CIVIL.3

13 May 1993 - 20 Oct 1993

Topics

  1. filozofija (58)
  2. religija (7)
  3. nauka (47)
  4. umetnost (51)
  5. knjizevnost (303)
  6. o.jeziku (886)
  7. istorija (29)
  8. ko.je.ko (105)
  9. film (340)
  10. muzika (2192)
  11. licni.stav (615)
  12. razno (95)
  13. recnik (159)
  14. unknown (45)

Messages - knjizevnost

knjizevnost.1 valeksa,
=============================== 5.107 CIVILIZACIJA.2:knjizevnost valeksa, 29.04.93. 02:28, 892 chr --------------------------------------------------------- Potrebne su mi sledeće knjige, ako ih neko poseduje neka me emajlira. 1. Luka Pačomi "Zlatni presek" 2. Ciceron "O najvećem dobru i najvećem zlu" 3. Bilington "Ikona i sekira" 4. Veselin žajkanović "Mitologija i religija kod Srba" 5. Lj. Stojanović "Stari srpski natpisi i zapisi" 6. Gogolj "Liturgija" 7. Viktor Nikitić Lazarev "Monografija o Teofanu Grku" 8. "Monografija o Rubljovu" 9. Vlainac "Rečnik srednjevekovnih mera" 10. Dinić "Srske zemlje u srednjem veku" 11. Marković "Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji" eto toliko. Bilo kakva informacija je dobrodošla. Pozdrav. ----------------------------------------------- 5.107 ---
knjizevnost.2 darone,
Da li neko zna _bilo šta_ o knjizi Aleksandrijski kvartet (ili Aleksandridski). Ko piso, kada, gde, etc... bilo šta. Ako je neko ima, zamolio bih ga na pozajmicu od par dana (knjige naravno :) ). darone
knjizevnost.3 princess, -> #2, darone
pokusacu da ti je nabavim.....
knjizevnost.4 dmiladinovic, -> #1, valeksa
>> 3. Bilington "Ikona i sekira" Cuj, ovako na blic, cicni mi se da je imam. Javi mi se na mail...
knjizevnost.5 ivan.s,
Song of Myself I celebrate myself, and sing myself, And what I assume you shall assume, For every atom belonging to me as good belongs to you. I loaf and invite my soul, I lean and loaf at my ease observing a spear of summer grass. My tongue, every atom of my blood, form'd from this soil, this air, Born here of parents born here from parents the same, and their parents the same, I, now thirty-seven years old in perfect health begin, Hoping to cease not till death. Stop this day and night with me and you shall possess the origin of all poems, You shall possess the good of the earth and sun (there are millions of suns left), You shall no longer take things at second and third hand, nor look trough the eyes of the dead, nor feed on the spectres in books, You shall not look through my eyes neither, nor take things from me, You shall listen to all sides and filter them yourself. I am of old and young, of the foolish as much as the wise, Regardless of others, ever regardful of others, Maternal as well as paternal, a child as well as a man, Stuff'd with the stuff that is coarse and stuff'd with the stuff that is fine, A Southerner soon as a Northerner, a planter nonchalant and hospitable down by the Oconee I live, A Yankee bound my own way ready for trade, my joints the limberest joints on earth and the sternest joints on earth, A Kentuckian walking the vale of the Elkhorn in my deerskin leggings, a Louisianian of Geogrian, A boatman over lakes or bays or along coasts, a Hoosier, Badger, Buckeye; At home on Kanadian snow-shoes or up in the bush, or with fishermen off Newfoundland, At home in the fleet of ice-boats, sailing with the rest and tacking, At home on the hills of Vermont or in the woods of Maine, or in the Texan ranch, Comrade of Californians, comrade of free North-Westerners (loving their big proportions), Comrade of raftsmen and coalmen, comrade of all who shake hands and welcome to drink and meat, A learner with the simplest, a teacher of the thoughtfullest, A novice beginning yet experient of myriads of seasons, Of every hue and caste am I, of every rank and religion. ..... I belive a leaf of grass is no less than the journey-work of the stars, And the running blackberry would adorn the parlors of heaven, And the narrowest hinge in my hands put to scorn in machinery. Behold, I do not give lectures or a little charity, When I give I give myself. If you would understand me go to heights or water-shore, The nearest gnat is an explanation, and a drop of motion of waves a key, The maul, the oar, the hand-saw, second my words. No shutter'd room or school can commune with me, But roughs and little children better than they. I see something of God each hour of the twenty-four, and each moment then, In the faces of men and women I see God, and in my own face in the glass. You will hardly know who I am or what I mean, But shall be good health to you nevertheless, And filter and fibre your blood. Failing to fetch me at frist keep encouraged, Missing me one place search another, I stop somewhere waiting for you. Walt Whitman
knjizevnost.6 dkuki,
DOBRO JUTRO Da sam negde u sumi, gde tiho brbljanje potoka uspavljuje moju senu mastu utonulu u razborite grane hrasta kako cvrsto, besno, nestasno probijaju suncane zrake i nadoslu poplavu mirisa, cula, zebnje uskomesano u jedno jutro zadrhtalo na nekom proplanku sa ceznjom sanjara i naivnoscu deteta koje zabrinuto nad svojim hromim zecicem probdi i doceka jutro.
knjizevnost.7 ivan.s,
Kad sam pocinjao uciti Kad sam pocinjao uciti, prvi mi je korak toliko godio, Sama cinjenica svijesti, ovi oblici, moc kretanja, Najmanji kukac ili zivotinja, osjetila, vid, ljubav, Prvi korak, kazem, toliko me zatravio i toliko mi godio Da sam jedva posao, i mjesto da krenem dalje, Pozeljeh da stanem i lutam sve vrijeme, da opjevam to u zanosnim pjesmama. Walt Whitman
knjizevnost.8 veca,
USUD Dok je napolju svitalo, palili su vatre, spremajući lomaču onima koji su hteli pobeći iz mraka. veca
knjizevnost.9 ivan.s,
When I consider how my light is spent Ere half my days, in this dark world and wide; And that one talent which is death to hide, Lodged with me useless, though my sole more bent To serve therewith my Maker, and present My true account, lest He returning chide ; "Doth God exact day-labour, light denied?" I fondly ask : but Patience, to prevent That murmur, soon replies, "God doth not need Either mena's work, or His own gifts; who best Bears His mild yoke, they serve Him best; His state Is kingly; thousands at His bidding speed, And post o'er land and ocean without rest; They also serve who only stand and wait." John Milton
knjizevnost.10 veca,
DETINJSTVO - žega se iz detinjstva najbolje sećaš - upita čan Pol Volođu. - Sećam se kad smo vezivali tranzistor na leđa poštarevom ma- čku. A ti? - Kad smo skratili štiklu obućarevoj ženi. - A ti? okrenuše se obojica Nikoli Vrani. - Kad ste pokušali da me ubijete. - Eh, ti se uvek setiš neke gluposti! - reče Klara. Branko Stevanović
knjizevnost.11 veca,
CRNA MAžKA, Edgar Alan Po Pošto je priča malo duža, šaljem je kao fajl. Pre par godina ostavila je na mene dubok utisak, nadam se da će se i vama dopasti. macka.arj
knjizevnost.12 veca,
SPAS Počelo je odbrojavanje. Tupi podmukli udarci. Pacovi su se sakrili u svoje rupe, isčekujući. veca
knjizevnost.13 ilazarevic, -> #12, veca
> Pacovi su se sakrili u svoje rupe, isčekujući. Jedna greščica: kaže se "iščekujući".
knjizevnost.14 pishta,
Ima li negde u gradu da se još uvek kupi knjiga "Kratka povest vremena" od Stivena Hokinga, ili neko od vas zeli da je proda (a da je u dobrom stanju) ?
knjizevnost.15 spantic, -> #14, pishta
> Ima li negde u gradu da se još uvek kupi knjiga > "Kratka povest vremena" od Stivena Hokinga, ili > neko od vas zeli da je proda (a da je u dobrom Pitaj u knjižari "Bata", JDP.
knjizevnost.16 veca, -> #13, ilazarevic
>> Jedna greščica: kaže se "iščekujući". :) Znam, greščica u kucanju :) Sorry.
