razno.103bojs,
-> #101, dveselinovic>> Razvi se polemika, bogtemazo! Odavno nije bilo ovako, pa moram
>>reći, zdravo godi.
Razvila se, naravno. Ima na Sezamu i ljudi kojima je to struka. Ne
znam samo zašto to TEBI godi.
>>nesporazum oko tolerancija. Naime, uz dobro dimenzionisanje, može se
>>postići veoma dobra regulacija napona i sa odgovarajuće velikim
^^^^^^^^^^
>>elektrolitima I U RAžUNARIMA - sećam se jednog CROMEMCO računara iz
Hajde, probaj to da objasniš, ali onima kojima to JESTE struka!
>> Dakle, za potrebe tog uređaja, i to bi se moglo nazvati
>>regulacijom. Inače, pored filtriranja naizmenične komponente, isti ti
>>elektroliti su i baterije (praktično gledano), rezervoari struje i
>>veoma primitivni (ali prilično funkcionalni) regulatori zadatog
>>napona. Naravno, nisu podešljivi, pa u funkciji baterije drže samo
>>onoliki napon koliki im dođe sa ispravljača. Gurneš im po bleeder i
>>stalno su aktivni. ^^^^^^^
Hajde, prosvetli nas, kakva je to sprava koja će elektrolit učiniti
aktivnim? :)))
>> Stabilizatora sa tri nožice (5/12/24 V) imam po kući jer su bre
>>brate mnogo korisni za relativno male potrošnje, a ako su potrošnje
>> Zato i povlačim razliku između regulacije i stabilizacije. Najzad,
>>ako baš hoćete, i mali čipovi se zovu "three point voltage
>>REGULATORS", a ne "stabilizers".
??????????
v
>> Po mome iskustvu, bar polovina napajanja će odmah otići na ispod
>>+5V za 3-4%, a to je već jako opasno blizu granice tolerancije, IAKO...
što je još uvek ispod dozvoljenih 5%
>>... JE U NOMINALNIM GRANICAMA SAMOG NAPAJANJA. Otvorite ga i videćete
>>kako se i gde štedilo. To je zastrašujuće.
>> Oko 20% PSU-a će odmah otkazati; ili će proraditi zaštita, ili će
>>nakon n minuta izleteti osigurač. Tragično, a piše 200 VA.
Da, nemam primedbi na tvoje iskustvo, ovde si u pravu, po mom, nešto
skromnijem, iskustvu, neki PSU od 150W (ako se ovo odnosi na izlaznu
snagu, onda se piše W, a ne VA) su mnogo solidnije uradjeni od nekih
drugih od (navodno) 200W i bez problema bi položili ovaj tvoj test. Samo,
to nije nikakav argument tvojoj (besmislenoj) tvrdnji da PSU u računarima
(i TV-ima i sl.) nije istovremeno i stabilizator i regulator (da prihvatim
tvoju terminologiju). Radi se, jednostavno, o nabudženim podacima o snazi
i ni o čemu više. Slažem se da je to tragično.
>> Razlog - niz tajvanskih proizvođača juri isključivo cenu, pa se
>>igra svodi na ono kako napraviti uređaj da radi a košta što manje.
>>Zato neretko takve jedinice imaju 200 VA IMPULSNO, a ne trajno. Na
>>žalost. ^^^^^^^^^^^^^^^
Uh, opet :((((
razno.106dj.rainovic,
-> #101, dveselinovicŢ postići veoma dobra regulacija napona i sa odgovarajuće
Ţ velikim elektrolitima I U RAžUNARIMA - sećam se jednog
Ţ CROMEMCO računara iz 1986. godine koji je imao 8
Ţ elektrolita od po 22.000 uF u izvoru. I lepo je radio.
Samo filterska sekcija? To rešenje (projekat) je mogla samo potpisati
krajnje neodgovorna osoba (da ne kažem nešto teže). Oscilacije napona
su 10% (optimistčki), sa takvim rešenjem korisnik će dobiti vrlo
nepouzdanu mašinu.
Ţ Dakle, za potrebe tog uređaja, i to bi se moglo nazvati
Ţ regulacijom. Inače, pored filtriranja naizmenične
Ţ komponente, isti ti elektroliti su i baterije (praktično
Ţ gledano), rezervoari struje i veoma primitivni (ali
Mogu biti samo 'rezervoari' u kojima se čuva naelektrisanje.
Malo teže ćeš čuvati struju u kondenzatoru. :)
Ţ prilično funkcionalni) regulatori zadatog napona. Naravno,
Ţ nisu podešljivi, pa u funkciji baterije drže samo onoliki
Ţ napon koliki im dođe sa ispravljača. Gurneš im po bleeder
Ţ i stalno su aktivni.
A koliko im dođe sa ispravljača (usmerača) ?
Šta je to 'bleeder'? Magija ?
Ţ struje, neretko i po 7-8 VA. Na kraju ćete dobiti ukupnu
Ţ potrošnju od 110-140 VA. Prikačite PSU od nominalno 200
Ţ VA, zakačite voltmetar na neku granu, idealno +5 V,
Ţ uključite i gledajte.
Da li si merio struju, pa na osnovu nje izračunao potrošnju, ili si
sabrao podatke o potrošnji koje daju proizvođači tih kartica i
diskova?
Ţ Po mome iskustvu, bar polovina napajanja će odmah otići na
Ţ ispod +5V za 3-4%, a to je već jako opasno blizu granice
Ţ tolerancije, IAKO JE U NOMINALNIM GRANICAMA SAMOG
Ţ NAPAJANJA. Otvorite ga i videćete kako se i gde štedilo.
Ţ To je zastrašujuće.
To je i dalje u granicam onoga što je proizvođač propisao.
Ţ Oko 20% PSU-a će odmah otkazati; ili će proraditi zaštita,
Ţ ili će nakon n minuta izleteti osigurač. Tragično, a piše
Ţ 200 VA.
Vrati ih proizvođaču. Gde im je najbliži servis? :))
Očigledno je da su neispravni.
Ţ Zato i povlačim razliku između regulacije i stabilizacije.
Ţ Najzad, ako baš hoćete, i mali čipovi se zovu "three point
Ţ voltage REGULATORS", a ne "stabilizers".
Imaju li ono kondenzatore (za regulaciju), ili su to stabilizatori?
Regulacija i stabilizacija se koriste kao sinonimi, možda ima neka
razlika koja mi nije poznata, ali to nije razlika koju si ti naveo.
Ţ Razlog - niz tajvanskih proizvođača juri isključivo cenu,
Ţ pa se igra svodi na ono kako napraviti uređaj da radi a
Ţ košta što manje. Zato neretko takve jedinice imaju 200 VA
Ţ IMPULSNO, a ne trajno. Na žalost.
Niz jugoslovenskih kupaca juri isključivo cenu, pa se igra svodi na
ono kako kupiti računar da radi a košta što manje. Zato neretko kupuju
robu koju (valjda) niko drugi neće da kupi. Naknadno kukaju kad nešto
pođe naopako.
Ne može i jare i pare.
Pozdrav, Đorđe
P.S. Gde je bre moderator ove konferencije, trebalo bi da odlikuje
one dve poruke korisnika DVV :)))))
razno.107michelle,
-> #101, dveselinovic> nesporazum oko tolerancija. Naime, uz dobro dimenzionisanje, može se
> postići veoma dobra regulacija napona i sa odgovarajuće velikim
> elektrolitima I U RAžUNARIMA - sećam se jednog CROMEMCO računara iz
Ako se držimo terminologije koja se koristi u elektrotehnici, onda mi nije
jasno kako elektrolitima postižeš "veoma dobru regulaciju napona" (naglasak na
regulaciji)?
Koliko su mene učili (a i sam sam sebi to više puta dokazao :) ), elektroliti
mogu samo da filtriraju napon, tj. da mu smanje brum, barem u tom delu gde ih
spominješ.
> im dođe sa ispravljača. Gurneš im po bleeder i
> stalno su aktivni.
Neka mi neko objasni šta je "bleeder". (jeste da što manje znam to manje patim,
ali... ;) ).
> koji su lokali po 10-14 VA. Onda popunite sve utičnice nekim starim
...
> 110-140 VA. Prikačite PSU od nominalno 200 VA, zakačite voltmetar na
Da li pričaš o watima (W), ili o volt'amperima (VA)? Vrlo je bitno.
> Oko 20% PSU-a će odmah otkazati; ili će proraditi zaštita, ili će
> nakon n minuta izleteti osigurač. Tragično, a piše 200 VA.
Zanima me, kao informacija, koliko PSUa si tako testirao?
mp
razno.108corto,
-> #96, dj.rainovic> Svrha ovako duge poruke je da (nadam se) objasni ove stvari
> ljudima kojima ovo nije struka, valjda ima takvih ovde :)
Ima nas, imenjace! Kada ti ne bude jasno nesto u vezi sa gradnjom kuce,
baci mail....
dJOLE
razno.109dens,
-> #101, dveselinovic>> Zato neretko takve jedinice imaju 200 VA IMPULSNO, a ne trajno. Na
>> žalost.
Nemam komentar ;)
razno.110bradenkovic,
-> #106, dj.rainovic> Regulacija i stabilizacija se koriste kao sinonimi, mozda ima neka
> razlika koja mi nije poznata, ali to nije razlika koju si ti naveo.
Pod regulacijom se podrazumeva niz postupaka koji odrzavaju neku pojavu
u zeljenom rezimu. Na primer: odrzavanje rezima ubrzanja aviona na
9.81 m/s^2 ili odrzavanje eksponencijalnog pada vrednosti dinara :)
Stabilizacija je specijalan slucaj regulacije kada se neka od velicina
koja se kontrolise drzi konstantnom.
