PCPROG.3

26 Jul 1993 - 22 Apr 1994

Messages - pascal

pascal.308 peca.st, -> #306, dr.grba
!-> I to sve u dva !-> smera: sa jedne tačke kako pronaći neki !-> deo koda i izmeniti mu neki if() uslov, Pa ovo ne verujem da se može uraditi bez disasemblera, a to em što više nije pascal, em što više nije humano raditi (u nekim malo dužim primerima). Peđa.
pascal.309 mjova, -> #306, dr.grba
> smera: sa jedne tačke kako pronaći neki deo koda i > izmeniti mu neki if() uslov, a sa druge strane kako > postaviti nove default vrednosti "zamrzavanjem" sumnjam da ćeš išta uspeti da uradiš, naročito iz paskala. niko ne garantuje šta će prevodilac napraviti od nekog if(), a tek kad se umeša i exe loader stvar postaje zbrljanija ;). ono što ja radim se svodi na običan run-time poke na pravu adresu. to se u C-u lako izvodi, a što se tiče paskala nisam baš u toku.
pascal.310 dr.grba, -> #307, dejanr
>> string u program (npr. const default: stringŠ12Ć:='TRALALA#$XXX'), >> onda otvoriš EXE fajl kao i svaki drugi (imaš ime u PARAMSTR(0)), >> nađeš string Hvala, pogledaću. Tj, preneću čoveku na razmatranje. >> Mislim da je zzivotic pisao o ovome pre par meseci u "Računarima". BTW, (nije mesto, ali... ) koliko bi trajalo da DL-jem ceo RIND? I da li bi postojao neki valjan način dopune istog po ažuriranju (upit po broju časopisa)? Na kraju, odgovor u Sezam:razno ako nije teško (:
pascal.311 niklaus, -> #307, dejanr
(:> Elektronskoj Kihalici (IBMPCĐFUNĐKIHALICA.ZIP). Staviš neki (:> karakterističan string u program (npr. const default: (:> stringŠ12Ć:='TRALALA#$XXX'), onda otvoriš EXE fajl kao i (:> svaki drugi (imaš ime u PARAMSTR(0)), nađeš string I ne samo tako... Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do mile volje... (:niklaus:)
pascal.312 dejanr, -> #311, niklaus
>> Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do mile volje... Hmmm... a šta kada se nešto od parametara menja, morao bi se se prvo proveravati kraj fajla da nije već jednom dopisano. Inače bi fajl porastao k'o da ga je napao neki loše pisan virus.
pascal.313 niklaus, -> #311, niklaus
(:> Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do mile volje... ISPRAVKA: eof(f)+1 Šta mi bi? (:niklaus:)
pascal.314 snemcev, -> #311, niklaus
>> Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do mile volje... Meni se ovo nimalo ne sviđa. Šta ako (jeste da je mala verovatnoća, ali ipak postoji) se fajl završava na samom kraju klastera? Ovako ćeš prepisati podatke iz sledećeg i time uništiti ko zna šta.
pascal.315 niklaus, -> #312, dejanr
(:> Hmmm... a šta kada se nešto od parametara menja, morao bi se (:> se prvo proveravati kraj fajla da nije već jednom dopisano. (:> Inače bi fajl porastao k'o da ga je napao neki loše pisan (:> virus. Eeee, i za to ima leka... Pre nego što se iskompajlira poslednja verzija EXE programa, ostavi se mesta za konstantu koja označava dužinu fajla (za nas: od kog mesta smemo da započnemo upisivanje parametara, koje želimo očuvati do sledeće upotrebe). ...zatim iskompajliramo, konstatujemo dužinu EXEa, u sorsu promenimo vrednost dotične konstante na odgovarajuću vrednost, i eto veselja... Naravno, sve ovo (sa konstantom) služi u korist nekog podprogramčića, koji po želji upisuje na kraj fajla željene podatke... Inače, da bi ustanovili da li je na kraj fajla već upisivano, postoji nekih 3-4 načina, koji meni trenutno padaju na pamet, a i ti ćeš doći do par njih očas posla... Evo o'ma' jednog (zanimljivog?) predloga - promeniti redosled slova 'M' i 'Z' na početku fajla - EXE je i dalje "izvršljiv" ((:. (:niklaus:)
pascal.316 niklaus, -> #314, snemcev
(:> ipak postoji) se fajl završava na samom kraju klastera? Ovako (:> ćeš prepisati podatke iz sledećeg i time uništiti ko zna šta. Otkud? Nije li ovo zapravo klasični "append". Prilikom dopisivanja, u slučaju da je zadnji klaster dotičnog fajla prebukiran, prelazi se na prvi sledeći, koji je po FATu slobodan, a ne prvi sledeći iza klastera, koji je obeležen kao EOF (kraj fajla o kome sve vreme govorimo). (:niklaus:)
pascal.317 vitez.koja, -> #311, niklaus
#=> Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do #=> mile volje... Ne, nije. Ja probao, ne radi (tj. mogu da ti dam .exe fajl koji kad mu dodaš 4000 bajtova kaže "bad format", a kad mu dodaš još samo 13 potpuno zaglupi računar).
pascal.318 vitez.koja, -> #314, snemcev
#=> Meni se ovo nimalo ne sviđa. Šta ako (jeste da je mala #=> verovatnoća, ali ipak postoji) se fajl završava na samom #=> kraju klastera? Ovako ćeš prepisati podatke iz sledećeg #=> i time uništiti ko zna šta. Nešto si se zbunio... da je tako, nikada ne bismo smeli da nastavljamo ni jedan fajl.
pascal.319 niklaus, -> #317, vitez.koja
(:># => Moguće upisivati iza kraja fajla (pos := eof(f)+a) do (:># => mile volje... (:> (:> Ne, nije. Ja probao, ne radi (tj. mogu da ti dam .exe fajl (:> koji kad mu dodaš 4000 bajtova kaže "bad format", a kad mu (:> dodaš još samo 13 potpuno zaglupi računar). E, nije ni to. Sve programe koje sam (za pare) radio imaju zaštitu, zasnovanu na ovom sistemu... Nijedan ne puca (barem ne zbog "repa"). (; Biće da si upisivao _preko_ zadnjeg karaktera u fajlu. Pošalji izvorni kod, pa da vidimo... (:niklaus:)
pascal.320 snemcev, -> #316, niklaus
>> Prilikom dopisivanja, u slučaju da je zadnji klaster dotičnog fajla >> prebukiran, prelazi se na prvi sledeći, koji je po FATu slobodan, a >> ne prvi sledeći iza klastera, koji je obeležen kao EOF (kraj fajla o >> kome sve vreme govorimo). Da, ali kad datoteku regularno otvoriš za WRITE, a meni se činilo da se radi o "prljavim" metodama direktnog pisanja po disku. Jel ima neko živaca i vremena da proba iz programa najobičnije seek na kraj, pa write, al' kad je fajl dug tačno 4096 (ili neki sl. broj).
pascal.321 niklaus, -> #320, snemcev
(:> Da, ali kad datoteku regularno otvoriš za WRITE, a meni se (:> činilo da se radi o "prljavim" metodama direktnog pisanja po (:> disku. Bez obzira da li fajl otvaraš za "append"-ovanje (upis _iza_ kraja fajla) ili za (klasični) upis, ali iza zadnjeg karaktera u fajlu (dakle, došetaš do EOF, pa šaraj), stvar radi apsolutno normalno. Da nije tako, DOS (konkretno mislim na FAT organizaciju diska) ne bi bio ono što jeste (nemojte reći baš "deep shit"). Inače, u pitanju nije nikakva "prljava" metoda. Jedino što je ovde prljavo je štos o kome pričam - dozvoljeno je pisa- ti ljubavnih pričica iza kraja "normalnog" fajla, a da se Vaša žena (ili vaša devojka) ne naljuti. (; (:niklaus:)
pascal.322 snemcev, -> #321, niklaus
>> Bez obzira da li fajl otvaraš za "append"-ovanje (upis _iza_ kraja >> fajla) ili za (klasični) upis, ali iza zadnjeg karaktera u fajlu >> (dakle, došetaš do EOF, pa šaraj), stvar radi apsolutno normalno. >> Inače, u pitanju nije nikakva "prljava" metoda. Da, ali šta se pri tome dešava sa dužinom fajla i to onim podatkom o dužini koji je zapisan u direktorijumu? Ako se on promeni, bilo koji antivirus program koji ima mogućnost praćenja promene izvršnih datoteka će se pobuniti. Mislim da bi bilo mnogo bolje ovo izbeći.
