i prihode sa svih naših lokacija po svetu. Po meni, to je relaciona baza; tvrdim da se to ne može napraviti u klasičnim programima za proračune a la Excel, Lotus, itd, a ako može, to neće ličiti na ono što treba. Radi se o tzv. vanbilansnom praćenju prihoda i rashoda. Dakle, ko je zainteresovan za to, koliko bi to otprilike trebalo da košta, koji je rok za pravljenje, itd. Sve ponude molim poslati meni kao poštu Pozdrav, DVV
baze.podataka.149 vitez.koja, -> #148, dveselinovic
#=> Po meni, to je relaciona baza; tvrdim da se to ne može napraviti u #=> klasičnim programima za proračune a la Excel, Lotus, itd, a ako #=> može, to neće ličiti na ono što treba. Nemam ponudu, samo da ti kažem da se može (ne baš lepo, ali će biti korisno) uraditi u Excelovom makro jeziku... Koliko sam shvatio, tabela je formirana, zna se sve odakle i šta, i onda napišeš 'par' IF-ova u makrou, da se zna i gde. Pošto je standard firme Excel, trebalo bi da imate literaturu, pa onda imaš jednu malu (manje od A5) knjižicu u kojoj su ti opisane sve funkcije makro jezika (ne treba ti puno:). E onda malo prodješ help i jasno ti je šta i kako, sad samo da napišeš :) sk ps. za jednom uraditi je ovako sigurno lakše, a ako to treba da bude 'portabilno' (da ga odneseš na drugu lokaciju i da opet radi bez ispravki) bolje je napisati neki stand-alone program
baze.podataka.150 dragisha, -> #144, ndragan
-> Flush mi se automatski poziva u svim programima za unos; ručno ga -> izvodim isključivo u kupatilu. Hteo sam reći da je vreme koje protekne -> između dva upisa sa jedne stanice i osvežavanja bafera na nekoj drugoj -> koja to treba da pročita srazmerno broju stanica koje to čitaju; ako Što se tiče tog osvježavanja bafera o kome pričaš, izgleda mi tupavo.:) Ako je to koncepcija, onda svaka stanica mora s vremena na vrijeme (i to vrlo često:) da trči na server da vidi da nije bilo promjene jerbo ne postoji mehanizam koji bi omogućio da to server bilo osvježi, bilo dojavi potrebu kad se desi promjena na nekoj od stanica. Izgleda da se svi problemi koji se dešavaju sa Flush, ustvari dešavaju u Fox modelu. To je ondak ipak problem Fox-a, a ne DOS-a kako si ti to prezentovao. Nešto tu ne štima:). -> / Pri svakom otvaranju datoteke sistem trči po stablu direktorija, -> / otvara -> -> To bi trebalo da je rešio kešer, bilo Novelov, bilo neki drugi. Trči -> samo prvi put. Reklo bi sa da mi je argument za nijansu jači od tvoga, jer ipak je to više posla od pretraživanja niza brava koje su sve 100% u RAM. A to je i bio cilj:). A prelazak sa N brava na jednu je prilično prost posao a on rješava i taj "problem". -> Možda pričamo o različitim stvarima, jer foksov Flush zaista ispere -> bafere na disk, ali se promena ne odražava na dužinu fajla koja piše u -> DOS direktoriju. Ne znam šta tačno radi DbCommit(). Ne znam ni ja:). Ali znam šta radi DOS/NetWare i to sam napisao u jednoj od poruka. U mrežnom okruženju, ne pišu podaci o fajlu samo u direktoriju. Pravi podaci pišu negdje i u RAM servera da bi fajlovi mogli da se dijele. Kad se otvara fajl koji neko već ne drži otvorenoga, konsultuje se dir. Kad se otvara na drugoj stanici već otvoreni fajl, onda se konsultuje tabela otvorenih fajlova na serveru. -- [Auntie Em: Hate you,hate Kansas, aking the dog.- Dorothy]
baze.podataka.151 mjova,
da li je neko koristio cisam100.arj? deluje mi moćno, pa rekoh da pitam da li je to samo prvi utisak?
baze.podataka.152 ndragan, -> #150, dragisha
/ Ako je to koncepcija, onda svaka stanica mora s vremena na vrijeme (i / to vrlo često:) da trči na server da vidi da nije bilo promjene jerbo To je opšti problem sa mrežama; Foks pokušava to da reši sa Refresh, tj ako sistem javi (kako?) da još neko drži prst na tom slogu, osveži bafer svake sekunde jednom ili nešto slično. Obično izbegavam takve situacije - zaključam slog ako ću da pišem, ili otvorim bazu samo za čitanje ako neću i tačka. Jedino se Borland hvalio da Paradoks ima momentalno osvežavanje podataka koje ja čačkam a neko drugi ih gleda na svom ekranu. Probao sam to u Foksu, na jednoj stanici da se unosi, a ja na drugoj u brauzu gledam šta se događa - e pa vidim ga tek kad naredim Refresh na brauz pendžeru, ili ručno, PgUp, PgUp, PgDn - onda mi ponovo iscrta ekran, i onda vidim šta ima novo. Ono što sam izmenjam iz drugog prozora, ispiše odmah. / Izgleda da se svi problemi koji se dešavaju sa Flush, ustvari dešavaju / u Fox modelu. To je ondak ipak problem Fox-a, a ne DOS-a kako si ti to Problem je samo u tome što u direktoriju ostane upisana dužina različita od dužine u hederu .dbf fajla. Sve je upisano na disk, samo niko ne zna gde je poslednji alocirani klaster. / od poruka. U mrežnom okruženju, ne pišu podaci o fajlu samo u / direktoriju. Da, ali nije bitno - tj., na Novelu nismo još imali slučaj, ali se događa pod golim Dosom i RPTI mrežom. Prilikom reseta se jednostavno zagubi poslednji dodeljeni klaster; pri ponovnom otvaranju takve baze FoxPro neće ni da je otvori, a MFoxPlus (stari) je otvori, ali prethodno od dosa uzme taj jedan klaster, a dos mu da prvi slobodan, a ne onaj koji je bio, te se onda pojavi malih kineza u poljima koliko hoćeš. Stvar smo rešili programčetom koje odseče sumnjive slogove i dotera dužinu .dbf fajla i sadržinu hedera na nešto manju vrednost - izgube se poslednji slogovi (1 do 11 komada, zavisno od veličine sloga i klastera). žini mi se da je neko svojevremeno imao taj problem i u kliperu, verovatno u S87. Zato me zanima šta radi DbCommit(), jer po svoj prilici i to čudo traži neke usluge od dosa, samo ne iste kao foksov Flush. Bue_ Ndragan
baze.podataka.153 bdm.,
Subject: Clarion 3 Hi, pregledao sam malo novi Clarion i oduševljen sam, međutim ima mali problemčić, interfejs, opisi baza, ključevi sve se lako napravi pacovom, ostaje samo ukucati ručno par linija kod i, šmrc... Nedosaje mi opis jezika i procedura, funkcija... Molio bih ako neko može pomoći (kakvom dokumentacijom, knjigama), please, na mail jedna porukica, smpreman sam i platiti... :) BDM.