knjizevnost.17 novim,
Priložen je uz poruku lamentbg.zip (10,969) - to je Sezamovcima obećani "Lament nad Beogradom" Miloša Crnjanskog (u čast 100 godina pisca). lamentbg.exe ima i helpić (F1), a naša slova su po YUSCII-ju. Ako neko želi, može da digne source (u TP-u), zameni svojim rasporedom, kompajlira itd. Source je lamenttp.zip (9,585) u PC.PROG.2:pascal. - novim lamentbg.zip
knjizevnost.18 dr.grba, -> #17, novim
>> Crnjanskog (u čast 100 godina pisca). lamentbg.exe └────────┬────────────┘ └────── šta ovo znači, oduvek me je zanimalo. Tako sam se svojevremeno zgražavao nad onim "2 veka Vuka". Zar je teško reći "100 godina od rođenja" ili nekako slično ovome?
knjizevnost.19 veca,
PONOR Obuzet tugom, plakao je na njenom ramenu. Svi dani bivali su isti. veca
knjizevnost.20 novim, -> #18, dr.grba
> Tako sam se svojevremeno zgražavao nad onim "2 veka Vuka". Zar je teško > reći "100 godina od rođenja" ili nekako slično ovome? Nije. Npr.: "100 godina pisca" i sl. ovome.
knjizevnost.21 dr.grba, -> #20, novim
>> > Tako sam se svojevremeno zgražavao nad onim "2 veka Vuka". Zar je >> > teško reći "100 godina od rođenja" ili nekako slično ovome? >> >> Nije. Npr.: "100 godina pisca" i sl. ovome. Jel' mogu da kažem "ove godine je 28 godina mene"? (((:
knjizevnost.22 veca,
* * * Okupana suncem, žudela je za pogledom. veca
knjizevnost.23 milan, -> #21, dr.grba
> Jel' mogu da kažem "ove godine je 28 godina mene"? (((: Možeš, ali zašto? Pl poz M
knjizevnost.25 veca,
ODSUSTVO DUHA Parkirao je svoj novi crveni Porše i samouvereno krenuo prema ulazu u zgradu. Očekivano oduševljenje nije ga zateklo. veca
knjizevnost.26 ndragan, -> #21, dr.grba
/ Jel' mogu da kažem "ove godine je 28 godina mene"? (((: Danas sam dvadeset pet. Dado Topić
knjizevnost.27 valhala, -> #22, veca
>###### Okupana suncem, zudela je za pogledom. Idealan opis tinejdzerke na primorju:))) Sorry, nisam mogao da se suzdrzim. Val.
knjizevnost.28 veca, -> #27, valhala
>> Idealan opis tinejdzerke na primorju:))) >> Sorry, nisam mogao da se suzdrzim. Ako! Znači, priča je uspela! Do sada već imam tri različite slike. Moj bata je 'video' neku ribetinu :)) ti tinejdžerku, a jedna dru- garica - devojku na ležaljci sa velikim šeširom :) (s obzirom da je priča neki dan napisana, tri slike, nije loše). Inače, hvala ti za ono 'idealan' teško je u dve reči napraviti sli- ku :)
knjizevnost.29 miroslavn,
Posledanja noć Mrak je bio već na poslednjoj stepenici kada je i poslednji talas ne- stao sa kamena, a on je ostao blizu ravne površine, promatrajući njihovu borbu. Neprekidno kuckanje mu je govorilo da ipak nije sam. Vreme, ta ne- umitna reka još je nemo tekla kraj njega, tekla i nestajala u daljini. žak je i ona lagano nestajala u daljini, sklanjala se iz njegove blizine. Ona je znala za njega samo kad bi joj bio potreban. Plavetnilo njegovih očiju je lagano isčezavalo, poprimajući lepe crne tonove noći koja je odavno sti- gla. Poslednji tračak svetla u njima je davno zamro, zamro kada je otišla daleko. Ali negde duboko, u dubini njegove duše ipak je ostala da tinja je- dna mala iskrica. čeleo je da se vrati u prošlost, da skoči i potrči za re- kom, ali mu noge to nisu dozvolile. Ostao je prikovan za to mesto, dok su mu kupine pravile štit. To ga je činilo sretnim, ništa više nije moglo da mu priđe, da ga povredi. Ali nije ni trebalo, on je već bio ranjen, njegovo maleno srce je stalo od silnih uboda. Nije bilo nikog da ga leči, da mu na bolnu dušu stavlja Amorove meleme. Reka se ponovo čuje u blizini, ali na starom mestu više nema ništa. Mo- re je prekrilo sve. Kamen je izgubio bitku, ali njegov kupinast štit i dalje stoji, štiti ga od oluja velikih noći. Mrak je bio već na poslednjoj stepenici kad je i poslednji talas nestao. napisao Aleksandar Hercog
knjizevnost.30 miroslavn, -> #29, miroslavn
Opa mala greščica u kucanju. Priča se zove "Poslednja noć" mm
knjizevnost.31 nemo,
le capitaine nemo: pesma za danas (i za bilo koji drugi dan) =============================================================================== PRAVI ŠAH čivot je poput šahovskog meča u kome se igrači bore za šahovskom tablom i u kojem imate tek toliko vremena da odigrate svoje poteze Jer časovnik neprestano otkucava i ako oko jednog poteza predugo razmišljate za toliko ste vremena skratili vlastiti život A vaš vas protivnik mračan ili vedar (koji je a možda i nije sam život) prosto ujeda svojim prodornim pogledima ili vam bestidno namiguje ili vam duva u lice ili sedi ukrštenih nogu ili ih proteže ili se jednostavno muva uokolo i ponaša kao kakvi drski neranjivi bog koji vam čita misli i prodire u srce Jer jedan jedini prenagljeni potez može vas uništiti Zato morate igrati pravi šah (poput meča u kome je Fišer pobedio Spaskog) I ako vaše nepromišljeno otvaranje nije bilo baš previše briljantno morate igrati na pobedu a ne na remi i odjednom napasti sa novom Nabokovljevom varijantom I tada Ga konačno pobediti sa nekom novom završnicom o kojoj niko nije čak ni sanjao Ima još vremena - Vi ste na potezu Lorens Ferlingeti preveo: Vojo Šindolić
knjizevnost.32 nemo,
le capitaine nemo: priča za danas =============================================================================== = CRVENI I BELI Sasvim blizu nas, na puškomet od kolibe, nalazi se još jedna, slična njoj, samo još prostija. Tamo stanuje naš čuvar sa ženom i dvoje starije dece: kćerkom, koja sprema jelo za ljude i krpi mreže, i sinom, koji pomaže ocu u vađenju vrški i nadgledanju ustava u ritu. Dvoje mlađih su u Arlu, kod babe; oni Će ostati tamo dok ne nauče čitati i dok se prvi put ne pričeste, jer ovde bi bili suviše daleko od crkve i škole, a onda, vazduh na Kamargi ne bi nimalo godio tim mališanima. I zaista, kada dođe leto, kad bare presuše, a belo blato po kanalima ispuca od velike žege, na ostrvu se ne može stanovati. Video sam to jedanput, u avgustu, kada sam doŠao u lov na divlje patke i neću nikada zaboraviti tužan i svirep izgled toga zažarenog predela. na pojedinim mestima bare su e pušile na suncu kao ogromni kotlovi, čuvajući sasvim na dnu ostatke života, gmizanje daždevnjaka, paukova, vodenih muva, koji su tražili vlažne kutove. vazduh je bio zagađen, izmaglica od kužnog isparenja tromo je lebdela, puna bezbrojnih rojeva komaraca. Kod čuvara svi su cvokotali, svi su bili u groznici, i bilo je žalost videti žuta, izdužena lica, suviše krupne oči okružene modrim kolutovima u tih jadnika koji su bili osuđeni da se vuku tako tri meseca na nemilosrdnom suncu, koje prži bolesnike u groznici, a ne greje ih ... Tužan je i mučan život čuvara lova na Kamargi! Ovaj bar ima ženu i decu uza se; ali na dve milje odande, u močvari, stanuje jedan čuvar konja, kojiživi sasvim sam preko cele godine i provodi život kao pravi Robinson. U njegovoj trščanoj kolibi, koju je sam podigao, nema nijedne posude koju nije on napravio, počev od mreže za spavanje ispletene od rogozine, od tamarisovih stabala, pa do brave i ključa od belog drveta, koji zatvaraju to čudno obitavalište. žovek je u najmanju ruku isto toliko čudnovat koliko i njegov stan. To je neka vrsta ćutljivog filosofa, kao što su obično osamljenici, a ispod gustih, čupavih obrva krije mu se nepoverljivost seljaka. kada nije na paši, možete ga naći kako sedi pred vretima i sa detinjom, dirljivom prilježnošću sriče neku od onih ružičastih, plavih ili žutih brošura što obavijaju fiole sa lekovima koje on upotrebljava za svoje konje. Taj jadnik nema druge razonode do čitanja, ni druge knjige do te. Mada stanuju u susednim kolibama, naš čuvar i on se ne viđaju. Izbegavaju čak i da se sretnu. Jednoga dana, kada sam pitao Tumarala za razlog te netrpeljivosti, on mi odgovori sa ozbiljnim izrazom lica: - To je zbog ubeđenja... On je crven, a ja sam beo. I tako, čak i u toj pustinji, u čijoj bi samoći trebalo da se zbliže, ta dva divljaka, neznalice i prostodušni jedan koliko i drugi, ta dva Teokritova govedara, koji jedva ako jedanput godišnje odu u varoš i kojima male kafane u Arlu, sa svojim pozlatama i ogledalima, izgledaju sjajne kao dvorovi Ptolomeja, našla su nažina da se mrze, u ime svojih političkih ubeđenja. Alfons Dode: "Pisma iz mog mlina" preveo: čivojin čivojinović
knjizevnost.33 nemo,
┌────────────────────┐ │ le capitaine nemo: │ A WHITER SHADE OF PALE │ SONG FOR TODAY │ (Procul Harum) └────────────────────┘ We skipped the light fandango And turned cartwheels cross the floor. I was feeling kind of seasick But the crowd called out for more. The room was humming harder And the ceiling flew away When we called out for another drink The waiter brought a tray And so it was that later As the miller told his tale That her face at first just ghostly Turned a whiter shade of pale. She said "There is no reason, And the truth is plain to see," But I wandered through my playing cards And would not let her be One of sixteen vestal virgins Who were leaving for the coast And although my eyes were open They might just just have well been closed. And so it was that later As the miller told his tale That her face at first just ghostly Turned a whiter shade of pale. ŠAdditional lyrics sung in concert: Ć She said she wanted shore leave Tho in truth we were at sea So I took her by a looking glass And forced her to agree Saying you must be the mermaid Who took Neptune for a ride Well she smiled at me so sadly That my anger straightway died And so it was, etc...