pascal.323 dejanr, -> #322, snemcev
>> Da, ali šta se pri tome dešava sa dužinom fajla i to onim podatkom o >> dužini koji je zapisan u direktorijumu? Promeni se dužina, naravno. Sve to DOS sam sređuje, to je regularan način za produženje fajla. >> Ako se on promeni, bilo koji antivirus program koji ima mogućnost >> praćenja promene izvršnih datoteka će se pobuniti. Mislim da bi >> bilo mnogo bolje ovo izbeći. Svaki antivirus program prati promenu dužine datoteka, i svakako će se pobuniti. No, iole bolji antivirus program prati i promenu checksuma datoteka, pa će se pobuniti i na bilo kakvu promenu bilo kog EXE fajla. Pošto ovde diskutujemo baš o promenama u EXE fajlu, bojim se da se takav sukob sa antivirus programima ne može izbeći. Posle svega, i dalje ne vidim koji je argument u prilog upisu nekog statusa na kraj (tj. iza kraja) programa u odnosu na upis negde u samom programu, dakle u predviđeni prostor, bez promene dužine fajla. Moguća su oba metoda, kao što smo videli, dakle imalo bi smisla prodiskutovati o tome koji je pod kakvim okolnostima bolji.
pascal.324 vitez.koja, -> #319, niklaus
#=> (:> Ne, nije. Ja probao, ne radi (tj. mogu da ti dam #=> .exe fajl (:> koji kad mu dodaš 4000 bajtova kaže "bad #=> format", a kad mu (:> dodaš još samo 13 potpuno zaglupi #=> računar). #=> #=> E, nije ni to. #=> Sve programe koje sam (za pare) radio imaju zaštitu, #=> zasnovanu na ovom sistemu... Nijedan ne puca (barem ne #=> zbog "repa"). (; Biće da si upisivao _preko_ zadnjeg #=> karaktera u fajlu. Eh, "ni jedan ne puca". Nije događaj kad pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa. Na žalost, ja ne mogu da argumentujem svoju tvrdnju, mogu samo još jednom da je iznesem. Za dodavanje sam koristio dosov "copy /b", tako da poslednji karakter u fajlu nije prepisan. U međuvremenu problem sam rešio tako što sam taj blok ugradio u kod na "programski" način, a onih 13 dodatnih karaktera sam dodao bez problema. Stari izvršni fajl, kao ni sors kod koga se problem manifestovao (naravno) nemam, davno je zamenjen ovim novim.
pascal.326 snemcev, -> #323, dejanr
>> Svaki antivirus program prati promenu dužine datoteka, i svakako će >> se pobuniti. No, iole bolji antivirus program prati i promenu >> checksuma datoteka, pa će se pobuniti i na bilo kakvu promenu bilo >> kog EXE fajla. Apsolutno saglasan. >> Pošto ovde diskutujemo baš o promenama u EXE fajlu, bojim se da se >> takav sukob sa antivirus programima ne može izbeći. Mislim da može. Šta ako ne otvoriš datoteku, već nađeš poslednji bajt koji pripada datoteci u poslednjem klasteru iste, pa narediš pisanje po sledećih 10 bajtova. Tada Dos ne menja podatak o dužini, a tako zapisanim podacima se bez problema može pristupiti. Jeste da je ovo direktno pisanje po disku, ali ko još ima rezidentan vshield? ;) Btw, i to se može izbeći ako se zahteva da instalacija programa počne boot-om sa diskete.
pascal.328 niklaus, -> #324, vitez.koja
(:> Na žalost, ja ne mogu da argumentujem svoju tvrdnju, mogu (:> samo još jednom da je iznesem. Za dodavanje sam koristio (:> dosov "copy /b", tako da poslednji karakter u fajlu nije (:> prepisan. U međuvremenu problem sam rešio tako što sam taj (:> blok Biće da DOSov "copy /b" ne čisti svu prljavštinu koji po prirodi stvari za sobom ostavlja upis iza kraja EXEa. Dakle, pošto je DOS misterija laicima, a nas programere ne oduše- vljava taj poziv da jurcamo bagove po jedno OSu, preostaje nam da koristimo naše Ce i Paskale i da se zlobno smešimo... <<; (:niklaus:)
pascal.327 niklaus, -> #323, dejanr
(:> Posle svega, i dalje ne vidim koji je argument u prilog upisu (:> nekog statusa na kraj (tj. iza kraja) programa u odnosu na (:> upis negde u samom programu, dakle u predviđeni prostor, bez (:> promene dužine fajla. Moguća su oba metoda, kao što smo (:> videli, dakle imalo bi smisla prodiskutovati o tome koji je (:> pod kakvim okolnostima bolji. E, da! Dakle, koliko sam (ne)upućen, od svih antivirus programa na domaćem "tržištu" sa čeksumom i ostavljanjem odgovarajućih lista čeksumova za svaki od ispitanih fajlova se bavi samo onaj Central Point-ov AntiVirus (CPAV). Mi, tačnije velika većina nas, koristi McAfee-ove produkte (sken,klin), kod kojih stvar (koliko ja znam - zna li tkogod detalje) ne funkcioniše na opisani, po meni solidan, ali ne "ultimate" izbor. Sa druge strane, dejane, upisivanje u fajl bez promene dužine dotičnog, opet može upasti CPAVu (i sličnim) u oko, promeniti čeksum, i napraviti uzbunu. Možda ovako - UPUTSTVO za upoterebu našeg (bilo kojeg) programa: "Potrebno je isključiti sve anit-virus programe, jer usporavaju rad (našeg) programa!" (:niklaus:)
pascal.329 jasicp,
Moze li neko na brzinu napisati koje su razlike izmedju Turbo Pascala 6.0 i Turbo Pascala 7.0 ?
pascal.330 vvelisavljev, -> #329, jasicp
- 7.0 ima sintaksno farbanje programa, (ono ključne reči jednom bojom, stringovi drugom, ...) :) - 7.0 ima Turbo Vision 2.0 funkcije - poneki nov svič za kompajliranje - zauzima duplo više prostora na disku - brzina kompajliranja je i dalje OK - nema značajnih promena u brzini kompajliranja i u dužini koda - što se tiče brzine koda ne znam :(
pascal.331 eagle, -> #330, vvelisavljev
> - 7.0 ima Turbo Vision 2.0 funkcije Po čemu se razlikuje od prve verzije (iz TP 6.0) ?
pascal.332 vvelisavljev, -> #331, eagle
> Po čemu se razlikuje od prve verzije (iz TP 6.0) ? Ne znam, još ne plivam u objektnim vodama. :) Da li može neko da preporuči neku knjigu? Jel neko čitao onu elektrosnku knjigu TPRBOOK sa Sezama?
pascal.333 ndragan, -> #312, dejanr
/ k'o da ga je napao neki loše pisan virus. Za kijavicu ne bih rekao da ima takvog uzročnika. Drži se već koju stotinu hiljada godina, preživljava sve promene OS, i redovno izbacuje nove verzije, sve iste do istije. Kihalica mi se sviđa, nego sam u jednoj poruci našao loš prevod prideva sa muškog na ženski rod :)
pascal.334 dzakic, -> #330, vvelisavljev
Dodaj tu i - novie naredbe za kontrolu cikličnih struktura: break i continue; - null-terminated stringovi kao u C-u (pchar).