baze.podataka.154 ndragan,
Evo i ja da častim malo moje foksovce, nisam odavno. Napravio sam, prvenstveno za sopstvene potrebe, generator programčića za brauz. Unose se skoro svi mogući parametri brauz naredbe, i to u gornjem delu oni globalni, a u donjem oni za pojedina polja. Po izlasku (sa esc, nogekako) izgeneriše se programče čije ste ime zadali u prvom polju. Ne kontroliše vas previše (tj skoro nikako) i mislim da ima nekih ograničenja, valjda je trebalo ponegde da stavim Edit umesto Get i slično. Na direktoriju gde ga budete koristili napraviće čak sedam fajlova; dve baze, globalnu i detaljnu, gde pamti šta ste ukucali: opisbrow (.dbf, .fpt, .cdx) i opisbrdt (isto), te izgenerisani .prg (ili više njih). E, da, sa PgUp i PgDn se možete kretati od polja do polja u drugoj bazi, mada nešto nisam siguran da to funkcioniše... ovo je ipak v1.0, napisan za cirka 4 sata. Koliko sam video, izgenerisano programče je bez bagova, barem u delu koji sam napiše, a za nekontrolisane opcije nek vam je sa srećom. Opcioni parametar u izgenerisanom programu je alias neke već otvorene baze (ili kursora); ako se ne navede podrazumeva se da je ona već otvorena i selektovana. Rađeno je za FoksPro 2.0, a valjda će da radi i sa 2.5 i 2.5 for Pengers. Šarevare vama skroz, a meni kopiraj T. Očetkujem kritike i muzičke želje. Bue_ Ndragan gen_brow.app
baze.podataka.155 dr.grba, -> #153, bdm.
>> Molio bih ako neko može pomoći (kakvom dokumentacijom, knjigama), >> please, na mail jedna porukica, smpreman sam i platiti... :) Bez ljutnje, ali ako si spreman da platiš, a u želji da se ozbiljno baviš projektovanjem baza u Clarionu, ne preostaje ti ništa drugo nego da kupiš originalni paket.
baze.podataka.157 dragisha, -> #155, dr.grba
-> >> Molio bih ako neko može pomoći (kakvom dokumentacijom, knjigama), -> >> please, na mail jedna porukica, smpreman sam i platiti... :) -> -> Bez ljutnje, ali ako si spreman da platiš, a u želji da se -> ozbiljno baviš projektovanjem baza u Clarionu, ne preostaje -> ti ništa drugo nego da kupiš originalni paket. Cijena koju za Clarion traže u Srbiji je, najblaže rečeno, čista sramota. STomić se raspitivao po USA i jeftinije je dva do tri puta. Ništa čudno, ovo važi za većinu softvera koji se kupuje kod nas. -- [(A)bort, (R)etry, (S)ell it]
baze.podataka.156 dragisha, -> #152, ndragan
-> / Ako je to koncepcija, onda svaka stanica mora s vremena na vrijeme (i -> / to vrlo često:) da trči na server da vidi da nije bilo promjene jerbo -> -> To je opšti problem sa mrežama; Foks pokušava to da reši sa Refresh, tj -> ako sistem javi (kako?) da još neko drži prst na tom slogu, osveži bafer -> svake sekunde jednom ili nešto slično. Obično izbegavam takve situacije A ti onda napravi komunikaciju među nodovima i poslije svake promjene informiši eventualno zainteresovane nodove. To je ono što, najvjerovatnije, radi i Paradox. Taj RPTI koristi NetBios? Za NetWare i njegov IPX rješenje je u 50ak linija sorsa. Za NetBios otprilike isto. I preformuliši malo to "opšti problem". Nema potrebe za mistifikovanjem.:) -- [I hate when I get knocked off-lířÇÇΞŤş NO CARRIER]
baze.podataka.158 gaston,
Imam nekoliko pitanja vezanih za FoxPro 2.5, na kojem od pre neko vreme radim nakon zlopacenja sa Xxxyyer -om ^ (cenzurisano iz razumljivih razloga ...) 1) Ako neko zna nekoga ko radi sa Apple Macintoch racunarom, neka mi javi. Ako taj jos ima i FoxPro za Macintosh, e pa to neka mi javne by mail POD HITNO !!!!!!!! 2) Kakva je mogucnost provale .APP fajova, ako se koristi encript kod prevodjenja i generisanja koda ? 3) Narode, kakva su vasa iskustva sa pravljenjem standalone EXE fajova i njihovim radom ? Ima li nekih bagova koji se ne pojavljuju sa compact EXE i APP ? Moze li neko da ulinkuje APP i da ga na taj nacin koristi ? 4) Kako da postignem da mi se kod izvestaja footer ne pojavljuje na kraju zadnje strane ? Probao sam da preko _PAGENO i PEPAGE otkrijem da li je stranica poslednja ali nije islo ... 5) Da li se moze (i kako) naterati prevodilac da iz projekta u APP ukljuci i one delove koji se nigde u programima eksplicitno ne pozivaju ? Evo za sta mi to treba: napravio sam mali APP ciji je zadatak da prikazuje izvestaje na stampacu ili na ekranu. Kao parametre mu saljem ime izvestaja, da li ga treba odstampati i da li je summary ili ne: do Izvestaj.app with "KontPlan", .T., " SUMMARY" Pogadjate, posto se u projektu koji poziva u rad Izvestaj.app nigde ne spominje KupDob.frx, onda ovaj izvestaj nije ukljucen u APP. Znaci, problem bi resilo i bezopasno (bez rezultata) pominjanje imena izvestaja negde u programima, ali kako ?! 6) U rubrici "Zanimljivosti": Da li i vama ne radi dobro: use KontPlan in 0 a sasvim dobro radi: select 0 use KontPlan ? Pozdrav Nesa-Gaston P.S. Moram javno da izjavim da su sugestije i cake koje salje ndragan u vezi svima nam znanog i dragog FoxPro-a izuzetne ...
baze.podataka.159 madamov, -> #158, gaston
> Ako neko zna nekoga ko radi sa Apple Macintoch racunarom, neka mi javi. Znam sebe. B) Postoji tema mac u konferenciji ORKA, ima nas tamo još. > Ako taj jos ima i FoxPro za Macintosh, e pa to neka mi javne by mail Ne postoji FoxPro za Macintosh, tj. ne postoji još. Od kada je Microsoft kupio Fox malo su zastali u razvoju Foxa za Meka, tako da se ostalo na Fox+, verzija 2.1 ili tako nešto. Najavili su FoxPro 2.5 za Macintosh za februar, valjda će ispuniti obećanje. BTW, kad si rekao pod hitno, to mi zvuči nekako poznato, možda smo se i sreli. B) Inače, ja se nisam mnogo igrao sa Foxom za Meka, više volim 4th Dimension, ali se moj drugar Draža dosta s njim svojevremeno zanimao.
baze.podataka.160 i.a.n., -> #158, gaston
>> 3) Narode, kakva su vasa iskustva sa pravljenjem standalone EXE >> fajova i njihovim radom ? Malo sam se zezao s tim, i batalio. Jednostavnije je imati EXE Support, pa trpati kratke EXE aplikacije do mile volje. >> 4) Kako da postignem da mi se kod izvestaja footer ne pojavljuje >> na kraju zadnje strane ? Uf. Gde me nađe. :) Najkraće rečeno, pomoću lažnih grupa, UDF-ova i gomile IIF() konstrukcija. Jako zapetljan metod, ako niko ne pošalje ništa bolje objasniću, a i mene bi zanimalo da li se može izvesti na pošten način. >> 5) Da li se moze (i kako) naterati prevodilac da iz projekta u >> APP ukljuci i one delove koji se nigde u programima eksplicitno >> ne pozivaju ? Otvoriš projekat i dodaš šta ti treba preko < Add >. >> 6) U rubrici "Zanimljivosti": >> Da li i vama ne radi dobro: USE xxx IN 0 ne postoji u 2.0 :( tako da nije imalo šanse da mi se desi. Šta brlja 2.5?
