FORUM.11

Topics

1. gde.smo (12)
2. jugoslavija (27)
3. ex.yu (465)
4. srbija (120)
5. svet (3)
6. ljudska.prava (3)
7. mediji (123)
8. trac (274)
9. devojke (3661)
10. iseljenje (94)
12. razno (184)

Messages - srbija

srbija.1 wizard, 01 Apr 94

I ovo stiže sa zakašnjenjem, ali ovoga puta nije kriv autor već softver koji nije obezbedio da se replike preusmeravaju u novootvorene konferencije: -- > Ne bih da sitničarim, ali ZAISTA nisi rekao ŠTA KONKRETNO > zameraš tom čoveku. Pa rekao sam još u prvoj poruci. Ima i jedan blag izraz za to što je on (bio?) - ziheraš. E njih ne cenim baš puno. Ok?

srbija.2 bojt, 01 Apr 94

>> I ovo sti sa zakašnjenjem, ali ovoga puta nije kriv autor >> već softver koji nije obezbedio da se replike preusmeravaju u >> novootvorene konferencije: Samo bre kukaš, te moderator, te softver... ;)

srbija.3 wizard, 01 Apr 94

> Samo bre kukaš, te moderator, te softver... ;) A u suštini su za sve krive sankcije...? ;)

srbija.4 boris, 03 Apr 94

> Pa rekao sam još u prvoj poruci. Ima i jedan blag izraz za to > što je on (bio?) - ziheraš. Objasni još jednom zašto to misliš. Ako je u pitanju samo taj jedan razlog molim te da ga bolje pojasniš. Uporedi šta se moglo raditi van partije, a šta ako si u njoj. Da li je nekad efikasnije delovata iz redova nego kukati sa strane. Stoga te molim da navedeš šta je on to RADIO kao član partije, a što je za osudu i šta je MOGAO raditi van nje. Još jedno pitanje, od kada pratiš njegovo političko delovanje? Pozdrav Boris p.s. Taj tvoj stav se može protumačiti i tako kao da tvrdiš da je većina ljudi iz SPS poštena, da nisu laktaši i sl. jer nisu hteli da menjaju partiju ;)

srbija.5 milan, 03 Apr 94

(Emitovana 2. aprila 1994. godine) Srbotopija 47. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 2. april 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Ova nedelja je na unutrašnjepolitičkom frontu bila mirna i bez događaja, a u međunarodnim zbivanjima smo ionako autsajderi. Postoji, konačno, i treća vrsta zbivanja, ne znam kako da ih nazovem, pa, recimo, okolo ratna, u bivšem jugoslovenskom okruženju. Nikako mi ni politički ni psihološki nije jasno da li da ta zbivanja svrstam u spoljnjepolitička ili unutrašnjepolitička. žini mi se da je najbolje da ih nazovem pograničnim. Konačno, čitav rat se ionako vodio oko granica kojima će se izdeliti prostor Druge Jugoslavije pa je naziv sasvim zadovoljavajući. U tim događanjima se, takođe, očigledno događa neki zastoj. Amerikanci su se naglo umešali u jugoslovensku krizu, napravili čudnu muslimansko-hrvatsku paradržavnu konstrukciju, a onda zastali. Niti su spemni da se izjasne da li Krajine smatraju legitimnim delom Hrvatske koji ona može po bilo koju cenu da pokuša da povrati niti su spremni da se izjasne da li bi oni bosanske Srbe radije videli u jedinstvenoj Bosni ili van nje. Ili ni sami ne znaju ili su procenili da su Miloševića saterali u ćošak i da valja čekati da se on izjasni. žine mu čak i neočekivane ljubaznosti. Kada su Vuk i drugovi pokušali da prošle nedelje otputuju u Sarajevo i podrže bombardovane Srbe za razliku od nebombardovanih koje podržavaju Đinđić i Koštunica dok se za Miloševića ne zna koga podržava, a sve je prilika nikoga, tzv. međunarodna zajednica je odlučila da avion ne pripusti u Sarajevo da ne bi nervirala Miloševića dok duboko razmišlja. Nemam nameru da Amerikancima pomažem u ovom njihovom samoinicijativnom nadgornjavanju sa Miloševićem ali bih, ako bi me dobro platili, bio spreman da im kažem da su naivni ako očekuju da će se on ikada izjasniti. On će naprosto čekati da sve propadne samo od sebe, kako to i inače biva. Godina, dve, pet, deset, njemu je ionako svejedno. Kada nasumučno bacanje i rušenje kula od karata na kockarskom stolu dovede do kombinacije koja mu odgovara, on će je odabrati. I, to je sve. Konačno, Milošević zna da se vlast drži ovde, U Beogradu a ne na Palama ili u ruskoj ambasadi u Zagrebu. Stoga on svoj posao obavlja ovde a tamo se posao obavlja sam od sebe. Ostavimo zato, bar ove nedelje prečanske Srbe na miru, očekujući neki jasniji sled događaja koji bi mogli da komentarišemo, i pogledajmo šta se ovde događalo. Istina, ni ovde nije bilo mnogo događaja. Međutim, u Srbiji je to uvek znak da se "nešto valja iza brda". Šta bi to moglo da bude, ostaje da se vidi. No, što rekao Hegel, "nema suštine koja se ne ispoljava". Da probamo da je otkrijemo među sitnim ovonedeljnim zbivanjima ona koja ukazuju na to šta će se iza brda dovaljati. Svi ste verovatno zapazili da je popularni deda Avram, nabeđeni kreator programa monetarne stabilizacije, koji je u međuvremenu avanzovao u guvernera Narodne banke Jugoslavije pa čak i proglašen "profesorom", otišao u inostranstvo. Tako možda nikada nećemo saznati koliko tačno ima godina. Istina rečeno je da je otišao u Švajcarsku, na neko vreme, na inače redovnu proveru zdravstvenog stanja, a i on sam je uputio svima nama umirujuće reči saopštivši da se "nada da se za vreme njegovog odsustva ništa katastrofalno neće događati" bez obzira što će, ovo su opet njegove reči, "sledeći mesec biti kritičan za uspeh reforme". Bez obzira na simpatije koje deda Avram uživa u javnosti, ili možda baš zato, ne mogu da se otmem deja vu utisku. Kom utisku? Imate pravo samo jednom da pogađate, a znam da ste već pogodili. Naravno, stvar neodoljivo podseća na cirkus zvani Panić. Na isti način je pre, sada već skoro dve godine, u trenutku uvođenja sankcija, kada su se cela domaća demokratska javnost i praktično sve institucije od značaja u Srbiji podigle protiv vladajućeg režima, doveden farmaceut i biciklista iz sunčane Kalifornije, da izduva oporbeni balon koji se u leto 1992. žestoko nadneo nad Srbijom. Skoro isti scenario prepoznajemo sa deda Avramom. Prva faza nervoze kod "uvezenih" spasitelja nacije je povremeno odputovavanje u inostranstvo. To, kao i kod Panića, prvo ide na nekoliko nedelja da bi spasitelj i definitivno otputovao. Za to vreme u zemlji se zbiva šta se zbiva i "spasitelj" to komentariše sa distance. U početku, njegov stav je umeren. On nije ni za vlast ni za opoziciju. On je za zemlju i narod. On se ne bori protiv sankcija, on želi da ih ukloni. Pardon, to je bio slučaj sa Panićem, deda Avram je došao kasno, kada je već postalo jasno da od uklanjanja iliti ukidanja sankcija nema ništa sve dok ne čučnemo. To je prva faza spasiteljevog bivstvovanja u zamlji. U međuvremenu, spasitelj počinje da dobija lične ambicije. Možda mu, ako ima koeficijent inteligencije iznad sobne temperature izražene u Farenhajtovim stepenima, do glave dopire čak i ta zlokobna pomisao da je možda, eto, izmanipulisan ili da je korišćen za manipulaciju. To izaziva psihičke pa zatim i psihosomatske tegobe. Srazmerno godinama spasitelj te tegobe oseća sve intenzivnije i posle izvesnog vremena, ne dužeg od tri meseca, hvata ga neizdrž i on počinje da putuje po inostranstvu. Ne zaboravite da je Panić pod kraj leta i početkom jeseni 1992. putovao u praktično sve zemlje poznate iz školskog atlasa. Nešto kasnije, spasitelj počinje da posećuje i lekare. To se, tako je bar bilo i u slučaju Bicikliste, a i sada sa deda Avramom, u saopštenjima za javnost, naziva "redovnom proverom zdravstvenog stanja". U sledećoj, recimo, drugoj fazi spasiteljeve epikrize iliti istorije bolesti, javlja se kompleks krivice. Spasitelj je sada već sasvim siguran da ga je Sloba nazionale "preveo žednog preko vode". U njemu se javlja pravedni gnev koji, dodatno, mogu pojačati oni koji su ga, što rekao Matija Bećković, u jednoj od faza svoje političke biografije kada je bio opoziciono nastojen, "navili". Oni koji su ga navili - u srpskoj mitomaniji se podrazumeva da se radi o združenoj taktičkoj vežbi Vatikana i Vašingtona koji mi kratko zovemo Vatington - dobijaju želju da bar još jednom probaju da svrgnu Slobu. njihovi politički analitičari ih, istina, odvraćaju od te namere ubeđujući ih da je Sloba baš ono što nama ali i njima treba - strongman - jaki čovek preko koga se poslovi ionako najbolje obavljaju jer Balkan, znate ser, nije baš najpogodniji za demokratiju. Političari, međutim, kao političari, ne mogu da odole napasti. Osim toga zalogaj je popriličan, a i izazov veliki. Zamislite slavu jednog beznačajnog političara iz Arkanzasa koji bi iznad svog radnog stola u Situacionoj sobi mogao da okači Slobin skalp. Rečeno - učinjeno! Truba trubi na uzbunu. Političari izdaju naređenje - "svi u borbu za oslobođenje" - bez obzira što se njihovi eksperti u Vatingtonu protive a njihovi diplomati u Beogradu hvataju za glavu. Spasitelju se nalaže da se što pre vrati u zemlju i stavi na čelo opozicije. Opoziciji se obećavaju brda i doline, mada od svega dobija samo doline. Spasitelj se vraća, zdravstveno detaljno prekontrolisan ama politički sasvim nepismen. On uzjahuje opozicionog đogata i juriša. Sloba spremno raspisuje izbore ali čak ni ta okolnost spasitelja i njemu odanu oporbu, koja se uzajamno toliko voli da i lidera mora da pribavlja iz uvoza, ne upozorava na opreznost. Zašto bi, zaboga, neko ko je na vlasti, raspisivao izbore ako nije čvrsto ubeđen da će ih i dobiti. Ishod, naravno, znamo. Od ovog šablona, koji u Srba preti da se pretvori u pravilo, deda Avrama deli još nekoliko postignuća. Prvo, deda Avram još treba da se opeče na nekoj, od socijalista podmetnutoj, vatri. Kako šticung raste, a proizvodnja opada jasno je da je njegov takozvani "program" osuđen na propast. Osim toga, nailazi leto, a sa letom i žetva. četvu valja platiti, odnosno od seljaka otkupiti bar dva i po miliona tona žita koje je potrebno za ishranu onog lenjog i neproduktivnog dela stanovništva Srbije koje, na Šešeljev užas, i dalje živi u gradovima a i nespremno je, a može biti i nesposobno, da se prihvati rala i motike. Računajući kilogram žita čak po samo 20 para iliti pfeninga, to iznosi 500 miliona maraka iliti Avramovih dinara što je više nego ukupna suma gotovog novca koja je do sada odštampana ili emitovana. Dakle, već u julu, u najboljem slučaju u avgustu očekuje nas emisija novca koja će izazvati sto procentnu trenutnu inflaciju. Avramove mere, pretenciozno nazvane programom, mogu se, naravno, probiti i znatno ranije. Kao što je pokojni Bravar govorio da se "sudije ne smeju držati zakona kao pijan plota" tako i savremeni Bravarevi naslednici ne posmatraju ekonomske programe koje sami donose kao nešto Bogom dano, kao stvarne programe koji ih obavezuju. Uostalom, "nije to nikakvo Sveto pismo" što rekao Koštunica. Ili je to, može biti rekao povodom Vens-Ovenovog plana, ne mogu da se tačno setim. Elem, kao što im program monetarne reforme i stabilizacije sada koristi da obore napetost u zemlji tako im sutra može postati neophodno da ga obore i krenu u novi inflatorni ciklus jer se, recimo, može pokazati da na platnom spisku imaju više ljudi nego Avramovih dinarčića, ili da valja zapušiti budžetsku rupu od 500 miliona maraka u saveznom budžetu koji je ionako vojni budžet jer skoro ceo odlazi na izdržavanje armije. Onog trenutka kada se do ovakve nekakve procene dođe, režim neće časiti časa da uđe u bilo kakvu emisiju novca a sa njom i da pokopa i Avramov program, ako već ne može samog autora koji je izgleda, prilično žilav jer, očigledno, ide na redovne provere zdravstvenog stanja. Tada deda Avram može biti stavljen pred veliku dilemu i iskušenje da se stavi na čelo opozicije. njemu, istina, nedostaju "Roleks" sat ali i saveti nekog velikog pisca kome je "strepnja dublja od nade". No, svejedno, singapurske kopije "Roleks" satova se daju kupiti za jeftine pare a malo koji pisac u ovoj zemlji ne misli da je veliki. Sa odnosom strepnje i nade će već nekako izići na kraj. Da deda Avramu oteža posao, pobrinuo se Sloba još odavno kao da je znao da će mu, kad tad, jedan ovakav suparnik izići na megdan. Prvo predsedničkih izbora neće biti, ako ih uopšte ikada bude i bilo, bar još tri i po godine. Ako bi deda Avram izdržao još toliko, čeka ga teža prepreka. Vladajući socijalisti su još 1990. kada je zakon o izboru predsednika Republike Srbije donošen u isti uvalili klauzulu o starosti kandidata. Tako kandidati ne mogu biti stariji od 60. godina. Zli jezici po političkoj čaršiji pričaju da je kaluzula bila usmerena protiv Kalemara iz Velike Drenove, kasnije pisca kome je strepnja poslala dubljom od nade jedno dve godine po donošenju ovog zakona, a koji se tada činio kao mogući protivkandidat bankaru iz Požarevca. Meni se, međutim, čini da se ovde radilo o političkoj dalekovidosti koja je, predvidevši pojavu deda Avrama odlučila da ga spreči da zauzme Panićevo mesto u našoj oporbi. Stoga, pošto ne može Slobi da ospori predsedničko mesto, deda Avramu ne preostaje ništa drugo nego da se stavi na neku poslaničku izbornu listu i da pokuša da sa mesta guvernera Narodne banke pređe na mesto predsednika vlade. Deda Avram, izgleda, u ovom trenutku ni ne sanja kakva ga sjajna opoziciona karijera očekuje. On mirno proverava svoje zdravstveno stanje ali zato socijalisti, koji istu grešku nikada ne ponavljaju dvaput, daju sve od sebe da se deda Avram ne doseti ove mogućnosti nego da glavni događaji prođu bez njega. Izgleda baš zato što je deda Avram van zemlje, a žetva i sa njom veliko štampanje novca su u zemlji, u sledeća dva-tri meseca valja nešto učiniti. Uostalom, uslovi su povoljni. Vreme je lepo, psihološki efekti stabilnog dinara su očigledni ali ne mogu dugo da potraju treba, dakle, što bi rekli vojni teoretičari, eksploatisati proboj fronta. Najprirodnija mera koja se nameće jesu vanredni savezni izbori za poslanike u Veću građana. Jer, socijalisti, u Veću građana savezne skupštine imaju iste probleme kakve su imali pre izbora iz decembra A93 u republičkoj skupštini. Šira politička javnost kao da tu činjenicu nije primetila ili bar na nju ne obraća dovoljnu pažnju. Od leta prošle godine, od kada je došlo da raskida konkubinata sa radikalima socijalisti muku muče kako da održe saveznu vladu. Zajedno sa crnogorskim socijalistima imaju šezdesetak poslanika i uvek im nedostaje desetak glasova do nadpolovične većine. Osim toga Šešeljev zahtev da se uskrati poverenje saveznoj vladi je na dnevnom redu i nervozna opozicija, ako joj se socijalisti ne dodvore dovoljno, može opet ponoviti naglo zbijanje redova koje je izvela u oktobru 1993. kada se pridružila zahtevu radikala i time izazvala onaj Miloševićev udarac po miholjdanskoj muvi i raspisivanje republičkih izbora. Ovu nelagodu socijalisti su do sada rešavali retkim zakazivanjima sednica Veća građana i podstrekavanjem Šešelja na psihopatske ispade kojima je ukidana mogućnost da se opozicija među sobom ujedini oko obaranja vlade. U trenucima kada je, pak, sednica morala da bude sazvana, recimo kao ovog meseca jer je na dnevnom redu bio budžet koji, povrh svega, traži nadpolovičnu većinu glasova svih poslanika, pribegavalo se drugim taktičkim bravurama. Deo DS, bar ovo Đinđićevo krilo, nasuprot Mićunovićevom, je podržalo budžet pravdajući to "patriotskim" razlozima jer preko sedamdeset posto saveznog budžeta ide na armiju, i nazivajući sam budžet "vojnim", što je, od posete Palama, valjda u skladu sa njihovom novom politikom. Međutim poslanika DS ima ionako šest-sedam pa pola od toga nije dovoljno. Stoga su socijalisti pribegli istoj tehnologiji koju su primenili u repubičkoj skupštini oko izglasavanja vlade kada su naprosto DEPOS-u odlomili jednu nogu. Onih jedanaest poslanika okupljenih oko Rakitića i Kastratovića glasalo je za budžet i rešilo problem opstanka vlade. Bar za sada. No, sva ova muvanja i taktiziranja ne mogu se protezati u nedogled. Socijalistima je potrebna stabilna većina u saveznoj skupštini i zato su izbori neophodni. Govori se da je već i određen datum. To je, navodno, nedelja, 12. juni. Znači, ako se nešto ozbiljno ne promeni, možemo za dva i po meseca imati savezne izbore. Istina, postoji izvestan otpor koji, za sada, pružaju crnogorski socijalisti opirući se skorom raspisivanju izbora, jer strahuju da bi tamošnja opozicija i zelenaška i bjelaška mogla da na ovim izborima uzme još nekoliko poslanika od ukupno 30 koliko u Veće građana daje Crna Gora. Ali, to su sitni i za ovdašnju političku javnost manje zanimljivi problemi. Zanimljiviji problem je šta učiniti sa saveznom vladom. Naime, čini mi se da sam već pomenuo, na dnevnom redu je zahtev radikala da se raspravlja i glasa o poverenju saveznoj vladi. Ovaj zahtev suspenduje mogućnost predsedniku SRJ, g. Liliću da raspusti skupštinu. Jer za razliku od republičkog ustava, savezni ustav zabranjuje da se skupština raspusti dok se raspravlja o poverenju saveznoj vladi. To je, uostalom i glavni razlog što prošle godine savezna skupština nije raspuštena o istom trošku kao i republička i izbori sprovedeni istovremeno pa je tako g. Lilić izgubio priliku da se na televiziji pojavi zajedno sa g. Miloševićem a, možda, ako ima dobre veze kod g. Vučelića, čak i pre njega i da, ne trepnuvši okom, izvali onu čuvenu rečenicu: "Odlučio sam da raspustim skupštinu!" Bože me oprosti, kAo da on može ma šta da odluči. Dakle, valja odlučiti šta sa saveznom vladom, jer se njena sudbina mora odlučiti pre raspisivanja izbora. Uz jedanaest "osamostaljenih" bivših DEPOS-ovih poslanika lako se može, ako se hoće, i izglasati poverenje vladi i time Šešeljeva foirmalna prepreka raspisivanju izbora otkloniti. Naravno, postoji i jedna, još perverznija mogućnost, koja će može da bude primenjena ako Crnogorci nastave opiranje raspisivanju izbora. naime, u kritičnom trenutku srpski socijalisti i njihovih jedanaest eks-deposovaca mogu glasati protiv vlade i tako o jednom trošku, najuriti Kontića i naučiti crnogorske socijaliste pameti. No, ta mogućnost spada u domen političke estrade i ne utiče bitno na celinu zbivanja. Deda Avramov, makar i kratkotrajan, uspeh pruža, međutim priliku socijalistima da svoju relativnu većinu na predstojećim izborima znatno uvećaju a možda i obezbede, zajedno sa Crnogorcima, i apsolutnu većinu u Veću građana. Ako izbori budu stvarno 12 juna deda Avram neće imati dovoljno vremena da se poleči i stavi na čelo opozicije a ni inflacija neće biti toliko intenzivna da u njemu izazove oporbene strasti. Pravo pitanje, međutim, je vezano ne za predstojeće već za protekle izbore. Naime, čovek ne može a da se ne zapita zašto socijalisti nisu ovaj program nasilnog zaustavljanja infalcije i stabilizovanja nacionalne valute izveli, recimo u novembru, i opoziciju načisto izlomili. G. Vučelić nam je nešto slično i pretio u skupštini Srbije govoreći da treba da budemo srećni što su oni, zaboga, bili pošteni i nisu "Avram terapiju" primenili pre izbora u decembru prošle godine i pocepali nas "kAo svinja novine". Da, stvarno, zašto nisu? Odgovor je prost, ali i sasvim neočekivan. To nije dopustio sam Milošević. Uostalom on je to i jasno izjavio u svom čuvenom predizbornom razgovoru sa direktorima i glodurima glavnih srpskih medija. Tada je rekao da se, citiram, "u uslovima sankcija i ratnog okruženja" ne može živeti bez inflacije. Tu njegovu rečenicu su Šainović i drugovi uporno ponavljali u raznim varijacijama. Gazda je, naprosto, zabranio da se uništava inflacija jer je mislio da je drukčije nemoguće. Tek kada se oformila grupa hrabrijih espesovaca koja je dedu Arvama pronašla na Kalimegdanu kako igra šah sa drugovima i proglasila ga za svoju maskotu, nastupila je serija sastanaka na kojima je, izgleda, Milošević prihvatio da je tako nešto ipak moguće. Tako će sada, Milošević imati priliku da na novim izborima, koji su od republičkih razdvojeni samo zahvaljujući Šešeljevoj inicijativi da se ruši savezna vlada i time spreči raspuštanje savezne skupštine, proveri da li je bolje u izbore ići sa ili bez inflacije. Nama preostaje samo da čekamo. Ipak, čuvajte marke i trošite samo Avramove dinare. Neće to još dugo potrajati.

srbija.6 dejanr, 03 Apr 94

>> Vladajući socijalisti su još 1990. kada je zakon o >> izboru predsednika Republike Srbije donošen u isti uvalili >> klauzulu o starosti kandidata. Tako kandidati ne mogu biti >> stariji od 60. godina. Da li si siguran u ovo? Znam da je ta klauzula pominjana, ali mi se čini da se u poslednjem trenutku odustalo od nje, tako da ona nije ušla u Zakon.

srbija.7 milan, 03 Apr 94

> Da li si siguran u ovo? Znam da je ta klauzula pominjana, ali mi se > čini da se u poslednjem trenutku odustalo od nje, tako da ona nije > ušla u Zakon. Nisam. ;))) Al' tako mi se dopalo da zazam deda Avrama. Proveriću. Imam negde u kući taj zakon al' ne mogu da ga nađem. :) Pl poz M

srbija.8 wizard, 03 Apr 94

> Objasni još jednom zašto to misliš. Gimme a break... :) > Ako je u pitanju samo taj jedan razlog molim te da ga bolje pojasniš. Nije u pitanju samo taj razlog, ali je on najslikovitiji. Ipak, nemam nameru da ovde opanjkavam čoveka koji je, u celini gledano, svakako u gornjoj polovini tabele naših domaćih političara. > Uporedi šta se moglo raditi van partije, a šta ako si u njoj. To ne znam baš detaljno, ali sam čuo priče... > Da li je > nekad efikasnije delovata iz redova nego kukati sa strane. 'Esi ti za Novu demokratiju - Pokret za SPS? ;) > p.s. Taj tvoj stav se može protumačiti i tako kao da tvrdiš da je većina > ljudi iz SPS poštena, da nisu laktaši i sl. jer nisu hteli da menjaju > partiju ;) Pa većina ljudi u SPS i jeste poštena. I dalje mislim da su članovi SPS-a ili pošteni ili pametni, ali nikad istovremeno i jedno i drugo. Naravno, oni pametniji izvršavaju politiku.

srbija.9 .hik, 03 Apr 94

ÚÚ Ipak, cuvajte marke i trosite samo Avramove dinare. ÚÚ Nece to jos dugo potrajati. Zar nisi mogao ovo da bacis kao datoteku!!!?

srbija.10 madamov, 05 Apr 94

> Zar nisi mogao ovo da bacis kao datoteku!!!? Pričalo se o tome ranije i došli smo do zaključka da je najbolje ovako.

srbija.11 milan, 10 Apr 94

(Emitovana 9. aprila 1994. godine) Srbotopija 48. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 9. april 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Izgleda da se nešto događa ama mi ne znamo šta. U utorak je Bastilja pravila Drugi dnevnik kakav odavno pamtimo. Dnevnik nije bio ni ratni ni mirnodopski, jer rat se, uostalom, ako se uopšte i pominjao, pomenuo negde tek pred kraj dnevnika, a i to onako više svečarski kolAko da se objavi da su naši probili liniju odbranu Goražda na pravcu od žajniča i da su praktično u gradu. Dnevnik je ruku na srce, ponajviše izgledao kao izborni, u vreme najsjajnijih Vučelićevih medijskih zahvata. Tako je, prijatelj Jevđović dvadeset minuta puštao tako reći direktan prenos Miloševićeve posete Bukureštu. Sjajni gardisti i barokni kič salona u rumunskim državnim zgradama su nas neodoljivo podsetili na slične posete neumornog putnika mira, pod čijom je brižnom komandom lađa "Galeb" sekla talase svetskih mora i okeana. Bože, stvarno, šta li je danas sa "Galebom"? Ko li ga se dokopao, Hrvati ili mi? U svakom slučaju, bar u ovom dnevniku nam ga nisu prikazali, ali je to možda zato što je Dunav suviše uzan za "Galeb", a obilazni put morem bi bio predugačak a g. Milošević i inače nije sklon da noćeva van zemlje te je zato u Rumuniju putovao kopnom. Kako su kadrovi sa "Galeba" izostali, prijatelj Jevđović se potrudio da nam u dnevniku prikaže svako pitanje i odgovor koji su upućenu g. predsedniku pa čak i prevode na rumunski. Ko zna, možda je to najava nove mode, možda sada valja učiti rumunski. Odmah iza uspeha na rumunskom frontu išla je serija uspeha na domaćem terenu gde su se oko a možda i ispod, jer se tamo na posluženju ne štedi, Kontićevog stola smenjivali razni domaći i svetski političari. Kontić je, sa blagim poluosmehom i sasvim nepokretan, kao u strahu da štogod ne polomi, primao sve te goste. Minić je nastupio čak u dva svojstva. prvo je pedvodio delegaciju železnice a zatim su za trenutak isključili kameru, okupljene oko stola malo izmešali, nekoga možda i bacili pod sto, a zatim ponovo uključili kameru i pred nama se pojavila reportaža o prijemu delegacije SPS na čelu sa genesekom kod predsednika vlade. Slika je bila imperijalno-trijumfalna kao u najsjajnijim vremenima. Skoro da je bilo ako moćno i sjajno kao u vremena kada je za tim stolom stolovao Mika Špiljak. Zatim je išla mala osveta. Ono pranje glave koje su mu studenti na čelu sa Đilasom priredili u martu 1991. u Svečanoj sali rektorata, Milošević izgleda nikada nije zaboravio. Otrpeo je zatim još uvreda koje su kulminirale studentskim protestom 1992. u orkestraciji DEPOS-a. Praktično, sve do sredine prošle godine, dakle skoro dve godine, Univerzitet u Beogradu je bio van kontrole vladajućih socijalista, šta više bio je, kao celina, u nekoj vrsti umerene opozicije. Likvidacija rektora Rajka Vračara, kojoj smo svojevremeno posvetili i jednu celu emisiju, označila je ne samo preuzimanje Univerziteta od strane vlasti nego i u postepenu stabilizaciju režima i preuzimanje u ruke važnih institucija društva koje su se tokom ratnog haosa i uzlaza opozicije osamostalile. U ovom dnevniku je udarena tačka na "j". Sada već kao oblik osvetničke ritualne proslave, igre na grobu demokratije na Univerzitetu, prorežimski Savez studenata, u toj istoj Svečanoj sali Rektorata, u prisustvu rektora dodelio je Miloševiću svoju svečanu povelju. Iako se Bastilja potrudila da prikaz svečanosti bude što lepši, utisak opela se nije mogao izbeći. Niko od studentskih lidera iz Protesta A92 nije bio prisutan. Možda nisu bili pozvani, što stvarno nije lepo, a možda ne mogu da "postizavaju" jer su Đilas a i legendarni dekan Filozofskog fakulteta profesor Štajnberger, već odavno prezauzeti poslovima kod Sačija i Sačija. Bivši štab protesta je otišao prvo kod Panića u kampanju, da bi se zatim ili profesionalizovali po raznim strankama ili otišli međA vlasnike butika i "bizmismene" što bi novopečeni srpski kapitalisti rekli. Tužno. Istina, plate na Univerzitetu su skočile. I to je nešto. Iza ovog priloga išla je poseta njegove svetosti Stankomu. čika Muštikla, u okviru svoje kampanje da dođe glave g-đi Gruden i dokopa se mesta gradonačelnika, odlučio je da Srpsku pravoslavnu crkvu obdari jednom crkvom. Iako je, kažu, njegova svetost odbila da prisustvuje kermesu već je samo izišla na gradilište, to joj ništa nije vredelo. I ovaj prilog je bio u službi Službe. Na kraju, pre prognoze vremena, koja još uvek ne daje prognozu za celu bivšu Jugoslaviju, ali pouzdani izvori tvrde da će uskoro i to činiti, išao je prilog o Teslinoj purpurnoj ploči. U njemu nije bilo zanimljivo samo to što bastiljini poslenici ne znaju da mi u srpskom jeziku za tu boju već imamo reč "ljubičasta" već i to što nam je neopozivo pokazano da je naš, srpski, Tesla još onomad sva ta nebeska zračenja razumeo, prikupio i svome narodu ostavio. Obasjani zracima ploče, sedeli smo u redakciji i buljili u ekran kada se Dnevnik završio. Ja sam rekao: "Izbori su već raspisani samo što mi to ne znamo!" a na to je g-đica Kuburovićeva je uzviknula: "Ma kakvi izbori 12. juna, izbori će biti 12. aprila!" U Dnevniku je, međutim, vladalo čudno odsustvo izveštaja o aktivnosti g-đe Mire Marković. To mora da je opoziciji, opsednutoj sumnjama u to da SK-PJ ne vlada samo kadrovskom politikom SPS-a nego i celom zemljom izazvalo zebnju i strepnju dublju od nade. "Pretnja je gora od izvršenja" kažu šahisti. G. Dragomir Drašković, pre neki dan, napisa u novosadskom "Svetu": "Turci dolaze, a mi ne znamo gde je Đinđić". Da ga parafraziram, opozicija mora da je pomislila: "Sloba je u Bukureštu, a mi ne znamo gde je Mira!" Da, stvarno, otkud ta opsednutost opozicije Mirom Marković? Ideološki gledano, nije van pameti to što se opozicija obračunava sa levicom i sa komunizmom. Konačno, opozicija je i nastala krajem prošle decenije na borbi protiv komunizma koji je tada, u punom sjaju i na vlasti, kao i svaki poredak na zalasku žario i palio ovim tlom. Ono što ipak jeste van pameti je to što se opozicija i dan danji obračunava sa institucionalnim komunizmom. Šta više, pronađen je i glavni uzrok svih, ako ne društvenih, a ono opozicijinih problema svakako. To je SK-PJ. Neprestanim napadima, koji su stalno na ivici između neurotičnog i psihotičnog ponašanja opozicija pravi ovoj, inače beznačajnoj stranci, neviđenu reklamu. Od prilične ponude komunističkih stranaka, prema mojim saznanjima ima ih bar šest registrovanih, opozicija je odabrala baš SK-PJ da u njemu pronalazi tajnu pokretačku snagu svih važnih društvenih zbivanja. Među visokim funkcionerima SPS se pronalaze oni koji su, navodno, članovi SK-PJ, a ako to nisu oni su, ako ništa drugo, po mišljenju opozicionih prvaka, simpatizeri ove partije. Jedan, više uspešan medijski promoter no novinar, tipičan novobeogradski crnogorac, poput Tijanića, proglašava se za važnu polugu moći SK-PJ u kući a posebno televiziji "Politika". Poseta g- đe Mirjane Marković Moskvi se tretira kao svetski događaj. Revnosno demokratske i nacionalističke stranke kao što je DSS čak propituju vlasti u kojoj funkciji je ona tamo bila, a bolji politički analitičari ne štede stranice najboljih novina da odgonetnu domete njene posete. Rečenice u Dnevnicima u "Dugi" koje objavljuje g-đa Marković se analiziraju podrobnije nego u svoje vreme dela giganta iz Velike Drenove. Tako se u tekstu koji glasi: "Sneg pada nad vodom, tako gust da se jedva vidi. Sva bela i u tišini Moskva još uvek spava. Ja sam se probudila pre nje." pronalazi ni manje ni više nego zavera srpskog komunističkog establišmenta da svrgne Jeljcina u Moskvi i ponovo uspostavi komunističku vlast. Da nije tužno bilo bi smešno. Zašto, dakle, opozicija u stranci čiji je uticaj tačno jednak ličnom uticaju g-đe Marković, traži važan spiritus movens zbivanja u Srbiji. Više je nego jasno da je samo okolnost da je ona predsednikova supruga izvor njene moći i uticaja. Mogla je g-đa Marković da oformi stranku za borbu za ženska prava i da joj se celo članstvo sastoji od redakcije "Bazara" i "Politikinog zabavnika" pa njen uticaj ne bi bio ništa manji nego što je sada. Ipak, ona opoziciji ne silazi sa usana, makar i na samrtnom času. Za Šešelja je ona "predsednica Srbije". Za Vesnu Pešić, kada u pauzama između dva putovanja u inostranstvo stigne da se malo bavi i domaćim političkim problemima, ona je "lider nacional-komunističke stranke na vlasti". Sasvim nasuprot njoj, što je istovremeno i sasvim logično, njena koleginica, tj. takođe žena u politici ali malo drugačijoj, Biljana Plavšić misli da je SK-PJ, ali, pazi sadA i SPO, osnova izdaje Srpstva i da naši uspesi na bojnom polju nisu priznati baš zato što ove izdajničke ogranizacije pripremaju obnovu Jugoslavije te im srpska odbrana svojih vekovnih ognjišta nikako ne ide na ruku. Naprotiv! Na sasvim drugoj strani je sam Vuk, koji je, što rekao Vučelić sklon finijim analizama podela na levici. Po Vuku, ali ne Karadžiću koji se po pitanju SK-PJ jedini međ Srbima nije izjasnio, SK- PJ je nosilac onih antireformskih snaga koje su na Osmoj sednici porazile demokratske snage u SKS. Da, stvarno, zašto sve ovo? Zbog čega je opoziciji potrebno da u ovoj opskurnoj stranci identifikuje glavni centar političke moći režima? Konačno nema nikakve logike da se to istovremeno tvrdi zajedno uz proteste što predsednikova žena zloupotrebljava svoje porodične odnose. Sa stanovišta političkog marketinga, što je savremeni eufemizam za običnu lepu srpsku reč propaganda, ovakvo ponašanje je takođe i krajnje kontraproduktivno jer jedna je stvar reći da vas je pobedila organizacija poput SPS koja ima 40% glasova biračkog tela na čijem čelu je harizmatski vođa koji sam ima 50% glasova biračkog tela i koja povrh svega i nije politička stranka već organizacija koja okuplja gospodare ovog društva pošto je u njoj koncentrisana praktično celokupna socijalna moć u zemlji, a sasvim druga je stvar reći da iza vlasti stoji jedna minijaturna tajanstvena komunistička stranka koja osim predsednikove supruge i par desetina njenih prijatelja nema nikakve infrastrukture niti članstva. Uostalom, šta će srpskim komunistima nekakva posebna partija. Pa 90% članstva i 99% rukovodstva SPS su negdašnji komunisti. Mene lično ovakvo ponašanje opozicije neodoljivo podseća na recidiv tipičnog stava deteta koje se iz škole vraća sa jedinicom i komentarom: "Mrzi me učitelj!". Dete je, međutim, odraslo i roditelji nisu više spremni da takve izgovore prihvataju, čak ni kao oblik oslobađanja nagomilane frustacije. Dete stoga traga za složenijim objašnjenjima svojih neuspeha i počinje da veruje da su drugi uspešniji od njega jer njihovi moćni roditelji imaju veze sa školskim vlastima koje, recimo, korumpiraju. Racionalizacija razloga za neuspeh tako predstavlja osnov svake teorije zavere. Dete, Srpče naše malo, kada poraste postaje Srbin ili, može biti, i Srpkinja. Metodologiju koju je naučilo u detinjstvu dopunjava i obogaćuje kafanskim, novinskim, knjiškim i televizijskim pričama iste vrste. Tako i nastaje konspirativna epistemologija, nauka koja svaku činjenicu života objašnjava nekom zaverom, nauka koja je valjda jedini doprinos srpskog naroda filozofiji. Ako je predmetni Srbin ili Srpkinja, čiju životnu povest, eto, pratimo, u međuvremenu rešio da se politički aktivira i to, zarad dobra svog naroda u opoziciji, on mora da svoj, priznaćete sraman neuspeh da najuri komuniste sa vlasti, neuspeh koji ga svrstava među najzaostalije narode sveta, nečim objasni. Kako je sasvim jasno da su on i drugovi bolji od neprijatelja koji je vidljiv dakle SPS-a, valja SPS-u dodati još nekog neprijatelja, nevidljivog, pa još i tajanstveno moćnog koji prožima sve pore vlasti i protiv koga se ne može ništa jer se krije i neće da iziđe na junački megdan. Ukratko, da SK-PJ-a nema, valjalo bi ga izmisliti. Da ova opsesivna vezanost opozicije za komunizam i njegova parafernalna javljanja nije bez nekog đavola i da ima znatno dublje pedagoško-ideološke korene govori i način kako ideolozi opozicije misle. Ovih dana, ukazala mi se i zgodna prilika. Jer, kako rat jenjava i kako se valja pripremati za život u miru, opozicija nacionalno-demokratska pre svega, oseća potrebu da se odredi prema nacionalnom pitanju. Kako je većina njenih lidera činila pre desetak godina krem korifeja nacionalizma okupljenog oko različitih organizacionih struktura koje su stolovale u Francuskoj 7., i koje su otvorile sva kritična pitanja koja je ovaj rat pokušao da razreši, to nije neko čudo. Ono što možda nije čudo ali je neobično, jeste njihov reletivni neuspeh u politici. Jedini Koštunica ima kakvu- takvu stranku i šačicu poslanika. SLS, SNO, NRS, SSS, i slične stranke čija smo imena već zaboravili su praktično prestale da postoje. Ćosić je, poput pohabanog džempera ili stare suknje iz odevnog predmeta prekomandovan u krpu za prašinu. Šešelja ovde ne bih računao jer je on nacionalističku ideologiju preuzeo tek po izlasku iz zatvora sredinom osamdesetih a do tada je bio dosledan komunista i perspektivni kadar sarajevskog gradskog komiteta. Rat, u potpunosti etnički i dodatno nabijen nacionalnim zanosom, nije, dakle, ovim ideolozima doneo politički uspeh i to zaista zavređuje pažnju političkih analitičara. Izgleda kao da srpska politička javnost priznaje, kroz glasanje i druge oblike davanja političkog poverenja, da je nacionalizam samo epifenomen i da stranka ako želi da bude uspešna mora da ima taj miris i ukus ali kao dekoraciju, a ne kao programsku osnovu. No to je velika tema i možda ćemo je jednom posle rata, ako to "posle rata" ikada nastupi, detaljnije razmotriti. Za mene lično je, međutim, zanimljiviji jezik i pojmovni aparat kojim nacionalno-demokratski ideolozi sada razmatraju srpsko nacionalno pitanje. Kako su poslednjih dana korifeji bili veoma aktivni, zanimljivo ih je posmatrati u celini. Prvo je SLS ogranizovala savetovanje na kome su se okupila gromopucatelna imena kao što su Nikola Milošević, Kosta žavoški, Milan Protić, Radoš ljušić i ini. Iza toga je po nedeljnim časopisima i podliscima novina izišlo nekoliko članaka, da bi seriju krunisao, juče, intervjuom u NIN-u, najuspešniji među njima, čovek koji ima čak i parlamentarnu stranku, Vojislav Koštunica. Sva petorica imenovanih, a i ostali istaknuti srpski nacionalisti se slažu u tome da je Milošević izdao autentične srpske nacionalne interese. Sve ostalo što su rekli su uglavnom variranja i tumačenja osnovne teme. Lepeza tumačenja je veoma široka i ide od onih koji misle da je srpski nacionalizam obesmišljen ovako preteranim trošenjem u manipulativne svrhe pa do samog Koštunice koji misli da je čak i jedna omanja zavera po sredi jer "Zapad će lakše sprovesti svoj plan ako nasuprot sebi ima nekog kome je kao do lanjskog snega stalo do sutentičnog nacionalnog interesa". Ovaj lament srpskih nacionalista nad potrošenim nacionalizmom mi je sasvim logičan. Konačno i sam, u ne maloj meri, saosećam sa njima. Ovde je, međutim, interesantno nešto sasvim drugo. Primetite, poštovani slušaoci da se u svim nastupima nacional-demokratskih lidera pojavljuje lajt-motiv "autentični nacionalni interes". Nekakve, može biti, nacionalne interese zastupaju i drugi, ama to nisu "autentični" nacionalni interesi. Tu je, misle oni, izvor svih naših poraza i pobeda, preciznije poraza, jer pobeda ionako nije bilo. Isti ti nacional-demokratski ideolozi ali i mnogi drugi opozicioni mislioci, isti odnos imaju i prema kapitalizmu koji poslednjih pola decenije ljulja naš državni brod. Kada god govore o problemima reforme društva i uvođenja tržišne privrede i slobodnog preduzetništva oni se vladajućim socijalistima obraćaju kao komunistima koji sprečavaju ove društvene reforme. Opozicioni ideolozi, dakle, u potpunosti ignorišu okolnost da su u ovoj zemlji kapitalizmu širom otvorena vrata jedino što kapitalisti neće biti oni već pripadnici vladajućeg establišmenta, a to je već sasvim drugi problem. I, opet, poput onih talasa koji u jednoj od ekranizacija "Hamleta" udaraju o obale u podnožju Elsinora, ponavlja se isti lajt-motiv. Ovaj divlji kapitalizam koji tutnji Srbijom oni ne priznaju za kapitalizam nazivajući ga "neautentičnim". Pošto su, naravno, blagodeti ovog kapitalizma namenjene onima koji su na vlasti, oni tvrde da je aktuelni srpski kapitalizam neautentičan jer se stvara i konstituiše u jednom totalitarnom poretku. Ostavljajući po strani pitanje da li se ovde radi o totalitarnom ili autoritarnom poretku, čovek mora da se zapita: "U kome to udžbeniku za koju pačiju školu kapitalizma, je zapisano da se kapitalizam razvija samo u demokratskim poretcima?" No za ovu ideološku raspravu najzanimljivija je upotreba reči "autentičan". Ovaj pridev se, dakle, bez prestanka javlja u pojmovnom diskursu naših opozicionih, nacionalnih ideologa. Otkud im ta priča o autentičnosti i neautentičnosti? Odgovor nije teško naći, svi ga znamo samo ga se možda namerno ili slučajno ne prisećamo. Marks je ovaj pojmovni aparat po prvi put uveo u igru. Govoreći o "autentičnim ljudskim potrebama" on je kapitalizam džIdž veka optužio da te potrebe ignoriše i zameljuje ih raznim supstitutima poput religije, slobodne društvene utakmice i sličnih magli kojima se prikriva eksploatacija. njegovi đaci, boljševici pre svega jer se socijaldemokratska opcija manula dizanja revolucije, koristili su ovaj pojam u još manipulativnije svrhe. Govorili su o njihovoj "autentičnoj" nestranačkoj demokratiji nasuprot lažnoj višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji kakva vlada u kapitalističkim zemljama. Po dolasku na vlast svoje sukobe oko vlasti razrešavali su optužbama da druga strana ne zastupa "autentične" interese radničke klase ili pak države, zavisno od toga šta su ova Hegelova kopilad smatrala za trenutno prihvaćeni subjekt istorije. I, eto, to ideološko prokletstvo se prenelo i na naše nacionalno-demokratske ideologe pa čak ne samo na njih nego i na građansko-demokratske ideologe. Marksistička škola u kojoj su svi stasavali ostavila je neizbrisiv uticaj na njihovu metodologiju. Sve je isto samo je subjekt istorije, taj neohegelijanski sumračni derivat "svetskog duha" promenjen. To više nije radnička klasa kao osnovni nosilac emancipacije čovečanstva nego je to, kod nacional-demokrata na srpski način, nacionalni interes. Kod građanskih demokrata, opet srpskih naravno, poput Vesne Pešić i beogradskog kruga, subjekt istorije je demokratija. Oni nam, poput komunista pre nekoliko decenija, što su većinom i sami bili, objašnjavaju da su jedini posednici istine i saznanja o tome gde se svetska istorija zaputila. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Metod je pogodan i za pravdanje neuspeha. Kao što su na pitanje: "Otkud gulazi u Rusiji?" evropski komunisti govorili svojoj javnosti da to nije "autentični socijalizam" naši nacional-demokrati i građanski-demokrati na primedbe tipa "Zar je ovo ta Srbija u kojoj treba da živimo?" ili "Zar je ovo kapitalizam i zar je ovo parlamentarna demokratija?" odgovaraju: "Naravno da ne, ovo su neautentične pojave, prividi Platonovi, pravi idealni nacionalni interes (ili demokratija, slušalac je ovlašćen da sam popuni upražnjeno mesto) je tu iza ćoška jer samo mi koji smo posednici znanja o autentičnom, to možemo i doneti!" Možda je, ipak, naša politička javnost zrelija nego što mislimo. Jer svi ti ideolozi nisu prikupili na izborima ni 10% glasova. Možda javnost ipak shvata, možda na nekom nesvesnom nivou, da je politika veština ostvarenja mogućeg i da je vaše pravo da birate ono što vam se dopada. Ako vam se dopada to je autentično. Toliko za večeras. Danas je 9. april, podatak je autentičan, proverio sam u kalendaru.

