EXTRA.4

21 Jul 1993 - 04 Dec 1993

Topics

automobili (581)
avioni (18)
hi.fi (404)
samogradnje (26)
fotografija (40)
biznis (719)
sf (286)
zvezde (474)
misterije (1637)
sport (327)
eng (1)
etf (74)
mg (110)
tv (45)
razno (180)

Messages - biznis

biznis.611 dejanr, 26 Nov 93 -> #608, wizard

>> > (k)Radoman pojeo (samo) jednu nulu 0 >> >> žek... kako on? Kad je on bio predsednik savezne vlade? Ili jeste bio?! Pa nije baš, ali tada naprosto nije ni bilo Savezne vlade (bio nekakav Zombi što je ostao od Ante), tako da je uglavnom on jeo nulu ;))

biznis.612 bbaja, 26 Nov 93 -> #563, dr.grba

>|| Ma, malo sam bocnuo, bez namere da te uvredim. Ironija je >|| namenjena, ako hoces, celokupnom tonu rasprave... Ma "bocu" sam ti oprostio, al' to sto neargumentovano napadas A.M. nisam ;) . Ne znam zasto se ironija odnosi na ton rasprave. Mislim da ovde diskutujemo o vrlo vaznim stvarima na prilicno dostojanstven nacin. >|| Moja gospoda je dipl.ecc. a fah joj je spoljna trgovina. Ona >|| kaze da de facto nije zabelezena deflacija ni u jednoj zemlji >|| koja ima privredu otvorenu za protok sa drugim zemljama. Neke Uputi gospodju (moj naklon) na april ili maj 1990. u SFRJ. Inace, slazem se da je to retka pojava iako je, siguran sam, u Evropi zabelezena bar nekoliko puta u poslednjih desetak godina. >|| P.S. Zasto ti je leva margina u porukama onako velika? I sta >|| ce ti uopste? Nekako mi je preglednije. Ali, tebi za ljubav ;), smanjio sam je.

biznis.613 bbaja, 26 Nov 93 -> #565, dr.grba

>|| Sorry, necu vise da te zacikavam, ali omaska u kucanju je kad >|| napises "sucifit" umesto "suficit". Pa dobro omaska u kucanju nije bas prava rec, ali je greska "mentalne" prirode, jer sam u brzini upotrebio jedan umesto drugog termina.

biznis.614 bbaja, 26 Nov 93 -> #569, misita

>|| Ako Nemac stedi u banci , a banka saraduje sa npr. VW ili >|| OPEL-om , a ova dvojica imaju pad prodaje npr. 10 % , i tako >|| niz godina ,a ekonomisti kazu npr. 'jos se ne vidi izlaz iz >|| recesije', jel' moze onaj Nemac da ga is*usi jednog dana. Ako mislis na "pusenje" zbog eventualnog gubitka u banci - moguce je, mada vrlo tesko.

biznis.615 cnenad, 26 Nov 93 -> #583, spantic

ŁŁŁ poslednja kod koje si mogao da kupis devize po sistemu ŁŁŁ gotovina-i-nosi. Dal'je to moglo uopste ?!? Mislim da si mogao da kupis za dinare devize ali pod uslovom da ostanu na knjizici u toj banci.

biznis.616 niklaus, 26 Nov 93 -> #590, kale

(:>>> - kvatrilion 1E24=1,000,000,000,000,000,000,000,000 (:> (:> Kvadrilion? Moja greška! Ne pitaj koje mi je jednačenje glasova bilo u glavi... (: (:> U poruci je pisalo da je po USA receptu. USA recept posle hiljadu (:> ne priznaje "*ilijarde", već samo "*ilione". :) Šta će nam njihova konvencija "cifranja", kad imamo "našu". (: (:niklaus:)

biznis.617 niklaus, 26 Nov 93 -> #604, dr.grba

(:> I četvrti, jubilarni put na Sezamu: (:> (:> Gugolpleks ------> 1EGugol ...pretpostavljam da se spominje u nekoj od knjiga Isaaca Asimova. (: Kome je to na pamet palo, živo me interesuje? (:niklaus:)

biznis.618 dejanr, 27 Nov 93 -> #616, niklaus

>> > U poruci je pisalo da je po USA receptu. USA recept posle hiljadu >> > ne priznaje "*ilijarde", već samo "*ilione". :) >> >> Šta će nam njihova konvencija "cifranja", kad imamo "našu". (: Uštedeli bismo nekoliko poruka da si pročitao onu poruku na koju si prvo replicirao a u kojoj piše da NEMAMO NAŠU! Naš pravopis se tim problemom, iznad milijarde, ne bavi. Dakle, možemo da biramo 'oćemo li da usvajamo evropsko, američko, kinesko ili neko deseto imenovanje brojeva. Moguće je da je evropsko ponajbolje usklađeno sa onim na šta smo navikli (najzad, mi kažemo "milijarda" a ne "bilion") ali je sve to otvoreno za diskusiju.

biznis.619 dejanr, 27 Nov 93 -> #615, cnenad

>> > poslednja kod koje si mogao da kupis devize po sistemu >> > gotovina-i-nosi. >> >> Dal'je to moglo uopste ?!? Mislim da si mogao da kupis za dinare devize >> ali pod uslovom da ostanu na knjizici u toj banci. Koliko se sećam, bilo je otprilike ovako. Početkom 1990 (prvih 10-tak dana) nije moglo uopšte, kao nisu imali uputstva, formulare... birokratska posla. Onda je moglo (da se dobije keš, daš dinare i nosiš kući marke), i tako sve negde do juna. Onda su izmislili da kupiš na knjižicu, pa ako hoćeš da podigneš odmah, moraš neku taksicu (sasvim umerenu) da platiš, a ako sačekaš 15 dana (ili bi tri nedelje?) možeš da podigneš najnormalnije sa knjižice. Tako je to išlo negde do septembra. Onda su počeli da zatežu sa podizanjem para, ali su se mogle podići u kešu negde do sredine (ili kraja) oktobra. Posle je išlo mnoooogo teže, uglavnom si morao da podižeš u čekovima pa da negde u inostranstvu unovčavaš. Ili, pretpostavljam, na neku vezicu ;)) Izuzetak je bila Jugobanka koja je, negde početkom novembra (čini mi se), jedno kraće vreme (nedelju dana?) prodavala marke u kešu na ruke - daš pare i nosiš marke. To su i na radiju oglašavali. Prodaju su ograničili na 1000 maraka, ali nije bio problem da obiđeš nekoliko ekspozitura i kupiš koliko ti treba. Toga se sećam jer sam ja na taj recept tada kupio par hiljada maraka, po 7.neštomalo dinara, a na crno je već bilo 7.5 ili čak 8 dinara marka. Pred kraj decembra su totalno ukinuli podizanje deviza (dobro, veza je verovatno i dalje palila :) ali si mogao dobiti u dinarima, sve negde do početka 1992. godine. Posle toga, bi šta bi.

biznis.620 bbaja, 27 Nov 93 -> #589, kale

>|| Da probam jos jednom da stvar ucinim jasnijom. Recimo da nam >|| Nemacka na ime neke odstete ili pomoci isplati 10 milijardi >|| DEM, pa jos u suskama. To bi ih dok tu lovu drzimo u >|| slamaricama ili NBJ kostalo onoliko koliko kosta stampanje >|| toliko DEM - zanemarljivo u odnosu na iznos stete/pomoci. Nikako! To bi ih kostalo 10 milijardi DEM. P.S. Izgleda da oko ovoga ne mozemo da se slozimo - pa da prekinemo (konsultuj nekog ekonomistu).

biznis.621 bbaja, 27 Nov 93 -> #591, kale

>|| visak novca. Zapravo moze, ali mora da plati kamatu, a >|| kasnije i glavnicu, naravno, opet iz budzeta. Pa to i radi - optimalno regulise platni promet. >|| Mozemo li da se slozimo da odlazak gotovine van granica >|| maticne zemlje ima za posledicu budzetski plus zemlje (kroz >|| nadomestanje tog nedostatka stampanjem novih novcanica), a da >|| povratak gotovine u maticnu zemlju izaziva budzetski minus >|| (ako se ne zeli inflacija pa se visak povlaci)? Ne mozemo!