Pozdrav Boza.
razno.111robert,
-> #102, mmile>> Veca brzina ?
Nije, Video RAM može biti i sporiji... ima neke veze sa
adresiranjem ili tako nekako... ima u knjizi za Impulsnu i digitalnu
elektroniku od čivkovića pa koga ne mrzi, može tamo da pogleda...
razno.112zlaya,
-> #106, dj.rainovicYO!
Što se tiče napajanja izvedenog sa transformatorom i blokom elektrolita, to sam
imao čast da vidim na jednom starijem NCR 870 sistemu. To je em radilo, em bilo
pouzdano, em su to ameri skockali, jedino što je imao po pločama rasprežne
elektrolite od 12 mikrofarada. Reč je bilo o paketu od 10 x 22000 mikrofarada
elektrolitima. Ovakvom načinu napajanja računara ne fali ništa, osim što je
veća potrošnja nego sa switcherom, i dobrog linijskog filtera. Ti imaš mnogo
veću rezervu snage u 220000 mikrofarada elektrolitima, nego u 220mf / 250v.
Switching power supply - i, su novijeg datuma, i ja im dajem prednost, iz svih
poznatih razloga. Kod PC switchera imaš samo jedan referentni napon, tako da
ako ti otpluta bilo koji, svi prošetaju, dok se ne stabiliše, dok kod klasičnog
se vuče za svaki napon poseban referentni. Switcheru zameram što veseli
TAIWANci ne stavljaju jače prigušnice na ulazne elektrolite, tako da ponekad
dolazi do snoške kod startovanja jednog ili više komada.
LONG LIVE ROCK & ROLL :))))))))))))))) ZLAYA
razno.113dj.rainovic,
-> #110, bradenkovicOK. U ovoj diskusiji je bilo reči o DC veličini, naponu. Mislim da se tada
može reći da ta dva pojma označavaju istu stvar.
razno.114iradovic,
-> #98, dens> Sto se tice cene tih izvora napajanja, moram i ja da primetim
> da je ona zapanjujuce niska. Cinjenica je da se kupujuci
> komponente na komad ne bi po istoj semi moglo naparaviti to
^^^^^^^^
> napajanje bez minimalno duplo vecih troskova.
U tom grmu lezi zec!
- Proizvodjaci ne kupuju na komad, vec na hiljade.
- Kupuju takodje direktno kod proizvodjaca, a ne
iz trece do pete ruke (a bogami i vise).
- Kao i kod disketa ima NAME a i NO NAME.
- Ostale nematerijalne troskove nemam prava da komentarisem.
Pozdrav, Ivan
razno.115dveselinovic,
Odgovor na 11.106, dj.rainovic
> Samo filterska sekcija? To rešenje (projekat) je mogla samo
> potpisati krajnje neodgovorna osoba (da ne kažem nešto teže).
> Oscilacije napona su 10% (optimistčki), sa takvim rešenjem
> korisnik će dobiti vrlo nepouzdanu mašinu.
Ih, nemoj tako. Ipak je to bilo neko drugo vreme. Koliko se
sećam, taj računar je projektovan i poslat na tržište negde 1983.
godine, a tada je još bilo dosta "stare garde" u poslu. Ja se još
sećam nekih diskusija na ETF-u među profesorima o manama i vrlinama
raznih napajanja, u kojima je bilo par učesnika koji su se kleli
u strogu klasiku (to je istina bilo pre bar 10 godina, a verovatno
i malo više).
Što se tiče pouzdanosti, ne znam koliko si u pravu. Naime,
vlasnik je zbog ionako velikih promena u napona u mreži (po njemu,
170-250V) morao da postavi jedan stabilizator napona od nekih,
koliko se sećam, 600 W ili tu negde. Imao je dakle jednu glomaznu
kutiju za stabilizator, plus jednu (po današnjim kriterijumima)
monstruozno veliku kutiju samo računara. Najzad, 8 Mallory
elektrolita od 22.000 uF je zaista impozantan gabarit. Ali, što se
pouzdanosti tiče, nikada se nije žalio na samu mašinu, a radio je
na njoj nekih 6-7 godina; posle je kupio "običan" PC, na to ga je
nateralo obilje programa koje je na CROMEMCU on sam morao da pravi.
> Šta je to 'bleeder'? Magija ?
:-))))))))))))))). Bože sačuvaj, u te vode još nisam krenuo
(zamisli testiranje vradžbina, uroka i kletvi?). Taj izraz sam po
prvi put video u jednok priručniku za linearna kola firme "National
Semiconductor", negde 1982. ili 1983., i mnogo mi se dopao. Radi
se o običnom otporniku vezanom paralelno sa elektrolitom, tek da
nešto curka. Ali, nazvati to "krvopijom" (u slobodnom prevodu) mi
se toliko dopalo da sam se bar dva dana slatko smejao, i eto,
ostade mi.
A ima tako sjajnih izraza. Recimo, "slew rate" - u doslovnom
prevodu, moglo bi se reći "brzina ševrdanja" ili "brzina pijanog
klaćenja", po glagolu "to slew". Taj pojam posebno volim jer čak
ni pedantni Nemci, koji kao što znate standardizuju i izraze po DIN
normama, nisu uspeli to da prevedu (mada su jedno vreme pokušavali
da proguraju "impuslgeschwindigkeit", al' nije išlo pa Bog!). Kod
nas je to bilo jedno vreme prevođeno kao "gradijent promene
signala", al' ni to nije išlo, pa "slew rate" i dalje ostade "slew
rate". Ne znam da li je neko pokušao sa "brzinom praćenja signala".
> Da li si merio struju, pa na osnovu nje izračunao potrošnju, ili
> si sabrao podatke o potrošnji koje daju proizvođači tih kartica
> i diskova?
Potrošnje sam uzimao iz prateće dokumentacije; u stvari, imao
sam jako mnogo sreće u tom smislu što su podatci za sve kartice
bili veoma iscrpni, što uključuje u tačnu potrošnju za sve napone.
Najzad, ja sam to uradio iz lične radoznalosti, pa se nisam bacao
neka super precizna merenja.
> To je i dalje u granicam onoga što je proizvođač propisao.
Jeste, u pravu si, ali ja se naježim svaki put kada se neka
sprava ili uređaj dotera do same granice. To me jako plaši u
kontekstu ostalih efekata koji se javljaju, a pre svega činjenice
da ventilator počinje da izbacuje zdravo topao vazduh, ali zdravo.
Pa kada otvorim napajanje i vidim tanane alu. hladnjake, koji onako
reda radi kao bajagi imaju nešto što treba da glumi rebra, uvek se
pitam šta će se desiti nakon više sati rada pri gornjim granicama
dozvoljene ambijentne temperature.
> Vrati ih proizvođaču. Gde im je najbliži servis? :))
> Očigledno je da su neispravni.
:-))))))). Neka ih vrate njihovi vlasnici, a gde im je najbliži
servis, pojma nemam, za 99% potpisanih firmi nisam ni čuo.
> Niz jugoslovenskih kupaca juri isključivo cenu, pa se igra svodi
> na ono kako kupiti računar da radi a košta što manje. Zato
> neretko kupuju robu koju (valjda) niko drugi neće da kupi.
> Naknadno kukaju kad nešto pođe naopako.
To stoji, zaista jeste tako. Međutim, ne mogu a da se ne upitam
koliko je učešće naših dilera u svemu tome. Razumljivo je da i oni
jure cenu kako bi povećali prodaju, ali uvek ostaje otvoreno
pitanje gde uštedeti. Šta god i koliko god čovek radio sa
računarom, napajanje mu stalno radi; dokle god je mašina slabije
opterećena potrošnjom, problema najčešće nema, ali šta kada počne
dodavanje delova? A sve je prema normama, odnosno korisnik
objektivno ne zatraži od napajanja više nego što ono po deklaraciji
može da isporuči, ali ga dovede blizu granica?
Lično veoma volim da vidim onu nalepnicu "TUV" na napajanjima,
jer je deo testiranja za atest u rad na duži period pod 90%
opterećenja (ako se dobro sećam, 8 časova neprekidno). Iz iskustva
i raspoloživih cenovnika znam da ta "TUV" nalepnica podiže cenu
napajanja sa US$ 19 na US$ 31, odnosno za nekih 63%. Lično sam bio
svedok nekoliko puta u nekoliko domaćih firmi gde su ljudi glatko
odbili da razmatraju makar i delimičnu kupovinu (za onaj deo
prodaje profesionalnom segmentu kupaca, koji će stvarno da koriste
te mašine bar 10 sati dnevno), uz obrazloženje da "i ova jeftinija
jednako rade". Jeste, rade, ali kako i dokle?
> Ne može i jare i pare.
Naravno da ne može, ali meni se čini da našim kupcima niko ni ne
nudi izbor, a to po meni nije dobro.
Uzmi sebe za primer - kako bi se ti postavio kada bi ti neko
ponudio izbor? Koje bi napajanje uzeo, ono jeftinije, ili ono za
koje znaš da ima atest koji je osnov za očekivanje dobrog rada i
pod veoma teškim uslovima?
A onda reci da li ti je iko ponudio izbor? Ili su te uporno
"barili" isključivo cenom?
Odgovor na poruku 11.101, michelle
> Zanima me, kao informacija, koliko PSUa si tako testirao?
Bilo ih je tačno sedam plus dva, iz četiri izvora (firme). Svi
su bili potpuno novi, kupljeni kao rezerva za slučaj kvarova. Sve
sam ih lično raspakovao iz originalnog pakovanja.