srbija.12 zkehler, 10 Apr 94

Ŕ Bože, stvarno, šta li je danas sa "Galebom"? Ko li ga Ŕ se dokopao, Hrvati ili mi? Mislim da smo mi. ZK P.S. Odgovaram na Srbotopiju - kao da razgovaram za radio aparatom :)

srbija.13 djelovic, 11 Apr 94

Opet su počeli da dele pozive.

srbija.14 fancy, 11 Apr 94

ŮŢ> Opet su počeli da dele pozive. Prenesite spanticu da mu ovog puta čELIM VIŠE SREĆE. bRuka...

srbija.15 index, 12 Apr 94

[] ŮŢ> Opet su počeli da dele pozive. [] [] Prenesite spanticu da mu ovog puta čELIM VIŠE SREĆE. Nije valjda da je prošli put dobio poziv? [] bRuka... Aha! Sad si se ofirao. Ti si član tajne hakersko - terorističke grupe 'bela Ruka' ;). Nenad

srbija.16 fancy, 13 Apr 94

ŮŢ> Nije valjda da je prošli put dobio poziv? Nije on odbio, kažu da se čak i spremio, poneo sendviče i tako to, ali mu mama nije dala da ode (što zvuči razumljivo..;) * So, sad je vreme za heroje, spanticu izvoli na prvu liniju, ima još muslimana da se istrebi po Goraždu..;(

srbija.17 milan, 16 Apr 94

(Emitovana 16. aprila 1994. godine) Srbotopija 49. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 16. april 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Taman je protekla sedmica bila dosadna sa svim šansama da i ova bude takva. Jedino je Šešelj obećavao da će da pravi zabavu na sednici Veća građana savezne skupštine, mada je i za njega to mač sa dve oštrice. Jer, koliko god da on uživa da se sa sve stomakom, koji zbog njegova dva metra visine dođe tačno iznad mikrofona, postavi pred govornicu i priča šta stigne, to istovremeno može biti i prilika socijalistima da raspuste skupštinu zbog ružnog vladanja a Šešelju pošalju istražnog sudiju. No sadA svejedno, sem, eventualno, te zabave, pred nama je bila jedna dosadna prolećnja sedmica, kadA, odjednom, iz, ne baš tako vedrog bosanskog neba, počele su da padaju američke bombe. Još uvek ne možemo da dođemo sebi i sagledamo sve moguće posledice ovih bombi događaja, ali je jedno sigurno, one su posetu istražnog sudije Šešelju odložile na neodređeno vreme. No, počnimo nekim redom. Sve je počelo u nedelju 9. aprila oko šest po podne, kada su dva američka aviona, novinari su obično pedantni a glume i kompetentnost pa na ovom mestu navedu i tip aviona, dakle, sve je počelo u nedelju 9. aprila oko šest po podne, kada su dva američka aviona tipa F-16 bacila nekoliko bombi na srpske položaje oko Goražda. Ni u atmosferi ni u operacijama oko Goražda nije bilo ničeg posebnog, ničeg što bi najavljivalo da će do intervencije takozvanih UN, a zapravo NATO pakta odnosno Amerikanaca koji tu firmu koriste slično kao i, recimo, u Iračkom ili u davno zaboravljenom Korejskom ratu, uopšte doći. Muslimani su, istina, krajem marta započeli niz napada po nekim od linija dodira sa Srbima. To je i sa njihove i sa naše strane, pomalo teatralno, nazvano "prolećnom ofanzivom". Svako je imao svoje razloge, muslimani da pokažu svojoj ali i svetskoj javnosti da štogod rade i na bojnom polju ne bi li osvojili nešto teritorija i popravili svoju krajnje nezavidnu situaciju na terenu ali i pregovaračku poziciju oko teritorija. S obzirom na to da su se posle ultimatuma Srbi povukli na dvadesetkilometarski perimetar od Sarajeva podvijena repa, njima se, s pravom, činilo da će svetska javnost blagonaklono gledati ako malo porade i oružjem i prošire svoju teritoriju. Osim toga želeli su i da isprovociraju neki oštriji srpski protiv napad jer su, u vojnoj nemoći, stekli opsesiju koja se zove "strana intervencija" sa kojom stalno računaju kao sa jedinom mogućnošću da nešto postignu. Srbi su, pak, čitavu stvar naduvali zato što im se činila dvostruko korisnom. Prvo, želeli su da muslimanske vojne provokacije iskoriste diplomatski. Jer, postoji mali segment međunarodne zajednice, koji se uglavnom sastoji od pravoslavnih zemalja, ali pre svega Rusije i njene prosrpski nastrojene javnosti koja se sukobljava sa proamerički nastrojenom izvršnom vlašću, i koji se zalaže za uravnoteženiji odnos sveta prema zaraćenim stranama u Bosni. Ovom segmentu, a to znači i njihovim i svojim političarima, trebalo je stvoriti priliku, da dokazuju da muslimani nemaju nameru da iskreno uđu u mirovne pregovore već da popuštanje omče oko sarajevskog vrata koriste za ofanzivna dejstva, te da se time jezičak na vagi anti srpskih optužbi, bar malo, pomeri ka muslimanima. Istovremeno, ofanzivna dejstva muslimana je trebalo iskoristiti i vojno tako što bi se likvidirao goraždanski džep koji se nalazi opasno blizu granice sa Srbijom i preti da, ukoliko se proširi poveže Sandžak sa Bosnom. Postojale su čak indicije da su Amerikanci dali mig Srbima da će prećutati njihovu ofanzivu na Goražde pa čak i samo zauzimanje grada jer bi se time ratosiljali vojno ionako neodržive pozicije. Prema tim pričama Srbi bi, zauzvrat, trebalo da budu znatno darežljiviji u kasnijim teritorijalnim razgraničenjima sa hrvatsko-muslimanskom federacijom. Ponašanje američke administracije kao i medija, poput CNN, koja propagandom prate njenu politiku, uglavnom je, sve do prošlog vikenda, ukazivalo da takve priče nisu bez osnova. Iako su Srbi u operacije uveli praktično ceo hercegovački korpus ojačan sa jednom kompletnom oklopnom brigadom, reakcije američke administracije i njenih medijskih jurušnih odreda su bile zapanjujuće umerene. Šta više, sam Vilijam Peri, američki ministar odbrane je koliko prethodne nedelje, u jednom intervjuu televizijskoj mreži NBC, na eksplicitno pitanje da li će SAD nešto učiniti da spreče da Goražde padne u ruke Srbima doslovno odgovorio: "We will not enter the war to stop that from happening. That is correct." Kasnije se Peri pravdao da je on time mislio da SAD neće unilateralno angažovati kopnene trupe u bosanskom ratu, pogotovu ne oko Goražda, ali da nije pri tome mislio na vazdušnu podršku, no sve jedno, ispravan ili pogrešan, a pogrešan slučajno ili namerno kao oblik uvlačenja u zamku, signal je na Palama primljen i krajem prošle nedelje operacije oko Goražda su intenzivirane. Veoma brzo, Srbi su ovladali strateškim visovima oko grada i počela je operacija koja, bez obzira na osporavanja sa naše strane, vojnički gledano nije bila ništa drugo nego završni udarac, tj. ušlo se u artiljerijsku pripremu za osvajanje grada. Bilo da je pretpostavljao da će Srbi zauzimati grad bilo da ih je i sam, direktno ili indirektno, preko dvosmislenog i neodlučnog američkog ponašanja na to podsticao, sve do tog trenutka general Rouz, komandandant trupa UN za Bosnu nije reagovao. Šta više, pouzdani izvori potvrđuju da je srpskoj strani predata i mapa područja sa tačno ubeleženim položajem oficira za vezu i ostalog osoblja UNPROFOR-a u Goraždu. Mapa je, naravno, trebalo da posluži Srbima da ne gađaju te položaje i svedoči o tome da je Rouz očekivao da će Srbi krenuti u osvajanje grada i želeo da zaštiti svoje osoblje. Izgleda, pak, da su Srbi, u nedelju, počeli da gađaju baš te položaje. Kako je malo verovatno da je puka obest bila po sredi jer, zašto bi neko namerno navlačio američke bombardere na glavu, sva je prilika da su ti položeji gađani zato što su se muslimanske trupe koncentrisale oko njih a postoji i jaka sumnja da je sedam Rouzovih oficira za vezu, od ukupno petnaest pripadnika UNPROFOR-a u Gpraždu, zapravo pomagalo muslimanima u korekciji vatre i, kasnije, navodilo američke bombardere. Tih sedam oficira je Rouz doveo iz SAS- a (Strategic Air Service-a), specijalne jedinice britanske vojske za antiteroristička dejstva, jedinice koju je sam i osnovao i na čijim se uspesima proslavio. U nekom trenutku, možda su, konačno ne moramo u svemu da vidimo zaveru, i njegovi oficiri bili ugroženi vatrom, Rouz je izgubio nerve i zatražio vazdušnu podršku. Ona je skoro odmah i usledila jer je, nesrećnim sticajem okolnosti, procedura za odobravanje upotrebe avijacije poslednjih dana bila znatno skraćena. Naime, posle incidenta kod Bihaća kada su Srbi na sličan način trebalo da budu bombardovani, prošlo je skoro tri sata pre no što su sve linije odlučivanja, a naročito ona u njujorku, vezana za konsultovanje stalnih članica Saveta bezbednosti, proradile, pa je odlučeno da se celokupno civilno odlučivanje svede na Akašija u samom Sarajevu. Inače, petnaestočlani personal UN je stigao u Goražde u prošlu sredu, i to na insistiranje samog američkog ministra spoljnjnih poslova Kristofera što dodatno budi sumnju da su oni tamo poslati namerno da bi se lakše našao izgovor za upotrebu avijacije jer bi odluka da se avijacijom štite sami muslimani zahtevala, najverovatnije, mnogo kompleksniji sistem konsultacija i odobravanja, ako bi ikada i bila doneta. I, tako je, ovo nesrećno "skraćivanje procedure" ostavilo je Rouza na ledini, kao jedinog krivca za ulazak UN u rat na strani muslimana. Sami efekti ovog prvog udara od nedelje, nisu poznati ali čak iako odgovaraju hvalisanju američkog vazduhoplovstva - dva uništena tenka i jedno artiljerijsko komandno mesto - vojno ne znače ništa. Ipak, politički, sve se promenilo. Sada su Srbi, zaista, u nekakvom poluratu sa čitavim svetom. Kako će se on odvijati, drugo je pitanje. U prvom trenutku, svi su bili besni. Amerikanci i njihova tevabija zato što su ocenili da su morali da reaguju i time prilično jeftino i bez nekog većeg vojnog efekta sebe upletu u silne političke komplikacije van Bosne ali i poluratno stanje sa Srbima u Bosni. Srbi u Bosni su bili revoltirani zbog mešanja spoljnjeg faktora na strani neprijatelja ali i, na višim nivoima odlučivanja, zbog ometanja Goraždanske operacije. U Beogradu je, pak, sve delovalo nekako uspavano. Tokom prepodneva u ponedeljak političke stranke i institucije vlasti su reagovale tako reći rutinski. Nacional-demokratske stranke i SPS su oštro osudile američki napad ali su, ipak, ostavile otvorena vrata za pregovore i za eventualni neuspeh, unapred, optužile Zapad. Mimo lakrdijaških demonstracija Raše Smiljanića i kompanije nikakvih većih javnih manifestacija nije bilo. SPO se više okomio na ratne huškače i krvoločne Bosanske Srbe, ali je napad ipak osudio. Najviše se ugruvao Građanski Savez Srbije koji je pre svega osudio ofanzivu na Goražde da bi, tek pred kraj saopštenja, onako jedva, izrazio žaljenje što je do napada došlo. Nisam čitao saopštenje State Department-a ali držim da bi moglo da bude sasvim slično. Jedini se istakao Šešelj, koji je objavio da smo u ratnom stanju i da njegovi dobrovoljci kreću. Konačno, to se i da razumeti, ovim bombama se najviše obradovao Šešelj koji je, pošto se cela politička čaršija već spremala da mu dođe na parastos, naglo oživeo. Za to vreme, u ponedeljak, bosanski Srbi su, sa osvetničkim besom krenuli na granatiraju Goražde. Rouz je pretio, pritisnuo prvo Ruse u Sarajevu koji su cinično odgovorili da je trebalo da ih konsultuje juče, pre prvog udara kada su još uvek mogli nešto da učine. Konačno, Andrejev, civilni predstavnik UN u Sarajevu se smilovao i posredovao kod žurkina da negde oko jedan, kada se susreo sa Miloševićem, insistira da Milošević pozove Karadžića i da zahteva prekid granatiranja. Milošević je to i učinio oko 1 i 15, ali se granatiranje, iako je oslabilo, nastavlja. Rouz ponavlja upozorenje i udara sa još četiri aviona ali kasno. Na mestu gde je navodno lociran izvor vatre, bombe pogađaju dva sanitetska vozila i ubijaju dvojicu bolničara iz Gackog i ruše dve kuće u obližnjem dva kilometra udaljenom odavno napuštenom srpskom selu Bare. Uz put se ispostavlja da su bar dve bombe promašile da da se jedna nije ni otkačila od jednog od aviona. Tokom dana stiže vest da je jučerašnji napad na veoma udaljeno, čak 15 kilometara daleko srpsko selo uništio jedno putničko vozilo. Tačna ili ne vest mora da je pogodila Rouza. Izgleda da je drugi napad tek definitivno razljutio srpsku stranu. Karadžić narađuje prekid svih odnosa sa UNPROFOR-om i zabranu saobraćanja konvoja sa humanitarnom pomoći. U mnogim gradovima pod srpskom kontrolom posmatrači UNPROFOR-a su stavljeni u kućni pritvor radi, kako ironično kažu srpski bosanski vojni izvori "lične bezbednosti". Kada nema Amerikanaca sem u vazduhu, dobri su i Holanđani pa je tako jedan holandski oficir nestao. Preterana revnost ljudi na terenu ili najava žešćih represalija? ljudima iz UN je teško da znaju. Već sledećih dana u zapadnoj štampi se pojavljuju negativne ocene ovih vazdušnih napada. Rusi su otvoreno ogorčeni. Osim "Izvestija" koje su vladin list i uvek direktno štite Kozirjeva, ostale novine osipaju paljbu na Amerikance i proameričku domaću izvršnu vlast. Konačno, juče se, stidljivo ali jasno, oglašava i rusko ministarstvo inostranih poslova koje osuđuje američki napad. Bez obzira na prve negativne vojne i političke odjeke ove akcije, situacija se bitno iskomplikovala i nikako nam ne ide u račun. Prvo, na samom planu rešavanja bosanske krize, ovaj incident je udaljio rešenje i mirovni sporazum na neodređeno vreme. To istovremeno znači da je i šansa da se sankcije ublaže ili čak ukinu otišla u nepovrat. Ako su nepristrasni analitičari ocenjivali da se one mogu ukinuti za godinu dana sada se svi slažu da je pet godina prvi razuman rok. Amerikanci su, odlučivši da ovaj potez povuku, ušli u tok događaja nad kojim više ni sami nemaju punu kontrolu. Sa druge strane, povređen je i ruski ego. Sada je jasno da, bez obzira na suprotne tvrdnje koje su dolazile od američke administracije, Rusi nisu konsultovani. Istina kaže se da je to zato da bi ih poštedeli domaćih komplikacija koje bi nastale kada bi se u Rusiji saznalo da su se Jeljcin i njegova dvorska kamarila složili sa bombardovanjem Srba, ali to je slabo objašnjenje. Pre bi se reklo da su se Amerikanci zabrinuli nad političkim oživljavanjem skoro polumrtvog ruskog medveda. Reanimacija medveda je upravo i obavljena u vreme sarajevskog ultimatuma koji su Rusi ponajbolje iskoristili da se ubace u bosanski lonac i vojno i politički. Konačno, bosanski lonac je do sada Amerikancima i služio za diskreditaciju političkih protivnika a ne, kako to beogradska propaganda u stilu žukića i Grubača tvrdi, za "širenje rata". Naime, sve dosadašnje napore da se u Bosni postigne kakav-takav sporazum Amerikanci su uporno sabotirali. Savetovali su i podstakli Izetbegovića da se odrekne lisabonskog sporazuma. Posle londonske konferencije su namerno zaoštravali muslimanski stav, a ženevski sporazum su direktno srušili podstakavši muslimane da ističu nerazumne teritorijalne zahteve. Konačno, glogov kolac u čenevu su udarili svojom akcijom za formiranje hrvatsko- muslimanske federacije. Svi ovi potesi su bili usmereni na diskreditovanja pregovaračkih sposobnosti svojih evropskih partnera koji, vremenom, a pogotovo kroz proces ujedinjavanja Evrope postaju značajni suparnici. Tako gledano, iako agresivna i na prvi pogled primitivna i nerazumna, američka spoljnja politika je na slučaju Bosne ostvarila do sada značajne uspehe. Diskreditovala je Evropu a dodatno je destabilizovala pokazavši da ona nije u stanju da svojim mehanizmima kolektivne bezbednosti smiri čak ni jedan, po vojnim razmerama, veoma mali građanski rat. Novi udarac je usmeren na Ruse, odnosno na zbacivanje Rusa sa pozicije srpskog zaštitnika i time važnog faktora na prostorima zapadnog Balkana. Posle ovoga, ruska spoljnja politika je prilično vezanih ruku. Za žurkina istina, ima puno posla jer će on sada igrati ulogu kurira između srpske strane i ratobornog Zapada ali će mu zato, zbog zaoštravanja situacije koje forsiraju Amerikanci manevarski prostor biti radikalno ograničen. On će eventualno imati ulogu da Srbe, bez upotrebe novog ultimatuma, dovede u komunikaciju sa UN ali se zato globalnom rešenju bosanske krize, u koje su se Rusi nadali, ne može još dugo govoriti. Time će i ruska pozicija u srpskim očima biti diskreditovana jer će se oni svesti na servisnu službu Zapada. Ovakva radikalizacija situacije u Bosni obradovala je, mimo Šešelja i Amerikanaca izgleda još samo Ovena i njegovog anonimnog saputnika Stoltenberga. Jer onog trenutka kada su Srbi zapretili da neće pregovarati sa UN, Oven se stvorio na sarajevskom aerodromu, sav nasmejan i spreman da pregovara. Tako je još jedan zaboravljeni lik jugoslovenskog pregovaračkog cirkusa ponovo reanimiran. Istina, njegovo je trajalo samo par dana jer je Milošević videvši da su Amerikanci ozbiljni, odmah izvršio pritisak na Karadžića i vratio ga u direktne pregovore sa Akašijem i UN. Zato, međutim, žrtva ovog neuspelog bombardovanja može biti general Majkl Rouz. žim počnu neko smirivanje situacije, i Srbi pristanu na neke ustupke na koje su ionako prinuđeni, kao znak dobre volje može im biti na tanjiru ponuđana Rouzova glava sa komentarom u stilu: "Ma znali smo mi da ste vi miroljubivi i da ćete vratiti 25% teritorija ali se ovaj kočoperni Englez namerio da vas bombarduje". Tako će biti okončana karijera verovatno najslavnijeg engleskog oficira koji se uroslavio u nizu antiterorističkih akcija formiravši pomenuti SAS, heroja rata na Foklandima i uglednog profesora Kraljevske vojne akademije. Konačno, glave će mu doći upravo osobina koja ga je proslavila u sukobima sa teroristima, a to je odlučnost da povuče oštar potez u kriznim situacijama. Ovu, situaciju očigledno, nije razumeo jer su ovde u ratu dva naroda a ne dve specijalne jedinice gde uspeh ili neuspeh zavise od individualne hrabrosti, psihološke izdržljivosti i cinizma nekolicine glavnih komandanata. U Srbiji, na unutrašnjepolitičkom planu promene će, izgleda, biti najteže. Prvo, sasvim je izvesno da će program stabilizacije privrede veoma brzo propasti jer se on naslanjao pre svega na psihološko ubeđenje da je uklanjanje sankcija pred nama i da treba preživeti još pola godine, najviše godinu. Osim toga, general Rouz je aktivirao i sve domaće radikalne nacionaliste koji su, od Šešeljevog razvoda sa socijalistima prošlog leta, u stalnom opadanju. Prve reakcije su već vidne. Proterivanje stranih novinara, napad na fondaciju "Šoroš", radikalizacija državnih medija. Unutar samog vladajućeg establišmenta će ojačati struja koju predvode Vučelić, Mihajlo Marković, Brana Crnčević i slični koja će sada imati sve osnove da insistira na zaoštravanju i spolja i iznutra, a sve u cilju formiranja srpske države i u odlučnom odbijanju da se bilo kakav oblik obnove i povezivanja bivšeg jugoslovenskog prostora prihvati. TV emisija o bombardovanju koju nam je priredio Ratko Dmitrović pre neki dan najava je naše medijske budućnosti. U panel diskusiji je učestvovalo 11 učesnika i svi su se, na čelu sa Mihajlom Markovićem, Slobodanom Rakitićem i ljubom Tadićem u potpunosti saglasili! Takođe sam događaj na neodređeno vreme odlaže savezne izbore i dodatno destabilizuje saveznu državu koja sada ima parlament koji praktično ne funkcioniše i ustav sa kojim ne znamo šta ćemo. Najveću štetu Amerikanci su načinili samom Miloševiću, što je i logično jer ga percipiraju kao glavnog protivnika, ali i pre svega demokratskim snagama u Srbiji. Za Miloševića poštovani slušaoci ne treba da brinete, izvući će se on već nekako. Ratni lobi će naravno ojačati ali će, hteo ne hteo, morati da se obraća njemu, a on će, zauzvrat, svoje naglo pojavljene mirotvoračke strasti morati malo da stiša, a obračun sa "primitivnim nacionalizmom" i "ratnom opcijom" da odloži prve prilike. Zato ćemo mi, takozvane demokratske snage, da prođemo kao bosi po trnju. Po nama će udarati i ratni lobi gledajući da nas što više oslabi kako bi u miru, koji na njihovu žalost mora da kadA tadA nastupi, imao što slabijeg protivnika ali i Milošević koji mora da štiti svoju poziciju i dodvori se ratnom lobiju. U svakom slučaju, ostaje nam da beremo kožu na šiljak. O vremenima koja su pred nama ponajbolje govori atmosfera koja se stvara. njenu paradigmu dobili smo juče direktno na TV Bastilji. Vasilije Vasa Kazimirović, znameniti lik od prethodnih izbora kada je predsedavao Odborom za kontrolu upotrebe medija i kada se proslavio napadima na opoziciju, sada je promenio ulogu. Postao je scenarista filma o Nikoli Pašiću koji je počeo da se snima u Negotinskoj krajini. Vasa je nastupio i na televiziji rekavši da će on da rehabilituje Pašićevu SNRS koju sada mnogi zloupotrebljavaju. Očigledno Vasa je malo stariji čovek pa ne može da na vreme ažurira svoju političku liniju nego se drži one od prošle nedelje, kada je Šešelj bio na tapetu. Tako je Vasa rekao da SNRS nikada nije bila nacionalistička nego rodoljubiva. Rečenica inače, veoma draga našim vladajućim socijalistima koji smišljaju razne bravure da se distanciraju od nacionalista. Međutim, pazite čime Vasa ilustruje ovu tezu. On veli: "Pašić je lepo rekao: Ako i nisam uspeo da animiram Rusiju, Francusku i Englesku za srpsku stvar, uspeće to srpski narod kadA tadA, a moje je bilo da otvorim ranu na organizmu Evrope." Mašala, ako ovako govore obični rodoljubi šta li snevaju i delaju nacionalisti? Kao najzabavniji događaj, došla je juče vest da su Amerikanci oborili dva sopstvena helikoptera nad Irakom. No, ne radujte se poštovani slušaoci to pre može da razdraži njihovu sujetu ali i strah Klintonovg marketinga za ugled njihovog gazde. Zato bi, umesto smirivanja, ovo moglo da donese još bombi o Karadžiću i drugovima. No, sačekajmo, oni ionako za ovo ne haju i nastavljaju operacije oko Goražda. Poslednja vest glasi: "Jedinice vojske republike Srpske uspešno izvršavaju zadatke, čiji je cilj da se proteranom srpskom življu obezbedi povratak na desnu obalu Drine i da se oslobodi 1000 zatočenih Srba u samom Goraždu". Nazdravlje!

srbija.18 vitez.koja, 17 Apr 94

#=> Bože, stvarno, šta li je danas sa "Galebom"? Ko li ga #=> se dokopao, Hrvati ili mi? Iako pitanje nije upućeno meni, odgovoriću :). "Galeb" je letos bio usidren u Boki Kotorskoj, verovatno je još uvek tamo... sk

srbija.19 milan, 23 Apr 94

(Emitovana 23. aprila 1994. godine) Srbotopija 50. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 23. april 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Ultimatum, koji ističe u nedelju uveče, a koji je NATO pakt postavio bosanskim Srbima najviše je pogodio beogradske radio-televizijske novinare i g. Lilića. Novinare zato što opet moraju da dežuraju noću i to u nedelju i da prave specijalne emisije, a g. Lilića zato što je morao da odloži svoju posetu Rumuniji pa je opet propustio priliku da se uslika kako vrši smotru počasne jedinice rumunske garde i da jednom za uvek ubedi ženu da je on stvarno šef države. Jer, zli jezici kažu da mu supruga nikako ne veruje da je predsednik SRJ pošto on stalno otvara vatrogasne domove i učestvuje na proslavama lovačkih društava, dok g. Milošević, premda je samo predsednik jedne federalne jedinice, tako reći guverner Kalifornije što svojevremeno reče Biciklista, posećuje tu istu Rumuniju praćen fanfarama i počasnom gardom u do zla boga neukusnim neobaroknim uniformama, ali i pregovara sa belosvetskim političkim veličinama obučenim, istina, u standardna čelično-siva lister odela. E, izgleda da se g. Milošević u nekim od tih pregovora malo preračunao, pa sada američke bombe više ne prete pojedinačnim tenkovima koji, u žaru samoodbrane, zalutaju u šumama oko Goražda i previše se približe gradu, već bogami i mostovima na Drini, a izgleda i koječemu istočno od Drine. Ako se sećate, prošlonedeljnu epizodu balkanskog serijala sa vikom, pucanjem i ubijanjem, prekinuli smo, baš u stilu američkih sapunskih opera, na najzanimljivijem mestu. Jer, neposredno pre emitovanja "Jutopije", nad Goraždem je oboren jedan britanski avion tipa "Harijer", a tokom "Srbotopije" su nam pristizale vesti da deset aviona NATO pakta nad Goraždem bombarduje srpske položaje. Kasnije se, na sreću, ispostavilo da do očekivane odmazde nije došlo i da je ova cifra od deset aviona pogrešno, kao u igri "pokvarenih telefona", napravljena od neke prethodne vesti u kojoj se govorilo da su pre "Harijera" Goražde nadletali avioni tipa A-10, takozvane "ubice tenkova" u nameri da likvidiraju neke srpske tenkove, ali da su zbog loše vidljivosti odustali. Otuda to "deset" i tako se ta drama u prošlosubotnje veče raspršila. Napetost je, međutim, održala poseta ruskog ministra spoljnjih poslova Kozirjeva, koji je na zahtev Amerikanaca doleteo u Beograd i tokom noći imao razgovore sa Miloševićem kako bi ga ubedio da štogod popusti i smiri generala Mladića, pre no što Amerikanci stvarno pošalju avione jer, koliko god oni bili aljkavi, pa čak i spremni da obore i po koji svoj helikopter kao onomad nad Irakom, ipak se sa njima nije šaliti. Konačno, kada pošalju mnogo aviona neki će da pogodi, osim svojih helikoptera, i po koji naš tenk. Milošević je pretnju shvatio ozbiljno, bar se tako činilo, te je Kozirjev otišao zadovoljan i ispraćen sada već uobičajenom floskulom, tako omiljenim g. Miloševiću, da je "ratna opcija poražena". Po ko zna koji put, dodao bih ja. I, dok je Kozirjev zadovoljan odleteo u Moskvu, njegov pomoćnih žurkin je, šetajući između Pala i Sarajeva, trebalo da sporazum svog šefa sa našim, na žalost i dalje šefom, pretvori u gotovinu. Međutim, dva dana kasnije ispostavilo se da je od gotovog napravio veresiju, jer su ga bosanski Srbi izradili. Dok je on pregovarao oni su slomili i poslednju odbranu Goražda i praktično ga zauzeli. Poslednji udarac nisu naneli jer su se uplašili da bi neki od silnih zahteva NATO paktu da preduzme vazdušne udare, mogao čak i uroditi plodom. žurkin je besan otišao u Mosku i, još na aerodromu, se napsovao majke bosanskim Srbima ali i g. Miloševiću nazvavši ih prevrtljivim, nevernim i nesposobnim da drže reč. Mora se priznati da je od diplomate tako visokog ranga ovo skoro neverovatna izjava. I, mada su pristalice konspirativne epistemologije po beogradskim kafanama odmah počele da pronalaze razna zaverenička objašnjenja za ovakav žurkinov postupak, objašnjenje je ipak prosto i pri ruci. Izgleda, jednostavno da Milošević i Karadžić više nisu bili u stanju da kontrolišu generala Mladića. Potonjeg nije teško razumeti. Trapava i neuspešna muslimanska ofanziva dala mu je priliku da, sa nekoliko veštih ili manje veštih zahvata, razbije odbranu Goražda i praktično zauzme grad. Za sam grad bio je spreman i da podnese po koju američku bombu po glavi jer je, sasvim osnovano, računao da će se ti udari biti veoma ograničeni po obimu i prostoru i da će trajati samo dok se poslednji Rouzovi ljudi ne pokupe iz Goražda. A sankcije i ostalu medijsku dreku bio je spreman da podnese još čitav vek, jer bi njegova slava kao srpskog vojskovođe koji je opkoračio Drinu sigurno nadživela taj vek. Bađuška Rus, u vidu i liku žurkina, pa i ostalih ruskih učesnika, igre imao je marginalan zadatak da zamajava neprijatelje Srpstva vaskolikog, što će reći da Mladiću kupuje vreme, sve dok ovaj ne pregrupiše šta treba i kako treba i tako reši problem Goražda izbegavajući, ipak, da ga "vukovarizuje", jer je svakako bio svestan da se to po drugi put ne bi oprostilo. Mladića je verovatno iznenadilo da baćuška nema ni najmanju nameru da mu služi kao dimna zavesa nego da, povrh svega, ozbiljno želi da uzme na sebe ulogu mirotvorca pa, čak, i zaštitnika muslimana. Baćuška je, dakle, hteo da se bavi velikom politkom kao u komuno-imperijalistička vremena kada je Rusija nešto značila. Rusku izdaju, mada su ga reči brata Rusa za koga je mislio da mu može poveriti misiju zamajavanja - pa valjda toliko mogu da nam učine - general Mladić je još i mogao da otpiše na tradicionalnu sklonost Rusa da nas u kritičnim trenucima, kadA se pod njihovom stolicom upali vatra, ostave na cedilu ali ga je, u njegovoj feldmaršalskoj prostodušnosti i u glavi pod Mišićevom kapom, verovatno zaprepastilo da ga i Karadžić i Milošević sprečavaju u tom naumu. Verovatno da je u nekom trenutku zaključio da Goražde vredi da se zubi stisnu i mlitavi političari naprosto ignorišu. žurkinov bes je, zato, u sebi sublimirao i bes samih Miloševića i Karadžića koji su, povrh političkog neuspeha i gubitka kredibiliteta ako su ga uopšte više i imali, dobili po nosu da nisu u stanju da kontrolišu svoje generale. Naravno, žurkinov bes je i autentičan ruski politički bes jer su sa uloge balkanskog ponjer broker-a koju su sebi, tokom krize oko sarajevskog ultimatuma, uspeli da, naprosto, otmu, sada ponovo spali na američke kurire sa suženim, ako ikakvim, manevarskim prostorom. Konačno žurkinov bes je i lični bes. Uspešna balkanska misija, koja bi se završila kakvim-takvim sporazumom, skoro da mu je garantovala mesto ministra spoljnjih poslova jer su Kozirjevu kao Jevrejinu i kao čoveku koji je, zbog popustljivosti i proameričke spoljnje politike koju vodi, veoma nepopularan u takozvanim nacional-patriotskim krugovima u Rusiji, dani praktično odbrojani. Međutim, posle žurkinovog debakla, kome je, prethodno razgovorajući sa Miloševićem ionako sam kumovao, Kozirjev se, mora se priznati, veoma vešto izvukao. Prvo je odmah udario u znatno blaže ocene srpske politike, a naredio je Voroncovu da u njujorku po svaku cenu odbija rezolucije Saveta bezbednosti koje bi bile izrazito antisrpske dok je istovremeno odložio, za Grčke kalende, moguće pristupanje Rusije projektu NATO pakta "Partnerstvo za mir". Da li će ga ovo spasti ne znamo, ali da će žurkin ostati na suvom izvesno je. Sam Jeljcin je, shvativši da gubi političku inicijativu stečenu u februaru, odmah zalegao za Kozirjevljevu opciju i oštro se suprotstavio vojnim akcijama NATO pakta protiv Srba, a za uzvrat ponudio koncept međunarodne konferencije o Bosni koju bi zajednički održali Amerika, Rusija i Evropa, no ta ideja je primljena prilično kiselo. Rusi će još mnogo i teško morati da politički rade da bi kompenzovali posledice ove svoje diplomatske katastrofe. Amerikancima je sada, kada je general Mladić izbacio Ruse iz političke igre u Bosni posao bio znatno olakšan i krenuli su da ponovo guraju svoju opciju širenja sarajevsko- ultimatumske psihoze. Prvo su kroz Savet NATO pakta progurali ultimatum Srbima da se povuku na trokilometarski perimetar oko Goražda i da ne smeju, pod pretnjom bombardovanja, napadati ostale zaštićene zone. Zatim su Savetu bezbednosti i među svjim evropskim saveznicima u nestajanju, izazvali svađe i sukobe oko oštrine rezolucije koju treba izglasati. Sve u svemu mogu da knjiže lep bod u gostima. G. Milošević ne bi bio ono što jeste da nije pokušao da i sam stekne neku inicijativu. Mimo toga što je g. Liliću zabranio da zbog situacije u Bosni ide u Rumuniju i tako ga osramotio pred suprugom, Milošević je juče isposlovao sastanak sa Akašijem i Karadžićem na kome je, navodno, postignut sporazum o Goraždu što u znatnoj meri otupljuje oštricu ultimatuma. Međutim, sve i da se sporazum sprovede, a nije baš jasno kako to izvesti jer će muslimani, osokoljeni oštrim stavom NATO pakta gledati da po svaku cenu nastave vojne čarke sve do isteka ultimatuma jer se on na njih ne odnosi, g. Milošević se nalazi pred mnogo većim problemima. Prvo, sankcije će ostati da mu vise o vratu još godinama a, što je za njega kao strasnog vlastodršca još važnije, izgubio je ne poverenje, što u svojoj naivnosti reče pre neki dan Vuk Drašković jer - koliko sam uspeo sam da razgovaram sa njima a i koliko su izjavljivali po medijama - strani pregovarači mu nikada nisu ni verovali, nego je izgubio ubedljivost pošto se sada ponovo, posle debakla sa ubeđivanjem Srba u Bosni da prihvate Vens-Ovenov plan, pokazalo da on nema punu kontrolu nad prekodrinskim Srbima i postoji ozbiljna opasnost da se kolone belosvetskih političara koje čekaju da sednu na njegovo kanabe u Ulici srpskih valdara naglo stanje. Ukratko, što bi klinci po beogradskim kafićima rekli, "Sloba je malo pukAo". Koliko je tačno "pukAo" još uvek ne znamo, ama da smo mi načisto pukli to pouzdano znamo. I dok su se ova dramatična zbivanja filmskom brzinom, što bi rekli nemaštoviti novinari, odvijala na svetsko- bosanskoj pozornici, ja sam, poštovani slušaoci, sedeo u srpskoj skupštini i slušao rasprave o tome da li je pet banki po glavi mnogo ili malo za socijalno i penziono osiguranje seljaka, koliko pendreka može da kupi policija za pare predviđene joj u budžetu i da li je g. Vučelić pevaljkama gurao pare u dekolte ili, pak, pod podvezice. Može vam delovati neverovatno, ali je istinito, Skupština je, čak ogromnom većinom glasova, u ponedeljak kada se posle skoro mesec dana dangube ponovo sastala na zasedanje, odbila da na dnevni red stavi bosansku situaciju i izdavanje saopštenja tim povodom. Taj stav, jer su njega nametnuli vladajući socijalisti me je, u početku, iznenadio. No, kada sam čuo g. Tomu Nikolića kako predlaže da se sto pedeset unproforaca veže za naše tenkove "pa nekA onda Amerikanci pucaju po njima" zaključio sam da smo doneli veoma zdravorazumsku odluku. Jer mimo nacional-demokratske opozicije koja bi nas, može biti, da smo prihvatili da stvar stavimo na dnevni red, gnjavila sa načelnim raspravama o nacionalnom interesu i sličnim slavsko-kafanskim temama, do izražaja bi došla i nacional-ludačka opozicija, koja bi vezujući unproforce za tenkove - uzgred ako je kvota 150 da li iz toga možemo zaključiti da Mladić ima sto pedeset tenkova? - koja bi, dakle, vezujući unproforce za tenkove, a uz pomoć generala Mladića, Srbiji uspela da rat, koji joj je na pragu, donese i u kuću. No, sa ovom, kako mi se čini sasvim zdravorazumskom odlukom da ne gura prste tamo gde im nije mesto, Skupština je u ponedeljak i završila listu dobrih odluka koje je donela. Iza toga je sledilo od zlog gore. Nije, naravno, spor u samim odlukama. Konačno, država mora da ima budžet, a da bi njega imala mora da napuni kasu, a kasa se može napuniti samo oporezivanjem građana. Ni iznosi koje budžet predviđa nisu baš tako nerealni, kako smo u oporbenoj ostrašćenosti vikali po skupštini. Spor je, pre svega, u metodu i načinu kako srpska zakonodavna vlast - što je pretenciozan naziv za onih dvesta pedeset ljudi koji zasedaju preko puta g. Miloševića - stvara i donosi odluke. Prve i glavne mane proporcionalnog izbornog sistema za koji smo se, istina sa pravom borili i izborili, jer na najbolji način u parlamentu predstsavlja biračko telo, već se iskazuju. Idealni poslanik je disciplinovani poslanik, poslanik koji uvek glasa za odluke svoje stranke i koji ne izostaje sa sednica. jer, da nije izostajanja u sali bi mogli da ostanu samo predsednici poslaničkih grupa koji bi u džepu mogli da drže onoliko žetona koliko imaju poslanika. Pri svakom glasanju bi prilagali svoje žetone i veoma lako bi se videlo koja je odluka doneta a koja ne. Ovako je jedino pitanje ko će koga da nadsedi i, naravno, da li će se, možda, jednog dana desiti čudo pa da g. Vučeliću ne dođe jedno desetak poslanika a nama dođu svi, te da ga nadglasamo, bar oko poreza na vinjak, ako već ništa ozbiljnije ne možemo da proturimo. Osim glasanja, poslanici povremeno i govore. Kako socijalisti glasaju isključivo za predloge vlade, poslanici podnose predloge samo radi afirmacije svoje stranke i radi toga da bi se uslikali na ekranu jer to, kažu marketinški stručnjaci, pomaže budućim izbornim šansama. Inače, ni jedan predlog pojedinačnih poslanika nije prošao mimo predloga vlade, pa čak ni predlozi koje su davali sami socijalistički poslanici ako se nisu slagali sa predlozima vlade. Proporcionalni sistem, tako, uništava individualnost i kreativnost poslanika, a vremenom će uticati i na negativnu selekciju jer će se politički sposobne individualnosti kloniti ćorava posla sedenja i glasanja u skupštini. On je, takođe, surov i prema građanima koji sada i ne znaju ko je njihov predstavnik i kako ih predstavlja jer svako glasa u svom čoporu. Međutim, najsuroviji je prema predsednicima poslaničkih grupa koji po hodnicima, kafani i toaletu moraju da vijaju svoje poslanike kada dođe vreme za glasanje, a ovi umaknu iz depresivne i turobne skupštinske sale. No, dok Vuk, Đinđić i Koštunica ionako retko svraćaju u Skupštinu i posao prepuštaju svojim zamenicima, g. Vučelić taj težak rudarski posao obavlja lično. Ne jednom se može videti kako on ljutito i trijumfalno ukoračava u salu i za sobom sprovodi, korak-dva dalje, skrušenog nedostajućeg poslanika upravo izbačenog iz toaleta. On je, inače pravo čudo od čoveka, jer danju vodi svoju socijalističku pastvu a noću na televiziji montira gadosti protiv opozicije. Bože, da li taj čovek uopšte spava? Tako je pre neki dan, upao u toalet u kome je bilo nekoliko poslanika, među kojima i ja, i sve nas izbacio napolje uz povike "AajdA na glasanje!" Tek napolju je konstatovao da je izbacio i mene, i da ja nisam njegov poslanik. Pribranost duha međutim nije izgubio. Na moj protest "Šta ti je? Šta te briga šta ja radim kadA nisam tvoj poslanik!", odgovorio je, kao iz topa, "Pa šta, treba i ti da glasaš!" Mimo klozetskih zabava, malo šta interesantno se događa u skupštini ako izuzmemo povremene svađe sa psovanjem i, bar za sada, bez pucanja, pošto obezbeđenje temeljno pregleda ulazeće narodne zastupnike. Međutim, jedna druga slika je sasvim jasna. Stranke, naročito opozicione, su nikada jače i nikada praznije, nikada lišenije političkog sadržaja. Rat i opšta kriza iscrple su im političku inspiraciju. Na snazi je, neumereno i preko svakog smisla, tzv. negativna politika. Skoro niko, kada izlazi za govornicu ne izlazi da promoviše neki novi, ili bar sopstveni politički koncept. On uvek izlazi da napadne protivnikovog čoveka ili protivnički zakon. Slika je poražavajuća i, ako potraje više od godinu dana, opozicione stranke će toliko izgubiti konceptualnu razliku sa vlašću, da će se sledeći izbori rešavati prema pukim simpatijama birača i kvalitetu marketinga i propagandnog materijala dotične stranke. Mimo ovih turobnosti, kako rekoh, u skupštini se malo šta zanimljivo događa pa poslanici imaju vremena da čitaju novine. Najpopularnije su, kažu novinari koji sa galerije posmatraju salu, "Večernje novosti" i "Ekspres" koje čita 80% poslanika. Samo 20% čita "Borbu" i "Politiku". Prema ukusu poslanika se, očigledno, i kreira javna svest ove zemlje pa su tako, ovih dana u novinama najzanimljicviji bili "Dafingejt" i Kongres, i to čak drugi, srpskih intelektualaca. Na ovom pomenutom Kongresu, učestvuju mnogi sa spiska Dafininih štediša. To je dobro. Mi Srbi, dakle, ne samo da imamo intelektualce, nego oni drže kongres, i to drugi, što znači da naši intelektualci nisu od juče nego od prekjuče, a povrh svega su i imućni, jer se inače ne bi našli upleteni u Dafingejt. SA obzirom na salu i fizionomije učesnika kongres neodoljivo podseća na one znamenite sednice CK SKJ kojima je predsedavao još znamenitiji Šuvar. Jedina razlika je što je umesto Miloševića, koji je mudro izbegao da dođe u istu salu u kojoj su ga mučili Hafneri, Račani i slični, žrtva ovog kongresa i te iste sale bio Vuk Drašković. Vuk je došao da im štogod važno, baš istinu, saspe u lice, ama su ga tako izviždali da je napustio govornicu. Pogrešio je. No, nije greška u tome što je došao, nego u tome što je došao a još nije na vlasti. Kada i ako bude bio na vlasti, ne brinite, aplaudiraće mu isto tako frenetično. Deja vu. Hm, ko zna, stvari su toliko iste i toliko se ponavljaju da bi se oni koji su učestvovali na znamenitom Krležinom Drugom plenumu pisaca, takođe osetili kao kod kuće. Ipak je Dafingejt znatno zanimljiviji. Kada se pogleda spisak žrtava afere Dafiment banke, odnosno njenih štediša a preciznije ratnih profitera, ne može se, na prvi pogled, uočiti neka sistematičnost. Jer, od opozicije ima tu i tamo po neko važan, koliko da joj se načini šteta. Tu su Dana Drašković, Đinđić, još po neko. Ništa, dakle, osobito. Moglo se očekivati da će vlast pokušati da im štogod podmetne. Međutim, kada se spisak statistički prouči, može se zaključiti da masovnošću očigledno odskaču radikalni nacionalisti. Tu su i Arkan, i Brana Crnja i Klara Mandić i Gojko Đogo i "Udruženje Srba u BiH" i mnogi drugi. Očigledno, Dafingejt cilja na "vulgarne nacionaliste" i "ratnu opciju" da citiram ponovo g. predsednika. Ostali su tu kao sporedne žrtve. Naprosto treba spojiti lepo sa korisnim. Obračun sa nacionalistima se približava iako američke bombe prete. Onim slušaocima koji su skloni finijim izučavanjima naše političke čaršije skrećem pažnju da je novinarka koja je otvorila slučaj ista ona ljiljana Habijanović-Đurović koja je zapisala čuvena sećanja g-đe Mirjane Marković. Uočljivo je da na spisku Dafingejta nema levičara, a da su iz SPS-a samo oni koji su označeni kao nacionalisti, ili kao lični neprijatelji g-đe Marković poput gradonačelnice g-đe Gruden. Dakle, što kaže jedna narodna poslovica koju ovih dana širim gradom, "Ko se sA Mirom druži, život mu je duži!" Novine, inače, javljaju da će deda Avram koji je trebalo da se ovih dana vrati sa svoje turneje po svetu ostati još malo. Izgleda da je pametniji od Panića. njemu ne treba da se više puta vraća da bi shvatio da konačno treba da ode. On to shvata iz prve. Uzgred, deda Avram je jedina poznata ličnost koja nije bila na Dafingejt spisku. Da li zato što tada nije bio u zemlji ili zato što je po prirodi oprezan. Ko zna, možda nećemo ni imati priliku da ga pitamo.