baze.podataka.161 misa.m,
Za ljubitelje Fox-a nova verzija 2.5a donosi nekoliko zanimljivih stvari vezanih za multiplatformski razvoj aplikacija (DOS,WINDOWS,UNIX,MAC) i novu stvar nazvanu: Internacional/X-platforms koja podrzava koriscenje razlicitih kodnih strana i samim tim komande tipa SEEK, SORT,.. rade po zadatom rasporedu. Izabrana kodna strana se upisuje i u header baze, a postoje i komande za konverziju iz jedne u drugu kodnu stranicu. Takodje je moguce imati vise indeksa po razlicitim collation sequence za istu bazu. Automatski su podrzane i konverzije 1-1,2-1,3-1... karaktera itd... Uz poruku je zakacena README.TXT datoteka isporucena uz sam paket. fox25a.arj
baze.podataka.162 misa.m, -> #158, gaston
>> 3) Narode, kakva su vasa iskustva sa pravljenjem standalone EXE fajova i >> njihovim radom ? Ima li nekih bagova koji se ne pojavljuju sa compact EXE i APP ? Standalone X verzija skoro i da nema bagova i radi sasvim pristojno. >> Moze li neko da ulinkuje APP i da ga na taj nacin koristi ? U 2.0 verziji sam probao da ulinkujem APP koji sam razvio na drugoj 2.0 verziji i nisam uspeo ali se i nisam bas mnogo trudio posto sam imao i sors. >> 5) Da li se moze (i kako) naterati prevodilac da iz projekta u APP ukljuci Jednostavno dodas sa ADD bilo koji FRX, PRG,... a moze i bilo gde u bilo kom programu: IF .F. REPO FORM ime ENDIF >> 6) U rubrici "Zanimljivosti": >> Da li i vama ne radi dobro: >> >> use KontPlan in 0 U 2.5a radi korektno, u 2.0 nije dozvoljeno.
baze.podataka.163 dr.grba, -> #157, dragisha
>> Cijena koju za Clarion traže u Srbiji je, najblaže rečeno, čista >> sramota. Ne znam koliko traže, ali ti (nažalost) verujem na reč ):
baze.podataka.164 ndragan, -> #156, dragisha
/ A ti onda napravi komunikaciju među nodovima i poslije svake promjene Problem je zgodan za izbegavanje, što i činim. Šta misliš, da se spustim u mrežna creva samo zato da emuliram zaključavanje, javljanje i osvežavanje itd? Ne pada mi na pamet. Kažem: ako neću da pišem, otvorim samo za čitanje; osvežavanjem se ne bavim (koji će to knjigovođama, ionako su računari suviše brzi za njih), a ako hoću da pišem, zaključam slog. / I preformuliši malo to "opšti problem". Nema potrebe za / mistifikovanjem.:) Opšti je zato što nema veze sa modelom, proizvođačem i topologijom mreže; radi se o tome da nemaš jedinstvene sistemske bafere na jedinoj mašini, nego imaš kopije tih bafera na stanicama. žim ti imaš isti podatak na dva mesta, a podložan izmenama, moraš imati neki sistem kontrole da bi održao tačnost podatka. Dok si, recimo, vaks, sve ti je u tvojoj rođenoj memoriji, i možeš ladno da pošalješ poruku drugom procesu da mu je taj_i_taj bafer prljav; pod mrežom takva poruka putuje neko vreme, ne možeš da suspenduješ proces čiji su se baferi zaprljali, i on za to vreme može da izvede neki pičvajz sa svojim primerkom bafera, ili da ga doživi kad se osloni na njegovu (zastarelu) sadržinu. E ta dileja (delay :) je ono što generalno jebe kod mreža, a nije neki problem kod šifonjera. Ovo ne znači da obožavam šifonjere, mada sam teško preboleo :) rastanak sa vahom; tek u mreži se osećam dobro. Ipak preferiram RPTI ispred Novela, lakše se razgazi. Bue_ Ndragan
baze.podataka.165 ndragan, -> #158, gaston
/ 2) Kakva je mogucnost provale .APP fajova, ako se koristi encript kod / prevodjenja i generisanja koda ? Sistem za zamumuljivanje je dovoljno dobar, da se zipuje 0%, pa ti vidi. Pogledaj onaj gen_brow.app što sam poslao neki dan. Probao da zipujem i odustao. BTW, napravio sam nešto friškiju verziju, a mislim da će biti još proširenja; ako ima zaintriganata :) javite se. / 4) Kako da postignem da mi se kod izvestaja footer ne pojavljuje na / kraju zadnje strane ? Probao sam da preko _PAGENO i PEPAGE otkrijem da Pade mi na um da u potpis staviš neku javnu promenljivu sa tekstom, a negde usput, u nekoj funkciji koju pozivaš iz Detail skrkaš '' u nju kad je eof(). Moglo bi da upali, a? / Znaci, problem bi resilo i bezopasno (bez rezultata) pominjanje imena / izvestaja negde u programima, ali kako ?! n=adir(a,'*.frx') for i=1 to n insert into izvestaj.pjx (name) value (a(i,1)) endf === (ne sećam se tačno; prvo polje u .pjx) Uz eventualno izbegavanje dupljaka; indeksiraj ga privremeno. / use KontPlan in 0 Ovo mi radi: use trtmrt in sele(1) ...a trebalo bi da je to isto. Mada, ja sam još uvek na FP2.0 dok ne istrebe šta još treba iz 2.5 :) / P.S. Moram javno da izjavim da su sugestije i cake koje salje ndragan / u vezi Milo mi je čuti da nekom koristi. Bue_ Ndragan
baze.podataka.166 dr.grba, -> #161, misa.m
>> Za ljubitelje Fox-a nova verzija 2.5a donosi nekoliko >> zanimljivih stvari vezanih za multiplatformski razvoj >> aplikacija (DOS,WINDOWS,UNIX,MAC) i novu stvar nazvanu: Sve se, izgleda, giba u smeru multiplatformske podrške. Bilo je krajnje vreme... >> stranicu. Takodje je moguce imati vise indeksa po razlicitim >> collation sequence za istu bazu. Automatski su podrzane i BTW, da li Fox Pro 2.0 podržava definisanje collating sequence?
baze.podataka.167 djelovic, -> #164, ndragan
> kontrole da bi održao tačnost podatka. Dok si, recimo, vaks, sve ti je u > tvojoj rođenoj memoriji, i možeš ladno da pošalješ poruku drugom procesu > da mu je taj_i_taj bafer prljav; pod mrežom takva poruka putuje neko Client-Server sistemi su rešenje za tvoju muku. Ne samo da Server može da te obaveštava kada se neki slog promenio, već možeš da uz transakcioni mehanizam pišeš programe kao da si jedini korisnik podataka, pa ako dođe do sudara onda jedan proces dobija pravo da obavi Commit, dok se drugom to uskraćuje.
