PCOS.1

22 Sep 1991 - 12 Apr 1993

Messages - razno

razno.1 ivantod,
Može jedno pitanje? Ko je uopšte moderator ove konferencije? Ne sećam se da sam to negde pročitao, a i nema nikakvog Welcome teksta.
razno.2 dejanr, -> #1, ivantod
>> Može jedno pitanje? Ko je uopšte moderator ove konferencije? Moderator konferencije PC.OS je Aleksandar Damnjanović (alexa).
razno.3 alexa, -> #1, ivantod
Ok, ok, malko sam zakasnio. E pa, dobrodošli!
razno.4 ivantod, -> #3, alexa
Nisam ja mislio ništa loše :)) Samo me je interesovalo :) Hvala na informaciji.
razno.5 spantic,
Ima li iko iskustva sa PC-MOS? Danas sam čak i video instalacione diskete. Navodno omogućava multitasking. Pošto je srećni vlasnik na SEZAMu bilo bi lepo da izloži svoja iskustva. Sa poštovanjem Srđan
razno.6 alexa, -> #5, spantic
Pozivam one koji imaju iskustva sa PC-MOS i VM/386 operativnim sistemima da nam nešto napišu o njima. Koji programi neće da rade na njima? Kakve su veze moguće (samo klasični terminali preko serijske veze ili može i nešto drugo) ?
razno.7 sale, -> #5, spantic
>> Ima li iko iskustva sa PC-MOS? Danas sam čak i video instalacione diskete. >> Navodno omogućava multitasking. Pošto je srećni vlasnik na SEZAMu bilo bi >> lepo da izloži svoja iskustva. Eh, ja sad tek treba da ga instaliram, a za to trenutno nemam vremena. Pre instalacije treba da se backup-ira disk - za svaki slučaj, jer sam MOS petlja po particijama (prvo se običnim fdisk-om trebaju "isključiti" sve, pa onda vratiti na staro stanje kada se mos instalira). Elem, trenutno nemam vremena ni disketa za backup. Inače, znam tipa kod koga sve živo radi pod njim. Od najmanjih utility-ja do Windows-a. Kaže, nije naišao na nešto šta ne bi radilo. Druga stvar je što nije uspeo da na 386sx priključi neki terminal (neki sa emulacijama VT100 i VT200 čini mi se). Kada nadjem vremena probaću da xt zakačim na at. Sale
razno.8 terza, -> #7, sale
Zdravo! >>> Ima li iko iskustva sa PC-MOS? Danas sam cak i video instalacione >>> diskete. Navodno omogucava multitasking. Posto je srecni vlasnik na >>> SEZAMu bilo bi lepo da izlozi svoja iskustva. Ja sam nedavno (ima jedno 3-4 mjeseca) igrao sa PC-MOS posto u firmi imamo 6 neiskoristenih terminala VT-100, pa smo razmisljali i maloj mrezi pod PC-MOS-om za potrebe knjigovodstva. Na jednom 386sx smo digli PC-MOS i prikljicili 2 terminala VT-100 pa smo testirali kako rade nasi knjigovodstvenu programi.Uglavnom iskustva su bila jako dobra,pa smo odlucili nabaviti jedan jaci racunar kao server i dodatnu karticu sa 4xrs-232. Karticu smo vec kupili, a na racunar cekamo. Problema je bilo oko setovanja terminala, posto PC-MOS podrzava VT-52 a ne VT-100, ali se sa malo eksperimentisanja i to rijesilo (na terminalima nije htjeo skrolirati ekran).Radili su i svi programi koji ne koriste grafiku (WS, Dbase). Recimo sa VT-100 pokrenem Telix i preko servera zovem Sezam:)) Zgodna stvar je sto podrzava i termnale vezane preko modema, takoda sam i od kuce zvao i radio bez problema (zvao Sezam preko servera). Brzina kom. je ogranicena brzinom terminala (VT-100), a svakom terminalu se mora dodjeliti i odgovarajuca memorija (2 terminala x 640kB + server) i trebalo bi imati brzi racunar od naseg na kojem smo to testirali. > > Eh, ja sad tek treba da ga instaliram, a za to trenutno nemam > vremena. Pre instalacije treba da se backup-ira disk - za svaki slucaj, > jer sam MOS petlja po particijama (prvo se obicnim fdisk-om trebaju > "iskljuciti" sve, pa onda vratiti na staro stanje kada se mos instalira). Ja sam sve programe PC-MOS-a strpao u jedan direktorij na e:, a sistem sam dizao sa sistemske MOS diskete i nisam imao nikakvih problema u radu. > se). Kada nadjem vremena probacu da xt zakacim na at. nista jednostavnije, na XT startaj recimo MTE (on podrzava VT-100), podesi parametre komunikacije i sve radi bez problema. Pozdrav Terza
razno.9 sale, -> #8, terza
>> VT-100, ali se sa malo eksperimentisanja i to rijesilo (na terminalima nije >> htjeo skrolirati ekran). Probao sam. Radi ok, ali je na emulatorima VT-52 skrolovanje mnooogo sporo. Probao sam nekoliko programa, i nijedan ne zadovoljava. >> Ja sam sve programe PC-MOS-a strpao u jedan direktorij na e:, a sistem sam >> dizao sa sistemske MOS diskete i nisam imao nikakvih problema u radu. Kako si to uspeo? Kod mene MOS nikako ne prepoznaje D particiju. :( Isto ga dižem sa diskete, i na C-u je OK ali za D ni da čuje (ni na XT-u)... Sale
razno.10 terza, -> #9, sale
Cao! >>Probao sam. Radi ok, ali je na emulatorima VT-52 skrolovanje mnooogo sporo. >>Probao sam nekoliko programa, i nijedan ne zadovoljava. E oko toga sam i ja svojevremeno razbijao glavu, u autoexec.bat za taj terminal treba ubaciti naredbu za prijavljivanje sa tog terminala da trazi loziku i sl.Nevjerovatno ali poslije toga terminal je radio bez problema. >>Kako si to uspeo? Kod mene MOS nikako ne prepoznaje D particiju. :( Isto ga >>dizem sa diskete, i na C-u je OK ali za D ni da cuje (ni na XT-u)... Kod mene je disk formatiran sa disk menadjerom i on pravi onaj nesretni *.bin fajl.Njega sam prekopirao na disketu i dizao sistem zajedno sa njim. Terza
razno.11 ndragan, -> #10, terza
* je disk formatiran sa disk menadjerom i on pravi onaj nesretni *.bin taj dmdrvrbrnrmrkrlrpr.bin JE DRAJVER. i piše se menadžer. Bue_ NDragan
razno.12 terza, -> #11, ndragan
Cao! >* je disk formatiran sa disk menadjerom i on pravi onaj nesretni *.bin > > taj dmdrvrbrnrmrkrlrpr.bin JE DRAJVER. i pise se menadzer. vidi se da si profesor :)) (jesam li dobio 1 ), ajde nemoj biti sitnicav, ja sam bio bolestan u skoli kad se ucila gramatika:) Pozdrav Terza
razno.13 ndragan, -> #12, terza
* vidi se da si profesor :)) (jesam li dobio 1 ), ajde nemoj biti sitnicav, jeb'ga, to mi ostalo iz prosvete, a još više iz venture. družio sam se sve sa nekim gramatičkim picajzlima, pa uvatilo i mene. a na dj sam alergičan i inače - znaš ono kad WordStar rastavi ured-jaja u dva reda itd. nego da vidiš crnjak kad moja deca počnu mene da ispravljaju :) btw, već pet godina kako sam manuo prosvetu i seo za tastaturu... Bue_ NDragan
razno.14 miro,
Imam jedan problem, ne znam koliko spada ovde, ali mozda neko zna kako bi mogao da setujem QEMM u sledecoj situaciji: Dobio sam karticu Optima/1024 VGA Sync sa ET3000 chipom, i kada pustim OPTIMIZE Qemm-a, on pronadje Video ROM od adrese C000 do C600, sto znaci 24K, a na kartici se nalazi 27256 chip tj. 32K. Prostor iza C600 QEMM mapira kao HMA. Zbog ovoga mi se cesto desava daa racunar blokira (poruka QEMM Error ... tra la la ... (R)eboot...) Ne pomaze ni opcija u Config.Sys QEMM386.sys RAM X=C000-C800 (ni varijanta X=C600-C800). Kada stavim drugaciju karticu, sve sljaka kako valja. Napominjem da kartica dosta dobro izgleda, ima 5 kristala, 512(1024)Kb, 256 boja... Ima li neko iskustva, ili makar ideju sta mi je ciniti? O /█> Ů Ţ ▀ ▀ Miro.
razno.15 bjankovic, -> #14, miro
> Ne pomaze ni opcija u Config.Sys > QEMM386.sys RAM X=C000-C800 Ne znam u čemu je fazon sa BIOS-om na tim karticama, ali pokušaj sa X=C000-CFFF, meni je to radilo sa QEMM 5.0 i DOS 3.3. Tačnu granicu možeš da pronađeš ako CFFF smanjuješ za po 100h. Koristio sam i NoVideoFill, ali koliko se sećam to nije bilo presudno. Takođe ako radiš sa GEM Venturom 1024x768 potrebno je i X=B000-B7FF. BJ
razno.16 stal,
Da li neko ima pojma cemu sluze svi silni parametri Microsoft MOUSE.SYS (MOUSE.COM) programa. Nigde nisam video nesto o tome. Parametri koji sigurno postoje su: /b,c,d,i,e,h,k,l,m,n,o,r,s,u,v,x,y,z Znam samo da moj ako ne stavim parametar /y cursor se ubrljavi. /y je valjda obavestenje da karta ima hardverski resen kursor misa, sto ova moja blesava karta ima, ali to je jedan parametar, sta je sa ostalima. Ne bi davio oko toga da nemam problem sa kursorom u Win-u kad koristim drajvere za podrsku 256 boja. Imam Microsoft misa, al nisam dobio nista pride. Ima li neko kompletno objasnjenje ovih parametara? Pozdrav Stal.