srbija.20 cnenad, 23 Apr 94

ŁŁŁ jednom za uvek ubedi ženu da je on stvarno šef države. Jer, ŁŁŁ zli jezici kažu da mu supruga nikako ne veruje da je ŁŁŁ predsednik SRJ pošto on stalno otvara vatrogasne domove i Da li ima nekog ko mu veruje ? :( ŁŁŁ žurkin je besan otišao u Mosku i, još na aerodromu, se ŁŁŁ napsovao majke bosanskim Srbima ali i g. Miloševiću nazvavši A nekome drago ? ;) ŁŁŁ osramotio pred suprugom, Milošević je juče isposlovao ŁŁŁ sastanak sa Akašijem i Karadžićem na kome je, navodno, Pre mi se čini da je Karadžić došao na Kongres, a ovo je bilo usput. ŁŁŁ No, kada sam čuo g. Tomu Nikolića kako predlaže da se sto ŁŁŁ pedeset unproforaca veže za naše tenkove "pa nekA onda Da li je ovo moguće ? :((((( ŁŁŁ dana desiti čudo pa da g. Vučeliću ne dođe jedno desetak ŁŁŁ poslanika a nama dođu svi, te da ga nadglasamo, bar oko Ima šanse, ima, ima ! ;) ŁŁŁ čovek uopšte spava? Tako je pre neki dan, upao u toalet u ŁŁŁ kome je bilo nekoliko poslanika, među kojima i ja, i sve nas ŁŁŁ izbacio napolje uz povike "AajdA na glasanje!" Tek napolju je :((((((((((((((((((((((((((((((((((( ŁŁŁ tvoj poslanik!", odgovorio je, kao iz topa, "Pa šta, treba i ŁŁŁ ti da glasaš!" "Neka hvala, već sam glasao unutra" - jedan od mogućih odgovora. ŁŁŁ nije na vlasti. Kada i ako bude bio na vlasti, ne brinite, Vrlo lepo rečeno, 'ako bude bio'. ŁŁŁ aplaudiraće mu isto tako frenetično. Deja vu. Hm, ko zna, U to sam siguran, nije to Deja Vu, Srbi su to, ovo je ovde Balkan. :( ŁŁŁ Dakle, što kaže jedna narodna poslovica koju ovih dana širim ŁŁŁ gradom, "Ko se sA Mirom druži, život mu je duži!" :)))

srbija.21 fancy, 23 Apr 94

Kakav fantastičan govor Vuka Draškovića na kongresu tzv. srpskih intelektualaca. Na žalost, nije uspeo da ga pročita do kraja... demokratski je sprečen. * Ako iko može da dođe do tog teksta u bilo kakvom kompjuterskom formatu, molio bih ga da mi pošalje na mail, ili okači ovde.

srbija.22 zkehler, 23 Apr 94

Videste li onaj cirkus od "Kongresa srpskih intelektualaca"? Je li im jedini cilj bio da izvižde Vuka Draškovića, da počnu još neki rat, osude svetsku zaveru, ili šta? U vestima TV Politike objavljen je veći deo Vukovog govora. Rekao je uglavnom prave stvari. ZK

srbija.23 ndjokic, 23 Apr 94

* Kakav fantastican govor Vuka Draskovica na kongresu tzv. srpskih * intelektualaca. Citali su govor na NTV u vestima u deset.Iako mi Vuk nije miljenik potpisao bih svaku recenicu njegovog izlaganja. Tja,sta to vredi pored ovoliko "patriota" koji su dobro proucili zivot i delo Enver Hodze i njegove nacionalno-ideoloske recepte primenjuju ovde. Nebojsa

srbija.24 dejanr, 24 Apr 94

>> Videste li onaj cirkus od "Kongresa srpskih intelektualaca"? Je li im >> jedini cilj bio da izvižde Vuka Draškovića, da počnu još neki rat, >> osude svetsku zaveru, ili šta? Kada se skupe Biljana Plavšić, Radomir Smiljanić, Mihajlo Marković (koji još nije nokautiran) i par ostalih iz "ekipe Dafininih 'štediša'", ne može se ni očekivati nešto mnogo bolje. Jedna od dobrih strana činjenice da je Dobrica Ćosić biran za Predsednika pa onda smenjen je što se ne pojavljuje na takvim skupovima - da nije biran, garant bi sedeo u prvom redu. >> U vestima TV Politike objavljen je veći deo Vukovog govora. Rekao je >> uglavnom prave stvari. Samo još da vidimo kako će to interpetirati na Bastilji ;( Uzgred, baš posle te vesti o "Kongresu" čuh i Šešeljevu izjavu: više ne kaže da će u slučaju napada NATO-a bombardovati Beč i Rim. Sada je malo spustio durbin, pa kaže da u takvom slučaju treba udariti po muslimanima ;)

srbija.25 .hik, 24 Apr 94

>> Videste li onaj cirkus od "Kongresa srpskih intelektualaca"? >> Je li im jedini cilj bio da izvizde Vuka Draskovica, da pocnu >> jos neki rat, osude svetsku zaveru, ili sta? Kako su se samo neke cicice obradovale kad su mogli da se deru "Uaaaaaa!" i "Napolje";) Bez obzira sta oni rekli ne verujem da ce to imati uticaja na mene i mladje ljude, a dede i babe mogu da se pale koliko god hoce, ali im to nista nece pomoci.

srbija.26 bojt, 24 Apr 94

Hm, čini mi se da je ovo najveći poraz bosanskih Srba do sada. "Genijalnim" potezima Rusi su potpuno išmirglani, napravljeni na budale i gurnuti na marginu (što je bila apsolutno najgluplja stvar koju su Srbi mogli da urade u ovom trenutku). NATO je sada Car i Bog, a srpska pregovaračka pozicija nikad gora. Posle ove bruke čini mi se da su Ratkovi dani definitvno odbrojani... P.S. A zvanično se izveštava ne da se VRS povukla, već da je od sinoć "angažovana na sprovodjenju sporazuma Milošević - Karadžić - Akaši". ;)) P.P.S Da li bi do svega ovoga došlo da je otvorena sex conf? ;))

srbija.27 zkehler, 24 Apr 94

Ŕ Kada se skupe Biljana Plavšić, Radomir Smiljanić, Mihajlo Ŕ Marković (koji još nije nokautiran) i par ostalih iz "ekipe Ŕ Dafininih 'štediša'", ne može se ni očekivati nešto mnogo bolje. Ŕ Jedna od dobrih strana činjenice (...) Dodaj još one što su do pre par godina sedeli na skupovima SUBNOR-a, pa imamo kompletno rešenje za unesrećavanje nas ostalih. Ako sada "srpski intelektualci" i ne galame o ratnoj opciji, ne znači da su je se i odrekli. Možda je samo pristup suptilniji: sada se to zove "jedinstvo Srba". ZK

srbija.28 novim, 24 Apr 94

" Videste li onaj cirkus od "Kongresa srpskih intelektualaca"? Je " li im jedini cilj bio da izvižde Vuka Draškovića, da počnu još " neki rat, osude svetsku zaveru, ili šta? Ti borci iz prvih rovova Sava Centra zaista su imali cilj da osude svetsku zaveru. Naime, jedna od donetih rezolucija im je osuda tzv. svetske satanizacije Srba i pročaja... Što se Vuka tiče, on im, već po običaju, kvari zabavu. Druga rezolucija im je o srpskom pitanju (ko o čemu, mi o pitanju!). Elem, kako da rešim srpsko pitanje na - kompjuteru? (Iz ugla svega toga, YUCCA više radi na "srpskom pitanju" - pod geslom "svi marš na Internet!" :) - nego ovaj upiš od Srbs%IntelectčSC. Ali, izvinjotinja YUCCA-i zbog poređenja, naravno.)

srbija.29 milan, 25 Apr 94

> ŁŁŁ No, kada sam čuo g. Tomu Nikolića kako predlaže da se sto > ŁŁŁ pedeset unproforaca veže za naše tenkove "pa nekA onda > > Da li je ovo moguće ? :((((( Da li je moguće da se vežu ;> ne znam, ali je to Toma izrekao u govornicu. žak je mi je i Tomić u pauzi rekao: "G. Božiću, vi imate veze sa stranim novinarima (?) zamolite ih nekako da ovo što je Toma rekao ne ide u izveštaje!" ;(( Pl poz M

srbija.30 milan, 25 Apr 94

> Ako iko može da dođe do tog teksta u bilo kakvom kompjuterskom > formatu, molio bih ga da mi pošalje na mail, ili okači ovde. Imam sigurno u stranci jer je daktilografkinja ukucala u kompjuter pošto se delilo novinarima, al' pre ponedeljka ne mogu da dostavim. Pl poz M

srbija.31 milan, 25 Apr 94

> P.P.S Da li bi do svega ovoga došlo da je otvorena sex conf? ;)) Bi! ;> Pl poz M

srbija.32 m.hristodulo, 25 Apr 94

>> Kakav fantastican govor Vuka Draskovica na >> kongresu tzv. srpskih intelektualaca. Kakav majstor, ;-) Kraljevski je odrzao lekciju tim fasistima srpstva i cekicstva, "intelektualcima" koji ne umeju da saslusaju coveka, dovrsiocima mracnih planova iz Memoranduma SANU. Genijalno, maestralno. Jos uvek ne mogu da mu se nadivim... Car! (u ovom trenutku, autor poruke se gusi od odusevljnja, i u euforiji pocinje da se prepire sa babom o tome ko je placenik CIA a ko placenik KGB, ;-) ). -- "This is real new Serbia" -- Wolf D. (not Chuck) YO!

srbija.33 astojkovic, 25 Apr 94

Vuk Drašković je postao toliko patetičan da mi ga je ISKRENO ponekad žao. Uostalom nije ni čudo da je IDIOTIMA skočio šećer dok su ga slušali kad je govor bio MEDEN. Vuče, Vuče, bubo lenja.. :) >>>>>>>Drugovi intelektualci, ZDRAVO!

srbija.34 fancy, 25 Apr 94

ŮŢ> Imam sigurno u stranci jer je daktilografkinja ukucala u ŮŢ> kompjuter pošto se delilo novinarima, al' pre ponedeljka ne mogu da ŮŢ> dostavim. Dostavi kad stigneš, hvala..:) .\/. [do svega ovoga ne bi došlo da je otvorena konferencija SEX]

srbija.35 madamov, 25 Apr 94

> Radomir Smiljanić Pokojni Radomir Smiljanić. B)

srbija.36 cnenad, 25 Apr 94

ŁŁŁ koliko god hoce, ali im to nista nece pomoci. Još im je malo ostalo, a onda...???

srbija.37 cnenad, 25 Apr 94

ŁŁŁ P.P.S Da li bi do svega ovoga došlo da je otvorena sex conf? ;)) Do svega ovoga ne bi došlo da je otvorena sex conf ! :))) DEjaVu ? Ya !!! :))

srbija.38 cnenad, 25 Apr 94

ŁŁŁ Da li je moguće da se vežu ;> ne znam, ali je to Toma izrekao u ŁŁŁ govornicu. žak je mi je i Tomić u pauzi rekao: "G. Božiću, vi imate Ne da li mogu da se vežu, to bi sigurno bili u stanju da urade, nego da li je rekao. Stvarno su sve gori i gori. ŁŁŁ rekao ne ide u izveštaje!" ;(( Koji strani novinari ? Pa zar ih nisu proterali ?

srbija.39 cnenad, 25 Apr 94

ŁŁŁ>>>>>>> Drugovi intelektualci, ZDRAVO! a sad svi dostojanstveno i u(na) m(M)iru na(u) radne zadatke.

srbija.40 slazic, 25 Apr 94

zivnula tema:) da li je neko primetio gospodju 3M na skupu intelektualaca? inace mislim da je nastup i ono malo Vukovog govora bio istorijski! integralni tekst citajte u danasnjoj i sutrasnjoj Borbi.

srbija.41 ilazarevic, 26 Apr 94

> Kako su se samo neke cicice obradovale kad su mogli da se deru > "Uaaaaaa!" i "Napolje";) Bez obzira sta oni rekli ne verujem da ce to Strašno je to što one spodobe, bez imalo vaspitanja, sebe nazivaju intelektualcima. Zamislite samo - intelektualci koji viču: "Uaaa!", "Marš!" i ostalo :) ;(

srbija.42 cnenad, 26 Apr 94

ŁŁŁ intelektualcima. Zamislite samo - intelektualci koji viču: "Uaaa!", Pa po našim merilima to ne bi bili intelektualci kad se ne bi tako ponašali. :(((

srbija.43 .hik, 26 Apr 94

>> Jos im je malo ostalo, a onda...??? Pa??? Bilo je tesko pogoditi:)

srbija.44 index, 27 Apr 94

[] Imam sigurno u stranci jer je daktilografkinja ukucala u [] kompjuter pošto se delilo novinarima, al' pre ponedeljka ne [] mogu da dostavim. Ponedeljak je prošao :). Nenad

srbija.45 milan, 28 Apr 94

> [] Imam sigurno u stranci jer je daktilografkinja ukucala u > [] kompjuter pošto se delilo novinarima, al' pre ponedeljka ne > [] mogu da dostavim. > > Ponedeljak je prošao :). Pa, rekao sam da pre ponedeljka ne mogu da dostavim iz čega ne sledi da ću dostaviti u ponedeljak, al' ipak evo: ;))))) Govor Vuka Draškovića na Drugom kongresu srpskih intelektualaca Dame i gospodo! Kada ne bih znao da neki od vas, koji sebe nazivaju srpskim intelektualcima, hoće da i dalje u krvavu stvarnost pretaču svoje bolesne reči i snove, ne bih danas ni bio ovde. Došao sam da kažem: takvi moraju biti zaustavljeni! Ovaj skup organizovali su i prozvali Drugim Kongresom srpskih intelektualaca isti ljudi koji, dve godine unazad, u Sarajevu odraše Prvi Kongres srpskih intelektualaca. Ne beše to, međutim, nikakav kongres, nikakav skup pred ovim vremenom i pred srpskom istorijom, kulturom i verom odgovornih i mudrih ljudi, nego vašarište najneodgovornijih reči i najnižih strasti. Beše to, zapravo, prljavi duhovni podrum inteligencije kao temelj za prljavi rat koji je ubrzo počeo. Te sarajevske "kongresmene" rata, neću podsećati na njihove ondašnje "besede", ali hoću podsetiti na rezultate takvog "srpstva" i "srbovanja". Znam ja da njih ne zanima opšta apokalipsa svih u BiH. Oni vode "brigu" samo o našoj, o "srpskoj stvari". što bi njih bolela duša i savest za nesrpskim žrtvama, izbeglicama, ruševinama? U redu, gospodo. Neka vam bude. Učinak vašeg rata i vaše "odbrane srpskog nacionalnog interesa" upravo je najfatalniji po Srbe, i levo i desno od Drine, i širom sveta. Pre vašeg sarajevskog "kongresa", Sarajevo je bilo drugi po veličini srpski grad u svetu, odmah iza Beograda. U Herceg-Bosni živelo više od 1,5 miliona pravoslavnih Srba, a SDS i SPO, na osnovu izbornih rezultata iz novembra 1990, imali lokalnu vlast na blizu 65 odsto teritorije te još jugoslovenske republike, čija etnička mapa podsećaše na kožu leopardovu. Onda nastupiste vi, kao "spasioci". Ali, neću da vam laskam i da podižem cenu vašem samoljublju. Vi niste odlučivali o bilo čemu, niti odlučujete danas. Vas je maskirani Srbo-boljševizam upregnuo u njegov plug, podmitio vas i raspametio, dao vam značaj koji nemate, naduvao vaše taštine i raspalio mesijanske strasti u vašoj uobraženosti. Pohlepni za ličnim ordenjem "nacionalnih staratelja", ceo narod srpski prihvatili ste kao stado kojemu hoćete da budete "duhovni predvodnici", a zapravo ste i onda i danas samo bili u najmu jedne, u svakom pogledu, antisrpske ideje i strategije. No, da se vratim učinku rata u BiH, koji je vođen zna se odakle i čiji ste vi, sarajevski "kongresmeni", bili samo dobošari. Srba je danas na prostorima Herceg-Bosne manje 40 odsto nego pre rata. Neki izbegli u Srbiju i Crnu Goru, neki u beli svet, ali većina se odselila na put bez povratka. A mrtvih koliko je? Podaci su "ratna tajna". Kako "tajna" izgleda, navešću na primeru Nevesinja. U toj maloj opštini poginulo je više od 400 Srba,svaki četvrti bio je jedinac. Kad pogine vojnik, na kuću se ističe crni barjak. Kad pogine jedinac, u Hercegovini se dovlači trn na kućni prag. Kao znak da je ta kuća, za sva vremena, raskućena. Koliko je Nevesinja, Bratunaca, Vukovskih, Ljubinja...? I zašto, zbog čega? Zar zbog toga da bi Srbi imali vlast na oko 51 odsto razrušene BiH (a taj procenat je prihvaćen u čenevi), da bi obale svih važnijih reka, osim Drine, morali da napuste, da izgube sve veće gradove, osim Banjaluke, da ostanu bez najvanijih puteva, fabrika i rudnika?! Da izgube sve najbolje što su imali pre rata i da kamenjarima i planinama Republike Srpske jedno selo bude prestonica?! Da li su bosansko-hercegovački Srbi izginuli i za ideal da se njihove matične drave, Srbija i Crna Gora, nađu u svetskom zatvoru i bedi, bez ijednog saveznika na celoj planeti? I ko će i od čega da ivi u Republici Srpskoj? Samo za očuvanje njenih, nekoliko hiljada kilometara dugačkih, granica potrebno će biti pola miliona vojnika. A Srba u celoj toj državi jedva da ima nešto više. Znam, čujem već: Republika Srpska ujediniće se sa Srbijom. Možda, ali ne sa Srbijom nego sa onim što bude ostalo od Srbije i u Srbiji. Zbog rata i sankcija, zbog beznađa i nepristajanja na bedu i smrt kao njihov "nacionalni interes", već je oko 400.000 ljudi, uglavnom mlađih i obrazovanih, pobeglo iz "nacionalne tvrđave" vašeg vrhovnog komandanta. Potraju li sankcije i ovaj poredak, otiće iz Srbije svak ko bude mogao. Kad se to desi, više to neće biti Srbija, nego od nje razvalina, i primamljiv plen i poligon za rat i komadanje. Da li ste, gospodo, na onom "kongresu", u Sarajevu, znali šta orete i koliko će da nas košta i dokle da dovede to vaše "patrioljublje"? Ako niste znali, onda ne nazivajte sebe srpskim intelektualcima. Ako jeste znali, onda ste čudovišta koja su, za bednu platu i krvavu ličnu slavu, narod naš gurnuli u najveću nesreću u njegovoj istoriji. Ako, pak, tek sada saznajete, izađite iz te brazde i pomozite... najviše biste pomogli da zaćutite. Da se kroz vaše pameti i usta ne cede ni Jasenovac, ni Sveti Sava, ni Jadovno, ni Nemanjići, ni Njegoš, ni Obilić. Znaju Srbi, i bez vas, šta su i ko su bili Srbi, pre vas. I gde su klani i ko ih je klao. U celoj Herceg-Bosni i Hrvatskoj, pre ovoga rata, gotovo da ne beše srpske kuće iz koje neko nije zverski okončao u Jasenovcu, Jadovnom, u jamama, krečanama, rekama, crkvama... Više od milion nevino, zbog zločina rođenja, pobijenih. Svaka porodica i svako prezime naše nosili su Golgotu u sebi. Surova i neljudska naredba komunista da Srbi moraju da zaborave nije mogla biti izvršena, jer se ono što je i u snu zadavalo bol nikako nije dalo ukloniti iz pamćenja. Ne beše zaborava velikog zločina počinjenog nad Srbima, ali ne beše, ni trunke, kolektivne pomame i želje za osvetom. Svaki seljak na Kozari znao je da je on pobednik, kao i Onaj nevino razapeti na brdu iznad Jerusalima. Svaki đak u Hercegovini znao je da se ustaški zločini i zločinci, da se svi slični zločini i zločinci, upisuju u Knjigu srama i poraza, koja je večna, neprolazna. U toj Knjizi, sve do ovog prokletog rata, ne beše srpskog imena. Naše narodno ime upisivano je u jednu drugu Knjigu, onu koje vodi Jagnje i koja ima sedam Božijih pečata, po Otkrovenju Jovanovom. Sada je, nažalost, i srpsko ime upisano u Knjigu srama. Duhovno odrođeni i odnarođeni korov naš obreo se na čelu kolone. Isti oni koji su zabranjivali pamćenje Korićke jame i jasenovačkog noža, koji do tada ne uđoše u crkvu i koji zapenjeno govorahu da oni nisu Srbi nego komunisti, povedoše Srbe u borbu za "srpske nacionalne interese". Osveta im postade bojni poklič, a sticanje ili očuvanje vlasti, ili pljačka ili krvava lična slava i promocija - jedini interes. Uz pomoć televizije, pre svega televizije, krenuše u ofanzivu da, pod barjacima njihovog "srpstva", u Srbima satru istorijsko, kulturno i versko sećanje. U ime nacije, potekla je bujica reči koje srpska nacija nikad nije izgovarala i koje nikad nisu bile njene. I, naravno, za nesrpskim pokličima usledila su i nesrpska dela. Sve recite, ali jedno ne recite, molim vas. Kako su morali i Srbi da uzvrate na isti način, jer su ustaške ruke, ponovo, posegle za ustaškim noem i maljem. Za ustaškom jamom, logorom, masakrom nejači i zarobljenih. Tačno je da su ustaše 1991. krenule svojom stazom iz 1941. godine. Ali tačno je i da su 1991, u Hrvatskoj, i 1992, u Herceg-Bosni, i srpske ruke zgrabile ista oružja, neretko i pre ustaša, da su i Srbi krenuli u etnička čišćenja, da su i srpskim rukama dizane u vazduh džamije i crkve, ispaljivane stotine hiljada granata na gradove. Dobili smo, i mi, naše Artukoviće i naše Budake. Do besvesti se ponavlja opravdanje: oni su krivi za rat, ubili nam svata na Baš-čaršiji! Da li je to razlog ili bedni izgovor? Ako je ovo prvo, onda prihvatimo i ustašku laž da smo mi skrivili Jasenovac i Jadovno, jer smo im ubili Radića u Skupštini! Tako je u ovom užasnom ratu, koji još traje i teško mu se kraj nazire, svuda i u svemu pređena i zatrpana ona velika, ona divna i spasonosna međa između naših dželata i nas, između Knjige srama i Knjige Jagnjeta.To je najveći srpski poraz i jedini naš narodni pad, otkad postojimo. Samo prividno i samo u glavama obesrbljenih Srba, vodili smo rat protiv srpskih neprijatelja. Vodili smo, međutim, žalosni rat protiv sebe, protiv srži našeg vekovnog postojanja. To nekima od vas još nije jasno, gospodo. Pa se, ovih dana, posle svega, šepurite po studijima proklete TV-Bastilje i tražite rat protiv celog sveta. Sva planeta je od Zla i zavidi vama, mrzi vas i vaše pesmice koje deklamujete u "slobodnom srpskom Trebinju". A od koga ste oslobodili Trebinje? Od Trebinjaca. Kao i Sarajevo od Sarajlija i Zvornik od Zvorničana. A što, sokolovi srpski, ne skoknete i na neko pesničko ili guslarsko veče do Mostara našeg, da obiđete Aleksu i Svetozara? Do Tuzle, da popijete barem kafu u kući Mešinoj, ne smem se usuditi da kažem - kući Mehmedovoj? Zašto ne svratite i u Sarajevo? Zbog čega sarajevske Srbe, kojih još kraj Miljacke ima više nego što ima Srba u celoj Istočnoj Hercegovini i na čije ste glave nahuškavali granate sa okolnih brda, nazivate "Alijinim Srbima"? žiji ste vi Srbi? Srpski Srbi niste sigurno, jer se pre vas takvi nisu rađali u našem narodu. Kad smo se na Kumanovu razdužili sa Turcima za Kosovo, a na Jedrenu za Smederevo, nismo hteli da se razdužimo za Ćele-kulu. Posle svih muka i Golgote, prođe Srpska vojska od Soluna pa do Alpa. Na tom putu, kršeći dve carevine, ne ubi nijednog zarobljenika, ne sruši nikome bogomolju, ne ispali granatu na civilno naselje, ne otera nikog iz kuće, ne pogazi nikome ni veru ni čast. To su Srbi, gospodo! Pa ni u Drugom ratu, kad Sava nosaše naše poklane, niko u Srbiji celoj ne nasrnu na suseda Hrvata, a general Mihailović pokrenu i list za muslimane u slobodnim srpskim planinama. Na razbojištu samom, u državi ustaškoj, ne uzvratismo na ustaški način. To su Srbi, gospodo! Zbog takvih Srba, Hrvat i katolik Viktor Novak postaće Srbin i primiti pravoslavlje. Zbog takvih Srba, naše narodno ime i kulturu prigrliće i šjor Ivo, onaj Nobelovac, i Meša, i Skender... Jedino za primitivca istorija počinje sa njim i od njega. Razuman i odgovoran čovek zna ko je, čiji je i šta, zbog toga, uvek mora da poštuje. On sebe doživljava kao prolaznost, a jezik kojim govori kao neprolaznost naroda i obavezu da tradiciju i čast svog roda, svoje narodne kuće, nikada i ničim ne oskrnavi. Dok smo bili to što smo, nikada nismo bili ovo što nismo i danas gde smo. Vazda su Srbi imali saveznike i vazda onu bolju i napredniju stranu u svim balkanskim, evropskim i svetskim olujama. Sad smo sami, da samlji biti ne možemo, kao da smo gubavi. Sad smo ono što nismo i mnogo će trebati i muke i mudrosti i vremena da opet budemo ono što jesmo. Sa nekima od vas danas ovde prisutnih, nećemo to uspeti nikada. Bez vas, ne brzo i ne lako, ali svanulo bi sigurno. Naša budućnost je u srpskoj prošlosti. Tamo su i nauci i putokazi. Prođimo Šumadijom i svaki seljak će znati šta moramo. On ima iskustvo, on pamti kako se i stvarala i obnavljala i širila srpska država. On je tu državu i stvarao i obnavljao i širio. Srbo-komunisti i njihovi duhovni rođaci, kojih ima dosta i u ovoj sali, srušili su tom opanku i šajkači dražvu, čast, ugled, saveznike, sve. Kakav Memorandum broj dva Akademije i kakav Drugi Kongres intelektualaca?! U Šumadiju, u Pomoravlje, gospodo. Po savet. Na izvor, po vodu. U Beogradu, 23. aprila, 1994. godine. Vuk Drašković

srbija.46 mirche, 28 Apr 94

> intelektualcima. Zamislite samo - intelektualci koji viču: > "Uaaa!", "Marš!" i Pa jel' čovek lepo rekao "Intelektualni podrum". :)

srbija.47 superhik, 28 Apr 94

Ma ko zna odakle su ti intelektualci? Izbeglice, građani Yu ili treći.......

srbija.48 saricl, 28 Apr 94

> imati uticaja na mene i mladje ljude, a dede i babe mogu da se pale > koliko god hoce, ali im to nista nece pomoci. Vreme radi za nas!

srbija.49 saricl, 28 Apr 94

> ŁŁŁ P.P.S Da li bi do svega ovoga došlo da je otvorena sex conf? ;)) > Do svega ovoga ne bi došlo da je otvorena sex conf ! :))) > DEjaVu ? Ya !!! :))

srbija.50 cnenad, 29 Apr 94

ŁŁŁ> DEjaVu ? Ya !!! :)) YA ! :)))

srbija.51 fancy, 29 Apr 94

ŮŢ> Vreme radi za nas! Jok, 'Vreme' radi za CIA. Za nas više ništa ne radi. Zemlja izvitoperene, fundamentalne religije, agresivnog šovinizma, ksenofobična i primitivna... To radi za nas..? Ni mi ne radimo za nas. Kraj. .\/. [Petak]

srbija.52 cnenad, 29 Apr 94

ŁŁŁ ŮŢ> Vreme radi za nas! ŁŁŁ ŁŁŁ Jok, 'Vreme' radi za CIA. SEZAM radi za nas !?

srbija.53 zkehler, 29 Apr 94

Baš jedna srpska, "SRSPSKA", RTS premijera sinoć u Sava centru. Verujem da je Aleksandar Saša Petrović zaista bolestan, i žao mi je da nije bio prisutan. Isto tako verujem da bi se svakako razboleo od načina na koji su RTS, SPS i profesionalni Srbi - "srspski intelektualci" - iskoristili jedan sasvim častan povod da od njega naprave reklamu sebi i svojim (ne)delima. Vučelić je izviždan. Lepo. Razdvojimo to što se zviždalo na jednoj premijeri, ma kakva bila, od toga kome se zviždalo, i zašto. žin protesta je bio opravdan. Danas u Dnevniku 2 - pismo nekakvog tra-la-la-foruma-za-srpstvo-istinu-i- ostale-arijevske-kvalitete, kojim se zviždanje Vučeliću povezuje sa Vukovim govorom na "kongresu", sa "ljubavlju prema Kristoferu i Kušneru", sa ostalim vampirima koji iz mraka vrebaju srspki narod. Užas. Sve je to tako grozno, da čovek poželi da zaspi i probudi se za jedno desetak godina. Ne znam samo da li se vredi buditi na istom mestu gde si i zaspao. ZK

srbija.54 spantic, 30 Apr 94

> Za nas više ništa ne radi. Zemlja izvitoperene, fundamentalne > religije, agresivnog šovinizma, ksenofobična i primitivna... Ti si se to iselio iz Srbije? :)

srbija.55 jovca.car, 30 Apr 94

/* SEZAM radi za nas !? Ma kakvi. Vidiš da neće ni SEX da otvore :(

srbija.56 fancy, 30 Apr 94

ŮŢ> Ti si se to iselio iz Srbije? :) Ne, ostajem ovde da te ispratim... natrag. [Goražde]

srbija.57 boris, 01 May 94

> Verujem da je Aleksandar Saša Petrović zaista bolestan, i žao > mi je da nije bio prisutan. Isto tako verujem da bi se svakako > razboleo od načina Mislim da su iskoristili trenutak, tj. njegovu nemogućnost da dođe na premijeru. Posle premijere je ostao neki gorak ukus u ustima. Još nešto što pripada ovom narodu je zaprljano. Fuj. A da ne pominjem užasno lošu nadsinhronizaciju i još neke manjkavosti samog filma. > Vučelić je izviždan. Lepo. Razdvojimo to što se zviždalo na > jednoj premijeri, ma kakva bila, od toga kome se zviždalo, i > zašto. žin protesta je bio opravdan. Prijatno me je iznenadila takva reakcija. A Mići Orloviću bi mogao reći za onu opasku o starom Beograđaninu i civilizovanom Beogradu, da se publika možda ugledala na intelektualce ;) Pozdrav Boris p.s. Jel neko video pretstavnike još nekih stranaka, osim SPS-a i Nove Demokratije.