baze.podataka.169 dragisha, -> #164, ndragan
-> tvojoj rođenoj memoriji, i možeš ladno da pošalješ poruku drugom procesu -> da mu je taj_i_taj bafer prljav; pod mrežom takva poruka putuje neko -> vreme, ne možeš da suspenduješ proces čiji su se baferi zaprljali, i on -> za to vreme može da izvede neki pičvajz sa svojim primerkom bafera, ili -> da ga doživi kad se osloni na njegovu (zastarelu) sadržinu. žinjenica je da svaki posao traje "neko vreme", ali u slučaju slanja paketića to je ekstremno kratko, daleko kraće od (npr.) Lock/UnLock, da i ne govorim o Open/Close. Pičvajz je moguć *uvijek*, ako ne paziš šta radiš. Problem o kome govorimo sam lično rješavao (i riješio, što je mnogo bitnije:) tako da su mi poznati svi (valjda:) aspekti istoga. Bafere držim u RAM sve dok pri alokaciji za čitanje/pisanje ne ustanovim da je neko pisao u međuvremenu. Rezultat je izuzetno brz rad na mreži, uporediv po brzini sa radom bez mreže, ponekad i brži što uglavnom zavisi od servera. Pošto ti koristiš Fox, sasvim je razumljivo što ne želiš da ideš niže nego što moraš. Svi problemi koje si naveo polaze od njega i njegovog načina rada sa mrežom. -> Ipak preferiram RPTI ispred Novela, lakše se razgazi. Mreža kao mreža. RPTI sam (mislim) vidio prije X godina u IRIS-u, oni su razvijali PTT sisteme na njemu. Dopao mi se njegov tretman resursa, ali kasnije sam ustanovio da je to za lake mreže uobičajeno.:) NetWare (instaliran kako treba) je ipak viša klasa, bliži šifonjer filozofiji i sigurniji od lakih mreža, ako ništa a ono zbog toga što se uglavnom ne običava sjedenje za istim što može da rezultuje slučajnim pritiskom na reset. -- [Trust in Allah, but tie up your Camel.]
baze.podataka.170 todorp,
Hi! Da li neko ima neke rutine u C-u za rad sa .dbt fajlovima (znaci dbaseIII memo polja), ili barem ako ima strukturu .dbt fajla. I need it badly. Pozdrav od Todora
baze.podataka.171 mitar,
Nadam se dae zamaram, ali imam jedno tri pitanja za ovdasnju populaciju: 1.Postoji li neko ko se ozbiljnije baktao sa Superbase -omKK om for Windows? 2.Ima li taj neko Uputsvo ilpoznaje istog? KKKKK.Ne mogu da se setim treceg. :))) Rajko via Mitar
baze.podataka.172 mjevta,
!!@#@#$$#@!@ Dokumentovani FoxPro-ov feature, koji mi je promakao u dosadašnjem, očito nedovoljno temeljitom, iščitavanju help-a ( ko ima originalni Fox ) mučki me je sačekao iza ćoska pre neki dan. Elem, ukoliko ukupan broj slogova u SVIM otvorenim tabelama pređe cifru od 500 000 u standardnoj verziji FoxPro-a isključuje se Rushmore optimizacija!!! Ovo ograničenje naravno ne važi za extended verziju Fox-a ali to ništa ne znači na mreži sa XT i AT radnim stanicama. U praksi, umesto da po zadavanju upita bude jedva toliko vremena da zapališ cigaretu pre prikazivanja rezultata na ekranu sada ođednom možes da gustiraš pola paklice uz kaficu i novine jer to traje li traje .... Vrlo nezgodno! Ne znam da li je ovo specijalitet FP 2.5 jer sam obrisao FP 2.0 ( što je malo verovatno ) pa me zanima da li je još kome ova Fox - ova koščica zapela u grlu. BTW da li je neko konačno uspeo da nabavi onaj fantomski LCK.
baze.podataka.173 dcolak, -> #171, mitar
│ Nadam se dae zamaram, ali imam jedno tri pitanja za ovdasnju populaciju: │ 1.Postoji li neko ko se ozbiljnije baktao sa Superbase -omKK om for │ Windows? 2.Ima li taj neko Uputsvo ilpoznaje istog? Baktam se sa istim još od izlaska za amigu pre iha... So, pitaj šta te interesuje... Sledge DAMMIR!
baze.podataka.174 misa.m, -> #166, dr.grba
>> BTW, da li Fox Pro 2.0 podrzava definisanje collating sequence? Ne, pa ni 2.5, ovo je uvedeno od verzije 2.5a za Dos i Win. Malo sam se zabavljao sa novim SET COLLATE i zaista radi zanimljivo. Dozvaljava nasa slova u nazivu baze, polja, programa, mem.varijabli... Sve je sortirano kako treba stim sto ne prepoznaje razliku malih i velikih slova odnosno sort je: A,a,B,b,... . Funkcije UPPER,LOWER,PROPER,.. rade pravilno konverziju. SEEK takodje ne prepoznaje razliku ali su zato perfomanse potpuno zadrzane itd. Ipak za mene najzanimljivija pojava je sto vise nema glupih simbola na spojevima okvira, oznakama na sistemskim prozorima, check button... sve je premapirano u odgovarajuce simbole. Ova pojava je inace bila glavni uzrok mog nerviranja pri koriscenju YU slova.
baze.podataka.175 ganta, -> #171, mitar
> 2.Ima li taj neko Uputsvo ilpoznaje istog? Imam ja, ali je ver. 1.0 Ako hoćeš da programiraš, može da posluži, jer su u 2.0 dodali samo 2 komande. G.