razno.17 draganf,
Pozdrav svima! Treba mi pomoć tipa da li ima neko ko zna nešto o BTOS operativnom sistemu pošto bi trebalo da radim neki posao na toj mašini , ali nemaju nikave dokumentacije. Unapred hvala. Dragan
razno.19 zkehler, -> #17, draganf
Ŕ Treba mi pomoć tipa da li ima neko ko zna nešto o BTOS operativnom Ŕ sistemu BTOS = Burroughs ... ? ZK
razno.20 vikesler,
zdravo , jel ima neko iskustva sa qnx-om? hvala unapred
razno.21 vili, -> #20, vikesler
Jedino moje iskustvo je DEMO disketa! Zanimljivo je!
razno.22 jribic,
Postovana gospodo, ne bih Vas zamarao i zasmejavao sa necim sto se vabi na ime CPM ali moram. Moj direktor AOP-a (ko bi drugi :->>>) je sa svog diska na CPM masini izbrisao silu datoteka koje mu trebaju bas sada i to jako. Ukoliko neko ume i zna za bilo koji tip UNDELETE postupka molim za pomoc. U obzir dolaze sve varijante pa cak i prebacivanje na naseg velikog VAX-a, na PC-ija, dump-ovanje, prebacivanje na traku, prepisivanje, stampanje i skeniranje, programiranje u COBOL-u, FORTAN-u i asembleru itd. Unapred zahvalan, ja na extra godisnjem odmoru i moj direktor AOP-a na RECOVERY-iju svojih datoteka Jovan Ribic Privredna Banka DD Novi Sad 021/411-644 lok. 388
razno.23 vbole, -> #22, jribic
> Moj direktor AOP-a (ko bi drugi :->>>) je sa svog diska na > CPM masini izbrisao silu datoteka koje mu trebaju bas sada > i to jako. Ukoliko neko ume i zna za bilo koji tip > UNDELETE postupka molim za pomoc. U obzir dolaze sve > varijante pa cak i prebacivanje na naseg velikog VAX-a, na > PC-ija, dump-ovanje, prebacivanje na traku, prepisivanje, > stampanje i skeniranje, programiranje u COBOL-u, FORTAN-u > i asembleru itd Nisi naveo da li je to floppy ili hard. Ako je floppy - no problems ( ako nije bilo naknadnog pisanja po disku ). Ako je hard u pitanju, stvar je malo teza, ali nije neizvodljivo. Ja imam neke rutinice za prebacivanje CPM-a u DOS i obrnuto, ali mi stvar nije najjasnija; da li ne znas kako CPM zapisuje datoteke na disk ili nisi vise u stanju da taj disk citas ili... Ako je problem samo u tome da saznas gde i kako CPM upisuje datoteke prekopacu diskete i naci neku rutinu za UNDELETE, ali je stvar u tome sto sam ih pisao za moj operativni sistem, pa ne znam da li su adrese za direktno citanje i pisanje iste - a verovatno nisu - u svakom slucaju javi sta te konkretno muci. P.S. Verovatno znas da CPM nema FAT ? bye... vbole
razno.24 jribic, -> #23, vbole
Postovani VBOLE, Upravo se o tome i radi, ne znam ni gde da trazim spisak (FAT) postojecih i bivsih (obrisanih) datoteka. Radi se o tvrdom disku u jednom od PARTNER-a (davnih CPM masina). Datoteke su obrisane prostom komandom samog CPM-a sa jednog od 'USER'-a (neke vrste particija sa primitivnim oblikom zastite datoteka).
razno.25 vbole, -> #22, jribic
Evo podataka o CPM zapisu datoteka (Ovo sam ja provalio kod mene, ne garantujem da je svuda isto).Podaci su za diskete, posto ja nisam imao hard na CPM-u. CPM upisuje programe u clusterima od po 4 KB. ============================================ Sektor 000-000 (Boot-sector) Sektor 001h-011h (Sys-sektori) = sluze za boot-ovanje Sektor 012h-019h (DIR-sektori) = Dvostrana disketa 024h-02Ch (DIR-sektori) = Jednostr. disketa U DIR-sektorima: ================ Byte 00-00 Oznaka 00h-0Fh=Broj USER-a 20h=Ime diskete 21h=Blok sa oznakama vremena E5h=Izbrisan program Byte 01-08 Ime programa Byte 09-0B Tip programa Byte 0C-0C Ako program ima vise od 7Fh CPM-sectora, onda se ovaj Byte inkrementuje za svakih 80h sektora.Ako je program duzi od 64 KB, onda se u prvi program u direktoriju upisuje max. broj sectora za ucitavanje ( Byte 0Ch = 3/Byte 0Fh=80h ) U zadnji program u direktoriju upisuje se ukupan broj CPM-sectora za ucitavanje. Byte 0D-0E *** Nisam provalio *** Byte 0F-0F Duzina u CPM-sectorima ( 128 Bytes ) Byte 10-1F Clusteri u koje je program upisan.Adresa pocetnog sektora je (( Cluster * 1000h )/ 200h ) + Poc. sektor direktorija odn: Cluster * 8 + 12h ( Za dvostrane diskete ) odn: Cluster * 8 + 24h ( Za jednostr. diskete ) Maksimalna duzina ovako oznacenog programa je 64 KB, zato se programi duzi od 64 KB upisuju jedan ispod drugog u DIR onoliko puta koliko je potrebno za zapis svih Clustera u DIR, s tim sto je ukupna duzina programa zapisana u zadnjem programu ( Byte #0C * 80h + Byte #0F ). Ako je ukljucena opcija zapisivanja vremena, Passworda i dr. onda se ( posredstvom programa INITDIR ) programi upisuju u grupama od 3, a onda dolazi sledeca sekvenca od 32 Bajta (1Fh): Byte 00-00 #21 ( Uvek ) *** PRVI PROGRAM *** Byte 01-02 Vreme kreiranja ili citanja Byte 03-04 Datum kreiranja ili citanja Byte 05-06 Vreme zadnje izmene Byte 07-08 Datum zadnje izmene Byte 09-0A 00 00 *** DRUGI PROGRAM *** Byte 0B-14 Kao gornji bytovi od 01 do 0A *** TRECI PROGRAM *** Byte 15-1E Kao gornji bytovi od 01 do 0A Byte 1F-1F Slobodan ( 00 ) ====================================================================== E, sad je problem u citanju sektora.Evo nekih labela u BIOS-ovoj tablici skokova: ====================================================================== SELDISK Bira drajv za sledece operacije ulaz: C = Drajv (Kao DOS - 0=tekuci,1=A:, 2=B:,itd.) izlaz:HL = DPH ( Drive parametar header ) SETTRACK Bira track za sledece operacije ulaz:BC = track izlaz: nema SETSECTOR Bira sector za sledece operacije ulaz: BC = sector izlaz: nema SETDMA Postavlja DMA ( Adresu u memoriji za prenos podataka) ulaz: BC = DMA izlaz: nema READ Posle specifikacije diska, trake, sektora i DMA, cita sektor ulaz: nema izlaz: A = stanje ========================================================================== * WRITE Posle specifikacije diska, trake, sektora i DMA, pise sektor * * ulaz: nema * * izlaz: A = stanje * ========================================================================== MULTIO Postavlja broj sektora za READ i WRITE operacije ( 1 - 128 sect.) ulaz: C = broj sektora za citanje/pisanje izlaz: nema Direktan poziv BIOS-a se iz CPM-a vrsi funkcijom 32h ( 50 dec) ulaz: DE = BIOS PB adresa izlaz: BIOS RETURN Jos jednom: Ime datoteke ostaje kompletno i posle brisanja, samo se umesto USER-a, upisuje E5h ( ň - sigma ). Primer: 00 45 52 41 53 45 20 20 20 43 4F 4D 00 00 00 1D .ERASE COM.... 1B 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 ................ USER = 0 IME = ERASE EXT = COM DUZINA = 1Dh * 80h = 0E80h ( 3712 DEC ) CLUSTER = 1Bh PRVI_SECT = 1Bh * 8 + 24h = 0FCh ( 252 DEC ) E5 45 52 41 53 45 20 20 20 43 4F 4D 00 00 00 1D .ERASE COM.... 1B 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 ................ USER = Izbrisan program ... Isto kao gore ... Nadam se da ti je ovo pomoglo, ukoliko ne, oko 19h se logujem ponovo. bye... vbole.
razno.26 vbole, -> #24, jribic
> Upravo se o tome i radi, ne znam ni gde da trazim spisak > (FAT) postojecih i bivsih (obrisanih) datoteka. Radi se o > tvrdom disku u jednom od PARTNER-a (davnih CPM masina). > Datoteke su obrisane prostom komandom samog CPM-a sa > jednog od 'USER'-a (neke vrste particija sa primitivnim > oblikom zastite datoteka). Zaboravio sam da ti kazem, mozda nisi znao: CPM NEMA PARTICIJE !!! Svi programi se upisuju u jedan DIR, a on ti samo prividno dodeljuje PARTICIJE (Broj USER-a). Nemoj zato nista da pises na taj disk, cak i ako promenis broj USER-a !!!
razno.27 vikesler, -> #21, vili
▀To je vise nego zanimljivo! Koliko sam ja shvatio to je jedini multitasking, multiuser operativni sistem koji moze da radi i na obicnoj XT masini a uz to je i real-time. Na prvi pogled je to tako dobro da mi prosto nije jasno zasto Ęse ne koristi cesce. Nadam se da ce ovo procitati neko sa prakticnim iskustvima pa da mi kaze sta je CATCH 22. viktor
razno.28 alexa, -> #27, vikesler
> Na prvi pogled je to tako dobro da mi prosto nije jasno zasto > Ęse ne koristi cesce. Nadam se da ce ovo procitati neko sa > prakticnim iskustvima pa da mi kaze sta je CATCH 22. Jedan od razloga je što je proizvođač suviše mali - zamisli da se 'prebaciš' na novi OS, a posle proizvođač pukne, i ti ostaneš na cedilu. Jednostavno, nema dovoljno softvera. Ja sam svojevremeno zvao Microfocus (firmu koja je napravila COBOL kompajlere za mali milion platformi) da pitam imaju li kompajler(e) za QNX, a odgovor je bio: 'QNX? Šta je to?'. Inače, mislim da je bradenkovic radio na QNX-u - ja se nisam usudio.