srbija.58 milan, 01 May 94

(Emitovana 30. aprila 1994. godine) Srbotopija 51. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, Velika Subota, 30. april 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Danas je dan smiraja gospodnjeg u očekivanju Vaskrsenja njegovog jedinorođenog sina, Isusa Nazaraćanina, krštenog u vodama Jordana i kasnije nazvanog Hrist, koji je ljude pohodio, koji se za njih žrtvovao i koji će se među njih ponovo vratiti. U očekivanju sutrašnjeg simboličnog vaskrsenja Hristovog koje je, ako ništa drugo zbog kalendara i linearnog toka vremena, sasvim izvesno, kao i njegovog povratka koji je ekshatološki obezbeđen ali zapreten u magli neizvesne budućnosti ostaje nam da živimo naše ovozemaljske živote. Kako ni u subotu ni u utorak noću niko nije bio bombardovan u Bosni srpska medija su temu zaboravila i vratila se onome što politička čaršija mnogo više voli i uvažava - skandalima. Uostalom, svako čudo za tri dana. Kod prvog ultimatuma Đinđić je dežurao cele noći po ciči zimi na nekom skijalištu u okolini Pala, a grešni beogradski novinari po svojim redakcijama praveći specijalke. Kod drugog, subotnjeg, ostavljena su dežurstva reda radi, ali specijalki nije bilo a kod trećeg, ovog od utorka, koji je zahtevao povlačenje Srba na dvadeset kilometara od Goražda, novinari su već sedeli po kafanama pa čak ni čuveni Buda iz Kluba književnika, poznat po svojoj posvemašnjoj strasti za obaveštenošću, nije propitivao svoje goste, političke i medijske radnike da mu daju svoje ocene i procene, niti ih je, opet po svom običaju, prenosio sa susednih stolova. Šta ćete, čim se skandal pretvori u rutinu lakše s podnosi. Osnovno pravilo balkanske antropologije se i sastoji u tome da je sve što se ponavlja beznačajno i dosadno. Samo je presedan zanimljiv. Neko ko razmišlja na "prvu loptu" bi, tako, Srbe mogao da proglasi za ničeance, jer Niče vazda zapomaže nad dosadom ponavljanja. Te voda u koju ulazimo je ista kao i ona juče. Te mučno je da se sve iznova dešava. Te ničeg novog nema na ovom svetu. Srbi mu, u ne maloj meri, veruju. Međutim, Srbi ne vole baš preterane novosti. Oni vole da svaka novost u sebi sadrži i elemente poznatog, ponovljenog. Zato se može reći da uz Ničea oni vole i Kjerkegora. Jer, Kjerkegor će za razliku od njega reći da je svako ponavljanje ontološki značajno. Da tu nema nekog đavola ne bi se ni ponavljalo rekao bi neki srpski kafanski Kjerkegor. Tako je ova zemlja na susretu Istoka i Zapada, kako su Bravarevi sledbenici voleli da govore, istovremeno i zemlja susreta Ničea i Kjerkegora. U njoj su obojica u pravu i ni jedan filozofski stav nije ni tačan ni netačan do kraja. Zato je ovde sve moguće i, opet, ništa nije moguće. Na tom sukobu imanencije i permanencije počiva kompletna srpska kafanska ontologija. Prema njoj, biće i jeste i nije i kreće se i ne kreće se, zavisno od doba dana i rasporeda pega na Suncu kao i rasporeda doušnika Službe u predmetnoj kafani. I, eto, bombardovanja su već dosadila a i protivnik baš nije neki. žim smo mu oborili jedan avion prestao je u znak protesta da bombarduje što ga istina nije spaslo od gubitaka jer, kako reče SRNA informativna agencija Republike srpske od milošte zvana VEPAR, "avioni NATO pakta koji su se jeftino izvukli nad Bosnom u akciji "Sprečiti let" počeli su da sami od sebe padaju u more". Kafani, pogotovo u proleće, trebaju ničeanske novosti ali, onako kjerkegorijanski začinjene ponavljanjem. Zato je od bombardovanja mnogo zanimljiviji "Dafingejt". "Dafingejt" ovih dana potresa beogradske kafane ali i ceo javni i politički život. Događaj, sam po sebi, nije ni najmanje nov. Još od sloma Dafiment banke čaršija, pa potom i štampa, ispira usta pričama o tome ko je od poznatih javnih ličnosti koliko izvukao iz Dafiment banke dok je radila i ko je, posle propasti, sa njenih računa, koji su nastavili da se pune ali ne negdašnjom brzinom, skidao pare mpomoću debelih veza. Odjednom, pojavljuje se članak u "Dugi", intervju sa Dafinom i, u prilogu, iz neidentifikovanih izvora koji se povezuju sa udruženjem Dafininih ojađenih štediša spisak dobitnika Dafinine lutrije. Taj članak, za razliku od ranijih koji su, istina ne baš u tolikom obimu, sadržavali slične pikanterije odjednom izaziva lavinu reakcija. Zašto, mogli bi da se zapitaju i Niče i Kjerkegor. E, pa, beogradska politička čaršija je odavno naučila da značenje ne čita iz redova nego između redova ali i iz konteksta. žak i oni koji ne poznaju mnogo tajne puteve dvorskih obračuna u vladajućem establišmentu, mogli su mnogo da zaključe, što bi pravnici prilikom saslušavanja svedoka rekli, "neposrednim opažanjem". Prvo, članak je objavljen u "Dugi", nezvaničnom službenom glasilu kadrovske komisije SPS, koja se, kao što svi znaju nalazi u SK-PJ. Drugo, članak je pisala ista novinarka koja je pripremila i romansiranu biografiju g-đe Mirjane Marković. Sabrati jedan i jedan nije teško i čaršija je zaključila da se nešto sprema. Novinari vole bombaste naslove i jake reči pa su mnogi to odmah nazvali pripremom nove Osme sednice. Interesantno je da je prilično mali procenat onih sa spiska uopšte i pokušao da demantuje svoje učešće u "Dafingejtu". Još manji je, što bi bilo sasvim normalno, najavio tužbe sudu. Izgleda, dakle, da je onaj ko je sastavljao spisak bio prilično dobro informisan. Dobro obavešteni tvrde da su sa spiska čak i izostavljena neka imena, verovatno bliska onim centrima moći koji su ovu akciju i pokrenuli. Najzanimljiviju reakciju na Dafingejt je imao Brana Crnčević, profesionalni nacionalista i, po sopstvenoj tvrdnji, savremeni Toma Marinković, staratelj nad morem izbeglica koje su došle sa one strane Drine. Iz njegove reakcije se može, čini mi se, pročitati značenje čitave afere ali i nazreti sled budućih događanja. Brana se pojavio na TV Politici, a saslušavao ja je lično Tijanić. Pošto je, naravno, demantovao da je išta od blaga carice Dafine strpao sebi u džep, Brana je izrekao zanimljivu tezu da je Dafingejt napad na državu. Kao inspiratora akcije Brana je identifikovao SK-PJ jer, kaže, niko od njihovih ljudi nije na spisku. Sutradan je odmah reagovao Dragomir Drašković, predsednik, i, prilično cinično i duhovito, očepio Crnju i rekao mu da sebe identifikuje sa državom. Crnja, međutim, to nije imao na umu iako je dosta trapavo, što njemu ne priliči, ali je verovatno uzbuđen i pod stresom, eleborirao svoju tezu. žak je rekao: "Ja u ovom trenutku vozim državni automobil, jer sam državna institucija, odnosno voze me državni automobili." To, u stvari, jeste napad na državu i to onu koju baš i personifikuje institucija zvana Brana Crnčević. Taj napad zaista izvodi SK-PJ odnosno, preciznije, levičarski establišment koji se sastoji od levog krila SPS-a i samog SK-PJ-a. Brana je, međutim, lukavo ali neubedljivo, pokušao da inspiratore Dafingejt skandala optuži da oni žele da državu prikažu korumpiranom i pljačkaškom pokušavajući tako da na njih navuče odijum celog vladajućeg establišmenta. Međutim, iza njegovih reči stoji pokušaj da se prikrije nešto što se više prikriti ne može a to je ozbiljno raslojavanje vladajućeg establišmenta. Rat je, konačno, počeo da naplaćuje svoju cenu. Iz njega, kroz njega i zbog njega na površinu uzburkane socijalne vode izišli su ili isplivali neki novi ljudi. njih je, terminologijim koju su koristili posleratni komunistički preki sudovi, najpreciznije nazvati ratnim dobitnicima. Oni, međutim, pripadaju veoma različitim socijalnim grupama i, što bi vinari rekli, veoma su različitog geografskog porekla. Oni jesu pioniri srpskog kapitalizma, ali to im je i jedino zajedničko. U svakom drugom pogledu se teško, ako ikako, mogu posmatrati kao celina. Jedni su iz prekodrinskih krajeva i svoje bogatstvo duguju najobičnijoj ratnoj pljački. Drugi su svoje bogatstvo zasnovali na ratnim liferacijama tim istim prekodrinskim krajevama. Treće je obogatio Savet bezbednosti koji im je, uvevši sankcije, protiv Jugoslavije omogućio da pokažu svoju veštinu u švercovanju neophodnih roba. žetvrti su, koristeći monopolski položaj preduzeća i kompanija kojima rukovode, a na koje ih je postavio vladajući establišment, skrenuli u svoje džepove ne mali deo javnih prihoda. I, tako dalje... Svi ratni dobitnici su, po prirodi stvari, morali da imaju dobre veze sa vlastima. Međutim, za razliku od epohe zrelog socijalizma kada su privilegije i socijalna moć dolazili iz jednog, monolitnog i ideološki i politički, partijskog centra, sada je situacija znatno difuznija. Zreli socijalizam je naličio nekom vizantijskom ili turskom sistemu pronijature. Za života vizantijski pronijar ili turski vezir je imao svu moć i bogatstvo. Ali, oni su mu pripadali zbog funkcije koju je vršio i njegovom smrću potomci, ako se predak nije potrudio da štogod krišom ostavi na stranu, nisu imali nikakva posebna prava na nasleđe. Na neki način, socijalistički establišment je vladao baš mehanizmom pronijature. Tek pojava individualnog trajnog bogaćenja, krajem protekle decenije označila je početak kraja socijalizma. Rat je taj proces samo ubrzao ali ga i učinio znatno komplikovanijim. Prvo, samo prekrštavanje partije u socijalističku, iako je delovalo kao kozmetička lakrdija, proizvelo je vremenom posledice. Oslobođeni marksističkih ideoloških stega novopečeni socijalisti su počeli da sebe shvataju sve ozbiljnije a ideološke obaveze sve manje ozbiljno. Tome je pogodovao i lični režim Slobodana Miloševića koji je marginalizovao partiju i vlast posredovao kroz lične odnose predsednika i izvršne vlasti. Konačno, i višestranački sistem je dodao svemu tome još jedan udarac učinivši partiju jednom od, a ne jedinom. Sve ovo je pogodovalo stvaranju različitih ekscentara moći. Dodatno, ratne teškoće su nagnale režim da se oslanja i da sarađuje sa ljudima koji bi, ne zbog sklonosti ka krađi - to nikada nije bila neka teška optužba - nego zbog naklonjenosti nacionalizmu, četništvu, crkvi i individualnom bogaćenju pre deset godina bili ocenjeni kao neprijatelji, a pre dvadeset sigurno bili i u zatvoru. Tako se oko ratnih dobitnika i oko njihovih mušterija sa one strane Drine, stvorio centar moći koji sam, pomalo pretenciozno, još pre dve godine, nazvao "ratni lobi". Sada, kako vreme protiče, ispada da je naziv, iako izmišljen da bude jak i teatralno upečatljiv, sasvim adekvatan. Ratni lobi je kao jedina naddržavna institucija, jer se njegova poluga moći oslanja na obe strane Drine, ozbiljno zapretio Miloševićevom ličnom režimu i krugu njegovih najbližih, socijalistički orijentisanih sledbenika. Ono što je u vreme odbijanja Vens-Ovenovog plana delovalo kao spontana podrška ratnih dobitnika svojim mušterijama preko Drine, sada je postalo čvrsta interesna veza koja poseduje i sopstvenu ideološku i političku artikulaciju. Ideološka osnova ratnog lobija je mitski nacionalizam iz koga se kao politički program izbodi stalna borba za "ujedinjenje svih srpskih zemalja". Kako nije izvesno gde se sve nalaza te srpske zemlje i da li se pod tim podrazumeva ne samo Sent Andreja nego i Konstantinopolj, jasno je da ovakav program omogućava ratnom lobiju neograničeni placdarm za reprodukciju. Milošević veoma dobro zna da je ratni lobi opasan ne samo zbog svoje finansijske moći nego i zato što može, vremenom, preuzeti u narodu sve one atribute na kojima je on sam, krajem prošle decenije, izgradio temelje svoje moći. Ratni lobi, takođe, zbog spontane orijentisanosti na divlji kapitalizam i mitski nacionalizam predstravlja opasnost za svaki oblik levičarskih ideja. Zato je on trn u oku i komunistima i levo orijentisanim socijalistima. Da trn u oku ne bi postao kolac za egzekuciju, Milošević je zaključio da nešto valja preduzeti. Međutim, kod njega se, ionako, političke akcije preduzimaju sporo i sa velikim zakašnjenjima. Povrh svega, on je realno ograničen u dimenzijama obračuna jer ratni lobi održava front u Bosni i predstavlja zalogu Miloševićevog prelaska Drine kojim će se, ako uspe, upisati u istoriju. Ako, dakle, želi da se upiše u istoriju, a verujem da želi, on ova dostignuća ratnog lobija ne sme da poništi. Stoga su akcije koje preduzima Milošević ograničene i njegovom tehnologijom vladanja i strukturom protivnika protiv koga se treba boriti. Zbog toga se ne slažem sa većinom analitičara koji očekuju neku novu Osmu sednicu u smislu nagle i brze akcije koja će počistiti protivnika. Mislim da je u pitanju tzv. "produžena" Osma sednica koja već traje i koja će trajati još dugo. Sumnjam, takođe, da će Milošević ići na likvidaciju ratnog lobija. Pre se može očekivati da krene na to da mu polomi ideološke i logističke zube, a da, zatim, dezorijentisane sledbenike prikupi, selektivno, pod svoj šinjel. Tako će političari i pripadnici Službe koji daju političke instrukcije bosanskim Srbima i stimulišu ih na otpor Miloševiću biti prvi na udaru. Paralelno sa time radiće se, verovatno, na neutralizaciji logističke i ideološke podrške ratnom lobiju. Paradigma te podrške je tzv. Kongres srpskih intelektualaca koji treba da zameni SANU koja je paralelnim akcijama DEPOS-a i SPS-a praktično neutralisana i čak, u ne maloj meri, evropeizovana. Otuda mrzovolja Miloševića prema ovom Kongresu za koji je, akda su organizatori došli za zatraže podršku, rekao da "u ovom trenutku škodi srpskim nacionalnim itneresima" te da ga neće pomoći ali i da neće sprečavati njegov rad. Zato je Miloševićev dvorski krug sa neskrivenim zadovoljstvom gledao kako se ratni lobi kuva u sopstvenom sosu besno urlajući na Vuka Draškovića. Dafingejt je jedna od kockica ovog taktičkog mozaika. Dafingejt nema, naravno, isključivu svrhu u kompromitaciji ratnog lobija. Mimo njega na spisku dobitnika su i mnogi opozicioni lideri ali i pripadnici SPS-a koji su na spisku za odstrel po sasvim drugim osnovama. Tako gledano Dafingejt je deo mnogo zamašnijeg projekta levice da kompromituje novonastali divlji kapitalizam. Naravno, ratni lobi je ključna karika u malignom bujanju ovog divljeg mesa i udarac po ćevabdžijsko-pljačkaškom kapitalizmu je istovremeno i udarac po ratnom lobiju. Istovremeno ovo je simulakrum levice za procese povratka levičarskim idejama koji su primetni u drugim zemljama Istočne Evrope. Naši komunisti nisu nikada, za razliku od istočnoevropskih, otišli sa vlasti. Zato valja stvoriti privid da je tokom rata država promenjena, da je neko drugi bio na vlasti, da je taj neko drugi Srbiji nametnuo divlji pljačkaški kapitalizam i da se, sada, levica vraća da narodu ponudi bolje i humanije društvo. Stoga grešni Brana Crnja ni ne shvata da svojim tvrdnjama o Dafingejtu kao napadu na državu upravo ide u susret idejama levice koja kreće da se obračunava sa ratnim lobijem. Posle Draškovićevih ciničnih reči da se Brana identifikuje sa državom doći će sledeća faza optužbi u kojima će biti rečeno da Crnja upravo i jeste bio država, crnokošuljaška i mafijaško-kapitalistička koja nas je i zavila u crno vodeći rat preko Drine i pljačkajući nas sa ove strane Drine. Što je, najgore, oni koji će te optužbe izručiti biće u pravu. Brana će, pak, ako bude bio na slobodi, biti mnogo manje vešt i tvrdiće da je branio Srpstvo a da su komunisti uvek bili spremni da ga bezobzirno prodaju da bi ostali na vlasti. I on će biti, bar donekle, u pravu. Novak Kilibarda mi je, jednom prilikom, ispričao jednu crnogorsku folklornu anegdotu koja, čini mi se, na prelep način subsumira ovu manihejsku makrosociologiju koja se u predvečerje mira razvija po Srbiji. Novak veli: "U starog Mitra bile su dve snahe i on je često sa njima okopavao krompir. jednom prilikom, dok su bili u polju snahe se sporečkaju i jedna drugoj počnu da upućuju optužbe. Prvas veli: "Kurvo talijanska!", a druga prvoj: "Ne, no ćeš mi ti rećA kurvo austrijska.". Mirar odloži motiku, napravi logičku pauzu, i kaže: "Nemojte samo ićA na sud. Obe ćete dobitA!" Sudski proces koji će povesti komunisti i ratni lobi vodiće se, na žalost, o trošku naših poreskih obveznika. Novac u Dafininoj banci je takođe bio naš. Novac kojim ratni lobi nabavlja džebanu i oružje za Mladića je takođe naš. Samo nas tu nigde nema. U očekivanju daljeg razvoja događaja čeka nas Uskrs. njegova svetost će služiti na Kosovu, Lilić i Milošević su njemu ali ne i nama čestitali praznike. Rouz se vadi za brljotinu oko Goražda i tvrdi da su ga muslimani preradili. Mladić prebacuje tenkove i topove ka Brčkom ne bi li ratnom lobiju dao vremena i daha da se pripremi za obračun ovde. Sve je normalno i pod kontrolom. Toliko za večeras. Srećni vam uskršnji i, umalo da zaboravim a ne bi bilo lepo, prvomajski praznici. Jer, ne zaboravite da su vam dva neradna dana posle nedelje poklonjena ne zbog Uskrsa nego zbog Prvog maja. Uostalom, nikad se ne zna, ako komunistički termidor uspe možda ćemo opet imati prvomajske parade. Konkurs za pobednika ovog rata je u toku. Valja se prijaviti.

srbija.59 wizard, 02 May 94

> Vučelić je izviždan. Lepo. Razdvojimo to što se zviždalo na jednoj > premijeri, ma kakva bila, od toga kome se zviždalo, i zašto. žin protesta > je bio opravdan. E sad mi je žao što nisam gledao... Jel ima neko snimak, samo da jednom pogledam?

srbija.60 pele, 03 May 94

>=} E sad mi je žao što nisam gledao... Jel ima neko snimak, >=} samo da jednom pogledam? Bilo pre neki dan u okviru emisije: Molim šta ste rekli. Stvarno su ga fino izviždali :) pele.

srbija.61 sbatic, 04 May 94

PREDLAZEM VASOJ PAZNJI "SENZACIONALNO OTKRICE". DA LI STE SE NEKADA OPITALI, A SIGURNO JESTE, POSTOJI LI U SRPSKOJ ISTORIJI UZOR MILOSEVICU? NUDIM VAM "OTKRICE", KOJE PO BROJU KOINCIDENCIJA ZAISTA PREVAZILAZI SVA DOSADASNJA. mbodin.doc

srbija.62 sbatic, 04 May 94

OTKRIVEN MILOSEVICEV ISTORIJSKI UZOR? Sve "paralele", koje su do sada uocavane izmedju Milosevica i njegovih prethodnika (pocev od Cara Lazara licno, preko Milosa i AleksandAra pa da Tita personalno) padale su u vodu,jer je u odnosu na sve njih Milosevicevo delo bilo toliko originalno da, zapravo, ni na sta nije licilo. Onda sam se dosetio da bi mozda stvar trebalo okrenuti "iz fundamenta". Poci, na primer, od pretpostavke da Milosevic uopste nije Srbin (kao sto i nije), nego da je, na primer - Crnogorac (kao sto jeste), sto bi znacilo da mu uzora mozda treba traziti u "crnogorskoj liniji" srpske nacionalne istorije. I, zamislite, "kompjuter" je izbacio licnost, koja po mnogo cemu zaista na Milosevica podseca vise nego sve dosad pominjane zajedno. Pomenuti srecni izabranik nije niko drugi do zetski vladar Bodin, koji se nakon smrti svog oca Mihaila 1081, u borbi sa pretendentima za presto istakao kao najsposobniji i najenergicniji, odnosno, danasnjim recnikom receno - najbeskrupulozniji. Uzor je, dakle, nadjen u vremenu koje je skoro 300 godina mladje od Kosovskog boja, a dalje od ovog poraza do sad, zaista, niko nije isao, jer bi onda za poredjenje fakticki preostao jos samo Sveti Sava, na sta Milosevic kao ugledni ateista ipak ne bi pristao. Na nivou cinika ta paralela bi ukratko izgledala ovako. Bodin je na "medjunarodnom planu" cinculirao u interesnoj zoni dve "svetske sile" - Vizantije sa juga, pod Aleksijem I Komninom, i Normana sa severa. I jedne i druge provocirao je do besvesti, povremeno se i oruzano carkajuci s njima, koristeci i njihove unutrasnje konflikte i njihove medjusobne razmirice za ostvarivanje svojih lokalnih namera (kako li bi to prokomentarisali Curkin i Redman ?). Na "unutrasnjem" planu stvar je neuporedivo zanimljivija. Naime, kao i svaki posteni "Crnogorac srpskog roda" razmisljao je o svim Srbima u jednoj drzavi pa je za pocetak prvo pokorio, odnosno potcinio centralnoj zetskoj (svojoj) vlasti, Rasku, a potom i jos jednu perifernu srpsku drzavu - Bosnu. (I Milosevic je prvo "centrirao" Zetu pa tek onda Bosnu i ostale.) U obe novoosvojene oblasti pod svojom drzavnom kapom Bodin je postavio svoje ljude, za koje je bio siguran da ce (mu) cuvati "drzavno jedinstvo" (svaka slicnost sa Bulatovicem, Karadzicem ili Marticem ocigledno je sasvim slucajna). Kad se koliko-toliko uverio da ima plebiscitarnu podrsku vlastitog ujedinjenog javnog mnjenja, Bodin je odlucio da se jos malo prosiri. Prvo je krenuo na dracku oblast u vizantiijskom posedu, ali su uspesi bili u najmanju ruku sumnjivi (taj deo bi trebalo da bude slovenacko-hrvatska komponenta paralele s Milosevicem). Onda Bodin odlucuje da na Vizantiju, odnosno na Kosovo i Metohiju pod njenom "jurisdikcijom", krene preko Raske. Interesantno je da su upravo ovaj Bodinov korak mnogi kasniji, pogotovo srpski, istoricari procenili kao geostrateski i geopoliticki cin, kojim je direktno i jednoznacno odredjen pravac srpskom sirenju i srpskoj politici za nekoliko vekova (Milosevic jeste na civilizaciju posao preko Bosne, ali mu je, zanimljivo, upravo Kosovo posluzilo kao polazna osvajacka "metafora". A o pricama da se radi o sudbonosnim trenucima za srpski narod, u kojima se odredjuje njegova sudbina za, takodje, nekoliko vekova unapred, da se i ne govori). U daljnjem toku paralelne price, ondasnja Raska ima funkciju danasnje Bosne. A da bi bilo tako Bodin u njoj za svog poverenika ne instalise Karadzica nego zupana Vukana, u koga ima maksimalno poverenje. Doticni raski zupan Vukan, po Bodinovim direktivama iz centrale u Zeti, sistematski upada na tudje teritorije, tacnije na Kosovo i u Metohiju, i - pljacka. Car Aleksije Komnin, iako je znao da iza svega stoji Bodin, pokrece vojsku na Rasku, odnosno na Vukana (citaj Karadzica). Tacnije, 1091. godine krene sa vojskom preko Plovdiva, ali uz put dodje do neke zavere, pa se Aleksije zadovolji samo time da obidje granicu prema Srbima i da izda naredbe da se ona utvrdi kako bi se sprecili napadi Srba na Kosovo i Metohiju. Medjutim, Aleksije se jos nije cestito ni vratio u Carigrad (citaj Vasington), a Vukan ponovo poceo da silazi u Kosovo i pljacka. Kad Aleksije pokupi vojsku i krene da definitivno kazni Vukana, ovaj se povuce u brda i PONUDI MIR I TAOCE (sto bi Aleksije bio manje naivan od Vensa i Ovena, na primer). Aleksije nasedne i pristane, a Vukan ne samo da se predomisli i ne dadne taoce, nego opet pocne da napada Kosovo i pljacka (Srbi su jos onda, naime, bili dosledni i principijelni). Onda car Aleksije (citaj Klinton) naredi drackom vojvodi Jovanu Komninu (citaj Ujedinjenim nacijama, Rouzu i tsl) da napadne Karadzica, pardon Vukana. Ovaj prodre do Pala, izvinite - do Zvecana, gde se Vukan bio sklonio, i izazove ga na borbu. Vukan se, medjutim, opet pred ultimatumom povuce i PONUDI MIR I TAOCE. Ali, jedne noci Vukan sa celom svojom vojskom udari na Vizantince i razbije ih. Okurazen i ponesen pobedonosnim zanosom posle toga prodre cak do Vranja, Skoplja i Pologa, ali videvsi da nema svrhe da tamo ostane samo ih pohara i 1093. se vrati nazad. Sledece godine, 1094. sam Aleksije odluci da Vukanu stane na rep, ali kad dodje do Lipljana na Kosovu (npr. do Gorazda ili, recimo, Brckog) Vukan mu (Karadziceva posla!) OPET PONUDI MIR I TAOCE. Cak stavise, licno ode Aleksiju na noge da potpise taj prokleti mir i da mu dvanaest talaca (da bi i Medjunarodni sud za ratne zlocince, valjda, imao sta da radi). Zbog nekih problema u vlastitoj kuci Aleksije opet pristane i tako se sve zavrsi. Od tog vremena izmedju Srba i Vizantije (koja je za njih bila maltene ostatak sveta) bio je relativan mir, ali najvise zbog toga sto se u srpskoj kraljevskoj porodici izbile nesuglasice i razdor. I, sada, posto je paralela sa Milosevicem i njegovim marionetama vise nego ocigledna vredno je, radi kompletiranja ugodjaja, ukazati na jos nekoliko koincidencija. Prvo, ne samo da se Bodinov nacin vodjenja "spoljne" politike pricom poklapa sa Milosevicevim, nego se sve to dogadja izmedju proleca 1091 (umesto 1991) i kraja 1094 (umesto 1994) godine, a razlika od tacno 900 godina je, priznacete, koincidencija za Riplija. Drugo, iako je Bodin zapravo porazen, odnosno iako je prihvatio sve "ultimativne uslove" protivnicke strane, u istoriji je ostao kao uspesan i sposoban politicar, sto je, barem kako stvari sada stoje, najverovatnija sudbina i Slobodana Milosevica. Trece, to znaci da bi prema ovakvoj Riplijevoj varijanti u sledecih nekoliko meseci ipak trebalo da dodje do kakvog-takvog trajnijeg mira, posle kojeg bi se znalo da su Srbi porazeni, ali bi se osecali pobednicima. Ako ste, medjutim, pomislili da je spisak koincidencija time zavrsen - prevarili ste se. Radi se o sledecem. Tek sto je formalno okoncana gnjavaza izmedju Srba i ondasnjeg "ostatka sveta" dalo se pretpostaviti da ce jedna sila, kakva je u to doba bila Vizantija (uporediva sa snagom i znacenjem danasnje Zapadne Evrope, na primer), ipak iskoristiti "unutarsrpske" sukobe i preduzeti akcije protiv Bodina. Ona to nije ucinila, jer su UPRAVO TADA (!?) poceli na zapadu da se pakuju prvi krstasi za pohode na Palestinu i Srednji istok pod parolom oslobadjanja Hristovog groba od muhamedanskih nevernika (Prvi krstaski rat poceo je, kao sto je poznato, 1096. godine, dakle 900-godisnjica je kroz dve godine). Tako je Vizantija bila vise zabrinuta za svoju sudbinu, odnosno za posledice tog pohoda po svoje "blize" interese, nego za "srpski slucaj". To samo znaci da joj je, zapravo, bilo u interesu da odrzava dobre odnose sa Bodinom, jer joj je on fakticki osiguravao severne granice (jedan deo krstasa put je vodio upravo preko srpskih teritorija), sto je Bodin, uz sve nevolje, znao da iskoristi (i "trgujuci" sa Vizantijom i pljackajuci krstase na bazi reciprociteta). Dakle, TACNO 900 godina kasnije desava se istovetna situacija, samo obrnutog smera. Ne samo ovdasnji lokal-patriotski teoreticari nego i neki mnogo ozbiljniji sa Zapada, u stvaranju muslimanske drzave (Bosne) u sred Evrope vide istorijski pohod islamske na hriscansku civilizaciju, ne samo posredstvom klasicne religizacije drzave, nego i cisto vojno, posredstvom "mudzahedina" i vojnika iz islamskih zemalja u trupama UN. Po toj logici, opet, ispada da su tacne teorije da ce Milosevic, bas poput Bodina, na svetskom tapetu biti samo do odredjene granice, jer ce Zapadu apsoluzno biti potreban za odbranu njegovih juznih granica od sistematicnijeg i neorganizovanog prodora islama na sever Balkana. Drugim recima, po toj teorijskoj koncepciji, Milosevic svojim ratom u Bosni ipak radi za Zapad (ili barem za njegov evropski deo), samo sto ili on licno ili njegov narod o tome jos nisu obavesteni. U svemu tome obespokojava cinjenica da je prvi od mnogih krstaskih pohoda okoncan tek 1144. godine ("znaci" da bi i prva faza islamizacije Bosne trajala jos otprilike 50 nasih godina) sto Bodin nije ni pokusavao da doceka, jer je umro 1101. godine. Tako i nama ostaje da sacekamo i vidimo sta ce se dogoditi sa Milosevicem tacno 2001. godine. U svakom slucaju, ako je sve ovo i cista fikcija barem vredi proveravati da li je Milosevic u nju upucen. ▄▄s s HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHs HHHHHHHHHHHHHHH

srbija.63 dejanr, 05 May 94

>> sto Bodin nije ni pokusavao da doceka, jer je umro 1101. godine. Jel umro od prirodne smrti ili mu je neko "pomogao"?

srbija.64 ivantod, 05 May 94

Evo jedne pričice. Sećate se da kad su bili izbori 1992 godine da smo glasali i za odbornike opština. Tako je bilo i na mojoj izbornoj jedinici (Zvezdara/Zeleno Brdo) i mislim da je pobedio kandidat deposa (ako se dobro sećam). Međutim, sredinom 1993 godine, taj čovek je umro, tako da smo morali ponovo na izbore. U prvom krugu niko nije dobio većinu, tako da su u drugi krug prošli kandidati sps-a i deposa. U drugom krugu je pobedio kandidat deposa, međutim izbori su ubrzo poništeni, tako da smo posle mesec i nešto morali ponovo da glasamo. Opet je pobedio kandidat deposa i izbori su opet poništeni. To se ponovilo još jednom, i još jednom. Na decembarskim izborima 1993 smo još jednom glasali za odbornike opština, misleći da je to zadnje. Međutim, pre neki dan smo dobili pozive da po peti put ponovo glasamo. E, sad, mene zanima, da li neko od ovde prisutnih, stranački aktivnih, zna zbog čega je sps toliko zapeo za to jedno mesto da nas tera da u beskonačnost ponovo glasamo? Ivan

srbija.65 cnenad, 05 May 94

ŁŁŁ E, sad, mene zanima, da li neko od ovde prisutnih, stranački ŁŁŁ aktivnih, zna zbog čega je sps toliko zapeo za to jedno mesto ŁŁŁ da nas tera da u beskonačnost ponovo glasamo? Poslovni prostor koji je bukvalno 'uzurpiran' ?

srbija.66 .hik, 05 May 94

>>>> sto Bodin nije ni pokusavao da doceka, jer je umro 1101. >> godine. >> >> Jel umro od prirodne smrti ili mu je neko "pomogao"? Na šta ciljaš? Da pomogneš Miloševicu:)

srbija.67 alien, 06 May 94

[] OTKRIVEN MILOSEVICEV ISTORIJSKI UZOR? Šokiran sam ;). Ja sam bio ubeđen da Milošević umišlja da je inkarnacija Dušana Silnog. Nenad

srbija.68 hose, 07 May 94

ń:) izbornoj jedinici (Zvezdara/Zeleno Brdo) i mislim da je ń:) pobedio Zmaje, iz koje si ulice ? Ja sam u tom kraju rođen,al' više nisam gore u Raju :( pozdrav Hose!