Odabrani su ne po izvorima (firmama koje ih prodaju), već po
proizvođačima. Naravno, nisam se oslanjao na etikete, jer se isti
proizvodi kite različitim etiketama; odabrani su čisto vizuelno,
po sistemu "mora i drugačije da izgleda". Naknadno sam na osnovu
pregleda štampanih ploča utvrdio da su tri i dva komada iz istih
izvora (isti proizvođači u dve ili tri verzije), ali su očigledno
bili rađeni po drugačijim standardima i za drugačije cene.
Ono "plus dva" se odnosi na jedno napajanje sa deklaracijom
"180W", a drugo sa "150W". Ta dva modela su u neku ruku bili
najinteresantniji.
Naime, onaj od 150W je bio maltene u dlaku isti kao i neki drugi
od 200W. Svi elementi, a posebno oni montirani na hladnjake, su
bili istovetni. Razlika je bila u samim hladnjacima, koji su bili
malo masivniji i sa malo više rebara u slučaju jačeg napajanja, i
ventilator je bio drugačiji, odnosno sa većim kapacitetom (36
umesto 27 m3/h).
Interesantno je da se po meni najbolje pokazalo ono napajanje od
180W; pod opterećenjem od 152W, razlika u naponu je bila u
granicama tolerancije voltmetra (tj. 1%), što me, priznajem,
impresioniralo. Uzgred, taj uređaj je imao ubedljivo najveće
hladnjake u celoj grupi.
Najgore je prošlo napajanje sa etiketom "ASI" od 200W; napon je
pao za 4%, a vazduh koji je ventilator izbaciovao je bio već vruć,
a ne samo topao. Ovo napajanje sam uporedio sa jednim mojim
("starim", radilo oko godinu dana po 10-14 sati dnevno), takođe sa
etiketom "ASI", od 150W - ono od 150W je bilo bolje (-2%)! Dakle,
ista firma, a razlika izgleda samo u etiketi (a sigurno i u ceni).
Na kraju, nisam odoleo da ne probam i sa zamenom ventilatora,
kao očiglednog koraka; izbacio sam ono plastično g***o i ubacio
jedan Papst, sav u metalu, kapaciteta od 54 m3/h u ono moje
napajanje od 150W. Normalno, pošto je to duplo veći kapacitet,
vazduh je bio daleko hladniji, a tolerancija napona je neznatno
opala, kolebajući se između 1-1,5%. Na žalost, to je već neugodno
blizu tolerancije metra.
Lud ili ne, tek posle svega toga sam na sve mašine sa kojima sam
tada radio montirao Papst ventilatore. To je naravno imalo svoju
cenu; tada je tipičan plastični japanski ventilator koštao u
Minhenu nekih DEM 12-17, a Papstovi su koštali DEM 70, što je 5,8-
4,1 PUTA više. Spremno priznajem da je to već iživljavanje, ali šta
mogu, volim da vidim masivni metalni uređaj pre svake plastike.
Verovatno je najbolje (u smislu cena/kvalitet) rešenje dobar
plastični japanski ventilator od (koliko se sećam) 45 m3/h sa cenom
od nekih DEM 27-30.
Da se razumemo, ovo nije neko merodavno testiranje radi
izdavanja atesta, niti ja raspolažem sa nekim jako preciznim
instrumentima i laboratorijom. Veoma bi me radovalo kada bi neko
ko sve to ima uzeo malo da se pozabavi ovim, mislim da tema nije
ni akademska, ni nepraktična. Po definiciji bi trebalo da se to
odradi timski i na organizovan način, a ne ovako kako sam ja to
uradio (uradio, ne odradio - ja sam u najboljem slučaju zadovoljio
ličnu radoznalost i možda otvorio jednu temu, ništa više).
Odgovor na 11.110, b.radenkovic
> Pod regulacijom se podrazumeva niz postupaka koji odrzavaju neku
> pojavu u zeljenom rezimu. Na primer: odrzavanje rezima ubrzanja
> aviona na 9.81 m/sĐ2 ili odrzavanje eksponencijalnog pada
> vrednosti dinara :)
> Stabilizacija je specijalan slucaj regulacije kada se neka od
> velicina koja se kontrolise drzi konstantnom.
Sa ovom definicijom se slažem. Izuzetak je naravno primer sa
"eksponencijalnim" padom dinara; Božo, ja mislim da se tu radi već
o čistoj balistici u sprezi sa zemljinom težom, pa koristim priliku
da pitam da li sve one tvoje računaljke na faksu uopšte mogu da
proračunaju te trajektorije? Ipak su to složene funkcije sa
elementima inovacije ...
Pozdrav,
DVV
razno.116dj.rainovic,
-> #112, zlayaŢ Što se tiče napajanja izvedenog sa transformatorom i
Ţ blokom elektrolita, to sam imao čast da vidim na jednom
Ţ starijem NCR 870 sistemu. To je em radilo, em bilo
Ţ pouzdano, em su to ameri skockali, jedino što je imao po
Ţ pločama rasprežne elektrolite od 12 mikrofarada. Reč je
Ţ bilo o paketu od 10 x 22000 mikrofarada elektrolitima.
Ţ Ovakvom načinu napajanja računara ne fali ništa, osim što je
Može se napraviti, ali je neophodno posle filterske sekcije staviti
neki stabilizator. Mislim da je kod te ploče postojao stabilizator.
Koliko je to čudo povlačilo struje pri uključenju?
Kakve su mu diode, koje struje udara trpe?
Koliko današnji prekidački izvori prljaju mrežu, kakav im je očekivani
kvalitet?
Koliko je takav izvor (linearni) prljao mrežu u odnosu na ove današnje?
razno.117zlaya,
-> #116, dj.rainovicYO!
Normalno da mora da bude stabilizatoiza filterske sekcije, jer to nije igračka
Točudo je imalo trafo od nekih pola kw, koliko je tačno vuklo struje pri
paljenju neznam, ali je to kontrolisano od strane POWER ON SEQUENCERA, tako da
nije kriza.
Pošto je trafo sa više sekundara ima i više grecova, tako da ti ni to nije
kritično za razliku od switchera gde diode idu direkt na 220 ( preko EMI
filtera ) i pune prazan kondenzator.
Što se tiče prljanja mreže mnogo je manje nego kod switchera jer nema ništa
osim početnog udara, doswitcher ubacuje i gomilu gluposti viših frekvencija (
od 50 hz).
Ponavljam još jednom: U mom izboru bi preovladao SWICHING POWER SUPPLY nad
klasičnim, ali samo zbog potrošnje gabarita i preciznosti napona. On mora biti
adekvatno urađen, inače sve njegove prednosti padaju u vodu osim gabarita
:))))))))))))))) ZLAYA
P.S. Bleeder imaš i na svakom pametnijem switcheru...
razno.118michelle,
-> #115, dveselinovic> izdavanja atesta, niti ja raspolažem sa nekim jako preciznim
> instrumentima i laboratorijom. Veoma bi me radovalo kada bi neko
> ko sve to ima uzeo malo da se pozabavi ovim,
Što se opreme tiče, računaj na mene. Mogu da obezbedim vrhunska laboratorijska
merenja napona, struje, temperature.
Ako si raspoložen, i ako ima još interesenata, mogli bi da ugovorimo jedan
"ozbiljniji" test PSUova. Samo da neko obezbedi iste u potrebnim količinama ;).
mp
razno.119dens,
-> #115, dveselinovic>> nas je to bilo jedno vreme prevođeno kao "gradijent promene
>> signala", al' ni to nije išlo, pa "slew rate" i dalje ostade "slew
>> rate". Ne znam da li je neko pokušao sa "brzinom praćenja signala".
Prevedeno je i koristi se izraz: "brzina porasta" (napona, struje).
Dejan :)
razno.120dveselinovic,
-> #118, michelle Hvala na ponudi, imaću je u vidu. Mislim da je to jako dobra tema
i za "Računare", Jova Regasek je veoma sklon polemičnim temama koje
se bave manje vidljivim problemima. Izgleda da se slažemo da to nije
ni malo nebitan aspekt našeg svakodnevnog rada, a to me raduje.
Sem toga, ja volim timski da radim.
Pozdrav,
DVV
razno.121dveselinovic,
-> #119, dens Vidiš, taj prevod nisam ranije čuo. Moram odmah da kažem da mi se
ne sviđa, jer se slew rate, ako ćemo po pravilima, deklariše kao "+/-
X V/us". Smeta mi zbog onog "-", jer to nije "porast", odnosno to je
porast u negativnom smislu.
Zato mislim da je "brzina PRAĆENJA signala" bolji prevod; pratiti
signal možeš i u plus i u minus smeru. Naravno, ja nisam merodavan, a
svi znamo da ima slučajeva da neki izraz uđe u upotrebu i ostane u
njoj (:-)))))))))), pa makar i bio pogrešan ili neodgovarajući.
Pozdrav,
DVV
razno.122dj.rainovic,
-> #115, dveselinovicŢ 170-250V) morao da postavi jedan stabilizator napona od
Ţ nekih, koliko se sećam, 600 W ili tu negde. Imao je dakle
Ţ jednu glomaznu kutiju za stabilizator, plus jednu (po
Ţ današnjim kriterijumima)
Jadnik. Kako je ta mašina radila bez tog stabilizatora, mora da je
bilo veselo :)
Jako me interesuje kako je izgledalo uključenje te mašine, 8*22mF je
verovatno napravilo veliki strujni impuls.