knjizevnost.34 fancy,
Evo... tek je pola 5, a ja palim poslednju cigaretu za danas... Preterao sam, ali veliki MAG pesme je među nama... Dame i Gospodo... Alison Elvis Costello Oh it's so funny to be seeing you after so long, girl And with the way you look, I understand that you are not impressed. But I heard you let that little friend of mine Take off your party dress. I'm not gonna get too sentimental Like those other sticky valentines, 'cause I don't know if you are loving somebody. I only know it isn't mine. Alison, I know this world is killing you. Oh, Alison, My aim is true. Well, I see you got a husband now. Did he leave your pretty fingers lying in the wedding cake? You used to hold him right in your hand. I'll bet he took all he could take. Sometimes I wish that I could stop you from talking When I hear the silly things that you say. I think somebody better put out the big light, 'cause I can't stand to see you that way. Alison, I know this world is killing you. Oh, Alison, My aim is true. My aim is true. My aim is true. ad lib.
knjizevnost.35 nemo,
┌────────────────────────┐ │ le capitaine nemo │ │ priča za danas │ └────────────────────────┘ ************************************************************************ JEDNO NE TAKO JEDNOSTAVNO PROŠLO VREME Shuzo Hamaka i Yoni Ohchi sretoše se kao po običaju ispred stare poštanske zgrade. Ona je dolazila iz gimnazije, a on iz ureda. Bez ijedne reči uputiše se prema Parku predaka. Neka dvostruka tuga pomračivala je njihova mladalačka lica, odavajući njihovu sudbonosnu odluku. Budući da su se roditelji protivili njihovoj vezi i da im je siromaštvo uskraćivalo svaki drugi izlaz, nije im preostajalo ništa drugo nego da prestanu živeti taj bezrazložni život. Odšunjaše se izmedju stabala da bi stigli do skrovišta koje beše označio Shuno, malog gaja od drvenaste paprati. Park će se u svakom slučaju uskoro zatvoriti i imaće celu noć kao poslednju zaštitu. Ispružiše se na golu zemlju, a već njena svežina, uprkos toplom vremenu, bejaše predznak smrti. Ljubili su se dugo, bez kraja i konca, nežno i besomučno, po prvi i poslednji put. Pošto behu popravili odeću, Shuzo izvuče iz džepa kutijicu s pet žileta za brijanje i iz nje izvadi dva s kojih skine njihov papirnati omotač. Prvi pruži Yoni koja ga prihvati kao što se prima cvet ali s ozbiljnim smeškom. Tada mu ona, bez kolebanja, prereza vene na desnom ručnom zglobu dok on učini isto s drugim žiletom na devojčinom levom zglobu. Potom ljubavnici spojiše ruke s kojih je curkom curila krv upravo zato da se njihove krvi dokraja i zauvek venčaju. I oni blago usnuše, jedno uz drugo, gledajući širom otvorenih očiju u nebo natopljeno noći. Biće da ih je smrt istovremeno otela ujutro, malo pre osam sati, onog 6. avgusta 1945, u Hirošimi, a njihova tela, sjedinjena u ljubavi i smrti, ne behu nikad pronadjena. autor: Marcel Marien (1920-) belgijski književnik prevela: Višnja Machiedo posrbio: Srdjan Pavlović
knjizevnost.36 dr.grba, -> #33, nemo
>> │ le capitaine nemo: │ A WHITER SHADE OF PALE >> │ SONG FOR TODAY │ (Procul Harum) E, ova ti se pozlatila! P.S. Song for today sugerira nameru da svakodnevno produciraš poruku sličnog sadržaja. Jel' ti to stvarno i nameravaš?
knjizevnost.37 dr.grba, -> #34, fancy
>> Alison >> Elvis Costello Narode, šta vam je? Povampirilo se sećanje na stare, dobre... E, živi bili!
knjizevnost.38 mnikolic,
NOĆNI STIHOVI NA MIRNOJ FARMI ----------------------------- istina je tačno iste veličine kao i svemir i moje su oči uske piljim u jedan od mojih noktiju njegova masa je ružičasta njegova ivica je plava od ugljene prašine on raste na vrućoj dobro uhranjenoj ruci podižem pogled i usisavam dim prozori su crni ljudi bivaju ubijani prvi put kada sam sreo devojku zvanu Helen rekla mi je "novac je osnovica života" drugi put kada sam je sreo rekla je "novac je osnovica života" ljudi bivaju ubijani piljim u te tri reči iskucane u crnom istinite su to reči ali one ne krvare ne umiru i ne trunu surovost opštih mesta surovost redova vožnje nisam video mnogo sveta ali sam video dovoljno upoznao sam više užasa u pola sata nego što ću ikada imati veštine da iskažem moja desna ruka umiruje moju levu ruku upoznao sam više lepote u pola minute nego što ću ikada imati veštine da iskažem napravio sam ljubazan mali osmeh sećajući se plemenitosti u mnogim gradovima toliko mnogo dobrih ljudi a ljudi bivaju ubijani. Adrijan Mičel prevod: Gordana Draganić i Aleksandar Carić
knjizevnost.39 novim,
moja supruga pozdravlja sve sa sezama i šalje kao svoj prilog jedan tekst Migela de Unamuna (iz zbirke Unamunovih članaka "O gradjanskom ratu i miru", koja izlazi za 20-ak dana u izdanju beogradskog Vremena knjige). tekst je uvodni u knjizi, a ako se ljudima svida, može poslati još koji (na žalost, ne i celu knjigu, jer je (c).) fajl uz poruku: UNAMUNO.ZIP (7995 b) unamuno.zip
knjizevnost.40 alenin,
Postovanje Neko ce mozda da pomisli da je ovo sto sledi reklama ..ali nije to je samo obavestenje kako mozete jeftinije da prodjete ako resite da nabavite koju knjigu.....Naime , na INFOSYS BBS-u postoji mogucnost narucivanja knjiga pouzecem, mi sa infosys-a nista ne zaradjujemo na tome , a i BBS je potpuno besplatan...Knjige izdavaca koje proturamo ;) na taj nacin su najjeftinije , cak su jeftinije nego kad bi i direktno kupovali od nekih izdavaca. Imamo skoro sve izdavace iz BGD a uskoro i iz YU :) ... Dakle ...iskoristite mogucnost dok jos postoji i nabavite sebi to sta vam treba jeftinije i bez potrebe da obijate noge trazeci po prodavnicama i gurajuci se po autobusima :) *** INFOSYS BBS *** 1768-526 ** 22 - 09 **
knjizevnost.41 veca,
Uz poruku okačena priča: NOĆ NA ORGIJI Majkl Vajlding mv.arj
knjizevnost.42 mirkot,
Ko zeli dobar primer lepe knjizevnosti neka procita GEORGES-ov resume.