srbija.69 milan, 07 May 94

(Emitovana 7. maja 1994. godine) Srbotopija 52. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 7. maj 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Ove nedelje nismo imali nikakva posebno dramatična zbivanja ni na jednom ratištu, vojnom, političkom ili mafijaško-finansijskom, pa možemo malo da se bavimo detaljima i uopštavanjima. Da ove emisije imaju naslov, verovatno bih za ovu odabrao nešto poput "Glasovi i poluglasovi" što je pomalo nezgrapan ali, verujem, odgovarajući prevod angloameričke sintagme Tones and Undertones. Zbivanja oko nas su, naime, sakrivena i prikrivena, niko ne može da nazre konture budućnosti i zato se svako čuva da previše glasno oda svoje namere i nadanja. Stoga često, iz nekog simbola, naznake, svojom balkanskom paranojom vidimo i više nego što postoji. Pre neki dan, i sam sam podlegao toj bolesti. Dolazeći na fakultet, primetio sam na jednom stubu plakat sa napisom: "Jugoslovensko prvenstvo u latinoameričkim plesovima". Bar nekoliko sekundi sam bio smrznut značenjima koja su iz plakata izvirala. Posle sam odagnao zle misli i produžio dalje. Mada, ipak. Možda to prvenstvo u latinoameričkim plesovime i nije bez nekog đavola. Bilo kako bilo, po Bosni ali i po svetskim prestonicama i Beogradu se pleše naveliko. Niko, međutim, ne zna tačno kuda su se uputile i vojske i političari što se bez prestanka muvaju ovim prostorom. I Srbi i muslimani marširaju ka Brčkom i, prema koncentraciji snaga poznavaoci prilika na terenu procenjuju da se obe strane pripremaju za veliku bitku kod Brčkog. Muslimani, naravno, imaju nameru da preseku koridor koji spaja istočnu i zapadnu Bosnu i koji je od vitalnog značaja ne samo za srpske teritorije na zapadu Bosne nego i za Krajinu jer je to Srbima jedina veza sa istočnom Bosnom i sakatom Jugoslavijom. Srbi se, pak, pripremaju da taj koridor, koji je kod Brčkog veoma uzan, na pojedinim mestima čak uži od dva kilometra, prošire na bezbednu širinu od desetak, petnaestak kilometara. Svi ovi plesovi se plešu pod namrgođenim i besnim pogledima NATO pakta i Rusije kojima je ovog puta dojadilo da kao vatrogasci, sa zakašnjenjem ili čak naknadno, reaguju na ratne operacije u Bosni. Proklamovana namera im je da bitku spreče, ali, kako su se kod Goražda pa i kasnije žestoko dokačili sa bosanskim Srbima, izgubili su privid neutralnih mirotvoraca i na sebe navukli sumnju da, u stvari, čak žele da muslimanima pomognu da koridor preseku. Poznavaoci "situacije na terenu" kažu da se prave namere ratujućih strana još uvek ne mogu tačno znati jer ni srpska strana a ni muslimanska strana još nisu rasporedile svoje elitne jedinice. Tek prema rasporedu elitnih jedinica znaće se, bar okvirno, kakve namere i koje pravce delovanja ima koja strana. Prema jednoj verziji Karadžić i nema nameru da otvori bitku kod Brčkog već, naprotiv, manevriše ne bi li naterao Ujedinjene nacije da Brčko proglase "zaštićenom zonom" što bi sada išlo u korist Srba, jer bi time prisilili UNPROFOR da im čuva koridor. Ovakva namera nije nelogična, ali je osnovni hendikep njenih kreatora u tome što iza sebe imaju skandal kod Goražda kada su i UN i NATO pakt pa i Ruse obmanuli o svojim pravim namerama. Stoga je svaki razvoj događaja oko Brčkog skoro jednako verovatan. Miša Gleni, poznati novinar njujork Tajmsa i dugogodišnji dopisnik iz Istočne i Srednje Evrope, misli da su šanse da neka diplomatska akcija uspe minimalne, jer među međunarodnim činiocima koji su uključeni u bosanski rat nema saglasnosti o smeru političke akcije kao ni o izgledu budućeg mirovnog sporazuma i državno-teritorijalnih rešenja. U svakom slučaju, Karadžić se raspoređujući vojsku priprema za svaki ishod i verovatno je speman da zarati i sa NATO paktom jer mu je sada svaki izbor sužen. Milošević, pak, ovde u Srbiji, izgleda da ima sasvim drugo mišljenje. Kažem izgleda, jer nas g. Predsednik o svojim brojnim pregovorima sa skoro svakim ko ima neki strani pasoš i spreman je da sedne na njegovo kanabe u Ulici srpskih valdara, ne obaveštava. Zato je ovonedeljna poseta Daglasa Hoga, visokog funkcionera britanskog ministarstva spoljnjih poslova, ministra u Forin ofisu, što neka naša polupismena glasila uporno brkaju sa ministrom spoljnjih poslova, bila veoma interesantna. Ne zbog toga što se nešto strateški važno desilo tokom njegove posete, već zato što je on bio prvi političar od nekakve težine koji je bio spreman da u javnost pusti i svoje stavove procene reakcija srpske strane. Od njega smo po prvi put čuli da je muslimanska strana, u liku predsednika vlade Silajdžića, "pokazala pragmatizam" i spremnost pregovore oko teritorijalne podele Bosne. No, to je bilo manje zanimljivo. Mnogo su zanimljivije njegove ocene reakcija g. Miloševića na paket koji je sobom doneo u Beograd. Fog je, u stvari, doneo poziv Srbima na kapitulaciju, istina umotan u formu formalnog mirovnog sporazuma koji bar čuva čast. Tražio je za hrvatsko- muslimansku federaciju 51% teritorije Bosne, rekao da sancije neće biti ukinute pa čak ni ublažene sve dok se ne postigne i ne počne sprovođenje mirovnog sporazuma u Bosni i, kao šlag na tortu, otvorio kosovsko bure baruta tražeći za Šiptare političku, teritorijalnu i kulturnu autonomiju odnosno, praktično, vraćanje na ustavna rešenja iz 1974. godine. To, samo po sebi, i nije neko iznenađenje jer je posle povlačenja obmanutih Rusa kao jedinih srpskih sponzora i formiranja tzv. "kontakt grupe", nekakav takav zahtev i mogao da se očekuje. Iznenađenje je bila reakcija g. Miloševića koji je, kaže Hog, sve ovo prihvatio! Takođe, naglašava Hog, Karadžić je odbio da se saglasi sa većinom predloga pa i detalja oko njihovog sprovođenja što je, naravno, znatno manje iznenađenje. Teško je, iz oskudnih podataka, zaključiti da li je ovo neki Miloševićev taktički manevar ili uvod u definitivan raskid sa rukovodstvom bosanskih Srba. Meni se, lično, pre čini da je ovo drugo po sredi jer je Miloševiću na pragu veliki obračun u sopstvenom establišmentu i njemu tako omiljena "diferencijacija" se može pokrenuti baš na ovom pitanju. Za protivničku stranu je pripremljena čak i floskula "ratna opcija" koju je, i pred Hogom, Milošević ponovio po ko zna koji put i ona postaje, očigledno, zaštitni znak, slogan za prepoznavanje njegovih pristalica. Možda zbog svih tih važnih događaja javnost nije primetila jedan, do skoro, više nego važan događaj, jednu godišnjicu, zapravo. Naime, prekjuče, u sredu, bio je 4. maj. "Pa šta?", reći će oni među vama koji su se uvežbali da brzo zaboravljaju. Pa, dobro, one koji brzo zaboravljaju, podsetiću. 4. maja 1980. u 3 sata i 5 minuta prestalo je da kuca srce najvećeg sina naših naroda i narodnosti, naime, tada je umro drug Tito. Aha, dakle, setili ste se. Ako ste se setili toga, svakako ćete se setiti i prigodnih rituala koji su pratili godišnjice ovog događaja. Redovno su, u to vreme, arlaukale sirene za vazdušnu opasnost. Građani, pa čak i vozila su se zaustavljali na ulicama i sokacima gradova i sela bivše Jugoslavije i u stavu mirno, mislim građani jer vozila ionako nisu mogla ništa drugo do da stanu, sačekivali da prođe pisak podsećanja. Kamere, tada bratskih televizija, u glavnim gradovima naših dičnih republika i pokrajina, prikazivale su kolaž snimaka zemlje koja je za trenutak zamirala. Najpotresniji je uvek bio snimak iz Kumroveca koji je, pred navodnom Titovom rodnom kućom, pokazimao namrgođenu glavu Augustinčićeve skulpture Bravara u bronzi. Dnevne novine i časopisi su bivali prepuni sećanja na Bravara. Prvih godina stranice su ispunjavali njegovi saborci koji su se, tačno ili lažno, sadA svejedno, prisećali slavnih dana kada su sa drugom Starim jezdili šumama ili, kasnije, lađom "Galeb", po morima. Kada su se iscrpli, a bogami i dobrano izpoumirali pripadnici prvog ešelona nomenklature, red je došao i na Bravarevu dvorsku poslugu. Ovi su već bili zanimljiviji, jer nisu prepričavali ono što je ionako pisalo po čitankama, već su, mada škrto i uzdržano ali ipak, kazivali dogodovštine sa dvora. Sećam se, tako, priče jednog kelnera, mislim da je početkom osamdesetih štampana u "NIN"-u, koji je Bravaru, ujutro, posluživao kafu. Maršal je, veli on voleo da ustaje rano oko četiri, pola pet ujutro. Sam bi skuvao kafu i čekao dvorsku kamarilu da se skupi. Mikulić, Dolanc, ljubičić i još poneki od dvorskog plemstva su se do pola šest sakupljali, kao slučajno se šetajući Užičkom ulicom pa eto, svratili na kafu. Predmetni kelner ih je jedno jutro posluživao, a maršal je, kako ga je on uporno zvao kroz celu priču, obukao novo belo odelo. U nekom momentu, kelner se ušeprtljao i prosuo kafu po maršalovom odelu. Maršal je, međutim, bio široke ruke i samo je odmahnuo kada je, verovatno video kelnerov preplašeni izraz lica. Na tom mestu se kelnerova priča i završava. Dugo sam razmišljao nad njom ne zato što je bila literarno savršenstvo, čak naprotiv, nego zato što mi je falila poenta, efektni kraj. I, konačno, nekoliko sati kasnije sam se setio. Završna rečenica kelnerovog sećanja je trebalo da glasi: "Maršal je, međutim, bio široke ruke i samo je odmahnuo kada je, video moj izraz lica. A, mogao je i da me strelja!" Listovi koji se o 4. maju nisu potčinjavali ovoj praksi medijskog opela Bravaru, bivali su izloženi progonima i čistkama. Tako je, Gojko Tešić, objavio na sam dan Bravareve smrti, jedan broj "Književne reči", ceo posvećen francuskom strukturalizmu ili već nekom sličnom filozofsko estetičkom pomodarstvu u kome se ni jednom rečju nije pominjao Bravar čak ni kao, recimo, prvi jugoslovenski strukturalista. To su bili ti "poluglasovi" protesta o kojima sam govorio na početku. To je bio istovremeno i najviši stepen protesta na koji se neko, disidentski ili čak, ne daj Bože, opoziciono nastrojen, mogao odvažiti. Naravno, drugovi iz komiteta su pripretili i Tešić je već sledeći broj, mislim za 25. maj, a možda me pamćenje izdaje, možda je to bilo sledeće godine, morao da posveti Bravaru. No i tu se dosetio. Celu naslovnu stranu je prekrio pesmama posvećenim Titu, ali pesmama iz pera pesnika koji nisu prokazani kao titoljupci već pesnika poput Abdulaha Sidrana ili Branka Miljkovića koji su slovili za moralno solidne ljude i dobre pesnike. Sve je bilo štampano crvenim slovima i mislim da je time, ove pesnike celoj beogradskoj slavsko-opozicionoj javnosti ogadio za čitav život. Bar meni jeste. Da li mu je ovaj opozicioni poluglas prošao u komitetu i da li ga je to spaslo od egzekucije, više se ne sećam. Tek, antologija je bila prelepa. I dan danji mi iz glave ne izlazi stih iz pesme Branka Miljkovića koja odaje dobrog pesnika ali i čudovišno totalitarni um. Stih pesme koja se zove Tito, i koji se na predmetnog i odnosi, glasi: Gde on prstom pokaže u mesto nepokazano, tu kroči, Jer, nema dana osim dana koji će doći. Brrrrrrrr. Priznajte da vam se krv sledila u žilama. Ipak, najslađa je pesma bila pesma nekog meni nepoznatog pesnika koji nas, čitaoce, kroz ceo tekst propituje šta govore laste, šta govori drveće, šta govore cvetovi kada se u letnje jutro bude okupani rosom, i tako dalje. Posle upornog propitivanja šta govore ceo zoološki vrt i botanička bašta, pesnik nam otkriva tajnu. On kaže da sve živo, poluživo, polumrtvo i mrtvo, govori samo jedno. To jedno on sažima u poklič koji glasi: "Tito, jagodo!" E, pa kako su godine odmicale, broj Srba koji su smeli da ne pomenu Jagodu svakog 4. maja je pomalo rastao. Srbi to rade oprezno, ne vole da se istrčavaju. Nikad se ne zna šta nosi dan a šta, pak, nosi noć. Pod kraj osamdesetih godina se pojavio i prvi srpski opozicionar, u liku g. Miloševića, koji se usudio da prestane da pominje Jagodu, odnosno Tita a polako je i prestajao čak i da ga brani kada bi ga drčno kafansko društvo Brane Crnčevića opalilo nekim prilogom u novinama. Za to je bio čak i napadan od Šuvara koji je, poput neurotične učiteljice, sa glavom rezignirano stavljenom među ruke, predsedavao svojim, poslednjim Centralnim komitetom SKJ, koji je neodoljivo podsećao na maturantski razred raspušten i pomahnitao na poslednjoj ekskurziji pred maturu. I, novonastala opozicija se, početkom ove decenije oprobala na 4. maju. Iako je Jagoda, dakle, izišla iz mode, niko se nije usuđivao da javno dokine urlajuće sirene koje su plašile vrapce po dvorskom parku i mirno prolazeće nikog nedirajuće Slobine birače. Hrabra opozicija se oslučila da se tome suprotstavi i 4. maja 1990. baš u tri sata, Demokratska stranka je organizovala protestnu šetnju ispred Savezne skupštine. Ispred Skupštine smo se lepo šetali, a policija nije ozbiljno držala Demokratsku stranku pa nas nije ni udostojila svog prisustva što se pokazalo kao greška. Jer, tu su nam se pridružili malo odvažniji momci iz SPO-a koji su procesiju poveli u, tada, ulicu Maršala Tita, da sa zidova kuća počupa table sa nazivom ulice. Nešto tabli smo počupali, dograbili se sa policijom koja je u međuvremenu pristigla i razbili nekoliko izloga. Ništa posebno i stvar je, redarstvenim rečnikom rečeno, brzo legla. To je, međutim, izazvalo ogorčenu raspravu u samoj Demokratskoj stranci. Ova naša, tvrda struja, koja je kasnije i istupila iz DS, je bila veoma zadovoljna i ponosila se akcijom iako, ruku na srce, od nje ne bi bilo ništa da nije bilo mladih SPO-vaca. Mićunovićeva struja je, pak, bila veoma ljuta zbog razvoja događaja jer su oni pretili da poremete uspostavljanje dobrih odnosa sa vladajućim establišmentom do koga je vođstvo DS uvek veoma držalo. Glavni eksponent te struje na sastanku Gradskog odbora, na kome se o "protestnoj šetnji" raspravljalo, bio je advokat Vučković, poslanik u tada delegatskoj, samoupravnoj, skupštini SRS a kasnije i poslanik DS u prvoj višestranačkoj skupštini. Koreći nas za čupanje tabli, rekao je: "Ko danas skida table sa kuća, sutra će da pali šume!" Ova rečenica je, držim, označila i glavnu podelu na srpskoj političkoj sceni. Tvrdo jezgro opozicije je nastavilo da čupa table, ali šume nije palilo. Sledbenici g. Miloševića table nisu dirali, ali su šume, pa i mnoge gradove, bogami dobrano popalili. Sledbenici umerene opozicije nisu dirali ni šume ni table. Sami zaključite ko je najbolje prošao. Tako se, nekako, kroz istoriju obeležavanja 4. maja može, izgleda, sagledati i kompletna novija istorija srpske političke pozornice. Poslednje dve-tri godine 4. maj se više ne obeležava. Prigodne svečanosti su zamenjene estradnim vladikama koji nastupaju ili kao služašći na liturgijama i litijama koje se - mora da se Bravar prevrće u grobu - direktno prenose preko televizije ili kao prosvetitelji objašnjavajući nam kako se krsti, kako se pali badnjak i kako se brani Srpstvo. Sirene više ne sviraju, novine i televizija više i ne pominju šta se to desilo istorijskog 4. maja. Bravareva večna kuća je zatvorena za posetioce samo je naš radio s pomoću druga Mićka i filma u kome on igra Tita na drugom boravku međA Srbima, dao svoj skromni doprinos. Na sam 4. maj, vlasti su otvorile Cvećaru i dopustile - o dobrodušnosti! - da do 3 popodne u nju uđe svako ko hoće. Takvih je, zajedno sa porodicom, bilo ukupno 60. O tome nas obaveštava "Politika" tek na dnu 12 strane. Od političkih organizacija pojavila se samo komunistička partija generala Mirkovića. Zapaženo je bilo misteriozno odsustvo SK-PJ. Ne znamo da li su, eventualno, odali počast van radnog vremena Cvećare. Ipak, oni su ljudi sa dobrim vezama, možda su ih pustili tokom noći. Šta ćete, tempora mutandis. Vremena se, zaista, menjaju ali, čini nam se, previše sporo. Prošlo je četranest godina da bi Bravar sišao na dvanaestu stranu. Da bi se ponovo popeo na treću, četvrtu, gde mu je, otprilike, i to kroz jednu ozbiljnu političko- istorijsku analizu i mesto, treba, izgleda da prođe još četrnaest godina. Sporost promena u društvenom biću ove zemlje nije samo rezultat ovog rata već i antropološke konfuzije u civilizacijskim ciljevima. Na istom, ne tako velikom prostoru žive i ljudi kojima je haubica jedina zaloga bitisanja i ljudi kojima je Klinton borac za slobodu i čovekoljubac. Zato, u toj istoj "Politici", možemo naći svu tu konfuziju na jednom mestu. Jedan izveštaj, tako, spominje Radmila Bogdanovića kao potpredsednika Veća republika i - pazite! - pokrajina savezne skupštine. Ne razabiram samo da li je to greška proistekla iz žala za prošlošću ili najava Miloševićevih ustupaka Hogu i obnove pokrajina iz socijalističke prošlosti. Drugi izveštaj, bez podnaslova gde je pisan, iz čega zaključujem da je kompiliran u Beogradu, govori o odnosima Rusije i Azerbejdžana. žlanak sadrži mapu na jojoj se Rusija naziva RSFSR tj. Ruskom socijalističkom federativnom sovjetskom republikom. Taman pomislim da sam uhvatio novinara u nedelu tugovanja za SSSR-om, kadA ono, u članku, tvrdi da su Rusi na vlast u Azerbejdžan doveli Alijeva, za koga se kaže, tvrdi da je bio visoki funkcioner KGB-a. Tvrdi? Zaboga! Pa Alijev je bio predsednik KGB-a. Zar je moguće da je sećanje tako slabo? Teškoće i drame u privikavanju balkanskog čoveka na novoponajbolje, čini mi se, opisuje sledeći istinit događaj sa beogradskih ulica. Dvojica profesora univerziteta, već u poznim godinama, obojica bivši komunisti jer se, iz ko zna kojih razloga nisu prepisali u novonastalu Socijalističku partiju, prošle nedelje na dan Vaskrsa gospodnjeg, ali i na bivši Prvi maj, koji je poslednjih godina izgubio veliko "p" no, međutim, ne i dva neradna dana, šetaju se beogradskim ulicama. Sreću trećeg prijatelja, takođe bivšeg komunistu, partijskog druga, ali svojevremeno na znatno višim funkcijama od njih. Bio je visoki državni funkcioner, pa čak i izvršni sekretar centralnog komiteta. Srećni što su ga sreli, jer ga dugo nisu videli pa čak nisu ni znali da je živ, prilaze da se pozdrave. On ih, radosno, srdačno, i bodro, pozdravlja sa: "Hristos Vaskrse!". Profesori su pomalo zbunjeni i ne shvataju da je njihov prijatelj, dugogodišnjim stažom u politici, naučio da pre no što iziđe iz kuće pažljivo pročita novine i nauči i prihvati političku liniju za taj dan. Svakako da mu, crveno uokviren tekst, na naslovnoj strani subotnje "Politike", sa naslovom "Sutra je Uskrs", nije mogao promaći. Zadovoljan sobom, od njih očekuje odgovarajući odgovor, kojim će mu potvrditi da su usvojili novu liniju i da je Božiji sin vaistinu vaskrsao. Oni su, međutim, zbunjeni tolikim promenama u srpskoj političkoj civilizaciji, a možda i šokirani transformacijom svog druga. Stoga mu prvi, zatečen, pomalo smeteno, odgovara sa "I tebi!", ma šta to značilo u tom trenutku. Drugi je, odgovorom prvog bio opomenut ali je, verovatno i dobio koji sekund da razmisli, i na uzvišeni pozdrav "Hristos Vaskrse!", kao iz topa, odgovori sa "Sloboda narodu!". Posle ovakve razmene pozdrava, prijatelji su postajali još malo razmenili po koji osmeh i po koju rečenicu i razišli se. Izgleda, definitivno. Oko podne sam ovog trećeg, avangardnijeg, video na Trgu republike. Doveo je unuka dok smo delili uskršnja jaja, slatkiše i sveske. žak se dva puta prošvercovao u red. Nisam reagovao. Detetu se, činilo mi se, događaj dopadao. Ovo, možda, zvuči turobno. Zar ćemo se večno dodvoravati ideološkim silama ili avanturistima koji padnu sa neba a potom zavladaju novinama i televizijom i povedu nas ko zna gde? Zato, za kraj, jedna optimističnija anegdota, takođe iz univerzitetskog života ali od pre pola veka. Profesor Ševarlić, astronom, tada još mlađahni asistent, krajem oktobra 1944. uzbuđeno trči na zvezdarsko brdo, u opservatoriju, da svom profesoru Miškoviću dojavi strašnu vest, da su u Beogradu na vlast došli komunisti. Utrčava u biblioteku i zatiče Miškovića koji pretura po knjigama. Sa vrata mu usplahireno dovikuje: "Profesore, došli komunisti!". Mišković ne podiže pogled sa knjiga i ravnim glasom mu dobacuje: "Ne bojte se Ševarliću. Sve što je u Srbiju došlo, propalo je!"

srbija.70 sbatic, 08 May 94

Na zalost, umro je prirodnom smrcu :(

srbija.71 sbatic, 08 May 94

Na zalost, umro je prirodnom smrcu :(

srbija.72 steva, 08 May 94

> Demokratskoj stranci. Ova naša, tvrda struja, koja je > kasnije i istupila iz DS, je bila veoma zadovoljna i ponosila > se akcijom iako, ruku na srce, od nje ne bi bilo ništa da > nije bilo mladih SPO-vaca. Mićunovićeva struja je, pak, bila Stvarno, g. Božiću, od vas nisam ni očekivao da ćete počupati neku tablu. Kulturno je što dajete kredit SPO za ovakvu akciju, to je bar iskreno. Što lepo ne priznate jednom da su glavni uzroci svih raskola u DS taštine pojedinaca i želja za vlašću, bila ona i simbolična.

srbija.73 milan, 08 May 94

> Što lepo ne priznate jednom da su glavni uzroci svih raskola u DS > taštine pojedinaca i želja za vlašću, bila ona i simbolična. Ovi motivi samo povećavaju meru strasti sa kojom se sukobi obavljaju - ja, recimo, nisam neki preterano sujetan čovek pa u tim sukobima ne učestvujem verbalno ali uvek odaberem stranu uz čiju sam politiku - ali uvek mora postojati politički razlog za sukob. Svi meni poznati sukobi u DS (osim možda poslednjeg između Mićuna i Đinđe) su imali i jaku političku pozadinu, tj. radilo se o bitnim promenama političkog kursa stranke. Ponovo ponavljam, sujeta i taština su ove sukobe činili neprijatnim i incidentnim ali nisu mogle, same po sebi, da ih izazovu. Pl poz M

srbija.74 spantic, 09 May 94

Može neko kratko objašnjenje oko najnovijeg dela afere Dafingejt i buke oko "Srpske reči"? Po današnjoj "Politici" Tijanić tuži gospođu Danicu Drašković i pulene.

srbija.75 steva, 09 May 94

> čiju sam politiku - ali uvek mora postojati politički razlog za > sukob. Svi meni poznati sukobi u DS (osim možda poslednjeg > između Mićuna i Đinđe) su imali i jaku političku pozadinu, tj. > radilo se o bitnim promenama političkog kursa stranke. Ponovo > ponavljam, sujeta i taština su ove sukobe činili neprijatnim i > incidentnim ali nisu mogle, same po sebi, da ih izazovu. To lepo zvuči, ali jednostavno nije tačno. Preciznije, tačno je upravo obrnuto - da je akumulirana sujeta jedva dočekala, ako ne i proizvela političku pozadinu o kojoj govorite. Da je pozadina tih sukoba bila politička, sporovi bi se rešili na politički način. Izvinite molim vas, poslednji sukob Mićunovića i Đinđića je pokazao da njih dvojica, bez obzira na metode i motive te borbe, makar poseduju elementarnu političku kulturu - za razliku od vaših partijskih kolega gg. Miloševića i žavoškog, te g. Koštunice. Naime, nisu pocepali stranku kad nije pošlo po njihovom.

srbija.76 ognjen, 09 May 94

)-> Ja sam bio ubeden da Milosevic umislja da je inkarnacija )-> Dusana Silnog. Ivana Groznog. ;)

srbija.78 fancy, 15 May 94

Počela je predizborna kampanja. Sinoć je bio pornić na trećem kanalu, doduše "Electric Blue" ;), a svi znamo šta to znači... savezni izbori na vidiku.

srbija.79 .hik, 15 May 94

>> >> Sinoć je bio pornić na trećem kanalu, doduše "Electric Blue" ;), >> a svi znamo šta to znači... savezni izbori na vidiku. Bilo je i prošle nedelje:)

srbija.80 fancy, 15 May 94

ŮŢ> Bilo je i prošle nedelje:) Wow, kasnim..:( ! Jesu li izašle liste..? :)

srbija.81 milan, 16 May 94

(Emitovana 14. maja 1994. godine) Srbotopija 53. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 14. maj 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Ova politička nedelja je ponajviše obeležena novim rasplamsavanjem "Dafingejt" afere. Rasplamsavanje je, kao što cela čaršija zna, izazvala "Srpska reč" odnosno njena gazdarica Danica Drašković, te se tako ova nova faza afere pretvara u, tako reći, zasebnu aferu, koja bi mogla da dobije i novo ime. Prirodno, zvaće se "Danagejt". Stvar je počela sasvim naivno. "Srpska reč" je, naime, objavila fotokopije listinga i priznanica, sličnih onima koje su se pojavile u "Dugi" ali sa drugim, komplementarnim spiskom osumnjičenih. Namera redakcije je, očigledno, bila da pokaže da se priznanice poput onih, kopije kojih je objavila "Duga", mogu nabaviti diljem čaršije, a da tzv. "kompjuterski listinzi" vrede koliko i svaki drugi, pisaćom mašinom, recimo, odštampan papir. Sva je prilika da je valjalo na jednoj strani objaviti kopiju članka iz "Duge" i nazvati ga "Falsifikat originala", a na drugoj priznanice, i to samo one koje se, navodno, odnose na same vrhove srpske aktuelne vlasti, a koje je nabavila "Srpska reč", i nazvati ih, recimo, "Original falsifikata". Time bi se, do samog apsurda dovelo otvaranje "Dafingejt" afere, a, koliko je to dobro, drugo je pitanje, i reći ćemo po koju i o tome. Međutim, Dana, kako ju je Bog dao, nije mogla da odoli, a da u listu ne objavi i, ko zna odakle nabavljene priznanice, koje se odnose na praktično sve njene stvarne ili umišljne neprijatelje, a kao što je poznato, ona u njima ne oskudeva. Tako su na stranicama "Srpske reči" osvanuli i Tijanić, Rakitić, Koštunica i Tirnanić. Za razliku od spiska u "Dugi" koji je izazvao pomamu javnosti i krajnje simptomatično ćutanje na listi prisutnih uglednih građana, "Danin spisak" je izazvao pomamu prisutnih na spisku, ali i ne neko osobito uzbuđenje javnosti koja je, oguglala na sve i svašta, pomislila da je, poput spiska iz "Duge", i spisak iz "Srpske reči" verovatno donekle tačan a da, Bože moj, i na tom spisku ima po koji Danin neprijatelj, nepravedno dodat ali pravedno kažnjen. Konačno i spisak u "Dugi" je, uz pripadnike tvrde struje establišmenta prema kojima je verovatno i trebalo da otvori proces, g. Miloševiću tako omiljene, "diferencijacije", sadržao i po neke opozicionare, a i nešto Danine rodbine, te je tako javnost sa pravom mogla da pretpostavi da je to osveta režima za preterano "opozicionarenje". Kada se spoje Danin i "Dugin" spisak dobija se spisak, kako su to nekada komunisti - mada češće u zemljama Istočne Evrope nego ovde - govorili, cele nomenklature. Možda ovaj izraz i nije baš najbolji jer, formalno, ova zemlja više nema jednopartijski sistem - mada mnogi, sa razlogom u to sumnjaju - pa je zato to bolje nazvati spiskom celokupne političke i parapolitičke elite. Uzgred, moja malenkost se nije našla ni na jednom od ova dva spiska, te stoga koristim ovu priliku da i redakciji "Duge" i redakciji "Srpske reči", o jednom trošku, uložim energičan protest. Na kraju krajeva, pisao sam i pišem i za jedne i za druge pa su, ako ništa drugo, kao saradniku mogli da mi učine tu uslugu i da me stave na spisak sa bar jedno trista Ailjada maraka, a ne da me dovode u ponižavajuću situaciju da me ljudi po čaršiji sreću i sažaljivo pitaju: "Je li, a ti se ništa nisi ogrebao?" Izvinite na digresiji. Dakle, dva spiska optuženih za grebanje preko reda u "Dafingejt" aferi, daju spisak svih ljudi koji išta znače u ovoj čaršiji. Na taj način Dafiment banka je bila nešto poput nameštene lutrije. Svi su kupovali lozove ali su dobijali samo lozovi onih koji su imali dovoljno moći i uticaja da iz lutrijskog bubnja iščupaju svoj zgoditak. Istina - rečnikom Udruženja oštećenih štediša Dafiment banke rečeno - najčešća klasa oštećenih se zove "mali štediša". To su oni koji su ulagali po koju stotinu ili koju hiljadu maraka i tako stvorili glavnu masu kapitala koja je, neposredno pred propast i posle propasti ratne lutrije, koristila za formiranje zgoditaka glavnih dobitnika. Sećam se da je to, i inače, bila najimpresivnija stvar u danima najvećeg razmaha rata. Svi strani novinari koji su krajem 1992. i početkom 1993., dolazili u Beograd nisu krili svoje zaprepašćenje nad beskrajnim redovima ljudi koji ulažu novac u banke dok se nepunih sto kilometara dalje vodi jedan od najkrvavijih ratova posleratne epohe. Prisećam se, tako, intervjua koji sam, u ranu jesen 1992., u svojstvu člana Izvršnog odbora "Depos"-a, dao dopisniku radio-televizije Romanske Švajcarske. Novinar je bio stari, svim mastima premazani, ratni izveštač, koji je izveštavao iz svih novijih ratova, počev još od Korejskog. Nije me skoro ništa pitao ni o dramatičnom raspadu Jugoslavije, ni o građanskom ratu koji je izbio oko podele njenog nasleđa pa čak ni o problemima postkomunizma u previranju. Sve su to bila opšta mesta i on ih se nagledao diljem zemljine kugle. To što su zbivanja bila tragična za nas, i našu kožu stavila na doboš, njega nije zanimalo. Mi smo, u njegovim očima, bili urođenici koji moraju da prođu tregoban put ratovanja i civilizovanja. Konačno, mogao je i sam, umesto mene, da popuni odgovore na tu vrstu pitanja, sumnjam da bi se mogli bitno razlikovati od mojih. Zato mi je, međutim, bez prestanka, ponavljao pitanje, koje je verovatno postavljao i svim drugim sagovornicima u Beogradu pa i samom sebi. Stalno je zapitkivao: "Molim vas, izveštavao sam iz svih ratova u poslednjih pola veka, ali nikada nisam video ljude da stoje u redovima pred bankama, nepunih sto kilometara od fronta i čekaju da ulože, a ne da uzmu novac. Objasnite mi zašto?" Isto tako se sećam da mu nisam dao nikakav ubedljiv odgovor, jer sam se stideo da kažem da smo narod odvajkada siromašan i zato alav na pare; alav toliko da je spreman i otadžbinu da založi za njih, a nekmoli jedan, i to ovakav, život. Konačno, ja ne spadam u one koji se, poput g. Miloševića i propagande njegovog režima, bore da "istina o nama" prodre u svet. Naprotiv, ja se trudim da ni po koju cenu "istina o nama" ne prodre u svet. Taman posla! Samo bi nam još to falilo! Tako je dakle "Dafingejt", pomognut ovih dana "Danagejtom", u jedno neraskidivo klupko povezao i srpski narod i njegovu elitu i ocrtao obrise budućnosti koja je pred nama. U toj budućnosti će poprilično pokvaren narod da se uzajamno besomučno pljačka, dok će njega samog još besomučnije da pljačka još pokvarenija elita. Mašala! No da se sa ovih opštih mesta antropologije i sociologije građanskog društva u porođajnim mukama vratimo i na konkretne političke aspekte Daninog ulaska u ovu aferu. Okolnost da su ljudi sa Daninog spiska otvorili paljbu po njoj dok se žrtve "Duginog" spiska jedva i čuju, jasno svedoči o bar dve stvari. Prva je da je spisak iz "Srpske reči" najverovatnije pogrešan ili bar uglavnom pogrešan. No to je manje interesantno. Konačno sve afere počivaju i na gomilama falsifikata a - što rekao juče u "NIN"-u Brana Petrović - koga je još u ovoj zemlji briga da li je nešto istina ili nije. Zato mi se, ovaj prvi aspekt afere čini manje politički zanimljivim mada on za g-đu Drašković može biti itekako nezgodan jer kiša tužbi koje su joj se sručile na glavu preti da je ozbiljno zatrpa. Kada se na to dodaju sudovi i policija, sa kojima ona ima tradicionalno loše odnose, a koji verovatno čeznutljivo čekaju priliku da joj stanu na rep i osvete joj se za beskompromisnu oštrinu sa kojom se g-đa Drašković sa njima obračunava, sve mi se čini da se direktorka "Srpske reči" ovog puta neće jeftino izvući. No, konačno, ona se sama odlučila da se bavi politikom i ne treba je žaliti. Uostalom, količina sudskih tužbi koju su izručili na nju ali i ona na njih, omogućava joj da ne silazi sa televizijskih ekrana bar pola godine. Možda će se neka televizijska kuća čak dosetiti da otvori i posebnu seriju emisija pos nazivom "Dana - tužilac i tužena". Tako gledano za ličnu i ličnu političku medijsku promociju, g-đa Drašković je povukla savršen potez. Međutim, kao što rekoh, postoje dva aspekta. Drugi aspekt je, opet mi se čini, mnogo zanimljiviji i on "Danagejt" stavlja pod ozbiljnu političku sumnju, bar što se tiče interesa demokratske opozicije. Naime, burne reakcije na pisanje "Srpske reči" nisu samo odgovor srpske političke i parapolitičke elite na jedan skandal koji je indukovala jedna političarka sklona konfliktima, već pre svega abreakcija frustracije koju je sama "Dafiment afera" izazvala. List iz koga je afera počela, uticaj SK-PJ na taj list, kao i nedovoljno jasne konture segmenta nomenklature na koji je ciljala, izazvale su u političkoj čaršiji pravu uzbunu. "Ko je na redu?" pitali su se i nacionalisti i tvrdo krilo SPS-a. Pojava "Danagejta" kao da im je razvezala u čvor zavezane i umove i jezike. Zato su se, sa ogromnim zadovoljstvom, pridružili oštećenima iz "Srpske reči" u povici na g-đu Drašković i u nadmetanju u broju tužbi koje će podneti, ne bi li tragove koji su oni ostavili za sobom što više zametnuli. Nadalje, "Dafingejt" nije pretio da se samo pretvori u ozbiljnu čistku jednog važnog dela nomenklature. On je potkopavao i kredibilitet režima u očima široke javnosti. nju se, konačno, i ne tiče ko se sa kime obračunava unutar vladajuće elite i opšti utisak koji je afera ostavljala je da je vlast ogrezla u korupciji. To što je nešto opozicije bilo na spisku nije ništa menjalo na stvari sem što je možda podgrejalo revanšističke strasti kod g-đe Drašković. Glavni utisak je bio da je režim ozbiljno pogođen. Baš zato je, izgleda, centar i zaključio da je levica preterala i da se obračun sa nacionalistima ne može odvijati tom dinamikom, pa je jedan ugledni političar i visoki funkcioner SPS-a čak posetio prošle nedelje "Politiku", u želji da ohladi medijsku vatru koja se oko "Dafingejta" rasplamsala. Naravno, ne može se tačno zaključiti da li je levica, otvarajući "Dafingejt" aferu, kalkulisala i sa tim faktorom, odnosno sa mogućnošću da afera ošteti SPS u celini, ali je sigurno da se to dogodilo, bar kao sporedni efekat. Taj sporedni efekat je za demokratsku opoziciju, koja je politički u ozbiljnoj krizi posle proteklih izbora, bio pravi dar sa neba, jer joj je omogućio da sopstvenu nesposobnost i odsustvo relevantnih političkih akcija, dakle slabost i defanzivu u kojoj se našla zameni sa skandalom koji potresa vladajuću stranku i tako nju baca u defanzivu. Odjednom, pojavljuje se spisak u "Srpskoj reči" koji, iako verovatno prija srcu radikalno nastrojenih pripadnika opozicije, odjednom čitavu stvar pretvara u apsurd. Na spisku osumnjičenih su sada praktično svi i time je stvorena sumnja da su praktično svi iz političke i parapolitičke elite, bili oni na vlasti ili u opoziciji, korumpirani, manje ili više. Ako se htelo pokazati da je prisustvo g-đe Drašković i njene rodbine na spisku rezultat manipulacije i da se takvi spiskovi mogu fabrikovati proizvoljno, u "Srpskoj reči" je bilo dovoljno samo objaviti priznanice koje se pripisuju porodici Milošević jer bi to tada svako shvatio kao metaforu i kao ukazivanje prstom na vrh režima. Ovako, kada u spisak uđu Tirnanić ili Koštunica za koje bi svako u čaršiji dao ruku da se radi o ljudima poštenim, često i do naivnosti, stvar postaje pravi teatar apsurda, razvodnjava se i gubi smisao. Povrh svega, fokus političkog obračuna oko "Dafingejta" se sa vrha režima pomerio na trougao koji čine DSS, SPO i kompanija "Politika" pa tako Brana Crnčević može da odahne i da nenaoružan hoda ulicama grada. Time je "Danagejt" potisnuo "Dafingejt" i po ko zna koji put u kratkoj i neuspešnoj istoriji naše opozicije, rukama nje same, dao vlastima priliku za novi predah. Eto sada već vidim da sam preko pola emisije posvetio lamentiranju nad greškama opozicije i počeo da ozbiljno konkurišem Kosti žavoškom koji je u pretprošlom NIN-u tvrdio da se razlozi za održavanje aktuelnog režima na vlasti imaju pre svega pripisati opoziciji koja je imala male ambicije i volela da se preterano slika na televiziji pa je zato neoprezno, i po svaku cenu, srljala u svake izbore koji se zakažu. Ne sporim ja, naravno, g. žavoškom tezu da je opozicija slaba, ali njena slabost malo ili nikako ne proizlazi iz ljudskih slabosti onih koji je vode. Tako i ova neuspešna i pogrešna akcije g-đe Drašković, proistekla iz njenih osvetničkih strasti, slabi razornu moć jednog oružja, kakvo je "Dafingejt", a koje se, sasvim slučajno i bez zasluga opozicije, našlo opoziciji u rukama. Međutim, opozicija bi lako kompenzovala efekte pogrešnih ljudi koji je vode i pogrešnih poteza koje vuče kada njena slabost ne bi bila političke i strukturalne prirode. Uostalom, neaktivnost i odsustvo svežih ideja koje, od ovih poslednjih izbora, prate opoziciju, se ponajbolje ilustruju "Danagejtom", odnosno zapanjujućom okolnošću da je "Danagejt" bio zapravo jedina politička akcija koju je opozicija inicirala od izbora naovamo! Ovome nikakav komentar nije potreban. Sasvim slučajno, kompanija "Politika" koja je na sve moguće načine angažovana u "Dafingejtu" omogućila nam je da sliku stanja u opoziciji sagledamo kroz intervjue date listu "Politika" trojice opozicionih vođa objavljene, jedan za drugim, u prothodna tri dana. Prvo je nastupao Đinđić, pa Šešelj i na kraju Koštunica. Da je Boško Jakšić manje šetao čaršijom, a više uređivao svoje novine, Đinđićev intervju bi ostavio za kraj jer on savršeno subsumira stanje u opoziciji. Novinar je svoj trojici postavljao, zapravo, stalno jedno te isto pitanje: "Zašto je opozicija slaba i u defanzivi?" Koštunica i Šešelj se nisu složili sa tvrdnjom koju sadrži to pitanje, pri čemu Šešelj nije rekao ništa relevantno, osim što je za sva zla koja su snašla njegovu stranku optužio televiziju i tajnu policiju. Od aktivnosti koje preduzima njegova stranka naveo je veliku akciju sređivanja evidencije članstva u čemu mu želimo uspeha. Koštunica je, iako se nije složio da je opozicija slaba i u defanzivi, u kasnijim odgovorima, pedantnom i na trenutke čak briljantnom analizom politike glavnih opozicionih stranaka, upravo dokazao da je novinar bio u pravu kada je izrekao tu paušalnu ocenu. U konačnom saldu, optuživši sve stranke sem svoje da ovako ili onako kolaboriraju sa vlastima, on je kao glavnog uzročnika za spor razvoj demokratskih odnosa, stranačkog života i demokratskih institucija u zemlji optužio vladajuću stranku koja, kako on veli, po svaku cenu želi da ostane na vlasti i zato ne da opoziciji da se razvija. Po Koštunici ispada dakle, da je opozicija, u šta smo mi i inače uvek verovali, samo oblik pojavljivanja vladajućeg režima, jer samo od njega zavisi da li će se ona razviti ili ne. Koliko je ova tvrdnja tačna, drugo je pitanje, ali je sasvim van sumnje da, ako je stvarno tačna, opozicija nema čemu da se nada. Potpuno zapanjujuću iskrenost, neprimerenu za predsednika jedne opozicione stranke, pokazao je, na moje zaprepašćenje, Đinđić. Očigledno, zamoren dužinom političkog puta koji opozicija prevaljuje, Đinđić je otvorio srce, možda na užas svog šefa marketinga, ali, priznajem, na moje veliko zadovoljstvo. Prvo je rekao nešto poput: "Hvala Bogu te nismo dobili izbore sa jedno, recimo, 140 poslanika, jer ne bi znali kako da sastavimo vladu, a i da je sastavimo brzo bi smo se potukli međusobno!" Zatim je lamentirao nad odsustvom političkog programa oko koga bi se bar veći deo opozicionih stranaka mogao okupiti i koji bi sadržao osnovne elemente dogovora oko pravaca za promenu političkog poretka u zemlji. Da li će ovim navući grdnju vrha svoje stranke ne znam ali se ja u potpunosti saglašavam sa njime. Otišao bih čak i dalje, što verovatno misli i Đinđić ali je to zamotao u formulaciju oko "odsustva dogovora". Ne radi se tu, na žalost, o odsustvu dogovora nego o prisustvu bezidejnosti. Opozicija je, opet na žalost, posle četiri godine u takvoj krizi, da ne zna šta da zahteva od vlasti i šta da nudi biračima. U prvoj fazi borbe, dok višestranačkog parlamentarnog sistema nije bilo, čitav politički program svih opozicionih stranaka se svodio na samo jedno, na zahtev, borbeni poklič čak, koji glasi: "Dajte nam institucije parlamentarne demokratije!" Kada su vlasti te institucije konačno dale, već sledeća ravan kritike koja se zasnivala na tvrdnji da to nisu autentične institucije parlamentarne demokratije, nije više izazivala oduševljenje kod birača opozicije. Konačno, oni su, sa pravom, verovatno mislili: "Eto, imate parlament, jesA da vas vlasti ometaju i podmeću vam nogu, alA je vaš posao da se sa time nosite. Vi ste se kandidovali, a mi smo vam dali glas. Od nas je dosta, ostalo morate sami!" Sledeća faza borbe je dakle bila faza borbe za korekcije tog sistema. Proporcionalni sistem je izboren ali ga Šiptari sabotiraju pa tako SPS-u uvek, u startu, poklone dvadesetak poslanika. Televiziju režim, naravno, nije dao, a nikada ni neće. Šta dalje? Boriti se protiv lopova, ratnih profitera, novih kapitalista i raznih "Dafingejta" uvek donosi političke poene ali ne i odsudne, one koji bi nas stvarno doveli na vlast. Osim toga, opozicija ni sama nije u potpunosti imuna, mada u suštinski manjoj meri nego vlast, od takvih fenomena pa joj nije lako da na tome izgradi politiku. Za stvarni dolazak na vlast birače morate ubediti da ste sposobni da je vršite, da ste sposobni da ponudite suštinski drukčiji koncept države nego što ga nudi vlast i da ste, što je najvažnije sposobni da tom državom, kada je preuzmete, i upravljate. I na tom planu su ove četiri godine radile u korist vladajućeg establišmenta. Uvedeno je i tržište, i privatizacija, i slobodna preduzetnička inicijativa i neprikosnovenost privatne svojine. Dakle, formalno, postoje svi elementi liberalnog kapitalističkog društva ali, naravno, funkcionišu u službi vladajuće elite. Ono što opozicija mora, a ne ume da uradi, to je da se dezideologizuje, baš onako kako se dezideologizovala vlast kojoj ne smeta da ima prebogate poslovne ljude i kapitalizam sa početka džIdž veka, a da i dalje sebe naziva socijalistima. Iza toga je potrebno izgraditi prave političke programe, a ne spiskove želja, koji bi biračima tačno ukazali na ona mesta u fukcionisanju države koja vladajući establišment nekompetentnošću, malevolencijom i željom za ličnim bogaćenjem pritiska i ometa i, konačno, ponuditi kompetentnu zamenu za regulaciju tih pitanja. Očigledno, to je ogroman posao, i vala ćemo se načekati pre no što se on obavi. Dok to čekamo, gledajmo televiziju. Večeras je na programu, u 22 i 15, na Prvom programu TV Bastilje, pošto odgledate Vučelićev i Grubačev dnevnika, takmičenje koje sam vam najavio prošle nedelje. Pogledajmo, dakle, obavezno, "Jugoslovensko prvenstvo u latinoameričkim plesovima". Možda štogod naučimo.

srbija.82 m.hristodulo, 16 May 94

>> Počela je predizborna kampanja. ...a Faraon opet dao nebuloznu izjavu o 1000-godišnjim sankcijama. Da se kladimo da će izbori opet biti na Svetog Nikolu...?

srbija.83 dcolak, 16 May 94

│ Wow, kasnim..:( ! │ Jesu li izašle liste..? :) Ma ne kasniš, repriziraju one od prošlih izbora :) Sledge DAMMIR!

srbija.84 ndragan, 17 May 94

/ definitivno kazni Vukana, ovaj se povuce u brda i PONUDI MIR I TAOCE Kaže li igde _koliko_ talaca, izraženo u postocima od raspoloživog stanovništva? Naš maestro od inflacije bi to verovatno proterao preko stotke, ili već jeste.

srbija.85 spantic, 17 May 94

> Da se kladimo da će izbori opet biti na > Svetog Nikolu...? Šta misliš zašto ja nikako ne izbacujem stavku iz podsetnika: Sveti Nikola - Izbori u Srbiji? ;)

srbija.86 ndragan, 19 May 94

/│ Jesu li izašle liste..? :) / Ma ne kasniš, repriziraju one od prošlih izbora :) žek' bre, jel repriziraju porniće ili liste? (ima razlike?) U oba slučaja šacujem da igraju na uslovni refleks.

srbija.87 dcolak, 19 May 94

│ žek' bre, jel repriziraju porniće ili liste? (ima razlike?) │ │ U oba slučaja šacujem da igraju na uslovni refleks. Porniće ;) Ali, svi su već viđeni :) Sledge DAMMIR!

srbija.88 slazic, 20 May 94

voljeni car na sajmu u NS. kakva stoka i on i direktori oko njega

srbija.89 omega, 20 May 94

Grafika, zvuk i SPS... NEIN KOMMUNISMUS! v1.2 Napravila RO "Makarije Cudotvorac" nein12.zip

srbija.90 omega, 20 May 94

Grafika, zvuk i SPS... AVANTI POPOLO! RO "Makarije Cudotvorac" avanti.zip

srbija.91 mavava, 21 May 94

>> voljeni car na sajmu u NS. kakva stoka i on i direktori oko >> njega Ma, car ko' car ni po jada, ništa novo. Ali me deprimira ono što se dešavalo oko njega. Uvlačenje u bulju bez iole samodostojanstva. Užasno. Posle se pitamo ko je glasao za njega. Sva ona raja oko njega ne samo direktori:"slobo majstore!" (namerno ne pišem sloba velikim s) Još žalosnije je što ni takozvana "opozicija" nema drugačiji odnos. Što se mene tiče ovakva opzicija nemoćna, razjedinjena, bez ikakve kon- cepcije bolje i da ne postoji. Neša

srbija.92 alien, 21 May 94

[] Grafika, zvuk i SPS... NEIN KOMMUNISMUS! v1.2 Reci šta je promenjeno da ne skidamo bez veze.