biznis.622 bbaja, 27 Nov 93 -> #592, iboris

>|| Ł Budi malo umereniji i daj cinjenice. Ili bar objasni sta si >|| konkretno Ł zeleo da kazes. Konkretno! >|| >|| Konkretno: marka je vestacki, bez ekonomske osnove, drzana na >|| relativno niskom nivou. Kurs od 7 dinara za jednu marku je >|| bio odrziv i realan prvih 15 dana, a kasnije je doslo do >|| dispariteta. Marka je postala jeftina, odnosno dinar skup, >|| kako hocete, tako da je izvoz stao. Vise se isplatilo >|| preduzecima da prodaju robu na domacem trzistu, jer su >|| ostvarivali vecu zaradu, nego da izvoze. Uvozilo se mnogo, >|| uvozila se felericna roba, prodavala skupo (ako se uzme u >|| obzir svetska cena), kupovale se jeftine marke i tako ukrug. >|| >|| Mislim da je jasno da je to bilo neodrzivo. Ovo su klasicni argumenti Radomana Bozovica u svojoj prvoj - uspon fazi (pljuvanje A.M.), zahvaljujuci kojoj je i nesto kasnije postao Kradoman (kao srpski premijer). Svaka od ovih tvrdnji, pojedinacno, moze biti diskutovana, ali zajedno upakovane, kao vrednosni sud koji dokazuje navodnu neuspesnost njegove ekonomske politike, nemaju osnova. Osvrnucu se na dva osnovna. Evo zasto: - "vestacki, bez ekonomske osnove, kurs marke" - Kurs i ako je bio precenjen, bio je tzv. sidro u citavom programu i kao takav u funkciji nekih drugih ciljeva koje i ti pominjes. Inace, u ekonomiji realnu vrednost kursa neke valute odredjuje njena ponuda odnosno traznja, jer je i novac roba. Prema tome, ako neko kupuje i prodaje marku za 7 dinara (odnosno kasnije 13) sedam-osam meseci i pri tome znatno vise kupi nego proda (drzava je MNOGO vise otkupila nego prodala DEM) onda je taj kurs za tu drzavu REALAN. - izvoz je stao jer se preduzecima vise isplatilo da prodaju kuci - Od rata do danas nas osnovni problem u ekonomiji je bio da firme nisu izvozile zato sto su imale stvarnu ekonomsku korist, kako za sebe, tako i za drzavu. Retko kad su oba subjekta profitirala. Drzava je kroz takse i poreze stitila domacu proizvodnju i dozvoljavala im da diktiraju cene, mimo svetskih kriterija. Cak i onda kad su izvozila drzava je debelo premirala i finansirala taj izvoz, placajuci ga iz budzeta. Upravo otvaranje uvoza imalo je za cilj da nase proizvodjace pritera ekonomskoj logici i svetskom nacinu formiranja cena, jer je njihova dotadasnja praksa bila glavni generator inflacije. Normalno bilo bi veliki sokova, ali dugorocno to ce se kad tad morati ostvariti - ako ikada budemo hteli trzisnu privredu. Hocu da kazem da za 10-20 godina kada konacno ovde strvarno sazri iskrena zelja da u ekonomiji i ostalim stvarima postanemo kompatibilni sa ostalim razvijenim zemljama - onaj ko dobije mandat da to obavi, morace u velikoj meri da prekopira inventar A.M.

biznis.623 cnenad, 27 Nov 93

Evo marka zvanicno od ponoci 12.5 milki. A na ulici vec placaju 20-22 a prodaju 25-30. Ko zna cemu sve ovo vodi ?!?

biznis.624 dr.grba, 27 Nov 93 -> #602, snemcev

>> čekova? Jugobanka u Kikindi ih uopšte ne izdaje, a Investbanka daje >> maksimalno pet čekova. Prva je u minusu, a za poslovanje druge su >> se veoma zainteresovali istražni organi. Vojvođanka banka poodavno Aiiiii! ): U Investbanci mi je žiro račun ))):

biznis.625 dr.grba, 27 Nov 93 -> #617, niklaus

>> ...pretpostavljam da se spominje u nekoj od knjiga Isaaca Asimova. >> (: Kome je to na pamet palo, živo me interesuje? Gugol i gugolpleks se pominju u knjizi i seriji "Kosmos" Karla Segana. A referenca se odnosi na nekog tipa s početka veka, ako se dobro sećam. Pogledaću ponovo, pa dojaviti.

biznis.626 v.nesic, 27 Nov 93 -> #568, dragisha

> Pa krajem ljeta i početkom jeseni prošle godine marka je jako duuugo > stajala na, čini mi se, 280 dinara. Na stranu što to nije bio nikakav > pokazatelj stvarnog stanja, jer su cijene već rasle u odnosu na marku, ali > je činjenica da je od tog 'stabilnog' kursa najviše profitirala država > otjelovljena u devize-devize preduzimačima. Profitirao je svako ko je imao dinare na nekom računu jer su mu propadali značajno sporije nego obično. Što se mene tiče nemam ništa protiv takvog profitiranja dilera (ako hoćeš i države). Što se tiče rasta cena u markama budi siguran da ni sada nije bolja situacija uprkos rastu marke.

biznis.627 v.nesic, 27 Nov 93 -> #563, dr.grba

> P.S. Zašto ti je leva margina u porukama onako velika? I šta će ti uopšte? Lepše izgleda :))

biznis.628 v.nesic, 27 Nov 93 -> #582, spantic

> Ali... Šta reče? 120 Milijardi maraka? Zaboga. Malo ili mnogo ili nemaš pojma, ali misliš da će dobro da zvuči?

biznis.629 v.nesic, 27 Nov 93 -> #588, spantic

>> Ama bre, kako si ostao bez njih ako si kupio uvoznu robu ? > > Pa to je, izvini zbog analogije sa lopovom, kao kada Dafina > izjavi: "vi ste svoje pare dobili". Tvoja izjava bi bila tačna > da su ljudi potrošili svoj novac. Na žalost, kao što je poznato > mnogima su pare ostale u državnim bankama. A kakve veze ima lova u bankama sa uvozom?

biznis.630 spantic, 27 Nov 93 -> #615, cnenad

> Dal'je to moglo uopste ?!? Mislim da si mogao da kupis za dinare devize > ali pod uslovom da ostanu na knjizici u toj banci. Znam pouzdano da je u oktobru 1990. godine moj prijatelj u JIK banci kupio za gotovinu 1000 DEM. Bez pitanja, bez knjižice.

biznis.631 ndragan, 27 Nov 93 -> #578, niklaus

/ - bilijarda 1E15=1,000,000,000,000,000 Al je Njegoš bio bogat čovek :)

biznis.632 cnenad, 27 Nov 93 -> #626, v.nesic

ŁŁŁ> Pa krajem ljeta i pocetkom jeseni prosle godine marka je ŁŁŁ> jako duuugo stajala na, cini mi se, 280 dinara. Na stranu ŁŁŁ Profitirao je svako ko je imao dinare na nekom racunu jer su ŁŁŁ mu propadali znacajno sporije nego obicno. Sto se mene tice Profitirao je onaj ko je orocio kod DAFIMENT Banke dinara na mesec dana i izvukao vecu kolicinu para pa zamenio za DEMONCICE. Tako se dosta ljudi navuklo da oroci dinare na 6 pa cak i 12 meseci. Nazalost i moja keva je isto uradila i pukla 150 DEM jer je to vece mogla da kupi 450 na ulici a januaru izvukla 300. Sta cete kad su ljudi pohlepni, a okruzuju ih slatkorecivi lopovi.

biznis.633 v.nesic, 27 Nov 93 -> #597, ndragan

> Ne baš mnogo, ali od svake firme po malo... moramo i mi od nečeg da > živimo. To su i meni rekli u banci kada sam otišao da pitam odkuda mi zatezna kamata kada nisam ni jedno u poslednjih 6 meseci bio u minusu. Sledećih 6 meseci nemam nameru da ulazim u plus, trebam i ja da od nečeg živim :>>>

biznis.634 steva, 27 Nov 93

Evo nešto što konačno ima veze sa ovom temom :) Treba da putujem na Tajvan i ostaću tamo minimum šest meseci. Interesovalo bi me da mi neko da par adresa gde može da se nađe dobra i jeftina kompjuterska oprema. Takođe imam nameru da napravim neki ozbiljan biznis, pa ako je neko zainteresovan za bilo kakav oblik saradnje, nek me mailne.

biznis.635 darone, 28 Nov 93 -> #604, dr.grba

>> >> - ah, da - Gugol 1E100=1,000,000 (uh!) >> Gugolpleks ------> 1EGugol I premijera :) gugolpleksiglas, broj nula 1Egugolpleks.