knjizevnost.43 novim,
Đorđo Manganeli: STOTI KRATKI ROMAN-REKA Jedan pisac piše jednu knjigu o jednome piscu koji piše dve knjige o dvojici pisaca, od kojih jedan piše zato jer voli istinu, a drugi zato jer mu je za nju svejedno. Prema toj dvojici pisaca bivaju napisane ukupno dvadeset dve knjige, u kojima se govori o dvadeset dvojici pisaca, od kojih neki lažu ali ne umeju da lažu, drugi lažu namerno, drugi traže istinu znajući da je nije mogućno naći, drugi veruju u to da su je pronašli, drugi su mislili da su je našli, ali u nju počinju da sumnjaju. Dvadeset i dvojica pisaca stvorili su ukupno tri stotine četrdeset i četiri knjige u kojima se govorilo o pet stotina i devetorici pisaca, budući da se u više no jednoj knjizi jedan pisac ženi jednom spisateljicom, i da imaju između tri i šest sinova, sve odreda pisce, osim jednoga koji radi u banci, i biva ubijen u jednoj pljački, a potom se otkriva da je bio u kući, pišući jedan sjajan roman o jednome piscu koji odlazi u banku i gine u nekoj pljački; pljačkaš je, u stvari, sin pisca koji je glavni junak drugog jednog romana, a roman je izmenio naprosto zato što je za njega postalo nepodonošljivo da i dalje žiivi zajedno sa svojim ocem, piscem romana o propadanju građanske klase, a posebno jedne porodične sage, u kojoj se pojavljuje i jedan mladić, potomak jednog romanopisca, koji je napisao jednu sagu o propadanju građanske klase, čiji potomak beži od kuće i postaje pljačkaš i u jednoj pljački ubija jednog bankara, koji je, u stvari, bio jedan pisac, i ne samo to, nego i jedan od njegove braće koji je pogrešio roman i uz preporuke nastojao da izmeni svoj roman. Pet stotina i devetorica pisaca piše osam hiljada i dva romana u kojima se pojavljuje okruglo dvanaest hiljada pisaca, koji pišu osamdeset i šest hiljada tomova, u kojima se nalazi jedan jedini pisac, manijakalni i melanholični mucavac, koji piše jednu knjgu o jednom piscu koji piše jednu knjigu o jednom piscu, ali odluči da je ne završi, pa mu zakaže sastanak, i ubije ga, prouzrokujući time reakciju usled koje umru dvanaest hiljada, pet stotina i devetorica, dvadeset dvojica, dvojica, i jedini tvorac s početka koji je tako postigao cilj da, zahvaljujući svojim posrednicima, otkrije jedino potrebnog pisca, čiji je kraj ujedno i kraj svih pisaca, računajući tu i njega samog, pisca tvorca svih pisaca. ____ G. Manganeli (Giorgio Manganelli, r. 1922. u Milanu), pisac priča, eseja i kritika, prof. engleske književnosti na Filozofskom fak. u Rimu, izuzetno originalan autor. Deviza njegove poetike je: "Literatura je asocijalnost, provokacija i mistifikacija". Ova priča je iz knjige "Stotina: Stotinu kratkih romana-reka" (1979).
knjizevnost.44 veca,
Rould Dal KUžKA kuchka.arj
knjizevnost.45 nemo,
╔════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ "Ona sedi tamo i čeka, negovanim prstima vrteći kosu. ║ ║ žeka - šta? Volela bih da znam. ║ ║ Avgust je. ║ ║ čivot će mi se promeniti. Osećam to." ║ ╠════════════════════════════════════════════════════════════╣ ║ Rejmond Karver, iz priče "Debeli", ║ ║ zbirka priča : "O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi" ║ │ ╚════════════════════════════════════════════════════════════╝ fancy, happy birthday! ----------------------- Šta sam činio da nemoguće učinim mogućim Jedan. S Margaritom sam vodio ljubav samo u jednom položaju - ja odozgo, ona odozdo. Nismo majmuni. Dva. Kad god sam mogao odlazio sam na okean. Dok Svete Monike mi je bio omiljeno mesto, ali odlazio sam i na dok Malibu, na plažu Topanga, na plažu Zumba, u luku Njuport. Ponekad sam pecao. Skuše ciče kada ih izvučete iz vode, ali verovatno da ništa ne osećaju. Sigurno ne znaju šta im se događa. Tri. Najteže mi je padala briga o kilogramima. Nikada se neću udebljati ukoliko to od mene zavisi. Jeo puno celera, pet - šest paradajza, salatu. Proždirao krastavce da bih zavarao glad. žetiri. Govoriti Margariti isto je što i prosipati reči u vetar - kako je to moja majka govorila. Na jedno uvo joj uđe, na drugo izađe. Ipak pokušavam. Pet. Svakog dana pretrčim četiri milje oko igrališta za golf u Tarzani. Ponekad trčim s Martijem, ali mnogo češće trčim sam; on je kao starkelja - žalosno je videti kako se njegove sisice drmusaju dok trči, ponestaje mu dah, i na svakih sto metara moli me da stanem i sačekam ga. Jedan krak staze proteže se uz obalu reke Los Anđeles. Grozno mesto. Šest. Drvo duguljastih listova, koje raste u mom dvorištu, baca senku na ogradu od opeka. Ako pirne makar i najslabiji vetrić, oblaci senki migolje se po zidu. Sedam. čivot u tropskom raju. Laguna je predivna reč. Laguna. Ne znam zašto mora da se tuca s Martijem. Osam. Ako se uopšte tuca. On je četrdesetogodišnjak kao i ja, a nije ni približno u takvoj snazi. Šta ona ima od toga ? Mogao sam da je pitam. Devet. Uradio sam još nešto : prestao sam da pušim. Deset. Otišao sam u Tajdžuanu i kupio Margariti torbu od armadilske kože s dugmadima od crvenog stakla. Šape vise ispod praznog trbuha, gde Margarita može da stavi stvari. Jedanaest. Kad smo bili na fakultetu, tucala se s našim zajedničkim drugom Kembelom, dramskim piscem. Gizdavi Kembel je imao četrdeset i pet kila i dosezao mi je do ramena, ali bio je oštrouman. I umeo je sa ženama. Dvanaest. Voleo sam svoju ženu. Trinaest. Doktore Ejzenberg, pomozi mi. Ti komedijašu, ti. žetrnaest. Koliko mi je poznato, Margarita je spavala sa Kembelom, Martijem i sa mnom. Mislim da je bar jednom otišla u krevet i sa Normanom Hasom. Preležao je dečju paralizu i bio je kržljaviji od Kembela. Mogao je da pokreće samo jednu ruku, i to ne potpuno. čena je svetica, verovatno ona to tako gleda. Petnaest. Kupio sam sebi čizme od armadila. Mladunci armadila, Bože, kako je to tužno. Nosim njihovu majku na nogama. Šesnaest. Mi smo deo prirode. Smog je deo prirode. Pokušao sam da naučim da volim smog. Udisao sam ga duboko dok sam trčao, i tako je postao deo mene. Slušao sam kako loptice za golf fijuču u krošnjama topola i udisao vazduh punim plućima. Preskakao sam sićušne zmije. Govorio sam sebi da će mi se, kada bude došlo vreme da umrem, to činiti sasvim prirodnim. Možda neumitnim. Možda lepim. Sedamnaest. Ovo su neke stvari koje nikad nisam koristio a koje su se za ovo vreme nagomilale: razglednica iz Francuske sa slikom žene sa obnaženim grudima i jednim zatvorenim okom koje ukazuje na požudu; "bjuik", model iz 1941., s rezervnim točkovima postavljenim sa strane i izduvnim ventilima; aluminijumski novčić iz Italije; crni