Ţ Uzmi sebe za primer - kako bi se ti postavio kada bi ti
Ţ neko ponudio izbor? Koje bi napajanje uzeo, ono jeftinije,
Ţ ili ono za koje znaš da ima atest koji je osnov za
Ţ očekivanje dobrog rada i pod veoma teškim uslovima?
Ţ
Ţ A onda reci da li ti je iko ponudio izbor? Ili su te
Ţ uporno "barili" isključivo cenom?
Nije mi niko nudio izbor, cena i servis su im bili glavno oružje :)
Kad sam kupovao svoj PC, bilo je bitno da imam obezbeđen servis i
dobru cenu. Kad bih danas pravio izbor više bih pazio na kvalitet.
PSU radi stalno i *bitno* je da on bude pouzdan. Ipak većina
korisnika neće osetiti razliku, a kod nas je onih 12$ nažalost jako
bitno. Tamo gde se mašine koriste 24 sata dnevno, nema smisla štedeti
na tome.
Šta je sa sezamom, da li je kupac štedeo?
Moje je mišljenje da pri kupovini računara treba posebnu pažnju
obratiti na izbor sledećih komponenti:
-tvrdi disk
-monitor
-tastatura
kod ostalih komponenti izbor ni izbliza nije toliko kritičan.
razno.123dgavrilovic,
-> #115, dveselinovic> ... Šta god i koliko god čovek radio sa
> računarom, napajanje mu stalno radi; dokle god je mašina slabije
> opterećena potrošnjom, problema najčešće nema, ali šta kada počne
> dodavanje delova? ...
To pitanje me muči već jedno četiri godine. Ako odgovor saznam u
vidu jednog bučnog BANG neću propustiti da vas obavestim a dotle se
sekiram. O čemu se radi? Moj dragi računar (286 12 MHz) ima
napajanje od 75 W. Bez pardona sam u njega ugurao pet kartica, od
kojih je najveći potrošač proširenje sa 2 MB memorije) i on se još
uvek ne buni. Ne znam smem li i dalje da rizikujem i ako preteram
kako će se to manifestovati. Hoće li samo iskočiti osigurač ili
će posledice biti spektakularnije? Inače, ako je to bitni podatak
proizvođač stvarno ima ime: Epson.
razno.124zlaya,
-> #123, dgavrilovicYO!
Ako ti sprava ne izbacuje mnogo vruć vazduh, onda može i ta kartica da se
ubaci. Ako posle krene da se jako greje, moraćeš da je skineš.
:)))))))))))) ZLAYA
razno.125zlaya,
-> #122, dj.rainovicYO!
Mašina nije radila bez stabilizatora, a taj impuls je bio samo jedan i ubijan
je sa velikom prigušnicom između greca i elektrolita...
Pošto vidim da se dobro razumeš u switchere reci ti meni šta se dešava sa
istim, ukoliko nemože da stabiliše jedan napon na izlazu ( hladan lem, loša
izrada, loš materijal... ). Reci mi odakle ti ideja da je na opremi sezama
šteđeno u tom smislu da su uzete loše komponente?
Kakve veze ima kvalitet tastature sa celom mašinom i pouzdanosti iste?
Zašto se u tvom izboru ne nalazi maderbord, koji je najkritičniji pored harda?
POZDRAV :)))))) ZLAYA
razno.126draganf,
Od prije par dana nabavio sam HyperBook 2300SLC/486 i između ostalog uz
stroj je došao i kabl za printer koji je ,pretpostavljam, upotrebljiv i
za prenos podataka sa stone mašine. U setapu stoji da je LPT port
dvosmjeran, ali nisam ništa dobio od programa za njegovu upotrebu.
Ima li ko šta pri ruci da mi dobavi.
Dragan
razno.127corto,
-> #122, dj.rainovic> Moje je misljenje da pri kupovini racunara treba posebnu
> paznju obratiti na izbor sledecih komponenti:
Moje misljenje kao korisnika koji nije strucan da se ukljuci u vasu
elektonicarsku raspravu je da racunar ne cini kvalitet pojedinih
komponenti, nego uklopljenost istih u sistem koji pouzdano radi. Kod nas
je uobicajeno sklapanje masina po sistemu
"otvori-kutiju-ubaci-kartice-i-povezi-kablove-upali-masinu-aha-radi-gasi-pakuj"
:>
Ma koliko to bila usteda u vremenu za onoga ko sklapa, za korisnika je
to glavobolja i po. Zato uvek treba proveriti pojedinacne komponente I
opci umjetnicki dojam masine. Optimisticki?
dJOLE
razno.128dj.rainovic,
-> #117, zlayaŢ Što se tiče prljanja mreže mnogo je manje nego kod
Ţ switchera jer nema ništa osim početnog udara, doswitcher
Ţ ubacuje i gomilu gluposti viših frekvencija ( od 50 hz).
U trenucima dopunjavanja kondenzatora kroz diode protiče velika struja
(u srazmeri je sa veličinom kondenzatora, u Faradima :), i ona prlja
mrežu.
razno.129zlaya,
-> #128, dj.rainovicYO!
Da i to je prlja na 50hz, za razliku recimo od switchera kojô ima harmonike na
nekoliko Khz... , nego nisi mi odgovorio na ključna pitanja ;)
:))))))))))) ZLAYA
razno.130dveselinovic,
-> #128, dj.rainovic Prlja, što jeste, jeste. Međutim, kao što reče Zlaya, radi to na
50 Hz, mada sam video slučajeve i na višim učestanostima. Da ne
zaboravimo i trafo, koji ume da bude ludnica od zabave ponekada,
posebno kada je cena bila jedini kriterijum.
No, odavno se zna za niz trikova kako da se sve to malo ispegla.
Recimo, premošćavanje dioda u mostnom spoju kondenzatorima, pa
filtriranje ulaza na trafo RC spojem, pa kondenzatori na sekundarima
trafoa pre greca, itd, itd, itd. Skupo? Jeste. Kabasto? Aha, i to
dobro kabasto. Dal' radi? Boli glava kako lepo radi, ako se posao
dobro isplanira.
Kada se koristi? Gotovo uvek kada čoveku treba (relativno) veliki
napon sa (relativno) dosta struje. Naime, switcheri su majka Janja za
digitalnu tehniku sa naponima do 12V, ali izgleda da nisu mnogo
pogodni za velike struje I velike napone. Primera radi, za audio
pojačavače - pokažite mi uređaj sa switcherom.
Radio je to Sony jedno vreme i načisto pukao sa tom serijom, negde
početkom i sredinom osamdesetih. Malo fino tanko pojačalce, ima
switcher umesto klasike; sve je OK dok ne rikne switcher, a
riknjavali su nije normalno, eno puni servisi i danas tih serija koje
niko nije uspevao da popravi. Onda digli ruke ljudi iz Sony-ja i
vratili se na klasiku. To je, koliko znam, jedini slučaj.
Poenta je - switcher je odličan za neke aplikacije, a za druge,
klasika mnogo bolje radi. Naravno, sve bi moglo sa svim lepo da radi,
ali poŠto je cena uvek faktor, izgleda da klasika ipak bolje prolazi
na većim naponima sa većim strujama (jeftinije, brate).
Što se udara na ulazu tiče (od elektromotora po veš mašinama,
frižiderima, itd.), imam šemu iz "Elektora" za jedno prosto kolce
koje to lepo popapa, tj. svede na zanemarive nivoe. Ako nekom treba,
rado ću kopirati celi članak (4 str.) sa sve šemom.
Pozdrv,
DVV
razno.131zlaya,
-> #130, dveselinovicYO!
Pošalji leba ti !
:))))))))))))))) ZLAYA
razno.132dj.rainovic,
-> #125, zlayaŢ Reci mi odakle ti ideja da je na opremi sezama šteđeno u tom smislu
Ţ da su uzete loše komponente?
To je bilo malo (provokativno) pitanje :)))
Ţ Kakve veze ima kvalitet tastature sa celom mašinom i
Ţ pouzdanosti iste? Zašto se u tvom izboru ne nalazi
Ţ maderbord, koji je najkritičniji pored harda?
Pri pravljenju te liste nije samo pouzdanost bila u igri, bila je to
neka vrsta preporuke "korisniku".
Neverovatno je kakve sve tastature nađu kupce, na takvim je
tastaturama efikasnost vrlo niska, a živci pred pucanjem. Primer: na
jednoj tastaturi se zaglavio levi alt taster, šta sve nisam pokušao...
na kraju sam resetovao računar, pojavila se poruka, rešenje misterije :))
Bilo šta od preostale opreme (m.ploča, razne kartice, napajanje...)
nije toliko kritično, drugim rečima, ako baš hoćeš da cicijašiš nećeš
baš tako loše proći :)) (pod uslovom da imaš bar neku garanciju,
servis).
Jedan interesantan primer. Državna firma, rade ljudi ozbiljan posao
(nauka), podatke čuvaju na staroj mašini sa vrlo sumnjivim HD, a pored
te mašine stoji nova, bolja, sa strimerom. Da li treba reći da nisu
pravili kopije svojih podataka? Sve do jednog dana, kad je disk crk'o.
Kažu da su se tresli od straha. Tim ljudi je radio 4 godine na
podacima koji su bili izgubljeni... Ipak, posle gomile peripetija
podaci su uglavnom spašeni. (eto, priča ima srećan kraj :)
razno.133dj.rainovic,
-> #127, cortoŢ to glavobolja i po. Zato uvek treba proveriti pojedinacne
Ţ komponente I opci umjetnicki dojam masine. Optimisticki?