srbija.93 milan, 21 May 94

(Emitovana 21. maja 1994. godine) Srbotopija 54. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 21. maj 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Vesti i medijska slika se ovih dana intenziviraju. Pogledajte samo tempo i žustrinu. Slobodan Milošević na Novosadskom poljoprivrednom sajmu hvali vredne ratare i poljoprivrednu industriju koji probijaju sankcije; Đinđić objavljuje programske letke po "Politici"; Božović je ciničniji i nabusitiji više no ikada, Šešeljev čovek prosipa vodu po Božoviću da ga malo rashladi, Ovaj se ne da rashladiti i poziva "drugove iz obezbeđenja"; Šešelj čupa kablove; Šešelj pokazuje krvavu maramicu i viče: "Vadmilo, Vadmilo, vidi kako su tvoji ljudi vaskvavili čoveka!"; Radmilo zamiče na druga vvata, pardon vrata, skupštinske sale i kaže: "Šta to on meni, pa ja sam penzioner!". "Šta se to događa, šta se to događa, šta me iz sna budi?", pitao bi Pavle Minčić u jednoj od svojih gradskih balada. I, naravno, svi u glas biste povikali: "Na pomolu su novi izbori!" Doduše, zaista, karte su se idealno složile za tako nešto. Avramov program je psihološki obodrio narod i situacija deluje stabilnije nego ikada u poslednje četiri godine, još od pada Ante Markovića. Socijalistima se ukazuje idealna prilika da uvećaju svoj broj poslanika u saveznoj skupštini i možda čak prebace 60 poslanika, što bi im zajedno sa njihovim crnogorskim socijalističkim koalicionim partnerom obezbedilo sigurnu većinu u Veću građana. Ali, sa druge strane, niz elemenata ide protiv skorog raspisivanja izbora. Izbori i pripreme za njih koje su pokrenuli i čak, kažu dobro obavešteni, planirali za 12. juni, odloženi su zbog haosa oko Goražda i direktne opasnosti da SeReJot bude uvučena u rat. U međuvremenu, pojavila se nejasna inicijativa kontakt grupe koja ne obećava neki skori mir pogotovu što je jasno da muslimani imaju podršku Amerikanaca da nastave rat. Istina, to nije tako dramatičan problem jer se relativno zatišje od dva meseca, koliko je otprilike potrebno od raspisivanja do izvođenja izbora može nekako isposlovati, ali postoji jak otpor Crnogoraca raspisivanju izbora. Oni se, naime, plaše da će na ovim izborima slabije proći nego na izborima 1992. a da će liberali sa jedne i radikali i Kilibardini "narodnjaci" sa druge strane ojačati. Svakako, crnogorski socijalisti se ne boje gubljenja većine ali postoji opasnost da se DPS nađe na jedno 50-60% glasova i poslanika, a "bjelaši" i "neozelenaši" na po 20% posto, što ne bi bitno uticalo na raspored snaga u parlamentu ali bi Crnu Goru, prepunu napetosti i nacionalne shizofrenije, moglo dovesti na rub raspada jer bi se obe opcije, ojačane, žestoko dohvatile za gušu, a verovatno povadile i revolvere. Uostalom, ovonedeljna poseta ruskog i srpskog patrijarha je to više nego jasno najavila. Dok su Amfilohijevi vernici prilazili ruci obojici patrijarha, vernici novoosnovane i navodno obnovljene - ama nije jasno šta se to obnovilo - crnogorske crkve, su se tiskali sa druge strane policijskog kordona, a kasnije, kada su uspeli da priđu celivali su ruku, naravno, samo ruskom patrijarhu i uručili mu epistolu u kojoj opanjkavaju Anfilohija, u mirjanstvu narečenog Ristu, Radovića koga inače zovu Risto Sotona i njegovu svetost patrijarha srpskog da ometaju razvoj mlade i poletne crnogorske crkve. Kako sada, dakle, stvari u Crnoj Gori stoje, preti ozbiljna opasnost da se Crna Gora, sa sve brdima i primorjem, podeli na dve sukobljene celine kojima će jedino zajedničko biti ruski patrijarh. Stoga bojazan crnogorskih socijalista od novih saveznih parlamentarnih izbora ne samo da nije bez osnova već je sasvim opipljiva jer bi izbori u Crnoj Gori mogli voditi u ozbiljan raskol. Crnogorsko protivljenje očigledno odlaže odluku o raspisivanju izbora ali srbijanskim socijalistima ne povećava osobito pritisak i brige jer je i sada većina kojom raspolažu dovoljna, a čak i stabilnija nego što se to može pretpostaviti jer 11 disidentskih SPO-ovih poslanika mora da bude više nego poslušno i glasa za vladu pošto bi svako njihovo protivljenje izazvalo krizu i raspuštanje parlamenta koje je za njih jednako političkoj smrti. Zaista, malo je verovatno da bi u nekom razumnom roku uspeli da stvore stranku sa kojom bi mogli da iziđu na izbore. Sa treće strane, opet, postoji novi razlog koji, mimo "Avramovog čuda", tera vladajuće socijaliste na izbore. Taj razlog upravo leži u mogućem uspehu pregovora nad otvorenim bosanskim loncem. Jer, otkako je Redman, još u prvim razgovorima sa Miloševićem, u bosanski lonac gurnuo i pregovore o srpskim krajinama u Hrvatskoj, ali, što je još gore, i povratak autonomije bivšim pokrajinama pa čak, možda, i stvaranje nove u turskom vojnom sandžaku iliti Srpskom Rasu što je draže uhu strasnih srpskih nacionalista, sasvim je jasno da se stvari komplikuju. Sada će potpisivanje bilo kakvog održivog sporazuma - posle koga će se, možda, i to samo možda, krenuti proces reintegracije Srbije u civilizovan svet - biti povezano sa veoma neprijatnim popuštanjem svetskim policajcima, koje će sigurno izazvati žestoke reakcije militantnih srpskih nacionalista. Sasvim je sigurno da bi, u tom slučaju, Šešelj i Koštunica žestoko dograbili Miloševića za vrat a i Đinđić se ne bi ustručavao da pripazari koji politički poen. Od ove trojke je svakako potencijalno najopasniji Šešelj čija bi koža bila direktno ugrožena u slučaju postizanja mira jer bi ga, povrh svega, Milošević mogao u nekom nastupu pomirljivosti sa svetom i u svrhu iskupljivanja sopstvene kože, uhapsiti i suditi mu. Malo je, istina, verovatno da bi Milošević bio spreman da ga isporuči nekom međunarodnom sudu, jer je to jasan oblik odricanja od sopstvenog suvereniteta, čemu se psihološka struktura njegovog režima žestoko opire, ali jedno suđenje ovde, zašto da ne? Šešelj bi, povrh svega, mogao biti i posebno opasan ako bi se "petenizacija" Miloševića obavljala ne samo kroz traumatičnu nacionalnu duhovnu krizu, već i kroz ekonomske traume koje će svakako nastupiti sledeće zime, jer je Avramovićev program na toliko i projektovan u očekivanju da padnu sankcije. Tada bi Šešelj zaista mogao da okupi oko sebe uzbuđene, gladne i nacionalno frustrirane mase sa prilično nejesnim ishodom. Znajući to Milošević namerno usporava, odnosno odlaže trenutak kapitulacije pred Zapadom čekajući da vreme, kao najbolji lekar, zaceli nacionalne rane a umor i siromaštvo, ispumpaju iz Srbije nacionalni naboj. Međutim, to je mač sa dve oštrice jer odlaganje produbljuje strukturalnu i društvenu krizu i opet, na druga vrata, uvodi Šešelja, kao narodnog tribuna koji se bori za socijalnu pravdu a protiv korupcije režima. Mereći ovaj dvogubi odnos matematičari bi rekli da se proces propadanja odnosno obnove zemlje približava nekoj vrsti sedlaste tačke odnosno mestu u kojoj je količina neugodnosti po režim najmanja. Tačka najmanjeg zla se, dakle, vremenski nalazi negde otprilike do kraja ove godine i toga je Milošević itekako svestan. Savezne izbore, prema tome, treba da raspiše u tom periodu, a da usput očisti Šešelja bar politički ako ne i fizički. Ovo je, znači, novi faktor koji ga prisiljava na skoro raspisivanje izbora. Sa četvrte strane, hajde da vam još malo iskomplikujem misli, postoji još jedan novi faktor koji, pak, savetuje odlaganje izbora. To je okolnost, o kojoj smo ne jednom govorili u prethodnim emisijama, da je demokratska opozicija u ozbiljnoj organizacionoj, finansijskoj i, što je najbitnije, političkoj krizi. Bez novih ideja, bez para i ogranizacije koja može da podnese fazu duge parlamentarne borbe u koju se sada ulazi, demokratska opozicija će sa vremenom sve više gubiti na uticaju i snazi. Iskustvo je pokazalo da je, što i nije neko čudo, često raspisivanje izbora mobiliše i reanimira jer ona, počivajući na besplatnoj podršci simparizera i aktivista uvek tokom izborne kampanje ojača znatno više no što je realno jaka između izbora, kada se brzo i lako dezintegriše i deli na frakcije i disidenture. Stoga se Miloševiću kao obećavajući eksperiment nameće ideja da oproba da skupštinu održi ceo mandat ili bar veći deo mandata ne bi li eksploatisao ovu mogućnost slabljenja protivnika. Konačno, posle četiri godine sedenja u parlamentu demokratske opozicione stranke, a i njihovi poslanici će i zaboraviti zbog čega su u njega ušli i kako da se organizuju da u njega ponovo uđu. To je, dakle, faktor koji režim u Srbiji tera na odlaganje izbora. I tako, u beskraj. Očigledno, poštovani slušaoci, neki razlozi govore u prilog raspisivanja izbora, a neki protiv. Koji će se, i kada, pokazati kao odlučujući u ovoj napornoj manevarskoj političkoj utakmici, teško je proceniti. Mislim da ni sam Milošević u ovom trenutku nije doneo odluku i da ju je, kako on to ima običaj, ostavio da sazreva ili da bude podstaknuta nekim iznenadnim događanjima sledećih dana, nedelja, meseci, a možda čak i godina. Bez obzira na to, on uvek radi. Nemajući neposrednu odluku on pristupa ambulantnim merama, što bi rekli generalštabni stručnjaci, pripremajući teren za bilo koje grananje situacije. Dva tipa aktivnosti su mu jasno uočljiva. Prvo, Milošević se trudi da više nego ranije bude prisutan u javnom životu i time još više proširi prazan prostor između sebe i individualnih opozicionih lidera koji se u vreme Panićeve kandidature opasno smanjio na samo milion glasova. Istovremeno, on ubrzava dugo očekivani konačni obračun sa Šešeljem. Sva je prilika da je Milošević, posle naglog raskida braka između socijalista i radikala u leto prošle godine, posle neuspelog banjalučkog puča za koji je i dan danas nepoznato da li su za njega zaslužniji SKPJ ili SRS, odlučio da Šešelja topi postepeno. Ovde u zemlji ga je uništavao medijski, a u Krajinama je posle složenog manevrisanja, uspeo da postavi svog čoveka Martića u predsedničku fotelju, razbije koaliciju SDS i SRS i Babića vrati u naručje režima. U Bosni Šešelj ionako nije učestvovao u vlasti jer u vreme davno zaboravljenih izbora iz 1990., koji su više podsećali na popis stanovništva no na političko nadmetanje, nije ni imao stranku. Osim toga Šešelj sa bosanskim Srbima nikada nije imao osobito prisne odnose i oni su ga gledali kao na jedan oblik paravojne i mitingaške podrške, ali sa velikom nelagodnošću jer su bili svesni da ih kompromituje u očima Srbije proper. Bez obzira na niz poteza koje je veoma studiozno i pažljivo povukao, Milošević ipak nije dokrajčio Šešelja. Istina, oteo mu je preko 400.000 birača od miliona koliko je imao na izborima iz decembra 1992. ali to je zapanjujuće malo s obzirom na furioznost kampanje koja je protiv njega vođena. Iz ovoga se, ma kako paradoksalno zvučalo, ne može zaključiti da je Šešelj tvrđi nego što se to pretpostavljalo i da je opasan protivnik. Naprotiv, on više služi kao politički termometar, kao neki politički lakmus za odmeravanje količine militantnih nacionalista u srbijanskom elektoratu. Očigledno, njegovih 600.000 birača plus sigurno deo birača DSS plus ne malo birača koji su glasove rasuli po strankama ljotićevske, jovićevske i ko zna kakve sve ne parafašističke orijentacije, jer među srpskim militantnim nacionalistima vlada takva konfuzija da teško razlikuju četnike od dražinovaca dok im ljotićevci maltene deluju kao neki srpski patrioti, jasno svedoče da militantnih nacionalista u Srbiji ima skoro milion i da to nije mali potencijal u slučaju neke ozbiljne krize pogotovu ako je Amerikanci raspale podsticanjem pobune na Kosovu. Stoga je, ocenjuje Milošević došlo vreme za novu fazu dešešeljizacije Srbije. Baš sada, pre no što se novi izbori raspišu, Šešelja ili njegove saborce ako on, tokom kampanje, ne bude bio na slobodi treba ponovo kompromitovati a njihove sledbenike dezorijentisati. Osim toga, strah i utisak o značaju politički inače prilično neuticajne grupe okupljene oko SRS, Milošević više crpi iz istorije patrije kojoj je pripadao dvadeset pet godina no iz političkog iskustva kvaziparlamentarizma u kome sa svojom novom partijom učestvuje tek četiri godine. On, sva je prilika, drži da je neophodno uništiti organizaciono jezgro jer ono, poput predratne minijaturne komunističke partije, može postati kvasac za neki veći belaj ako se kriza ponovo intenzivira. U ovoj akciji protiv Šešelja postoji i još jedan, možda važniji aspekat. Naime, udarac po Šešelju može biti važan test za meru pacifikovanja ostatka opozicije. Jer, ako administrativni progon Šešelja ne izazove reakciju ostalih opozicionih stranaka i one ostanu mirno da čekaju da se na njegovom političkom lešu ugoje i povećaju, onda je priča o demokratiji u Srbiji zaokružena. Srbija će postati zemlja dirigovane demokratije u kojoj će mera političke podobnosti biti određena unapred, jasno definisanom širinom političkog prostora u kome se opozicija sme kretati a da ne bude administrativno proganjana. Metaforu, a voleo bih da verujem ne i anticipaciju toga, je već izrekao poznati negativni junak u očima srpske opozicije, a pripadnik samog vrha vladajućih socijalista, profesor doktor i šta sve još ne, Radoman Božović. Ne prethodnoj, a ne na ovoj sednici Veća građana, Božović je posle jednog od svojih nebrojenih sukoba sa Šešeljem, izrekao, svojim poznatim bahatim i poluciničnim tonom, u mikrofone i u kamere sledeću rečenicu: "Poslaniče Šešelj držite se poslovnika! Molim članove poslaničke grupe SRS da poslanika Šešelja privedu poslovniku!" Ako se ova reč "poslovnik" zapiše velikim početnim slovom i razume kao simbol dirigovane demokratije u Srbiji, onda je poslanik Božović rekao sve. Privedite se poslovniku da vas ljudi penzionera Radmila ne privedu "gde treba"! Vuk Drašković je, očigledno više intuitivno nego analitički, ovu situaciju osetio i već sutradan posle incidenta u Skupštini otišao do Šešelja i ponudio mu podršku što je ovaj rado prihvatio jer je očigledno usamljen i suočen sa činjenicom da su svi opozicioni poslanici, prisutni u sali, podmuklo glasali da se njegov poslanik izbaci, a možda je i zaplašen najavljenim progonima. Očekivao se i dolazak Đinđića i Koštunice ali su oni, po svom običaju, dali uravnotežena saopštenja i ostavili stvari da se slegnu preko vikenda, a onda ćemo videti. Šešeljev hendikep, a sa njime i hendikep cele opozicije koja je sada u traumi kako da se odredi prema najavljenom progonu koji je pre test za nju nego važna stvar za režim, je dvojak. Prvo, on je do pre godinu dana bio glavni mač i štit režima i borac protiv opozicije koju je častio istim, ako ne i gorim, rečima od onih kojima je u sredu počastio radnike penzionera Radmila. Takođe nije se ustručavao ni da podigne pištolj na studente, pa su socijalisti sa pravom upućivali opoziciji cinične komentare u stilu: "Dok je nama Šešelja nema vama vrdanja!" Dakle, kompromitovan je i neuspelom kolaboracijom sa režimom iz koje nije izvukao čak ni funvcije i položaje za svoje ljude. Drugo, niz njegovih vidljivih i nevidljivih akcija, ali onih za koje cela politička čaršija više nego dobro zna, je na stalnoj ivici da bude kriminalizovan. Iz oba ova razloga on je dobra meta za test koji vlast sprovodi i koji bi se radno mogao nazvati "proba pacifikacije opozicije". Stoga je i zajedničko saopštenje Šešelja i Vuka moralo da ostane na načelnoj saradnji u borbi protiv vlasti koje ugrožavaju "parlamentarizam" jer se nikakve druge političke sličnosti nisu mogle pronaći, pa čak ni zajednička borba za demokratske principe jer je i njih Šešelj više puta bacio pod noge. Konačno i sama epizoda koja je iskorišćena kao neposredan povod za akciju protiv njega je nabijena nasiljem koje Šešelj poput nekog mesije zla širi oko sebe. Doduše, Božović se ponaša tako bahato da je teško odoleti napasti da ga sa njegove visine od metar i šumska jagoda, čovek svede na razumnih pola metra, ali neko ko je poslanik to može samo da želi. To ne sme ni da čini ni da govori. Konačno, Božoviću je i dat zadatak da provocira Šešelja i njegove. Šašelj, kao i cela politička čaršija to savršeno zna. Pored, recimo, flegmatičnog i usporenog Tomića koji predsedava srpskom skupštinom ovakvi incidenti ne bi bili ni registrovani. On, uvek, kada neki radikal iziđe da gadi vlast i da je psuje hladnokrvno sluša i opominje samo kada se prekorači vreme. Pa i tada, ako je predmetni radikal uporan i ne prekida govoranciju, Tomić se samo očajnički obraća skupštini i govori: "Pa ja ne znam šta sadA da radim!" Ovako, Božović je odradio svoje, a Šešelj nas je postavio u situaciju iz koje ga je skoro nemoguće braniti. Pištolj, sa prstom na obaraču koji je uperen u objektiv kamere "Borbinog" izveštača, čupanje kablova, gušanje sa radnicima penzionera Radmila i psovke kakve nisam čuo ni među učesnicima najljućih opozicionih mitinga, govore o Šešeljevoj političkoj uverljivosti i ljudskoj stabilnosti više nego dovoljno. Što je najzabavnije ili najtužnije, već kako se uzme, izgleda da je boljka "pacifikacije" obuzela i dvojicu do sada najradikalnijih opozicionih lidera koje sada politički dele svetlosne godine. I Vuk i Šešelj su se smestili u prostor "odbrane parlamentarizma", baš onog parlamentarizma koji ih je marginalizaovao kao relevantne političke faktore. To više deluje kao apel mandatsko-imunitetskom odboru da se Šešelju ne oduzima imunitet i molba, istina malo oštrijim rečnikom rečena, istražnom sudiji da slučaj zaboravi u fijoci. Da li će ovog puta biti abolicije, videćemo. I, za kraj, cela strofa pesme Pavla Minčića od koje sam na početku citirao samo prvi stih glasi: "Šta se to događa, šta se to događa, šta me iz snabudi?, Deca su postala, deca su postala, postala su ljudi!" Da li su postala?

srbija.94 omega, 21 May 94

Ţ [] Grafika, zvuk i SPS... NEIN KOMMUNISMUS! v1.2 Ţ Ţ Reci sta je promenjeno da ne skidamo bez veze. Postoji pauza (sa SPACE), i dosta je ubrzano (oko 30 %) prikazivanje samih slika...

srbija.95 ognjen, 23 May 94

)-> Grafika, zvuk i SPS... NEIN KOMMUNISMUS! v1.2 Sta je ovo? )-> Grafika, zvuk i SPS... AVANTI POPOLO! Sta je ovo? [ Ponavljam se, a to ne volim. :) Ponavljam se, a to ne volim. :) ]

srbija.96 omega, 24 May 94

Ţ )-> Grafika, zvuk i SPS... NEIN KOMMUNISMUS! v1.2 Ţ )-> Grafika, zvuk i SPS... AVANTI POPOLO! Ţ Ţ Sta je ovo? Pa zar ti nije dovoljno ono "Grafika, zvuk i SPS"!? Ako ti detaljnije objasnim, cenzurisace me :(

srbija.97 bulaja, 25 May 94

│Pa zar ti nije dovoljno ono "Grafika, zvuk i SPS"!? │Ako ti detaljnije objasnim, cenzurisace me :( └─── Neće :). Inače programi su baš kool :) - tehnički dobro uradjeni, a sa kreativne (sadržinske) strane bi moglo i bolje :). Kad bude neka novija verzija (npr. inspirisana životom i delom druga SM), obavezno pošalji (možda stavimo i u dir :).

srbija.98 omega, 26 May 94

Ţ Nece :). Inace programi su bas kool :) - tehnicki dobro uradjeni, Ţ a sa kreativne (sadrzinske) strane bi moglo i bolje :). Kad bude Ţ neka novija verzija (npr. inspirisana zivotom i delom druga SM), Ţ obavezno posalji (mozda stavimo i u dir :). Hvala, hvala :) U dir? Pa ti to mene bas hoces da iznenadis, a? A zasto cekas neku novu verziju, onda bi mogao i ovo u dir? I kako ces onda to da objasnis "drugovima"? ;) Sto se tice "nove verzije", sve sto za sada mogu da kazem je da ona nece biti nastavak prethodnih dela (Nein kommunismus! i Avanti popolo!), vec celina za sebe. Bice to nesto sasvim, sasvim drugacije.

srbija.99 bulaja, 26 May 94

Hvala, hvala :) U dir? Pa ti to mene bas hoces da iznenadis, a? │A zasto cekas neku novu verziju, onda bi mogao i ovo u dir? └─── Pa verzija je za izbore iz '92. i '93., pa je malo izgubila na aktuelnosti (da je za 9. mart onda bi uvek bila aktuelna:). Zato jedva čekamo to nešto sasvim drugačije :). Btw kad smo već kod SPS Sound & Vision, ima li neko dobru kolekciju Sloba.WAV (ja imam samo nekoliko rečenica:).

srbija.100 omega, 26 May 94

Ţ│ A zasto cekas neku novu verziju, onda bi mogao i ovo u dir? Ţ Pa verzija je za izbore iz '92. i '93., pa je malo izgubila na Ţ aktuelnosti (da je za 9. mart onda bi uvek bila aktuelna:). Izgubili na aktuelnosti!? Definitivno nije. Pa pogledaj jos jednom oba programa... Uzgred, ne secam se da je igde pisalo "verzija za izbore"... :) Znaci, nista od dira? :(

srbija.101 milan, 29 May 94

(Emitovana 28. maja 1994. godine) Srbotopija 55. Dobro veče poštovani slušaoci danas je subota, 28. maj 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Komentar ove političke sedmice sastavljam u skupštinskim klupama, jer sam celu nedelju proveo na poslednjoj redovnoj sednici prolećnjeg zasedanja. Sedeo sam tako, dan za danom, u srpskoj skupštini, "komunističkoj pećini", kako je voleo da je naziva Vuk Drašković sve dok nije i sam odlučio da siđe u nju. Što jestA jestA, i ja sam sišao sa njim, pa sadA šta nam je to nam je. Predmetna "komunistička pećina" zaista liči na pećinu mada više nema pravo na atribut "komunistička". Em je u podrumu zgrade u ulici Kralja Milana, a em je premala da primi 250 poslanika koliko sadašnja skupština broji. Poslaničke klupe su uzane, sala ima nagib, a sedišta su ravna tako da iz njih klizite napred i nadole, udarajući nogama o klupe u sledećem redu. Presedeti u takvom položaju desetak sati svaki dan i tako šest dana za redom nije lako. Naravno, to opoziciju ne opravdava što je nesposobna i što je vladajući socijalisti veslaju kako hoće, jer, konačno, i oni, i to mnogo disciplinovanije, sede u tim klupama. Ali, valja i nas, sirote opozicionare razumeti. Mi tek stičemo iskustvo u sedenju u tim klupama koje neodoljivo podsećaju na neke malo luksuznije školske klupe, jedino što mi se čini da je razred veoma mešovit. Kao da smo u nekoj seoskoj škole u zabitim brdima gde učiteljica odjednom drži časove za više razreda, pa socijalisti liče na mangupe iz osmog razreda koji su već naveliko naučili da puše i tapkaju sličice fudbalera pljačkajući nas prvake za ono malo sitnine što su majke pratile uz nas za školsku užinu ili poklon učiteljici. I ostatak zgrade podseća na školu, ali sada već ne tako luksuznu. Građena je negde početkom pedesetih i prepuna je, tada modernog, nameštaja od punog drveta presvučenog somotom. Vremenom, nameštaj se ofucao, drvenarija rasušila, a i zidovi hodnika su prilično opusteli jer su ili zvanične zbirke i muzeji povukli nazad svoje slike, koje su na revers davali državnim ustanovama da se ukrase, ili ih je, može biti, još u Bravareva vremena razvuklo njegovo tamnoputo društvo koje je, sva je prilika, volelo da iz Evrope donese u svoje rodno pleme poneku evropsku umetničku sliku. Moj pokojni ujak, inače ugledni beogradski arhitekta, ne jednom mi je pričao priče o gradnji zgrada za državne ustanove neposredno posle rata. Zgradu Saveznog MUP - sećate se one zgrade koju su u vreme predsednikovanja pisca čije ime ne pominjemo republički specijalci osvojili na juriš da bi pokazali koliko je savezna policija beznačajna - su gradili robijaši, a slično je bilo i sa zgradom republičke skupštine u koju je takođe uložen ropski rad. Ujak je, inače, posle rata, kako je i red, bio uhapšen kao buržuj i poražena snaga - biće da se to tako nije formulisalo u presudama već su mu prikrpili kakvu "saradnju sa neprijateljem" - i robijao je zajedno sa stotinama sličnih. Slobodan penezić Krcun, alfa i omega srpske vlade i policije, je, međutim, dobro razumeo da se među "poraženim snagama" koje robijaju nalazi i ne malo tako traženih stručnjaka pa ih je polako pretvarao u "slobodnjake", i slao da rade po njegovim gradilištima. Tako je i ujak bio palir tih spomenika novog doba i, eto, kao da je od toga je bilo i nekakve koristi. Pola veka kasnije, sestrić mu uživa, bolje reći koristi, plodove njegovog rada. Ne znam da li bi ujak bio srećan da me vidi u klupama u podrumu zgrade koju je zidao. U stvari, možda je i bolje, mislim po mene, što nije više među živima. Ko zna šta bi mi uradio da vidi kako sedim u istoj skupštini zajedno sa političkim naslednicima njegovih tamničara. No, na ovom mestu, na nepovezanim i zloslutnim asocijacijama na neka bivša vremena o kojima sve više nas, iz generacije u generaciju zna sve manje i nema neku jasnu sliku o kontinuitetu, završava se svaka konotacija one Vukove sintagme "komunistička pećina". Na pećinu zaista liči, mene je eto podsetila i na neku školu, ali od komunizma tu više, sem ovakvih asocijacija, nije ostalo ništa. Istina, Vuk je, kao mlađahni novinar, pre jedno četvrt veka - pričao mi je - počeo svoju novinarsku karijeru u ovoj pećini. Verovatno je posle cena na pijaci, prva sledeća dužnost, u sporoj i mukotrpnoj anabazi kroz karijeru novinara, bilo izveštavanje iz republičke skupštine koja, tada, sem formalno- ritualnog, verovatno nije imala nikakav značaj. Koliko je tada čitava stvar bila formalna, saznao sam sasvim slučajno kada sam, pre jedno pet godina, upoznao jednog bivšeg visokog funkcionera komunističkog režima, tada već u dubokoj starosti, koji je čak dva mandata, dakle osam godina, bio poslanik republičke skupštine, a da u nju ni jednom nije ušao. Zapanjio sam se kada mi je to rekao, a on mi je objasnio da je to bilo sasvim normalno, jer je on bio visoki funkcioner i ta titula poslanika mu je sledovala po ratnom rasporedu. Takvih je bilo otprilike trećina, a salu je popunjavalo dve trećine običnih poslanika, koji su svoje mesto u nomenklaturi odrađivali sedenjem na sednicama i jednoglasnim podizanjem ruku za sve predloge zakona koje je predsedavajući mrzovoljno mrmljao. Od ovog, Vukovog, pojma "komunističke pećine" očigledno više ništa nije ostalo. Istina i mi sada odrađujemo svoju grešku što smo se kandidovali ali, nismo više disciplinovani podizači ruku, što je istina bez značaja jer nas vladajući socijalisti nadglasavaju kako hoće, a osim toga toliko su veštiji od nas u "šibicarenju", podvaljivanju i proceduralnim trikovima kao i ostalim veštinama parlamentarne demokratije, da se prosto pitam kako se ranije nisu setili da uvedu više stranački sistem. Jedino zadovoljstvo koje čovek može da oseti je u tome što savremeni socijalistički parnjaci ovog visokog kjomunističkog funkcionera pomenuo više ne mogu da provedu mandat ne ušavši u skupštinu. Naprotiv! Da bi održali svoju glasačku mašinu, koja ima tek nešto malo preko polovine poslanika, u punom hodu, svi socijalistički poslanici moraju da presede zajedno sa nama u pećini. Nekoliko desetina ministara, direktora najvećih sistema, policijskih i partijskih moćnika, ili čak običnih neosocijalističkih multimilionera, mora da sa opozicionom sirotinjom deli dane, a bogami i noći u skupštinskoj sali i menzi i da pazi da im broj ne padne ispod, recimo, 110, jer bi tada, nekim čudom, opozicija mogla štogod da progura. Istina, sve i da progura, oni bi to prvom sledećom prilikom izmenili, ali i sama pomisao da bi mogli da dožive ovakav propagandni poraz ledi Vučeliću krv u žilama i tera mu graške znoja na čelo. Otkako ga je g-đa Marković stavila na čelo liste za odstrel, svaka, ma i najsitnija greščica, može se iskoristiti da iz politike iziđe sa nogama napred. I, eto, to nam je jedina uteha dok provodimo dane u Glupštini, a pred nama se nižu nadasve zanimljivi zakoni o abortusu, ribolovu, zdravstvenoj zaštiti živorinja, zabrani pušenja, fluorisanju ili defluorisanju vode, vrag bi ga znao već sam zaboravio šta je bila namera zakonodavca, da lA da u vodu stavi fluor ilA da ga iz nje izvadi. Sedeći, tako, u skupštini, jedini kontakt sa svetom, a i spas od bezgranične dosade su mi novine. Ove nedelje sam, vala, pročitao verovatno sve što je u sakatoj Jugoslaviji, pa i van nje, odštampano, od provincijskih novina na severu Vojvodine do "Monitora", novina crnogorskih neozelenaša. U jednom trenutku, kada mi je ponestalo novina, uzeo sam čak i od Mađara u klupama ispred mene neke njihove novine, ali nije išlo, čak ni naslov nisam uspeo da pročitam, a nekmoli da razumem. Istinu govoreći, mi se svi ionako informišemo o zbivanjima u svetu iz medija, ali kada nismo zatvoreni u četiri zida i kada imamo prilike da iziđemo na ulicu stvaramo sebi lažan utisak učestvovanja. Ovako, iako nisam radio ništa drugo do inače, sem što sam pročitao više novina nego ikada, imao sam utisak da ne učestvujem, da su novinari neki filter između mene i stvarnosti. I tako, listajući novine, čitam "Monitor", nedeljnik crnogorskih neozelenaša. Novine su predivne, teško da "Globus" i "Vjesnik" zajedno raspaljuju po Srbima žešće nego "Monitor". Bjelaši bi verovatno rekli da o ovim novinama dovoljno govori činjenica da se štampaju latinicom. Latinica u Crnoj Gori ima smisla koliko i češke knedle u Leskovcu. U "Monitoru" me, međutim, nije privukla antisrpska propaganda, nju uostalom držim za standardni folklor ovog rata, nego intervju sa prof. dr Ivanom Đurićem, predsedničkim kandidatom reformista Srbije na izborima 1990., i nosiocem liste vojvođanske koalicije na ovim izborima. Valjda ga se sećate. Prošle zime je kampanju vodio po Vojvodini, ni jednom se nije pojavio u Beogradu a i tamo je spavao svako veče na drugom mestu, da ga, tobož, ne uhiti policija. Istina, prevideo je da je imao uredno javno zakazane mitinge i skupove sa tačnim mestom i vremenom održavanja. Valjda je računao da policija ne čita plakate. Elem prof. Đurić već nekoliko godina živi u Francuskoj, gde se onako usput, bavi politikom. U intervjuu u "Monitoru" Đurić napominje da zajedno sa grupom svojih neidentifikovanih prijatelja vodi pokret za demokratske promene ovde, ali sa sedištem tamo, u Parizu. Za efekte delovanja pokreta kao i za pokret sam do sada nismo čuli, a Đurić nam objašnjava i zašto. On veli: "Ja i moji prijatelji, iako nikada nismo bili komunisti, delujemo u Jugoslaviji, kao komunisti, po principu konspirativnih trojki". Koliko tih trojki ima, da li više ili jedna, pa i da li je i ona u punom sastavu, Đurić nas ne obaveštava. njegova pranoja se, međutim, tu ne završava. On u intervjuu pominje i svoje bekstvo iz Jugoslavije, očigledno izvedeno tako vešto da ni ljudi penzionera Radmila o tome ništa nisu znali. Zašto je izvedeno tako vešto i kako nije dopao u ruke UDB-e objašnjava sam Đurić koji kaže da mu je sam Kiro Gligorov u tome pomogao, što i nije neko čudo s obzirom da ni sama UDB-a nije znala da treba da ga uhiti. Konačno, Đurić završava intervju objašnjenjem zašto je tako tražen i zašto je po svom mišljenju "neprijatelj broj jedan Slobodana Miloševića". On opet, nesećnom Gligorovu, stavlja u usta rečenicu koja ga je, veli Đurić i uplašila ali i ispunila ponosom. Rečenica glasi: "Nije ni čudo što vas Milošević proganja jer on uz sebe ne može da podnese pravu alternativu." Mašala! Uz ovakvu alternativu, opozicija koja zazjava po skupštini deluje kao kvintesencija zdravog razuma. Odmah zatim, zapao mi je za oči članak u Feral Tribune- u koji, uz "Glas Istre", predstavlja jedine, kako-tako, nezavisne novine u civilizacijski opustošenoj Hrvatskoj. Feral me obaveštava da je u ratu za jugoslovensko nasleđe do sada poginulo 68 novinara i 1 (i slovima: jedan) političar. Feral, inače sklon urnebesnom humoru, u ovom članku je ostao ispod svog uobičajenog nivoa. Mimo patetike povezane sa otkrivanjem spomenika poginulim pripadnicima sedme sile koji je generalni direktor UNESKO-a, Frederiko Major, otkrio u Sarajevu i bljutavih citata papinih licemerno-mirotvornih poruka koga novinar, razume se, zove Ivan Pavao II, tekst posebno opterećuje moralisanje o novinarima koji su podneli žrtve na oltar istine i želje da svijet obaveste o ljutskim patnjama i stradanjima u ovom prljavom ratu, a koji su očigledno izazvali političari jer je poginuo 1 i, opet, slovima: jedan, od njihovog zanata. Zašto mi se čini da je Feral ostao ispod svog uobičajenog nivoa? Pa, ne zato što je članak novinarski pa i literarno loš, a jeste, nego zato što propušta da vidi jednu mnogo važniju ulogu medija u ovom ratu, ulogu koja njih postavlja u, čak institucionalno, drukčiju poziciju. Pravo je čudo da to novinaru Feral-a nije palo napamet, ili možda nije hteo da mu padne na pamet. Jer, u svakom ratu, kao i u fudbalu, najviše stradaju oni koji su u špicu napada. Najveći broj žrtava imaju, dakle, jurišni odredi. žini mi se, naime, da je aktivno ali autonomno delovanje medija u ovom ratu jedna od njegovih glavnih karakteristika. Propaganda, kao takva, nije, naravno, mimoišla ni jedan rat još od antičkih vremena. tehnologija se, međutim, kroz istoriju razvijala i pojava masovnih medija, a naročito televizije, je sasvim revolucionisala informisanje o ratovima. U vijetnamskom ratu je uveden, tako reći, direktan prenos rata. No tada su medija, bila tek u fazi mladosti i još su isprobavala svoje mišiće, a nije im nedostajala ni mladalačka vera da im je dužnost da prenose istinu pa čak i da se aktivno zalažu protiv američke administracije koja je vodila taj rat. Nema nikakve sumnje da su izveštaji o uličnim streljanjima u Sajgonu i o spaljivanjima sela sa ženama i decom napalm bombama dramatično pomogli američki antiratni pokret i, konačno, prisilili američku izvršnu vlast da se iz Vijetnama povuče. Shvativši moć medija izvršna vlast, i to, naravno, ne samo u Americi, je rešila da ih stavi u svoju službu. Sukob administracije i medija je deceniju i po izglađivan u Americi, da bi u Rat u zalivu medija ušla kao zasebna i to elitna jedinica američke vojske. U potpunom informacijskom zamračenju, izveštaji Švarckopfovog štaba su bili tretirani kao sušta istina, a novinari koji nikada nisu napustili Rijad su izveštavali kao da su na frontu. No, postigavši neverovatan uspeh u ovom medijskom ratu, televizijske kuće, čija je paradigma i mračna najava budućnosti, po zlu čuveni CNN, počela su da se osamostaljuju. žak i tada, za vreme iračkog rata se pričalo da je svako bombardovanje Bagdada vršeno oko jedan po ponoći jer je tada u Americi sedam po podne, takozvani Prime Time, vreme za udarne vesti, pa je medijama najbolje odgovaralo da im se izveštači u emisije javljaju sa izveštajima o bombardovanju koje je u toku. Sada u bosanskom ratu, velike medijske kuće vode skoro autonomnu politiku. Naravno da su i dalje u bliskim odnosima sa vlastima, ali sada pokušavaju da same predlažu pa čak i kreiraju politiku, namećući agresivnu opciju vojne intervencije. Italijan Umberto Eko, najveći savremeni teoretičar medija a možda i u samom vrhu onoga gde se nalazi savremena filozofija, čak veruje da se konstituisala četvrta vrsta vlasti. Uz izvršnu, sudsku i zakonodavnu, formirala se, misli Eko, i informativna vlast samo što nije institucionalizovana pa se čak, za razliku od prve tri koje su pod kontrolom elektorata, opire kontrolisanoj institucionalizaciji. Nesrećni izginuli novinari u jugoslovenskom ratu tako dođu kao postradali vojnici jednog odreda za nasilno izviđanje koji je informativna vlast poslala da osigura svoje interese u ovom ratu. Surovo, ali mi se čini da nisam, ako uopšte jesam, mnogo pogrešio. Kod nas je, pak, društvo još uvek zaostalo i u traumama postkomunističkog bauljanja u mraku pa se informativna vlast i dalje tretira na način kako se u svetu tretirala u prethodnim ratovima. Ona je, naprostio, sastavni deo, osnovni instrument moći i monopola vladajućih socijalista. njena moć je ubitačna, ali se ona još uvek nije osamostalila u četvrtu vlast, a kako i bi kad se ni prve tri, osim, donekle zakonodavne, tj. parlamenta, nisu osamostalile. Stoga socijalisti ovaj svoj monopol i kontrolu nad četvrtom vlašću čuvaju ljubomornije nego bilo koju drugu moć osim policije. I dok sam nad ovim, čitajući članak u Feral Tribune-u, mozgao i mudrovao, čekajući da prođu ribolovno-veterinarske tačke dnevnog reda, da bi na dnevni red došli zakoni o informisanju i RTS koje je predložila opozicija, odjednom je došlo, kao grom iz vedra neba iznenađenje. I Vesna Pešić i Toma Nikolić, poslanici koje politički dele svetlosne godine, istovremeno su odustali od svojih predloga ovih zakona i oduzeli nam priliku da jedno dva dana, sve do nedelje u ponoć kada ističe rok za redovno zasedanje skupštine, gušimo i davimo Vučelića, Vica i ostale jurišnike njihove Bastilje, i to naočigled gledalaca njihove televizije. Šta se to dogodilo i kako je jedno dosadno zasedanje ostalo bez jedine dve tačke dnevnog reda koje su, uz možda predloge za promenu izbornog sistema, mogle da skupštinu pretvore u mesto u kome se raspravlja o politički važnim pitanjima o kojima opozicija ima šta da kaže javnosti? Zvanično obrazloženje se sastoji u odbijanju opozicije da se prikloni nasilju socijalista koji skupštinu namerno zakazuju par dana pred kraj sezone i time nas prisiljavaju da zbrzamo rad i marginalizujemo njene funkcije. Međutim, ipak je ostalo još dva dana prilike da se koješta toga kaže o monopolu na informisanje. Prava istina je, na žalost, drugačija. Oba predloga zakona su pravljena dosta aljkavo i na brzinu, koliko da se dobije tačka dnevnog reda i prilika da se priča. Zato bi ih socijalisti vični pravu poput Ratka Markovića ili vični manipulisanju opštom problematikom informisanja poput Ratomira Vica, pogodno napadali pokazujući da je opozicija nekompetentna. Tako mi je u skupštini propala prilika da nešto kažem te sam se opet vratio čitanju novina, ovog puta premoren od beskonačnog sedanja, samo kratkim vestima. Kao jedina poslastica, kao dokaz da imam neki kontakt sa svetom došla mi je vest da je orbitalni teleskop Habl otkrio u galaksiji M87 crnu rupu, gravitacioni kolaps, u kome se u prečniku jednakom našem Sunčevom sistemu nalazi masa od dve do tri milijarde zvezda koju crna rupa proždire. Do sada se u fizici sumnjalo da crne rupe postoje i ovo je trijumfalni dokaz takve tvrdnje. Na žalost, niko u skupštini nije bio zinteresovan da mu o ovome štogod ispričam. Zato su svi sa pažnjom propratili vest da je i naš kontakt sa nebom bio ovih dana aktivan. Istina, mi nemamo orbitalni teleskop ali imamo Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, koji je odlučio da velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina, povodom njegovog povratka u otadžbinu, odlikuje ordenom Sv. Save prvog stepena. Da li će i prof. Đurić dobiti kakvo odlikovanje ako se usudi da se u zemlju vrati, videćemo.