razno.29 ndragan, -> #28, alexa
/ kompajler(e) za QNX, a odgovor je bio: 'QNX? Šta je to?'. Ja sam pre par godina vrteo sebi neku demo disketu za QNX, i pravo da kažem, sviđa mi se. Višekorisnički rad na PCjima, ali bez onih gluposti sa preistorijom (koja verzija SHARE, da li je DOS dovoljno nov) - stvarno je koncepcijski predviđen kao mrežni operativni sistem. Dakle, ne mreža pod dosom ili dos pod mrežom, nego _mrežni_operativni_sistem_. Ono što me je oladilo je alat: kao programski jezici spominju se neke lokalne verzije bejzika, kobola i takve stvari. To bi otprilike trebalo da znači da imaš dobar OS, sa lošim alatom. Nema čak ni dibejz, a da ne spominjem piči tulz ili nortona. Ostali smo nezainteresovani, na starom lošem dosu, koji se dosad dobro dogradio i za koji hiljadu firmi piše zakrpe. To se zove podrška. Toliko sam navikao na njega, da bi neki drugi morao da ima dobre argumente... Bue_ NDragan
razno.30 vikesler, -> #29, ndragan
>dobar OS, bez razvojnih alata... QNX je kao podvrsta unix-a vezan za C, tj. uz OS se dobija (kupuje) C compiler a dobija se debugger koji radi konkurentno!! sa programom koji se ispituje. Imam tu neki katalog sa cenama (july/89) pa nek svako uporedi sa drugim OS: QNX OS,utilities $450 stand alone comp. or first node in full-scr. ed network (ali mozes da prikljucis 32 terminala) $400 for each additional node in network Single comp. Network Network Multi user 2-16 Nodes 17-255 Nodes ----------------------------------------------------------------------- QNX "C" compiler $295 750 1495 QNX c-tree ISAM file management system $395 995 1995 QNX QTERM communication terminal. emul.prg $195 495 995 QNX Ditto interactive screen sharing system $195 495 995 QNX QDOS BIOS emulator and DOS file sys admin. $125 295 625 QNX RUNDOS dos emulator and dos file sys admin. $295 750 1495 Mislim da je sustina u tome da na svaki racunar na kojem radi qnx mogu da se prikljuce do 32 terminala. Pored toga sve racunare mozes povezati u mrezu sa obicnim 2.5 Mbit arcnet karticama. Za razliku od Novella svako moze da pristupa svacijem disku. Zvuci cudno ali mozes da koristis visak RAM-a na nekom drugom racunaru u mrezi ako tebi zafali na tvom pc-u. Ali batalimo mrezu, meni je najinteresantnije to da je to real-time multitasking. Imas recimo zadatak da napravis on-line bazu podataka koja treba da prima i salje podatke recimo: sistemu od 10-tak podredjenih kontrolera vezanih na RS-485 magistralu i plus jos par uredjaja vezanih sa RS 232. Covek treba da bude pravi virtuoz da ovo uradi pod DOS-om ili cak pod Novell-om ili Unix-om, a ako se jos postavi dodatni uslov da pc mora da odgovori na svaki zahtev kontrolera u nekom zadatom vremenskom maksimumu, onda je qnx jedina stvar s kojim ovo moze da se postigne sa prosecnim znanjem programiranja. Na Demo disketi kaze da postoje driveri za :csma/cd,bitbus,X-25,sdlc i druge protokole za koje nisam ni cuo. Nazalost cene su iz 89 pa su verovatno zastarele. Mislim da su sad izbacili neku vrstu windows-a za qnx. Sto se dbase-a tice : ZIM radi pod qnx-om. Ja nazalost nemam prakticnog iskustva sa qnx-om, hteo sam da upecam nekog qnx-ovca u ovu diskusiju pa da ga malo ugnjavim pitanjima... viktor
razno.31 nandi,
Ukratko : QNX je multiuser, multitasking, realtime operativni sistem. (Ovo tvrdi proizvodjac) Sad malo detaljnije: QNX : Proizvodjac QNX-a je Quantum Software Systems, Canada. QNX je multiuser, multitasking operativni sistem za PC-kompatibilna racunala (8086, 80286, 80386, 80486 ) . QNX moze raditi kao stand-alone sistem ili kao cvor u mrezi. U oba slucaja na jednu masinu se moze vezati do 32 terminala. QNX mreza koristi ARCNET-STAR hardware, dok je software koji omogucava rad mreze sastavni dio operativnog sistema. QNX se pojavio na trzistu 1982. (zvao se QUNIX, pa se AT&T pobunio te su onda izbacena 2 slova). U rujnu 1990. QUANTUM je objavio da svijetu postoji preko 100 000 instalacija QNX-a. Najcesce aplikacije pod QNX-om u svijetu su POS-sistemi te upravljanje i nadgledanje procesa ( npr. QNX je gotovo svjetski standard za nadgledanje i upravljanje procesom proizvodnje stakla.) SYSTEM DESIGN : QNX je message-passing OS (ne znam niti jedan pametan prijevod za message-passing pa ce ostati message umjesto poruka.). "Message", tj. poruka, je niz byte-ova proizvoljne duljine (max 64Kb) koju jedan task( tj. program koji se vrti) salje nekom drugom. QNX-kernel (jezgra sistema) ima zadatak da omoguci komunikaciju izmedju taskova. Kernel sistema je otprilike 10 Kb. QNX je sastavljen od KERNEL-a i nekoliko sistemskih administratora. Obavezni su : task , fsys , dev i idle. Osim ovih postoje jos neki : net , timer , queue , locker , spooldev , ... "task" administrator nadzire kreiranje i terminiranje taskova, alokaciju memorije i registriranje imena taskova. "fsys" upravlja file-sistemom, tj. otvaranjem, citanjem, pisanjem i zatvaranjem file-ova. "dev" administrator nadzire sve "character" I/O uredjaje (console , serijske i paralelne portove ). "idle" administrator je "NULL" task.On ne radi nista, ima najnizi prioritet, a vrti se samo kad niti jedan drugi task ne radi nista(ovo je potrebno radi rasporeda procesorskog vremena medju taskovima). (Ova 4 administratora automatski se dizu prilikom startanja masine.Njih se ne moze ubiti, jer bi zastoj bilo kojeg od njih izazvao pad sistema.) "net" administrator nadzire i upravlja radom mreze. On omogucava prenos podataka kroz mrezu. Ovaj task se automatski dize prilikom boot-a, a ako u masini ne pronadje mreznu karticu sam se ubije. Ostali administratori su opcionalni, tj. mogu se pokrenuti i ubiti u bilo kom trenutku. "timer" admin. izvrsava razne "timing" i "timeout" funkcije.(npr. razni spooler-i u sistemu koriste timer admin. za mjerenje vremena timeout-a na nekom portu.) "queue" admin. omogucuje pravljenje raznih repova(redova,queues) poruka koje idu nekom tasku.Razlog je taj sto primitivne(osnovne) funkcije za slanje i primanje poruka blokiraju task koji je poslao poruku sve dok ne dobije odgovor(tj. dok mu task koji mora primiti poruku ne potvrdi da ju je dobio ).Tu sad dolazi queue admin koji prima poruke, slaze ih u buffer i odblokira posiljaoca poruke. "locker" admin. brine za "record locking" i konkurentni pristup record-ima. Locker je inace izveden po UNIX SYSTEM V specifikaciji. "spooldev" omogucava instalaciju razlicitih pseudo-uredjaja u sistemu i odgovarajucih spool-sistema. Ovakva modularnost sistema uz "message passing" daje veliku fleksibilnost. Novi administratori ili device driveri se po potrebi vrlo lako montiraju bez ikakvih posebnih intervencija u operativnom sistemu. Sistemski pozivi i interakcija user-taskova sa sistemom uvijek idu slanjem i primanjem poruka izmedju razlicitih taskova.( npr. alokacija memorije sa malloc() funkcijom ustvari napravi slijedece : program koji hoce alocirati komad memorije pozove malloc(), malloc tada proslijedi task admin. podatke o zahtjevu, ovaj pogleda memorijsku mapu i vrati odgovarajuci pointer. Ovo je malo pojednostavljeno ali pokazuje princip. Naravno, u programu je dovoljno napisati malloc(), a sistem ostalo radi sam.) Sam "message passing" je implementiran tako da se poruka iz data segmenta jednog taska prepise u data segment drugog taska.Ovo je naravno mnogo sporije nego proslijedjivanje pointera, medjutim to je napravljeno radi omogucavanja komunikacije izmedju taskova koji se vrte na razlicitim masinama u mrezi. Ovakav nacin rada daje QNX-u "ono pravo". Zbog kopiranja kompletnih poruka(a ne samo prenosenja pointera na poruku) nije bitno da li se taskovi koji komuniciraju nalaze na istoj masini ili ne. S obzirom da QNX cini niz odvojenih taskova koji komuniciraju medjusobno sasvim prirodna stvar je i komunikacija izmedju taskova u mrezi. Ova osobina daje mogucnost da transparentno pristupate bilo kojem uredjaju na bilo kojoj masini u mrezi. Dakle ako trebas neke podatke sa diska koji se nalazi na nekoj drugoj masini u mrezi, tvoj program ce podatke traziti od fsys admin. koji kontrolira taj disk (bez tvog znanja), a za to je dovoljno samo napisati oznaku diska sa brojem cvora na kojem se nalazi. Za ilustraciju nekoliko primjera : 1. ls naredba u QNX-u je jako slicna ls na UNIX-u, a u osnovi daje spisak file-ova u direktoriju otprilike kao DIR na MS-DOS-u. ls <-- lista current dir. ls 3:/ <-- lista root dir. diska broj 3 na onom cvoru u mrezi na kojem se nalazimo ls [2]3:/ <-- lista root dir diska broj 3 na cvoru broj 2 u mrezi. U prethodna 3 primjera "ls" naredba se izvrsavala na masini na kojoj radimo. [2] ls 3:/ <-- program ls se pokrece na cvoru broj 2(tj. na masini koja u mrezi ima broj 2) i lista root dir diska broj 3 na masini na kojoj se nalazimo. ( U svim primjerima izlaz ide na terminal na kojem smo napisali naredbu, makar se i on moze preusmjeriti bilo koji drugi device.) 