oblutak s plaže s urezanim tragom kvarca; sušena riba kupljena u prodavnici suvenira na doku Santa Monika; srebrna medalja sa likom Bendžamina Franklina; bela lobanja životinjice s dugim prednjim zubom. Osamnaest. Dugo sam noću šetao i razmišljao o svetu. Devetnaest. Mi nismo ni majmuni ni psi. Nešto smo drugo. Dvadeset. žetrnaest godina. Još malo pa će se navršiti četrnaest godina. Vreme je prošlo dok sam lupio dlanom o dlan, čini mi se da smo još juče bili neiskvarena deca, u Tusonu. Dvadeset jedan. Pokupio sam auto-stoperku na uglu bulevara Sanset i Douini i odvezao je do plaže Zumba. Dvadeset dva. žemu uopšte ovaj život ? Dvadeset tri. Sve u svemu, trudio sam se. To mogu da potpišem. Voleo sam smog, voleo sam požutelu travu koja od polovine maja mrtva počiva na brežuljcima; voleo sam dugačke krivudave trake auto-puta koje spajaju delove grada; voleo sam južni vetar koji je i ljude čeličnih nerava dovodio do ludila; zimi sam voleo kišu. Dvadeset četiri. Pokušaj da budeš anđeo - vidi kuda će te to odvesti. Dvadeset pet. Slatka mala sa Istočne obale. Usred noći me je odvukla ispod tornja gde sede spasioci sa plaže i pričali smo dok nije svanulo, cele noći sam pušio njene cigarete i slušao šum talasa. Pljas-pljas-pljas . Prokleto tužan zvuk. Dvadeset šest. Imao sam problema sa video slikom svoga života. Stalno sam iščezavao i vraćao se. Dvadeset sedam. Dao sam novac : Gradu Nade; Udruženju distrofičara; Udruženju dobrih suseda; Fondu za borbu protiv srčanih oboljenja; Izviđačima; dvema devojčicama , Meksikankama, koje su mi na pragu kuće nudile mirišljave sveće; auto-stoperki. Dvadeset osam. Sanjao sam da je moj otac mala plava piramida s jednim smeđim okom, kao na novčanici od jednog dolara. U snu mi se oblik koji je otac poprimio činio sasvim prirodnim. Dugo smo razgovarali o životu. Nisam čovek koji sanja zanimljive snove, oni kojih se mogu setiti nisu čudni i neobični kao što je ovaj. Obično sanjam opšte poznate snove: ili sam golišav u gomili nepoznatog sveta, ili letim iznad brda. S vremena na vreme sanjam snove o princezi iz bajke i tako nežnoj ljubavi da se budim obliven suzama. Dvadeset devet. Ejzenberg je rekao da tako nešto treba očekivati. Onda se grohotom nasmejao. Trideset. Ja ni u čemu nisam velik. To nije sasvim tačno. Priželjkujem. Ja sam veliki sanjar, možda. Trideset jedan. Ispričao sam devojci šta moram imati da bih živeo. Ljubav, toplinu, neku osobu- da ne budem sam. Dodirnula me je. Ne, ne želim to, rekao sam. Ne razumeš. Razumem, rekla je. Lezi i osluškuj talase. Trideset dva. Odvezao sam je čak do Santa Barbare i ostavio kraj auto-puta, pored ogromnog stabla na ulici Anakape. Kuda se uputila ? Mislim da ni ona nije tačno znala kuda će. Da li je trebalo da osetim odgovornost za nju ? Da joj ne dozvolim da putuje obalom ? Da je, pre svega, uopšte ne primim u kola, zato što sam dobro znao šta će se desiti, jer sam to želeo, jer je ona to želela. Mislim da nikada neću znati odgovor. Trideset tri. Odveo sam Margaritu i Martija na večeru u restoran "Jeloufingers" na bulevaru Ventura. Napio sam ih i onda sam bez ikakvog razloga zapodenuo kavgu sa konobaricom. Ustao sam od stola, otišao kući i ostavio Martija i Margaritu da izglade stvar. Mislim da nijedno od njih nije bilo u stanju da hoda ili sastavi poštenu rečenicu nakon onolikog pića koje sam im nalio. Trideset četiri. Sedeo sam ispod drveta u dvorištu i posmatrao senke koje je stvaralo duguljasto lišće. Nisam imao sreće u životu. Fransoa Kemoan prevela Milena Petrović (preuzeto iz knjige "Psihopolis - Savremena američka priča", Prosveta Beograd, 1988. -------------------------------------------------------------------------- p.s. we all know this world's killing allison, but we're not immune, too
knjizevnost.46 nemo,
LUKA, NJEGOVA PROUžAVANJA POTROŠAžKOG DRUŠTVA Pošto napredak ne-poznaje-granice, u Španiji se prodaju pakla sa trideset i dve kutije šibica (čitati palidrvaca) a na svakoj od njih je po jedna sličica šahovskih figura. Munjevitom brzinom, jedan lukavi gospodin izbacio je na tržište šah čje trideset sve figure mogu služiti i kao šoljice za kafu; skoro odmah zatim Pazar dva sveta proizveo je šoljice za kafu koje povodljiivijim gospodjama nude veliki izbor dovoljno čvrstih prslučića, posle čega je Iv Sen Loran oblikovao prsluče u kome se mogu poslužiti dva poširana jajeta na izuzetno sugestivan način. Šteta što do sada niko nije pronašao neku drugačiju primenu poširanih jaja, to obeshrabruje one koji ih jedu uz duboke uzdahe; svakoj sreći dodje kraj, a danas je teško sastaviti kraj s krajem, uzgred budi rečeno. Hulio Kortasar prevela: Aleksandra Mančić-Milić (iz knjige "Dnevnik o priči" Hulia Kortasara, biblioteka SPEKTAR, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1987.)
knjizevnost.47 veca,
Horhe Luis Borhes ALEF alef.arj
knjizevnost.48 ivan.s,
Horhe Luis Borhes Bozije Pismo bpismo.arj
knjizevnost.49 veca,
SPOMEN žekala je da padne veče. Pokupila svoje stvari i otišla. Kineska vaza ostala je usamljena. Prašnjava. veca
knjizevnost.51 dr.grba,
Izjava ljubavi -------------- Dragan Grbić (transkripcija) Sunce se spušta iza planine. Vetar piči kroz kosu. Bog te jeb'o, al' te volim.
knjizevnost.52 ssokorac, -> #51, dr.grba
─┼┤ Izjava ljubavi :))))))))))))))))) E, bože, izvaljah se od smeha :). Vidi se da si poetska duša, hoćemo još :).
knjizevnost.53 ndragan, -> #45, nemo
/ Deset. Otišao sam u Tajdžuanu i kupio Margariti torbu od Tihuana? Zvuči mi logično, to je nešto blizu Meksika.
knjizevnost.54 veca, -> #52, ssokorac
>> E, bože, izvaljah se od smeha :). Vidi se da si poetska duša, >> hoćemo još Mogu ja na mail da ti pošaljem još toga :)))
knjizevnost.55 milan, -> #53, ndragan
> / Deset. Otišao sam u Tajdžuanu i kupio Margariti torbu od > > Tihuana? > > Zvuči mi logično, to je nešto blizu Meksika. To ti je ono iz serije "Hebiga to sam ha!" kako su govorili četnici kada su ih prozivali na španskom po Južnoj Americi. Piše se Tijuana a, eto, ono "j" čita kao h. Ovde je sa "Tajdžuanom" stvar još zabavnija jer je neko (?;)) ovo pročitao "po američki". Neobrazovani Amerikanci - izvinjavam se na ovom pleonazmu ;) - i latinizme čitaju u anglosaksonskoj fonetici pa vice versa ispada vajse verza. ;)) Pl poz M
knjizevnost.56 dikla, -> #52, ssokorac
> ─┼┤ Izjava ljubavi > > :))))))))))))))))) > > E, boze, izvaljah se od smeha :). Vidi se da si poetska dusa, hocemo > jos :). Nije bas izjava ljubavi, ali je poziv za istu.... DoDZi draga dovece, nemoj biti govece !