pascal.336 andrejt,
Zbog malih problema postalo mi je potrebno da znam sl. stvari: 1. - Kako PKZIP pakuje sa sifrom 2. - Da li moze da se napravi program koji je skida 3. - Kako bi takav program izgledao Pa, ako neko zna nesto od ovoga neka kaze i drugima.
pascal.337 dragisha, -> #336, andrejt
-> 1. - Kako PKZIP pakuje sa sifrom Pogledaj appnote.txt koji stiže sa distribucionim .EXE. -> 2. - Da li moze da se napravi program koji je skida Vjerovatno. Onaj konkurs se tiho završio, možda je neko i uspio. Ja imam sors tog šifrovanja, a i sam imam nekoliko .ZIP kojima sam zaboravio šifru. Ako želiš da se bakćeš s time... -> 3. - Kako bi takav program izgledao Ehhh:) Možda bi ličio na ono što je objavljeno u oct Računarima, pod uslovom da posjeduješ neki od tih fajlova u original formi.
pascal.338 bulaja,
**** new file **** R:\IBMPC\BBS\*.* ---------------------- tridv300 zip 150608 TriDoor v3.00, kreiranje BBS door-ova u Turbo Pascal-u Triumph Software's TriDoor v3.00 Create on-line doors quickly and easily in Borland Turbo Pascal 5.5, 6.0 and 7.0. Full communications support, easily adapted for use with any BBS door support file, built-in support for PCBOARD.SYS and DORINFO1.DEF. Many nice built-in features such as statusbar, chat-mode and complete user time handling routines. This is the BEST software of it's kind available on the market today!
pascal.339 predragd, -> #330, vvelisavljev
> - 7.0 ima sintaksno farbanje programa, (ono ključne reči > jednom bojom, stringovi drugom, ...) :) Zaboravio si ono najvažnije, DPMI. Peđa.
pascal.340 predragd, -> #332, vvelisavljev
> Jel neko čitao onu elektrosnku knjigu TPRBOOK sa Sezama? Moje mišljenje je da ova knjiga nije ništa posebno. Ono što nije opisano u knjizi (o TV) koja stiže uz TP 6.0 nije ni ovde opisano. Peđa.
pascal.341 jasicp, -> #338, bulaja
> tridv300 zip 150608 TriDoor v3.00, kreiranje BBS door-ova u Turbo Pascal-u Sta su to door-ovi na BBS-u ? Ne racunam ulazna vrata BIGZ-a, na primer.
pascal.342 dejanr, -> #341, jasicp
>> Sta su to door-ovi na BBS-u ? Door je neka vrsta eksternog programa koji se poziva iz BBS softvera. Procedura je obično sledeća - glavni BBS program se ukloni iz memorije, startuje se door, on preuzme COM port, radi dok korisnik želi da radi sa njim (ili dok mu ne istekne neka od kvota) i tada se door opet uklanja iz memorije da bi osnovni BBS program nastavio sa opsluživanjem korisnika. Većina door-ova radi sa svim važnijim BBS programima, a od posebnih uslova često se zahteva instaliran fosil drajver. Imaš više door-ova u direktorijumu BBS.
pascal.343 jasicp, -> #338, bulaja
> tridv300 zip 150608 TriDoor v3.00, kreiranje BBS door-ova u Turbo Pascal-u Sta su to door-ovi na BBS-u ? Ne racunam ulazna vrata BIGZ-a, na primer.
pascal.344 rvpuzovic,
Kako da na PC-jevom zvucniku "odsviram" fajl, koji sam uzorkovao AD konvertorom (8-mo bitni).
pascal.345 paki,
U programu, zavisno od vrednosti neke promenljive, treba da pozovem određenu funkciju. Trenutno to izgleda otprilike ovako: case Parametar of CONST1: ... t:=Funkc1; ... CONST2: ... t:=Funkc2; ... i tako više puta (parče koda pre i posle 't:=...' je uvek isto). Pošto mogućih vrednosti ima više od 50, nepraktično je sve to raditi CASE naredbom. Palo mi je na pamet da koristim niz funkcija, ali, iako pomaže, ne rešava u potpunosti problem - opet moram da imam nešto tipa: Funkc[CONST1]:=Funkc1; Funkc[CONST2]:=Funkc2; čeleo bih da potpuno eliminišem ovo, tj. da direktno pišem Funkc[CONST1] (...) : word; Funkc[CONST2] (...) : word; Da li je nešto ovako moguće? Ako nije, kako bi se moglo simulirati?
pascal.346 eagle, -> #345, paki
> U programu, zavisno od vrednosti neke promenljive, treba da > pozovem određenu funkciju. > FunkcŠCONST1Ć (...) : word; > FunkcŠCONST2Ć (...) : word; > Da li je nešto ovako moguće? Ako nije, kako bi se moglo > simulirati? Možeš da pamtiš u nekom nizu pokazivače na te funkcije. Dakle, jednostavno napišeš tih pedesetak funkcija, dodaš im zbog ovakvog pozivanja po jedno far iza zaglavlja, i njihove adrese smestiš u taj niz. Evo, nekako sam uspeo da napišem jedan mali primer, članovi niza su funkcije kvadrat i kub. Ako hoćeš funkcije sa različitim brojem parametara, ne znam kako bi drugačije sem case naredbom. function kvadrat(x:byte):byte; far; begin kvadrat:=x*x; end; function kub(x:byte):byte; far; begin kub:=x*x*x; end; const pom:arrayŠ1..2Ć of pointer=(čkvadrat,čkub); var funkc:arrayŠ1..2Ć of function(x:byte):byte absolute pom; begin writeln( funkcŠ1Ć(3) ); writeln( funkcŠ2Ć(3) ); end.
pascal.347 kriss,
Zanima me da li u .pas program mogu da se 'ulinkuju' biblioteke? Naime, ako postoji dosta eksternih procedura, da li je moguće da se sve 'spakuju' u jednu biblioteku koja će se kasnije priključiti programu, znaši nešto tipa š$L trtmrt.libć umesto š$L blabla1.obj, blabla2.obj ... ć Sorry na YUSCII-ju i nadam se da je neko shvatio o čemy se radi :)
pascal.348 pedjak, -> #347, kriss
> Zanima me da li u .pas program mogu da se 'ulinkuju' biblioteke? > Naime, ako postoji dosta eksternih procedura, da li je moguće da > se sve 'spakuju' u jednu biblioteku koja će se kasnije Ne može.
