cccc.103markom,
-> #102, dcolak*** Promeljivu na datoj adresi? Pa uzmeš pointer koji pokazuje na tu
*** adresu, i posle tu adresu puniš podacima, dakle promenjljiva na
*** željenoj adresi..
Ne, ne, ne, ako napišem:
int *a;
a=0x1F;
Koliko ja znam, adresa a će ukazivati na DS:1Fh, right? E, a meni treba, recimo
promenljiva na adresi B000h:8000h ...
*** Hm, Ptr mu dođe, koliko se sećam pointer na bilo šta? Šta će ti to
*** u C-u, pored lepih castinga i ostalih zezalica ;)
Ne, Ptr je funkcija, koja daje vrednost pointeru, na primer posle
a:=Ptr($B000,$8000),
a će pokazivati na B000h:8000h ...
Nadam se da sam sad bio jasniji :)
cccc.104dvesic,
-> #100, postmast>> Aplikaciju je radio na Summer87 Clipper-u a pozivala je C
>> funkcije pisane u TC-u. Posle nekoliko desetina pokusaja
>> povezivanja odustali smo.
I bolje ! U svojim mladim danima sam se bavio povezivanjem
Clipper-a (prvo S'87, pa 5.01) sa Turbo C 2.0.
Elem, najveci problemi su :
- (ne)sdtandardni format OBJ fajla koji generise TC
- startup kod koji se (ne)moze skroz iskljuciti
- problemi oko nekih inicijalizacionih rutina u CL.LIB
Mada je povezivanje moguce (i to preko kompajliranja u ASM,
rucnog ciscenja -> TASM) savetujem da se manete istog.
Jednostavno, uzmite C 5.1 (ja radim sa C 6.0), kompajlirajte
sa
CL /c /AL /FPa /Gs Modul.C
i nema glava da vas boli :)
Prilikom linkovanja dodajte LLIBCA kao eksternu bibloteku.
Obratite paznju da prvi OBJ fajl u nizu za linkovanje mora
biti generisan CLIPPER kompajlerom; tek za njim stavite
C i ASM module.
Kako RTLINK sve ovakve module smesta u ROOT sekciju (tj.
van dinamickih overleja) preporucujuem Blinker ako ima
dosta ovih modula.
Pozdrav,
Dejan.
cccc.105vmisev,
-> #101, markom > Elem, u Pascalu je moguće definisati promenljivu na tačno određenoj adre-
> si, na primer na B000h:8000h, da li je moguće ovako nešto u C-u ?
Aha. Treba ti jedno pokazalo na tu adresu, pa trpaš tamo šta ti treba.
Samo pazi na tip i nema probalema.
Vladimir
cccc.106srdjan.j,
-> #101, markom==> Elem, u Pascalu je moguće definisati promenljivu na tačno
==> određenoj adresi, na primer na B000h:8000h, da li je moguće
==> ovako nešto u C-u ?
Npr. koristi ovako nešto:
....
char far * flegovi;
flegovi = ( char * ) MK_FP( 0, 0x417 );
...
/* ovde koristiš flegove */
if ( *flegovi & ....
Srđan.
cccc.107mmitrovic,
-> #102, dcolakŮ█▀█Ţ Hm, Ptr mu dođe, koliko se sećam pointer na bilo šta? Šta će ti to
Ů█▀█Ţ u C-u, pored lepih castinga i ostalih zezalica ;)
Nije na to mislio, to je funkcija Addr ili operator č (majm.znak)
mislio je na:
procedure Ptr(Seg,Ofs:Word):Pointer;
to se u Cu valjda radi dodeljivanjem ULong-a pointeru.
cccc.108srdjan.j,
-> #107, mmitrovic==> mislio je na:
==> procedure Ptr(Seg,Ofs:Word):Pointer;
==>
==> to se u Cu valjda radi dodeljivanjem ULong-a pointeru.
==>
Ili makroom MK_FP.
Srđan.
cccc.109dcolak,
-> #103, markom│ int *a;
│ a=0x1F;
│
│ Koliko ja znam, adresa a će ukazivati na DS:1Fh, right? E, a meni treba,
│ recimo promenljiva na adresi B000h:8000h ...
Ah, pa tebi treba:
int FAR *scrn = (int FAR *)0xb8000000L;
Right? :)
Sledge DAMMIR!
cccc.110vitez.koja,
-> #101, markom#=> Elem, u Pascalu je moguće definisati promenljivu na
#=> tačno određenoj adresi, na primer na B000h:8000h, da li
#=> je moguće ovako nešto u C-u ?
Postoji makro u dos.h koji radi to što ti treba. Npr.
void *p; p=MK_FP(0xB000, 0x8000);
Pomenuti makro postoji u Borland Cu. Kod Microsoft Ca dovoljna je
i naredba dodele.
cccc.111goxx,
-> #96, dejanr■ Meni je samo uspelo povezivanje Clipper-a sa Microsoft C-om, i to čini mi
■ se da je morala da se koristi isključivo verzija 5.1. Nije mi poznato
■ da je iko uspeo da poveže Clipper i Turbo C, mnogo se razlikuju biblioteke.
Koristio sam za par funkcija Turbo C 2.0 (za MS C mora 5.1 i više).
Treba da se kompajlira u large modelu, linkuje sa cl.lib. Ne sećam se da
sam nešto vodio računa o '_' karakteru ispred imena (čak sam ga koristio
za početak imena), mada izgleda da ima neka caka (Microsoft f-je imaju u
biblioteci jedan underscore ispred imena). RTLink mi je javljao u nekom
slučaju da je funkcija __doserrno duplo definisana, ali je sve radilo
OK. Nisam previše "čačkao" C,ali verovatno mogu da se koriste i funkcije
iz C biblioteke u clipper programima. "Jedino" ograničenje u korišćenju
Turbo C-a su float brojevi jer ih on beleži u drugom formatu, a MS
valjda koristi neki IEEE standard.
Ako bude veće interesovanje za ovu temu vezivanja Clipper-C mogu da
pogledam malo više o tome. Imam neku knjigu za povezivanje clipper-a 87
i C-a, ali u načelu to je isto. Dobri su i primeri iz nanfor biblioteke
(neko je skoro o ovom pisao u temi clipper), naročito zbog nekih
nedokumentovanih funkcija iz clipper-a.
Goran
cccc.112smarkov,
-> #103, markom> Ne, Ptr je funkcija, koja daje vrednost pointeru, na primer posle
> a:=Ptr($B000,$8000),
> a će pokazivati na B000h:8000h ...
>
je ekvivalentno sa ...
#include <dos.h>
int __far *a; /* Model nezavisno */
FP_SEG(a)=0xb000; /* Msc */
FP_OFF(a)=0x8000;
a = MK_FP(0xb000, 0x8000); /* Turbo C */
cccc.115postmast,
From: Goran.Turudich@f110.n103.z38.setgate.setnet.co.yu (Goran Turudich)
Subject: If...else
Date: Tue, 24 May 1994 23:44:02
Ja rekao:
GT> ti ljudi nisu amateri. Cudno, to mi nikada nece biti jasno. Jeste da tvoj
GT> nacin nazubljivanja trosi manje redova na ekranu (ceo jedan red), ali zato
GT> gubis na preglednosti.
A Vinko Velinov odgovorio:
VV>Kako jedan red? Koliko struktura otvorim toliko redova. Redove ne
VV>stedim radi diska vec radi PREGLEDNOSTI.
VV>vidim vise koda na ekranu, pa mi je preglednije.
VV>Kad analiziram kod manje koristim strelice gore-dole.
Ocigledno je da mi pod PREGLEDNOSCU ne podrazumevamo iste stvari. Po tebi
se preglednost meri brojem linija koda na ekranu. Po meni preglednost nije
kvantitativna, vec kvalitativna velicina. Broj linija na ekranu mi ne znaci
mnogo koliko mi znaci citljivost istog.
Primeti samo razliku izmedju sledeca dva koda koja isto rade:
for (int i=0;i<AuxPointer->SubMenuNum;i++) {
Locate(y,x);
TextAttr(T_BOLD);
printf("%-3s ",AuxPointer->SubMenu[i]->Start);
TextAttr(T_NORMAL);
printf("%s",AuxPointer->SubMenu[i]->Name);
if (AuxPointer->SubMenu[i]->NewLine) {
x=10;
for (int j=0;j<AuxPointer->SubMenu[i]->NewLine;j++)
y++;
} else {
if (x==10)
x=41;
else {
x=10;
y++;
}
}
}
for (int i = 0; i < AuxPointer->SubMenuNum; i++)
{
Locate (y, x);
TextAttr (T_BOLD);
printf ("%-3s ", AuxPointer->SubMenu[i]->Start);
TextAttr (T_NORMAL);
printf ("%s", AuxPointer->SubMenu[i]->Name);
if (AuxPointer->SubMenu[i]->NewLine)
{
x = 10;
for (int j = 0; j < AuxPointer->SubMenu[i]->NewLine; j ++)
y ++;
}
else
{
if (x == 10)
x = 41;
else
{
x = 10;
y++;
}
}
}
Obrati paznju samo na FOR strukturu. Ako iza nje, u istom redu otvoris
blok, oci ces izgubiti dok utvrdis da li se u petlji ponavlja samo sledeca
ili sve navedene naredbe. Kod IF...THEN...ELSE je isto lako zagubiti se ako
koristis prvi nacin pisanja. Naravno, sve je stvar navike. Ali, ne znam
kako to objasniti coveku koji mora da odrzava tako napisan program :(((
A, sto se tice upotrebe strelica gore-dole, pa, postoje i PgUp i PgDn :)))
___
■ OLX 2.1 TD ■ Don't force it - get a bigger hammer.