baze.podataka.177 ndragan, -> #158, gaston
/ 2) Kakva je mogucnost provale .APP fajova, ako se koristi encript kod / prevodjenja i generisanja koda ? Sistem za zamumuljivanje je dovoljno dobar, da se zipuje 0%, pa ti vidi. Pogledaj onaj gen_brow.app što sam poslao neki dan. Probao da zipujem i odustao. BTW, napravio sam nešto friškiju verziju, a mislim da će biti još proširenja; ako ima zaintriganata :) javite se. / 4) Kako da postignem da mi se kod izvestaja footer ne pojavljuje na / kraju zadnje strane ? Probao sam da preko _PAGENO i PEPAGE otkrijem da Pade mi na um da u potpis staviš neku javnu promenljivu sa tekstom, a negde usput, u nekoj funkciji koju pozivaš iz Detail skrkaš '' u nju kad je eof(). Moglo bi da upali, a? / Znaci, problem bi resilo i bezopasno (bez rezultata) pominjanje imena / izvestaja negde u programima, ali kako ?! n=adir(a,'*.frx') for i=1 to n insert into izvestaj.pjx (name) value (a(i,1)) endf === (ne sećam se tačno; prvo polje u .pjx) Uz eventualno izbegavanje dupljaka; indeksiraj ga privremeno. / use KontPlan in 0 Ovo mi radi: use trtmrt in sele(1) ...a trebalo bi da je to isto. Mada, ja sam još uvek na FP2.0 dok ne istrebe šta još treba iz 2.5 :) / P.S. Moram javno da izjavim da su sugestije i cake koje salje ndragan / u vezi Milo mi je čuti da nekom koristi. Bue_ Ndragan
baze.podataka.176 rzoltan, -> #156, dragisha
/ A ti onda napravi komunikaciju među nodovima i poslije svake promjene Problem je zgodan za izbegavanje, što i činim. Šta misliš, da se spustim u mrežna creva samo zato da emuliram zaključavanje, javljanje i osvežavanje itd? Ne pada mi na pamet. Kažem: ako neću da pišem, otvorim samo za čitanje; osvežavanjem se ne bavim (koji će to knjigovođama, ionako su računari suviše brzi za njih), a ako hoću da pišem, zaključam slog. / I preformuliši malo to "opšti problem". Nema potrebe za / mistifikovanjem.:) Opšti je zato što nema veze sa modelom, proizvođačem i topologijom mreže; radi se o tome da nemaš jedinstvene sistemske bafere na jedinoj mašini, nego imaš kopije tih bafera na stanicama. žim ti imaš isti podatak na dva mesta, a podložan izmenama, moraš imati neki sistem kontrole da bi održao tačnost podatka. Dok si, recimo, vaks, sve ti je u tvojoj rođenoj memoriji, i možeš ladno da pošalješ poruku drugom procesu da mu je taj_i_taj bafer prljav; pod mrežom takva poruka putuje neko vreme, ne možeš da suspenduješ proces čiji su se baferi zaprljali, i on za to vreme može da izvede neki pičvajz sa svojim primerkom bafera, ili da ga doživi kad se osloni na njegovu (zastarelu) sadržinu. E ta dileja (delay :) je ono što generalno jebe kod mreža, a nije neki problem kod šifonjera. Ovo ne znači da obožavam šifonjere, mada sam teško preboleo :) rastanak sa vahom; tek u mreži se osećam dobro. Ipak preferiram RPTI ispred Novela, lakše se razgazi. Bue_ Ndragan
baze.podataka.180 ndragan, -> #172, mjevta
/ cifru od 500 000 u standardnoj verziji FoxPro-a isključuje se Rushmore Da, piše negde u helpu, čak se sećam da sam pročitao. U stvarnom životu sam bio blizu toga samo kod jedne veće trgovačke firme, ali u podacima za 1990 (oko 400000); posle su izgubili pola tržišta pa sve i dalje lepo radi ;(. Ostaje ti da stvar malo preorganizuješ, tj da podeliš bazu na nekoliko manjih, a Select (...) da radiš sa unijom iz jedne, pa druge, pa treće. Tako ti ostaje Rašmor i dalje, a ni posao koji treba uraditi nije prevelik. Možda deoba na mesečne datotetke? Onda bi mogao da se ograničiš na traženi period. Bue_ Ndragan
baze.podataka.179 ndragan, -> #166, dr.grba
/ BTW, da li Fox Pro 2.0 podržava definisanje collating sequence? Podržava index on udf(). Druga varijanta: još je stari foxplus podržavao index on sys(15,polje, tabela), što je praktično davalo string sa ispremeštanim kodovima koji su nečitljivi ali imaju aski kodove za ispravno ređanje originala prema željenom redosledu, pa smo imali indeks po ćirilici ili našoj latinici. To još uvek nije rešavalo probleme sa nj, lj i dž. To su ipak bile nesistemske budževine koje smo retko koristili. Bue_ Ndragan
baze.podataka.178 ndragan, -> #169, dragisha
/ ne običava sjedenje za istim što može da rezultuje slučajnim pritiskom / na reset. Da, prednost je što je server jedan i posvećen i što može da se izoluje na sigurnijem mestu (na dušu sistem operateru), a mana što je server jedan i posvećen - RPTI mi se sviđa što dodavanje novog servera traje pet sekundi i košta 40K na istom, a za izjavu 'neću više da budem server' dovoljno je izbaciti par linija iz autoegzeka i resetovati čvor, ne dirajući ostatak mreže. Ima još stvari koje ga čine jednostavnim za rad; kad se ustali i aplikacije dovoljno srede (što traje nekoliko godina :), vreme je da se pređe na Novel. Bue_ Ndragan
baze.podataka.181 mdimitrijevic,
Da li je iko crtao ekrane i generisao menije iz FoxPro-a 2.0 ili 2.5. Mozda zvuci glupo ali kad pozovem GENSCRN.PRG ili GENMENU.PRG prijavi mi neku gresku i to stalno u istom redu u programu. Zato ako je neko uspeo nesto slicno neka kaze kako. Secam se kako sam u dBase 4 crtao ko od sale a ovde ne mogu cak ni da startujem program za crtanje:(((((. Pozdrav, Marjan Dimitrijevic
baze.podataka.182 terza, -> #153, bdm.
> Subject: Clarion 3 Postoji grupa Clarion pa ako si zainteresovan javi se: > pregledao sam malo novi Clarion i odusevljen sam, medutim ima > mali problemcic, interfejs, opisi baza, kljucevi sve se lako > napravi pacovom, ostaje samo ukucati rucno par linija kod i, > smrc... Nedosaje mi opis jezika i procedura, funkcija... Clarion 3.0 je jos uvijek pun gresaka, tako da su svi sa kojima sam kontaktirao nakon kraceg testiranja ostavili Clarion 3 za neka bolja vremena i vratili se na Clarion 2.0
baze.podataka.183 gaston,