pascal.349 niklaus, -> #348, pedjak
(:>> Zanima me da li u .pas program mogu da se 'ulinkuju' biblioteke? (:>> Naime, ako postoji dosta eksternih procedura, da li je moguće da (:>> se sve 'spakuju' u jednu biblioteku koja će se kasnije (:> (:> Ne može. Zašto ne, meni zvuči logično... Mada nemojte me držati za zna se šta, jer stvarno nisam probao. Stvarno, kriss, šta ti fali da imaš $L liniju za svaki od .OBJ fajlova. Kratko uputstvo za krissa: COPY 1.OBJ+2.OBJ+..+n.OBJ SKUP.LIB Sa druge strane, argument protiv (odn. da TP nije u stanju da prihvati .LIB, kao zdudane .OBJ fajlove) bio mogao biti taj da TP nema "inteligentni" (izem ti tak'u inteligenciju) linker. (:niklaus:)
pascal.350 kriss, -> #349, niklaus
˙˙ Zašto ne, meni zvuči logično... Mada nemojte me držati za zna ˙˙ se šta, jer stvarno nisam probao. Stvarno, kriss, šta ti fali ˙˙ da imaš $L liniju za svaki od .OBJ fajlova. Pa recimo estetika i tendencija ka gubljenju u slučaju neke greške :) Dakle, stvar je u tome da imam nameru da u neki veeeliki program ubacim mali milion asemblerskih rutinica koje vrše posao brzo i zauzimaju malo memorije: recimo da želim da se tu nalaze programčići za gašenje kursora, njegovu promenu od veličine do oblika (polako, samo ideje :), zatim neke stvari sa ekranom itd. Zamisli kakvo bi to zaglavlje bilo: š$L nocursor,cursor1,cursor2,...,cursorn,scrsave,...ć i to recimo u 7-8 redova! (dobro, za sada još ne ali ... :))) ˙˙ Kratko uputstvo za krissa: COPY 1.OBJ+2.OBJ+..+n.OBJ SKUP.LIB Ma sve je to OK i sa jednim TLIB +1.obj +2.obj +... skup.lib što mi je i bila zamisao u početku :) A i nekako mi deluje sigurnije, nisam siguran da baš može da se napravi biblioteka sa jednim copy :) No, možda još ne znam sve cake :) ˙˙ Sa druge strane, argument protiv (odn. da TP nije u stanju da ˙˙ prihvati .LIB, kao zdudane .OBJ fajlove) bio mogao biti taj da ˙˙ TP nema "inteligentni" (izem ti tak'u inteligenciju) linker. E to baš i mene čudi ... ajd što ne može da pravi .OBJ-e, ali ni da ulinkuje biblioteke?
pascal.351 uobradovic,
Cao !Imam malo znanje iz pascala , nije da sam pocetnik,ali... Koju mi knjigu preporucujete da kupim i gde,a iz koje se moze dosta nauciti Pascal - ako ne i ceo. Unapred hvala ! uobradovic :)
pascal.352 djelovic, -> #351, uobradovic
> Cao !Imam malo znanje iz pascala , nije da sam pocetnik,ali... > Koju mi knjigu preporucujete da kupim i gde,a iz koje se moze dosta nauciti > Pascal - ako ne i ceo. Preporučujetim ti neki od Dejranovih umetaka, od kojih jedan imaš u INFO direktorijumu, a ostale (koji se bave *Turbo* Paskalom) potraži po ranijim "Računarima". Mislim da će ti ovo biti po meri pošto nisi početnik.
pascal.353 niklaus, -> #350, kriss
(:> E to baš i mene čudi ... ajd što ne može da pravi .OBJ-e, ali ni (:> da ulinkuje biblioteke? Nema ti druge... Probaj & referiši... (: Probaj i Turbo Linker i COPY /B, pa ako ima razlika, obavezno reci, da ne budem(o) u zabludi. (:niklaus:)
pascal.354 uobradovic,
Cujte !Uzeo sam vodic Pascala kao sto si rekao,ali necu to.Hocu cist Turbo Pascal,bez prelaska sa bejzika ili nekog drugog programskog jezika. Unapred hvala uobradovic :)
pascal.355 vitez.koja, -> #354, uobradovic
#=> Hocu cist Turbo Pascal Onda uzmi "Turbo Pascal 6: the complete reference". žini mi se da postoji i u SH prevodu.
pascal.356 vvelisavljev,
Primetio sam da u programima imam gomilu istih procedura koje rade sa različitim tipovima podataka (procedure za unos). Da li objektno programiranje omogućava da ja imam jednu proceduru za unos koja će da obrađuje sve moje podatke. Bio bih jako zahvalan ako bi neko ostavio neki primerčić (ako je moguće naravno).
pascal.357 kriss, -> #353, niklaus
˙˙ (:> E to baš i mene čudi ... ajd što ne može da pravi .OBJ-e, ˙˙ ali ni (:> da ulinkuje biblioteke? ˙˙ ˙˙ Nema ti druge... Probaj & referiši... (: ˙˙ Probaj i Turbo Linker i COPY /B, pa ako ima razlika, obavezno ˙˙ reci, da ne budem(o) u zabludi. Ok, probaću sve što mi padne napamet - da .lib preimenujem u .obj, ba obj-e spojim sa copy /b pa da probam da ih promuvam u TP, znači sve srpske metode ;) žim budem imao i malo više vremena - eto izveštaja ovdi :)
pascal.359 d.petrovic,
Rec je o RA 2.00 Zna li neko kako se koriste indeksi za RA 2.00? Fajl USERS.BBS sadrzi sve podatke o korisniku, osim njega postoje i: USERSIDX.BBS i USERSXI.BBS i imaju luuudo zabavnu strukturu ;)))) ===================================== USERSIDXrecord = record NameCRC32, HandleCRC32 : LongInt; end; USERSrecord = record Name : MSGTOIDXrecord; š ovo izostavljeno je valjda nebitno, ima gomila podataka ć end; USERSXIrecord = record FreeSpace : ArrayŠ1..200Ć of Byte; end; ===================================== ocigledno je da su ova dva fajla indeksi, neznam cemu bi inace sluzili ni kako bi inace indeksirao bazu korisnika. Zar mu je taj CRC (ako je stvarno CRC ;)) ) koji koristi toiko pouzdan (???!!!) da se ne moze desiti da pera mikic i mika peric imaju isti broj?
pascal.358 d.petrovic, -> #355, vitez.koja
Ă> Onda uzmi "Turbo Pascal 6: the complete reference". žini mi se da Ă> postoji i u SH prevodu. a? di si to vid'o? koliko mu njemackih valuta to dodje?
pascal.360 uobradovic,
Hi Deda mi ide za jedno desetak dana u Nemacku,koje casopise da mu trazim da mi kupi.Podrazumaju se neki dobri. Ako ima jos nesto korisno da se kupi recite mi,ali da nije previse skupo. Pozdrav Uros :)
pascal.361 marzi, -> #351, uobradovic
═> Cao !Imam malo znanje iz pascala , nije da sam pocetnik,ali... ═> Koju mi knjigu preporucujete da kupim i gde,a iz koje se moze dosta ═> nauciti Pascal - ako ne i ceo. Ja sam bio odgovorio na slicnu poruku (nesecam se kome) sa razlikom sto je bio u pitanju pocetnik. Imas u INFO direktorijumu fajl BAS2PAS.ZIP i predlazem ti da njega skines a ima jedna dobra knjiga koju imam a svakako ti je preporucujem a to je 'PASCAL Users Manual and Report' ili kako pise u prevodu 'PASCAL PRIRUCNIK' od Niklaus Wirth-a. Pozdrav, Marko.
pascal.362 uobradovic,
Cao ! Pitanje je sledece : - Koje su prednosti Turbo Pascala u odnosu na Turbo Basic. NAPOMENA : Nije za mene,za druga je !!!!!!!! Hvala Uros :)
pascal.363 peca.st, -> #359, d.petrovic
!-> Zar mu je taj CRC (ako je stvarno CRC ;)) ) koji koristi toiko !-> pouzdan (???!!!) da se ne moze desiti da pera mikic i mika peric !-> imaju isti broj? Raspravu o prednostima i manama CRCa imaš u temi algoritmi, vođena je do pre petnestak dana... Peđa.
pascal.364 uobradovic,
Cao ! Molim vas da odgovorite na sledece pitanje sto je pre moguce - Koja je prednost Turbo Pascala u odnosu na Turbo Basic ? Napomena ! Nije za mene, za druga je (kladio se); Hvala Uros :)
pascal.365 m.hristodulo, -> #358, d.petrovic
>> a? di si to vid'o? koliko mu njemackih valuta to >> dodje? Izdanje Mikro Knjige. Manje od 10 DEM.