knjizevnost.57 drazen, -> #51, dr.grba
> Sunce se spusta iza planine. > Vetar pici kroz kosu. > > Bog te jeb'o, al' te volim. Ovo je prepev stare crnogorske ljubavne pesme. Citiram: "Vetar pici niz Moracu, al' te volim, jebes mi mater." Pl poz D
knjizevnost.58 novim, -> #55, milan
> četnici kada su ih prozivali na španskom po Južnoj > Americi. Piše se Tijuana a, eto, ono "j" čita kao h. > Ovde je sa "Tajdžuanom" stvar još zabavnija jer je > neko (?;)) ovo pročitao "po američki". Neobrazovani > Amerikanci - izvinjavam se na ovom španski jest j=h, ali latinoamerikanosi umeju da upotrebe j=dž (ili =đ; Fujimoro/Fuhimoro/Fuđimoro/Fudžimoro). tako da sve skupa, s Tij/h/džuanom, biva po našem (što definitivno nije četnički proper, uveren sam) "moš' da bidne, al ne mora da znači". (ću pitnem ženu za Tijuana-slučaj, pa će vi javnem.)
knjizevnost.59 novim, -> #56, dikla
>> ─┼┤ Izjava ljubavi "mesec sija ko tepsija, volem te aster, j*beš mu mater" (navodno iz doba Aster Vilijams, ono na vodi)
knjizevnost.60 veca, -> #56, dikla
>> DoDZi draga dovece, >> nemoj biti govece ! Zamolila bih za malo konstruktivnije izjave ljubavi! :) Hej, pa zar i ovo malo prostora za književnost, da zagadimo?!
knjizevnost.61 fancy, -> #57, drazen
ŮŢ> "Vetar pici niz Moracu, ŮŢ> al' te volim, jebes mi mater." Radi potpunog uvida u lepotu crnogorskog stvaralaštva, moram da napomenem da je ovo iznad ipak srbijansko viđenje pesme koja je u originalu imala prelep i nadahnjujući drugi stih: "...al' te volim, da jebe oca." Fancy
knjizevnost.62 fancy, -> #59, novim
ŮŢ> "mesec sija ko tepsija, ŮŢ> volem te aster, ŮŢ> j*beš mu mater" Ne znam šta Aster X ima na ovo da kaže, al' kad je krenulo sa ljubavnim izjavama, da se nadovežem i ja sa jednim originalom: "vidi gnjurca, volim te do mojega"
knjizevnost.63 ladislavs, -> #53, ndragan
> Tihuana? > Zvuči mi logično, to je nešto blizu Meksika. On the contrary, to je U Meksiku, a blizu je San Diego, CA. Dakle prevod je još bedniji nego što ispada po Tvom tumačenju (ili Ameri stvarno to mesto zovu Tajdžuana - mada je onda logičnije Tajdžuena ;). ciLa.
knjizevnost.64 dgavrilovic, -> #58, novim
>> četnici kada su ih prozivali na španskom po Južnoj >> Americi. Piše se Tijuana a, eto, ono "j" čita kao h. >> Ovde je sa "Tajdžuanom" stvar još zabavnija jer je >> neko (?;)) ovo pročitao "po američki". Neobrazovani >> Amerikanci - izvinjavam se na ovom > > španski jest j=h, ali latinoamerikanosi umeju da upotrebe > j=dž (ili =đ; Fujimoro/Fuhimoro/Fuđimoro/Fudžimoro). tako da > sve skupa, s Tij/h/džuanom, biva po našem (što definitivno > nije četnički proper, uveren sam) "moš' da bidne, al ne mora > da znači". (ću pitnem ženu za Tijuana-slučaj, pa će vi > javnem.) Nije da sumnjam u tvoju ženu, mada da znaš da moja glasa za h, ali mislim da nema potrebe za daljom raspravom, jer ima jedna pesmica na poslednjem albumu J. J. Cale-a koja se zove Tijuana i u kojoj čovek lepo peva, sa začudo jasnim izgovorom, Tihuana.
knjizevnost.65 nbatocanin, -> #51, dr.grba
> Sunce se spušta iza planine. > Vetar piči kroz kosu. > > Bog te jeb'o, al' te volim. Na nebu zvezde i poneki mesec. Mesec sija ki tepsiče, Nišava trkalja kamenčiki. Ti si moj cvet, ja sam tvoja rosa. Volim te Mico, jebeš mi mater! :)))))
knjizevnost.66 novim, -> #60, veca
> Zamolila bih za malo konstruktivnije izjave ljubavi! :) > Hej, pa zar i ovo malo prostora za književnost, da zagadimo?! ajd sad onda ovo (na temu ljubomore, ljubavi do i posle smrti, etc. - Fancy will love it!): Danilo Kiš: JA ODAVNO SENKA Ja odavno senka u kraljevstvu mraka Al' se stalno pitam dok prolaze sati Ko te sada drnda, ko te sada aka Ko te sada cima, ko te sada klati Dok godine idu prelazim u cveće Prelazim u trave i rastem u žitu, Al se stalno pitam ko ti sada meće Ko te sada guzi, kome pušiš kitu. I tako ja ležim, senka krute smrti, A neko te vrti, a neko te trti Moje mrtvo srce još jednako zebe Jer znam sred žalosti što sa tebe kriči Neko će već tako snažno da ti zbiči Da ćeš najzad reći: e, ovaj me jebe! (objavljeno u poslednjem broju Književnih novina)
knjizevnost.67 novim, -> #64, dgavrilovic
>>> Piše se Tijuana a, eto, ono "j" čita kao h. >> španski jest j=h, ali latinoamerikanosi umeju da >> upotrebe > Nije da sumnjam u tvoju ženu, mada da znaš da moja > glasa za h, jeste, j=h, u to nema sumnje. jedino što se mora imati na umu da postoje bilingvalne ("nepismene") zajednice baš tamo, ili se mora imati na umu da je autor dotične priče Amer ("nepismen", odnosno "piscu-se-tako-hoće")... (razume se, moja žena tvrdi da je j=h pa h. svakako da se pokoravam toj interpretaciji, kuvam kafu za kaznu, itd. itd.) (ps: ma otkud uopšte napisah prethodnu poruku!)
knjizevnost.68 milan, -> #61, fancy
> ŮŢ> "Vetar pici niz Moracu, > ŮŢ> al' te volim, jebes mi mater." > > Radi potpunog uvida u lepotu crnogorskog stvaralaštva, moram da > napomenem da je ovo iznad ipak srbijansko viđenje pesme koja je > u originalu imala prelep i nadahnjujući drugi stih: > "...al' te volim, da jebe oca." Brđani su, međutim, kada si sišli sa "onijeh brda o'đe da brste", modernizovali i svoj književni izraz. U postšezdesetosmaška vremena bili su uglavnom hipici (neobrijani i zapušteni ali zato i dalje alavi) pa su takve pesme, kaobajagi hipičke, pisali u po paraliterarnim časopisima. Evo jedne, u kojoj poreklo autora odaje završni stih strofe: "Kiša pada voz polazi ja je ljubim ona plače Bog te jeb'o Kiša i dalje pada voz i dalje polazi ja je i dalje ljubim ona i dalje plače jebo te Bog" Pl poz M
knjizevnost.69 milan, -> #59, novim
>>> ─┼┤ Izjava ljubavi > > "mesec sija ko tepsija, > volem te aster, > j*beš mu mater" > > (navodno iz doba Aster Vilijams, ono na vodi) "Sunce sija k'o tepsija, Obasjava rečno dno, Sve se ribe oznojile, Biće zlo, Biće zlo!" (Pesma koju je zmaj Jova mogao napisati, a nije!) Pl poz M
knjizevnost.70 bbaja, -> #68, milan
>|| U postsezdesetosmaska vremena bili su uglavnom hipici >|| (neobrijani i zapusteni ali zato i dalje alavi) pa su takve >|| pesme, kaobajagi hipicke, pisali u po paraliterarnim >|| casopisima. Evo jedne, u kojoj poreklo autora odaje zavrsni >|| stih strofe: To ti je, bre Milane, PUNK. I to jos 68+. Pa ti vidi ko je bio avangarda avangarde.
knjizevnost.71 bbaja, -> #66, novim
>|| Danilo Kis: >|| >|| JA ODAVNO SENKA Sjajno!!!