biznis.636 niklaus, 28 Nov 93 -> #618, dejanr

(:>>> Šta će nam njihova konvencija "cifranja", kad imamo "našu". (: (:> prvo replicirao a u kojoj piše da NEMAMO NAŠU! Naš pravopis se tim žek', ček, ne postoje li dve konvencije. Istina je da nijedna nije 100% srpska. Prva je ona koju spominješ - američka, čijim "posrbljavanjem" si preveo onaj mega-iznos, a druga je engleska (evropska?), kod koje se pojav- ljuje i reč milliard. Upravo sam konsultovao najedeblji rečnik koji sam našao u kući (Englesko-Hrvatskosrpski iz '63 by Rudolf Filipović), u kome sam našao tu reč. Ah da, značenje je naravno - milijarda. Dakle, kako se "naš" koncept slaže sa engleskim iliti evropskim, pri- rodnije je koristiti "posrbljen engleski pravopis", nego onaj drugi. Sledujući tu logiku, dolazimo i do većih brojeva - bilijarda, trilijarda, kvadrilijarda. Zaključak je da je pogrešno koristiti američku notaciju, jer se u njoj nazivi brojeva podudaraju sa nazivima iz evropske notacije, kojoj pripadamo, a brojevi nisu jednaki. (:niklaus:)

biznis.637 spantic, 28 Nov 93 -> #622, bbaja

> ali zajedno upakovane, kao vrednosni sud koji dokazuje > navodnu neuspesnost njegove ekonomske politike, nemaju osnova. Koja je to zapovest? ;) Iboris ti je naveo konkretne primere, odgovor je daleko od zadovoljavajućeg. žinjenica jeste da je mrtva petlja postojala. I nije tragično za loše firme, dobrima se baš isplaćivalo više da ovde prodaju, a zbog precenjenog dinara nisu bile konkurentne napolju. Verovatno i to smatraš za nužno zlo?

biznis.638 spantic, 28 Nov 93 -> #629, v.nesic

> A kakve veze ima lova u bankama sa uvozom? Nema ona, ima stil izjave. Znaš ono "sve ste to vi potrošili i još ste nam dužni".

biznis.639 dejanr, 28 Nov 93 -> #636, niklaus

>> Zaključak je da je pogrešno koristiti američku notaciju, jer se u njoj >> nazivi brojeva podudaraju sa nazivima iz evropske notacije, kojoj >> pripadamo, a brojevi nisu jednaki. Nije dobar zaključak - ne može biti pogrešno, jer kod nas nije definisano kako je pravilno. Dakle, može svako da radi kako hoće, ili... Još bi najtačnije bilo reći da se kod nas ne mogu imenovati brojevi veći od 999,999,999,999. Uostalom, toga se drže i u novinama i na TV, pa kažu "dvesta hiljada milijardi" a ne "dvesta biliona" ili "dvesta triliona". Zato je najbolje reći 5 E 19, pa svima jasno koliko je to, kako u Evropi tako i u Americi :)

biznis.640 kale, 28 Nov 93 -> #620, bbaja

>> Nikako! >> To bi ih koštalo 10 milijardi maraka. Kako? U štampanje i prevoz je uloženo recimo 10-20 miliona. Kako ih to košta 10 milijardi dok su u našim slamaricama i ne pojavljuju se u opticaju? >> P.S. Izgleda da oko ovoga ne mozemo da se slozimo - pa da >> prekinemo (konsultuj nekog ekonomistu). Izgleda da ne možemo da se složimo. :( Što se tiče konsultovanja ekonomista, nemam nameru. Bilo je više slučajeva da sam sa njima imao žestoke rasprave oko kamata, kredita, inflacije,... Oni su se pozivali na ekonomiju (preciznije - svoje poznavanje iste), a ja na zdrav razum. Vreme je pokazalo da sam ja bio u pravu. Ovo ne znači da su moji stavovi nepromenljivi, samo znači da više verujem svom zdravom razumu neko autoritetima bez argumenata. Ako neko (nema veze koja mu je funkcija ili titula) ponudi uverljive argumente, onda je druga stvar. UBR, rasprava je i počela povodom tvrdnje ekonomiste (poznatijeg nego što su ovi koje bih ja mogao da pitam) o oscilacijama i krahu Nemačke privrede u slučaju naglog povratka DEM u zemlju. Da je velika količina DEM van granica zemlje pretnja za Nemačku ekonomiju čuo sam i ranije, iz nekih izjava nemačkih funkcionera (ne, nisu bili komunisti). Pomenuo sam i da je (bar) jedno vreme bilo zabranjeno unositi YU dinare u YU. Sve u svemu, to je i nekoliko ekonomista iza ovog mišljenja koje zastupam. Znaš li neke ekonomiste koji zastupaju tvoj stav? Pozdrav, Kale

biznis.641 kale, 28 Nov 93 -> #621, bbaja

Koliko misliš da državu košta da povuče 10 milijardi DEM sa tržišta? Ja tvrdim 10 milijardi DEM.

biznis.642 panco, 28 Nov 93

Koliko bi mogla da se proda stara stednja u Beobanci za kes marke u % ? Da li je moguce dobiti bilo kakav kredit ili nesto pametno uraditi na osnovu tih "para". PS Ne,na toj rampi nisam nista platio :) nego mi za neke stavrcice nude tu 'lovu'.

biznis.643 madamov, 28 Nov 93 -> #627, v.nesic

> > P.S. Zašto ti je leva margina u porukama onako velika? I šta će ti uopšte? > Lepše izgleda :)) Ne slažem se. B) Da napravimo kompromis, ako bbaja počne da koristi YU slova ni nama neće mnogo smetati margina. B)

biznis.644 vitez.koja, 28 Nov 93 -> #618, dejanr

#=> prvo replicirao a u kojoj piše da NEMAMO NAŠU! Naš U osnovnoj školi se uče brojevi milijarda, bilion i trilion (a možda i kvadrilion, davno je bilo;). Ako i nemamo naš sistem, nečiji je već usvojen i tu nema mnogo da se diskutuju :)

biznis.645 pyramid, 28 Nov 93 -> #534, peca.st

> posle njega, svi su oni za mene ista govna. Nedavno sam imao prilike da razgovaram sa jednom babom zakletom SPS-ovkom. Posle svega ona kaže kao i ti: svi su oni isti... Kakav prokleto naopak stav ili, šta radi televizor od ljudi. Boris

biznis.646 cdragan, 28 Nov 93 -> #401, pele

> Jel ima neko onu staru novčanicu sa titovim likom? Imam > gotovo svu lovu od onog rudara ( 10 din. ) do sada. Tu Elem, ajde da rekonstruišemo sve novčanice koje su se pojavljivale. Evo mog spiska. Na njemu su novčanice koje ja imam a godina izdavanja je sa njih. Ako neko zna tačne godine, bilo bi super. Takodje ima praznih mesta jer se ne sećam koje su novčanice tu bile i sa kojim motivom. Ako još neko zna i tačne datume skidanja nula ... Evo spiska: Vrednost Godina izdavanja Motiv (lice/naličje) 5 1968 Devojka sa srpom/vrednost (zelena) 10 1968 Rudar/vrednost 20 1978 Brod/vrednost 50 1981 Egipćani?/vrednost 100 1981 Konj/vrednost 500 1970 Tesla/vrednost 1000 1978 Seljanka/vrednost 5000 1985 Tito/Jajce ;) 20.000 1987 Rudar/kopalica za ugalj 50.000 1988 Devojka/Dubrovik 100.000 1989 Devojčica/oko 1.000.000 1989 Seljanka/klas (žućkasta) ─────── ? skinute četiri nule ────────── 10 1990 Devojčica/oko (crvena) 50 1990 Dečak/ruža (ljubičasta) 100 1991 Seljanka/klas (žuto-braon) 500 1991 Mladić/Planine (narandžasta) 1000 1991 Tesla/generator (plava) ovde je valjda bila ona zamena novčanica ? a i skinuta je jedna nula ... 100 1992 Seljanka/klas (plava) 5.000 1992 Andrić/Višegrad (plavo-zelena) 10.000 1992 Devojčica/oko (braon) 50.000 1992 Dečak/ruža (zelen) 100.000 1992 Seljanka/suncokret (braon) 500.000 1993 Mladić/Kopaonik (plav) 1.000.000 1993 Dečak/ljiljani (šaren) 5.000.000 1993 Tesla/Djerdap (plavo-ljubičast) 10.000.000 1993 Andrić/Narodna biblioteka 50.000.000 1993 Devojčica/šta beše ova zgrada ? 100.000.000 1993 Mladić/akademija 500.000.000 1993 Seljanka/poljoprivredni 1.000.000.000 1993 Devojčica/skupština 10.000.000.000 1993 Tesla/generator ────── 01.10.93. skinuto šest nula ────────────────── 5.000 1993 Tesla/muzej 10.000 1993 Vuk/Tršić 50.000 1993 Njegoš/Cetinje 500.000 1993 Dositej/Hopovo 5.000.000 1993 Karadjordje/konak 50.000.000 1993 Pupin/jel beše muzej ? Imam još i neku novčanicu od 5 dinara iz 1965, sa istom devojkom sa srpom sa prednje a sa zadnje strane su dva kombajna u žetvi (SFRJ) i jednu od 100 dinara iz 1955 (seljanka sa prednje i dubrovnik sa zadnje) ali je to od FNRJ (Federativna nardona Republika Jugoslavija ..)

biznis.647 jasicp, 28 Nov 93

Kolika je realna cena dizela ovih dana ?