2. Mi smo u firmi imali jedno vrijeme jednu 386 masinu u mrezi sa 286-masinama. Ja sam radio na jednoj 286 masini. Medjutim kad je trebalo npr. compilirati poduzi C-program to sam jednostavno slao na 386 masinu jer je bilo brze. cq test.c <-- compilira test.c na masini na kojoj radim [2] cq test.c <-- compilira test.c na cvoru broj 2 (to je nama bila 386-ica) 3. U mrezi smo imali samo jedan modem, ali nije bilo nikakvih problema u pristupu modemu sa bilo kojeg terminala u mrezi. Ista stvar je sa streamer-om, razlicitim printerima, ... USPOREDBA S UNIX-om: 1. Task switching Za multitasking QNX koristi time-slice shemu i "pre-emptive scheduling" sa 16 nivoa prioriteta (ovo znaci da taskovi sa visim prioritetom imaju pravo na vise slice-ova na procesoru). Zbog ovakvog nacina rasporeda procesorskog vremena i kratkog task-switch vremena , QNX je idealan za real-time aplikacije. (QNX na 386/33 Mhz ima oko 12000 task-switcheva u sekundi dok SCO UNIX ima 10 puta manje.) 2. File system Na nivou user-a i programa QNX i UNIX file-system su jako slicni.(slicna struktura direktorija, slican skup atributa na file-ovima, pathnames i filenames su slicni,...). Medjutim, file system koji lezi ispod user nivoa jako se razlikuje od UNIX-a.QNX file-ovi su spremljeni kao povezane liste blokova na disku.(Ovi blokovi su proizvoljne duljine). Svi blokovi su dvostruko povezani jedan za drugog tako da svaki blok ima pointere na prethodni i slijedeci. Zbog ovoga je u slucaju nekog problema relativno jednostavno restaurirati file-ove. Sve u svemu QNX file-system mi se cini prilicno izdrzljiv. Kod dizanja sistema mogu se dignuti 3 razlicita disk cache-a sa slijedecim namjenama : 1. bmcache - cache za bitmap (QNX varijanta FAT-a sa MS-DOS-a) 2. xcache - cache koji drzi podatke o fizickim adresama blokova koji sacinjavaju file-ove. 3. cache - standardni disk cache 3. User interface User interface je slican UNIX-u, medjutim postoji dosta razlika kod opcija raznih naredbi. QNX dozvoljava pisanje argumenata i sa prefiksom "+" (ne samo "-" kao na UNIX-u). FILE wildcards imaju drugaciju sintaksu ... Sve u svemu,slicnost QNX-a i UNIX-a najveca je kod user interface-a (iako i tu ima dosta razlike), dok su svi ostali dijelovi sistema bitno razliciti. QNX NETWORK : Sad jos malo o mrezi koja se moze napraviti pod QNX-om. Kao sto sam vec napisao, fleksibilnost QNX-a i mreze omogucava puno koristenje procesora, programa, razlicitih file-ova, taskova, uredjaja svih vrsta i svega ostalog sto se nalazi bilo gdje u mrezi. Osnovna stvar je to sto programi koji bi trebali raditi u mrezi ne zahtijevaju nikakav dodatni kod da bi mogli pristupati podacima na bilo kojem cvoru u mrezi. Primjer : Pozivom fopen() funkcije mozete otvoriti bilo koji file u mrezi. fopen() posalje zahtjev fsys-administratoru koji onda ustvari pogleda gdje se taj file stvarno nalazi. U mrezi mogu biti sve vrste PC-a od 8088 do 80486-baziranih. (Zaboravio sam spomenuti da se dobiju dvije verzije OS-a : verzija koja radi u real-modu i verzija koja radi u protected modu. Real mode verzija radi na svim masinama, ali nema smisla upotrebljavati je osim na XT-u. U mrezi ravnopravno komuniciraju masine koje rade pod real-mode i one koje rade po protected mode verzijom). Masine u mrezi mogu se bootati sa svog diska ili preko mreze. Mreza se moze koristiti i kao neka vrsta paralelnog computera. Programe koji bi tako radili nije problem napisati. QUANTUM ima prosirenu verziju "make" programa koja se zove "team make". Ovaj program rasporedi posao po svim masinama u mrezi , pa se tako moze "paralelno" compilirati neki program. Vidio sam jos jedan program pod QNX-WINDOWS paketom. Program racuna i crta Mandelbrotov skup. Prvo pogleda koliko masina ima u mrezi, a zatim na svakoj starta po jedan task koji racuna vrijednosti za nekoliko redova na slici i onda vrati podatke. Kad vrati podatke centralni task mu ponovo posalje nove vrijednosti za racunanje ... KOLIKO BRZO TO RADI : Pronasao sam jedan clanak u kojem je usporedjena brzina rada QNX-a i XENIX-a za 386 masine. Provedena su samo 2 testa : 1. DHRYSTONE 2 QNX .................. 6485.12 SCO XENIX 2.3.1 ....... 8546.98 2. IOBench Ovo je test file sistema. U clanku je nacrtan histogram mjerenja razlicitih testova ( nema brojeva ). Na ovom testu su QNX i XENIX imali prosjecno jednaka vremena. Medjutim testiran je i novi file-system za QNX koji ce se isporucivati sa verzijom 4.0 (POSIX compliant,... o ovome kasnije). On je na testovima bio tocno dvostruko brzi od sadasnjeg QNX-file systema i XENIX-a. (Nisam dosad pogledao ima li na MIPS-u kakav file sa testovima u C-source-u. Mislim da bi bilo interesantno da probamo napraviti neku tabelu brzine rada razlicitih operativnih sistema.Ako negdje postoje testovi rado cu ih isprobati. ) Moja iskustva po pitanju brzine rada : Jedino sto sam radio bilo je prebacivanje aplikacija(baze podataka pod ZIM-om) sa QNX-a na MS-DOS i obrnuto. U single user verziji ZIM za MS-DOS je oko 5-10 % brzi. Na zalost nemam vremena za opis QNX-WINDOWS-a i nove verzije QNX-a. Napisat cu to za koji dan. Za kraj malo o instalaciji i tech-support. INSTALACIJA : QNX dobijete na 4 DD 360 Kb diskete.Instalacija je jednostavna. Dignete masinu sa prve diskete i kad se digne otkucate INSTALL i odgovarate na pitanja. Instalacija traje oko 45 min. Dakle, jednostavno. TECH SUPPORT: Tehnicka podrska od strane QUANTUM-a je vrlo dobra. QUANTUM ima svoj BBS sa 6 modema i prikljuckom na paketnu mrezu preko koje moze odjednom raditi 32 korisnika. Na pitanja odgovaraju jako brzo-cim procitaju pitanje. Isto tako s BBS-a mozete besplatno skinuti nove verzije software-a koje ste kupili. (Upisete serijski broj i ako je ispravan mozete napraviti d/l). Svi registrirani korisnici dobivaju besplatno QNX-NEWS casopis koji izlazi 6 puta godisnje. ---------------------------------------------------------------------- da se po naglasku iz teksta zaključiti da autor ovog teksta nisam ja - prenet je iz rasprave koja se vodila na rnet-u. autor je dražen penić. još neki (kratki) delovi iz ove rasprave slede, posle kratke pauze. pozdrav nandi
razno.32 agobovic, -> #31, nandi
>> Za multitasking QNX koristi time-slice shemu i "pre-emptive scheduling" sa >>16 nivoa prioriteta (ovo znaci da taskovi sa visim prioritetom imaju pravo >>na vise slice-ova na procesoru). Cudan nacin za implementaciju pre-emptive schedulinga. Koliko se meni cini, "pravi" pre-emptive scheduling podrazumeva da task viseg prioriteta koji se nadje u ready-to-run listi taskova moze da prekine task nizeg prioriteta kome je trenutno dodeljen procesor i pre isteka njegovih xxx time-sliceova i da umesto njega preuzme procesor. Ovo sto je opisano pre lici na klasicno priorititranje taskova.
razno.33 alexa, -> #32, agobovic
Yooo, vidi se ko studira kod Bore Lazića (omiljeno pitanje: kad proces gubi procesor? :)))
razno.34 ndragan, -> #30, vikesler
/ QNX je kao podvrsta unix-a vezan za C, tj. uz OS se dobija (kupuje) / C compiler a dobija se debugger koji radi konkurentno!! sa programom Firma mi je orijentisana na foks; pošto ništa slično nije spomenuto - to nam nije odgovaralo. RPTI mreža koju valjamo takođe nam više odgovara kod korisnika - potencijalnih narkomana, koji krenu sa solo makinom, a kad dođu sa zavrnutim rukavom da pitaju za sledeću dozu, možemo da im kažemo 'kupite koju makinu pride, ušrafimo kartice i za dva sata imate sistem na n mašina i sve radi'. Ne znam zašto bih se patio sa QNXom tamo gde ne treba mreža, a nisam siguran ni da će uskoro trebati. Druga je stvar da li se QNX ponaša malko glupo sa novijim diskovima. Poslednji put kad sam raspakivao knjige od novela, u priručniku je na dvadesetak mesta pisalo 'može da potraje na većim diskovima, naprimer preko 20M'; zeniks i juniks isto umeju da prave problema ako naiđu na neki nov disk koji ne poznaju - moramo da pravimo i DOS particiju tačno takvu da ostatak izgleda kao neki od poznatih diskova. Ja mogu da psujem DOS, ali s njim nemam takvih problema. Možda nema ni sa QNXom? Normalan svet možda nema posla sa takvim stvarima, ali nama kroz firmu prođe dosta novih makina i novih tipova diskova; OS koji je osetljiv na te stvari je gubitak vremena, bez obzira na to koliko je inače dobar. / svako moze da pristupa svacijem disku. Zvuci cudno ali mozes da / koristis visak RAM-a na nekom drugom racunaru u mrezi ako tebi zafali To sam video na tom demu, i jako mi se sviđa. To je ono što sam mislio pod 'ni dos pod mrežom, ni mreža pod dosom, nego mrežni sistem'. Šta se događa ako neko ugasi makinu čiji RAM koristim? / Sto se dbase-a tice : ZIM radi pod qnx-om. U ono vreme nije bilo, a sad nam je možda već i kasno. Bue_ NDragan p.s. Postoji li spektrum emulator koji bi radio pod QNXom? Šalim se, ali da li dos aplikacije rade pod njim i kako? Da li mogu da koriste resurse kao da su domaće?