* Origin: [New Age BBS]*[Beograd]*[+38-11-404-639]*[23-06] (38:103/110)
cccc.114postmast,
From: smilic@breza (Sasa Milic)
Subject: operator[]
Date: Fri, 27 May 1994 14:55:18 GMT
Problemcic na GNU C++u !!! Proverite ovaj program. Kompajler uvek
poziva drugu funkciju !!! Ako izbacim '= 0' program i ne moze da se
prevede. Da li neko zna u cemu je problem i da li moze da proba kako
se ponasaju Borland C++ i MSC++ ?
#include <iostream.h>
struct a {
void operator [] ( int i, char p[] = 0 )
{ cout << "prva funkcija" << endl; }
void operator [] ( char s[], char p[] = 0 )
{ cout << "druga funkcija" << endl; }
};
main ()
{
a a1;
a1[ 1, "a" ];
a1[ "qwerty", "b" ];
}
--
\_\_\_\_\_ \_ \_
\_ \_ \_\_ \_\_ Sasa Milic
\_ \_ \_ \_ \_
\_\_\_\_\_ \_ \_ \_ smilic@fon.fon.uni-bg.yu
\_ \_ \_ smilic@breza.fon.uni-bg.yu
\_ \_ \_ \_
\_\_\_\_\_ \_ \_
cccc.113postmast,
From: smilic@breza (Sasa Milic)
Subject: Re: cccc
Date: Fri, 27 May 1994 13:30:16 GMT
Marko Milivojevic (markom@sezam.UUCP) je napisa-la/o:
: *** Clipper ih valjda zahteva, a TC ih ne stavlja automatski,
: *** vec mora da se dodaju, ili da se ukljuci neki switch pri prevodenju.
: U BC 3.1 postoji opcija GENERATE UNDERBARS, mozda je to resenje ?
Za koriscenje standardnih biblioteka C-a, MORA SE UKLJUCITI
GENERATE UNDERBARS, jer funkcije u bibliotekama imaju ispred
imena _. Inace, ova opcija postoji ne samo u BC 3.1, vec i u
svim prethodnim, pocev jos od Turbo C-a.
--
\_\_\_\_\_ \_ \_
\_ \_ \_\_ \_\_ Sasa Milic
\_ \_ \_ \_ \_
\_\_\_\_\_ \_ \_ \_ smilic@fon.fon.uni-bg.yu
\_ \_ \_ smilic@breza.fon.uni-bg.yu
\_ \_ \_ \_
\_\_\_\_\_ \_ \_
cccc.116djelovic,
-> #114, postmast> void operator [] ( int i, char p[] = 0 )
> { cout << "prva funkcija" << endl; }
>
> void operator [] ( char s[], char p[] = 0 )
> { cout << "druga funkcija" << endl; }
žudi me da i ovo uspeva da prevede: operator [] po predlogu ANSI C++
standarda sme da primi samo jedan parametar. Konstrukcije tipa a [1, 2] nisu
dozvoljene, piše se a [1][2].
cccc.117markom,
-> #107, mmitrovic*** Nije na to mislio, to je funkcija Addr ili operator č (majm.znak)
Ne, ne, ne, monkey i Addr, vraćaju samo adresu promenljive u DS-u (C: &a), a
ono 'void *a' je isto kao 'a:pointer' ...
*** to se u Cu valjda radi dodeljivanjem ULong-a pointeru.
Daj mi neki primer, ili pointer na help, tako nešto ...
cccc.118markom,
-> #105, vmisev*** Aha. Treba ti jedno pokazalo na tu adresu, pa trpaš tamo šta ti treba.
*** Samo pazi na tip i nema probalema.
Joj bre, ljudi, toliko znam i ja, ali KAKO to da izvedem ?????
cccc.120markom,
-> #112, smarkov*** FP_SEG(a)=0xb000; /* Msc */
*** FP_OFF(a)=0x8000;
To je to, biopro, hvala svima na pomoći :)
cccc.119markom,
-> #109, dcolak*** Ah, pa tebi treba:
*** int FAR *scrn = (int FAR *)0xb8000000L;
Jeeeeee, skontao si :)))
*** Right? :)
Ne znam, probaću ... :)
cccc.121spantic,
-> #110, vitez.koja> Pomenuti makro postoji u Borland Cu. Kod Microsoft Ca dovoljna je
> i naredba dodele.
Postoji i MSC, ali tek od 7.0. Do tada uvedite sami makro, postoji
primer u HELP PC 2.1, s tim da mu nedostaje jedna zagrada.
cccc.122spantic,
-> #111, goxx> Koristio sam za par funkcija Turbo C 2.0 (za MS C mora 5.1 i više).
Svaka čast. Linkovanje BC-a sa Clipper-om je svakako muka. Detaljna
uputstva za linkovanje imate u FAQ CA-Clipper, koji je na SEZAM stigao
nekako pošto sam sam rešio svoje muke sa povezivanjem MSC sa Clipper-om.
cccc.123dcolak,
-> #118, markom│ *** Aha. Treba ti jedno pokazalo na tu adresu, pa trpaš tamo šta ti treba.
│ *** Samo pazi na tip i nema probalema.
│
│ Joj bre, ljudi, toliko znam i ja, ali KAKO to da izvedem ?????
A rekao sam ti :) Evo ti malog sourcea za zezanje ;)
#include <stdio.h>
#include <mem.h>
#include "image.h" // ovde je slika iz TDRAW snimljena kao .C
main ()
{
/* Kludge a pointer at video memory (segment 0xB800, offset 0) */
void far *screen = (void far *) 0xB8000000;
memcpy (screen,IMAGEDATA,4000); /* Move image to screen */
}
Sledge DAMMIR!
cccc.124ppekovic,
-> #123, dcolak>> /* Kludge a pointer at video memory (segment 0xB800, offset 0) */
>> void far *screen = (void far *) 0xB8000000;
Znam da većina zna, ali zbog onih koji možda ne znaju, da bi
program radio kako treba, tj. da bi radio na herkulesu, treba
ispitati koja je kartica u pitanju i postaviti odgovarajuću
adresu, koja je različita za različite tipove adaptera.
Paya
cccc.125vmisev,
-> #118, markom >> Aha. Treba ti jedno pokazalo na tu adresu, pa trpaš tamo šta ti treba.
>> Samo pazi na tip i nema probalema.
> Joj bre, ljudi, toliko znam i ja, ali KAKO to da izvedem ?????
Sorry, nisam ni primetio kol'ko sam bio površan. Da bi mogao da upotre-
biš odgovor, morao bi da znaš rešenje, a onda ne bi ni pitao, zar ne? :))
Al' vidim, dobio si šta si tražio :), pa da se ne ponavljam...
Vladimir
cccc.126vmisev,
Mozda će nekom biti zanimljivo (meni je dva sata dušu vadilo):
...
while((a=getc(in_file))!=EOF)
...
Vidite li neku grešku u gornjem redu? Nisam ni ja. Prostija stvar se u
C-u ne može napisati, a opet kompajler ne prihvata, kaže greška u tom redu i
to sintaksna...
Otkriću vam tajnu :) Radi se o C kompajleru na IBM u RCUB. Trebalo je
napisati
while((a=getc(in_file)) ]= EOF)
^
Problem je u skupu grafičkih karaktera na IBM 3090... Možda će nekom
pomoći da ne lupa glavu oko gluposti...
Vladimir
cccc.127mmitrovic,
-> #117, markomŮ█▀█Ţ *** Nije na to mislio, to je funkcija Addr ili operator č (majm.znak)
Ů█▀█Ţ Ne, ne, ne, monkey i Addr, vraćaju samo adresu promenljive u DS-u (C:
Ů█▀█Ţ &a), a ono 'void *a' je isto kao 'a:pointer' ...
Ne, monkey i Addr vraćaju far adresu bilo čega definisanog. Pr. ako
imas proceduru XYX, Addr(XYX)=čXYX= far adresa procedure koja defini-
tivno nije u DS. U Pascalu nema near pointera, tj. sve funkcije
barataju FAR pointerima bez obzira na scope.
Ů█▀█Ţ *** to se u Cu valjda radi dodeljivanjem ULong-a pointeru.