biznis.648 jasicp, 28 Nov 93

> Takode imam nameru da napravim neki ozbiljan biznis, pa ako je neko > zainteresovan za bilo kakav oblik saradnje, nek me mailne. Reci sta te zanima ! Mozda bih te mogao uputiti na edresu jednog hotela ( znam tipa - Tajvanca koji ga drzi ).

biznis.649 dgavrilovic, 28 Nov 93 -> #621, bbaja

>> đđ Mozemo li da se slozimo da odlazak gotovine van granica >> đđ maticne zemlje ima za posledicu budzetski plus zemlje (kroz >> đđ nadomestanje tog nedostatka stampanjem novih novcanica), a da >> đđ povratak gotovine u maticnu zemlju izaziva budzetski minus >> đđ (ako se ne zeli inflacija pa se visak povlaci)? > > Ne mozemo! Dobro, dokle će te vas dvojica? :) Sa stanovišta centralne banke nebitno je da li se keš novac gura u slamarice u zemlji ili inostranstvu. Taj proces prati sve jake valute i naziva se tezaurizacija. Njena direktna posledica je dalje smanjenje inflacije prouzrokovano tražnjom manjom u odnosu na novostvorenu vrednost. Ovakvo stanje može dovesti i do negativnih posledica kao što je revalvacija što se kompenzuje novom emisijom novca, ovoga puta bez pokrića. Ova masa novca se bezbedno može koristiti za finansiranje državnih projekata jer postoje pouzdani statistički aparati kojima centralna banka predviđa povraćaj novca iz slamarica u novčane tokove. Time država nepokrivenu primarnu emisiju koristi u svrhu ekonomskog prosperiteta. Šta će mo, jaki i ovo mogu bezbedno da rade a mi ne :( Šta se dešava u slučaju suprotnog procesa, kada se velike količine novca naglo vade iz slamarica da bi se za njih kupila roba? Inflatorni udar je neizbežan, a time i pad vrednosti valute, ali ne zaboravimo da se radi o ekonomiji velike unutrašnje snage, inače do tezaurizacije ne bi ni došlo. Centralna banka će jednostavno smanjiti emisiju kojom bi pokrila novostvorenu vrednost i time kompenzovati nagli višak keša. Ubrzo bi sve opet leglo na svoje mesto. Ne bi bilo udobno, ali bi se rane brzo zalečile. Nedavni primer, kada je Soroš sobalio vrednost britanske funte, koristeći pri tome, ako me pamćenje ne vara, 4,5 milijardi funti, govori da su za intervencije ove vrste neophodna ogromna sredstva i da se sličan efekat ne bi mogao postići na privredi reda veličine Nemačke bez korišćenja više desetina pa možda i stotina milijardi maraka. Znači ostatak Evrope bi to mogao, Japan bi to mogao, Amerika bi to mogla ali zavaravanje je da bi Nemački gigant osetio peckanje srpskih štediša.

biznis.650 peca.st, 28 Nov 93 -> #645, pyramid

!-> Kakav prokleto naopak stav ili, šta radi televizor od ljudi. Ovo što sam ja rekao se odnosilo na vlast pre Ante M., za vreme njega (i na njega) i na VLAST posle njega. Ta baba je verovatno "mislila" (čuj, mislila!) na sve sadašnje političare osim jednog. ;( A ne znam na koji televizor misliš. ReTeSere "televizor" u glavnom ne gledam, ostale po malo. "Televizor" najčeće gledam u kombinaciji sa videom. Peđa.

biznis.651 vitez.koja, 29 Nov 93 -> #636, niklaus

#=> drugi. Sledujući tu logiku, dolazimo i do većih brojeva - #=> bilijarda, trilijarda, kvadrilijarda. Mislim da ovo ne postoji. U osnovnim školama smo (?) učili da ide milion, milijarda, bilion, trilion...Idući tvojom logikom, zašto ne postoji hiljarda ? sk ps: u specijalnom izdanju zabavnika, Srce od lubenice, povodom 45 godina od izlaska prvog broja, bilo je kako se nazivaju brojevi do 1E72. Bilo bi lepo, ako neko to ima, da ga prekuca ovde...

biznis.652 niklaus, 29 Nov 93 -> #625, dr.grba

(:> Gugol i gugolpleks se pominju u knjizi i seriji "Kosmos" Karla (:> Segana. A referenca se odnosi na nekog tipa s početka veka, ako se (:> dobro sećam. Za izvesnog naučnika znam, kao i za pričicu vezanu za njega: "...i napisa on jedinicu i sto nula iza nje na tabli, i zapita svog sina, kako da ga nazove... mali kao iz topa izjavi: Gugol..." (:niklaus:)

biznis.653 niklaus, 29 Nov 93 -> #631, ndragan

(:> / - bilijarda 1E15=1,000,000,000,000,000 (:> (:> Al je Njegoš bio bogat čovek :) Znao sam da će se naći neki Monte*, i da će primetiti... (: (:niklaus:)

biznis.654 snemcev, 29 Nov 93 -> #631, ndragan

>> / - bilijarda 1E15=1,000,000,000,000,000 >> >> Al je Njegoš bio bogat čovek :) Zar nije Njegoševa biljarda?

biznis.655 dikla, 29 Nov 93 -> #646, cdragan

> ─────── ? skinute cetiri nule ────────── 01.01.1990 - druga denominacija

biznis.656 niklaus, 29 Nov 93 -> #639, dejanr

(:> veći od 999,999,999,999. Uostalom, toga se drže i u novinama i na (:> TV, pa kažu "dvesta hiljada milijardi" a ne "dvesta biliona" ili (:> "dvesta triliona". Zato je najbolje reći 5 E 19, pa svima jasno (:> koliko je to, kako u Evropi tako i u Americi :) To što se piše po novinama i priča po TVu je jedno (uzgred pogrešno, jer je za široke (ne baš obrazovane) narodne mase). Primetio si da se po raznim naučnim emisijama, koje obično komentariše Dušan Marković, koriste (ispravni) "ekstremni" nazivi brojeva. Naravno kada je potrebno, a ne daj Bože da se govori hiljada milijardi, ili još gore milijarda milijardi. (: OK je reći na engleskom "meso u Srbiji je koštalo 5E12 valuta", a pitanje da li će te crnja sa Bronksa razumeti, ili neki navijač Mančester United-a. Ruku na srce isto važi i za 5 biliona, ali crnja će znati da je to mnogo... (; (:niklaus:) ps Konvencija definisana - jeste. Pravila ne kroji TV ili novine, mada je kod nas to postalo normalno, kao što nije. ):

biznis.657 niklaus, 29 Nov 93 -> #651, vitez.koja

(:> Mislim da ovo ne postoji. U osnovnim školama smo (?) učili da ide (:> milion, milijarda, bilion, trilion...Idući tvojom logikom, zašto (:> ne postoji hiljarda ? Kao što sam rekao, nije pozicija TVa ni novina, kao što nije ni moja da krojim jezik. Ako se dobro sećam (imao sam nekih 7-8 god.) za brojeve preko bilion (bilijarda...) sam čuo (pročitao, to be exact) u knjizi "Zanimljiva Matematika" u priči o izumitelju igre, koju znamo pod imenom šah: "...ponudi mu njegov prebogati sultan nagradu za njegov kolosalni izum - igru šah. Šta god da izusti za želju - biće mu ispunjeno. Skromni i lukavi seljak upozori svog sultana da njegovu želju čak ni njegovi brojni trezori ne- će biti u stanju da zadovolje. Sultan je, međutim, bio uveren u svoju moć, potsenjujući seljakovu dovitljivost. Njegova želja je glasila da se na prvo po- lje šahovske table postavi jedno zrno kukuruza, na drugo dva, na treće četiri, na sledeće duplo više... i tako do posledenjeg - šezdeset-četvrtog polja. Ha!, pomalo razočarano podviknu sultan. Dobro, ako je tako - neka bude. Sutra rano izjutra dođi u moj dvor, i dobićeš svoju zasluženu nagradu... (prim. nik. da ne dužim) ..." Naravno, nisu uspeli da ispune seljakovu želju... Broj zrna kukuruza je iznosio (približno): 18,446,744,073,709,551,600 /* Bokte, šta radi C! (; */ (:niklaus:) ps Dejane, ponavljaj za mnom:"18 trilijardi...." (; pps Sorry, izletelo mi, a kucam on-line. (;

biznis.658 darone, 29 Nov 93 -> #646, cdragan

>> ─────── ? skinute četiri nule ────────── Ovde ti fale one četiri novčanice od 500.000 i 2.000.000, kojima su kasnije skinute nule. Jedna je bila ljubičanstvena, sa motivom spomenika na Sutjesci, a druga braonkasta, ne sećam se sa čim.