srbija.103 milan, 04 Jun 94

(Emitovana 4. juna 1994. godine) Srbotopija 56. Dobro dan poštovani slušaoci danas je subota, 4. juni 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Kada sam izgovorio prvu rečenicu, pozdravnu rečenicu koju izgovaram na početku svake emisije, malo je nedostajalo pa da kažem "Dobro veče poštovani slušaoci...". Veče očigledno nije. Em sija sunce, a em je vrućina nesnosna. Podne je. Zrelo letnje podne koje se, što pesnik kaže "raspada u oku". Razlog za ovaj nagli obrt je prelazak na "novu šemu", kako su televizijski poslenici pre nekoliko decenija nazvali povremene promene rasporeda emisija tokom sedmice koje su vršene ko zna zašto, a najverovatnije zato da poštovani publikum stekne utisak de se, eto, nešto radi. Dakle, od danas pa nadalje, dok mi ne ukinu emisiju, javljaću vam se svake subote, pa ne baš "tačno u podne", ali oko podneva svakako. Da li će ova promena vremena emitovanja uticati i na sadržaj i vrednost emisije, ostaje da vidimo. Pošto je po vrućini teško ozbiljno politički mudrovati i naklapati, ovaj prvi podnevni pregled političke sedmice ću svesti na sitnija ogovaranja i komentare. Za početak. Iako je već zrelo proleće i početak leta kada se u Srbiji obično prelazi na političku sijestu, političkih događaja ima na pretek. Istina sitni su ali prilično bučni, izazivaju priličan odjek u medijama i kao da najavljuju da Srbija iz protopolitičke faze ulazi, polako ali ipak, u političku fazu kada politički život više neće biti vođen kampanjski i od skandala do skandala nego da će se voditi češće i "na sitno", što će reći oko svakodnevnih životnih političkih pitanja, a ne oko dramatičnih zahteva za ostavkama predsedika i vlade, raspuštanjima parlamenata i ustavotvornih skupština. Mi koji smo svoje nade ulagali u tako nešto i nadali se nekoj revoluciji koja će promeniti prirodu političkog poretka u zemlji možemo biti razočarani i utučeni, ali, ko zna, možda su to znaci prvih lasta nekog političkog proleća koje sobom donosi zrelost, i, naravno, odnosi nas. Najvažniji politički događaj nedelje je, svakako, nedogađanje odnosno nepregovori u čenevi. Istina, broj odlazaka raznoraznih srpskih, hrvatskih i muslimanskih odlazaka u razne belosvetske političko-pregovaračke centre je već odavno postao dvocifren, čak i za samu čenevu, tako da je srpska politička javnost postala indiferentna prema tim zbivanjima prihvativši onaj moravski skeptični stav prema kome "Nema zla što na još gore ne bi izišlo" i koji na svake razgovore, pregovore i dogovore gleda kao na neki oblik prevare. Svi su se nekako pomirili sa činjenicom da će se razrešenje rata i krize raspada bivše Jugoslavije protegnuti na mnoge godine ako ne i decenije, da će se povremeni mirovi smenjivati sa povremenim ratovima, da će sankcije trajati večno i da će sve to usporiti ako ne i onemogućiti ozbiljne i neophodne političke promene u Srbiji. Istovremeno, nema kao zimus i u rano proleće, onih pretnji bombardovanjem i sličnih drama koje su podizale tenziju i, razumljivo, privlačile pažnju. Ipak, ovi pregovori nisu samo jedni u seriji mnogih. Oni po prvi put otvaraju perspektivu da se Bosna "kiprizuje" odnosno da se na nju primeni model sličan modelu razdvajanja kiparskih Grka i Turaka gde su se trupe Ujedinjenih nacija postavile duž linija prekida vatre odnosno razdvajanja sukobljenih strana. Naravno da ovo rešenje najviše odgovara bosanskim Srbima koji bi tako svoja osvajanja ogradili trupama Ujedinjenih nacija i time umanjili ako ne i otklonili opasnost od budućih muslimanskih ofanziva. Pod tim uslovima lakše bi se pregovaralo i sami pregovori bi mogli da traju i godinama a se nikakva obaveza da se četvrtina osvojenih teritorija vrati ne mora ispuniti. Zato je tim pre nejasno zašto je Karadžić dopustio da mu pokvari posao besmislen incident sa par desetina preostalih naoružanih Srba, i to po svoj prilici civila koji su se naoružali jer ostaju da žive u trokilometarskoj bezbednosnoj zoni oko Goražda pa se, razumljivo, boje muslimanske osvete. Pregovori zbog toga ne počinju već nekoliko dana i tek se sada pronašlo rešenje prema kome će dva bataljona UNPROFOR-a biti prebačena u Goražde da srpske civile koji žive tu u okolini zaštite. Ovaj incident, rekao bih, nije slučajan. Naime, do njega je, možda, i došlo slučajno ali indolencija sa kojom su se prema njemu odnosile vlasti bosanskih Srba govori zapravo više nego jasno o taktici koju će one u budućnosti primenjivati i na koju su se, jer ako malo razgledamo retrospektivu bosanskih događaja postaje nam odmah jasno, u stvari odlučili još odavno. To je taktika koja političarima u Beogradu ledi krv u žilama i sastoji se u beskonačnom čekanju. Vremenom ona postaje i osnova strategije. Jer, manje više svi osnovni teritorijalni ciljevi u Bosni, što se Srba tiče, su postignuti. Istina propalo je osvajanje Goražda kao poslednje strateški značajne tačke u blizini srpske granice ali, ništa nije idealno. Sada preostaje druga faza njihove borbe koja se najkraće može rezimirati rečima: "Sedi, ćuti i trpi političke i ekonomske batine dok te svet ne zaboravi i navikne se na to da držiš to što držiš." Zbog toga je primirje, i to sveobuhvatno primirje, glavni politički cilj bosanskih Srba ovih dana. Zato Karadžić i kompanija insistiraju na sklapanju primirja posle koga će trupe UN doći na linije rzdvajanja, a tek onda krenuti pregovori o konačnom političkom rešenju bosanskog pitanja. Na oko, Karadžićeva ideja deluje naivno i prozirno. Međutim, stvari ne stoje tako jednostavno. U načelu, svet želi da se i iz humanitarnih ali i iz finansijskih razloga jer ga to godišnje košta milijardu i po dolara, Bosna smiri. Međunarodni činioci drže da bi tada, u boljoj atmosferi, bilo lakše pregovarati. Po njima Srbi time neće nešto mnogo moći da profitiraju jer će morati i to brzo, zbog sankcija koje im vise o vratu i guše ih, da pristanu na teritorijalne ustupke. Međunarodni čimbenici, što rekao Tuđman, i glede i unatoč toga, međutim, ne shvataju da pred sobom nemaju jednu već dve srpske strane - bosansku i jugoslovensku. Drugu stranu zaista vode političari koje, zbog zaostajanja koje traje već pola decenije i preti da se pretvori u stalno civilizacijsko zaostajanje, sankcije izbezumljuju i koji žele da ih se što pre reše te su spremni i na ustupke u Bosni a, kako iz poslednjih pregovora Miloševića sa Amerikancima izgleda, i na ustupke na Kosovu, u Vojvodini i u Sandžaku. Međutim ona prva, ratujuća, srpska bosanska strana ni približno tako ne razmišlja. Ona, naime, ne upravlja jednom srednje razvijenom zemljom u naglom zaostajanju koja se suočava sa socijalnim i političkim problemima ali koja postoji kao koliko toliko organizovana država sa javnim, privrednim i kulturnim životom i čije stanovništvo i establišment vrše pritisak na svoje političke vođe da ih iz situacije u koju su zapali izvuku. Naprotiv Karadžić i drugovi ne upravljaju državom nego vojnim logorom sa nešto prisutnih civila. Zahvaljujući tome što su Srbe izvukli iz svih većih gradova, osim Banja Luke, koje su zatim temeljno izbombardovali edabi sprečili ma i pomisao da bi Srbi, kao metafora divljih ljudi koji su gradski živalj bombradovali sa planinskih čuka, uopšte mogli da se ikada vrate u te gradove, oni nemaju ni urbanog stanovništva. Povrh svega rat je u emigraciju iz Bosne oterao civilizovaniji deo srpske populacije, a u vojsci i upravi ostavio ruralni živalj. Sa takvom strukturom svoje države-logora Karadžić može da pretrajava večno. Na niskom nivou ekonomske hipostaze koja se svodi na puko preživljavanje sankcije nemaju ni približan efekat kao na Jugoslaviju. Osim toga zbog eliminacije gradskog i, uopšte, civilizovanijeg dela stanovništva, Karadžiću se ne mogu pojaviti ni politički problemi jer nema nikoga ili bar nema kritične mase javnih radnika koji bi artikulisali nezadovoljstvo i nezadovoljnike poveli u političku akciju. Tako glavna moć Karadžićeve oligarhije upravo leži u dramatičnoj sociološkoj transformaciji, bolje rečeno propasti, srpskog društva u Bosni. Zato se oni mnogo ne osvrću na optužbe koje iz Beograda često stižu i iz režimskih krugova, a kroz koje im se spočitava da je slika kvaliteta teritorije koju drže, a koja se najviše ogleda u nedostatku gradova, naprosto porazna. U sukobu gradskog i ruralnog među Srbima u Bosni, očigledno je pobedila ruralna komponenta i sada je Karadžić imun na političke probleme. U tome se sastoji glavna zamka koju nam Srbi iz Bosne pripremaju. Ta zamka nije namenjena samo nama nego i međunarodnoj zajednici. Ona previše veruje u moć sankcija i Miloševićev uticaj na Srbe iz Bosne. I ona, a bojim se i sam Milošević su prevideli ovu sociološku katastrofu koja se u Bosni dogodila i koja je izbila iz ruku svaku mogućnost političkog delovanja. Tako, sankcije će večno stajati kao oblik pritiska na veliku srpsku državu koja treba, a ne može, da natera malu srpsku protodržavu da pristane na ustupke koji bi velikoj olabavili omču oko vrata. Neprijatna i turobna perspektiva, nema sumnje. Zato se, ako ste uočili, odavde, iz Srbije, upućuju i ka Palama i ka svetu samo politički signali i obavlja nešto malo političke kozmetike pošto smo akciono više nego slabi i nemoćni. U takve kozmetičke zahvate spada i izručenje Milana Lukića, navodno odgovornog za čuvenu otmicu muslimana iz voza u stanici Štrpci na pruzi Beograd-Bar. Sećate se, verovatno, čitavog slučaja pa i političkih poena koje je predsednik Milošević skupljao zahvaljujući političkoj nesposobnosti Nataše Kandić, izvršnog direktora fonda za Humanitarno pravo koja mu je na noge slala porodice kidnapovanih. Sva je prilika da su vlasti, bar okvirno, odavno znale ko je kriv za ovu otmicu, ali se dugo nisu odvažile na hapšenje počinilaca jer su oni, zasigurno pripadajući kojekakvim prekodrinskim paravojnim formacijama, u svojim krajevima, ljudi od moći, a, zašto da ne, i od uticaja i ugleda i brzo hapšenje bi verovatno ostavilo loš utisak među srpskim bosanskim življem koji ih, na žalost, posmatra kao heroje. Konačno, dosta vremena je prošlo, i verovatno je da se vlast na Palama odlučila da štogod preduzme kako zbog popravljanja sopstvenog imidža u očima međunarodne javnosti a i civilizovanijeg dela jugoslovenske javnosti, a možda i zbog narastajućeg pritiska iz Beograda koji je već doveden u poziciju da svemogući predsednik stalno obećava rasplitanje štrbačkog slučaja a, eto, ispada da se obećanja ne drži. Lukić je verovatno osetio, a možda i bio obavešten od svojih iz raznih prekodrinskih službi da mu se sprema hapšenje, pa se zato sklonio sa ove strane Drine da bi konačno ovde i bio uhapšen. Stvar do ovde i nije toliko interesantna sem možda kao neprijatno podsećanje o tome da promenjena matrica nacionalnih osećanja može krvoloke prtvoriti u heroje i obratno. Konačno, reći će neki cinik, grčki heroji su bili oni koji ubijaju one koji nisu Grci pa to nikome ne smeta kada čita "Ilijadu" i "Odiseju" a sadA vam Srbi smetaju kada to isto rade. E, nije nego. No, mimo mogućnosti za ovaj antropološki izlet, slučaj Štrpci je dobio i zanimljivu državno-pravnu dimenziju kada su srpske vlasti odlučile da Lukića ekstradikuju vlastima Republike Srpske. Lukić je isporučen na brzinu, na zahtev tamošnjih vlasti, a verovatno je da on na to gleda kao na spas sa neba, jer je sasvim izvesno da će tamošnje vlasti biti znatno uviđavnije u presuđivanju nego što bi to bio neki ovdašnji, prilično udaljen i samim tim prilično neutralan sud. No, ovde se otvara jedna nova dimenzija. Savezni ministar za pravosuđe Zoran Stojanović je odmah ustvrdio da su srbijanske vlasti, odnosno republički ministar pravosuđa Aranđel Markićević, izručile Lukića i da on sa time nema nikakve veze. Ispostavlja se, dakle, kao uostalom i u vreme juriša republičkih specijalaca na saveznu policiju, da su republičke vlasti svemoguće, a da savezne samo statiraju. Na stranu pravni status takozvane Republike Srpske i pitanje da li je ona ikakva država a pogotovu da li je, bar sa naše strane, zvanično priznata, da bi se sa njom uopšte moglo ulaziti u ovakve međunarodno-pravne odnose kakve podrazumeva ekstradikcija. Sve i da je tako, otkud pravo republičkim vlastima da povlače međunarodno-pravne poteze a pogotovu otkud pravo saveznom ministru da ne samo da ne preduzme ništa nego samo izjavi da se od akcije ograđuje. Zamislite, uostalom, šta biste mislili o policiji kojoj se obratite da prijavite pljačku u vašoj firmi, a islednici dođu, pogledaju i izjave da oni u pljački nisu učestvovali i da se od iste ograđuju, a potom odu. Verovatno ne biste stigli ni da se razbesnite, već biste se ili smejali dobrom vicu ili biste pomislili da su islednici poludeli. Povrh svega je zabavno i to što opozicija nije ni pokušala da ovaj flagrantan slučaj narušavanja pravne države iskoristi. Uostalom, opoziciji i jeste jedini posao da gura vlastima prste u oči a pogotovu u ovakvim situacijama kada se vlasti prosto nacrtaju što bi rekli mangupi iz mog kraja. Izgleda da se naša opozicija teško "prestrojava u hodu" i još uvek ne ume da radi svoj dnevni posao, mada, kako rekoh na početku emisije to je, želela ona to ili ne, očekuje ako misli da preživi. Vremena velikih strateških projekata su prošla. I, kao da hoće da potvrdi da još nije preležao dečije bolesti opozicionarenja, Zoran Đinđić je početkom ove odnosno krajem prošle nedelje svojom izjavom znamenitoj Radio Jagodini, stanici na kojoj inače često nastupa panzioner Radmilo, izazvao pravu uzbunu. Kao opozicionar iz bivših vremena, mada je on poslednji od koga bih to očekivao, počeo je da se bavi preuređenjem države umesto da postojećoj gura klipove pod točkove. Prvo je kriptično rekao da "najuticijniji političar u ovoj zemlji" treba da se stavi na čelo SRJ koju, naravno, treba preurediti i to tako da bude izrazito centralizovana, a da u njoj svako treba da ima uticaj prema svojoj veličini i snazi, što znači da Srbija treba da ima odlučujući uticaj. Razume se, izjava je izazvala pravu pomamu u Crnoj Gori, ali su ga nagrdile i razne sitne stranke poput Građanskog saveza koji u crnogorskim neozelenašima vidi potencijalne patrtnere i saveznike, pa gleda da im se dodovori. Đinđićeva izjava je više nego tipičan primer načina kako je opozicija mislila i delala u prošlosti. Bez političke snage da se čak dokopa ma i malog učestvovanja u republičkoj vlasti, opoziciju nikada nisu napuštale ambicije da se bavi važnim strateškim pitanjima uređenja države. I, tu se, naravno, uvek ponašala kao slon u staklarskoj radnji, jer nije imala nikakvog iskustva u poslovima upravljanja državom niti osećanja za suptilni balans snaga na javnoj sceni. Posmatrajući sve iz Beograda gde je Milošević, opet naravno, svemoguć, opozicija je uvek zamišljala celu državu kao jedan prošireni Beograd kome su, istina, pojedina predgrađa pomalo prljava, zaostala i nepismena, alA Bože moj. žim se dokopamo Miloševićevog mesta upravljaćemo državom i krojiti kapu kome i kako hoćemo. Tako, uostalom, misli svako ko nema osećanje geografsko- političkog prostora i ne razume koliko teritorije udaljene od centra, sa svojim posebnostima, imaju istovremeno i snage da se, bar pasivno, opiru. Izjaviti ovako nešto znači navući svaku štetu, a ne dobiti nikakvu korist. Ova izjava ne samo da revoltira crnogorske neozelenaše nego revoltira i glavninu Crnogoraca a to su umereni zelenaši okupljeni oko vladajuće stranke, jer oni dobro znaju da su Crnogorci možda i spremni da se izjasne kao Srbi ali nikada neće pristati da se odreknu svoje državnosti. Mislim da je Đinđića u ovu grešku, mimo dečijih bolesti opozicionarenja, povukla još jedna stvar. Naime, Milošević je još od osnivanja ove sakate Jugoslavije imao velikih problema sa njom. Stvorio je državu, a nije znao šta će sa njom da radi. Stalno u nekom stanju čekanja da li će ili neće da se proširi i u sebe uključi ostale dve srpske zemlje, država je paralisana i lošim ustavom i marginalizovanjem saveznih vlasti. Tako gledano, Miloševića zaista treba tući upravo odatle gde je najslabiji a to je na nivou savezne države. Neka intuicija te vrste je vodila i Ćosića i Panića da mu se odatle suprotstave. I sadašnja savezna država nosi taj potencijal i ne bi bilo zgoreg da se opozicija potrudi oko saveznog parlamenta i savezne vlasti. Međutim, u ovom poslu Crnogorce treba posmatrati kao saveznike. I koliko god da je prvi deo Đinđićeve izjave dobar izazov za predsednika jer svako zna da se on za sada a možda i nikada, neće usuditi da se postavi na čelo te države, drugi deo koji nipodaštava Crnogorce je na ivici političkog samoubistva. Za to vreme, predsednik Milošević je radio svoj posao ali sada u funkciji poslednje instance koja kontroliše zakone. Odigrao je vešt marketinški potez, sitan ali efektan. Vratio je skupštini na ponovo razmatranje zakon o abortusu. I, eto, kao god što je Đinđić glumio državnika na vlasti koji uređuje, svoju državu tako je Milošević odglumio opozicionara umereno levičarske orijentacije. Za trenutak, kao da su vlast i opozicija zamenile mesta. Predsednik je u kritici zakona bio još radikalniji i od same Vesne Pešić koja je u skupštini ulagala amandmane pokušavajući da zakon popravi ali ga nije, poput samog Miloševića, ocenila kao nešto što "ugrožava čovekovo pravo na kontrolu rađanja". Razni čaršijski abrovi različito tumače ovaj predsednikov potez pripisujući ga njegovoj supruzi ili Nadi Popović-Perišić, ministru kulture. Lično mislim da takve intervencije nisu bile ni potrebne, jer je bilo teško ne iskoristiti priliku da se pokažete humanim i zabrinutim nad ženama, kada se već toliko ženskih organizacija izjasnilo protiv i napalo zakon U svakom slučaju stvar je zabavna pogotovu što će biti veoma veselo kada se u skupštini sretnemo sa socijalističkim braniteljima zakona koji je poništio njihov predsednik.

srbija.104 jmilosevic, 05 Jun 94

> već dve srpske strane - bosansku i jugoslovensku. Drugu > stranu zaista vode političari koje, zbog zaostajanja koje > traje već pola decenije i preti da se pretvori u stalno > civilizacijsko zaostajanje, sankcije izbezumljuju i koji žele > da ih se što pre reše te su spremni i na ustupke u Bosni a, Da li ova strana baš jako želi da se sankcije skinu? Mislim da vladajuća partija i njeni simpatizeri nemaju baš puno štete od ovih sankcija. Koriste svoj položaj u vlasti za sticanje lične koristi sa punim ustima patriotizma i "...srpskog naroda". ( Razne dozvole za uvoz izvoz, krediti i sl). Njihova preduzeća su monopolistička jer nema uvozne konkurentne robe. Sami određuju cene. Ako pogledamo unazad i do 100 godina, videćemo da je model uspešne firme ili pojedinca zasnovan na opštepoznatim principima poslovanja koji se svodi na organizaciju rada, poznate uslove privređivanja, istraživanje tržišta, itd. Ovo sada na sve liči samo ne na to. Mi smo tu bez šanse za trku. Iz mog primera a i iz primera drugih sa kojima sam razgovarao se može zaključiti da svakim danom, u svakom pogledu... osiromašujemo sve više. Zaradiš 100 dinara u firmi a potrošiš bar 200 i tako sve dok ne nestane ušteđevine. Za to vreme simpatizeri ne potroše ništa a zarade... ne zna se! Od nas osiromašenih se kupuje prvo pokretna imovina iza koje će slediti i nepokretna. Nakon toga ćemo postati jeftina fabrička radna snaga u fabrikama ovih patriota i simpatizera u jednoj pravnoj državi. Milane, ima li načina da se ovo objasni biračima dok još nije kasno?

srbija.105 zqusovac, 05 Jun 94

> Milane, ima li nacina da se ovo objasni biracima dok jos nije kasno? Nema. Bar ne sa ovakvim biracima i sa ovakvom opozicijom. BTW, Milane, jel' pala neka direktiva da sad sa Kumom moras da pijes kahve? poz, zq

srbija.106 dragisha, 06 Jun 94

-> (Emitovana 4. juna 1994. godine) -> -> Srbotopija 56. Ovo se zove biti u trendu.. Mira rulez! -- [Clean unoffensive tag lines for all]

srbija.107 milan, 06 Jun 94

> Za to vreme simpatizeri ne potroše ništa a zarade... ne zna se! Od > nas osiromašenih se kupuje prvo pokretna imovina iza koje će slediti > i nepokretna. Nakon toga ćemo postati jeftina fabrička radna snaga u > fabrikama ovih patriota i simpatizera u jednoj pravnoj državi. > > Milane, ima li načina da se ovo objasni biračima dok još nije kasno? Savršeno si rezimirao problem stvaranja kapitalističkog društva u Srba. Ja obično na seoskim tribinama to uprošćeno kažem: "Nije tačno da se socijalisti bore protiv kapitalizma i privatne svojine. Kapitalizmu su u ovoj zemlji širom otvorena vrata. Problem je samo u tome što kapitalisti nećemo biti mi nego oni!" A propos onoga drugog: Da li ovima na vlasti odgovaraju sankcije ili ne, ja mislim da pitanje nije baš tako prosto. Za neke obične oblike pljačke njima sankcije svakako savršeno odgovaraju, ali za globalni razvoj zamlje one su pogubne. Pravilo dobrog lopova glasi: "Da bi ja krao onaj od koga kradem mora nešto da ima!" To, naravno važi i za poreske organe jedne zemlje a i za indirektne oblike oporezivanja kao što je otimanje rezervi od građana. Osim toga oni imaju svoj establišment koji vrši pritisak da se sankcije ukinu. Mislim da stvar valja posmatrati relativno u smislu da je sadašnja Srbija iako u sociološkom padu znatno urbanizovanija od sadašnje Bosne koja je postala ruralno društvo. Reletivno odnos se pogoršao na štetu Bosne pa je zato Radovanu IV znatno lakše da vlada. Pl poz M

srbija.108 milan, 06 Jun 94

> BTW, Milane, jel' pala neka direktiva da sad sa Kumom moras da pijes > kahve? Ja sam sa njim pio kahve i kada je to bilo zabranjeno. A sada to nije zabranjeno mada nema direktive. Kako sam nekom prilikom rekao to je jedna zajednička akcija i ništa više. Pl poz M

srbija.109 zqusovac, 06 Jun 94

> Srba. Ja obicno na seoskim tribinama to uprosceno kazem: "Nije tacno > da se socijalisti bore protiv kapitalizma i privatne svojine. > Kapitalizmu su u ovoj zemlji sirom otvorena vrata. Problem je samo u > tome sto kapitalisti necemo biti mi nego oni!" Srecom, vlast u Srbiji ima ideoloski balast: buduci da su 'socijalisti' lose preruseni komunisti njima je tesko da otvoreno agituju za kapitalizam, makar i SPS-centrican, pa se jos vuku velikodrzavni monopoli u vidu 'drustvenih preduzeca'. U Hrvatskoj, gde je zvanicna vlast antikomunisticka, a podjednako beskrupulozna i bezocna kao nasa, nedostatak takve autokocnice doveo je do potpunog rasula i vrhunske lopovske privatizacije. Ergo: sistem u Srbiji trenutno je nevidjen hibrid kojekakvih nekompatibilnih perioda ekonomske istorije, a u Hrvatskoj je losa kopija ranog oligarhijskog kapitalizma. Sto navodi na zakljucak (potkrepljen trendom u celoj postkomunistickoj istocnoj Evropi) da ti moj Milane neces skoro zasesti na vlast: zavrsetkom rata otvara se perspektiva transformisane levice. Situacija ce tada biti toliko losa, da ce se nepopularnost levice usled 'krivice za titoizam, bratstvo-jedinstvo, rat...' lako zaboraviti. Iliti: ako Sloba politicki prezivi (a nema razloga da u to sumnjamo) doci ce dan kada ce mu biti receno 'hvala ti sto si nas spasao genocida, idi sad lepo u mirovinu a neka dodje neko da nas spasi bede'. > A propos onoga drugog: Da li ovima na vlasti odgovaraju sankcije > ili ne, ja mislim da pitanje nije bas tako prosto. Za neke obicne Nije prosto, ali je rezonovanje vlasti jednostavno. 1. Nama je najvaznije da vladamo. Kime, kako i po koju cenu manje je bitno. 2. Zalazemo se za ukidanje sankcija jer je cin skidanja sankcija propagandno vrlo iskoristljiv za dokazivanje nase genijalnosti, bezgresnosti i nezamenljivosti. 3. Samo onima koji su na neki nacin kompromitovani (kriminalci, ratni zlocinci) ili potecijalni saradnici rezima (Djukici, Radulovici i sl) moze se dozvoliti da postanu kapitalisti jer njih mozemo da kontrolisemo. U suprotnom, moglo bi da se desi da kapital pozeli vlast koja ce zastupati njegove stvarne interese - a to nikako ne moze biti Slobokratija. poz, zq

srbija.110 milan, 11 Jun 94

(Emitovana 11. juna 1994.) Srbotopija 57. Dobro dan poštovani slušaoci danas je subota, 11. juni 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Bosanska kriza se do te mere iskomplikovala da je čak uspela da razbije i letnju letargiju srbijanskih, kako takozvanih opozicionih tako i takozvanih "pozicionih" političara. Uzgred, ovo "pozicionih" kao i sama reč "pozicija" je jedan čudovišni jezički kostrukt srpske postkomunističke epohe sličan onome "zagovornik" koji, valjda, treba da označi onoga koji govori za nešto a ne onoga, kako smo mi to verovali dok smo bili mladi, koji zagovara, odnosno zamajava nekoga dok mu onaj drugi vadi novčanik iz džepa. Hm, ko zna?, možda označava i oboje. Istina, letargiju je razbila izjava g. Zorana Lilića, znate to je onaj moler, tehnolog, kondukter i maneken koji se povremeno predstavlja i kao predsednik SeReJot, i kao Vrhovni komandant oružanih snaga te iste SeReJot a povremeno čak i kao čovek koji prisustvuje svečanim otvaranjima lovačkih domova i vatrogasnih društava. Pošto zatvaranja vlasnika tih ustanova najčešće nisu svečana, ne znamo da li g. Lilić prisustvuje i njima. Elem, g. Lilić je blagoizvoleo prisustvovati Kongresu samostalnih sindikata Jugoslavije u Novom Sadu i tu je blagoizvoleo baviti se, mimo bavljenja sindikalnim pravima, i situacijom u Bosni. Istina, zli jezici kažu da se malo prešao što je prisustvovao Kongresu ovih sindikata. Jer iako su ovi sindikati očigledno režimski, što jasno govori ime - naime, ko god zalepi uz ime da je samostalan budite ubeđeni da taj to nije, kaogod što revolucionarna pravda ne označava nikakvu pravdu već streljanje uz najbliži zid - g. Liliću preti opasnost da ga od sada pa do kraja mandata vazda zivkaju na kongrese raznih sindikata - zašto i golubari ne bi osnovali svoj? - a kako će odbiti jedne ako je već prihvatio poziv drugih? Ipak, on je našao sebi priliku da se iskaže, a posledice će valjda podneti. Na tom kongesu g. Lilić je raspalio po "radikalnim elementima" u RS i RSK koji drže kao taoce milione ljudi, ovde, u takozvanoj SeReJot. Izjava je data bukvalno nekoliko sati uoči kritičnog, poslednjeg kruga pregovora između srpske i hrvatsko-muslimanske strane u čenevi, kada je napetost u ratu nerava dostigla vrhunac. Naime, ohrabreni kontradiktornim a zapravo ratno- huškačkim signalima koji stižu preko okeana, iz Amerike, Hrvati i muslimani su zaključili da je vreme pogodno da se dosta mlitavi, jer nije imao jasnu američku podršku, predlog kontakt-grupe za Bosnu, razbije i kompromituje, a što je najvažnije da se, samim tim, Akaši prikaže kao nekompetentan i nesposoban pregovarač te uništi i najverovatnije, smeni. Taktički gledano, ženevski pregovori su bili usmereni na likvidaciju Akašija. Hrvati i muslimani su verovali, a izvori iz njujorka potvrđuju da ta vera nije van pameti, da posle toga dvaput Butros a jednom Gali praktično nema koga da postavi na njegovo mesto dok je sam, što su njegove izjave u čenevi jasno pokazale potpuno nekompetentan i, što je još gore, neinformisan o bosanskoj situaciji. Sve to bi definitivno iskompromitovalo UN kao činilac sposoban da utiče na stabilnost Bosne pa i celog regiona. Time bi Amerika ostala jedini aktivni akter bosanske igre jer je Evropa, zahvaljujući svojim unutrašnjim nesuglasicama oko rešavanja bosanske krize već izbačena iz igre, dok je Rusija sa slabom jeljcinovom administracijom koja je, sada, posle uspeha oko sarajevskog ultimatuma ali i posle skandala koji je u vreme Goraždanske krize izazvao žurkin, praktično pod kontrolom Amerike takođe potisnuta. Ona, istina, povremeno ispušta brundajuće zvuke, koliko da svojoj nepoverljivoj javnosti da znak da je ruski medved živ, ali ništa više od toga. I, tako bi, dakle, od četvoročlane kontakt-grupe u igri praktično ostali samo Amerikanci. žitava situacija bi, naravno, zbunila nesrećnog Klintona ali bi zato obodrila Kongres i Senat da nastave pritisak na predsednika da ukine embargo na isporuke oružja muslimanima i Hrvatima. Iako su srpski vojni izvori koji tvrde da se muslimani ionako nesmetano naoružavaju koristeći komunikacije preko Hrvatske, pa čak i sam Rouz koji kaže da "za dobijanje rata nije dovoljno samo biti dobro naoružan", u suštini u pravu, skidanje embarga ne bi samo zbog vojnog hardvera značilo mnogo za muslimane. Naime tada bi mogli da računaju na nesmetanu američku logističku i vazdušnu podršku, a ljudstvo na terenu bi se lako popunilo vojnički obrazovanim elitnim jedinicama iz islamskih, a možda i nekih drugih zemalja koje ih podržavaju. Realno govoreći, stvar je ovih dana u čenevi "visila o koncu" i možda se nikada do sada diplomatska, politička i civilizacijska defanziva, u koju je srpsku stranu bacila okolnost da je svet gleda kao na poslednji u Evropi preživeli režim iz perioda hladnog rata, nije pokazala tako opasnom i pogubnom po nas. Naime, za svaki neuspeh ženevskih pregovora bi bili optuženi Srbi i, naravno, hrvatsko-muslimanska strana je svesno išla na to. Hrvatsko-muslimanska strana je, opet naravno, predlog kontakt-grupe da primirje bude sklopljeno na nekoliko meseci, pri čemu je na četiri meseca gledano kao optimalano rešenje, namerno ignorisala, bagatelisala ga i svodila ga na jedan mesec ne bi li proverila Akašijevu pregovaračku čvrstinu, odlučnost neameričkih činilaca u kontakt grupi, a takođe i ne bi li isprovocirala srpsku stranu na neki oblik revoltiranog ponašanja koje bi moglo biti protumačeno kao odbijanje mirovne inicijative. Na ogromno iznenađenje, verujem pre svega Amerikanaca i hrvatsko-muslimanskih pregovarača, i Akaši i srpska strana su se ovog puta pokazali veoma elastičnim i odustali su od zahteva kontakt-grupe o višemesečnom primirju pristavši na jednomesečno primirje. Naravno, zbog pomenute opšte defanzive u kojoj se civilizacijski, a ne vojnički gledano, nalazi srpska strana, inercija američko-hrvatsko-muslimanske ofanzive na Srbe se nastavila i posle ženevskih pregovora. Avangarda savremene američke ofanzivne politike - Kongres - je veoma neodlučnom Klintonu čak utrapio zakon o podizanju embarga na izvoz oružja muslimanima koji će - pošto će svakako proći i kroz Senat sem ako administracija svojski ne bude lobirala među senatorima što je malo verovatno - najverovatnije postati važeći zakon na koji Klintonu preostaje samo da uloži veto za šta mu treba ne malo hrabrosti jer je ionako pod paljbom da vodi neodlučnu spoljnu politiku. Istovremeno, u Sarajevu je uglavnom još samo muslimanska vlada, jer se Hrvati sporo i nevoljno uključuju u funkcionisanje zajedničke države, već odbila da snage UNPROFOR-a nadgledaju prekid vatre duž linija dodira, iako je to sastavni deo ženevskog sporazuma. Istovremeno je najavila i svoju inicijativu da se spornih 7% teritorija, koje čine razliku između hrvastko-muslimanskog zahteva za 58% teritorija i 51% koliko im nudi kontakt grupa, pretvore u "sive zone" koje će biti demilitarizovane i u koje bi se omogućio ulazak njihovog civilnog stanovništva. Istovremeno, iako je hrvatsko-muslimanska strana, pod očiglednim vođstvom Amerikanaca, radikalno probila dogovor kontakt grupe, reakcije evropskih saveznika su mlitave a reakcije Rusije još mlitavije. Oni izražavaju, ali nekako kroz zube, svoje nezadovoljstvo američkom agresivnom politikom. Evropljani su se bar zabrinuli, a Jeljcin se ograničio samo na to da kaže da između Rusije i Amerike postoje izvesne razlike u pristupu rešavanju bosanske krize i ništa više. Zabrinuta TV Bastilja je čak pokušala da mu pojača izjavu dodavši u svom komentaru - koji oni uvek lepo uklope tako da zvuči kao deo izjave - da je ovo Jeljcin rekao "očigledno podstaknut glasanjem u Kongresu" što bi, valjda trebalo da znači da se on ne znam kako žestoko buni protiv takve američke politike. Ali, džaba. Stvari očigledno idu nizbrdo tako da i početna ponuda kontakt grupe, koja je izazvala veliko nezadovoljstvo među Srbima u Bosni, uskoro može da postane neostvariva želja tih istih Srba iz te iste Bosne. S obzirom da stvari stoje ovako, Lilićeva izjava je odjeknula izuzetno neobično. Ne, naravno, zbog toga što je to signal da se između Miloševića i Karadžića, odnosno između Srbije proper i dijaspore odnosi kvare. To naravno, nije nikakva novost, jer je još kod Vens-Ovenovog plana koji se sada ponovo pojavljuje ali kao ponuda kontakt grupe, Milošević pritiskao bosanske Srbe da potpišu skoro svaki sporazum koji se ukaže na vidiku. Istina, u komentarima posle Lilićevog nastupa na sada već znamenitom kongresu sindikata, povrh svega još i samostalnih, mnogi političari su se potrudili da demonstriraju svoje pileće pamćenje pa su kao veliko otkriće objavili da došlo do sukoba između Karadžića i Miloševića. Ono, što me je još više začudilo je da su im se u tome pridružili i neki novinari koji su, u ovoj, ali i u skoro svim drugim zemljama, znatno inteligentniji i bolje pamte od političara. Nije, dakle, u tome stvar. Stvar je u izboru trenutka. Kako valjda niko ne misli da je Lilić samostalan, čak ni onoliko koliko su narečeni sindikati čiji kongres je blagoslovio, pa mu se izjava ne može pripisati u nehotičan gaf ili stav izrečen u nevreme, izjava mu dođe kao da ju je dao lično Milošević ali, kako on to obično čini, preko posrednika. Zašto, dakle, u ovo vreme ili, bolje rečeno u ovo nevreme. Da je izjava o taocima u Jugoslaviji data nekoliko dana pre ženevskih pregovora moglo bi se, eventualno, pretpostaviti da je to signal bosanskim Srbima da ne zatežu i da prihvate bilo kakav sporazum jer se crni oblaci nadvijaju nad njima. Istovremeno, to je mogao biti i signal međunarodnoj javnosti da Jugoslavija poslušno vrši svoj deo posla i utiče na svoju stranu u ratu u Bosni što bi, opet, značilo da se skupljaju neki poeni koji bi, istina na kukovo leto, mogli da doprinesu ukidanju sankcija. Ovako, tako reći na samom završetku pregovaračkog posla ona u čenevi nije mogla da proizvede nikakav efekat ali je, zato, posle čeneve, itekako uticala na otvrdnjavanje stava hrvatsko-muslimanske federacije koja sada jasno vidi da u Jugoslaviji, u političkom vrhu, postoji ozbiljna nervoza koju valja iskoristiti za nove ustupke. Zašto je, dakle, Milošević povukao ovaj potez? Lično mislim da je ovako neoprezan i loš politički potez mogao imati samo jedno za uzrok - Miloševićev bes i nervozu što se bosanski rat ne primiče završetku uz istovremeni revolt na bosanske Srbe koje više ne može neposredno da kontroliše te mu predstoji dug put organizovanja sopstvenih socijalističko-komunističkih snaga u Bosni da ih iznutra dovede u red. Nesposoban da funkcioniše u nekom balansu snaga on se istovremeno pribojava buduće federacije u koju će kad tad, ovako ili onako, ući i RS. Sama savezna država ga je zbunjivala i činila nesigurnim još u vreme sukoba sa Šuvarom. Još jedna, a verovatno i dve nove federalne jedinice u budućoj četvoročlanoj federaciji, od kojih će mu bar dve - jer ne treba zaboraviti i Crnu Goru - pružati otpor, previše su za njegov ukus. Autokratičnom po prirodi, njemu se svaka ravnoteža čini nepodnošljivom i ometa ga da politički dela. Naravno, znajući njegovu veštinu da se uči na svojim greškama i o našem trošku, ne smemo zanemariti ni mogućnost da se on nauči i na vladavinu u mnogo kompleksnijem odnosu snaga nego što je to u današnjoj Jugoslaviji, ali, za sada, tom veštinom još nije ovladao. Otuda i ovj Lilićev udarac po vodi koji neposlušnicima saopštava da ne samo da će na njih biti vršen pritisak nego i da će dobijati batine prosto zato što nisu dobri i to u trenutku kada to najviše boli, bez obzira što onaj koji ih zadaje od toga nema nikakve koristi do li puke naslade. Kako, eto, vidim, ovu emisiju sam celu posvetio srpskom pitanju, pa, zato da ostanem dosledan, evo za kraj, dve vinjete kako do zla Boga poetski, novinari TV Bastilje nazivaju male priloge. Obe su, naravno, u duhu ove emisije iz života srpskog bića, ma šta ta reč značila u ovom trenutku. Pre par nedelja, čitali ste svakako, Aleksandar Solženjicin je posle dve decenije izgnanstva stupio na rusko tle u Magadanu, jednom od nekadašnjih logorskih centara Arhipelaga Gulag. Upitan, između ostalog i o srpskom pitanju odnosno o ratu za jugoslovensko nasleđe, on je za sve optužio komunistu Broza koji je narode preseljavao poput Staljina i napravio unutrašnje granice federalnih jedinica bez smisla i veze sa etničkim, a to je sada iskoristio međunarodni faktor da ih prizna kao državne. Izjava, svakako, srpskim srcima draga. Uostalom, kao da je prepisana iz znamenitog članka Koste žavoškog objavljenog i zabranjenoj u "Književnoj reči" početkom osamdesetih godina, kada je po prvi put Bravar javno optužen za antisrpsku delatnost. No, ova izjava, za razliku od Lilićeve, ne čudi posebno. Uostalom, Solženjicin nije džabe dobio orden Sv Save prvog reda od SPC. Međutim u njegovom povratku i turneji u kojoj se polako, od Magadana primiče Moskvi izostalo je ono čemu se najviše nadao - masovnost pristalica i obožavalaca. Sve mi se čini da je sebe zamišljao poput Napoleona koji se vraća sa Elbe i iskrcava u južnoj Francuskoj. Idući ka Parizu, imperatoru prilazi sve više i više naroda i vojske, da bi se nadomak Pariza i ceo generalitet stavio pod njegovu komandu. Ovog puta - a Marks je tu prokleto u pravu, istorija se samo jednom ponavlja kao tragedija, a sva ostala ponavljanja su kao farsa - umesto generaliteta dočekali su ga novinari, nešto starih logoraša i police prepune njegovih knjiga koje više niko ne čita. žim je došao održao je konferenciju za štampu, tek treću u svom životu, jer nije voleo da javno nastupa. Konferencija je trajala samo jedan sat, novinari nisu imali šta da ga pitaju i čak pre njega su napustili salu. on je ostao za stolom zajedno sa celom porodicom, ovenčan zracima svoje slave i ojađen odsustvom značaja. Sic transit gloria mundi! Druga vinjeta je ovdašnja, beogradska. Dešava se, dakle, na dijametralno suprotnoj tački Zemaljske kugle. Pre neki dan je održana konferencija za štampu Stranke srpskog jedinstva. Ova stranka g. Ražnatovića, koja se mimo katastrofalnog izbornog poraza proslavila i, poznavaoci kažu, verovatno najskupljom izbornom kampanjom, skupljom, sva je prilika, od svih ostalih stranaka zajedno, svakako se ne može nazvati izdajničkom strankom. Osim toga patriotizam ove čudne političko-poslovno-paravojne družine je nadaleko poznat i srpsko ime im retko silazi sa usana. Poljubac g-đe Plavšić na obraz g. Ražnatovića prilikom njihovog dirljivog susreta posle "oslobađanja", sa ili bez navodnika već kako ko voli, Bijeljine obišao je sve televizijske mreže u svetu. Kako sama g-đa Plavšić veli, kada ga je videla u Bijeljini odmah je u njemu prepoznala pravog srpskog junaka i, razume se, posle takvog prepoznavanja nije mogla da odoli. E, sadA, poštovani slušaoci, jedna ovakva stranka svakako da veoma pažljivo vodi računa o svojim izjavama glede srpskih interesa. Pa šta onda kažete na temu njihove konferencije za štampu, koju vodi njihov portparol g. Pelević, a istovremeno i drugi čovek stranke, i koja glasi - doslovno sam prepisao sa faksirane najave koja nam je stigla u redakciju: "Aktuelna politička situacija u Srbiji i Zemunu!". Opa! A? Mi se zamajavamo oko Knina, a oni već u Zemunu. Ili je, možda, g. Pelević napravio slučajnu omašku koja je nastala kao posledica preteranog boravka na frontu i nedovoljnog čitanja lepo stilizovane književnosti. Đavo će ga znati. Ipak, oni su dobro obavešteni ljudi i, zato, dok ne saznamo da li se Zemun još uvek nalazi u Srbiji ili pak ne, valja se pripaziti.