razno.36 vikesler, -> #32, agobovic
Nije mi bas najjasnije sta se podrazumeva pod "real-time" ali ako to znaci da se za svaki task unapred zna koliko maksimalno sme da bude neaktivan, onda tvoj komentar objasnjava zasto je qnx real-time a zasto ona vrsta scheduling-a koju nazivas klasicnom ne moze biti real- time. viktor
razno.37 agobovic, -> #33, alexa
>> omiljeno pitanje: kad proces gubi procesor? Dje me nadje! Kada sam svojevremeno polagao Operativne, jedno od ispitnih pitanja na usmenom je bilo bas to!
razno.38 agobovic, -> #36, vikesler
>> Nije mi bas najjasnije sta se podrazumeva pod "real-time" ali >> ako to znaci da se za svaki task unapred zna koliko maksimalno sme da >> bude neaktivan... Ne! To sigurno nije, mada ja nisam neki strucnjak za operativne sisteme (ali je zato Alexa tu). Real-time operativni sistem bi morao da garantuje da ce u specificiranom vremenu biti opsluzen (ili pocet da se opsluzuje?) svaki zahtev. Zamisli racunar u nekom borbenom avionu ili raketi. Ukoliko on na signale sa odredjenih senzora ne odgovori za najvise xx milisekundi, propade svrha postojanja tog racunara. Dakle, taj racunar ne moze dopustiti da mu se task koji kontrolise, recimo, neka krilca, osusi od cekanja jer je za to vreme procesor sortirao neke liste ili se bavio drugim poslovima. Pretpostavljam da se ovakvi operativni sistemi uglavnom baziraju na sofisticiranom event-driven kernelu (a koji kernel nije event-driven?) i da nude dobru saradnju programskim jezicima tipa Ada (Ada ima podrsku za reagovanje na "dogadjaje" odnosno real-time rad). Dakle, nije bitno koliko ce neki task biti neaktivan, vec da se na vreme aktivira kad to bude neophodno.
razno.39 alexa, -> #38, agobovic
Eto mene, isprovociranog komplimentom :) Real-time operativni sistem podrazumeva da je poznato maksimalno vreme (koje uopšte ne mora da bude malo - bitno je da se ZNA koliko je) posle kojeg će proces koji čeka na neki događaj biti aktiviran kada do njega dođe (kada se taj događaj dogodi :). Ovo kod UNIX-a nije ni blizu slučaj - da bi kernel bio jednostavniji (i brži!), praktično čitav kernel predstavlja kritični region :) Drugim rečima, ako dođe do interrupta dok je jedan proces u sistemskom servisu, aktivira se interrupt handler koji može da opsluži interrupt, ali malo šta više od toga - on se izvršava u kontekstu prekinutog procesa i ne sme da 'brlja' okolo. Nema zaključavanja struktura podataka u kernelu. Ne znam tačno kad se najranije vrši prelaz na sledeći proces - videću da nađem gde ovih dana. (pardon, nije 'gde' nego 'negde')
razno.40 alexa, -> #34, ndragan
> zeniks i juniks isto umeju da prave problema ako naiđu na neki > nov disk koji ne poznaju - moramo da pravimo i DOS particiju > tačno takvu da ostatak izgleda kao neki od poznatih diskova. ???? Ovo mi nije jasno. SCO proizvodi su pre mnogo godina prevazišli ovu fazu, ako se ne varam.
razno.41 nandi,
još malo o qnx: QUANTUM-BBS (QUICS) radio je do septembra 1990. godine na jednom 12 Mhz AT-u sa 6 modema i prikljuckom na paketnu mrezu preko koje mogu raditi 32 usera istovremeno.Kad sam zvao QUICS obicno bi bilo oko 4-7 user-a istovremeno. Na COMDEX-u 1990. godine QUANTUM je napravio jos bolji show. Imali su 386/16 Mhz sa 2 modema i prikljuckom na paketnu mrezu.(masina je imala 4 Mb ram).Osim BBS-a na masini je bio glavni WINDOWS manager za mrezu od 16 cvorova. Na QNX-u je jedini problem sto izgleda nema niti jednog BBS-paketa osim onoga koji je napisao QUANTUM i koji nije za prodaju. Naravno ako imas source ili dobru volju za pisanje software-a mislim da bi se mogao napraviti jako dobar BBS koji bi radio na relativno slaboj masini (u usporedbi s ovim sto ima MIPS) i koji bi mogao podrzavati hrpu modema. Sad slijedi spisak svih taskova koji su se vrtili na QUICS-u jednom prilikom kad sam se logirao : +--------------------------- Broj terminala (console) na masini | +---------------------- Naziv programa (task-a) | | +-------- Broj taska ( Task ID ) | | | +-- Stanje taska u trenutku skaniranja sistema | | | | +-- Broj dodatnih memorijskih blokova | | | | | +-- Prioritet taska | | | | | | +-- Razni flagovi | | | | | | | | | | | | | | Kolicina RAM-a koju je | | | | | | | task rezervirao za svoje | | | | | | | potrebe ( posebno CODE , | | | | | | | posebno DATA area) | | | | | | | | | | | | | | | +--------+---------+ | | | | | | | | | Tty Program Tid State Blk Pri Flags Code------- Data------- 0 task 0001 READY ---- 1 ---IPLA----- 0080 55K 0088 .00k 0 fsys 0002 RECV 0000 3 ---IPLA----- 0090 34K 0098 .00k 0 dev 0003 RECV 0000 2 ---IPLA----- 00A0 39K 00A8 .00k 0 idle 0004 READY ---- 15 ----PLA----- 00B0 .72k 00B8 .00k 0 net 0005 RECV 0000 3 ----PLA----- 00C0 10K 00C8 .00k 0 /cmds/timer 0407 RECV 0000 2 -S--P-AC---- 00E0 3K 00E8 8K 0 /cmds/envmgr 0108 RECV 0000 4 -S-IP-AC---- 00F0 3K 00F8 4K 0 /cmds/cti 0B09 RECV 0000 2 -S-IPLAC---- 0100 18K 0108 20K 0 *mds/accountant 150A RECV 0000 3 -S--P-AC---- 0110 4K 0118 5K 0 /cmds/netboot 0311 REPLY 0005 8 -S--P--C---- 0180 4K 0188 5K 0 *mds/isam_admin 0612 RECV 0000 3 -S-IP-AC---- 0190 35K 0198 26K 0 /cmds/clock 0113 READY ---- 15 -S-----C---- 01A0 1K 01A8 3K 0 /cmds/cron 0614 REPLY 0407 7 -S-----C---- 01B0 6K 01B8 5K 0 *mds/isam_admin 0115 RECV 0000 3 -S-IP-AC---- 0190 35K 01C8 31K 0 /cmds/ctsrvr 0116 RECV 0000 4 -S-IP-AC---- 01D0 35K 01D8 60K 0 /cmds/dumper 0117 RECV 0000 4 -S-IP-AC---- 01E0 3K 01E8 3K 0 /cmds/poll 0118 READY ---- 8 -S--P--C---- 01F0 3K 01F8 4K 0 *mds/x25account 071A RECV 0000 8 -S--P--C---- 0210 5K 0218 5K 0 /cmds/x25admin 021B RECV 0000 4 -S--PLAC---- 0220 23K 0228 15K 0 /cmds/x25host 051C RECV 0000 4 -S-IP-AC---- 0230 43K 0238 33K 0 /cmds/x25iti 0D1F RECV 0000 4 -S-IP-AC---- 0260 57K 0268 21K 0 *mds/x25account 0120 REPLY 021B 8 -S--P--C---- 0210 5K 0278 4K 19 /cmds/comm 060B REPLY 0B09 8 ----P-A----- 0120 14K 0128 8K 20 /cmds/comm 060C RECV 5F26 8 ----P-A----- 0120 14K 0138 8K 20 /cmds/quics 5F26 REPLY 0001 8 ----P--C---- 0340 55K 02D8 60K 20 /cmds/ml 5B2F REPLY 0B09 8 ------------ 0360 58K 0368 49K 21 /cmds/comm 060D RECV 633F 8 ----P-A----- 0120 14K 0148 8K 21 /cmds/qcp 4432 REPLY 0B09 8 ----P------- 0390 13K 0398 23K 21 /cmds/update 633F REPLY 0001 8 ----P--C---- 0460 28K 0468 23K 22 /cmds/comm 060E RECV 0D38 8 ----P-A----- 0120 14K 0158 8K 22 /cmds/update 0D38 REPLY 0001 8 ----P--C---- 0460 28K 03F8 22K 22 /cmds/tsk 3D44 REPLY 0001 8 ------------ 04B0 10K 04B8 10K 23 /cmds/comm 060F RECV 002D 8 ----P-A----- 0120 14K 0168 8K 23 /cmds/quics 002D REPLY 0B09 8 ----P--C---- 0340 55K 0348 60K 24 /cmds/comm 0710 REPLY 0B09 8 ----P-A----- 0120 14K 0178 8K 27 /cmds/quics 3B43 REPLY 051C 8 ----P----E-- 0340 55K 04A8 60K Taskovi koji se vrte na Tty 0 su taskovi koji se startaju po inicijalizaciji sistema (to su osnovni sistemski administratori, ISAM-server, X25-driveri za paketnu mrezu, environment manager , timer , accountant koji biljezi tko se kada logirao i sta je radio (i accountant ide sa osnovnom verzijom QNX-a). Na Tty 19 - Tty 27 imas comm koji ceka na poziv. Tako npr. na Tty 19 imas samo comm task - znaci na tom modemu nema nikoga. Na Tty 21 imas comm, qcp i update taskove. "update" je dio QUICS-a koji koriste neregistrirani user-i koji zele samo skinuti update software-a. "qcp" je Quantum Communication Protocol program, tj. program koji sluzi za prenos podataka. QCP je cak nesto malo brzi od ZModem-protokola.Jos imas "quics" task , a to je dio BBS-a koji sluzi za rad u konferencijama. Na gornjoj tabeli pise koliko svaki task trosi memorije medjutim tu ima jedna interesantna stvar. QNX nikad ne ucitava 2 puta isti CODE segment.To znaci da npr. svi comm taskovi koji se vrte uzimaju samo 14 K za code, dok svaki ima svoj poseban DATA segment.( u ovom primjeru : 6 * 8K + 14 K = 62K ukupno.) Iz casopisa QNX News , clanak o QNX 4.0 : (obratite pažnju na zadnju rečenicu) QNX 4.0 will be released in three versions, to more effectively meet the needs of our markets. The three versions will be : - QNX 4.0 286/386/486 (partial 32-bit) This version will run load modules (including interrupt handlers) developed for the real mode version. The system will recognize the machine and change the execution path to optimize the performance. - QNX 4.0 86/186 (real mode) (H)elp, More? ns This version has been targeted for embedded systems, which are often based on the economy of the 8086/80186 INTEL processors. - QNX 4.0 386/486 (full 32-bit) This version will run load modules (including interrupt handlers) developed on 286 and real mode versions Will address large memory or 32-bit numeric applications. ... " The kernel can fit entirely within the cache of a 486 machine, providing significantly faster context switches and lower interrupt latency. "