biznis.659 dejanr, 30 Nov 93 -> #658, darone

>> a druga braonkasta, ne sećam se sa čim. Mislim spomenik na Šumaricama (Kragujevac)

biznis.660 mikrom, 30 Nov 93 -> #646, cdragan

▄─ Vrednost Godina izdavanja Motiv (lice/naličje) Mala dopuna tvom spisku. ▄─ 50 1981 Egipćani?/vrednost Meštrović (Kosovka devojka) - nisu Egipćani ▄─ 5000 1985 Tito/Jajce ;) Između ove dve nije bilo drugih apoena ▄─ 20.000 1987 Rudar/kopalica za ugalj ... ▄─ 100.000 1989 Devojčica/oko 500.000 1989 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (ljubičasta) ▄─ 1.000.000 1989 Seljanka/klas (žućkasta) 2.000.000 1989 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (braon) ovu na žalost nemam jer je pri povlačenju iz opticaja vredela oko 25 DEM ▄─ ─────── ? skinute četiri nule ────────── 01.01.90. (Ante Marković) ▄─ 50 1990 Dečak/ruža (ljubičasta) 50 1990 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (ljubičasta) jedno vreme (tokom 1990.) bile su čak 3 novčanice koje su vredele 50 din. - jedna sa 4 nule viška, ali u opticaju 100 1990 Seljanka/klas (žuta) 200 1990 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (braon) ni ovu na žalost nemam jer je pri povlačenju iz opticaja vredela takođe oko 25 DEM ▄─ 100 1991 Seljanka/klas (žuto-braon) ova novčanica se razlikuje od vrlo slične iz 1990. ima više braon boje, čak malo i SMB. žini mi se da je do ove promene apoena od 100, 500 i 1000 din. došlo kada su Slovenci (i Hrvati?) već počeli da štampaju svoju valutu. 500 1991 Mladić/Planine (plava) 1000 1991 Tesla/generator (narandžasta) ove dve (500 i 1000 iz 1991.) takođe nemam jer su dosta vredele ▄─ 500 1991 Mladić/Planine (narandžasta) ▄─ 1000 1991 Tesla/generator (plava) 5.000 1991 Andrić/Višegrad (ljubičasta) ▄─ ovde je valjda bila ona zamena novčanica ? ▄─ a i skinuta je jedna nula ... 01.07.1992. Radoman Božović inteligentno skida jednu nulu ▄─ 100 1992 Seljanka/klas (plava) 500 1992 Mladić/Planine (ljubičasta) 1000 1992 Tesla/generator (crvena) ▄─ 5.000 1992 Andrić/Višegrad (plavo-zelena) ... ▄─ 50.000.000 1993 Devojčica/šta beše ova zgrada ? Rektorat Beogradskog Univerziteta Izvinjavam se što je poruka malo duža, ali pomislite da sam mogao nabrajati još i kovanice.

biznis.661 iboris, 30 Nov 93 -> #545, bbaja

Ł ne suficit platnog bilansa, vec suficit u trgovini devizama Aman čoveče !!! Pa da si samom Anti Markoviću pokazao u to vreme trezor sa 10 milijardi dolara u kešu, ja mislim da bi on umro od sreće. Sve su to bili njegovi pusti snovi i MANIPULACIJA JAVNIM MNJENJEM.

biznis.662 iboris, 30 Nov 93 -> #448, ljubisha

Ł Ajde ovako. Kompletan muzički stub =3000DEM. TV=1000DEM. Kompjuter sa Ł pratećom opremom (štampač i modem)=4000DEM. I to sve od plate. Pola robe Dobro. Bilo je tako. Ali pitanje je cena toga. Cena je bila previsoka. Strahovit odliv deviza, strahovit deficit trgovinskog bilansa, i strahovita otimačina tih deviza od strane malog broja ljudi. Oni su morali da imaju pokriće u javnosti i odobravanje svih "ekonomskih" poteza. To pokriće su bile plate od 1000 i više maraka.

biznis.663 iboris, 30 Nov 93 -> #547, bbaja

Ł Pa covece to je normalno. Ali ne iz onih razloga na koje Ł ti insinuiras (kao Slovenci i Hrvati nas pljackali). Slovenija Utoliko pre bi bili stimulisani da drže dinare na štednji, jer je kamata na dinare bila veća od odgovarajuće domicilne kamate bilo koje strane valute iz korpe, prema kojoj se ustanovljava kurs dinara. A oni su činili skoro isključivo suprotno - kupovali devize. Razlog izvedi sam.

biznis.664 iboris, 30 Nov 93 -> #485, bbaja

Ł kako tako funkcionisala) od gradjanstva mnogostruko vise otkupljeno Ł deviza nego sto je prodato? I gde su te devize nestale ?

biznis.665 iboris, 30 Nov 93 -> #622, bbaja

Prvo mnogo teksta, koji neću da komentarišem........, a onda : Ł Hocu da kazem da za 10-20 godina kada konacno ovde strvarno sazri Ł iskrena zelja da u ekonomiji i ostalim stvarima postanemo U pravom komunističkom maniru. Prvo mnoooogo priče, i onda pisac hoće da nama glupima i primitivnima, on pametan objasni šta je to hteo da kaže. Ne prihvatam taj način komunikacije. Ja sam vrlo jasno rekao što sam imao, nisam ga zavio u 1000 omota i iza toga što sam napisao, stojim. Ako hoćeš diskusiju, molim te da repliciraš na ono što napišem, ali direktno. p.s. Kurs marke je išao 1dem= 7, 9 , 13 .....din ─

biznis.666 iboris, 30 Nov 93 -> #407, vpopovic

Ł Zar se ne placaju troskovi zemlji, cije novcanice koristis ? Ł Mozda je trac, da smo duzni Nemackoj neke pare po osnovu koriscenja Ł njihove gotovine? Ne, ustvari, Nemačka može samo da nam bude zahvalna za to što se kod nas nalazi tolika količina maraka. Po ekonomskoj teoriji, a i praktično gledajući, ova količina maraka kod nas predstavlja besplatan (beskamatni) kredit Nemačkoj. Pitanje je: kako ? Pošto poznaješ ekonomiju, molim te objasni ovo, a ja ću ti posle reći da li si u pravu ili ne.

biznis.667 iboris, 30 Nov 93 -> #622, bbaja

biznis.668 iboris, 30 Nov 93 -> #407, vpopovic

biznis.669 cnenad, 30 Nov 93 -> #659, dejanr

ŁŁŁ>> a druga braonkasta, ne secam se sa cim. ŁŁŁ ŁŁŁ Mislim spomenik na Sumaricama (Kragujevac) A Kozara ?

biznis.670 cnenad, 30 Nov 93 -> #660, mikrom

ŁŁŁ 01.07.1992. Radoman Bozovic inteligentno skida jednu nulu Jedan od najboljih poteza. Otkacio sam dok sam uradio denominaciju u robnom od oko 1200 artikala. ŁŁŁ Izvinjavam se sto je poruka malo duza, ali pomislite da sam ŁŁŁ mogao nabrajati jos i kovanice. Ma nema problema, ubaci spisak i za kovanice. Stvarno bi bilo dobro da se uradi taj spisak. Ali cak od pocetka, mislim od kraja II SR pa na ovamo.

biznis.671 dejanr, 30 Nov 93 -> #661, iboris

>> Pa da si samom Anti Markoviću pokazao u to vreme trezor >> sa 10 milijardi dolara u kešu, ja mislim da bi on umro od sreće. Bilo bi sasvim ludo da jedna mala država kao što je naša drži 10 milijardi dolara u čarapi, pa makar se ta čarapa zvala i trezor. Normalno da sav taj novac nije bio u kešu.

biznis.672 jovana, 01 Dec 93 -> #646, cdragan

> 50.000.000 1993 Devojčica/šta beše ova zgrada ? Rektorat, cdragane, rektorat. Tako su je i zvali dok je bila čemu. Kad li to beše?