Na pocetku da zahvalim svima koji su mi poslali odgovore na moja mnogobrojna pitanja. Za odgovore misa.m-a i ndragan-a se trebalo samo setiti, ali ... **************** BTW, u vezi ndraganove ideje za otkrivanje kraja izvestaja: Na kraju Fox-ovog izvestaja, u bazi sa kojom se radi nije Eof(), vec je RecNo() == RecCount(). Znaci, treba u footer izvestaja staviti nesto poput: iif(RecNo() == RecCount(), " ", ...linija izvestaja...) **************** U vezi ndraganove sugestije da potrpam imena svih report fajlova u Izvestaj.PJX. Znam za te fore, ali mi to nebi odgovaralo iz vise razloga: Izvestaj.APP bi bio preveliki, sta bi bilo sa razlicitim verzijama paketa (nekima ne trebaju izvestaji za magacin, npr). Situacija i zahtevi u vezi nje su sledeci: - svaki APP ima ugradjene i povezane svoje reporte (zahvaljujuci odgovoru misa.m -a) - treba proslediti ime izvestaja zajednickoj rutini za prikaz (Izvestaj.app), koja ce proveriti stanje stampaca i prikazati izvestaj na ekranu ili na stampacu. - jedino mesto gde Izvestaj.app moze pronaci deo koda koji se odnosi na izvestaj koji treba prikazati je drugi APP fajl. Fakticki, zahtevi su kontradiktorni. Najbolje bi bilo kada bi sam FoxPro podrzavao naredbu poput: report form ime_izv to file a1.txt in/from ime_app.APP ----------------- ali verovatno i ja trazim previse ... **************** BTW, ponekad mi je zasmetalo sto nemamo ugradjeno: do neki_prg in neka_app.app kao sto vec ima do neki_prg in proc_fajl.PRG/SPR ali ne mozes imati i zastitu prevedenog koda i mogucnost da odatle uzimas sta ti i kada ti zatreba ... **************** U vezi nekih stvari sa kodnim blokovima. Svojevremeno je neko od onih iz _lipper (necastivom se ne pominje ime !) teme zajednicke nam konferencije drcno odgovorio ndragan-u da pomenuti ima kodne blokove ! Ajde bre ! To je tako fundamentalno fenomenalna prednost _lipper-a nad Foxsom da svi treba da se postidimo sto radimo u jeziku koji to nema ! (B>>>>> ;>>>>>>>) ^ objasnjenje: od zlobnog smeha su mi pale naocare... Malo ozbiljnosti. Radio sam u _lipper-u i kodni blokovi jesu dobra stvar. Zalosno je samo sto se u _lipper-u oni koriste uglavnom da bi pokrili njegove rupe i mane i da bi se izvele cuvene programske egzibicije i uradila neka stvar koja je u Fox-u po default-u resena. Kodne blokove sam uglavnom koristio umesto valid-a u Browse ili oGet egzibicijama. Vise ih ne koristim, mislim egzibicije. Izaberem opciju Build iz projekta i pustam da Fox generise program. B))))))))) Kada sam svojevremeno uradio divnu programersku egzibiciju i revolucionarno resio Browse prikaz u _lipper-u, sve naravno pomocu objektno orijentisanih prosirenja pomenutog (posle nedelju dana mucenja), pustio sam mojoj kevi (stari knjigovodja) da to vidi. Nije bila preterano impresionirana, valjda zbog toga sto je spolja sve izgledalo isto kao i pre, pri koriscenju samo naredbe Browse i sto mi se za tih sedam dana nakupilo puno posla. Posle dve nedelje, kada sam od toga izglavio i kada mi je rekla da joj je drago da sam joj sve to zavrsio (a to su bile sve neke bezvezne stvari, neki unosi, pa neki izvestaji, sve same trice B>>, pogledao sam se u ogledalu i upitao: sta je moj posao u stvari ? Da izvodim programske egzibicije i divim se sam sebi ili da za sto krace vreme napisem sto vise programa koji se brzo izvrsavaju, jako lepo i besno izgledaju i dobro se prodaju ? Sutradan sam pozvao telefonom mog pirata da mi posalje FoxPro 2.5 ... Ostalo je istorija... **************** Mozda otkrivam toplu vodu, ali mi se ova pojava cini interesantnom. Ako radite s bazom cije ste ime stavili u znakovnu promenljivu i otvorili je sa ime_baze = "KONTPLAN" select 0 use (ime_baze) a zelite da iz neke druge radne oblasti koristite polja te baze, onda ovo nece raditi: select 0 a = &ime_baze.NAZIV probajte da na pocetku stavite ime_baze = "KONTPLAN." i sve ce biti OK. Istovremeno, ovo ne radi: a = (ime_baze).NAZIV **************** A sad, ono sto svi zeljno ocekujete - nova pitanija ! 1) Ovde je vec bilo govora o FoxPro-u 2.5a i o tome da on podrzava multi- -platformsko generisanje koda. Je li neko vec probao prebacivanje tako generisanog koda na Macintosh ? Ako jeste, sta se prebacuje: APP ili SPR, PRG i sl. ? Bilo bi dobro da neko ovde baci deo Help-a u kojem se tretira to pitanje. I da nam sapne koji pirat u gradu ima FoxPro v.2.5a ... Ajd pa tako ... Nesa Gaston
baze.podataka.184 gcurcic, -> #181, mdimitrijevic
> Da li je iko crtao ekrane i generisao menije iz FoxPro-a 2.0 > ili 2.5. Mozda zvuci glupo ali kad pozovem GENSCRN.PRG ili > GENMENU.PRG prijavi mi neku gresku i to stalno u istom redu u > programu. Mora biti da si pri instalaciji FoxProa dao demo-ključ. Pokušaj da ga instaliraš sa "pravom" šifrom.
baze.podataka.185 mdimitrijevic, -> #184, gcurcic
Ma resio sam stvar prosto sam trebao kao u DBASE-u 4 da pozovem MODIFY SCREEN <ime> i da udjem bez problema. Samo sto je ovaj generator po lakoci a i onome sto moze da uradi daleko losiji od DBASE-ovog. Pozdrav, Marjan Dimitrijevic
baze.podataka.186 misa.m, -> #183, gaston
>> Istovremeno, ovo ne radi: >> a = (ime_baze).NAZIV Može makro zamena: a = &ime_baze..NAZIV ali je brže : a = eval(ime_baze + '.NAZIV')
baze.podataka.187 ndragan, -> #181, mdimitrijevic
/ zvuci glupo ali kad pozovem GENSCRN.PRG ili GENMENU.PRG prijavi mi / neku gresku Napravljeni su da se pozivaju iz dijaloga za projekat - ono, kad uključiš Screen ili Menu (dakle neki .scx ili .mnx) u .pjx, pa kad pokreneš gradnju aplikacije, on prokontroliše da li si nešto čačkao u masci ili meniju, pa pozove Genscrn ili Genmenu da izgenerišu nove verzije; opcije pri izgradnji i pamti u projektu. E, ime .pjx fajla je prvi parametar, a drugi je ime .scx odnosno .mnx fajla, ili tako nešto. Progami su poduži, ali se može naći. Ubaci jedno Set Step On u prvu liniju posle Parameters, pa posmatraj šta se događa. Ako pozivaš generator dok edituješ masku ili meni, on napravi jedan .pjx ili bar kursor sa tom strukturom, napuni ga difoltovima i tako ti odsimulira prethodnu situaciju, a to opet znači da opcije koje izabereš za generisanje neće da zapamti za sledeći put, pošto se rečeni kursor briše čim se zatvori. Ako ti difoltovi odgovaraju, možeš za vreme editovanja da pozoveš iz sistemskog menija Program/Generate, pa će da ti izgeneriše .spr odnosno .mpr; ako ti ne odgovaraju, ili ubaci sve to u projekat, ili svaki put kad pozoveš generator ispravljaj difoltove na svoje vrednosti. Inače, generator je kesa, bar ovaj za ekrane, a ni onaj za menije mi se ne sviđa. Radim sa svojim ne-generatorom menija. Napisao sam rutinu koja čita bazu menija i generiše menije u trku, bez bilo kakvog programa. Najviše sam se namučio da mi meniji budu lepljivi ('sticky'), tj kad uđeš u četvrti podmeni, da te po završetku pozvane rutine ne baci nazad na tezgu ('desktop'), nego da te vrati na ono mesto u meniju gde si bio malopre. Bue_ Ndragan
baze.podataka.188 dr.grba, -> #183, gaston
>> _lipper (necastivom se ne pominje ime !) A _oxPro je supa iz kesice! (:< ******************** -----> "Moja mama najbolje kuha!"