Ů█▀█Ţ Daj mi neki primer, ili pointer na help, tako nešto ...
char* a = (char*)0xb8001234; ili tako nekako (mali mi hard da
držim i C++ i OOPascal), ovo mi čisto iz sećanja.
a će pokazivati (bar bi trebalo) ;) na B800:1234 hex.
cccc.128postmast,
From: ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu (Pajic Srdjan)
Subject: Re: If...else
Date: Sun, 29 May 1994 11:35:46 GMT
Goran Turudich (Goran.Turudich@f110.n103.z38.setgate.setnet.co.yu) wrote:
>>Ja rekao:
>>GT> ti ljudi nisu amateri. Cudno, to mi nikada nece biti jasno. Jeste da tvoj
>>A Vinko Velinov odgovorio:
>>VV>Kako jedan red? Koliko struktura otvorim toliko redova. Redove ne
Jeli bre, jel' vi pisete programe da bi lepo izgledali i posle se time
hvalili okolo, il' pisete programe da bi zavrsili neki posao?
Ova vasa svadja me neodoljivo podseca na svadje tipa 'Pascal vs C' i
slicne, a jednako je bespredmetna. Nije mi samo jasno pokusavate li
da ubedite drugog da je u pravu, ili sebe?
P.S. Valjda vam je jasno da svako ima svoj nacin pisanja programa, i da
je svakom njegov nacin najbolji. Dakle, to postaje pitanje ukusa, a o
njima ne vredi raspravljati, zar ne?
cccc.134postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: If...else
Date: Tue, 31 May 1994 23:18:07 GMT
Pajic Srdjan (ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu) pise:
>> P.S. Valjda vam je jasno da svako ima svoj nacin pisanja programa, i da
>> je svakom njegov nacin najbolji. Dakle, to postaje pitanje ukusa, a o
>> njima ne vredi raspravljati, zar ne?
Tacno tako, samo ima jedan mali problem: kada tog nekoga ko voli da pise
C program na najsabijeniji moguci nacin uz to bez komentara jednoga dana
zgazi autobus (puj, puj...), njegov trud je najverovatnije zauvek izgubljen.
Ova rasprava se odnosi na ono sto se tice profesionalnog softwer inzenjeringa
sto ukljucuje i to kako treba da se pise tekst. Mozda zvuci smesno ovo sto
se prica, ali recimo IBM ima UPUTSTVA kako se pise program: kakve tabulatore,
gde komentare, kakve prorede ubacivati, kakva imena davati i slicno. Tako
je moguce da svi IBM programeri citaju kodove svojih kolega bez problema.
Uostalom, u realnom zivotu je slicno: pokusajte da odnesete u sud neku zalbu
ili molbu napisanu u nekom Z-standardu (recimo rukom sve u jednom pasusu).
E, nece moci. Molba recimo mora da ima zaglavlje sa datumom, pa da pise
MOLBA, pa ispod u vezi sa cim, pa malo prazno, pa pasus sa tekstom i tako
redom. Sustina? Pa da onaj koji to treba da prouci ne mora da lupa glavu
sta je dobio i da to zakljucuje iz sadrzaja nego odmah zna o cemu bi moglo
da se radi na osnovu forme dokumenta, a onda odmah zna i gde ce naci ono
sto ga interesuje ako nece da cita sve, a obicno nece, bas kao sto ja
obicno necu da citam 1000 linija necijeg koda da bih shvatio gde treba da
promenim neku konstantu. Pogledajte recimo kako je uradjen kod DTE editora.
Vrlo lep primer. Trebalo mi je desetak minuta da nadjem mesto koje treba
da modifikujem da bih mogao da koristim VT100 keyboard sekvence i da ga
proteram kroz 'cc' na XENIX 386. Samo zato sto je covek LEPO dokumentovao
sve u programu i pametno oblikovao izvorni kod.
Dakle, ne radi se o svadji, radi se prosto o cinjenicama. Sa stanovista
profesionalnog pristupa tvrdnje tipa JA BAS VOLIM DA PISEM STVARI POPUT
if(**a==s&&--b*||c->r2) d2(a,fg); jednostavno ne stoje jer u ovakvom komadu
koda samo autor zna njegovo SEMANTICKO znacenje, odnosno, sta to treba
da radi. I bas niko drugi na svetu.
Na zalost, kod nas takve tvrdnje ispaljuju obicno amateri koji nikada nisu
pokusali nista timski da rade i svoje kodove pisu tako da sto brze dobiju
rezultat sa ciljem da pokazu da to mogu ili da plase roditelje ili komsije
njihovim magijskim umecem.
Prema tome, ne radi se o ukusu nego o upotrebljivosti. Ko ima nameru da
radi nesto profesionalno sutra, MORACE da nauci ono o cemu pise Goran.
Ko hoce celog zivota da bude haker, moze da pise i na kineskom sto se
mene tice jer i tako njegovi kodovi samo njemu trebaju, pa nije ni bitno.
cccc.130postmast,
From: Kiril.Vidim~e@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu (Kiril Vidim~e)
Subject: Cccc
Date: Mon, 30 May 1994 03:12:10
Dali nekoj bi mozzel da mi posocci dobra kniga za programiranne
vo C pod UNIX?
Imam iskustvo so C pod DOS (Borland C), no, potrebna mi e kniga
so koja najlesno bi mozzel da gi iskoristam pridobivkite od
UNIX-ot (pipes, sockets...) i da gi eliminiram :( pridobivkite
od DOS-ot (dos.h, graphics.h...).
So edna reccenica: kniga za preogganne na c programer od DOS na
UNIX.
Sugestija?
KiRe ViDiMCCe
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
= Kiril Vidimce * kvidimce@a1.news.mk = "The best thing in =
= Bojmija 8/1/24 = vkire@lotus.mk * learning is =
= 91000 Skopje * vkire@cerera.uni.mk = understanding" =
= Republic of Macedonia = vkire@ereb.uni.mk * ───────────── =
= Tel: +389-91-411-125 * vidik@ezinfo.ethz.ch = - L. Infeld =
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
* Origin: Struga BBS +389 96 74074 * Macedonia * SETNet: (38:108/108)
cccc.131postmast,
From: Goran.Turudich@f110.n103.z38.setgate.setnet.co.yu (Goran Turudich)
Subject: operator[]
Date: Sun, 29 May 1994 02:50:04
Sasa Milic ima problem:
SM> Problemcic na GNU C++u !!! Proverite ovaj program. Kompajler uvek
SM> poziva drugu funkciju !!! Ako izbacim '= 0' program i ne moze da se
SM> prevede.
SM>#include <iostream.h>
SM>struct a {
SM> void operator [] ( int i, char p[] = 0 )
SM> { cout << "prva funkcija" << endl; }
SM> void operator [] ( char s[], char p[] = 0 )
SM> { cout << "druga funkcija" << endl; }
SM>};
SM>main ()
SM>{
SM> a a1;
SM> a1[ 1, "a" ];
SM> a1[ "qwerty", "b" ];
SM>}
Ovako nece moci, a iz sledecih razloga:
Operator [] je binarni operator. E, sad, sta je tu problem? Ti si naveo
dva parametra u listi argumenata, zar ne? Problem je u tome sto je po
default-u prvi parametar objekt iz kog pozivas metodu (preklopljeni
operator). Dakle u konkretnom primeru, prvi parametar je a1. Sta mu je
drugi parametar, pojma nemam. Takodje, nemam pojma zasto ne radi kada
izbrises "=0", ali siguran sam (jer sam probao) da nece da radi ni na
Borlandovim compilerima.
Evo programa koji ce raditi, ali u argument listi ces imati samo jedan
argument :(((
#include <iostream.h>
struct a {
void operator [] ( int i )
{ cout << "prva funkcija" << endl; }
void operator [] ( char s[] )
{ cout << "druga funkcija" << endl; }
};
void main ()
{
a a1;
a1[ 1 ];
a1[ "qwerty" ];
}
Ali, posto naslucujem da hoces da izvedes neko dvodimenzionalno
indeksiranje, onda ti saljem i program koji to omogucava. Ne zaboravi da
dvodimenzionalno indeksiranje kod C i C++ ide kao niz[i][j]. U tom stilu
mora biti i tvoj C++ program. Operator [] je zamisljen kao binarni gde mu
je prvi argument ispred uglastih zagrada, a drugi unutar njih. Protiv toga
ne mozemo :(((
#include <iostream.h>
struct a {
a operator [] ( int i )
{
cout << "prva funkcija" << endl;
return *this;
}
a operator [] ( char s[] )
{
cout << "druga funkcija" << endl;
return *this;
}
};
void main ()
{
a a1;
a1[ 1 ]["qwerty"];
a1[ "qwerty" ][ "b" ];
}
Ali, obrati paznju na to da se u ovom slucaju metoda poziva dva puta, a ne
jednom. Kada bih samo znao sta hoces da uradis, mozda bih mogao da ti
pomognem. Javi sta je u pitanju (ili ovde, u conf ili na turudic@fon).
___
■ OLX 2.1 TD ■ Never program and drink beer at the same time.