biznis.673 debelijencija, 01 Dec 93 -> #651, vitez.koja

!=?> ps: u specijalnom izdanju zabavnika, Srce od lubenice, !=?> povodom 45 godina od izlaska prvog broja, bilo je kako se !=?> nazivaju brojevi do 1E72. Bilo bi lepo, ako neko to ima, da !=?> ga prekuca ovde... Evo... :) Tekst se zove: Arapske i rimske brojke nisu izmislili Arapi i Rimljani (22. novembar 1952.) "... Arapske brojke izmislili su, u stvari, Indijci, a Arapi su ih samo preneli u Evropu... Tako brojka 1 sa jednom nulom onzčava deset, sa dve sto, sa tri hiljadu. Dopisujući zatim po tri nule dobijamo sledeće brojeve: milion, milijarda, bilion, trilion, kvadrilion, kvantilion, sekstilion, septilion, oktalion, nonalion, dekalion, endekalion i dodekalion. Ova poslednja označava se sa 1 i 72 nule. Nazivi za veće brojeve, zasad, ne postoje..." Posle još kaže da su rimske brojeve izmislili Etrurci. Verovatno su kineske brojeve izmislili Rusi! :)

biznis.674 dragisha, 01 Dec 93 -> #574, bbaja

-> od xy milijardi i tu je kraj price. Znaci da nema opasnosti od -> iznenadne pojave kesa, sem tehnickih troskova njenog uklanjanja, -> posto postoji vrednost koja nju izrazava. Zar nisu ti 'tehnički troškovi' opasnost. Ako treba da povučeš 10 DEM imaćeš trošak od 0.5 DEM (npr.) i to je smiješno. Ali koliko ja shvatam ovu diskusiju, govori se o ubacivanju stvarno velike sume novca što bi uzrokovalo velike 'tehničke troškove', recimo za 10e9 trošak od 500e6 DEM. Meni ovo ne izgleda bezazleno i čisto sumnjam da bi kancelar bio sretan da mu se pojavi takva 'strana' investicija. Kad bi dao dolare Švabama, to je investicija. A kad tresneš marke, ti potražuješ vrijednost koju su se oni 'zadužili' ranije. Bitna stvar je način na koji bi fiktivni potrošač iskoristio svojih 10e9 DEM. žinjenica je da DEMova ima koliko i vrijednosti u Njemačkoj, ali je činjenica da nije sva ta vrijednost u izlozima gdje čeka da je kupiš. Znači, struktura vrijednosti bi vjerovatno bila značajno poremećena takvim šopingom i to bi stvorilo neravnotežu koja bi se manifestovala kao nestašica na tržištu. Za nas normalna pojava, za društvo sa inače stabilnim tržištem to bi bio šok. Vjerovatno bi morali da naglo uvezu neke robe da bi zadovoljili potrebe, a pitanje je kakav bi to efekat imalo. Mislim da ideja o oscilaciji nije baš daleko od pameti.

biznis.675 v.nesic, 01 Dec 93 -> #638, spantic

>> A kakve veze ima lova u bankama sa uvozom? > > Nema ona, ima stil izjave. Znaš ono "sve ste to vi potrošili i još ste > nam dužni". Tražim dve babe i tri žabe da strpam u isti lonac kao odgovor. Šifra: klin se klinom izbija.

biznis.676 cdragan, 01 Dec 93 -> #672, jovana

>> 50.000.000 1993 Devojčica/šta beše ova zgrada ? > Rektorat, cdragane, rektorat. Ma znao sam ja da je to neka bezvezna zgrada ;)

biznis.677 darone, 02 Dec 93 -> #651, vitez.koja

>> ps: u specijalnom izdanju zabavnika, Srce od lubenice, povodom 45 >> godina od izlaska prvog broja, bilo je kako se nazivaju brojevi do >> 1E72. Bilo bi lepo, ako neko to ima, da ga prekuca ovde... Nije baš iz Zabavnika, ali je sa Sezama :) =============================== 6.162 CIVILIZACIJA.2:o.jeziku ladislavs, 27.11.92. 15:52, 2805 chr --------------------------------------------------------- Pošto sam prvi pomenuo bilion, aludirajući na ogromnu inflaciju, i time izazvao gomilu poruka, 'ajde da razrešim sve vaše misterije :). Evo izvoda iz Webster's New Collegiate Dictionary (1960.g): ┌──────────────────┬────────────────────┬────┬───────────────────────────┬────┐ │ │ French & US │No. │ British & German │No. │ │ Name │ systems │of │ systems │of │ │ │ │zero│ │zero│ ├──────────────────┼────────────────────┼────┼───────────────────────────┼────┤ │ million │1000 thousands │ 6 │1.000 thousands │ 6 │ │ milliard │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 9 │ │ │ /French/ │ │ /German/ │ │ │ billion │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 12 │ │ │ /usual US term/ │ │ │ │ │ trillion │1000 billions │ 12 │1.000.000 billions │ 18 │ │ │1.000.000 millions │ │ │ │ │ quadrillion │1000 trillions │ 15 │1.000.000 trillions │ 24 │ │ quintillion │1000 quadrillions │ 18 │1.000.000 quadrillions │ 30 │ │ sextillion │1000 quintillions │ 21 │1.000.000 quintillions │ 36 │ │ septillion │1000 sextillions │ 24 │1.000.000 sextillions │ 42 │ │ octillion │1000 septillions │ 27 │1.000.000 septillions │ 48 │ │ nonillion │1000 octillions │ 30 │1.000.000 octillions │ 54 │ │ decillion │1000 nonillions │ 33 │1.000.000 nonillions │ 60 │ │ undecillion │1000 decillions │ 36 │1.000.000 decillions │ 66 │ │ duodecillion │1000 undecillions │ 39 │1.000.000 undecillions │ 72 │ │ tredecillion │1000 duodecillions │ 42 │1.000.000 duodecillions │ 78 │ │ quattuordecillion│1000 tredecillions │ 45 │1.000.000 tredecillions │ 84 │ │ quindecillion │1000 quattuordecill.│ 48 │1.000.000 quattuordecillion│ 90 │ │ sexdecillions │1000 quindecillions │ 51 │1.000.000 quindecillions │ 96 │ │ septendecillion │1000 sexdecillions │ 54 │1.000.000 sexdecillions │102 │ │ octodecillion │1000 septendecillion│ 57 │1.000.000 septendecillions │108 │ │ novemdecillion │1000 octodecillions │ 60 │1.000.000 octodecillions │114 │ │ vigintillion │1000 novemdecillions│ 63 │1.000.000 trillions │120 │ └──────────────────┴────────────────────┴────┴───────────────────────────┴────┘ Je l' onaj njihov gugol ima 100 nula? Ako jeste, onda ga naš vigintilion "šiša" za 20 nula (da ne kažem 100 triliona puta :). ciLa. ----------------------------------------------- 6.162 ---

biznis.678 bbaja, 02 Dec 93 -> #664, iboris

>|| Ł kako tako funkcionisala) od gradjanstva mnogostruko vise >|| otkupljeno Ł deviza nego sto je prodato? >|| >|| I gde su te devize nestale ? U ratu.

biznis.679 bbaja, 02 Dec 93 -> #661, iboris

>|| Aman covece !!! Pa da si samom Anti Markovicu pokazao u to >|| vreme trezor sa 10 milijardi dolara u kesu, ja mislim da bi >|| on umro od srece. Sve su to bili njegovi pusti snovi i >|| MANIPULACIJA JAVNIM MNJENJEM. Pa ko ti kaze da je to drzano u kesu. Normalno troseno je za druge namene.

biznis.680 bbaja, 02 Dec 93 -> #663, iboris

>|| Utoliko pre bi bili stimulisani da drze dinare na stednji, >|| jer je kamata na dinare bila veca od odgovarajuce domicilne >|| kamate bilo koje strane valute iz korpe, prema kojoj se >|| ustanovljava kurs dinara. A oni su cinili skoro iskljucivo >|| suprotno - kupovali devize. Razlog izvedi sam. To je stvar individualne visprenosti i ekonomske pismenosti. Ja recimo, takodje, nikada nisam stedeo dinare.

biznis.681 bbaja, 02 Dec 93 -> #665, iboris

>|| Prvo mnogo teksta, koji necu da komentarisem........, a onda >|| : >|| >|| Ł Hocu da kazem da za 10-20 godina kada konacno ovde strvarno >|| Ł sazri iskrena zelja da u ekonomiji i ostalim stvarima >|| postanemo >|| >|| U pravom komunistickom maniru. Prvo mnoooogo price, i onda >|| pisac hoce da nama glupima i primitivnima, on pametan objasni >|| sta je to hteo da kaze. Ne prihvatam taj nacin komunikacije. >|| Ja sam vrlo jasno rekao sto sam imao, nisam ga zavio u 1000 >|| omota i iza toga sto sam napisao, stojim. Ako hoces >|| diskusiju, molim te da repliciras na ono sto napisem, ali >|| direktno. Ako hoces diskusiju, molim te da repliciras na ono sto napisem, ali direktno.

biznis.682 snemcev, 02 Dec 93 -> #673, debelijencija

>> Dopisujući zatim po tri nule dobijamo sledeće brojeve: milion, >> milijarda, bilion, trilion, kvadrilion, kvantilion, sekstilion, >> septilion, oktalion, nonalion, dekalion, endekalion i dodekalion. Kad smo već kod ovolikih brojki, jesu li autori (Nenad i Dragan) voljni da urade jedan update za ntoc.zip? Mislim da će proširivanje programa do biliona biti dovoljno do sredine januara iduće godine.