pascal.366 dejanr, -> #362, uobradovic
>> - Koje su prednosti Turbo Pascala u odnosu na Turbo Basic. Uh, vrlo je teško odgovoriti na ovo pitanje. Pre svega, postojanje oba paketa je sumnjivo. Turbo Basic se "ne pravi" već nekoliko godina, Borland je vratio licencu originalnim autorima i program se prodaje (ako se uopšte prodaje) pod drugim imenom. Turbo Pascal i dalje postoji, kao jeftinije rešenje za one koji amaterski programiraju na paskalu. Za profesionalnu primenu zamenjen je paketom Borland Pascal with Objects, trenutno je i dalje aktuelna verzija 7.0. Pitanje prednosti Turbo Pascala u odnosu na Turbo Basic je u suštini pitanje prednosti paskala nad bejzikom (obe implementacije su sasvim pristojne). U osnovi je prednost veća koncepcijska doslednost - paskal je u startu zamišljen kao dobro strukturiran jezik, zapravo jezik na kome će se upoznavati tajne (tadašnje) kompjuterske nauke. Bejzik je zamišljen kao mali interaktivni jezik, a docnije je dobijao razne elemente modernijeg programiranja, ali je to malo po malo "krpljeno" na njega, tako da mnoga rešenja nisu dosledna, iste stvari mogu da se rade na razne načine itd. Mislim da za kontakt s programiranjem treba preporučiti paskal, a ne bejzik. Za komercijalno programiranje verovatno nisu posebno pogodni ni jedan ni drugi, ali mislim da je Turbo Pascal (odnosno Borland Pascal) pogodniji.
pascal.367 d.petrovic, -> #363, peca.st
Ă> Raspravu o prednostima i manama CRCa imaš u temi algoritmi, Ă> vođena je do pre petnestak dana... Grrrrrrrr, ma pitao sam nešto sasvim drugo, ovo sam samo napomenuo. Šta ga ja znam: ja sam nov u paskalu, možda je to neki standardan način indeksiranja nekim standardnim CRC-om za koji ja u životu nisam čuo pa da ne izmišljam toplu vodu i pravim svoje indekse pored već postojećih. Osim toga, to mi treba za door za remote održavanje BBS-a, da mogu brzo i efikasno da promenim neke podatke o korisniku ili konjferenciji. To mu opet dodje na to da bih morao pri svakom ulasku u door da reindeksiram što mu onda izlazi da mi je bolje da čačkam po bazi brez indeksa jerbo je velika verovatnoća da u tooku jednog poziva jednom udjem u door da bih izvršio (pogađaš ? ;) ) 'jednu' inkriminisanu radnju.
pascal.368 dekiper, -> #358, d.petrovic
> a? di si to vid'o? koliko mu njemackih valuta to dodje? E, imaš je u CET-u i to verzija na Srpskom za 20 DM :) Pozdrav, Deki
pascal.369 dr.grba, -> #365, m.hristodulo
>> Izdanje Mikro Knjige. Manje od 10 DEM. Rekao bih da je malo skuplje.
pascal.370 uobradovic,
Cao ! Deda mi ide za jedno desetak dana u Nemacku.Treba mi spisak dobrih casopisa koje bi mu trazio da mi kupi. Ako ima jos nesto pametno slobodno reciteů.To je bilo 1. pitanje ,a sada drugo.Na kojoj frekvenciji se nalazi emisija BAJT92 ,u koliko sati i kojim danom. Puno hvala Uros
pascal.371 ognjen, -> #362, uobradovic
)-> - Koje su prednosti Turbo Pascala u odnosu na Turbo Basic. )-> NAPOMENA : Nije za mene,za druga je !!!!!!!! Pa, jedna od mana TBa je što na početak svakog EXE fajla stavi gomilu kavih "kontrolnih" karaktera (oko 50 Kb) tako da će ti program od jedne jedine linije (npr. CLS) zauzimati oko 50 Kb, a program od oko hiljadu linija tek koji kilobajt više... Turbo Basic kao sâm program nema mnogo mana (možda ni jednu izizev već navedene), ali koncepcija Basica (bilo kog - GW, Q i sl.) je loša (u odnosu na Pascal). Zašto? Pa, kao prvo, kada startuješ neki Basic program on se učitava liniju po liniju, tj., posle svake učitane linije (ili bolje reći instrukcije) se izvršava ta linija, pa onda sledeća, itd. Dok se u Pascalu ceo program učitava u memoriju, što prouzrokuje višestruko brže izvršavanje programa... U nekim slučajevima i do 1000 (slovima: hiljadu) puta! Na primer, ako napraviš (ne baš smislen) program, koji na ekranu crta tačkice na slučajno odabranim koordinatam, sve dok ne ispuni ceo ekran, u pascalu će se to izvršiti u roku od 3-4 sec. dok u basicu to traje čitavu večnost (oko 7-8 min!)! Neću mnogo da davim sa prednostima pascala nad basicom, glavnu sam naveo, ako te baš mnogo zanimaju, nabavi umetak iz prtprošlog broja računara ("Moja škola PASCALa") ili skini sa sezama fajl BAS2PAS.ZIP (iliti kako preći sa BASICa na PASCAL). Pozdravi druga, i reci mu da mu predlažem da pređe na Pascal. Pozred svega, pascal programi su (po pravilu) mnogo pregledniji, i nemaju zamršene GOTO "petlje" koje estetski uništavaju program. Pozdrav, Ogi...
pascal.372 a.kircanski, -> #371, ognjen
_-=> i nemaju zamršene GOTO "petlje" koje estetski uništavaju _-=> program. Pa, ako si bejzikaš i prelaziš na paskal, onda ćeš koristiti label-e, isto ti se 'vata. :)
pascal.373 lucas,
Imam mali problem, počeo sam da radim mali programčić u turbo pascalu v6.0, da budem precizniji u turbo viziji, i sve ide ok ali ne mogu da ga nateram (zapravo neznam) da mi pokaže vreme (Hr:Min) u desnom gornjem uglu gde sam mu postavio meni liniju, jer on ne dozvoljava ništa osim novi padajućih menija. Ako neko zna .... p.s. Možda nisam bio jasan pa ako neko želi da pomogne detaljnjije ću opisati šta sam radio i šta hoću.
pascal.374 dvesic, -> #373, lucas
>> poceo sam da radim mali programcic u turbo pascalu v6.0, da >> budem precizniji u turbo viziji, i sve ide ok ali ne mogu da >> ga nateram (zapravo neznam) da mi pokaze vreme (Hr:Min) u >> desnom gornjem uglu gde sam mu postavio Pa sad postoje dva radikalnija resenja : - Pogledaj TVRDEMO.PAS; u njemu ti je dat primer koriscenja sata. Samo okvirna ideja : organizuj glavnu petlju koja bira opcije menija tako da trenucima praznog hoda (Idle) ispisuje sat u gornjem desnom uglu. Nije bas trivijalno, al' se da izvesti. - Preko ASM direktive ubaci mali programcic koji preuzima interapt 9h i ispisuje stalno vreme. Jedan takav programcic (istina, ne sa tom namerom :) sam poslao pre dva - tri dana u PC.PROG (Clipper) - Ako bas nista od ovoga ne uspes da uradis, mail write dvesic pa cemo vec nesto smisliti Pozdrav, Dejan.
pascal.375 eagle, -> #373, lucas
> Imam mali problem, > počeo sam da radim mali programčić u turbo pascalu v6.0, da > budem precizniji u turbo viziji, i sve ide ok ali ne mogu da ga > nateram (zapravo neznam) da mi pokaže vreme (Hr:Min) u desnom > gornjem uglu gde sam mu postavio meni liniju, jer on ne > dozvoljava ništa osim novi padajućih menija. Da, ako hoćeš da nešto ispišeš u redu u kom su meniji ili statusline mora se ići ubadanjem u desktop sa writestr i sličnim metodima. Da ne tupim, imaš primer (u stvari kompletan unit za satić i free heap) u tvdemosĐgadgets.pas, a kako se koristi možeš videti u tvdemosĐtvdemo.pas programu. Ukratko: staviš inicijalizaciju negde na početak programa, a u IDLE ubaciš pozive update metoda. Idle se poziva od strane tapplication.handleevent svaki put kad se ne desi ništa, tj. kada getevent prijavi EvNothing.