srbija.111 milan, 18 Jun 94

(Emitovana 18. juna 1994. godine) Srbotopija 58. Dobar dan poštovani slušaoci danas je subota, 18. juni 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Neko od srpskih lidera iz Bosne je, uoči prošlonedeljnih pregovora u čenevi rekao da će "sledećih mesec dana biti odlučujući u razrešenju bosanske krize". Naravno, kao i svaki čovek "sa terena", koji dobro prati i oseća zbivanja, bio je u pravu. Pauza u ratu, propisana i dogovorena na samo mesec dana najviše odgovara Amerikancima i njihovim pulenima na bosanskoj zemlji - Hrvatima i bosanskim muslimanima. Tesan timing omogućava Amerikancima da kontakt grupi nameću besmislena teritorijalna rešenja koja ne mogu prihvatiti Srbi iz Bosna ali ni Srbi iz Srbije proper. Jer, osim teritorijalnih ustupaka koje traže u središnjoj i zapadnoj Bosni, Amerikanci traže i ustupke duž Drine - povraćaj Zvornika i Višegrada i što je još gore - proširenje muslimanskih enklava oko Srebrenice i Goražda. Praktično, ovim zahtevima oni ne stavljaju samo Srbe iz Bosne u beizglednu situaciju koja izaziva rat, nego i Jugoslaviji stavljaju na granice, u neposrednu blizinu Raške oblasti, među muslimanima poznatije kao turski vojni Sandžak, i, što je još gore Kosmeta, jake muslimanske enklave dodatno kontaminirane raznim mudžahedinima iz radikalnih muslimanskih zemalja, koje svakako lede krv u žilama i generalštabnim oficirima, i logističarima, i političarima, pa čak i oporbeno-promuslimanski nastrojenim aktivistima raznih fondova za ljudska i ženska prava u Srbiji proper. Očigledno, Amerikanci u Bosni ne žele mir već izgovor za skidanje embarga na isporuke oružja muslimanima. Takođe očigledno, srbijanska politika na ovo malo ili čak nimalo ne može da utiče i ostaje joj samo da moli Boga da evropski i eventualno ruski, otpor budu dovoljno jaki da se iz ponuđenih mapa isključe bar podrinjska granična područja i time omogući Beogradu da ima neki motiv zbog koga bi zalegao da Karadžića i drugove natera da prihvate mape teritorijalnih razgraničenja za koje se govori da će biti ponuđene po principu - "uzmi ili ostavi". Kako dalji razvoj situacije ne zavisi od nas u Srbiji proper ili, ako vam se tako više sviđa, u takozvanoj SeReJot, u ovoj emisiji više nećemo otvarati tu temu već, eventualno, njena zračenja na politička zbivanja u Srbiji jer, konačno, podnaslov ove emisije je "širenje sumnje u cilju suzbijanja gluposti" a tokovi događanja su toliko nesumnjivo glupi da nemamo šta više da nad njima sumnjamo. Zato je, ipak, mnogo zanimljivije šta se događa ovde, u Srbiji proper, bolje rečeno u samom Beogradu, jer on poput nekog provincijskog Pariza, određuje celokupnu politiku u Srbiji. Na uveselenije urednika beogradskih medija, koje svaki put pred leto hvata panika nad praznim listovima novina i satima nepopunjenog radio i televizijskog programa, u Beogradu se događa naveliko. Zabave ima za svačiji ukus. I za batu, i za tatu i za mamu i za seku. Rasporedite, uostalom, ove nazive članova porodice kako vam se već dopada da biste dobili predratnu "Batinu" reklamu. Od "Bate" je posle onog rata napravljeno "Borovo", a od Borova, posle ovog rata, Vukovar. Najistaknutiji, mada neću da tvrdim i najzabavniji, događaj ove nedelje je bio Dan Vojske Jugoslavije. Vojska je, prvo, mimo svakog stilskog pravila u srpskom jeziku, dobila naziv koji se sastoji od dve imenice. Zamislite, uostalom, kako bi vam neprirodno zvučalo da se beogradski vodovod zove Vodovod Beograda ili da se beogradski Univerzitet nazove Univerzitet Beograda. Sasvim prirodno, vojska bi trebalo da se zove Jugoslovenska vojska, ali su se njeni novi kumovi dosetili da je od tog naziva, do naziva Jugoslovenska kraljevska vojska kako se pre rata, a što je najgore i za vreme rata pod komandom generala Mihailovića, zvala vojska, samo jedan korak i, naravno, hteli su da ga izbegnu. Vojska je sada dobila i svoj dan 16. juni, neki opskuran datum u drugoj polovini džIdž veka kada su Srbija i Crna Gora tajno sklopile prvi formalan sporazum o zajedničkom ratovanju protiv Turaka. Očigledno, i ovde se nastavlja tradicija nezgoda sa izborom datuma. Tako je i pokojna JNA za svoj dan imala 22. decembar, i to ne dan kada je osnovana Prva proleterska brigada, nego sledeći dan. Zašto?, zapitaće se neupućeni. Odgovor je prost. 21. decembra je rođen drug Staljin, uostalom u čast njegovog rođendana je jedinica i osnoivana, ali je posle rata, po raskidu, postalo nezgodno da se Kobin rođendan obeležava našim danom Armije pa je stvar preseljena na sledeći dan kada je jedinica, navodno, primila prvu bitku. Poput nezgrapnog Dana vojske i za insignije sakete Jugoslavije a zatim i njene vojske, odabrana je dvoglava orlušina, mesnata i sasvim naturalistička, uostalom sasvim onakva kakvom ju je i napravio Stojan Novaković, u duhu epohe i umetničkog pravca koji je tada dominirao, kada je 1883. pravio grb netom osamostaljene Kneževine Srbije koja je tada postala kraljevina. Sadašnja stilizacija orlušine se iz petnih žila trudila da je što više udalji od belog dvoglavog orla kakav se šepurio na grbovima i Kraljevine Srbije za vreme vladavine Karađorđevića i zatim na grbu Kraljevine SHS kasnije Kraljevine Jugoslavije. Na zidovima obe sale u Saveznoj skupštini, velike u kojoj zaseda Veće građana i male u kojoj zaseda Veće republika, na ogromnim drvenim pločama stoji ova orlušina u reljefu i mesingu i mnogo više preti Božovićevoj glavi od Šešeljeve bogojavljenske vodice. Svaki put kada uđem u salu, istina ja sam u Veću republika koje zaseda u manjoj sali pa je i orlušina koja u mene pogleda manja pa se i manje bojim, ja se stresem. Međutim jedan detalj je promakao kreatorima novog grba Jugoslavije. To nije baš detalj nego anatomska abnormalnost. Naime, kao što znate, orao je dvoglav. Heraldičari, koji su objašnjavali motive za prihvatanje dvoglavog orla, su objasnili da je to stara, još od srednjeg veka, tradicija koju je Vizantija prenela na sve okolne narode koji su od nje dobili i hrišćanstvo i vazalne protodržave. To je istina, ali heraldičari previđaju da su dve glave orla simbol dvojnog suvereniteta države. Prvi put je orao ponosno poneo dve glave na rimskim ripidama koje su nosile legije koje su diljem Mediterana zavodile Padž Romana. Sećate se, ako ništa drugo a ono iz istorijskih filmova, da je ispod ripida pisalo SPQR što će reći Senatus Populusque Romanus odnosno "Senat i rimski narod". Država je, dakle, bila država dvojnog suvereniteta čiji su nosioci bili Senat i građani. Kasnije, kada su carevi zamenili, prostije rečeno pridavili Senat, dvojnost suvereniteta se odnosila na cara i narod. Sva hrišćanska carstva, a bogami i mnoga moćna kraljevstva su pretendovala da imaju kontinuitet sa rimskim carstvom i da naravno, imaju isti grb sa dvoglavim orlom koji je, od tada, pa zanavek, označavao dvojnost suvereniteta vladara i naroda. Uzgred budi rečeno ovo je kroz istoriju izazivalo stalne sukobe pa je ne jednom vladar posezao za glavama naroda, ali ni obratna zbivanja nisu bila retka da bi, na kraju krajeva, puk ipak došao glave aristokratiji. Od francuske revolucije naovamo, republike strogo paze da ne stavljaju ovu monarhističku dvojnu orlušinu na grbove, a američka republika, koja je nastala čak nešto ranije od Francuske, odsekla je orlu jednu glavu te tako američki orao širi svoja krila bez anatomskih anomalija na sebi. Pravo je čudo kako je našim heraldičarima, koje je valjda SPS solidno platio, promakla ova finesa. Tako nam sada ostaje da se pitamo na koga pogledaju dve glave orlušine sa jugoslovenskog grba. Uzgred, ovaj orao i nije nikakav orao već beloglavi sup, što će reći lešinar, a ne grabljivica. žiji dakle suverenitet oslikavaju dve lešinareve glave? AAjde, recimo da je jedna od glava nesrećni jugoslovenski narod, odnosno, pošto je upotreba reči narod u nas nejasna, jugoslovenski puk, populus, vulgus, građanstvo iliti pučanstvo. No, čija je druga glava? Đinđić bi verovatno pomislio da valja tragati za suštinom, a ne za formom, pa bi tu glavu pripisao "najuticajnijem političaru u nas" kako on kriptično naziva stanara Tolstojeve ulice. No, kako znamo, g. Milošević ne samo da nije na čelu Jugoslavije nego se zdravo pazi da na to čelo slučajno ne zasedne. Sva je prilika da je druga glava dakle, u posedu g. Lilića, što je još jedno od iznenađenja koje je priredio svojoj porodici i svojim prijateljima i poznanicima jer ga šira javnost i ne zna. Ali, on se trudi da postane poznat. Prošle sedmice se proslavio izjavom o taocima koje Radovan IV drži ovde u SRJ, a ove nedelje čak sa dva herkulovska rada. Prvo je povodom dana Armije, pardon sada se to zove Dan Vojske Jugoslavije, unapredio nekoliko pukovnika u generale ali i nekolicini generala dodao još po neku zvezdicu. Priznajte da vam deluje neverovatno. Lilić, poput pokojnog Bravara dodeljuje zvezdice i bašte, kako se u vojnom žargonu zove onaj lorber na epoletama, generalima. Lično, da sam general, ne bih mnogo verovao u čin koji mi on da. Sve bih nešto mislio: "A šta ako dođe pravi Predsednik, pozove obezbeđenje i sve nas razjuri iz Generalštaba i još nam povrh svega zatraži da vratimo razliku u plati?" Boami, krajnje nepouzdano. Drugi herkulovski rad g. Lilića manje je razveselio naš generalitet ali jeste medijske poslenike. U Kranmontani, u Švajcarskoj, se ovih dana održava evropska konferencija o perspektivama razvoja ili o nečem sličnom isto tako maštovitom i inventivnom. To je, u stvari, neka vrsta kongresnog turizma na visokom nivou jer će na konferenciji učestvovati i niz vrhunskih evropskih političara. Iz nekih nama neodgonetljivih razloga, organizatori su pozvali i g. Lilića koji je, razume se, poziv prihvatio sa velikim oduševljenjem, jer mu je to prilika i da se malo probije izolacija Jugoslavije a i da mu put vidi kaput. Međutim, nije mogao da odoli a da ne izjavi da ga je, u stvari, pozvala švajcarska vlada. To je očigledno bilo preterano guranje prsta u oko pa je predmetna vlada odlučila da mu naprosto uskrati vizu. Međutim, tu se njena, što će reći vladina, hrabrost i završila jer je, umesto da kaže da vize ne daje onima koji se nepozvani samopozivaju, izjavila, preko svog portparola, da mu je vizu uskratila jer, navodno postoji nekakva preporuka Saveta bezbednosti glede izdavanja viza našim građanima. Kako takva preporuka ne postoji, a i da postoji teško bi se objasnilo zašto se odnosi samo na g. Lilića jer je g-đa Vesna Pešić vizu uredno dobila i odjezdila na istu konferenciju ne mogavši da odoli ovoj turističkoj napasti, sada je g. Liliću a i saveznoj vladi data prilika da dižu prašinu do neba. Mada, ko zna, možda je g. Lilić u međuvremenu, zahvaljujući onoj drugoj orlovoj glavi, postao toliko važna i opasna persona da se Savet bezbednosti posebno obezbeđuje od njegovog putovanja po svetu. Bilo kako bilo, švajcarska vlada je najveću nepriliku priredila najvećem svetskom putniku među oporbenjacima, g-đi Vesni Pešić jer će ona, mimo Grubačeve litanije u subotnjem Dnevniku, verovatno morati da izdrži i jednu specijalku na prvom programu, kada se vrati. Praznik Vojske Jugoslavije obeležili su, kako to i priliči, borci. Ali, na moje ne malo iznenađenje, ne ovi iz ovog poslednjeg rata, mada su oni najzaslužniji za stvaranje ove najnovije Jugoslavije. Biće da su oni u duši osećaju da ovu najnoviju Jugoslaviju nisu hteli da prave nego da je ona kopile njihovog poraza, pa su se od proslava uzdržali. Međutim, proslavi su se pridružili borci iz prethodnog rata koji su, biva, prirodnim procesom starenja, zaboravili za koju su se Jugoslaviju borili, pa prihvataju kao svoje čedo svaku nakazu koja nosi takvo ime. Konačno, dede su uvek uvek blagonaklonije prema svojim unucima od samih roditelja. U tu svrhu su upriličili sastanak svoje znamenite organizacije zvane SUBNOR - svakako je se dobro sećate jer ni jedan važan događaj, skup ili sastanak kakvog partijskog tela nije mogao da prođe bez njihovog činodejstvovanja - i na tom sastanku pokazali da je navika druga priroda. U brzim kadrovima koji su preletali preko sedih starina za stolom smo prepoznali i znamenitog Mihaila Švabića, junaka Miloševićevog mitinga na Ušću. Ovog puta borci su se sakupili da se prisete da su oni, ipak, pobednici građanskog rata vođenog među Srbima pre pola veka i da i dalje budno bdiju nad tekovinama svoje pobede iako su one sada prebačene sa ove strane Drine, gde se baš i nisu pretrgli boreći se. Glavna meta napada je bio, razume se, Momčilo Krajišnik, predsednik Skupštine Republike Srpske, koji je nekoliko dana ranije izjavio da su srpski borci u Bosni legitimni naslednici četnika koji su se, pre pola veka, kao antifašisti, takođe borili za slobodu srpskog naroda, te da je sada došlo vreme za pomirenje četnika i partizana. Iako bi, od ovog Krajišnikovog galimatijasa, mnoge od nas zabolela glava, ipak mu se mora priznati da se bar založio za nacionalno pomirenje. Švabićevi, pak, preživeli drugovi tako nešto očigledno nemaju na umu. Raspalili su po Krajišniku i njegovim četnicima kao kvislinzima i ostalim vrstama domaće izdajničke menažerije. Očigledno, svako koristi mesec dana nategnutog primirja na svoj način. Muslimani se naoružavaju; Hrvati pokušavaju da pritegnu krajiške Srbe dok je matica zauzeta bosanskom krizom; Amerikanci, eto, pripremaju neprihvatljive mape ne bi li dali priliku muslimanima da nastave rat; a Srbi, pa naravno, Srbi se pripremaju za nastavak svog nikada zaboravljenog građanskog rata od pre pola veka. Ironiju na stranu, jasno je da se Milošević priprema za ozbiljniji zahvat u političko tkivo bosanskih Srba. Upotreba SUBNOR-a je najjasniji znak. Naime, ako se sećate, svaki put kada je pripremao važne akcije ili ozbiljne zaokrete odlazio je u Dom JNA, sada se to krajnje nezgrapno zove Centralni klub Vojske Jugoslavije, i tamo se obraćao okupljenim preživelim partizanima. Ovog puta za to nema vremena, već ih pod dirigentskom palicom Mihaila Švabića direktno upućuje u jednu svoju, a njihovu svakako poslednju, bitku. No, puput starih devojaka koje ne mogu da razdvoje bitne od nebitnih tema pa rak debelog creva smatraju isto tako nezgodnim kao i promaju, stari partizani su, mimo ponovnog otkopavanja ratne sekire sa četnicima, raspalili i po Đinđiću ali i po Slavku Peroviću, lideru crnogorskih neozelenaša, kao protagonistima po otadžbinu pogubne politike. Prvog, valjda, drže za unitaristu, što znači da ih virus federalizma koji im je njihov Vrhovni komandant usadio, još nije prošao, a drugog, sva je prilika za separatistu, što on, na kraju krajeva i jeste. Konačno, došao je red i na "aktuelnu političku situaciju" kako su se tačke dnevnog reda na sastancima negdašnje komunističke partije redovno zvale, a čemu ne mogu da odole ni današnje stranke svih boja. Partizani su u okviru nje, podržali deda Avrama koji im je očigledno, lepo opravio njihove penzije i napali sve one koji tako lep program podrivaju što je bio i ostao njihov uobičajeni izraz za sve kritičare aktuelne politike vlasti. Tako se eto, g. Avramoviću, učeniku jednog Ksenofona Šahovića i, na kraju krajeva, jednom finom beogradskom gospodinu, pred kraj karijere ukazala prilika da ga hvale oni isti koji su njega i njegovu klasu posle rata izbacivali iz stanova i ložili im parket i klavire. Bože, kako su stvari krenule možda deda Avram pod stare dane postane i borac. Uostalom za to je, ako se ne varam, trebalo, pa je valjda i dalje dovoljno, dva svedoka, a za stolom na sastanku SUBNOR-a ih je sigurno bilo više. I, to bi, po mom ukusu, bilo sve za ovaj nedeljni pregled. Od drugih interesantnih stvari, možemo reći da je počela sezona suđenja. Na žalost, već nadomak leta kada se sudovi ionako prazne ili raspuštaju ali i sa vidno smanjenim interesovanjem javnosti. Kao da je sav cirkus oko "Dafingejta" i "Danagejta" prestao da interesuje Beograđane. Ni vlast baš ne voli da se to mnogo razglaba, pa zato danine procese bili oni krivični ili parnični razvlači. Drugi stručnjak za sudove, Vojislav Šešelj, se pojavio na procesu zakazanom povodom tuče posle polivanja Božovića u Saveznoj skupštini i rekao, sa svojim čuvenim kotrljajućim "r", samo jednu rečenicu: "Slobodan Milošević je najveći kviminalac u ovoj zemlji" ne bi li izazvao tužioca da proširi optužnicu što je ovaj, u svojoj gluposti, odmah i uradio. Sudija je, međutim, bio dovoljno priseban da prekine suđenje na pola sata i da tužiocu verovatno kaže kakvu glupost je napravio te se ovaj posle pauze vratio ir ekao da će se voditi dva odvojena procesa, jedan o tuči a drugi o uvredi predsednika. Prvi će se, tako, možda i voditi, ali mi se sve čini da će biti zaboravljen, a drugi, koji bi Šešelju dao priliku da svašta kaže, verovatno nikada neće dočekatini prvo ročište. U očekivanju isteka mesec dana primirja i novih mapa podele Bosne, pozdravljam vas.

srbija.112 neman, 19 Jun 94

> Pravo je cudo kako je nasim heraldicarima, koje je > valjda SPS solidno platio, promakla ova finesa. Tako nam U Politici je bila vest da se autor znamenja odrekao autorskog honorara u korist VJ i to u iznosu od 720.000,- dinara ??? neman

srbija.113 milan, 19 Jun 94

>> Pravo je cudo kako je nasim heraldicarima, koje je >> valjda SPS solidno platio, promakla ova finesa. Tako nam > > U Politici je bila vest da se autor znamenja odrekao autorskog > honorara u korist VJ i to u iznosu od 720.000,- dinara ??? Zapanjujući honorar i još zapanjujućije odricanje. ;)) Moj komentar se nije odnosio na čoveka koji je vojsci pravio insignije jer je on već imao gotov grb samo je trebalo da ga u raznim varijantama stilizuje za razne oznake (što je čak i pristojno ispalo kada se uporedi sa ružnoćom samog grba ;)) nego na one (onog?) koji je napravio sam grb. Pl poz M

srbija.114 neman, 19 Jun 94

> Zapanjujuci honorar i jos zapanjujucije odricanje. ;)) Mozda nije hteo da deli lovu ?? neman

srbija.115 mirche, 20 Jun 94

> u Saveznoj skupštini i rekao, sa svojim čuvenim > kotrljajućim "r", samo jednu rečenicu: "Slobodan Milošević > je najveći kviminalac u ovoj zemlji" ne bi li izazvao > tužioca da proširi optužnicu što je ovaj, u svojoj Ako sam dobro shvatio, sada svako može da uzvikuje gorenavedenu rečenicu bez bojazni od optužnice od strane tužioca,... > da će se voditi dva odvojena procesa, jedan o tuči a > drugi o uvredi predsednika. Prvi će se, tako, možda i > voditi, ali mi se sve čini da će biti zaboravljen, a > drugi, koji bi Šešelju dao priliku da svašta kaže, ...jer uvek može da pozove Šešelja za svedoka... :)))))

srbija.116 vitez.koja, 21 Jun 94

#=> Ako sam dobro shvatio, sada svako može da uzvikuje gorenavedenu #=> rečenicu bez bojazni od optužnice od strane tužioca,... Može ako ima stvarno nešto da kaže na tu temu (ili se bar misli da ima šta da kaže :). sk

srbija.117 milan, 25 Jun 94

(Emitovana 25. juna 1994. godine) Srbotopija 59. Dobar dan poštovani slušaoci danas je subota, 25. juni 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Ovih dana su novine, televizija pa i konferencije za šampu raznih političkih stranaka prepune reakcija na predlog Rakitićeve, od SPO-a disidentske, poslaničke grupe da se u popisima i nacionalnim izjašnjavanjima dozvoli izjašnjavanje kao "Srbin, islamske, odnosno muhamedanske veroispovesti". Sam predlog je, jasno, motivisan pre svega političko-marketinškim razlozima. Rakitićeva grupa je, je, naime, ušla u veliki i zamašan posao osnivanja stranke. Jer, osim imena DEPOS, ova grupa nema ni infrastrukturu ni neki drugi politički kapital osim jedanaest poslanika u saveznoj skupštini koji lako mogu postati "lanjski sneg" posle prvih izbora ako u međuvremenu ne uspe da napravi stranku. žak i samo ime DEPOS je pod sporom, jer, iako ga bivši suvlasnici očigledno više neće i guraju ga pod ćilim oni svakako nisu spremni da ga tek tako poklone samo jednom od ortaka i tako ga, da upotrebim fiskalni izraz, "džabe kreditiraju". Stranku, dakle, valja napraviti pa su potrebni neki jači politički potezi kojima bi se stranka istakla. Opet očigledno, Rakitićeva grupa je odlučila da se predstavi kao politička organizacija sa jakim nacionalnim nabojem te im ovakve i slične akcije u tome mogu pomoći. Konačno, u tome su ovim potezom i uspeli. Jer sve građanske političke opcije, razni mirotvorci, beogradski krugovi i muslimani raznih političkih smerova su ih žestoko ispljuvali. Do ovde, za političke analize nema ničeg zanimljivog. Međutim izbor terena na kome je novi tim zaigrao a i način reagovanja na njegovu igru itekako zaslužuju pažnju. Zanimljivo je, pre svega, da kako se situacija u Bosni, pa ako ne smiruje a ono bar gubi na intenzitetu konflikta, nacionalni naboj u Srbiji proper raste. Uostalom i ovaj predlog Rakitićeve grupe, a i Đinđićeva izjava o potrebi reogranizacije federacije u kojoj Crna Gora ima nesrazmerna svojoj veličini i značaju prava, i koja je, u međuvremenu postala i zvaničan stav Demokratske stranke, više nego jasno svedoče o tome. Jer, oni koji se bave politikom ponajbolje osećaju puls javnosti i birača i uvek su spremni da podiđu njihovim strastima i afektima. Dakle, puls javnosti po proceni ovih procenitelja se izrazito pomera ka nacionalizmu. Ako odbacimo pretpostavku da greše - konačno nema razloga da sumnjamo u ocene onih koji od toga žive - ostaje nam da se zapitamo zašto se to zbiva? Naoko, fenomen je neočekivan. Rat je iscrpeo sve, sankcije su upropastile zemlju i ostrahovale nas od svetskih tokova. Zamor materijala se primećuje na svakom koraku. Zašto dakle? Objašnjenje koje ću ponuditi spada u domen onih koja bi trebalo počinjati rečima "čini mi se" ali držim da, bar okvirno, drži vodu. Mislim naime, da je obnova jakih nacionalističkih osećanja neka vrsta "drugog" talasa, onoga što su komunistički ideolozi, kada su napadali srpski nacionalizam a branili nacionalizme malih novonastalih ili novoizmišljenih nacija u Jugoslaviji, nazivali "reaktivnim nacionalizmom". Oni su tvrdili da je srpski nacionalizam najopasniji jer su Srbi najbrojniji i najveći narod u zemlji i da on, tobož, najviše pritiska i plaši malečke narode i narodčiće, te da zato oni odgovaraju svojim takozvanim "reaktivnim nacionalizmom". Koliko su oni tada bili u pravu zavisi od pozicije koju politički zauzimate. Naravno, to se ne može egzaktno utvrditi, pa je tako za srpske nacionaliste ova teza sadržavala ideološke osnove za antisrpsku delatnost komunista a komunistima se činila kao uputstvo za akciju. E, u sličnu kao i mali narodi prema njima u Bravarevoj Jugoslaviji Srbi su sada došli u odnosu prema svetu. Svet koji nas pritiska sa svih strana i, povrh svega, pokušava da ih u Bosni svede ne samo na neravnopravnu stranu nego i na ekonomske i teritorijalne parije izaziva u nama "reaktivni nacionalizam". Koliko će ovaj nacionalizam dugo imati daha ne zavisi više od nas nego od spoljnjeg sveta ali, baš zato, svako ko se bavi politikom mora da računa sa efektima u biračkom telu. Oduševljenje zapadom i zapadnim vrednostima tržišta i kapitalizma je nestalo. Zato svi pomalo "levičare" dok se bave politikom i pokušavaju da napipaju puls javnog mnjenja. U reakcijama pak, Građanskog saveza, krugova oko "Borbe" i muslimanskih opcija različitih provenijencija i orijentacija pojavljuje se i drugi zanimljiv fenomen povezan sa ovom političkom akcijom Rakitićeve grupe. Naoko, predlog je nesporan. Konačno, zašto neko ne bi mogao da se izjasni kao "Srbin islamske, odnosno muhamedanske veroispovesti". na kraju krajeva, to spada u demokratska prava. Međutim, iz njihove političke artiljerije ispaljuje se najžešća vatra. Tipična optužba je da se to sada hoće predstaviti kao pravo da bi, eto, sutra postala obaveza. Zanimljivo je da se ti borci za "građansku opciju" ne zalažu, na primer, da se zakonski podrži ta građanska država. Dakle, da se, recimo zakonom, zabrani prikupljanje i posedovanje podataka o nečijem nacionalnom izjašnjavanju. Zašto je borba za prava manjina, borba za građansku državu? Ne mogu da se otmem utisku da se tu ponovo radi o komunističkom modelu rešavanja nacionalnog pitanja u jugoslaviji, istina sada sakatoj i, navodno, demokratskoj ali sa istom idejom formiranja izolovanih etničkih grupa koje se uzajamno takmiče za moć a ne građana, pojedinaca koji učestvuju u javnom životu kao samostalne političke životinje. Kao da se naši borci za "civilno društvo" - što je uzgred smešan nesrpski izgraz jer mi u jeziku imamo legitimno ime "građansko društvo" - više brinu za kolektivna prava onih koji nisu Srbi nego za pojedinačna prava svih ma oni bili Srbi ili ne bili Srbi. Pravo pojedinca štiti svaka pravna država u svetu, ono je neprikosnoveno. Pavo kolektiva je, pak, veoma sumnjiva stvar. Konačno i sama reč kolektiv izaziva nelagodnost. Sa problema našeg "civilnog društva" pređimo na komunalne probleme. Naime, glavna gradska politička novost, mada naravno ne i samo gradska, jer je Beograd veliki kao dve Crne Gore a osim toga je i jedini gradski politički važan centar u Srbiji, je, svakako ostavka g-đe Gruden na mesto gradonačelnika Beograda. Ova ostavka je, pre svega, neočekivano očekivana. Očekivana zato što je još pre više od pola godine g-đa Gruden došla pod baražnu vatru g-đe Marković pa se njen neizbežni pad očekivao kao izvesnost sigurnija od dolaska proleća. Sukob je ako se sećate, počeo oko zamerki g-đe Marković iznesenih u "Dugi" na račun gradobačelnice kojoj je spočitnuto što je putovala u Španiju, biva da je poseta Madridu bila po sredi i tamo se - to su reči Mire Marković - "bavila politikom umesto da rešava gradske probleme - saobraćaj, vodovod i haos koji vlada oko nas"; i u nama - dodao bih ja. G-đa Gruden joj je odgovorila nešto u stilu: "Gospođo vi ..." i tako dalje, zaboravio sam šta je tačno bilo ali je bilo veoma mirno i dostojanstveno što joj, bez obzira na imitiranje tehnologije ponašanja supruga pomenute saradnice "Duge" nije mnogo pomoglo. Bar tako je mislila čaršija. Osim toga, g-đa Habijanović-Đurović je u svom znamenitom članku o Dafini Milanović u - o gle čuda - istoj "Duzi" za koju piše i Mira Marković, g-đi Gruden okačila oko vrata brilijantsku ogrlicu. Istina ne baš neposredno nego preko Dafine. I, tako, pad g-đe Gruden se očekivao iz časa u čas, i kako to obično u politici biva, očekivanje je bilo zaboravljeno. KadA, odjednom, kao grom iz vedra neba dolazi vest da je gradonačelnica podnela ostavku. Taman kada se činilo da je na samom rubu obale i da joj je - jer se činilo da su njeni gresi zaboravljeni - spas na dohvat ruke, potonula je. Ostavka je bila kratka, navedeni su lični razlozi mada se, u izjavama provlačilo i njeno neslaganje sa novom politikom u Gradskom odboru SPS, negdašnjem čuvenom GeKa - gradskom komitetu - ideološki najznačajnijem centru komunističke vlasti na čije je čelo sada zaseo znameniti Slobodan Jovanović. Slobodan Jovanović, sada narodni poslanik, i predsednik odbora za spoljnopolitičke poslove Skupštine Republike Srbije, koji je bio i direktor "Tanjug"-a a i glavni urednik "Politike Ekspres", jedan je od glavnih junaka Miloševićeve antibirokratske revolucije. žlan je GeKe još od vremena kada je Milošević istim rukovodio, i isticao se jurišništvom a prvi je demonstrirao veštinu pretvaranja jednih novina - radilo se o "Ekspresu" - u ratni bilten. Još pre nego što se, dakle, istakao, "širenjem istine o Srbima" ili kako se već ostrašćenost tih medija zvala, za šta je, uostalom, i platio glavom jer je toliko preterao da je čika Minović morao da ga žrtvuje razjarenoj redakciji koja je sa 90% većinom glasala protiv njega, Slobodan Jovanović se proslavio jednom anegdotom koja je toliko dobra da bi svako pomislio da je izmišljena i to veoma pažljivo u nekoj književnoj laboratoriji za humorističke finese na način Iljfa i Petrova. Dakle, tamo negde pod kraj osamdesetih, kada je gradom vladao taj isti GeKa a univerzitetom čuveni univerzitetski komitet poznatiju kao Uka, stigao je iz viših sfera katun ferman da se spreči izdavanje sabranih dela jednog drugog, da li i poznatijeg zavisi od klase iz koje potičete i obrazovanja koje ste dobili, Slobodana Jovanovića. Naime, Uka, kome je tada glavni ideolog bila Mira Marković, pokrenuo je političku akciju a na GeKi je bilo da je sprovede. Cilj akcije je bio da se BIGZ-u i Prosveti onemogući da štampaju sabrana dela može biti najvećeg srpskog političkog pisca Slobodana Jovanovića. Ocenjeno je da je on, a tada je marksizam na samoupravni način bio još uvek vladajuća ideologija, neprijateljski nastrojen prema progresivnim snagama i da objavljivanje njegovih dela predstavlja ne samo provokaciju nego i opasnost po naše, naročito mlađe čitalaštvo. Povrh svega, pošto je zlopatni Slobodan Jovanović - onaj stariji naravno - bio i predsednik jugoslovenske kraljevske vlade u egzilu, izbunareno je da je on kao - samo po sebi se razume - ratni zločinac, bio osuđen i na smrt. Sam incident je bio jedna kockica u mozaiku obračuna promiloševićevskih i prostambolićevskih snaga ali je dobro protresao beogradsku kulturno-izdavačku javnost i došao gleve nekolikim urednicima u ovim kućama. Ergo, na sednici Predsdništva GeKe na kojoj se osuđuje ovaj pokušaj štampanja sabranih nedela Slobodana Jovanovića, kako su ih, verovatno, videli ideolozi GeKe, čitao se jedan poduži tekst, jer je Jovanovića valjalo satrti ideološki, pošto se tada već više nije pribegavalo tzv. "administrativnim merama" tj. pukom zabranjivanju već odštampanih knjiga, nego se stvar sasecala u korenu. Za stolom su sedeli članovi Predsedništva od kojih je većina dremala jer su ili poznavali problem ili ih naprosto nije interesovao jer su ga računali u neki od uobičajenih obračuna. Samo je jedan član Predsedništva izvesni Lalović ili Lalatović -već sam zaboravio, inače predsednik znamenitog SUBNOR-a, koji je tu bio neka vrsta delegata partizanske boračke organizacije i dežurnog nad tekovinama revolucije, pažljivo pratio izlaganje predsedavajućeg. U jednom trenutku predstavnik boraca se obratio čoveku koji je sedeo do njega - taj čovek mi je i izvor priče - i rekao mu: "Vidi Boga ti!, KadA pre Sloba Jovanović stiže da napiše sabrana dela? Pa mi smo mu koliko pre godinu dana dali plaćeno odsustvo da završi fakultet!" "Izvor", kako kontraobaveštajci, obaveštajci i policajci nazivaju ljude od kojih dobijaju informacije, se kune da je događaj istinit. U svakom slučaju priča je predivna. pa, ako su lagali mene i ja lažem vas. Dakle, posle moje digresije, i posle odsustva da završi fakultet, posle koga je očigledno napredovao došavši na sva ta silna mesta koja sam nabrojao, Slobodan Jovanović, ovdašnji i savremeni se vratio u GeKu - preciznije nije ju nikada ni napuštao ali ju je malo zanemario - i postao predsednik. To je g-đi Gruden očigledno bio dovoljan signal da je vreme da pakuje kofere. Opet očigledno, poput Broza koji je uvek dopuštao borbu frakcija i tek pored kraj, pred izvestan ishod, opredeljivao se za jednu od njih tako i Milošević u svojoj stranci dopušta da se frakcije solidno razmašu pa se tek na kraju borbe odluči koju će - a najčešće njegovo srce pripada onoj koja je jača i žilavija - da pruži ruku. Tu istu ruku, međutim, na srce, g-đa Gruden je, u stvari dobro prošla. Jer, ne zahvaljujući ishodu ovog obračuna sa Slobodanom Jovanovićem i njegovom grupom, nego zahvaljujući obračunu sa Mirom Marković, ona u očima političke čaršije odlazi sa gradonačelničkog mesta kao žrtva omraženog SK-PJ. Da toga nije bilo, ona bi sa scene otišla kao dobitnica Dafinine ogrlice, jer je prvo izjavila da uopšte nije dobila predmetnu ogrlicu da bi kasnije tužila i na sudu pokazala dokaz da ju je predala Gradu Beogradu odnosno deponovala u sef. Osim neistine, važan je i interval koji je protekao između dobijanja ogrlice i poklanjanja Gradu. Konačno, na isti štos je naseo i francuski predsednik Valeri čiskar DAEsten u čuvenoj aferi "Bokasinih dijamanata" za koje je prvo tvrdio da ih od cara Bokase uopšte nije dobio, da bi zatim tvrdio da ih je poklonio Crvenom Krstu. Tako je, eto, blagodareći SK-PJ g-đa Gruden relativno jeftino otišla sa gradonačelničkog mesta. Osim njene ostavke, koja je došla pomalo prekasno, pa samim tim iznenadno, izbor novog gradonačelnika je takođe bio iznenađenje. G. žović, naš omiljeni "dribler na petoparcu" koga smo hvalili u ranijim emisijama, zaseo je u ovu stolicu. Poslednjih dana pred pad g-đe Gruden, to se manje više znalo pa, tako gledano, njegov izbor nije iznenađenje ali je čitava njegova karijera veliko iznenađenje. U jednom trenutku bio je čak najuren sa mesta predsednika GeKe, upravo onog na koje je sada zaseo Slobodan Jovanović. Procenjivalo se da je sam Milošević ocenio njegove ambicije kao prevelike i da ga je, kako je to tada formulisano, "deakumulirao" od previše funkcija. žović se, međutim, pokazao kao veoma žilav. Preživeo je mnoge napade posle kojih je bio prograšavan za politički mrtvog. Uspeo je da na mestu predsednika gradske vlade obnovi tokom prve polovine ove godine najvitalnije funkcije grada a među njima najbolniju tačku - javni prevoz. Prisutan je svuda - od tezgi na Bulevaru revolucije do kritičnih velikih sistema grada. Izgleda da je i samog Miloševića impresionirala njegova agilnost i da je zato odlučio da ga pripusti na gradonačelničko mesto iako se za žovićem vuče rep da je još u vreme kandidovanja Šainovića za predsednika vlade lično tražio to mesto ističući neskromno sebe kao sposobnijeg. Naravno, nema smisla prognozirati Miloševićeve motive za ovaj potez. možda je po sredi samo podmetanje klikera pod žovićeve noge koji ga brzo mogu odvesti u politički zaborav. A, možda je po sredi i pokušaj uvođenja u igru novog, neobičnog igrača. Ne zaboravite da je on a ne g-đa Gruden obišao Vuka Draškovića u zatvoru i da je uvek pokazivao tehnokratske a ne ideološke sklonosti. Da li je žović novi čovek ćevapčići kapitalizma na srpski način ili je samo slučajni prolaznik videćemo uskoro.

srbija.118 zqusovac, 26 Jun 94

> Naoko, predlog je nesporan. Konacno, zasto neko ne bi > mogao da se izjasni kao "Srbin islamske, odnosno > muhamedanske veroispovesti". na kraju krajeva, to spada u > demokratska prava. Medutim, iz njihove politicke Zato sto: 1. Nacionalnost =/ veroispovest, a ne postoji ni nuzna uzrocno-posledicna veza 2. Pravoslavna veroispovest nigde zvanicno nije proglasena za drzavnu a sloboda vere je zagarantovana ustavom (dobro, i ja se smejem, ali tako pise) 3. Bi onda trebalo da se i ostali izjasnjavaju kao 'Srbin srpskopravoslavne veroispovesti', 'Srbin bez veroispovesti', 'Srbin rimokatolicke veroispovesti', 'Srbin ateistickog opredeljenja'... 4. Je jedino pravilno 'islamske'. Po onoj prosirenoj formulaciji po analogiji bi bilo i 'Srbin pravoslavne, odnosno isusovske veroispovesti' poz, zq > Samo je jedan clan Predsednistva izvesni Lalovic ili > Lalatovic -vec sam zaboravio, inace predsednik znamenitog Lalatovic. A za pricu svaka cast :)

srbija.120 milan, 27 Jun 94

>> Naoko, predlog je nesporan. Konacno, zasto neko ne bi >> mogao da se izjasni kao "Srbin islamske, odnosno ===== >> muhamedanske veroispovesti". na kraju krajeva, to spada u >> demokratska prava. Medutim, iz njihove politicke > > Zato sto: > ..... > 3. Bi onda trebalo da se i ostali izjasnjavaju kao 'Srbin ======= > srpskopravoslavne veroispovesti', 'Srbin bez veroispovesti', 'Srbin > rimokatolicke veroispovesti', 'Srbin ateistickog opredeljenja'... Pl poz M