biznis.683 dr.grba, 02 Dec 93 -> #645, pyramid

>> Nedavno sam imao prilike da razgovaram sa jednom babom zakletom >> SPS-ovkom. Posle svega ona kaže kao i ti: svi su oni isti... >> Kakav prokleto naopak stav ili, šta radi televizor od ljudi. Boga mi, moj taja okrtenuo čunak otkad mu peMzija dospeva za desetak hlebova. A baba, baba se ne da!

biznis.684 dr.grba, 02 Dec 93 -> #647, jasicp

>> Kolika je realna cena dizela ovih dana ? Traktoristi za oranje uzimaju 2,5 DEM po litru potrošenog disela.

biznis.686 famozan, 02 Dec 93 -> #343, dr.grba

=> Pitanje: gde i kako doci do maksimalno azurnih informacija o ceni marke, => i to ulicni, ziralni i sticovani - potrebni su svi? BROJ TELEFONA: --> 011-3281473 Ovo je broj telefona dnevnog lista Privredni pregled, mislim da sljaka samo u radno vreme od 7 do 15. Mozete se informisati o sledecim kursevimaK+0K+0K+0aK+: Sticovani, Ziralni, Ulicni, Komercijalni, Zvanicni i to samo za DM i USD.

biznis.687 famozan, 02 Dec 93 -> #360, dejanr

=> Ono sto mene zanima je kako to da su... Beobanka i Jugobanka itd. => poceli sa ziralnim otkupom. NBJ i SDK (citaj SPS) dozvolile su poslovnim bankama da prave crveni saldo na svojim ziro-racunima. To jest otkupljivali su devize a da nisu imali para to ti je klasican primer bocne primarne emisije. Kao dokaz ovome je da su neposredno po okoncanju ove operacije sve poslovne banke bile dva do tri dana u blokadi i pored toga sto su povlacile ogromna sredstva iz obaveznih rezervi.

biznis.688 famozan, 02 Dec 93 -> #563, dr.grba

=> Moja gospodja je dip.ecc. a fah joj je spoljna trgovina. Ona kaze da => de facto nije zabelezena deflacija ni u jednoj zemlji koja ima privredu => otvorenu za protok sa drugim zemljama. Najkrace receno tvoja gospodja nije u pravu. Amerika je 1955. godine zabelezila deflaciju od 0,4%, Japan je pre neku godinu mislim da je to bila 1991. imao deflaciju od oko 2%, a Svajcarska je u posleratnom periodu belezila deflaciju vise puta. Pozdravi gospodju i poljubi je umesto mene.

biznis.689 famozan, 02 Dec 93 -> #462, dejanr

=> Ko je koliko pojeo nula? Drug Tito je bio veci gurman nego sto mislis. Doticni je 1946. godine glocnu dve nule i to kraljevske. Da vidimo kako stoji Cvijic: 500.000.000.000.000.000.000.000 elem 500E21 elem 500 trilijardi. Kako stvari stoje, u novu 1994. cemo uci sa novcanicom od 1 kvatriliona ili ti 10 milijardi najnovijih dinara.

biznis.690 famozan, 02 Dec 93 -> #458, steva

Mala korekcija pare smo spiskali u periodu 1975-1979, znaci i pre Ante i Slobe i Milke Planinc. Da te potsetim tada je predsednik Vlade bio Veselin Djuranovic. Naime nas dug 1972. iznosio je oko 7E9 $ a 1979. oko 20E9 $. Drugarica Milka je vec pocetkom 80-tih bila dekintirana.

biznis.692 famozan, 02 Dec 93

Uz ovu poruku poslata je dadoteka st_kurs.zip koja obuhvata kurs marke u periodu 1922-1989. st_kurs.zip

biznis.694 dr.grba, 02 Dec 93 -> #679, bbaja

>> Pa ko ti kaze da je to drzano u kesu. Normalno troseno >> je za druge namene. A koje su to?

biznis.695 dejanr, 02 Dec 93 -> #692, famozan

>> Uz ovu poruku poslata je dadoteka st_kurs.zip koja obuhvata >> kurs marke u periodu 1922-1989. Hvala! Ovo su zbilja dragoceni podaci, ponavljam ih i u poruci jer ih nema mnogo, pa da se ljudi ne vraćaju da skidaju fajl. Samo jedno pitanje - da li se kurs odnosti na 1. januar, 1. jun, 31. decembar ili neki drugi datum datih godina? Pretpostavljam (po 1989-toj godini) da se odnosi na 31.12). PREGLED KURSA DEM ZA PERIOD 1922.-1989. god. 100 dm god. 100 dm god. 100 dm god. 100 dm ---------------------------------------------------------------------------- 1922. 0.182 1946. 0.60 1965. 312.50 1984. 6776.53 1923. ----- 1947. 3.15 1966. 312.50 1985. 12838.02 1924. ----- 1948. 4.00 1967. 312.50 1986. 23444.09 1925. 0.140 1949. 12.00 1968. 312.50 1987. 78015.16 1926. 0.135 1950. 11.90 1969. 341.53 1988. 291029.12 1927. 0.135 1951. 11.90 1970. 341.53 1989.7000000.00 1928. 0.136 1952. 71.43 1971. 527.54 1929. 0.135 1953. 71.43 1972. 525.00 1930. 0.135 1954. 71.43 1973. 590.35 1931. 0.135 1955. 71.43 1974. 689.34 1932. 0.135 1956. 71.43 1975. 695.42 1933. 0.136 1957. 71.43 1976. 766.47 1934. 0.135 1958. 71.43 1977. 858.45 1935. 0.176 1959. 71.43 1978. 987.95 1936. 0.176 1960. 71.43 1979. 1117.07 1937. 0.175 1961. 75.00 1980. 1512.00 1938. 0.176 1962. 75.00 1981. 1840.86 1939. 0.178 1963. 187.50 1982. 2630.51 1964. 187.50 1983. 4578.43 ----------------------------------------------------------------------------- PS Nije mi jasno kako je kurs mogao biti ovako stabilan krajem 30-tih godina, kada je u Nemačkoj bila onolika inflacija?

biznis.696 cnenad, 02 Dec 93 -> #683, dr.grba

ŁŁŁ Boga mi, moj taja okrtenuo cunak otkad mu peMzija dospeva za ŁŁŁ desetak hlebova. ŁŁŁ ŁŁŁ A baba, baba se ne da! Kod mene obrnuto ! :))) BTW, inflacija je negde oko / preko 20.000 % za 11 mesec. Jel sacuva neko one poruke od ranije gde sam prognozirao za rast marke / inflacije ? Nek uradi jedan C&P da vidim razlike.

biznis.697 index, 03 Dec 93 -> #646, cdragan

÷■÷ 10 1968 Rudar/vrednost Nije rudar nego metalac (radnik). ÷■÷ 50 1990 Dečak/ruža (ljubičasta) Sem ove postojala je još jedna novčanica od 50 koja se pojavila pre dečaka i na njoj je sa jedne strane bio spomenik iz Kragujevca (polomljeno V), a sa druge nisam siguran. Koliko se sećam (nažalost nemam je) bila je sivkasto plava. Nenad

biznis.698 index, 03 Dec 93 -> #662, iboris

÷■÷ Strahovit odliv deviza, strahovit deficit trgovinskog Gledam ovde danima, nedeljama(!) kako kukate što, umesto A. Markovića, Predsednik SIVa nije bio Bora Jović (koji bi nas sačuvao od napasti kapitalizma&novogsvetskogporetka ;)) i pitam se: dokle? ;( 'Ajde, reci mi: odakle su se to tako strahovito odlile devize? (Nemoj me razočarati. Sada očekujem žvaku o tome kako smo mi oduvek bili bogata zemlja sa velikim prirodnim bogatstvima i vrednim ljudima, ali je jednog dana došao Ante "Gargamel" Marković i svo naše bogatstvo budzašto pretvorio u đavolske silicijumske naprave sa zapada, a dokaz za to je to što inflacija postoji samo u kapitalističkim zemljama ;). ) Nenad

biznis.699 index, 03 Dec 93 -> #674, dragisha

÷■÷ tržištem to bi bio šok. Vjerovatno bi morali da naglo uvezu ÷■÷ neke robe da bi zadovoljili potrebe, a pitanje je kakav bi to ÷■÷ efekat imalo. Mislim da ideja o oscilaciji nije baš daleko od ÷■÷ pameti. Nemačka sasvim sigurno ima dovoljno dobre devizne, zlatne, robne i ko-zna-kakve rezerve da može da izdrži istovremeni priliv svih DEM iz svih čarapa i slamarica ove planete. Samo ne znam šta bi posle radili svi ti ljudi koji bi u trenu spiskali sve što su tako dugo štedeli (najverovatnije veći deo njih to ne bi izdržao). Nenad

biznis.700 spantic, 03 Dec 93 -> #678, bbaja

> U ratu. Znači, vlasti svih naših "bratskih" republika su lepo uzele pare spremajući se za rat. Iste pare su inače postojale pre toga? Pretpostavljam da svako ko sumnja u to "kleveće i laže" kako kaže jedna pesma?