razno.42 bojanp,
Da li neko ima BIOS za XT-a koji podržava 101/102 keyboard-e? Pozdrav, Bojan
razno.43 dzakic, -> #42, bojanp
>> Da li neko ima BIOS za XT-a koji podržava 101/102 keyboard-e? Sad Bojane nije problem napraviti drajver koji bi to radio umesto bios-a. Metoda za detektovanje desnog ctrl i alta se pokazala dobrom, jedino što bi drajver radio je ažuriranje flegova na 40:18h i 40:96h. Ima li potrebe za takvim nečim? zak
razno.44 zonjic,
Hi falks, zna li neko kako se na VAX/VMS-u ukljucujue stdio.h u c programe? Hvala, Rade
razno.45 bojanp, -> #43, dzakic
>>> Da li neko ima BIOS za XT-a koji podržava 101/102 keyboard-e? > > Sad Bojane nije problem napraviti drajver koji bi to radio > umesto bios-a. Metoda za detektovanje desnog ctrl i alta se > pokazala dobrom, jedino što bi drajver radio je ažuriranje > flegova na 40:18h i 40:96h. Ima li potrebe za takvim nečim? Zak, mislim da to nemože da se svede samo na ažuriranje pomenutih flag-ova. Ima tu još "ponekih" stvarčica. Npr. razdvajanje Numeric Keypad-a od Cursor Keypad-a, F11 i F12 i još ponešto. Pozdrav, Bojan
razno.46 iivanisevic, -> #44, zonjic
> Hi falks, zna li neko kako se na VAX/VMS-u ukljucujue stdio.h u > c programe? Evo ti deo moje *.COM procedure koja mi sluzi za prevodjenje C programa. Ovo radi na BUEF78, za ostale čvorove ne znam: $ define lnk$library sys$library:vaxcrtl $ cc test $ link test $ ! Ovim prevodis program koji se zove TEST.C $ ! a unutra normalno imas samo: #include <stdio.h> Pozdrav, Ivan
razno.47 dperkovic, -> #46, iivanisevic
Neka zonja pogleda HELP. Mislim da postoje tri biblioteke koje moze da koristi. U zavisnosti od toga sta radi treba da linkuje jednu , dve ili sve tri. Ovo sam dosta davno procitao u helpu , a sam sam koristio mislim samo jednu (za probu) DejanP
razno.48 zonjic, -> #46, iivanisevic
> Evo ti deo moje *.COM procedure koja mi sluzi za prevodjenje > C programa. Ovo radi na BUEF78, za ostale čvorove ne znam: Da, ok, je, koliko za VAX-ov C moze da bude OK. ;) Hvala. Ovo sam juce otkrio ceprkajuci po helpu za VAX C 2.0 (to je verzija exploatisana na ETFu)... A ima li neko iskustva u radu sa datotekama na VAXC-u? (mislim da pointer na strukturu FILE tamo ne postoji :( ) Nije valjda da moram da mu dajem neke sistemske pozive ?! rz
razno.49 radunovic, -> #45, bojanp
?! Zak, mislim da to nemoze da se svede samo na azuriranje pomenutih ?! flag-ova. Ima tu jos "ponekih" stvarcica. Npr. razdvajanje Numeric ?! Keypad-a od Cursor Keypad-a, F11 i F12 i jos ponesto. Mogo bi da napravis svoj drajver za tastaturu koji bi preuzimao sa IN i OUT instrukcijama kodove direktno iz tastature i stavljao ih u buffer. Ako imas zelju s time da se zabavljas i nemas adrese portova, reci da ti napisem. Boki
razno.50 djelovic, -> #48, zonjic
> A ima li neko iskustva u radu sa datotekama na VAXC-u? (mislim > na strukturu FILE tamo ne postoji :( ) Nije valjda da moram > neke sistemske pozive ?! FILE postoji, a definicija se nalazi, koliko se ja secam, u stdio.h. Kao alternativu imas open/close/read/write pozive koji koriste handle-ove. Ne vredi programirati na VAX-u. Napravi ceo program na PC-u, pa onda samo prenesi gotov source na VAX, tako je mnogo brze.
razno.51 zonjic, -> #50, djelovic
> FILE postoji, a definicija se nalazi, koliko se ja secam, u > stdio.h. Kao alternativu imas open/close/read/write pozive koji kor > handle-ove. > Ne vredi programirati na VAX-u. Napravi ceo program na PC-u > onda samo prenesi gotov source na VAX, tako je mnogo brze. Pa ja bas i pitam za FILE znajuci da postoji u stdio.h, ali nenasavsi stdio.h na VAX-u.´şŠŤżŚŮĚswžč A za programiranje, ako nema stdio.h na VAX-u (moja pretpostavka je da za *sve* slicne stvari treba koristiti sistemske pozive, mnostvo VMSovih funkcija) onda nema sanse da mi program sa PC-ja (koji OK radi na UNIXu) proradi na VAX-u...
razno.52 alexa, -> #51, zonjic
Ja sam svojevremeno uradio diplomski rad u C-u na XENIX-u, i uz male izmene ga preveo na VAX-u (čak je radio i curses, jedino sam morao getch() da izbacim i da pozivam neki VMS-ov servis direktno). Prema tome, može svašta, evo sad sam pogledao, koristio sam i FILE *, include-uje se <stdio.h>, i radio sam na BUEF78, ako se ne varam, ali se, naravno, ne sećam šta je sve trebalo rećiC kompajleru da bi našao header datoteke i biblioteku (biblioteke?).
razno.53 bojanp, -> #49, radunovic
> Mogo bi da napravis svoj drajver za tastaturu koji bi > preuzimao sa IN i OUT instrukcijama kodove direktno iz tastature i > stavljao ih u buffer. Ako imas zelju s time da se zabavljas i > nemas adrese portova, reci da ti napisem. čelju nemam, potrebu imam, vremena nemam. :) Šalu na stranu, ako ti nije teško ostavi adrese, možda ima neka koju neznam. Jer kao što mi se čini mora ću sam da sednem i to da napišem. Pozdrav, Bojan
razno.54 ndragan, -> #48, zonjic
/ na strukturu FILE tamo ne postoji :( ) Nije valjda da moram da mu Ako se ne budem varati, help sys$lib ili tako nešto, a svaki sistemski poziv ima dva do dvadeset parametara :(. Ovo se sećam iz asemblera, a ne verujem da je filozofija bitno menjana. Jel još može ono da navedeš samo tri parametra od petnaest, po imenima, a za ostale ima difolt u biblioteci? Ako je i u ceu isto, onda... i vozi. Bue_ NDragan
razno.55 fric,
Imam problem : Pokvario mi se fat na disketi (kako ? - ne znam, čisto je od virusa) tako da su mi se, prema ndd, javili: files with size allocation errors, cross linked files, i naravno, lost chains. Znam da treba editovati fat, pomoću nu, ali kako ? Ne znam strukturu fat-a - dobro, to ću pročitati iz literature, a treba mi neko ko se time (muljanjem po fat-u) već bavio da kaže ukratko kako ide sam postupak editovanja i prevezivanja - koji je princip ? Ako je o tome već bilo reči na sezamu (ili računarima), dobro došla je i informacija o broju dotične poruke/računara. fric
razno.56 dejanr, -> #55, fric
Teško ćeš tu nešto uraditi "ručno". Pusti NDD, on će to da sredi, pa kako Bog da. Pre toga napravi jedan diskcopy a: a:
razno.57 wizard,
Od skora sam instalirao DR DOS 6.0. Pored nesumljivih prednosti (mrzim task swičere, ali ovaj je najelegantniji koji sam video, odličan dosshell (TaskMax), SuperStore i PcKwik, ) ima i problema. Pitanja: 1) Kako da mu podvalim NDOS (ili 4DOS) ? 2) Kako da ga nateram da koristi CP852 ? 3) Ne slaže se sa BOOT.SYS (1.27). Sam DR DOS ima ugrađenu neku primitivnu kontrolu konfiguracije (u CONFIG.SYS-u) ali uvek treba kucati Y ili N. Ima li neko rešenje? Unapred zahvalan, Nenad
razno.58 vcalic, -> #57, wizard
>> 1) Kako da mu podvalim NDOS (ili 4DOS) ? Ako ništa drugo ne pomaže probaj sa: rename 4dos.com command.com.