* Origin: [New Age BBS]*[Beograd]*[+38-11-404-639]*[23-06] (38:103/110)
cccc.133postmast,
From: ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu (Pajic Srdjan)
Subject: Re: operator[]
Date: Tue, 31 May 1994 17:45:34 GMT
Mr. Sinisa Neskovic (sinisa@fon) wrote:
>>: Ali, posto naslucujem da hoces da izvedes neko dvodimenzionalno
>>: indeksiranje, onda ti saljem i program koji to omogucava. Ne zaboravi da
Ovo sto pises je lepo, al' ne vidim svrhu u svemu tome. Sintaksa a[i,j]
vec izlazi van okvira C(++)-a. Pa zasto onda lepo ne preklopiti
operator() ?
cccc.132postmast,
From: sinisa@fon (Mr. Sinisa Neskovic)
Subject: Re: operator[]
Date: Tue, 31 May 1994 10:42:40 GMT
Goran Turudich (Goran.Turudich@f110.n103.z38.setgate.setnet.co.yu) wrote:
: Ali, posto naslucujem da hoces da izvedes neko dvodimenzionalno
: indeksiranje, onda ti saljem i program koji to omogucava. Ne zaboravi da
: dvodimenzionalno indeksiranje kod C i C++ ide kao niz[i][j]. U tom stilu
: mora biti i tvoj C++ program. Operator [] je zamisljen kao binarni gde mu
: je prvi argument ispred uglastih zagrada, a drugi unutar njih. Protiv toga
^^^^^^^^^^^
: ne mozemo :(((
^^^^^^^^^
Tacno je da je sintaksa za indeksiranje visedimenzionih nizova u C++
u stilu niz[i][j]. Medjutim C++ ne zabranjaju de sa uradi u stilu niz[i,j]
koristeci overload operatore. Evo kako se to moze uraditi.
Za to su potrebne tri klase: Index , DoubleIndex i Mat2D.
extern "C"
{
#include <stdio.h>
}
class DoubleIndex
{
public:
int i1;
int i2;
DoubleIndex(int j, int k) : i1(j), i2(k) {}
// ...
};
class Index
{
int i;
public:
Index() : i(0) {}
Index(int j) : i(j) {}
operator int& () { return i; }
// ovaj operator sintaksnu konstrukciju i,j pretvara u DoubleIndex objekat
DoubleIndex operator, (Index I) { return DoubleIndex(i, I.i); }
const Index& operator= (int j) { i = j; retur *this; }
const Index& operator++ () { ++i; return *this; }
// ...
};
class Mat2D // dvodimenziona matrica koja se indeksira sa niz [i, j]
{
int m[20][10] ; // u praksi dimenzije ne treba fiksirati
public:
int& operator[] (DoubleIndex I) { return m[I.i1][I.i2]; }
// ...
};
// U glavnom programu koriscenje ovih klasa izgleda ovako :
main()
{
Mat2D m;
Index i, j;
// popunjavanje matrice
for(i=0; i < 20, i++)
for(j=0; j < 10; j++)
m[i,j] = 10*i + j;
// stampanje matrice
for(i=0; i < 20, i++)
{
for(j=0; j < 10; j++)
printf("%d ", m[i,j]);
printf("\n");
}
}
Mozda je sve ovo malo nezgrapno, ali se moze.
Za ovaj trik sam saznao od James L. Adcock-a iz Microsoft-a.
cccc.135smarkov,
-> #126, vmisev> while((a=getc(in_file))!=EOF)
> ...
>
> Vidite li neku grešku u gornjem redu? Nisam ni ja. Prostija stvar se u
> C-u ne može napisati, a opet kompajler ne prihvata, kaže greška u tom redu
> i to sintaksna...
> Otkriću vam tajnu :) Radi se o C kompajleru na IBM u RCUB. Trebalo je
> napisati
> while((a=getc(in_file)) ]= EOF)
Kad smo već kod ovakvih konstrukcija ...
Šta je rezultat rada sledećeg programa ?
#include <stdio.h>
main()
{
char c;
if ((c=EOF) != EOF) {
printf("Wow\n");
}
}
Zavisi od implementacije ... Zato nije portabilan fragment :
char c;
while ((c=getc(fp)) != EOF) {
DoSomething();
}
Problem je u tome što ANSI ne specificira da je 'char' označen.
Ako vaš kompajler ima neoznačene 'char' tada gornji program izvrši
printf a donja petlja nikad ne terminira (jer je EOF obično -1).
Obično postoji cmd opcija ili pragma kojom je moguće zadati
podrazumevani tip za 'char' (signed/unsigned).
(Za MSC recimo, prevedite gornji program sa /J opcijom i dobićete "Wow")
cccc.136vmisev,
-> #130, postmast > So edna reccenica: kniga za preogganne na c programer od DOS na UNIX. Su-
> gestija?
"UNIX vodič za programere"; Zorica Jelić; Institut za nuklearne nauke
"Boris Kidrič", Vinča; Beograd 1991.
Nije loše za početak. Ali samo za početak.
Vladimir
cccc.137vmisev,
-> #134, postmast
> Ova rasprava se odnosi na ono sto se tice profesionalnog softwer inzenje-
> ringa sto ukljucuje i to kako treba da se pise tekst. Mozda zvuci smesno
> ovo sto se prica, ali recimo IBM ima UPUTSTVA kako se pise program: kakve
> tabulatore, gde komentare, kakve prorede ubacivati, kakva imena davati i
> slicno. Tako je moguce da svi IBM programeri citaju kodove svojih kolega
> bez problema.
Slažem se sa ovim. Ako je program "za po kući", ajd' i da se oprosti
neurednost u stilu. Al' ako je za "za po napolju" :), pa ako još neko smrtan
trba to da čita... Mada ni u prvom slučaju nije na odmet malo samodiscipline
čisto vežbe radi ;)
Kad smo već kod toga ima ovde na Sezamu ibmpc/c/indents.zip. Vredi ski-
nuti, čovek ga je napis'o ovim povodom, tj, smučila mu se rasprava tipa gde
se piše ' { ' i slično :)
Vladimir
cccc.138vmisev,
-> #135, smarkov > Problem je u tome što ANSI ne specificira da je 'char' označen. Ako vaš
> kompajler ima neoznačene 'char' tada gornji program izvrši printf a donja
> petlja nikad ne terminira (jer je EOF obično -1).
Podesetilo me, a nisam više siguran: ako me sećanje ne vara na VAX-u je
char beše po default-u signed? Jesam u right ili u left? :)
Vladimir
cccc.142postmast,
From: sladjan@fon (Sladjan Babarogic)
Subject: Re: If...else
Date: Wed, 1 Jun 1994 17:09:51 GMT
Pajic Srdjan (ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu) wrote:
: P.S. Valjda vam je jasno da svako ima svoj nacin pisanja programa, i da
: je svakom njegov nacin najbolji. Dakle, to postaje pitanje ukusa, a o
: njima ne vredi raspravljati, zar ne?
Da, sve je to lepo kad radis program za tvoje licne potrebe i
taj program odrzavas.
Problemi nastaju kada se radi projekat gde se cak i delovi
koda koje su pisali razliciti ljudi preplice.
Posto radio na nekim projektima a i dalje cu dobro pazim na imena
promenljivih i funkcija, kao i stavljanje newline-ova kao i nazubljivanje
programa.
-----
Sladjan Babarogic, student, FON E-mail: sladjan@fon.fon.uni-bg.yu
sladjan@labis.fon.uni-bg.yu
cccc.141postmast,
From: vujke@fon (Amit Vujic)
Subject: Re: If...else
Date: Wed, 1 Jun 1994 14:54:04 GMT
Ivan Glisin (glisin@fon) wrote:
: Pajic Srdjan (ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu) pise:
: >> P.S. Valjda vam je jasno da svako ima svoj nacin pisanja programa, i da
: >> je svakom njegov nacin najbolji. Dakle, to postaje pitanje ukusa, a o
: >> njima ne vredi raspravljati, zar ne?
: redom. Sustina? Pa da onaj koji to treba da prouci ne mora da lupa glavu
: sta je dobio i da to zakljucuje iz sadrzaja nego odmah zna o cemu bi moglo
: da se radi na osnovu forme dokumenta, a onda odmah zna i gde ce naci ono
: sto ga interesuje ako nece da cita sve, a obicno nece, bas kao sto ja
: obicno necu da citam 1000 linija necijeg koda da bih shvatio gde treba da
: promenim neku konstantu. Pogledajte recimo kako je uradjen kod DTE editora.
: Vrlo lep primer.
: Prema tome, ne radi se o ukusu nego o upotrebljivosti. Ko ima nameru da
: radi nesto profesionalno sutra, MORACE da nauci ono o cemu pise Goran.
: Ko hoce celog zivota da bude haker, moze da pise i na kineskom sto se
: mene tice jer i tako njegovi kodovi samo njemu trebaju, pa nije ni bitno.
Slazem se. Mislim da bi se to moglo reci i krace .
Standard je vraski fina stvar. I bilo bi lepo kad bi nesto sto bi
podsecalo na to postojalo i u softverastvu.
-----------------------------------------------------------------------------
vujke@fon.fon.uni-bg.yu
[Posle je Homer napravio cudo od nase zavitlancije ]
cccc.140postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: Cccc
Date: Wed, 1 Jun 1994 14:42:55 GMT
Mijuskovic Veselin (panzer@soko.etf.uni-bg.yu) pise:
>> pocetaka, ovde na orlu postoje neki ASCII text fajlovi koji u obliku clanaka
>> obradjuju pojedine stvari Unix-a. Pisci su uglavnom ljudi ...