biznis.701 ndragan, 03 Dec 93 -> #653, niklaus

/ Znao sam da će se naći neki Monte*, i da će primetiti... (: E pa nije montanjar, nego ravničar, da ne kažem ravnozemac. Montanjari su prespavali :)

biznis.702 ndragan, 03 Dec 93 -> #664, iboris

/ I gde su te devize nestale ? U džepove trgovaca oružjem.

biznis.703 ndragan, 03 Dec 93 -> #682, snemcev

/ Kad smo već kod ovolikih brojki, jesu li autori (Nenad i Dragan) / voljni da urade jedan update za ntoc.zip? Mislim da će proširivanje Slovima.prg vozi do 15 cifara; ako misliš da postoji štampač koji može nešto duže od toga da pojede u jednom redu (do 12 cpi, da ne preterujemo), ok. Umesto toga, sav normalan svet ubacuje ko(nj)mentar "svi iznosi iskazani u hiljadama dinara". Počelo još prošle nedelje (društvena firma!). Ako uložite konsenzus, još ću i da sednem da se prisetim kako to čudo radi, ali mislim da je besmisleno.

biznis.704 famozan, 03 Dec 93

Inflacija (rast cena na malo) na trulom zapadu i to u njenom najtrulijem delu Americi. --------------------------------------------------------------- god. % god. % god. % god. % --------------------------------------------------------------- 1951. 7.9 1961. 1.0 1971. 4.3 1981. 10.4 1952. 2.2 1962. 1.1 1972. 3.3 1982. 6.1 1953. 0.8 1963. 1.2 1973. 6.2 1983. 3.2 1954. 0.5 1964. 1.3 1974. 11.0 1984. 4.3 1955. -0.4 1965. 1.7 1975. 9.1 1985. 3.6 1956. 1.5 1966. 2.9 1976. 5.8 1986. 1.9 1957. 3.6 1967. 2.9 1977. 6.5 1987. 3.7 1958. 2.7 1968. 4.2 1978. 7.7 1988. 4.2 1959. 0.8 1969. 5.4 1979. 11.3 1989. 5.0 1960. 1.6 1970. 5.9 1980. 13.5 1990. ?.? --------------------------------------------------------------- Ajde da vidimo kako se kretala kod nas? -------------------------------------- 1992. 19910,2% 1991. 235,2% 1990. 121.7% 1989. 2665,o% 1988. 251,2% 1987. ........ 1986. ......... ............... ...............

biznis.705 snemcev, 03 Dec 93 -> #703, ndragan

>> Umesto toga, sav normalan svet ubacuje ko(nj)mentar "svi iznosi >> iskazani u hiljadama dinara". Počelo još prošle nedelje (društvena >> firma!). Bilo je diskusije o ovome. Zaključak: to se ne sme raditi bez zakonske odluke koja bi te na to obavezivala. Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo već da pišemo iznose u dva reda... Btw, ntoc.prg za Clipper ide samo do 11 cifara. A i nije neka mudrost prepraviti. Sve se svodi na kopiranje onog dela za desetine i stotine hiljada u desetine i stotine milijardi i deo za milione u deo za bilione, pa će izdržati još malo...

biznis.706 snemcev, 03 Dec 93 -> #687, famozan

>> Kao dokaz ovome je da su neposredno po okoncanju ove operacije sve >> poslovne banke bile dva do tri dana u blokadi i pored toga sto su >> povlacile ogromna sredstva iz obaveznih rezervi. Od prvog do dvadesetog novembra, banke su bile u minusu u proseku oko 300,000,000,000 YUD. Malo ili mnogo, prosudite sami. Za poređenje može poslužiti program KURS sa Sezama.

biznis.707 cnenad, 03 Dec 93 -> #705, snemcev

ŁŁŁ>> iskazani u hiljadama dinara". Pocelo jos prosle nedelje ŁŁŁ>> (drustvena firma!). I Postanska stedionica je skresala tri cifre na izvodima. ŁŁŁ Bilo je diskusije o ovome. Zakljucak: to se ne sme raditi bez ŁŁŁ zakonske odluke koja bi te na to obavezivala. Izgleda da nam Ocemo ponovo ? Ja te i dalje pitam, zar treba da pri kraju godine uzmem i rucno radim robno knjigovodstvo jer ne moze da se strpa cifra veca od 9 milijardi, ili da ubijem programera. Sigurno da cu sebi da olaksam posao i skinem, al' ne ovog puta tri nego 6 cifara. I ko jos u ovoj zemlji postuje zakon ?

biznis.708 cnenad, 03 Dec 93

Prica se o ogranicenju prilikom izdavanja cekova (mada su neke Banke to vec demantovale - sto me jos vise uznemirava) jer svi skoro pisu maksimalne iznose na sve cekove iako nemaju pokrice za to. BTW od sutra je najveci iznos za robu/usluge na ceku 500.000.000. dinara a najmanji 10.000.000. Nego, nerviraju me nesto s tim jer stalno kasne. Uvek je najveci iznos bio 10 puta veci od najvece novcanice.

biznis.709 dr.grba, 03 Dec 93 -> #686, famozan

>> Ovo je broj telefona dnevnog lista Privredni pregled, mislim da >> sljaka samo u radno vreme od 7 do 15. Hvala, proveriću.

biznis.710 dr.grba, 03 Dec 93 -> #688, famozan

>> Najkrace receno tvoja gospodja nije u pravu. Amerika je 1955. >> godine zabelezila deflaciju od 0,4%, Japan je pre neku godinu >> mislim da je to bila 1991. imao Sad sam je nazvao telefonom da joj kažem ovo. Rekla je da joj je poznat podatak da je po nekim pokazateljima SAD u par navrata posle WW II beležila deflaciju. Isti profa na fakultetu koji je to rekao je onaj koji tvrdi da ta merila nisu valjana. Gospođa ostaje uz to mišljenje i eto konflikta (: >> Pozdravi gospodju i poljubi je umesto mene. Pokušaj sam ako imaš hrabrosti (:

biznis.711 dejanr, 03 Dec 93 -> #707, cnenad

>> Sigurno da cu sebi da olaksam posao i skinem, al' ne ovog puta tri nego >> 6 cifara. Potpuno se slažem, koja svrha ići na hiljade kada je već sada i cifra od nekoliko miliona zanemarljiva. Dakle, samo pitanje kada preći na izražavanje u milijardama ;)) BTW, od danas i Sezamova komanda PRETPLATA ispisuje iznose u milionima dinara.

biznis.712 dejanr, 03 Dec 93 -> #692, famozan

U vezi one tabele kurseva marke od 1922. godine do danas, nešto se, bar po mom utisku, ne slaže. Moj pokojni deda je negde pred rat, 1936 ili 1937. godine, kupio kuću koju je platio 75,000 dinara. Prema bazi kurseva, to bi bilo 75000/0.00175=42.8 miliona maraka. Mnogo! žak i ako bi tu cifru za konsultaciju tabele trebalo podeliti sa 100, zbog te denominacije iz 1946. godine, to bi i dalje bilo mnogo, 428,000 maraka. Drugo, jedan moj rođak kome sam pokazivao tabelu zaposlio se negde u septembru 1957. godine, i sačuvao je rešenje o plati. Svrstan u 12. platni razred, mesečna plata je bila 8,000 (i nešto) dinara. Po ovoj tabeli to bi ispalo 8000/0.7143=11,200 maraka! Neće biti da mu je plata bila tolika. Kada sam ja pošao u prvi razred osnovne, dakle 1969. godine, sećam se da je kesica grisina u kiosku pored škole bila 1 dinar, odnosno 100 starih. Karta za tramvaj bila je 0.60 dinara (60 starih) za odrasle, 0.40 (40 starih) dinara za decu. To bi prema tabeli bilo negde 29, 17 i 11 maraka. Nekako mi izgleda preskupo. Mora biti da ja pogrešno tumačim tabelu tj. računam u nekim pogrešnim dinarima. Može li malo objašnjenje na prethodnim primerima?

biznis.713 spantic, 03 Dec 93 -> #699, index

> Nemačka sasvim sigurno ima dovoljno dobre devizne, zlatne, > robne i ko-zna-kakve rezerve da može da izdrži istovremeni priliv > svih DEM iz svih čarapa i slamarica ove planete. Samo ne znam šta Ja se ne bih kladio u to. Sa Nemačkom ta stvar nije probana, ali sa SAD i Britanijom jeste. Amerika se već jednom jedva izvukla od navade bežanije ( to jeste masovnog priliva dolara i bežanja u druge valute ) a britansku funtu je zadnji gađao Soros. Ne postoji valuta koja bi izdržala takav koncentrisani napad o kome govoriš.