pascal.376 .bale., -> #370, uobradovic
> reciteů.To je bilo 1. pitanje ,a sada drugo.Na kojoj frekvenciji se > nalazi emisija BAJT92 ,u koliko sati i kojim danom. žetvrtkom u 18:30 na 92.5 MHz.
pascal.378 pedjak, -> #374, dvesic
> - Preko ASM direktive ubaci mali programcic koji preuzima > interapt 9h i ispisuje stalno vreme. Jedan takav programcic -- 8h.
pascal.377 pedjak, -> #372, a.kircanski
> Pa, ako si bejzikaš i prelaziš na paskal, onda ćeš koristiti > label-e, isto ti se 'vata. :) Ne, nemoj koristiti labele, trudi se da promeniš način razmišljanja.
pascal.379 dr.grba, -> #371, ognjen
>> sl.) je loša (u odnosu na Pascal). Zašto? Pa, kao prvo, kada >> startuješ neki Basic program on se učitava liniju po liniju, tj., >> posle svake učitane linije (ili bolje reći instrukcije) se >> izvršava ta linija, pa onda sledeća, itd. Dok se u Pascalu ceo >> program učitava u memoriju, što prouzrokuje višestruko brže Ti govoriš o Basic interpreterima, a ovde je reč o Basic kompajlerima.
pascal.380 a.kircanski, -> #377, pedjak
_-=> Ne, nemoj koristiti labele, trudi se da promeniš način _-=> razmišljanja. Nisam rekao da koristim label-e.. nikad nisam koristio basic, i zato mi ni ne pada na pamet da radim to, čak ni sintaksu ne znam :)))
pascal.381 dvesic, -> #378, pedjak
>> 8h. U pravu su. Hvala i izvinite zbog dezinformacije. Pozdrav, Dejan.
pascal.382 paki, -> #372, a.kircanski
­> Pa, ako si bejzikaš i prelaziš na paskal, onda ćeš koristiti ­> label-e, isto ti se 'vata. :) Ne vredi da prelaziš na Paskal ako ćeš da koristiš labele.
pascal.383 janko, -> #371, ognjen
> Turbo Basic kao sâm program nema mnogo mana (možda ni > jednu izizev već navedene), ali koncepcija Basica (bilo > kog - GW, Q i sl.) je loša (u odnosu na Pascal). Zašto? > Pa, kao prvo, kada startuješ neki Basic program on se > učitava liniju po liniju, tj., posle svake učitane > linije (ili bolje reći instrukcije) se izvršava ta > linija, pa onda sledeća, itd. Dok se u Pascalu ceo > program učitava u memoriju, što prouzrokuje > višestruko brže izvršavanje programa... U nekim > slučajevima i do 1000 (slovima: Turbo Bejzik je kompajler, pa ne postoji baš klasična interpretacija "linije po linije." Dosta je brz. Zar Kju bejzik takođe nije kompajler? > Pozred svega, pascal programi su (po pravilu) mnogo > pregledniji, i nemaju zamršene GOTO "petlje" koje estetski > uništavaju program. Turbo Bejzik ima naprednije kontrolne strukture, uključujući procedure i funkcije. Program na TB može da izgleda lepše nego na Paskalu, jer može da bude znatno kraći. Izbor jezika, odavno pričam, treba da zavisi od primene. TB je za učenje programiranja (uz uputstva, ili uz pomoć nekog ko zna) po meni, vrlo dobar. Lično sam ga "otkrio" relativno skoro, kada sam hteo da brata naučim elementarnom programiranju. Jedina sitna mana je slab "trejs mod" tj. TP lepše izvršava liniju po liniju nego što to ume TB (a baš mi je tako nešto trebalo). > Pa, jedna od mana TBa je što na početak svakog EXE fajla > stavi gomilu kavih "kontrolnih" karaktera (oko 50 Kb) > tako da će ti program od jedne jedine linije (npr. CLS) > zauzimati oko 50 Kb, a program od oko hiljadu linija tek > koji kilobajt više... Nije reč o kontrolnim karakterima, već o ran tajm kodu.
pascal.384 vita, -> #371, ognjen
EJJJJJJJJJJJJ LJUDI BASIC je BASIC...........a PASCAL je PASCAL... nebih da navodim nista dalje......nadam se da ste svi svesni ove cinjenice!! Vita
pascal.385 kriss,
Evo da vas pitam nešto: :) Koji pascal mi preporučujete za upotrebu? Treba da pravi uslovno 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži kod (posebno akcenat na kraći) ... Hvala :)
pascal.386 dejanr, -> #305, bole
>> Koji pascal mi preporučujete za upotrebu? Treba da pravi uslovno >> 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži kod (posebno >> akcenat na kraći) ... Hvala :) Nema mnogo izbora - ili uzmi Turbo Pascal 6.0 ili, ako hoćeš da radiš veće programe i pod Windows-om, Borland Pascal 7.0. Da, postoji valjda i Turbo Pascal 7.0, ali ga nisam video pa ne mogu da ga (ne)preporučujem.
pascal.387 lucas, -> #373, lucas
-> Imam mali problem, -> počeo sam da radim mali programčić u turbo pascalu v6.0, da budem p Problem je rešen, hvala eaglu i dvesicu koji su pomogli. Sada naravno imam novi problem koji bi trebao biti lakši ali .... naime treba da ili 1. Ispišem tekstualni string (npr."Pera") na statusnoj liniji skroz desno i d a to ne reaguje ni našta (miš ili taster) 2. Da napravim prazno mesto iza poslednjeg statusnog tastera (recimo 5 m esta) i da ta praznina opet ne reaguje ni na šta, a da na samoj desnoj strani stavi m novi statusni taster koji bi reagovao kao svaki drugi. Pozdrav LUCAS .... p.s. Unapred hvala svima koji mi žele pomoći. p.s.II. možda nisam bio jasan sa drugom molbom pa ću malo opširnije: recimo: Statusna linija izgleda ovako F1-Help F2-Open F3-Close F4-Info F5-Edit Pera ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Prazan prostor koji ne reaguje
pascal.388 d.petrovic, -> #386, dejanr
Ufff, zaboravio da stavim qute ;)) TP 7.0, prvi koji sam ikad koristio :), lepo farba ključne reči (kao BC 3.1) i radi slično kao TP 6.0. Ide na dve 1.2 diskete.
pascal.389 eagle, -> #380, a.kircanski
> Nisam rekao da koristim label-e.. nikad nisam koristio basic, > i zato mi ni ne pada na pamet da radim to, čak ni > sintaksu ne znam :))) Labele mogu biti i korisne, na primer za brzo iskakanje iz velikih petlji, kao break u C-u.
pascal.390 eagle, -> #387, lucas
> naime treba da ili > 1. Ispišem tekstualni string (npr."Pera") na statusnoj liniji > skroz desno i da to ne reaguje ni našta (miš ili taster) Postoji više načina. Prvi je istovetan ispisu sata u vrhu ekrana, ostala dva se svode na redefinisanje TStatusLine u npr. TMyStatusLine i naravno zamenom istih u InitStatusLine. Predviđeno je ispisivanje komentara u statusnoj liniji iza poslednjeg StatusItema, i taj komentar je odvojen vertikalnom crtom. Išlo bi otprilike ovako: function tmystatusline.hint(AhelpCtx: Word): String; begin hint:='Pera'; end; Ako statusnu liniju menjaš tokom izvršenja programa, gore ubaciš case AhelpCtx of...itd. Drugi način je upotrebljiv ako imaš samo jednu statusnu liniju u celom programu: procedure tmystatusline.Draw; var R:Trect; begin tstatusline.draw; writestr(74,0,'Pera',1); end; > 2. Da napravim prazno mesto iza poslednjeg statusnog tastera > (recimo 5 mesta) i da ta praznina opet ne reaguje ni na šta, a da na > samoj desnoj strani stavim novi statusni taster koji bi reagovao > kao svaki drugi. Ovo je nemoguće bez ozbiljnih zahvata na tstatusline.