baze.podataka.189 ndragan, -> #183, gaston
/ iif(RecNo() == RecCount(), " ", ...linija izvestaja...) Nije, ako ti je baza indeksirana. Cvrc. Ono, tačno je ako radiš bez indeksa, ili si željeni redosled postigao sa Select ... order by... BTW, nađoh jedan omanji bag u foksu 2.0 danas, namučio me dok sam ga našao (više zbog spore mašine nego zbog što je zakučast). Elem, uzmem običnu bazu, i uradim calc min(sifra), max(sifra) to b1, b2 for kupac=_kupac (uslov je bio duži, ali to nije bitno). Polje 'sifra' je C(6), i b1 i b2 budu isto c(6). E sad uradim Select * from baza where ... into cursor trt calc min(sifra), max(sifra) to b1, b2 I dobijem b1 i b2 od deset znakova. Pogledam strukturu, ono polje i dalje ima 6 znakova. Uradim isto sa nekim poljem od 2 znaka, dobijem b1 i b2 od 7 znakova. Uradim sa 10, dobijem 12. Popunjeno blankovima do nove širine, inače tačno. Probam ponovo sa običnom .dbf, širina ispravna. Moraću da probam još na nekim konfiguracijama. Jel' imao neko nešto slično? / report form ime_izv to file a1.txt in/from ime_app.APP Ne, mislio sam na to da sve bude povezano u jedan .app; eventualno da sve .prg iz izvestaj.app uključiš u svoj .app (ne moraju da se nalaze na istom direktoriju gde i aplikacija, samo treba da su vidljivi sa Set Path), pa ako tamo nešto menjaš, Build ponovo. / do neki_prg in neka_app.app Probao sam i to i Set Proc to trtmrt.app, i ubacivanje .app u drugi .app (prihvata!), ali se nešto drukčije ponaša, ne možeš eksplicitno da pozoveš rutinu iz ubačenog, on se za tvoj projekat ponaša kao crna kutija. Nije mi se baš svidelo, pa sam odustao od te varijante. / a = &ime_baze.NAZIV RTFM. Tačka znači kraj makroa; radilo bi sa a = &ime_baze..NAZIV ili lepše a=eval(ime_baze+'naziv') Eval nije pravi makro i brže radi. Bue_ Ndragan
baze.podataka.190 sir.oracle,
DA LI JE NEKO DOSAO U KONTAKT SA GENERATOROM APLIKACIJA WIZDOM (Racunari 93/42). Molio bih kratki opis dobrih i narocito LOSIH strana kao i gde je u Beogradu instaliran i ko ga prodaje. MOLIO BIH HITAN ODGOVOR - UNAPRED VEOMA ZAHVALAN !!!
baze.podataka.191 dejanr, -> #190, sir.oracle
>> DA LI JE NEKO DOSAO U KONTAKT SA GENERATOROM APLIKACIJA WIZDOM >> (Racunari 93/42). Autor prikaza, ppekovic, je na Sezamu... rado će odgovoriti na pitanja, a za kratak opis dobrih i loših strana... pa, to je valjda napisao u tekstu :)
baze.podataka.192 sir.oracle, -> #191, dejanr
Verovatno su dobre strane korektno opisane, a sto se tice losih verovatno su bar delimicno "zaboravljene" ;)
baze.podataka.193 sir.oracle, -> #191, dejanr
Umalo zaboravih: Payi sam odmah otpisao cim sam video ko je clanak potpisao, medjutim smatram da taj program nije nabavio autor clanka da bi o njemu pisao u racnarima vec da postoji neko u Beogradu ko taj program i koristi (eventualno ima napisanu neku aplikaciju).
baze.podataka.194 astojkovic,
Primetio sam (u oglasima) da se prilično traže oracle programeri. Na faksu sam video da stoji instaliran oracle (ja sam nemam pc). da li vredi da se zezam sa tim? j*bi ga, ne znam ni da li sam u pravoj conf :))))
baze.podataka.195 ppekovic, -> #192, sir.oracle
>> Verovatno su dobre strane korektno opisane, a sto se tice losih >> verovatno su bar delimicno "zaboravljene" ;) Naterao si me da pročitam sopstveni tekst :))). U tekstu se pominje, po meni, zaista veliki broj mana Wizdom-a. Sigurno ih ima još bar nekoliko puta po toliko, ali one koje sam pomenuo su glavne. Ako te znaima nešto konretno, rado ću ti preneti iskustva sa testa, samo reci šta (generatori formova, izvestaja, ..., Pascal, ... ). Ljubazni gospodin iz EI Bull-a me je obavestio da je izašla nova verzija Wizdom-a u kojoj su ispravljeni mnogi propusti koje sam pomenuo u tekstu. Sa zadovoljstvom ću "baciti oko" na novu verziju čim stigne u redakciju i preneti vam (preko stranica Računara a kasnije i preko Sezama) šta je novo. Paya
baze.podataka.196 ppekovic, -> #193, sir.oracle
>> Payi sam odmah otpisao cim sam video ko je clanak potpisao, >> medjutim smatram da taj program nije nabavio autor clanka da >> bi o njemu pisao u racnarima vec da postoji neko u Beogradu >> ko taj program i koristi (eventualno ima napisanu neku aplikaciju). Program je dobijen na test ljubaznošću zvaničnog zastupnika za programski paket Wizdom EI Bull-a. Paya
baze.podataka.197 ppekovic, -> #194, astojkovic
>> Primetio sam (u oglasima) da se prilično >> traže oracle programeri. >> Na faksu sam video da stoji instaliran >> oracle (ja sam nemam pc). Oracle je nepisani standard za DBMS-ove (DataBase Management System). Iako konkurentski alati vrlo često nude mnogo više, bolje i brže po mnogo nižim cenama, jako je teško pomeriti Oracle sa mesta lidera jer se zapatio u svim krajevima sveta. Koliko mi je poznato, trenutna verzija Oracle-a je 7.??. Lepa stvar na Oracle-u je prenosivost na gotovo sve popularnije postojeće platforme, kao i velika baza korisnika a samim tim i iskustava, literature, ... Konkurenti su ZIM, Progress, Postgress, Ingres i dr. >> da li vredi da se zezam sa tim? Naravno. Kao što si sam primetio, svuda se traže Oracle programeri. S druge strane, koncepcija pomenutih konkurentnih paketa se suštinski ne razlikuje od Oracle-a tako da prelazak na neki od ovih alata ne bi bio previše komplikovan. Jedino što ćeš pre korišćenja Oracle-a i sl. DBMS-ova morati da sedneš i da pročitaš bar osnovne stvari o projektovanju baza podataka. Paya
baze.podataka.198 dr.grba, -> #195, ppekovic
>> Ljubazni gospodin iz EI Bull-a me je obavestio da je izašla >> nova verzija Wizdom-a u kojoj su ispravljeni mnogi propusti koje >> sam pomenuo u tekstu. Ljubazna gospoda iz EI Bull-a... koja se usput bave propagiranjem baza podataka... koja nude nove verzije... iz EI Bulla... EI Bulla.... ... XAXAXAXAXAAAAA, XAAAA, XAAAAA, XAXAXAXAXA... (((((((((;
baze.podataka.199 dr.grba, -> #197, ppekovic
>> poznato, trenutna verzija Oracle-a je 7.??. Lepa stvar na Oracle-u >> je prenosivost na gotovo sve popularnije postojeće platforme, kao ******************** Definitivno, portabilnost je ključ razvoja baza podataka. Onaj ko hoće da gleda daleko, mora obeezbediti ovu osobinu bez diskusije. >> Jedino što ćeš pre korišćenja Oracle-a i sl. DBMS-ova morati da >> sedneš i da pročitaš bar osnovne stvari o projektovanju baza >> podataka. Valjda postoje sistemi u kojima prestaje mogućnost improvizacije. Oracle je svakako takav sistem. Molio bih nekoga ko eventualno poznaje problematiku za jedan komentar: SQL je standardizovan i do neke mere ujednačeno razvijen jezik upita nad bazama podataka. Sreće se kao modul proširenja u mnogim sistemima za projektovanje baza podataka. Da li SQL podrazumeva mogućnost direktne razmene podataka između različitih sistema baza ili je ta kompatibilnost definisana samo na nivou skripta? Drugačije rečeno, da li SQL kompatibilnost podrazumeva da format baze bude takav da je bazu moguće čitati direktno, ma kojim sistemom bila kreirana?