Hej, gde je to na ORLU? Da li ima jos neke dokumentacije na masinama
Beo Internet-a koja bi bila korisna, a tice se UNIX-a?
cccc.139postmast,
From: panzer@soko.etf.uni-bg.yu (Mijuskovic Veselin)
Subject: Re: Cccc
Date: Wed, 1 Jun 1994 10:09:16 GMT
In article <770349935.AA01863@setgate.setnet.co.yu>, Kiril.Vidim~e@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu (Kiril Vidim~e) writes:
> Dali nekoj bi mozzel da mi posocci dobra kniga za programiranne
> vo C pod UNIX?
Na srpskom ima jedna koja je izdanje Instituta Vinca (UNIX vodic za
programere) i ako naletis na nju slobodno je preskoci. Od strane literature
ovde se najvise kotira knjiga Maurice Bach-a, kojoj ne znam tacan naslov.
Detaljno su opisane sve cake Unix-a, naravno, trazi se znanje C-a. Sto se tice
pocetaka, ovde na orlu postoje neki ASCII text fajlovi koji u obliku clanaka
obradjuju pojedine stvari Unix-a. Pisci su uglavnom ljudi koji su i dizajnirali
Unix (dakle, Ken i Dennis) i BSD dodatke (poveci tim). U okviru toga postoje
izvadci iz Unix Programmer's Manual chap.2 koje su pisali pomenuta dvojica, a
sto se tice socket biblioteke postoji clanak o upotrebi i implementaciji, pa
mozes da vidis kako se socket-i koriste a i da vidis kako su implementirani.
Koristan je i BSD4.2 System Manual koji opisuje neke sistemske pozive i
potprograme, mada bez primera.
Sto se tice grafike, to na Unix-u ne postoji izuzev u rudimentarnom
obliku. Zato pronadji neku literaturu o X Windows. Ako znas MS Windows,
otprilike su jednako komplikovani.
--
Panzer
In real life : Mijuskovic Veselin Internet : panzer@orao.etf.uni-bg.yu
/Meeyoushkowitch Veselyn/ DECnet : buef78::mijusk37088d
cccc.146mjevta,
-> #134, postmast>> se prica, ali recimo IBM ima UPUTSTVA kako se pise program:
>> kakve tabulatore, gde komentare, kakve prorede ubacivati,
>> kakva imena davati i slicno.
Veoma sam zainteresovan da vidim ta uputstva. Kako moze
da dodje do njih?
bjevta
cccc.147djelovic,
-> #135, smarkov> Problem je u tome što ANSI ne specificira da je 'char' označen.
> Ako vaš kompajler ima neoznačene 'char' tada gornji program izvrši
> printf a donja petlja nikad ne terminira (jer je EOF obično -1).
ANSI *speceificira* da je char označen.
cccc.148mitar,
Zdravo.Ima li ko kakva iskustva sa C-Scape i Look&Feel?
Cini mi se da to nije los screen dizajner ali se pri kompajliranju
koda koji L&F napravi pojavjljuju tri greske koje su mi prilicno
jasne ali mi nije jasno kako da ih otklonim.
Zapravo linker prijavljuje tri extern deklaracije iz LNF.lib fajla
nedefinisanim. Neko ce reci, pa definisi ih, ali stvari nisu bas tako
proste.
Ako je neko vec petljao sa L&F neka mi majlne, molim.
Vecito zahvalan,
rr.
cccc.149dcolak,
-> #136, vmisev│ "UNIX vodič za programere"; Zorica Jelić; Institut za nuklearne nauke
│ "Boris Kidrič", Vinča; Beograd 1991.
Zar ona nije izdala knjigu "Baštovanstvo" ili tako nekako?!
Sledge DAMMIR!
cccc.150vmisev,
-> #149, dcolak >> "UNIX vodič za programere"; Zorica Jelić; Institut za nuklearne nauke
>> "Boris Kidrič", Vinča; Beograd 1991.
> Zar ona nije izdala knjigu "Baštovanstvo" ili tako nekako?!
:) Nemam pojma. Pa lepo sam rekao "samo za početak". Koliko sam shvatio
čovek je rekao da je početnik u programiranju na UNIX-u, da ga zanimaju pro-
cesi, signali, cevke i sl. A u toj knjizi može da nađe osnovne informacije,
pa da ide dalje. Možda postoji neka bolja knjiga na srpskom, ali ja ne znam
za nju.
Vladimir
cccc.151mitar,
-> #148, mitar Opet ja.
Uspeo sam da sredim stvar sam.
Radi se o tome da pomenuti lib fajl ne treba ni ukljucivati. :)
U stvari on sluzi za izmene(prekompajliranje) biblotecnih rutina.
Pardon i pozdrav.
rr
cccc.154postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: If...else
Date: Thu, 2 Jun 1994 21:40:02 GMT
Amit Vujic (vujke@fon) pise:
>> Obecavam da cu odsad biti pazljiviji i kraci .
Ja mislim da je dovoljno citirati 2-3 reda u vrh glave da bi se
mogao pratiti tok diskusije. Cesto je i jedna recenica koja je
kljuc sasvim dovoljna. Da se pridrzavamo ovoga?
I PLIIIIIZ, bez onih tagova i potpisa od deset-petnaest redova
sa svim podacima o babi, dedi, tati, mami, broju telefona, zubnom
kartonu, omiljenom pevacu i tako to. To nas koji ovo citamo ON-LINE
preko modema prilicno kosta ako je tarifa skupa. Da ne pominjem
ljude van Beograda. (sve ovo nema veze sa C-om, izvinjavam se :-)
cccc.153postmast,
From: Goran.Turudich@f110.n103.z38.setgate.setnet.co.yu (Goran Turudich)
Subject: If...else
Date: Thu, 02 Jun 1994 00:41:00
ps26989d@buefhp.etf.uni-bg.yu (Pajic Srdjan) rece:
PS>Jeli bre, jel' vi pisete programe da bi lepo izgledali i posle se time
PS>hvalili okolo, il' pisete programe da bi zavrsili neki posao?
Ja (a sigurno i Vinko Velinov) nameravam da pisem programe koje ce jednog
dana neko i odrzavati. Mi nismo od onih koji naprave aplikaciju, utrape je
za 100 - 200 DIN/DEM, a onda pobegnu glavom bez obzira, a korisnika ostave
na cedilu. Jedan profesionalno uradjen program PODRAZUMEVA i lepo uredjen
code, a i DOKUMENTACIJU, a to znaci i komentare (sto vecina "programera"
ne praktikuje).
PS>Valjda vam je jasno da svako ima svoj nacin pisanja programa, i da
PS>je svakom njegov nacin najbolji. Dakle, to postaje pitanje ukusa, a o
PS>njima ne vredi raspravljati, zar ne?
NE, izvini, ali ne slazem se sa tobom. Nacin pisanja programa je kao i
rukopis. Rukopis jeste pitanje ukusa, ali MIRIS mu nije bas najbolji ako
je RUZAN. Ako zelis da pises tako da i drugi mogu da te procitaju, moras
da koristis neke konvencije, ili da pises prilicno razgovetno, jer,
priznaces, uzasno tesko je uci u tudju logiku programiranja (pogotovo sto
mnoge pametnice izmisljaju neke svoje nebuloze), a zamisli sve ovo, a jos
i necitko - UZAS.
Informatika (i njen deo koji se odnosi na programiranje) nije umetnost i u
njoj nikako ne mozemo pricati o ukusima, vec o standardima. Dakle, ako
zelis da se profesionalno bavis informatikom (ili bilo cim) - menjaj stav
iz osnova.
* Origin: [New Age BBS]*[Beograd]*[+38-11-404-639]*[23-06] (38:103/110)
cccc.152postmast,
From: Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu (Kiril Vidimce)
Subject: C & Asm
Date: Thu, 02 Jun 1994 03:25:08
>Kako da u svoj C program ubacim par linija na asembleru? Znam da za to pos-
>toji direktiva ASM, ali koja je sintaksa (ja sam ne{to poku{avao ali nije
>i{lo)? Da li treba ne{to posebno da se uradi kod kompajliranja i linkovanja?
Ako e Borland C(++), togass:
asm {
mov ah, 0x0a
mov al, 0x41
mov bh, 0x00
mov bl, 0x07
mov cx, 0x05
int 0x10
}
Nemam iskustvo so MS C(++), no, bi trebalo da e isto, osven
asm -> _asm
KiRe ViDiMCCe
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
= Kiril Vidimce * kvidimce@a1.news.mk = "The best thing in =
= Bojmija 8/1/24 = vkire@lotus.mk * learning is =
= 91000 Skopje * vkire@cerera.uni.mk = understanding" =
= Republic of Macedonia = vkire@ereb.uni.mk * ------------- =
= Tel: +389-91-411-125 * vidik@ezinfo.ethz.ch = - L. Infeld =
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
* Origin: Struga BBS +389 96 74074 * Macedonia * SETNet: (38:108/108)
cccc.155miko,
Da li u C-u postoje funkcije pomocu kojih iz nekog znakovnog niza
mozemo izdvojiti odredjenu grupu znakova u neki drugi znakovni niz?