Vrlo optimistički :(
To je stvar koju treba platiti, pre svega treba naći čoveka koji to
zna da radi, mnogo je više onih koji samo znaju da ubodu kartice.
razno.134mmile,
-> #126, draganf│ Od prije par dana nabavio sam HyperBook 2300SLC/486 i između
│ ostalog uz stroj je došao i kabl za printer koji je
│ ,pretpostavljam, upotrebljiv i za prenos podataka sa stone
│ mašine. U setapu stoji da je LPT port dvosmjeran, ali nisam
│ ništa dobio od programa za njegovu upotrebu. Ima li ko šta pri
│ ruci da mi dobavi.
└─────────────
UNET. Ima ga na Sezamu.
razno.135rkramer,
Ej, ljudi ima li negde da se kupi 128 Kb keša BEZ matične ploče :)
hoću da dogradim keš - a svi mi kažu da ne prodaju ODVOJENO ...
RKR
P.S. Ne morate da napišete GDE (da ne bude EPP-a ;).. Samo kažite IMA
ili NEMA pa ćemo posle da sredimo ostalo putem MAIL-a ..
razno.136dveselinovic,
-> #135, rkramer 128 KB ne znam gde ima i da li ima (a mislim da nema), ali znam
gde ima 64 KB da se kupi, sa jednim rezervnim čipom, brzina 25 nS, za
razumne pare. Kod mene.:-))))))))))))))))))
Naime, pre neki dan sam rashodovao jednu DTK ploču, pa sam sa nje
poskidao sve što se da iskoristiti - SRAM, EPROM-e i naravno, Intel
80486. I džampere, naravno.:-))))))))))))))))
Procesor sam ubo u novu ploču, dogradio mu hladnjak sa
ventilatorom i furam ga na 33 MHz, a SRAM mi ostade. Pa ako nekom
zatreba, ...
Uzgred, ne znam da li znate, Intel NIKADA nije pravio čipove
80486DX za 25 MHz, iako je to na njima pisalo; sve su to odmah bili
čipovi za 33 MHz, a prodavali su ih namerno na manjem taktu kako bi
postigli "yield" (odnos ipravnih u odnosu na neispravne u seriji) i
držali tenziju na tržištu.
Do sada sam bar 7-8 takvih čipova prebacio na 33 MHz i nikada do
sada nije bilo problema ni sa jednim od njih, a evo rade već 3
godine, neki bogami i veoma intenzivno.
Pozdrav,
DVV
razno.137vlad,
-> #134, mmile> UNET. Ima ga na Sezamu.
"June" ne saradjuje nikako sa dos-om 6.0, ali za utehu imas INTERLINK koji
radi isto tako dobro uz jos neke dodatke. Procitaj dos-ov help i naci ces
sve sto ti treba.
razno.138zlaya,
-> #132, dj.rainovicYO!
jaki istraživači, kad nerade backup ;((((( . Što se tiče mama ploče nisi u
pravu. Ploča mora da bude pouzdana u radu, i da guta operativni sistem sa kojim
radiš. Za MS DOS i tetris, sve su ploče dobre. Ako hoćeš bilo šta pametnije...
Eeeee, tu dolazi do snoške** !
Od tastatura priznajem za sada samo CHERRY i IBM original. Samo su se ove
dve pokazale kod mene.
:))))))))))) ZLAYA
razno.139jerry,
-> #130, dveselinovic> Radio je to Sony jedno vreme i nacisto pukao sa tom serijom, negde
> pocetkom i sredinom osamdesetih. Malo fino tanko pojacalce, ima
Video sam svojevremeno SONY pojacalce sa svicerom iz novijeg perioda
ali ima hladjanje FREONOM. Pravi mali frizider. Nema kompresor [:)]
ali ima toplotnu pumpu. Cena? Prava sitnica. (1800 DEM)
razno.140jerry,
-> #136, dveselinovic> Do sada sam bar 7-8 takvih cipova prebacio na 33 MHz i nikada do
> sada nije bilo problema ni sa jednim od njih, a evo rade vec 3
> godine, neki bogami i veoma intenzivno.
1.) Vazi li to i za SX procesore ili samo za DX?
2.) Posto je SRAM? Koliko ga ima?
razno.141dj.rainovic,
-> #130, dveselinovicŢ Kada se koristi? Gotovo uvek kada čoveku treba (relativno)
Ţ veliki napon sa (relativno) dosta struje. Naime, switcheri
Ţ su majka Janja za digitalnu tehniku sa naponima do 12V,
Ţ ali izgleda da nisu mnogo pogodni za velike struje I
Ţ velike napone. Primera radi, za audio pojačavače -
Ţ pokažite mi uređaj sa switcherom.
Pa svičeri su mnogo bolji za niske napone, tu dolazi do izražaja dobar
stepen korisnog dejstva. Kod linearnih stabilizatora je potreban napon
od bar 10V na kondenzatoru za 5V na izlazu, za veće snage razlika je i
veća. Kod audio pojačavača nije potrebno raditi stabilizaciju za
izlazni stepen, oni su skromniji (to im je u duši :). Nemam nikakva
iskustva sa pojačalima iz klase 1kW i više, da li se i tamo koriste
klasične metode? Verovatno se koristi trofazni izvor, koji i bez
filtra ima padove izlaznog napon max. 14% (100%-86%).
Šta je sa pojačalima u klasi D? Da li je to još uvek retka roba?
žuo sam da je cena izrade ¸1DEM/W, za >500W, bez napajanja.
Svičeri se koriste i za napajanje el.motora, da li su to dovoljne
struje/naponi :)
Kažu ljudi da je u projektovanju svičera najveći problem da se napravi
dobra regulacija. Kod klasičnih (linearnih) izvora, daleko je lakše
konstruisati izvor, tj. teže ga je natrerati da radi neispravno :))
Ţ frižiderima, itd.), imam šemu iz "Elektora" za jedno
Ţ prosto kolce koje to lepo popapa, tj. svede na zanemarive
Ţ nivoe. Ako nekom treba, rado ću kopirati celi članak (4
Ţ str.) sa sve šemom.
Zainteresovan :)
razno.142dj.rainovic,
-> #138, zlayaŢ jaki istraživači, kad nerade backup ;((((( . Što se tiče
Ţ mama ploče nisi u pravu. Ploča mora da bude pouzdana u
Ţ radu, i da guta operativni sistem sa kojim
Medicina. :)
Koje ploče imaju problema sa ne DOS operativnim sistemima?
Ako neće da radi, vratiš je dobavljaču :))
razno.143zlaya,
-> #142, dj.rainovicYO!
Brate, u Beogradu tek svaka druga ili treća hoće da radi Ôkako treba. Imamo
neverovatno kvalitetnu ponudu već godinama ;((((((( .
:)))))))))))))))))))))) ZLAYA
razno.144vlad,
-> #138, zlaya> ! Od tastatura priznajem za sada samo CHERRY i IBM original. Samo su
> se ove dve pokazale kod mene.
Nisam ni blizu toliko iskusan ali sam prezadovoljan sa svojom Qtronix
tastaturom. Od ostalih koje sam imao pod prstima najprijatnije su mi bile
IRIS-ove, a pokazale su se i kao najizdrzljivije. Od 50 tastatura koje
se nemilosrdno eksploatisu u jednoj novinskoj kuci preko tri godine ni
jedna jos nije riknula. Imaju vrlo jasan "klik", kapice se ne klate, a ni
jedno slovo se jos nije izlizalo jer nisu nanesena sito stampom nego
izlivena u plastici.
razno.145dveselinovic,
-> #140, jerry Za SX procesore zaista ne znam, ali ne verujem da su ponovili isti
štos, bilo bi maximalno bezobrazno sa njihove strane. I neekonomično,
sada kada ih već kolje konkurencije.
SRAM čipova imam 11 komada - 8 u kešu, 9-ti parity, i dva koji su
keširali samo video (DTK štos). Proizvođač je Cypress, brzina 25 nS,
8 KB po čipu. Pošto su? Pa recimo DEM 100 za svih 11 komada - to je
po sadašnjim, naglo poraslim cenama RAM-a i SRAM-a, oko polovine
komercijalne cene (čuli ste za izgorelu fabriku plastike za čipove i
za naglo eskalirane cene - umesto DEM 60-70, 1 SIMM sada košta preko
DEM 200, korisnička cena).
Pozdrav,
DVV
razno.146dveselinovic,
-> #141, dj.rainovic Klasu D za sada, koliko ja znam, fura još samo Carver, i to sa ne
baš mnogo sreće, pljuju uređaje.
Ne znam ko reče, al' ono za freonsko hlađenje je bio deo paket
aranžmana sa switcherom i na najjeftinijim Sony pojačavačima. Taj
trik je provalio, koliko se sećam, Pioneer negde 1979 ili 1980, na SA
seriji pojačavača. Na žalost, to je izgleda bilo i dosta skupo, pa se
danas retko koristi. Meni malo žao, to je bilo elegantno rešenje.
Oko elektrolita u napajanju - more, oni su majka Janja za velike
struje i velike napone. Pre nekih 9-10 godina, drugar i ja odlučimo
da napravimo pojačavač snage od 250 W po kanalu. Malo se bacimo u
računicu i shvatimo da po našim kriterijumima, na izlazu nam treba i
do 40 A u impulsima, i to po kanalu. Kuku, šta ćemo, to nije šala i
komika. Elem, nakon dosta računanja (cena), rešimo sve sa dva torusa
od po 600 VA i sa dve filterske sekcije od 4x22.000 uF. Kada smo sve
to stavili na sto, otkrili smo da moramo da napravimo kutiju za sve.
Konačni rezultat je bio jedan mamut od (koliko se sećam) nekih 28 kg.