baze.podataka.200 ppekovic, -> #199, dr.grba
>> Da li SQL podrazumeva mogućnost direktne razmene podataka između >> različitih sistema baza ili je ta kompatibilnost definisana samo na >> nivou skripta? Drugačije rečeno, da li SQL kompatibilnost podrazumeva >> da format baze bude takav da je bazu moguće čitati direktno, ma kojim >> sistemom bila kreirana? SQL ti pruža pristup bazama na tzv. logičkom nivou. A kako su te baze implementirane, organizovane na fizičkom nivou, na kojoj se mašini nalaze, da li su distribuirane ili nisu, SQL korisnika baš briga. To je i poenta. Paya
baze.podataka.201 iobrovacki,
(Ivan Obrovački za tastaturom) Pozdrav! Treba da napravim bazu koja bi radila pod Windows- om, u mrezi. Upoznat sam sa nacinom rada (radio sam sa Clipper-om). Sada sam se nameracio na Microsoft Access i Borland Paradox for Windows. Sa Access-om sam radio nekoliko dana i uz pomoc knjizice APP Press-a provalio osnovne stvari. Paradox sam isprobavao nekoliko sati, bez literature (za koji dan treba da izadje knjizica i za ovaj paket). Uglavnom, impresije su sledece: Access mi se dopao, jer je vrlo logican, prijatan i, tesko je objasniti, jednostavan. Medjutim, Paradox je, po mom misljenju, jaaako komplikovan. Osoba koja se inace bavi bazama podataka me stalno usmerava na Paradox (istice ObjectPAL, pa Engine, povezivanje sa C-om i Pascal-om...), ali sam ja, nekako, sve dalje od toga. Sada ja na disku imam obe stvari, malo vremena i veliki posao. ZA STA DA SE ODLUCIM? * * * Baz obzira da li se odlucim za Access ili Paradox (mozda je jos nesto u igri?), imam jedno donekle univerzalno pitanje koje cu predstaviti jednostavnim primerom. PRIMER: Potrebno je povezati DRZAVE, POKRAJNE (republike, oblasti, kantone, svejedno kako se zove) i MESTA. Jednoj drzavi pripada vise pokrajna, a jednoj pokrajni vise mesta. (Dalje, u mestu moze postojati bolnica i sl...) S druge strane, jednom mestu pripada samo jedna pokrajna i jedna drzava (mesto jednoznacno odredjuje pokrajunu i drzvau). Mislim da je ovo potpuno jasno. Evo slikovitog primera -- jednog drzavi odgovara veci broj pokrajna, a ovima veci broj mesta. Obrnuto je sve jednoznacno odredjeno. D R Z A V A =========== đ +--------------------+----------------------+ đ đ POKRAJNA 1 POKRAJNA 2 ========== ========== đ đ +--------+----+--------------+-------------+ +--+------------+ đ đ đ đ đ đ MESTO 1 MESTO 2 MESTO 3 MESTO 4 MESTO 5 MESTO 6 ======= ======= ======= ======= ======= ======= . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hocu da mi se otvodi dijalog-box u kome ce postojati 3 Windwos kombo-boxa. Kombo-box je specijalna varijanta list-boxa, tj. ono kada kliknete na podvucenu strelicu na dole i dobijete listu mogucnosti, ali mozete unesti i svoju, novu. Znate na sta mislim, to se javlja u svakoj Windows aplikaciji. Dakle, u prozoru se nalaze 3 takva kombo-boxa: drzava, pokrajna i mesto. Korisnik moze bilo kojim redom da popunjava, pa ako izabare: (1) Drzavu -- moze klikom dobiti spisak postojecih i izabratim neku od njih (ako zeli da unese novu pokrajnu ili mesto) ili da unese novu drzavu. (2) Pokrajnu -- klikom dobija listu postojecih, svih pokrajna (nevezano od drzave) i ako izabare neku, u box Drzava se automatski upisuje ime drzave koja odgovara toj pokrajni. Ako unese naziv nove pokrajne, mora uneti i naziv drzave u kojoj se ova nalazi (izabere neku od posojecih drzava ili, opet, unese novu). (3) Mesto -- klikom na strelicu dobija listu svih mesta (sto je malo glupo), nevezano od pokrajne i drzave. Ako izabere neko mesto, samim tim se u gornja polja unosi naziv pokrajne i drzave kojima mesto pripada. Medjutim, ako unese novo ime mesta, mora da ode na box-ove drzva i pokrajna i izabere vec postojeca imena ili da unese nova. Prozor: +---------------------+ Drzava: đ đ <strelica dole> +---------------------+ đ Jugoslavija đ đ Grcka đ đ Velika Britanija đ đ ... đ +----------------------- +---------------------+ Pokrajna: đ đ <strelica dole> +---------------------+ +---------------------+ Mesto: đ đ <strelica dole> +---------------------+ Ovo sto sam upravo izneo moze nekome da izgleda jako komplikovano, ali ovo je najjednostavniji primer gde se primenjuje relacioni model baze podataka 1:n. Rekorde i polja sam definisao na sledeci nacin: Field DRZAVA (polja): ===================== DrzavaID - numeric - primarni kljuc (indexirano, bez duplikata) Naziv drzave - alfanumeric (size 50) Field POKRAJNA (polja): ======================= PokrajnaID - numeric - primarni kljuc (indexirano, bez duplikata) Naziv pokrajne - alfanumeric (size 50) Field MESTO (polja): ==================== MestoID - numeric - primarni kljuc (indexirano, bez duplikata) Naziv mesta - alfanumeric (size 50) PokrajnaID - numeric DrzavaID - numeric To, "graficki" izgleda ovako: D R Z A V A M E S T O P O K R A J N A ============ =========== =============== DrzavaID <----------+ MestoID +---> PokrajnaID Naziv drzave đ Naziv mesta đ Naziv pokrajne đ PokrajnaID <-----+ +------> DrzavaID I eto relacionog modela baze 1:n. MOJE PITANJE: Da li je koncepcija dobra (polja i sl.) i kako ovo izvesti u: (1) Access-u; (2) Paradox-u; (3) Fox Pro-u (mozda); (4) ko-zna-cemu. U cemu upopste da radim? ***** Stvar je vrlo hitna a ja tapkam u mestu! ***** MOLIM ONOGA KO ZNA DA MI POMOGNE, DA MI SE OBRATI PUTEM PORUKE U OVOJ KONFERENCIJI ILI NA KUCNI TELEFON: 011/4882-461. HVALA! Ivan Obrovacki
baze.podataka.202 iobrovacki,
(Ivan za tastaturom) Ako pišem program (pravim veću bazu) u Access-u ili Paradox-u, da li mi je tu uopšte (i kada, koliko) potreban Visual Basic? Ivan
baze.podataka.203 iobrovacki,
Molim preporuku neke knjige (srpski, engleski), koja obrađuje problematiku baza podataka -- koncepciju, zajedno sa primerima. Hvala unapred! Ivan