pascal.392 kenza, -> #386, dejanr
(;> Da, postoji valjda i Turbo Pascal 7.0, ali ga nisam video pa (;> ne mogu da ga (ne)preporucujem. TP 7.0 je deo Borland Pascal-a 7.0. (Sestica je bolja ;)
pascal.393 vitez.koja, -> #385, kriss
#=> Koji pascal mi preporučujete za upotrebu? Treba da pravi #=> uslovno 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži #=> kod (posebno akcenat na kraći) ... Hvala :) Turbo Paskal, naravno. Ako ti ne trebaju ekstravagantne opcije koje nudi BP 7.0, prava stvar za tebe je TP 6.0. Pravi veoma kratak kod, posle njega me srce zaboli ;) kad pustim neki C program da se kompajlira.
pascal.394 spantic, -> #384, vita
> BASIC je BASIC...........a PASCAL je PASCAL... nebih da navodim nista > dalje......nadam se da ste svi svesni ove cinjenice!! Xm, koji BASIC i koji Pascal? :) Ako govorimo o Visual Basic-u isti je promenio moj tretman Basic-a.
pascal.395 janko, -> #386, dejanr
>>> 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži kod >>> (posebno akcenat na kraći) ... Hvala :) > Nema mnogo izbora - ili uzmi Turbo Pascal 6.0 ili, ako > hoćeš da radiš veće programe i pod Windows-om, Borland > Pascal 7.0. A šta beše sa onom firmom koja pravi bolje TP prevodioce od Borlanda? Sećam se _formule_ na reklami, ali me mrzi da jurim sad po časopisima... Znam da su skuplji od Borlanda, ali, čini mi se, kod je kraći, pa brži, pa može .OBJ (ne .obj ;) )... Zna li neko nešto više o tome (idealno: ima li program?)
pascal.396 lucas, -> #390, eagle
-> function tmystatusline.hint(AhelpCtx: Word): String; -> begin -> hint:='Pera'; -> end; Upalio je, Hvala. -> procedure tmystatusline.Draw; -> var R:Trect; -> begin -> tstatusline.draw; -> writestr(74,0,'Pera',1); -> end; I ovo je upalilo. Pozdrav LUCAS ....
pascal.397 kriss, -> #386, dejanr
˙˙>> Koji pascal mi preporučujete za upotrebu? Treba da pravi ˙˙>> uslovno 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži kod ˙˙>> (posebno akcenat na kraći) ... Hvala :) ˙˙ ˙˙ Nema mnogo izbora - ili uzmi Turbo Pascal 6.0 ili, ako hoćeš ˙˙ da radiš veće programe i pod Windows-om, Borland Pascal 7.0. (Da ne bude zabune bole - Deki se zbunio, ovo je replaj na moje pitanje :)
pascal.398 dtadic, -> #395, janko
>> A šta beše sa onom firmom koja pravi bolje TP prevodioce od >> Borlanda? Verovatno misliš na Stony Brook Pascal. Ima veću brzinu kompajliranja od TP-a, 100% kompatibilan sa njim, ima memorijske modele, pravi .OBJ fajlove... žini mi se da je o njemu svojevremeno bilo priče na Sezamu i da je zaključeno da ga niko nema u ovim krajevima.
pascal.399 dejanr, -> #395, janko
>> A šta beše sa onom firmom koja pravi bolje TP prevodioce od >> Borlanda? Sećam se _formule_ na reklami, ali me mrzi da jurim sad >> po časopisima... Znam da su skuplji od Borlanda, ali, čini mi >> se, kod je kraći, pa brži, pa može .OBJ (ne .obj ;) )... Stony Brook paskal? Video oglase, ali ko još oglasima veruje :) Svojevremeno je firma izrazila raspoloženje da pošalje primerak programa "Računarima" na test, ali upravo onda dođoše sankcije i... ništa. žisto sumnjam da će neko "na neviđeno" da kupi program, dakle, bojim se, ništa od neposrednih iskustava. Ostaje Turbo Pascal i Borland Pascal.
pascal.400 vita, -> #394, spantic
> Xm, koji BASIC i koji Pascal? :) Ako govorimo o Visual Basic > promenio moj tretman Basic-a. Svka cast Visual Basicu , ali ja pricam o ovim ostalim Basicima i Pascalima u Dosu!!! Jel iko ikada probo da radi 3d grafiku u Basicu??? nije??? Mislim da je stvar jasna i da dileme nema!!!! VitaK
pascal.401 djelovic, -> #400, vita
> Jel iko ikada probo da radi 3d grafiku u Basicu??? nije??? > > Mislim da je stvar jasna i da dileme nema!!!! Ne vidim zašto bi za 3D grafiku dobar Basic kompajler bio nešto lošiji nego neki Pascal kompajler? Basic je danas evoluirao do modernog, brzog i efikasnog jezika i ne vidim zašto postoji toliko predubeđenje da on a priori ne valja. BTW, što se tiče 3D animacije Bejzik bi tu mogao da bude isto toliko dobar kao i Pascal. Mada, ni jedan od ta dva jezika za tako nešto nije dovoljno dobar, čak se i C tu loše pokazuje. Ipak se neke osnovne rutine moraju napisati u asembleru :(.
pascal.402 vita, -> #401, djelovic
> Ne vidim zašto bi za 3D grafiku dobar Basic kompajler bio > neki Pascal kompajler? Basic je danas evoluirao do modernog, b > jezika i ne vidim zašto postoji toliko predubeđenje da on a pr Za neupuce│yow é Za neupucene Basic je N (n tezi beskonacnosti) sporiji od C-a ... u 3D grafici...a C je k puta (k tezi 10) sporiji od pascala!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Cisto da se zna!!! ...... tako da mi molim niko ne pominje Basic kao nesto u cemu moze da se pise noramlan software.. zato sto sam ja piso CAD u Basicu i znam koliko je bila ista stvar brza kad sam je napiso u C-u .... Vita
pascal.403 djelovic, -> #402, vita
> Za neupucene Basic je N (n tezi beskonacnosti) sporiji od C-a ... u 3D > grafici...a C je k puta (k tezi 10) sporiji od pascala!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! > Cisto da se zna!!! ...... tako da mi molim niko ne pominje Basic kao nesto > u cemu moze da se pise noramlan software.. zato sto sam ja piso CAD u > Basicu i znam koliko je bila ista stvar brza kad sam je napiso u C-u .... :) Prvo, ti si verovatno imao neki Basic kompajler, kao što je Turbo ili Quick Basic, a koji nije namenjen za profesionalnu upotrebu tako da mu brzina bude jaka strana. Na tržištu postoje i kompajleri namenjeni profesionalnim korisnicima koji daju rezultate sasvim približne najboljim C kompajlerima. Drugo, moja poruka se odnosila na programske jezike kao takve, a ne na konkretne implementacije. Paskal kao programski teško da bi se i danas primenjivao da Borland nije napravio Turbo Pascal koji je odlična *nadgradnja* Pascala. Jedina mana Basica u odnosu na Pascal jeste automatska deklaracija promenljivih koja se u modernim verzijama može po želi isključiti. Treće, C nije sporiji od Pascala već je brži. Ako i uzmemo da je to bio lapsus, tj. da si hteo da kažeš da je "Pascal sporiji od C-a", tvoja procena od deset puta (!) je totalno pogrešna. O onom "beskonačno" ne vredi ni pričati. I četvrto, tvoje poruke ne liče ni na šta. Pune su uzvičnika koje čitaocu ostavljaju utisak da mu se dereš u lice, da ne spominjemo da predstavljaju prave enciklopedije jezičkih anomalija. Iako nam je svima drago što nam se priključio još jedan dobar programer, tvoj stil pisanja čini razgovr sa tobom veoma napornim :(.