P.S. Koliko se secam analogne BASIC-ove naredbe su MID$,LEFT$ i RIGHT$.
Miko
cccc.156dcolak,
-> #150, vmisev│ pa da ide dalje. Možda postoji neka bolja knjiga na srpskom, ali ja ne
│ znam za nju.
Postoji li neka dobra na engleskom? Video sam jednu u engleskoj
čitaonici, ali, nje više nema...
Sledge DAMMIR!
cccc.157markom,
-> #155, miko:: P.S. Koliko se secam analogne BASIC-ove naredbe su MID$,LEFT$ i RIGHT$.
Za LEFT$ je analogija strncpy(), a za ove ostale ne znam ...
cccc.158dcolak,
-> #155, miko│ Da li u C-u postoje funkcije pomocu kojih iz nekog znakovnog niza
│ mozemo izdvojiti odredjenu grupu znakova u neki drugi znakovni niz?
Proveri STRNCPY, STRTOK, STRLEN i naravno, STRCPY. Postoji još gomila,
ali to je dosta za početak :) Mada, hm, ako ništa, napraviš svoju f-ju
za te stvari..
Sledge DAMMIR!
cccc.159markom,
-> #158, dcolak:: Proveri STRNCPY, STRTOK, STRLEN i naravno, STRCPY. Postoji još gomila,
strtok() i strlen() teško da će mu pomoći ...
cccc.160dcolak,
-> #159, markom│ :: Proveri STRNCPY, STRTOK, STRLEN i naravno, STRCPY. Postoji još gomila,
│
│ strtok() i strlen() teško da će mu pomoći ...
Ok, objasni kako bez strlen da uradi right$ .
Sledge DAMMIR!
cccc.161markom,
-> #160, dcolak:: Ok, objasni kako bez strlen da uradi right$ .
Uh, pa da, u pravu si, ne može jednostavno, ali sa malo truda ipak može ... :)
Ali strtok() mu pomaže kaoi i strstr() - nikako :)
cccc.162omega,
-> #158, dcolakŢ Mada, hm, ako nista, napravis svoju f-ju za te stvari..
Kao i za sve ostalo sto mu treba. :( Konkretno, C ima katastrofalan
prstup video memoriji, takodje razna move-isanja po memoriji i sl. :(
Valjda zbog prenosivosti :(
cccc.163.braca,
Treba mi listing komunikacionog programa između COM1 i COM2.
( Kad povežem Portove da mogu da simuliram dva računara )
HELP!
Braca
cccc.164dcolak,
-> #161, markom│ Uh, pa da, u pravu si, ne može jednostavno, ali sa malo truda ipak može ...
│ :)
│ Ali strtok() mu pomaže kaoi i strstr() - nikako :)
Well, ne znam sa kakvim si se ti Basicom rodio, ali onaj moj je
imao i strstr, tj. da ti da poziciju jednog $ u drugom ;)
Sledge DAMMIR!
cccc.165markom,
-> #162, omega:: Kao i za sve ostalo sto mu treba. :( Konkretno, C ima katastrofalan
:: prstup video memoriji, takodje razna move-isanja po memoriji i sl. :(
Kako katastrofalan ? Pa imaš pokeb() i peekb() koji se mogu gledati analogno
nizu MEM u TP-u ...
cccc.166markom,
-> #164, dcolak:: Well, ne znam sa kakvim si se ti Basicom rodio, ali onaj moj je
:: imao i strstr, tj. da ti da poziciju jednog $ u drugom ;)
Ajoj, čitaš li ti ? To mu ne može pomoći da bi napravio mid$ i right$, što si
i video na tvom BBS-u :)))
cccc.167vitez.koja,
Uz poruku je program koji pri pokušaju prevođenja zaglavljuje IDE
- iskoči QEMM-like tekst "exception 13, bla, bla" i ni makac.
Radi se o Borland Cu 3.1, 386 računar. Prevođenje iz komandne
linije prolazi (znam da ima grešaka;).
Isprobajte, ako imate malo vremena, da li se to i kod vas
dešava...
cccc.168omega,
-> #165, markomŢ :: Kao i za sve ostalo sto mu treba. :( Konkretno, C ima katastrofalan
Ţ :: prstup video memoriji, takodje razna move-isanja po memoriji i sl. :(
Ţ
Ţ Kako katastrofalan ? Pa imas pokeb() i peekb() koji se mogu gledati
Ţ analogno nizu MEM u TP-u ...
:)) Nisam bas na to mislio. Konkretno memset (ili setmem) uopste
nije iste brzine kao fillchar u TP-u :(, isto vazi i za memcpy (ako se ne
varam) i move u TP-u...
cccc.173postmast,
From: smilic@breza (Sasa Milic)
Subject: RPC
Date: Sat, 4 Jun 1994 12:52:53 GMT
Da li neko ima iskustva sa RPC-om ? Zeza me funkcija svc_register, ne
znam dal' treba jos negde sem u /etc/rpc da dodam naziv servera.
Sasa
cccc.169postmast,
From: panzer@vrabac.etf.uni-bg.yu (Mijuskovic Veselin)
Subject: Re: Cccc
Date: Fri, 3 Jun 1994 11:10:11 GMT
In article <Cqq3JK.8AG@fon>, glisin@fon (Ivan Glisin) writes:
>> pocetaka, ovde na orlu postoje neki ASCII text fajlovi koji u obliku clanaka
>> obradjuju pojedine stvari Unix-a. Pisci su uglavnom ljudi ...
>Hej, gde je to na ORLU? Da li ima jos neke dokumentacije na masinama
>Beo Internet-a koja bi bila korisna, a tice se UNIX-a?
Dir je /usr/local/doc/unix/ a evo sta ima:
awk.txt AWK Users Manual - (A.Aho, B.Kernighan, P.Weinberger)
Uputstvo za AWK, napisali gorepomenuti.
beav140.txt BEAV (Emacs like binary editor) Users Manual
cacm.txt UNIX Time Sharing System - (K.Thompson, D.Ritchie) <----+
Clanak iz CACM, koji je upoznao svet sa Unix-om, autori |
ctour.txt Opis dizajna jednog od prvih C kompajlera za PDP-11 - pretezno
se bavi cistim kompajlerom (kreiranje stabla izraza, tabele
simbola, konvertovanje u kod i sl.). Napisao Dennis licno.
curses.txt Opis Curses biblioteke sa par primera, od strane autora (BTW,
da li ste znali da je curses lib razvijen da bi se mogla igrati
igra "rogue" na razlicitim terminalima? :) )
fs.txt Fast File System on BSD4.2 UNIX - opis hard file sistema od
strane autora.
fsck.txt Opis upotrebe fsck-a od strane autora programa, M.K.McKusick-a.
gprof.txt Struktura i dizajn gprof alata za profiling programa (ovo je
sa jednog od simpozijuma SIGPLAN-a)
implement.txt Cica Ken prica kako izgleda UNIX kernel.
iosys.txt Dennis opisuje I/O sistem Unix-a.
ipc.txt Uputstvo za upotrebu socketa, napisali ljudi koji su ih i
dizajnirali.
lint.txt Lint, a C Program Checker - uputstvo, autor oba S.C.Johnson
lisp.txt FRANZ Lisp Textbook
make.txt Make Users Manual, by its author S.I.Feldman
net.txt Sta je unutar soketa, tj. kako su dizajnirani - pisu autori.
password.txt Zasto su passwordi na UNIX-u onakvi kakvi jesu - pisu Ken i
Robert T. Morris Senior (aha, tata ONOG RTM-a).
porttour.txt Opis dizajna portabilnog C kompajlera od strane D.Ritchie-ja.
regen.txt Some good advices of how to install UNIX/32V regarding the
errors in the File System or accidental loosage of the portions
of the OS itself
sccs.txt SCCS Users Manual
security.txt Kratak clanak o bezbednosti sistema i podataka na UNIX-u.
(D.Ritchie)
sed.txt Streams Editor Manual
sendmail.txt Sendmail dizajn, E.Allman
sysman.txt BSD4.2 UNIX System Manual (vecinom opisuje sistemske pozive
kernel-a - bez primera).
trek.txt Star Trek - how to play the game
unixprog.txt UNIX Programming - II Edition, by D.Ritchie and B.Kernighan
(ova je malo zeznuta tokom prolaska kroz nroff, znake <, >, {,
} menja u neke kombinacije f, i i l znakova - kratko uputstvo
kako programirati na UNIX-u)
uucp.txt UUCP Implementation Description by D.A.Nowitz
vaxasem.txt Berkeley VAX-11/UNIX assembler Reference Manual
yacc.txt Opis i upotreba Yacc alata - napisao autor.
Sve ovo su cisti ASCII tekstovi, nastali proturanjem source-a kroz
tbl, eqn i nroff i filtrovani kroz `col -b'. Nedostaje par crteza, a i
oni koji su ostali pate od TAB boljke.