razno.59 wizard, -> #58, vcalic
>> Ako ništa drugo ne pomaže probaj sa: rename 4dos.com >> command.com. 4DOS nemam, a sa NDOS-om sam već probao i - neće. Nenad
razno.60 vcalic, -> #59, wizard
>> 4DOS nemam, a sa NDOS-om sam već probao i - neće. NDOS i ne može pošto je njegov glavni modul u overlay fajlu (NDOS.OVL). NDOS.COM samo učitava taj overlay
razno.61 spantic, -> #57, wizard
> 3) Ne slaže se sa BOOT.SYS (1.27). Sam DR DOS ima ugrađenu Probaj sa BOOT 1.42. Imaš ga na SEZAMu. Onaj stari je pravio probleme.
razno.62 wizard, -> #60, vcalic
>> NDOS i ne može pošto je njegov glavni modul u overlay >> fajlu (NDOS.OVL). NDOS.COM samo učitava taj overlay Znam, ali zašto je to bitno? Šta da radim ? Da uzmem 4DOS ? Jel radi uopšte neko na Sezamu pod DR-DOS 6.0 ? Mnogo je dobar, uzmite ga, pa da mi rešite probleme ... :) Nenad P.S. Jel zna neko dal' bi nekako mogao da CP850 (koja postoji) prilagodim našim slovima?
razno.63 wizard, -> #61, spantic
>> Probaj sa BOOT 1.42. Imaš ga na SEZAMu. Onaj stari je >> pravio probleme. Ufff. Ovaj ne pravi neke probleme nego kulturno napiše: "Incompatible operating system" Probaću, anyway. Nenad
razno.64 vcalic, -> #62, wizard
>> Šta da radim ? >> Da uzmem 4DOS ? Uzmi ! >> Jel radi uopšte neko na Sezamu pod DR-DOS 6.0 ? Sumnjam... Ovde su većina zadrti Microsoftovci ;)
razno.65 bulaja, -> #63, wizard
│Ufff. Ovaj ne pravi neke probleme nego kulturno napise: │"Incompatible operating system" └─── Pokusaj sa SETVER (DOS-ov device), valjda (?) ;) je takvim problemima i namenjen.
razno.66 wizard, -> #65, bulaja
>> Pokusaj sa SETVER (DOS-ov device), valjda (?) ;) je >> takvim problemima i namenjen. Mislim da ni jedna DOS-ova devica :) neće sa DR-DOS-om. Probao sam da postavim CP852 i nije radio (Incorrect DOS version).
razno.67 mmihajlovic,
Da li neko moze da mi kaze gde mogu ostavljati pitanja (poruke) vezane za VMS (bas ovde ili drugde). Usput, zna li neko gde se moze nabaviti MAKE koji bi radio pod VMS-om. MM
razno.68 wizard,
Na koji način je Code Page smeštena u memoriji (i gde)? Da li se definicija karakter seta nalazi i negde na disku (i u kom obliku)? Da li je neko eksperimentisao i/ili pokušao da menja kodnu stranicu (ne aktivnu CP, već samu njenu strukturu)? Ima li neko odgov. literaturu (rado bih je pozajmio na par dana)? Da li kodna stranica sadrži još neke informacije osim definicije karakter seta? Nenad
razno.69 dejanr, -> #67, mmihajlovic
>> Da li neko moze da mi kaze gde mogu ostavljati pitanja (poruke) vezane >> za VMS (bas ovde ili drugde). Imaš temu VAX u konferenciji KOMUNIKACIJE. Tamo se, doduše, više diskutuje o elektronskoj pošti, al' poslužiće i za druga pitanja.
razno.70 nkbog, -> #68, wizard
> Na koji način je Code Page smeštena u memoriji (i gde)? > Da li se definicija karakter seta nalazi i negde na disku (i u kom > obliku)? Da li je neko eksperimentisao i/ili pokušao da menja kodnu > stranicu (ne aktivnu CP, već samu njenu strukturu)? Ima li neko odgov. > literaturu (rado bih je pozajmio na par dana)? Da li kodna stranica > sadrži još neke informacije osim definicije karakter seta? Kodna stranica je standard - dakle nešto fiktivno, dogovoreno. Ona predstavlja dogovoreni raspored znakova, i ništa više. Ono što je u memoriji ili na disku je definicija seta karaktera te kodne stranice (smeštena u fajlovima sa nastavkom .CPI). Format datotke je vrlo jednostavan: definicije svih znakova po redu. Promena znakova u memoriji nije baš jednostavna: nalazi se negde u okviru područija DISPLAY.SYS, a nakon svake promene potrebno je osvežiti ekran preko promene kodne stranice (ili preko MODE-a što je mnogo bolje). Ipak postoji i prilična količina informacija vezanih za kodnu stranicu, a smeštenih pod pojam "nacionalne podrške" DOS-a. Tu se nalaze podaci za: oznaku valute, razdvajanje decimalnog dela tačkom ili zarezom, separator liste (npr zapeta), aktivna kodna stranica, i najlepše: tabela redosleda znakova (jedno XLAT i dobija se vrednost koja omogućava sortiranje) i tabela pretvaranja u velika slova. Ova dva poslednja bi trebala da zavise od kodne stranice, ali za zemlju pod brojem 38 (k'o to beše) to nije tačno, već su tabele uvek po rasporedu 852. O svemu ovome se dosta može naći u INTERUPT listama. NB.
razno.71 macak,
Momci, da li taj DR.DOS 6.0 stvarno nesto vredi??? :)
razno.72 ztuke, -> #71, macak
­> Momci, da li taj DR.DOS 6.0 stvarno nesto vredi??? :) VREDI! ;))) ZT
razno.73 wizard, -> #71, macak
>>> Momci, da li taj DR.DOS 6.0 stvarno nesto vredi??? :) Vredi dosta, vredi mnogo! Gledaj: DR-DOS 6.0 MS-DOS 5.0 ________________________----------______________----------___________ 1.) PcKwik cache 4.04 :) Smartdrive :( (pored prednosti u brzini, PcKwik može da pozajmljuje expa(exte)nded memoriju po potrebi bilo kom programu - Smartdrive samo Windowsima - pa i RAM disku) 2.) SuperStore 2.01 ---------- (pouzdanost SuperStore-a (uz rad pod PcKwik-om) nad Stackerom sam lično iskusio, mislim da je čak i malo brži i štedljiviji sa memorijom - mada je to možda zasluga PcKwika) 3.) DiskOpt (defragmenter) ---------- (naravno, podržava i SuperStore drive, i ne plaši se keša ;) ) 4.) EMM386.EXE, MEMMAX, EMM386.EXE HIDOS.SYS (za 286-tice) (rezultati da DR-DOS-om su mnogo bolji kada je reč o dobicim u slobodnoj memoriji) 5.) UNDELETE.EXE UNDELETE.EXE (ne mogu da poredim kvalitet ovih programa, ali DR-DOS-ov podržava i SuperStore-isani drajv - a par puta mi je spasao nešto što UNERASE iz NU 6.0 nije mogao) 6.) (kodne stranice) (DR-DOS ima i neke nove, uključujući i Rusku ćirilicu, mana (VELIKA) je što u Digital Research-u ne znaju kako se piše naše malo slovo đ - đ, meko đ :) - ako se koriste soft fontovi to gubi na važnosti - pozdrav gbiocic-u :) ) 7.) DOSBOOK.EXE HELP.EXE (?) (izvanredan help sistem, uputstvo nisam ni takao, ;) iz prve sam instalirao 5 (!) kodnih stranica u moju VGA - a nisam konsultovao ni DejanR-ov umetak ;) ) 8.) više nivoa zaštite pristupa podacima -------------- (može se zaštiti ceo disk, pojedini direktorijumi, fajlovi..., šifre mogu biti potpuno nezavisne i različite) 9.) TASKMAX, VIEWMAX DOSSHELL (kombinacija DR-a je mnogo bolja, jer obe stvari nisu uvek neophodne - taskmax se, naravno, može pozvati i iz viewmax-a - ali radi i nezavisno, uz uštedu memorije) 10.) (dos komande) (neke komande MS-DOS-a su kod DR-DOS-a implementirane kao interne, što može izazvati male provleme ako se koristi alternativni komandni procesor (4DOS) ali se to lako da prevazići korišćenjem alias-a) Jedini program koji nije radio je bio BOOT.SYS 1.27, ali uz mogućnosti PcKwika i Qemm-a - on gotovo i nije potreban. Ako te još nešto zanima - pitaj. ;) Pozdrav, Nenad
razno.74 mjova, -> #73, wizard
> Jedini program koji nije radio je bio BOOT.SYS 1.27, ali > uz mogućnosti PcKwika i Qemm-a - on gotovo i nije > potreban. kako možeš da porediš BOOT.SYS sa PcKwik-om i Qemm-om? toliko su razlčiti da nevidim nikakav smisao u tome ;) SY
razno.75 wizard, -> #74, mjova
>>> kako možeš da porediš BOOT.SYS sa PcKwik-om i Qemm-om? toliko su >>> razlčiti da nevidim nikakav smisao u tome ;) Zezaš, ili... ? ;) Pozdrav, Nenad
razno.76 mjova, -> #75, wizard
> Zezaš, ili... ? ;) ni najmanje. - boot.sys je program koji omogućava više config/autoexec-a, - qemm je memory mng. - pckwik je disk cache u čemu je sličnost? možda koristimo različite programe (različitih fn), a istih imena? ko zna? ;) ako ipak koristimo iste programe, kako si ti qemm-om i pckwik-om zamenio boot.sys? SY
razno.77 vvelisavljev, -> #73, wizard
A koje su mane ? Po meni je mana ako te psuje na nemačkom. pozdrav, VV
razno.78 nandi, -> #76, mjova
> ni najmanje. mjovo, neke stvari shvataš bukvalno, a ne razmišljaš šta je pisac hteo da kaže. a hteo je da kaže da uz takve dobre i pametne programe, kao što je qemm i pckwik, nije potrebno imati više konfiguracija, pošto se ovi programi prilagođavaju potrebama raznih zahtevnijih programa (win). nandi
razno.80 wizard, -> #77, vvelisavljev