Morali smo da pravimo test poligon za njega, pa smo povezali neki
buljuk otpornika od 9W u seriju/paralelu, jerbo nigde nije bilo cekas
žice da se kupi.:-)))))))))))))))
Elem, na kraju smo uspeli da spalimo jedan zvučnik prostim
preopterećenjem; on je tada imao Infinity zvučnike koji su trpeli
udare do 400W, nominalno 8 Oma; ta deklaracija je međutim bila čist
fol, ode zvučnik na oko 220 W i oko 112 dB zvučnog pritiska. Možete
misliti kako je komšiluk bio oduševljen kada je zvučnik geknuo, jer
ko će da sluša mono?
Pozdrav,
DVV
razno.147dsoskic,
-> #136, dveselinovic> Uzgred, ne znam da li znate, Intel NIKADA nije pravio čipove
> 80486DX za 25 MHz, iako je to na njima pisalo; sve su to odmah bili
> čipovi za 33 MHz, a prodavali su ih namerno na manjem taktu kako bi
> postigli "yield" (odnos ipravnih u odnosu na neispravne u seriji) i
> držali tenziju na tržištu.
;((((, sad mi to kažeš, pošto sam otuđio isti ;(
razno.148dsoskic,
-> #146, dveselinovic> Elem, na kraju smo uspeli da spalimo jedan zvučnik prostim
> preopterećenjem; on je tada imao Infinity zvučnike koji su trpeli
> udare do 400W, nominalno 8 Oma; ta deklaracija je međutim bila čist
> fol, ode zvučnik na oko 220 W i oko 112 dB zvučnog pritiska. Možete
Aj mi, molim te, objasni šta kod AR 90 znači ono 150w nominalne i
250w maximalne snage, a pored toga onaj podatak o 800w u određenom
trajanju (valjda sec.) ? Da li se tih 800w odnosi na pikove i da
li su ispravni podaci koje AR u svom uputstvu (za AR 90) navodi.
Dali da se brinem ili ne?
p.s. ubeđujem neke ljude da to nije sinusna i mužička, već da su
obe verovatno sinusne (samo je jedna valjda preporučena), da
nije tako verovatno bi moje AR-ke odavno bile u večnim
lovištima.
p.p.s Pade mi napamet još nešto, pominje se i neka promenjljiva
impedansa od 2 do 16 oma, šta to znači, ukoliko se kače na
pojačalo kome izlazna snaga zavisi od impedanse zvučnika?
Pozdrav, Danko
razno.149jasicp,
-> #139, jerry> Video sam svojevremeno SONY pojacalce sa svicerom iz novijeg perioda
> ali ima hladjanje FREONOM. Pravi mali frizider. Nema kompresor [:)]
Mislim da je firma Sanyo svojevremeno dobila neku nagradu neke
institucije ili casopisa za inovacije kada je pocela sa koriscenjem pojacala
sa hladnjacima na bazi freona ( joj za ozon ... ). Bilo je to pre prilicno
godina.
razno.150jasicp,
-> #138, zlaya> Od tastatura priznajem za sada samo CHERRY i IBM original. Samo su se ove
> dve pokazale kod mene.
Dobro, koje su tastature najbolje i koliko kostaju ? Da li se HP ili
IBM mogu nabaviti ?
razno.151aleksj,
-> #136, dveselinovic> Uzgred, ne znam da li znate, Intel NIKADA nije pravio
> cipove 80486DX za 25 MHz, iako je to na njima pisalo; sve
> su to odmah bili cipovi za 33 MHz, a prodavali su ih
> namerno na manjem taktu kako bi
Jel' to znaci i da oni na 33 mogu da rade na 50 ?
razno.152dejanr,
-> #151, aleksj>> Jel' to znaci i da oni na 33 mogu da rade na 50 ?
Teško.
razno.153zlaya,
-> #144, vladYO!
Što se irisove tastature tiče, video sam par komada u jako lošem stanju i to su
bile stare 84tasterske tastatureTe iste je koristio SPERRY tj MITSUBISHI za
svoje ranije IT modele. IRIS je radio Energoinvest Sarajevo, tj prelepljivanje
etiketa. Verovatno si u kontaktu sa nekim drugim IRIS tastaturama, možda je i
CHERRY u pitanju sa nalepnicom.
:))))))))))))))) ZLAYA
razno.154zlaya,
-> #150, jasicpYO!
HP i IBM tastature možeš naći samo kod šanera, dok svi nabavljači te
oprem poštu princip reciprociteta - jedna kanta, jedna tastatura.
:))))))))))))) ZLAYA
ERRY još mogu da se nađu u slobodnoj prodaji...
razno.155dveselinovic,
-> #151, aleksj Ma jok teško, VRLO teško. žak i sa hladnjakom, sem ako imaš "Ice
Cap" hladnjak (Rebra + freon, cena $ 150).
Pozdrav,
DVV
razno.156dveselinovic,
-> #148, dsoskic Prvo, mala napomena - prebacimo ove teme u konf. EXTRA, pod
"hi-Fi" ili "samogradnja", tamo im je mesto, a ne ovde.
Nominalna snaga je snaga koju bi zvučnik trebao da izdrži u
trajnom režimu sinusoide.
Maksimalna snaga je udar koji zvučnik može da podnese bez
oštećenja, pod uslovom da se radi o udarima kraćim od 1 sekunde
(dakle, stvarno kratkim).
Najveća deklarisana snaga, ti je navede kao 800 W, je snaga koju
će zvučnik da preživi pod uslovom da je tranzijentni udar kraći od XX
milisekundi.
Nekoliko napomena:
Prvo, sve ovo se odnosi (iako se to retko kada i gde eksplicitno
navodi) na basove. Posebno kod AR zvučnika, visokotonci mogu da
izdrže udare od 50-tak vati, 800 ni u pijano-seksualno-drogiranom
ludilu.
Drugo, svi ti i takvi navodi su krajnje tentativne prirode samo
zato što u Americi nema jasnih standarda, a DIN standarde neće da
prihvate iz principa.
Treće, ako ikako možeš, ravnaj se prema DIN standardima, koji su
em logični, em jasno određeni i definisani, em saglasni zdravom
razumu, a ne kao Ameri, koji se zaista gube u ludilu vati (po njima,
što više, to bolje). Po DIN normama, sinusna snaga se mora trpeti u
trajnom režimu, a muzička snaga je snaga udara veća od sinusne, u
redovno ponavljajućem intervalu u roku od 7 ili 8 sati (zaboravio sam
tačne odnose).
Najzad, ne zaboravi da nije toliki problem velika snaga koliki je
problem mala snaga. Naime, ništa ne razvaljuje zvučnike kao pojačavač
koji je oteran preko svoje granice pa počinje da klipuje (tj. odseca
vrhove amplituda). Vremena porasta takvih signala su toliko kratka da
zvučnik nema šanse to da isprati, pa počinje da se pregreva i najzad
mu ili izleti membrana, ili se istopi žica.
To te vraća na usaglašavanje snage pojačavača i efikasnosti
zvučnika sa jedne, i ambijenta u sprezi sa tvojim navikama slušanja
sa druge strane. Ako imaš malo efikasan zvučnik, veliku sobu i voliš
glasno da slušaš, treba ti puno vati; ako imaš osrednju sobu,
prosečno efikasne zvučnike i slušaš pri "normalnim" nivoima,
zadovoljiće te i sasvim razumno pojačalo.
No kažem, to je neka druga priča, za drugu konferenciju, pa daj da
je odavde preselimo na pravo mesto.
Pozdrav,
DVV
razno.157dj.rainovic,
-> #143, zlayaŢ Brate, u Beogradu tek svaka druga ili treća hoće da radi
Ţ Ôkako treba. Imamo neverovatno kvalitetnu ponudu već
Ţ godinama ;((((((( .
90+ % koriisti DOS, manje od 10% mašina koristi ne DOS OS, na
raspolaganju imaš (bar) 1/3 ploča koje podržavaju ne DOS.
Da rezimiram treba ti 10% ploča, koje biraš među 33% :)
Gledaj stvari sa lepše strane :)))
razno.158dj.rainovic,
-> #146, dveselinovicŢ fol, ode zvučnik na oko 220 W i oko 112 dB zvučnog
Ţ pritiska. Možete misliti kako je komšiluk bio oduševljen
Ţ kada je zvučnik geknuo, jer ko će da sluša mono?
:))) DVV pa ti si opasan po okolinu :)
razno.159corto,
-> #154, zlaya> oprem(e?) postu(ju?) princip reciprociteta - jedna kanta, jedna
^^^^ ^^^^^
> tastatura.
Zlayo, imas problema sa tastaturom ?!? :)))
dJOLE
razno.160jerry,
-> #153, zlaya> etiketa. Verovatno si u kontaktu sa nekim drugim IRIS tastaturama, mozda je i
> CHERRY u pitanju sa nalepnicom.
Nemojte biti isuvise odusevljeni sa Cherry tastaturama. I oni znaju
da naprave svasta. Ja imam Cherry tastaturu ali nisam bas preterano
odusevljen. Najbolji utisak je na mene ostavila Honeywell tastatura
sa 132 tastera. Koristi se kod AP-X masine. Naprosto fenomenalna.
razno.161dragoslavr,
-> #152, dejanr>>> Jel' to znaci i da oni na 33 mogu da rade na 50 ?
>
> Teško.