--
Panzer
In real life : Mijuskovic Veselin Internet : panzer@orao.etf.uni-bg.yu
/Meeyoushkowitch Veselyn/ DECnet : buef78::mijusk37088d
cccc.170postmast,
From: jovicic@fon (Aleksandar Jovicic)
Subject: Re: cccc
Date: Fri, 3 Jun 1994 19:32:16 GMT
Damir Colak (dcolak@sezam.UUCP) wrote:
: "UNIX vodic za programere"; Zorica Jelic; Institut za nuklearne nauke
: "Boris Kidric", Vinca; Beograd 1991.
: Zar ona nije izdala knjigu "Bastovanstvo" ili tako nekako?!
Pa "bastovanu" ako bi da radis C na UNIX-u pogledaj tu knjigu (nije bas nesto
al' posto bolje nema dobra je i ona)
--
A. Jovicic - FON
************************************
* jovicic@fon.fon.uni-bg.yu *
* sys2!jovicic@fon.fon.uni-bg.yu *
* f1jovici@yuearn11.bitnet *
* ejovicic@ubbg.etf.uni-bg.yu *
************************************
P.S. Doduse sve sto nadjes u toj knjizi naci ces i sa man
normalno opsirnije i na engleskom.
cccc.171postmast,
From: Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu (Kiril Vidimce)
Subject: Fox Vs C
Date: Thu, 02 Jun 1994 20:06:00
>Potrebno mi je da napravim C program koji bi obradjivao FOX baze.
>Podrska treba da bude 100% kompatibilna sa FOX-om. Ne pomaze mi
>konverzija, vec obrada treba da bude direktno u FOX-u.
>Da li postoji bilo kakvo resenje, tj. biblioteka koja ovo omogucava?
Imam biblioteka za dBASE, no, dosega ne sum sretnal nessto
sliccno za FOX. :(
Ti treba rabota i so FoxPro index-i?
KiRe ViDiMCCe
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
= Kiril Vidimce * kvidimce@a1.news.mk = "The best thing in =
= Bojmija 8/1/24 = vkire@lotus.mk * learning is =
= 91000 Skopje * vkire@cerera.uni.mk = understanding" =
= Republic of Macedonia = vkire@ereb.uni.mk * ------------- =
= Tel: +389-91-411-125 * vidik@ezinfo.ethz.ch = - L. Infeld =
*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*=*
* Origin: Struga BBS +389 96 74074 * Macedonia * SETNet: (38:108/108)
cccc.172postmast,
From: Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu (Kiril Vidimce)
Subject: Cccc
Date: Thu, 02 Jun 1994 20:06:01
>> Dali nekoj bi mozzel da mi posocci dobra kniga za programiranne
>> vo C pod UNIX?
> Na srpskom ima jedna koja je izdanje Instituta Vinca (UNIX vodic za
>programere) i ako naletis na nju slobodno je preskoci. Od strane literature
Thanx za predupreduvanneto. :) Ja ima niz prodavnicite vo Skopje.
>ovde se najvise kotira knjiga Maurice Bach-a, kojoj ne znam tacan naslov.
>Detaljno su opisane sve cake Unix-a, naravno, trazi se znanje C-a. Sto se tice
KKe mozze nekoj da se seti na imeto na knigata? Da mozzam
da ja pobaram i kaj nas...
>pocetaka, ovde na orlu postoje neki ASCII text fajlovi koji u obliku clanaka
>obradjuju pojedine stvari Unix-a. Pisci su uglavnom ljudi koji su i dizajnirali
>Unix (dakle, Ken i Dennis) i BSD dodatke (poveci tim). U okviru toga postoje
Ima li javen account na orao i kako da se pristapi? (tel. broj?)
Kade se naoggaat file-ovite? (direktorium?)
> Sto se tice grafike, to na Unix-u ne postoji izuzev u rudimentarnom
>obliku. Zato pronadji neku literaturu o X Windows. Ako znas MS Windows,
>otprilike su jednako komplikovani.
Ne mi e ni potrebna grafika. :) A za X-Windows, malku kke pocceka...
KiRe ViDiMCCe
* Origin: Struga BBS +389 96 74074 * Macedonia * SETNet: (38:108/108)
cccc.174postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: Cccc
Date: Sat, 4 Jun 1994 16:07:37 GMT
Kiril Vidimce (Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu) pise:
>> KKe mozze nekoj da se seti na imeto na knigata? Da mozzam
>> da ja pobaram i kaj nas...
Ne znam za pomenute, ali svakako pokusaj da nadjes knjigu koja je
ODLICNA za pocetak i za malo vise. To je:
Introducing UNIX System V
Rachel Morgan, Henry McGilton
McGRAW-HILL INTERNATIONAL EDITIONS
Computer Science Series
PY 1987, PA 612, ISBN 0-07-100210-3
cccc.175postmast,
From: broker@setgate.setnet.co.yu (Predrag Supurovic)
Subject: Fox Vs C
Date: Fri, 03 Jun 1994 08:52:04
==== Kiril Vidimce rece: ======================================
>Potrebno mi je da napravim C program koji bi obradjivao FOX baze.
KV> Imam biblioteka za dBASE, no, dosega ne sum sretnal nessto
KV> sliccno za FOX. :(
KV> Ti treba rabota i so FoxPro index-i?
Da, trebalo bi. Kako radi to sa DBASE datotekama? Podrzava li i indekse?
Koliko je brzo, itd...
broker
... BR> Ups. Opet ostadoh bez tagova...
* Origin: Oreska BBS, UZICE = SF BIBLIOTEKA = SETNet: (38:101/101)
cccc.176miljko,
-> #171, postmast >> Potrebno mi je da napravim C program koji bi obradjivao
>> FOX baze. Podrska treba da bude 100% kompatibilna sa
>> FOX-om. Ne pomaze mi konverzija, vec obrada treba da
>> bude direktno u FOX-u.
>>
>> Da li postoji bilo kakvo resenje, tj. biblioteka koja
>> ovo omogucava?
Što se tiče C-a i obrade DBF datoteka, najbolji proizvod
je valjda CODEBASE. Verzija 4.5, koju imam, omogućavai rad sa
Fox indexima, a postoji i novija verzija (5.0).
cccc.177wizard,
-> #113, postmast> : U BC 3.1 postoji opcija GENERATE UNDERBARS, mozda je to resenje ?
>
> Za koriscenje standardnih biblioteka C-a, MORA SE UKLJUCITI
> GENERATE UNDERBARS, jer funkcije u bibliotekama imaju ispred
A čemu uopšte služe ti underbarsovi u C-u? Mislim, odakle se javila
potreba za njima?
cccc.178mjevta,
-> #176, miljko>> Što se tiče C-a i obrade DBF datoteka, najbolji proizvod
>> je valjda CODEBASE. Verzija 4.5, koju imam, omogućavai rad sa
>> Fox indexima, a postoji i novija verzija (5.0).
Da li CDX ili mozda stari Fox Base?
bjevta
cccc.179bulaja,
-> #178, mjevta││Što se tiče C-a i obrade DBF datoteka, najbolji proizvod je valjda
││CODEBASE. Verzija 4.5, koju imam, omogućavai rad sa Fox indexima, a
││postoji i novija verzija (5.0).
│└───
│Da li CDX ili mozda stari Fox Base?
└───
CDX, a čini mi se i IDX (koji ti naravno neće trebati pored CDX:).
Inače postoji i CodeBase verzija 5.1, ali to još nisam imao prilike da
vidim na delu niti u čemu je razlika u odnosu na 5.0 (sudeći po
prospektima razlike su u tome što se dobijaju neke dodatne zezalice za
Windows:).
cccc.180dragisak,
-> #172, postmast> KKe mozze nekoj da se seti na imeto na knigata? Da mozzam
> da ja pobaram i kaj nas...
'The Design of The UNIX Operating System'
Maurice J. Bach
Prentice-Hall, 1986.
cccc.181miljko,
-> #178, mjevta >> Da li CDX ili mozda stari Fox Base?
CDX. Stari (IDX), koliko je meni poznato ne, bar u
verziji 4.5!
cccc.182vitez.koja,
-> #167, vitez.koja#=>
#=> Uz poruku je program koji pri pokušaju prevođenja
#=> zaglavljuje IDE - iskoči QEMM-like tekst "exception 13,
#=> bla, bla" i ni makac.
#=>
#=> Radi se o Borland Cu 3.1, 386 računar. Prevođenje iz
#=> komandne linije prolazi (znam da ima grešaka;).
#=>
#=> Isprobajte, ako imate malo vremena, da li se to i kod
#=> vas dešava...
Drugi put pomaže bog :)
music.zipcccc.183markom,
-> #168, omega:: :)) Nisam bas na to mislio. Konkretno memset (ili setmem) uopste
:: nije iste brzine kao fillchar u TP-u :(, isto vazi i za memcpy (ako se ne
:: varam) i move u TP-u...