>>> A koje su mane ? Po meni je mana ako te psuje na nemačkom. >>> pozdrav, VV Ma, mana je ako te psuje i na Engleskom. :) Srećom, mene retko psuje, i to čini na engleskom. Bez zezanja, znam da je kod nas dosta raširena namačka verzija, ali se može nabaviti i U.S. verzija. O:) Pozdrav, Nenad
razno.79 wizard, -> #76, mjova
>>> ako ipak koristimo iste programe, kako si ti qemm-om i pckwik-om >>> zamenio boot.sys? Pa, Qemm mi omogućuje i EXPAnded i EXTEnded (XMS) kada god koji program to zatraži. PcKwik može da pozajmi deo (ili svu) expa(exte)nded memoriju koju koristi, ako neki program to zatraži. (dakle ne samo "svom" RAM disku) To (teorijski) rešava sve probleme (sa kešom, bez keša, sa expanded, sa extended) različitih konfiguracija. Pozdrav, Nenad
razno.81 ssokorac, -> #74, mjova
-=)> kako možeš da porediš BOOT.SYS sa PcKwik-om i Qemm-om? -=)> toliko su Da, recimo QEMM je operativni sistem i nema nikakve veze sa prvom dvojicom... Tako bar kaže AK. ;))))))
razno.82 mjova, -> #78, nandi
> a hteo je da kaže da uz takve dobre i pametne programe, > kao što je qemm i pckwik, nije potrebno imati više > konfiguracija, pošto se ovi e, nema teorije da si u pravu ;). ako koristiš QPRO, bar onako kako treba, onda znaš da qpro ne trpi ništa u ems memoriji i voli da sam njom raspolaže (naročito ako koristiš xms). tako bar piše u uputstvu. takođe, ako želiš recimo da koristiš DV, ali tako da imaš svu memoriju na rapolaganju, kako ćeš izbaciti ram disk (onaj iz pck-a). e, da, ACAD ne voli ni jedan mem. drv. da bude učitan. on sam najbolje sredi svu memoriju. svi argumenti su na mojoj strani ;), mada ako čovek nema potrebe za programima koji vole neki red onda mu boot.sys i ne treba. SY
razno.84 dperkovic, -> #82, mjova
Da dodam jos jedan argument. Qemm se ne slaze sa emulatorima koprocesora. DejanP
razno.85 wizard, -> #82, mjova
>>> ako koristiš QPRO, bar onako kako treba, >>> onda znaš da qpro ne trpi ništa u ems memoriji i voli >>> da sam njom raspolaže (naročito ako koristiš xms). tako bar piše u >>> uputstvu. Gde? Meni (je) radi(lo). Naravno, fora je u tome da proceniš kolika "pozajmica" je optimalna - i toliko dopustiš. >>> takođe, ako želiš recimo da koristiš DV, ali tako da imaš svu >>> memoriju na rapolaganju, kako ćeš izbaciti ram disk (onaj iz >>> pck-a). Lako. Formatiraš ga. ;) Iskreno, nisam probao PcKwik i DV zajedno, ali ne vidim zašto ne bi radilo - naravno sa 2 M i nema smisla probati. :( >>> e, da, ACAD ne voli ni jedan mem. drv. da bude učitan. on sam >>> najbolje sredi svu memoriju. Šta voli ili ne voli ne znam, ali zasigurno znam da može da radi pod QEMM-om (probao sam). Ako upali i fora sa PcKwik-om - eto najbržeg AutoCAD-a. :) A, uostalom, oni koji profesionalno koriste AutoCAD (a svi koji daju par hiljada dolara ga profesinalno koriste) obično ne brinu da li rade emulatori koprocesora (koprocesor je jeftiniji od samog softvera), čisto sumnjam da AutoCAD startuju pod DV-om, a ni da koriste QPRO. ;) U stvari, najčešće na tom računaru i nema ništa osim DOS-a, AutoCAD-a i ponekog virusa. :) Pozdrav, Nenad P.S. Nije radio samo BOOT.SYS v.1.27. Koliko znam postoji još programa te namene, pa ako je nekome radio neki od njih - neka napiše. P.P.S. Iako vidim da je najveća "mana" DR-DOS-a što ne radi jedan SW program (koji će u sledećoj verziji, verovatno, podržavati i DR-DOS) - koristim priliku da zapitam da li možda BOOT.SYS-u smeta to što DR-DOS svim programima prijavljuje da je verzija DOS-a 3.31. (što se, verovatno, može "prevazići") P.P.P.S. Kako ljudima u Digital Reseach-u "javiti" kako izgleda naše malo "đ" - đ, meko đ?
razno.86 nenadp, -> #84, dperkovic
>> Da dodam jos jedan argument. Qemm se ne slaze sa >> emulatorima koprocesora. Neznam koji si emulator koristio ali sa emulacijom za 387 radi perfektno i to pod DV. Pozdrav, Nenad
razno.87 nandi, -> #82, mjova
>> a hteo je da kaže da uz takve dobre i pametne programe, >> kao što je qemm i pckwik, nije potrebno imati više >> konfiguracija, pošto se ovi > > e, nema teorije da si u pravu ;) ja nisam ni tvrdio da je to tako, kao što je rečeno, ja sam ti samo skrenuo pažnju šta je pisac hteo da kaže (a na šta si ti reagovao da boot i qemm ne rade iste stvari). nandi }8
razno.88 mjova, -> #87, nandi
>> e, nema teorije da si u pravu ;) > ja nisam ni tvrdio da je to tako, kao što je rečeno, ja nisam ni imao nameru da tebe ubeđujem da nisi u pravu ;), ali kasno sam video da imam i drugi odgovor. nema veze, ja ostajem uz qemm, pck i boot.sys jer je qemm toliko pouzdan, da ako neki program ne radi obavezno resetujem mašinu i odaberem opciju u kojoj nema ni qemm-a ni 4dos-a i ostalih nestandardnih programa. inače, hvala ti za još jedno objašnjenje one rečenice, ali kako ja qemm i pck ne smatram toliko dobrim, onda je razumljivo što sam je drugačije shvatio. SY
razno.89 dperkovic, -> #86, nenadp
Ja imam dva emulatora. Prvi je Franke.387 a drugi je obicni em87. Ni jedan od njih kod mene ne radi sa Qemm 6.0. Mozda ima nekih posebnih parametara ? ili mozda mora da bude na specificnom mestu u config.sys ? DejanP
razno.90 nandi, -> #88, mjova
> inače, hvala ti za još jedno objašnjenje one rečenice, ali kako ja > qemm i pck ne smatram toliko dobrim, onda je razumljivo što sam je > drugačije shvatio. nema na čemu. inače, i moje mišljenje je da je komp bez boot.sys-a mnogo manje upotrebljiv. (imam jedno 6 opcija pri boot-u) nandi
razno.91 nenadp, -> #89, dperkovic
>> Ja imam dva emulatora. Prvi je Franke.387 a drugi je >> obicni em87. Ni jedan od Ja isto koristim Franke.387 i u config.sys - u mi stoji. device=c:\qemm\qemm386.sys RAM device=c:\qemm\loadhi.sys /r:1 c:\system\dos\utility\franke.387 ON itd
razno.92 nboskovic, -> #91, nenadp
*> device=c:\qemm\loadhi.sys /r:1 *> c:\system\dos\utility\franke.387 ON A što ne staviš na kraju reda još i 24 I, jer kažu u dokumentaciji da sa ova dva parametra najbrže radi? (c) klap nikola
razno.93 wizard, -> #82, mjova
>> svi argumenti su na mojoj strani ;), mada ako čovek nema potrebe >> za programima koji vole neki red onda mu boot.sys i ne treba. Zaboravih, DR-DOS ima *ugrađene* mogućnosti slične onima koje ima BOOT.SYS. Nijedan argumenat, dakle, nije na tvojoj strani. ;> Pozdrav, Nenad
razno.94 dperkovic, -> #91, nenadp
Ovako stvarno radi. DejanP
razno.95 dperkovic, -> #92, nboskovic
Pa za to mora valjda da se ima registrovana verzija franke.387. DejanP
razno.96 ociric,
Drugovi & drugar'ce, da li neko od vas ima datoteku TDL2.SIM iz paketa TypeDirector preradjenu za "izvlačenje" YU karaktera? Da li zna onog ko ima? ;) (Reč je o kodnoj datoteci po funkciji identičnoj FontWare-ovoj YU.CSD). Mogući svi aranžmani - razmena, doplata, otplata, kredit... Mail me (OCIRIC), a može i voice 104-213. ╔╗_ Pozdrav, ╚╝╠╗
razno.97 vikesler,
Hi Jel ima neko pristupa qnx dokumentaciji. Fali mi manual za C kompajler. Cena po dogovoru. Javite na mail vikesler.
razno.98 nboskovic, -> #95, dperkovic
*> Pa za to mora valjda da se ima registrovana verzija *> franke.387. Kod mene i sa SW verzijom ti svičeri rade. (c) klap nikola
razno.99 edge,
Hi Jel ima neko biblioteke za FORTRAN 77 ? Ako ima zamolio bi ga da mi posalje na mail. Edge
razno.100 bojt, -> #99, edge
>> Jel ima neko biblioteke za FORTRAN 77 ? Koje biblioteke i za koji fortran?
razno.101 dejanr,
Rat za novi PC operativni sistem je konačno počeo - kao što ćete videti u NOVOSTI/microb, izašli su i OS/2 2.0 i Windows 3.1, a Microsoftov NT samo što nije!
razno.102 david,
Dali mi neko moze nesto reci os operativnom sistemu MOS ili PC-MOSKKKKKKK?
razno.103 fric, -> #102, david
> Dali mi neko moze nesto reci os operativnom sistemu MOS ili PC-MOSKKKKKKK? I mene isto zanimaju detalji o tome. Multiuser dos - jedan 386 sa manje ili više inteligentnom karticom sa 4 - 8 - 16 ... linija na koje se preko rs232 kače terminali ili PC koji emuliraju terminale... Toliko ja znam o tome. Da li je neko to koristio, kakva su iskustva, mogućnosti, pouzdanost, brzina ... fric