Nikako... probano! :((
razno.162ganta,
Dobih danas gomilu nekih časopisa iz Engleske, a izmedju
ostalog i jedan CD-rom koji ide uz PC Magazine. Ima oko 170 MB
softvera, demoa, multimedije, fontova, itd + komercijalnih
programa (poslednji su 'locked' dok im se ne javi br. VISA kartice) :(
E, sad, pitanje glasi: Jel' ima neko CR ROM, da vidimo čega sve
tu ima ?
G.
razno.163dveselinovic,
-> #162, ganta Gama, al' su na odmoru.:-(((((((((((((((((((
Pozdrav,
DVV
razno.164dveselinovic,
-> #158, dj.rainovic Ja opasan? Ja?
Ma jok. Ja sam samo zagriženi ljubitelj dobro napravljenih
uređaja. Mnogo volim da se bakćem sa štampom; tvrdim da sam sa
milimaterskom hartijom i dalje pravim bolje štampe od većine
programa, sem onih najbesnijih sa cenama u 5 cifara.
Audio pojačavači su moja stara pasija evo već dobrih 16-17 godina,
mada u poslednje 3-4 godine imam premalo vremena da se sa njima
zezam, iako to obožavam da radim. Volim da eksperimentišem u, ali i
van granica deklaracija proizvođača, ponekada uz neželjene posledice,
ali uvek za svoje i samo svoje pare.
Ono što spalismo zvučnike i dan-danas smatram da je greška
proizvođača zbog ambiciozne deklaracije, jer smo jako pazili da ne
dovedemo pojačavač do opasnih voda (klipovanje). Inače, jako sam
rezervisan prema, po meni, isuviše optimističkim deklaracijama
uređaja, a najviše volim one uređaje koji mogu više od deklaracije;
to je, na žalost, izumiruća vrsta.
Pozdrav,
DVV
razno.165dveselinovic,
-> #164, dveselinovic Ko se ono beše javio za uređaj za potiskivanje raznih induktivnih
udara iz mreže?
Zaboravio sam bio da uključim log, pa to nemam snimljeno.
Pozdrav,
DVV
razno.167zlaya,
-> #165, dveselinovicYO!
JA sam ti se javio za isti.
:))))))))))))) ZLAYA
P.S.
Zar ti nije jeftinije da lepiš tapete po zidovima umesto membrana od zvučnika ?
razno.168zlaya,
-> #160, jerryYO!
Mislio sam na dostupne tastature širim i užim narodnim masama, a najgotivnija
na dodir za mene nije bila IBM konzolna tastatura ( iz vremena kad je
profesional keybord with click bio ono što trebada bude ), već MARCONI
tastatura sa radarskog sistema koji je bio okačen na LOCUS 16. Imao si pravi
mehanički klik, neverovatno dobar, a svi funkcijski tasteri su imali malo jaču
oprugu. Starost sistema oko 20 godina. Tamo sam video i prvi TRACKBAAL koji je
imao jedno 12- 15 CM u prečniku.
:))))))))))))) ZLAYA
razno.169zlaya,
-> #159, cortoYO!
Nije problem sa tastaturom, već sa centralom, ako to može tako da se nazove
;((((((((.
Kad bi Spealberg čuo samo deo ovih zvukova, snimio bi barem dva nova filma...
Inače ubaci mi kantu đubreta, pa ja obrišem, pa da nastavim da kucam, on opet,
pa nekoliko puta dok mi ne dosmrdi ;(((((, onda ga ovako ostavim, ili proguta
red.
:))))))))))))) ZLAYA
razno.170zlaya,
-> #169, zlayaYO!
Samo problemi sa nervoznim poštarom... O:))))
razno.171novim,
-> #154, zlayapokušavam da na svaki način dođem do originalne (makar polovne)
IBM tastature (davao više puta i oglaščić na SZM-u). je l znaš
kako bih to dobavio? javi u mail ako je komercijala ili sl. :)
razno.172novim,
ej ljudi, uskoro ću imati zadovoljstvo da sklapam novu kompu
(trenutno sam zaglavljen na notebook-u). dakle, deo po deo.
za početak, neka mi neki dobar znalac (ili, bolje, više vas)
da savete za sledeće:
1. šta bi bila jako dobra kutija - sklon sam minitower-u - i
koja ima snažno hlađenje uz minimalan zvuk ventilatora? (šta je
to "dvostruki (redundantni) sistem napajanja" (je l u pitanju
neka varijanta spoljnjeg agregata, tj. dodatnog izvora struje)
a šta "dodatno hlađenje"? uopšte uzev, da li svaka motherboard
može i u mini-tower, desktop i sam tower? da li neko ima iskustva
sa tzv. lunch-box kutijom i da li u lunch-box ide običan
motherboard ili specijalan za njega?)
2. da li iko zna gde se i kako može nabaviti VGA LCD display?
zahvaljujem za pomoć svima! - novim
(ako znate, nevedite i neku okvirnu cenu; delove bih najradije
nabavljao ovde, ali imam pristup i nemačkom, tj. austrijskom
tržištu).
razno.173dejanr,
Nekoliko zanimljivih tekstova o Pentiumu i prvim Pentium računarima.
NOVOSTI/microb 4.850, 4.851, 4.852.
razno.174jerry,
-> #169, zlaya> Nije problem sa tastaturom, vec sa centralom, ako to moze tako da se nazove
Uzmes lepo SOR ili SezamDrive pa spremis EXEC u kuci pa posaljes
ZModemom bez greske i stigne do konferencije onako kako si ti hteo.
razno.175milan,
Da li ako je EGA karta prikačena na CGA monitor, mogu da se
redefinišu slova. Preciznije, pošto karta može da, prema tome,
radi samo u CGA modu (valjda!?), da li mogu da se redefinišu
slova u CGA modu EGA karte?
Pl poz M
P.S. Ah da, ako može, onda kako? :))
razno.176ganta,
-> #163, dveselinovic> Gama, al' su na odmoru.:-(((((((((((((((((((
Hvala, nisu valjda na tzv. 'odmoru' (prinudnom) ?
razno.177dveselinovic,
-> #176, ganta Ne, oni svake godine idu na kolektivni odmor tokom avgusta evo već
4-5 godina. Radiće od 01.09.
Pozdrav,
DVV
razno.178dveselinovic,
-> #167, zlaya Fotokopiraću članak sa šemom, pa da se dogovorimo kako da iz mojih
pređe u tvoje ruke.
Pozdrav,
DVV
razno.179zlaya,
-> #174, jerryYO!
thnx !
:))))))) ZLAYA
P.S. Da li SOR vrši ASCII upload preko telix - a 3.15 ?
razno.180drpr,
-> #179, zlaya-> P.S. Da li SOR vrši ASCII upload preko telix - a 3.15 ?
Ne exec šalješ zmodemom ili koji već protokol koristiš :)
cope
razno.181bojs,
-> #175, milan>> Da li ako je EGA karta prikačena na CGA monitor, mogu da se
>>redefinišu slova. Preciznije, pošto karta može da, prema tome,
Upravo to je opisano u 'Računarima' broj 45, strana 52.
razno.182zlaya,
-> #180, drprYO!
thnx, preći ću i ja na SOR :)))))
:)))))))))))))))) ZLAYA
razno.183milanv,
-> #160, jerry║║ odusevljen. Najbolji utisak je na mene ostavila Honeywell tastatura
I medju tim tastaturama ima vr-rrrr-lo različitih. Spolja
su sve iste, ali je osećaj pri pritisku tastera bitno različit
od tastature do tastature. Primerci sa "naglim propadanjem"
tastera su zaista odlični, ali ima izuzetno tvrdih i "škripućih"
tastatura na kojima osećaj, u najmanju ruku, je ispodprosečan.
Ne znam otkud te razlike, možda ih rade razni proizvodjači?
razno.184wizard,
-> #175, milan> redefinišu slova. Preciznije, pošto karta može da, prema tome,
> radi samo u CGA modu (valjda!?), da li mogu da se redefinišu
> slova u CGA modu EGA karte?
> P.S. Ah da, ako može, onda kako? :))
Ja sam svojevremeno imao naša slova na VGA karti u CGA modu, ali OS je
bio DR-DOS 6.0.
razno.185jerry,
-> #182, zlaya> thnx, preci cu i ja na SOR :)))))
Pokusaj SOR i Sezam Drive pa uporedi koji ti se vise svidja.
razno.186jtitov,
> E, sad, pitanje glasi: Jel' ima neko CR ROM, da vidimo cega sve
> tu ima ?
Valjda CD ROM??? Ima moj drugar. Pisi za dogovor.
razno.187milan,
-> #184, wizard> Ja sam svojevremeno imao naša slova na VGA karti u CGA modu, ali OS je
> bio DR-DOS 6.0.
Imaš li program za redefinisanje? ;))
Pl poz M
razno.188ganta,
-> #186, jtitov>> E, sad, pitanje glasi: Jel' ima neko CR ROM, da vidimo cega sve
>> tu ima ?
>
> Valjda CD ROM??? Ima moj drugar. Pisi za dogovor.
Pa CD, logično :) One greške koje bodu oči, najteže se
primećuju :)
G.
razno.189jerry,
-> #183, milanv> I medju tim tastaturama ima vr-rrrr-lo razlicitih. Spolja
> su sve iste, ali je osecaj pri pritisku tastera bitno razlicit
Odgovor je prost. Dok je te tastature pravio zaista Honeywell, one su bile
perfektne. Ali... Pre jedno sedam godina, Honeywell je prodao kompletnu
industriju PC racunara i orijentisao se na drugu stranu. Osetili odakle vetar
duva. Shodno tome i Honeywell Bull nije ni malo Honeywell vec su kupili
pravo na ime da ga koriste jos 5 godina. Posle isteka tog roka, od Honeywell
je ostalo samo: "HN". Na kraju je i to izbaceno. Tastature koje Honeywell i
dalje pravi su i dalje perfektne.
razno.190oldtimer,
-> #162, ganta> E, sad, pitanje glasi: Jel' ima neko CR ROM, da vidimo čega sve
> tu ima ?