knjizevnost.72 drazen, -> #61, fancy
> > Radi potpunog uvida u lepotu crnogorskog stvaralastva, moram da > napomenem da je ovo iznad ipak srbijansko videnje pesme koja je > u originalu imala prelep i nadahnjujuci drugi stih: > "...al' te volim, da jebe oca." Poetsko stivo sam naveo onako kako sam cuo od jednog Crnogorca. Koji opet tvrdi da je cuo od Ocivad-a (O.Davico). Pl poz D
knjizevnost.73 drazen, -> #60, veca
> Zamolila bih za malo konstruktivnije izjave ljubavi! :) > > Hej, pa zar i ovo malo prostora za knjizevnost, da zagadimo?! A jel' moze jedna haiku pesma ciji je autor KGB (Knjizevnik Goran Babic)? Nije ljubavna, ali je antologijska. "Prolece je. Pticice se zajebavaju na grani." (OKO, Zagreb, pre jeno pet do sest godina) Pl poz D
knjizevnost.74 drazen, -> #66, novim
> Danilo Kis: > > JA ODAVNO SENKA > > ... > > (objavljeno u poslednjem broju Knjizevnih novina) Sjajno. Kao duhovni domet, pesma stoji tek malo ispod Mantijinog pitanja "Jel' tvrdji od stafete". Sto je najvisi duhovni domet srbosonicnih "pjesnika" iz perioda bezparlamentarnog socijalizma. Pl poz D
knjizevnost.75 novim, -> #66, novim
> Danilo Kiš: > > JA ODAVNO SENKA > (objavljeno u poslednjem broju Književnih novina) i evo, prekucavam i ono što je objavljeno ispod pesme, u napomeni; nisam juče to ukucao, dok nisam proverio danas kod gl. ur. Knj. novina njenu autentičnost, kao i slučaj pesme; o tome dole, a sad napomena ispod pesme, onako kako stoji ispod pesme na prvoj strani poslednjih Knj. novina: "Tražili smo, kako smo umeli, načina da od jezika iznudimo da kaže više nego što obično kazuje; dovodili reči u razne neprilike; okušavali se u raznim pesničkim žanrovima, najrađe u domenu skarednog (kako se taj domen obično zove). Toga dana, negde krajem šezdesetih, sastavljali smo žalopojku, smrću preranog odnetog pesnika, za dragom koju ostavlja. Nezadovoljan i suviše dešperatnim tonom, koji mu se činio da izbija iz poslednjih strofa moga soneta, sa svojom pasijom da sve ispravlja, uzeo je da u njih unese nešto više vedrine. Ovo je ta Kišova (vedrija) varijanta pesnikovog lamenta za drugom, koji joj iz samog groba upućuje. M. K." dakle, pesma Kišova je "prerada" jednog soneta koji je ionako već "verzija" ili "prerada" jednog soneta pesnika "prerano odnetog" (može se pogoditi ko je taj pesnik: B. Miljković.) dvostruka "prerada", otuda. - krajem šezdesetih, međutim, Kiš piše i sam neke od najpatetičnijih svojih knjiga, i tek će se kasnije (i to mnogo kasnije) poslužiti ovakvim mešavinama, skarednog i zagrobnog, poput Vijona. ali ono što pesmi daje poseban ton danas, jeste činjenica, neizbežna, Kišove smrti i naknadnog objavljivanja ovog pesmuljka. takođe, treba napomenuti još samo to, da priređivač, "M. K." (čovek insistira da ostane anoniman, pa ćemo mu poštovati zahtev), zapravo misli da je tada Kiš hteo da parodira pre svega Krležu u ovim stihovima (Krleža zaista ima neke stihove u kojima se šetaju "senke u kraljevstvu mraka", "senke krute smrti", a Kiš je, i dalje prema sećanju M. K.-a, imao svoju teoriju o smrti pesnika "preranog odnetog", kao o ujdurmi u koju su umešani izvesni "krležijanski pesnici". - a sad, ja bih svemu tome dodao jedino da je zagrebačko samoubistvo B. Miljkovića zaista još nerazjašnjeno, ali da verzija o tome da su ga na to naveli neki hrvatski pesnici pozna tvorevina, od pre dve-tri godine, u vreme velike srpsko-hrvatske svađe (gde smo "mi" sasuli "njima" u lice i to da nam "ubiše" i jednog od naših najboljih pesnika; dabome, godinama pre toga, tvrdili smo, u kafanskom zanosu, da ga ubi, kako je sam ponavljao, tzv. "prejaka reč"). Kišova najranija verzija te smrti je utoliko zanimljiva što je Danilo bez sumnje bio protivnik nacionalizma - o tome je više puta pisao - pa je sve skupa vrlo neobično! - i eto, od jednog pesmuljka, bez sumnje zabavnog, dođosmo očas do hrba i srvata, poruka s one strane groba, ukrštenih uticaja, "prejakih reči" i sl. (a damu u pesmi sasvim zaboravismo!)
knjizevnost.76 novim, -> #67, novim
> se mora imati na umu da je autor dotične priče Amer zapravo Amer iz Kanade (Kvebek), dakle čovek je iz bilingvalne zajednice. (ispravka moje greške)
knjizevnost.77 novim, -> #73, drazen
> A jel' moze jedna haiku pesma ciji je autor KGB > (Knjizevnik Goran Babic)? Nije ljubavna, ali je > antologijska. > > "Prolece je. > Pticice se zajebavaju na grani." proleće je, već treće, a on živi u Srbiji. uz to, čovek je postao opasan biznismen! (ovo uz njegove "ptičice")
knjizevnost.78 veca, -> #73, drazen
>> A jel' moze jedna haiku pesma ciji je autor KGB (Knjizevnik Goran >> Babic)? Nije ljubavna, ali je antologijska. Može :) A evo ješ jedna :) Ň════════════════════════════════════════Ş │ │ │ Prođe devojka. │ │ Uska su pluća za dah - │ │ starca na klupi. │ │ │ │ Boro Latinović │ │ │ ď════════════════════════════════════════ż
knjizevnost.79 ladislavs, -> #66, novim
> Danilo Kiš: > Moje mrtvo srce još jednako zebe > Da ćeš najzad reći: e, ovaj me jebe! Majstor ostaje majstor, pa ma šta pisao! :) ciLa.
knjizevnost.81 dr.grba, -> #52, ssokorac
>> E, bože, izvaljah se od smeha :). Vidi se da si poetska duša, >> hoćemo još Nema ih još mnogo, a mislim da nisu toliko ni dobre... Jedan lokalni heroj u Kikindi je imao običaj da pripoveda poJeziju po parkovima, od koje vrlo dobro pamtim samo ovu: Kiša pada Nema veze Dođi draga Nije važno Moraću jednom da vam opišem propozicije za kolektivnu poeziju. Sad mi mrsko da kucam...
knjizevnost.82 dr.grba, -> #57, drazen
>> Ovo je prepev stare crnogorske ljubavne pesme. Citiram: Lepo sam napisao : transkripcija (:
knjizevnost.83 hercog,
Ljubav (originalna verzija) Bilo je to jednom davno, begde daleko u nako bolje vreme... Lagani povetarac nežno je obavijao grane jedne usamljene ruže, trudeći se da približi njenom srcu. Što bi on bio bliži, ona se odmicala, kao da želi da pobegne od njegovog dodira. Kada bi se povukao ona bi se ponovo vra- ćala, trčala mu u zagrljaj. To mu nije davalo mira, razjedalo mu je sr- ce i dušu. Nikako nije mogao da pronađe ključuć kojim bi otključao tu savršenu bravu. Plašio se, da ako bude jači, ne slomije taj fini svet, svet do koga mu je veoma stalo. Dugo, veoma dugo, lebdeo je na krilima vetra okolo, grozničavo misleći, ali se ništa nije dešalo. Bez razmi- šljanja probao je ključ i uspeo. Sve je savršeno pasovalo. Bio je ona- kav kakav jeste. Aleksandar Hercog
knjizevnost.84 veca, -> #81, dr.grba
>> Kiša pada >> Nema veze >> Dođi draga >> Nije važno žuvam ovce nema veza dođi dragi nije važno Jako mnogo varijacija ima na slične teme, kao i na onu prvu koju si napisao. vetar piči niz moraču bog te je*o al sam tužan ili moje oči vise na ormanu i gledaju kako kipi mleko ili idem šumom iza ugla udari me šporet etc. etc.
knjizevnost.85 wizard, -> #84, veca
> moje oči vise na ormanu > i gledaju kako kipi mleko > idem šumom > iza ugla > udari me > šporet Izvini Veco što baš na tvoju poruku odgovaram, ali ne razumem koji je smisao slanja ovih gluposti koje stižu poslednje vreme u konferenciju!?