Verovatno da nije, zato što oni rade drugačije u zavisnosti od modela ...
cccc.185markom,
Pitanje za UNIX programere:
Da li postoji na UNIX-u što radi kao _dos_finfirst() i _dos_findnext() ?
cccc.186djelovic,
-> #185, markom Ukoliko si POSIX-kompatibilan, onda funkcije opendir, closedir, readdir
i rewinddir zajedno sa strukturom DIR (koja je nekakav direktorijumski
ekvivalent strukture FILE za datoteke) možeš da nađeš u zaglavlju dirent.h.
cccc.187vmisev,
-> #169, postmast > Dir je /usr/local/doc/unix/ a evo sta ima:
A jel isti otvoren i za ljude koji nemaju nalog na orlu? Da li mogu da
skinem šta mi treba sa anonymous ftp?
Vladimir
vmisev@sezam.yu
p3misev@yuearn11.bitnet
cccc.188ppekovic,
-> #186, djelovic>> Ukoliko si POSIX-kompatibilan, onda funkcije opendir, closedir, readdir
>> i rewinddir zajedno sa strukturom DIR (koja je nekakav direktorijumski
>> ekvivalent strukture FILE za datoteke) možeš da nađeš u zaglavlju dirent.h.
... a ukoliko ne pronađeš dirent.h, potraži dir.h ili direct.h.
Paya
cccc.189omega,
-> #183, markomŢ :: :)) Nisam bas na to mislio. Konkretno memset (ili setmem) uopste
Ţ :: nije iste brzine kao fillchar u TP-u :(, isto vazi i za memcpy (ako se
Ţ ne :: varam) i move u TP-u...
Ţ
Ţ Verovatno da nije, zato sto oni rade drugacije u zavisnosti od modela ...
Probao sam u svim modelima, TC je sporiji od TP :)
cccc.190markom,
-> #189, omega:: Ţ Verovatno da nije, zato sto oni rade drugacije u zavisnosti od modela ...
::
:: Probao sam u svim modelima, TC je sporiji od TP :)
Pa da, jer vrši proveru modela u kojem radi, to sam i rekao ...
cccc.191nigra,
Pozdrav svima!
Da li neko zna zasto f-ja absread za argument drive =2 (C:) ne radi
(vraca -1 error code).
nigra.
cccc.192mjova,
-> #191, nigra> Da li neko zna zasto f-ja absread za argument drive =2
> (C:) ne radi (vraca -1 error code).
;) kakvo pitanje, takav odgovor:
zato što je neki prosleđeni parametar van opsega.
cccc.193bigbrada,
-> #191, nigra*>> Da li neko zna zasto f-ja absread za argument drive =2 (C:)
*>> ne radi (vraca -1 error code).
Zar nije za C: argument drive = 0?
The.Great
cccc.194markom,
-> #193, bigbrada:: Zar nije za C: argument drive = 0?
žek', koliko sam ja upućen u tematiku, 0 je trenutni drajv? 1=a,2=b,
itd, moguće je da grešim, ali ne verujem :)
cccc.195postmast,
From: smilic@breza (Sasa Milic)
Subject: RPC
Date: Sat, 4 Jun 1994 12:52:53 GMT
Da li neko ima iskustva sa RPC-om ? Zeza me funkcija svc_register, ne
znam dal' treba jos negde sem u /etc/rpc da dodam naziv servera.
Sasa
cccc.197postmast,
From: broker@setgate.setnet.co.yu (Predrag Supurovic)
Subject: Fox Vs C
Date: Fri, 03 Jun 1994 08:52:04
==== Kiril Vidimce rece: ======================================
>Potrebno mi je da napravim C program koji bi obradjivao FOX baze.
KV> Imam biblioteka za dBASE, no, dosega ne sum sretnal nessto
KV> sliccno za FOX. :(
KV> Ti treba rabota i so FoxPro index-i?
Da, trebalo bi. Kako radi to sa DBASE datotekama? Podrzava li i indekse?
Koliko je brzo, itd...
broker
... BR> Ups. Opet ostadoh bez tagova...
* Origin: Oreska BBS, UZICE = SF BIBLIOTEKA = SETNet: (38:101/101)
cccc.196postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: Cccc
Date: Sat, 4 Jun 1994 16:07:37 GMT
Kiril Vidimce (Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu) pise:
>> KKe mozze nekoj da se seti na imeto na knigata? Da mozzam
>> da ja pobaram i kaj nas...
Ne znam za pomenute, ali svakako pokusaj da nadjes knjigu koja je
ODLICNA za pocetak i za malo vise. To je:
Introducing UNIX System V
Rachel Morgan, Henry McGilton
McGRAW-HILL INTERNATIONAL EDITIONS
Computer Science Series
PY 1987, PA 612, ISBN 0-07-100210-3
cccc.198slom,
Drugar treba da pise program u C-u koji barata sa velikim matricama
(reda 1600x1600). Posto je brzina dosta bitna, hoce da iskoristi memoriju
iznad 640 Kb, a ne da cita/pise na disk.
Vidim da u C diru ima neka biblioteka za BC++, pa me interesuje da li
je neko vec koristio istu, i uopste kakva su iskustva drugih sa slicnim
problemima.
sm
cccc.199zormi,
-> #198, slom* Drugar treba da pise program u C-u koji barata sa velikim matricama
* (reda 1600x1600). Posto je brzina dosta bitna, hoce da iskoristi memoriju
* iznad 640 Kb, a ne da cita/pise na disk.
Sa velikim matricama sam se bavio pre nekoliko godina kad sam pisao dodatne
module za MATLAB 386 paket (tata-mata za matrice). Pisao sam ih u High C-u
sa Phar Lap DOS Extenderom i to je lepo radilo.
Danas ima i nekih modernijih rešenja, ali mi nije zatrebalo...
cccc.202postmast,
From: broker@setgate.setnet.co.yu (Predrag Supurovic)
Subject: Fox Vs C
Date: Fri, 03 Jun 1994 08:52:04
==== Kiril Vidimce rece: ======================================
>Potrebno mi je da napravim C program koji bi obradjivao FOX baze.
KV> Imam biblioteka za dBASE, no, dosega ne sum sretnal nessto
KV> sliccno za FOX. :(
KV> Ti treba rabota i so FoxPro index-i?
Da, trebalo bi. Kako radi to sa DBASE datotekama? Podrzava li i indekse?
Koliko je brzo, itd...
broker
... BR> Ups. Opet ostadoh bez tagova...
* Origin: Oreska BBS, UZICE = SF BIBLIOTEKA = SETNet: (38:101/101)
cccc.200postmast,
From: smilic@breza (Sasa Milic)
Subject: RPC
Date: Sat, 4 Jun 1994 12:52:53 GMT
Da li neko ima iskustva sa RPC-om ? Zeza me funkcija svc_register, ne
znam dal' treba jos negde sem u /etc/rpc da dodam naziv servera.
Sasa
cccc.201postmast,
From: glisin@fon (Ivan Glisin)
Subject: Re: Cccc
Date: Sat, 4 Jun 1994 16:07:37 GMT
Kiril Vidimce (Kiril.Vidimce@f108.n108.z38.setgate.setnet.co.yu) pise:
>> KKe mozze nekoj da se seti na imeto na knigata? Da mozzam
>> da ja pobaram i kaj nas...
Ne znam za pomenute, ali svakako pokusaj da nadjes knjigu koja je
ODLICNA za pocetak i za malo vise. To je:
Introducing UNIX System V
Rachel Morgan, Henry McGilton
McGRAW-HILL INTERNATIONAL EDITIONS
Computer Science Series
PY 1987, PA 612, ISBN 0-07-100210-3
cccc.203m.dzigurski,
Da li postoji u MSC-u 5.1 nesto kao delay() funkcija?
cccc.204ognjen,
-> #203, m.dzigurski)-> Da li postoji u MSC-u 5.1 nesto kao delay() funkcija?
Zar to nije procedura?
cccc.205spantic,
-> #203, m.dzigurski> Da li postoji u MSC-u 5.1 nesto kao delay() funkcija?
Ne, moraš sam da je napišeš. Ali nije problem. Evo ti gotova. Uključi
time.h.
------
/*------------------------------------------
Procedura: delay ( ms )
Opis : kasni u milisenkudama
Ulaz : int ms
-------------------------------------------*/
void delay( int ms )
{
int ts;
/* ms se moraju konvertovati u tikove. 1 sec = 18.2 tikova */
ms = (int)(ms*18.2/1000 + 1);
ts = clock();
while((clock()-ts)<ms)
{
/* telo petlje je prazno */
}
} /* end proc delay */
cccc.206markom,
-> #203, m.dzigurski:: Da li postoji u MSC-u 5.1 nesto kao delay() funkcija?
Ne postoji ni u 6.0, ja je tražim već jedno dva meseca kako bih
prepravio jednu comm biblioteku iz BC-a u MSC, ali ne ide :(((
cccc.209postmast,
From: iznogud@Osmeh.FON.BG.AC.YU (Aleksandar Petrovic)
Subject: Re: osmeh/g++
Date: Sun, 19 Jun 1994 10:56:14 GMT
Gordan Grebovic (grebov@fon) wrote:
: zapazio sam da g++ na osmeh-u prevodi neke prgrame, koje nisam
: uspeo da prevedem sa istim na fon-u, ali prilikom izvrsavanja
: javi : ld.so: Undefined symbol "tgetent" ...
: znali neko u cemu je problem?
Slicna poruka se javlja i kad pokusas da startujes Emacs...
++