pascal.405 zolika, -> #393, vitez.koja
>>#=> Koji pascal mi preporučujete za upotrebu? Treba da pravi >>#=> uslovno 'komercijalne' programe, znači što kraći.brži >>#=> kod (posebno akcenat na kraći) ... Hvala :) Ne mogu da odolim... :-) Uzmi TopSpeed Modulu-2, i batali Paskale, to je preživljeno...
pascal.404 spantic, -> #400, vita
> Jel iko ikada probo da radi 3d grafiku u Basicu??? nije??? Kakve to veze ima? Za prikaz 3D grafike su ti neophodni algoritmi a implementacija zavisi samo od tebe.
pascal.406 vita, -> #403, djelovic
> predstavljaju prave enciklopedije jezičkih anomalija. Iako nam > drago što nam se priključio još jedan dobar programer, tvoj st > čini razgovr sa tobom veoma napornim :(. Pa nemoj da se vređamo. (tačka za promenu) :) Salim se ... nisam mislio nista ozbiljno! Ne zelim nisakim da ulazim u konflikt! Što se tiče mojih jezičkih anomalija, Svestan sam istih i trudim se koliko toliko da ih ispravim. (opet tačka) :) So, don't worry be happy :) > Prvo, ti si verovatno imao neki Basic kompajler, kao što j > Quick Basic, a koji nije namenjen za profesionalnu upotrebu ta > brzina bude jaka strana. Na tržištu postoje i kompajleri namen ####### Kom tržištu ??? Ja kad sam se bavio BASIC-om jurio sam neki TRUE BASIC (tako nekako) čuvši iz pete ruke da je to neki haos BASIC.. ok ako kazes da ih ima za prof. upotrebu, ali gde su ??? Koristio sam Microsoft Basic PROFESIONAL Dev. System 7.0... i pogodi sta...spor je ko puz..iako je solidno dobar. > Treće, C nije sporiji od Pascala već je brži. Ako i uzmemo > lapsus, tj. da si hteo da kažeš da je "Pascal sporiji od C-a", Ne, greska gusteru.. (ovo sa se tek salio i nemoj da se vređaš) Mislio sam ono i sto sam reko. Ja se inače bavim 3D grafikom i sl. stvarima na tom polju. Elem , isti algoritam za RAY TRACING u Pascalu i C-u se u C-u BUKVALNO izvrsavao 10 puta sporije! ... Ni ja nisam verovo! Mnogi ljudi mi nisu verovali, so ... morao sam da im demonstriram, ostali su bez daha. Ali nije to jedina stvar gde mi se pokazalo da je (Turbo) Pascal brzi od (Borland) C-a. Ima ih još. Vita P.S. Nemam običaj da pišem duge poruke, ali eto desilo se , so i'm very sorry! P.P.S. Što se tiče mog pravopisam , znam da je užasan i da nestavljam šćžč itd. tamo gde bih trebao, ali šta ću, vremenom će i to da se ispravi (ja sam nov ovde (tek nekih 7 dana))
pascal.407 .bale., -> #406, vita
> Ne, greska gusteru.. (ovo sa se tek salio i nemoj da se vređaš) > Mislio sam ono i sto sam reko. Ja se inače bavim 3D grafikom i sl. > stvarima na tom polju. Elem , isti algoritam za RAY TRACING u Pascalu > i C-u se u C-u BUKVALNO izvrsavao 10 puta sporije! ... Ni ja nisam > verovo! Dobro, bre, dokle? ;-) Totalno je besmisleno reći da je Pascal brži od C-a, isto kao i da je C brži od Pascal-a. To su programski jezici, a kompajleri koji ih implementiraju su nešto sasvim drugo. Moguće je napraviti (a ubeđen sam da su napravljeni i postoje) C kompajler koji neke programe prevodi tako loše da se oni izvršavaju 10 puta sporije od istih programa koje prevodi neki Pascal kompajler, kao i obrnuto (dakle, dva para primera). Veruj! :) Pozdrav, Bale
pascal.408 saricl,
Vec par dana razmisljam u koju conf da stavim ovaj problem, a posto imam TP v6.0 odlucio sam se za ovu. Hocu da napravim karticu sa PI/O cipom za PC.Doticna ce da koristi samo osam bitni prikljucak.Izmadju raznih cipova odlucio sam se za Z80-PI/O. Odgovara mi iz vise razloga a najaci je taj sto ih imam povecu kolicinu na lageru. Problem je u sledecem: Doticni PI/O radi na 2.5MHz a magistrala na 8MHz (ako je neko nabudzi i vise) Dakle procesor kada adresira cip ocekuje odziv real time odziv a cipu za tako nesto treba cetiri puta vise vremena.Zanima me dali je moguce softverski po adresiranju cipa zadati procesoru neku instrukciju da se vrti u mestu dok nedobije odziv od PI/O.Nesto kao wait ili sl. NARAVNO DOTICNA INSTRUKCIJA BI MORALA ZADRZATI SVE PODATKE NA MAGISTRALAMA ZA VREMA IZVRSAVANJA DOTICNE WAIT INSTRUKCIJE. Dakle prcesor adresira PI/O postavi zahtev za citanje i ceka odredjeni broj takt ciklusa a svo vreme su mu adrese i zahtevi za citanje postavljeni. Pre svega zanima me dali je to uopste moguce resiti softverski ili cu morati da pribegnem hard resenjima,mozeli to iz TP v6.0 ili mora neki drugi prog. jezik. Svaka ideja dobrodosla . P.S od literature imam TURBO PASKAL 6.0 OD STEPHENA O'BRIENA. SARICL.
pascal.409 ndragan, -> #371, ognjen
/ izizev već navedene), ali koncepcija Basica (bilo kog - GW, Q i / sl.) je loša (u odnosu na Pascal). Zašto? Pa, kao prvo, kada Ova priča nema veze sa odnosom bejzik-paskal, nego sa odnosom interpreter - kompajler. Turbo bejzik je bio kompajler kao i turbo paskal, prema tome nije to razlika. Razlika je u tome što su svi sadašnji bejzici poprilične budževine, prepuni istorije i stvari koje se više ne rade tako. Sam bog zna šta u sadašnjim bejzicima znači "Open #3", da li to poziva neko pravljenje FCBa, ili drške (hendl, georg fridrih), i koliko taj broj ima veze sa nekakvim sistemskim brojevima. Da ne spominjem koncepciju komon zona, koja se vuče još od prastarih fortran kompajlera itd. Jedini bejzik koji se meni i dan danas sviđa je GfA bejzik. Sa novostima koje su najavljene za poslednju verziju, to će zaista biti jezik tipa "kome uopšte treba C". Bar je tako na Atariju, PC verziju nisam video. Paskal je, s druge strane, formalizovan jezik, sa minimumom budževina. Ono što je u Turbo paskalu budženo, to je prilagođavanje Virtove koncepcije DOSovim bubama.
pascal.410 vita, -> #407, .bale.
> Dobro, bre, dokle? ;-) Totalno je besmisleno reći da je Pascal > brži od C-a, isto kao i da je C brži od Pascal-a. To su > programski jezici Svaka čast za odgovor, podrazumeva se da sam govorio o BORLAND-u... A ako neko zna neki Compiler (Pascal ili C) koji je brzi od gore pomenutih, neka to javno saopšti, bio bih mu vrlo zahvalan. Vita