knjizevnost.86 zolika,
Možda je poruka idiotska, ali pre nego što se privremeno oprostim od svih dragih Sezamovaca :-(((((( molio bih da mi neko ispuni sledeću želju, posebno ako može da mi to pošalje u MAIL. Reč je o sledećem: Nekada i negde, kada sam bio mali, po našim spomenarima, a i "onako" vukla se pesma MARIHUANA, koja je u akrostihu imala baš tu reč (znate ono - - početna slova stihova daju reč MARIHUANA). E, sada, da li neko od cenjene sezamovske populacije zna kako ta pesma TAžNO glasi? Bio bih veoma zahvalan onome ko bi mogao da mi napiše tu pesmu. žekajući odgovor, Zolika
knjizevnost.87 .bale., -> #84, veca
Pisao sam ovo pre neku godinu, al' 'ajd' da ponovim. Pesmu je napisao moj drug Đera. čmiri, piri, Iza ugla stalno viri Svinja mala Iza ugla stala Jela staklo, Pa se ogrebala Nije znala Svinja mala Pa je život Džabe dala A? Delirijum :-)
knjizevnost.88 ivan.s,
Horhe Luis Borhes Prica o ratniku i zatocenici prica.arj
knjizevnost.89 ivan.s,
Horhe Luis Borhes Averoesova potraga potraga.arj
knjizevnost.90 ndragan, -> #63, ladislavs
/ On the contrary, to je U Meksiku, a blizu je San Diego, CA. Tihuana i jeste, nego mislio sam na mesto događanja fabule radnje, odakle se valjada vuku i govorne navike glavnog lika (mislim da bih potpuno omašio kad bih rekao "junaka").
knjizevnost.91 ndragan, -> #65, nbatocanin
/ Na nebu zvezde / i poneki mesec. Banatska razvučena varijanta (po modelu "otegli se sokaci ko banatski rezanci"): Puno nebo zvezda i tu i tamo po gdekoji mesec
knjizevnost.92 veca, -> #85, wizard
>> Izvini Veco što baš na tvoju poruku odgovaram, ali ne razumem koji >> je smisao slanja ovih gluposti koje stižu poslednje vreme u >> konferenciju!? To sam i ja pitala (ako si pratio :), pa ko velim, kad ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži :) Narodna poezija, valjda :)
knjizevnost.93 dr.grba, -> #64, dgavrilovic
>> pesmica na poslednjem albumu J. J. Cale-a koja se zove Tijuana i >> u kojoj čovek lepo peva, sa začudo jasnim izgovorom, Tihuana. Ima i ono ime "Jorge", koje se čita "Horhe"...
knjizevnost.94 dr.grba, -> #69, milan
>> (Pesma koju je zmaj Jova mogao napisati, a nije!) Evo još jedne koju je mogao napisati Zmaj, ali nije, iako je napisana pod izrazitim Zmajevim uticajem : Jao, jao! Sad sam naderao! Igr'o sam se, gaće poderao! Šta će raći mama kada dođem kući? Ne znam šta će reći, ali će me tući. A šta može klinja kada fudbal voli? Sada je gotovo, guza će da boli. Ovo je napisala moja malenkost u prvom razredu srednje škole, kao rezultat pismene vežbe "Sećam se detinjstva", ili nešto slično. Od onda sam bio dobar drugar sa profesorkom književnosti (((: A propos profesora književnosti, priča mi drugar koji je maturirao novinarsku školu 1982. u Boru, kako im je život zagorčavala jedna profesorka književnosti, koja ih je izluđivala veoma učestalim pismenim vežbama tipa "Ja te volem, ti ni ne znaš", ili bi iskopala dva hermetična stiha od pre dvesto godina i to odredila za naslov.... Tema poslednjeg pismenog zadatka jedne godine je bila : "Šta govorim moru u suton dok galebova senka grli poslednji zrak i tihi maestral moju kosu mrsi" Nakon raznih onomatopeja bljuvanja, plakanja, vrištanja i slično, profesorka je umirila razred i rekla da nemaju pravo da joj određuju kako će da radi. Jedna devojka je nakon dva minuta tresnula svesku na katedru i napustila učionicu. U svesci je pisalo: More, pred tobom stojim nema. Profesorka je rekla razredu: "Obavestite vašu uvaženu drugaricu da je dobila jedinicu." Ono što je usledilo spada u bisere usmerenog obrazovanja u Srbiji. Najpre je devojka otišla direktoru, pa je ceo razred demonstrirao,... a naposletku je opštinski prosvetni inspektor molio nastavničko veće da smiri stvar, jer je dobio telegram "odozgo" da se televizija interesuje za slučaj... Devojka je dobila peticu za "originalnost pristupa bla... bla...", a profesorka je od tada naslove pismenih vežbi prepisivala iz plana i programa propisanog od nadležnih ustanova.....
knjizevnost.95 ivan.s,
Horhe Luis Borhes Biografija Tadea Isidora Krusa krus.arj
knjizevnost.96 ilazarevic, -> #85, wizard
> smisao slanja ovih gluposti koje stižu poslednje vreme u konferenciju!? Gluposti? To nisu gluposti, već tzv. apsurdna poezija (al' sam skovao naziv :) Ko to ne voli, verovatno ne voli ni Pajtonovce.
knjizevnost.97 ilazarevic, -> #80, hercog
> Ljubav žista patetika :)
knjizevnost.98 dr.grba,
Pravila pisanja kolektivne poJezije *********************************** Za igru su potrebni papir i olovka, što veći broj igrača i dobro raspoloženje. Igra traje do kraja papira. Nema nikakvih drugih limita. Prvi igrač napiše stih, i to tako da poslednju reč napiše ili prepiše (po izboru) u sledećem redu. Potom presavije papir tačno između ta dva reda i preda ga sledećem igraču tako da se prošli stih ne vidi (uopšte, ideja je da se prošli stihovi uopšte ne vide do kraja igre). Drugi igrač ispisuje stih po volji, upotrebljavajući na početku reč koja mu je preneta. Tema - mašti na volju. Ponavlja postupak pripreme reda za sledećeg igrača i - to je sve... Na kraju, kad nestane papira, poslednji igrač ima čast da pročita kolektivno delo. Posebni efekti se dobijaju u toku igre na času (((: Primer : Ništa se ne boj, jer te čuva čuva te kamata Jugobanke! Samo sa Jugobankom smo jači od orgazma i ostalih htenja htenja i poštenja ostah bez prstenja prstenja mi, nikada te ja lagat' neću neću, neću dijamante, srebro, zlato mamino, dođi da popiješ čašu mleka i keks keks seks truleks medeks kompleks kompleks niže vrednosti kao pravo pitanje za bogati narod narod i ja ćemo vikati je zdravo, samo ako te niko ne sluša slušaLAC JE POčELEO DA žUJE JEDNU NARODNU PESMU pevam suze ronim ronim i vidim morskog psa kako mi se približava se kraj papira, još samo Bule da napiše jedan red red je bio već jednom da se kod mene završi krug
knjizevnost.99 paki, -> #96, ilazarevic
­> :) Ko to ne voli, verovatno ne voli ni Pajtonovce. Zar postoje takvi ljudi? :) Bez zezanja, Pajtonovci su legende, stvarno ne mogu da zamislim nekog ko ih ne podnosi.
knjizevnost.100 .bale., -> #99, paki
> Zar postoje takvi ljudi? :) > Bez zezanja, Pajtonovci su legende, stvarno ne mogu da zamislim > nekog ko ih ne podnosi. Sećam se kad sam jednom na Kopaoniku, zajedno sa jednim drugom, ubeđivao jednog tipa da su Pajtoni super i najbolji, a on ih nije podnosio. Toliko je bio besan da je urlao nekoliko sati (koliko je trajao razgovor) i na kraju ostao bez glasa, pa je šaputao dobru nedelju dana :-)
knjizevnost.101 milan, -> #98, dr.grba
> Pravila pisanja kolektivne poJezije XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX Ovo gore je moj prvi stih. Naravno, ne vidiš ga jerbo je papir presavijen. Ovo je poslednja reč stiha, a prva reč tvoga stiha: "Trt" Pl poz M P.S. Ko će da skuplja u mail kovertirene stihove?
knjizevnost.102 novim, -> #101, milan
> Ovo je poslednja reč stiha, a prva reč tvoga stiha: > "Trt" e, ako je "trt", onda si ufaćen da prepisuješ! (jerbo: "trt, mrt, život il smrt", to je laza kostić, u prevodu omletovog saksebearea, tj. ono "tubi ornot tubi, deti cd kveščn")
knjizevnost.103 hercog, -> #97, ilazarevic
**> žista patetika :) Pročitao si pogrešnu priču, pročitaj Ljubav (originalna verzija) poslao sam je nešto kasnije... Sale