Imam spravu za Meka, ali možemo da pregledamo pa i da prebacimo nešto.
Voice na poslu 1769-130 ili 1769-241 (od 12-20 uključujući i vikend).
B)Miša
razno.191pbojan,
Zamolio bih sve koji poseduju koporcesor, a narocito one ciji je
proizvodjac IIT, da probaju ovo malo programce. Rec je o prepoznavanju
proizvodjaca (Intel vs. IIT). Bio bih veoma srecan ako bi pravilno
obavio posao :).
ndptest.exerazno.192mradic,
-> #169, zlaya> Nije problem sa tastaturom, već sa centralom, ako to može tako da
se nazove
razno.193mradic,
-> #177, dveselinovicTako treba ;) Bye !#PIDGEON#!
razno.194panco,
-> #191, pbojan> Zamolio bih sve koji poseduju koporcesor, a narocito one
> ciji je proizvodjac IIT, da probaju ovo malo programce.
Probao sam i za Cyrix kaze ga je prepoznao kao IIT ...
razno.195wizard,
-> #187, milan> > Ja sam svojevremeno imao naša slova na VGA karti u CGA modu, ali OS je
> > bio DR-DOS 6.0.
>
> Imaš li program za redefinisanje? ;))
Najverovatnije. :))
razno.196.bale.,
Interesuje me sledece:
1. Tacan naziv (model) neke inteligentne Ehternet kartice (sa procesorom i
memorijom) -- neke dobre...
2. Da li je moguce SCSI kontroler Adaptec 1542C ``zakaciti'' na neki (i koji)
cache kontroler, ili mu dodati memoriju da sam kesira?
3. Kakav UPS (koliko vati, on- ili off-line) je dovoljan u praksi?
Regards from .bale. !
#:*)+-<
razno.197dejanr,
Dell-ova nova PC linija i nova strategija marketinga. NOVOSTI/microb 4.883.
razno.198dejanr,
IBM-ov prvi Pentium računar. NOVOSTI/microb 4.897.
razno.199jerry,
-> #196, .bale.>
> 3. Kakav UPS (koliko vati, on- ili off-line) je dovoljan u praksi?
>
Sta zelisa da nakacis na njega?
Ako je samo server + monitor, dovoljan ti je ups od 300 W i
autonomije do 2 sata ako ne ocekujes blackout duzi od 2 sata.
(Zavisi od zimskih restrikcija.)
razno.200zkehler,
Ekološki svesni računari postaju značajan deo ponude na tržištu.
Proizvođači kažu da će koštati manje, i trošiti manje električne
energije.
NOVOSTI.3:razno, 8.36.
ZK
razno.201zormi,
-> #199, jerry*> 3. Kakav UPS (koliko vati, on- ili off-line) je dovoljan u praksi?
*
* Ako je samo server + monitor, dovoljan ti je ups od 300 W i
* autonomije do 2 sata ako ne ocekujes blackout duzi od 2 sata.
Ako je server, preporučujem inteligentni UPS sa karticom koja dojavi
serveru da je nestalo struje pa on obavesti korisnike (kojih obično
nema jer je nestalo struje ;) i regularno obori sistem kada se UPS
isprazni.
razno.202corto,
-> #196, .bale.> 3. Kakav UPS (koliko vati, on- ili off-line) je dovoljan u
> praksi?
Za slobodno stojecu CAD masinu meni jako lepo radi jedan APC od 400W.
Vozi masinu i monitorcinu od 20". Raspitaj se u SAGI, oni ih prodaju, a
mislim i imaju za isporuku odmah. Ovaj je kostao oko 700 DEM.
dJOLE
razno.203niklaus,
(Skoro) Sve što ste želeli da znate o seriji printera CANON BJ
a niste smeli da pitate...
(ili ste pitali, a nisu Vas dovoljno ozbiljno shvatili)
Prvo istorija...
Ja sam svoj Canon BJ-10e nabavio u USA po ceni od 259$ (da biste
dobili pravu cenu na ovo dodajte i 7% američke takse na promet). Kod nas
se trenutno prodaje po ceni od nekih 700+ DEM. Za njega postoji i kaseta
za automatsko ubacivanje papira u štampač (ručno obavljanje ovog posla je
'malo' veća muka), koji je koštao 40$ (oznaka ASF-6410). U Paper Feeder
staje 30 stranica papira dimenzija B5,A4 ili letter format, pri čemu je
(kako uputstvo kaže) poželjna težina papira 53 do 90 g/m2.
Nešto sa strane...
Sem dotičnog BJ-10e postoje još dva modela iz iste klase meni po-
znata - BJ-10ex i BJ-130 (dal' ima postfiks E ili EX nisam siguran). Vari-
janta BJ-10ex je bolji od 10e samo što ima i emulaciju EPSON-a LQ-510, za
razliku od BJ-10e koji ima 'samo' emulacije IBM Proprintera X24, X24E,
XL24, XL24E i IBM Graphics Printera. Što se tiče BJ-130, kod njega je glavni
adut nešto veća brzina (nisam siguran da li je to sve - ograđujem se). Cena
Canon-a BJ-10ex je (u Americi) bila veća za 30$, dok je BJ-130 bio ukupno
nekih 350$ (za opisne cene kod nas primenite metodu odnosa cena 10e -a).
A sada ponešto zanimljivije...
Canon BJ-10e radi na principu 'pljuvanja' sitnih kapljica tinte iz
tzv. kartridža (nisam našao odgovarajuću domaću reč). Naime, u kartridžu
se nalazi 64 sitnih cevčica od kojih se svaka zagreva uz pomoć strujnih imp-
ulsa koji se dovode preko tankog višestrukog kabla koji dopire do kartridža
(koji izgleda u sebi ima i nešto elektronike) tako da u odgovarajućem trenutku
dolazi do zagrevanja cevčice usled čega dolazi do stvaranja mehurića koji
usled svoje smanjene gustine munjevito izleću na papir (ako ga, naravno, sta-
vite u printer). Zanimljiva je sta stvar što se u kartridžu nalazi i glava
(onih 64 cevčica i ništa više) i mali rezervoar sa tintom (proizvođač ne
preporučuje dopunjavanje i slična manijanja). Kada se dotični kartridž, koji
traje nekih 300.000 odštampanih stranica prosečnog teksta, isprazni, menja
se cela maKina (i glava i rezervoarčić).
Jedna još zanimljivija stvar je ta što se glava printera nalazi na odstoja-
nju od čitavih 2.5-3mm, a pored toga 'crnci' nabadaju pravo mesto jako pre-
cizno. Preciznost izmerena iznosi 360dpi (tačaka po inču, po x i y). Na pri-
nteru postoji i 10 dip prekidača (kod CANON BJ-10ex ih ima 11 - za emulaciju
EPSON-a, mene, do sada, pomanjkanje te emulacije nije nijednom omela, zapravo
svaki program koji
sam koristio je imao neki od tih IBM Proprintera u svom izboru). Od njih
zanimljiv je prekidač koji služi za prebacivanje u Economy mode, u kome se
troši manje tinte svaka druga cevčica (po x i y) ne izbacuje tintu. Tu su
još i prekidači za prebacivanje u ovaj ili onaj mod emulacije, kao i preki-
dači za podešavanje automatskog uvlačenja papira (ako posedujete Paper
Feeder), i prekidači za izbor kodne stranice (za tekst dokumente), kao i
prekidač za podešavanje da li se CR tretirao samo kao CR ili kao CR/LF pri
štampi. Ostali u mom slučaju nisu našli (za sada) adekvatnu primenu...
Resume show Canon BJ-10e...
Moj celokupni utisak o printeru je povoljan. Iz Amerike sam svoje-
vremeno doneo i skener i modem, i smatram da je printer bio najbolji pazar
(pa dobro, ponekad mi i modem pričini zadovoljstvo na 'nekim' BBS-ovima).
Koristio sam ga i za sirovo štampanje (raw-text dokumenata) i za malo lepše
štampanje - iz Word4Win 2.0 i CorelDraw-a. Kao što sam već indirektno rekao
'mali' ima veću gustinu ispisa od HP-ovih lasera IIIp-, međutim na papiru
baš i nije tako. Kvalitet ispisa, u stvari najviše (i samo od toga, rekao
bih) zavisi od kvaliteta papira - fini bezdrvni papir bi bio najadekvatniji.
Sve u svemu, svakom ko ne radi sa ofset štampom (radi nešto manje
zahtevno) i ima dovoljno para za 24-pince, toplo preporučujem upravo ovog
mališu (Canon BJ-10e), uštedećete i para za još dva-tri kartidža...
(:niklaus:)
P.S. Bude li Vam bilo potrebno još informacija u vezi Bubble Jet printer
moj mail Vam stoji na raspolaganju...
razno.204milan,
-> #203, niklaus> preporučuje dopunjavanje i slična manijanja). Kada se dotični kartridž,
> koji traje nekih 300.000 odštampanih stranica prosečnog teksta, isprazni,
!!!!!!!
> menja se cela maKina (i glava i rezervoarčić).
Koliki li je taj "rezervoarčić"? 100 litara? :)))
Pl poz M
razno.205dveselinovic,
-> #204, milan Vidi neki od starijih brojeva "Računara", radio sam test tog
štampača pre otprilike godinu dana ili tako nešto.
Pozdrav,
DVV