PCOS.1

22 Sep 1991 - 12 Apr 1993

Messages - windows

windows.1873 .bale., -> #1850, dacha
##> >A da skines DOS sa diska, posto je istorija? ;) I | ##> >>onda ga formatiras pod Udovicama ;)) | Darone ##> ##> Nece moci ove noci...ali i zasto bi to neko radio? Pa MS i nastoji da ne E, ovo ne mogu da preskočim! Nije mi jasno ko je počeo i ko je hvalio DOS i MS, ali je u svakom slučaju strašno ;) ##>DOS je ipak projektovan kao vrlo fleksibilan op_sys sto pokazuje i ## === ##>sama cinjenica da se pod njim vrlo efikasno implementira multi-tasking ##>na 386+ CPU). ================================================= Pa svaki DOS, makar bio 5.0 ili DrDOS ili šta ja znam, može biti samo zakrpa onog DOS-a iz 1980. (ako se ne varam, tad je izašao PC junior ili kako se već zvaše), a taj je mogao biti samo malo ispred "operativnih sistema" Spectrum-a i Commodore-a. Taj nije video višeprogramski, a kamoli višekorisnički operativni sistem! Otkako se pojavio 386, ta zakrpa se krpi još više nekakvim DeskView-ima... Zajedno sa IBM-om, čiji su interesi, strategija i taktika svima poznati, Microsoft i Intel su, grabeći tržište, po mom mišljenju unazadili računarstvo za barem desetak godina. Krpilo se i krpi sve što se može, umesto da se prave pametne stvari koje može i treba samo tehnologija da ubrza. Mislim da bi se, da su umesto Intelovih procesora primat uzeli Motorolini (koji ne pate od sindroma "8086"), već razvili mnogo pametniji metodi za održavanje softvera i, uopšte, proizvodnju prenosivog softvera, nezavisnog od velikih monopolskih firmi (dobro, da ne preterujem, ali ipak bi bilo mnogo bolje nego što je sada; da je baba stavila trole ;), radne stanice bi postale pristupačnije i popularnije... I, rezultat je: Gates nabio sedam milijardi dolara i svako malo izmisli neku novu zakrpu. Nije da mu zavidim, ali me njegov softver nikada nije oduševljavao kao softver nekih drugih firmi (pomenuću Borland, koji je dovoljno velika firma da može da se poredi, a ima ih zilion drugih). Intel će da ide do 80986, na kome će, naravno, raditi programi za 8086, a narod će kupovati i kupovati, i diviti se. Takvi procesori će imati desetine miliona tranzistora da bi u sebi sadržavali sve prethodne verzije... Jer, standarde definišu pre tajvanske firme nego međunarodne organizacije stručnjaka! Dobro, a šta bi trebalo? Pa, jednostavno: računarska snaga se postiže jednostavnošću! Što je jednostavnije, to je brže; što jednostavnije, to se bolje povezuje sa drugim jednostavnim softverom i hardverom. E, tek tako dobijen kompleksan hardver i softver može biti stvarno efikasan. Dakle, RISC-ovi, njima realizovani multikompjuteri, dobri algoritmi za paralelizaciju i optimizaciju koda, pa višeprocesorski, višeprogramski i višekorisnički operativni sistemi, pa umrežavanje dobro osmišljenim univerzalnim protokolima... ;) Jes', mala profesionalna deformacija. I na kraju, svejedno ti je koju mašinu imaš, sve živo radi na svim živim mašinama, postoje samo nijanse. Utopija, naravno :((( Ovde ću prestati, mislim, čak, da sam malo preterao ;))) ##Deo recenice koji si podvukao je parafraziran iz jednog report-a pod ##nazivom: "Hardware-Software efficience criterions for mini and micro ##sequential-digital computer systems", University of Minnesota, ##Supercomputer Institute Research Pa, što bi rekao Šešelj, debele pare su uzeli za tih nekoliko rečenica ;) Negde sam skoro pročitao kako je izdata knjiga pod naslovom, otprilike, "Najpoznatija knjiga o kompjuterima za početnike, u svetu" u kojoj se, na samo jednom mestu, pominje da osim Intelovih procesora i Microsoft-ovog softvera "postoje i neki drugi, ali oni nisu tako dobri"... Ja bih pitao te momke iz Minesote (svaka njima čast) zašto ne stave DOS na svoje multikompjutere, kad su već sastavljeni od 80x86-tica. Mislim da su, ipak, malo promašili, mada nisam baš kompetentan. ##P.S. Bas me interesuje da li neko zna nesto o performansama sistema sa ##raspodeljenom obradom i o performansama single CPU multi-tasking sistema? Pa nije to neka preterana mudrost jer, kao što rekoh, moć leži u jednostavnosti, pametnim algoritmima, hijerarhiji... Mislim na single CPU višeprogramske sisteme. Pronađi neku literaturu o Unix-u, na primer. Ukratko, glavni porast performansi leži u paralelnom obavljanju I/O operacija i "normalnih" operacija. ##P.S.S U koju klasu spadaju Windows-i a u koju X-Windows? ;))) Windows-i spadaju u klasu softvera za pelješenje k... (neću dovršiti, da ne bih završio u kanti za đubre kad me neko sačeka iza ćoška ;), dok su X-Windows-i nešto što je rezultat pristupa problemu koji sam gore opisao, i što Windows-i neće nikad postići (ali će ljudi biti primorani da uče kako se oni programiraju i kupuju sve brže i brže mašine da bi mogli da koriste sve ogromnije aplikacije...). Eto. Verovatno će nekome smetati ovakav ton, ali i meni godinama smeta što moram da se akam sa DOS-om jer samo za njega mogu besplatno da nabavim softver, što nemam love da kupim npr. Mac-a i softver za njega... Regards from .bale. ! #:*)+-<
windows.1874 bulaja,
**** new file **** R:\IBMPC\WINDOWS\*.* ---------------------- mew11 a01 123889 MicroEMACS 3.11c editor za Windows, update 1.1 (#2/2) mew11 arj 125446 MicroEMACS 3.11c editor za Windows, update 1.1 (#1/2)
windows.1875 bulaja,
**** new file **** R:\IBMPC\WINDOWS\*.* ---------------------- gwswin11 arj 186218 Graphic Workshop for Windows v1.1 (#1/2) gwswin11 a01 184808 Graphic Workshop for Windows v1.1 (#2/2) Here are some of the major changes to Graphic Work shop for Windows: - Support for JPEG compression and the Independent JPEG Group's JFIF file format. - Additional colour reduction and dithering options. - Better memory management. - Context sensitive help. - PFS:First Publisher ART file support. - Resizeable main window. - Thumbnail image mode. - Key word search and comment fields for each image. - Easier setup.
windows.1876 vstan, -> #1869, dacha
>Pa jes i to sto kazes... Medjutim pored te tarabe i nekoliko kuki tipa :) niko >ovde nije izneo ni jedan kontraargument... Pa nema tu sta da se kontraargumentuje. Taj multitasking pod Dos-om je tako traljav da onaj citat moze samo da bude izvor velikog :)))))))))
windows.1877 wizard, -> #1865, mbole
>> Eve gi pa se sigraj. Vrlo su kvalitetni, posebno onaj "CIA, snajka, CIA." :))) Jel ima toga još, i ima li neko registrovani WHOOP? O:)
windows.1878 ematic, -> #1869, dacha
>> Taraba... > > Pa jes i to sto kazes... Medjutim pored te tarabe i nekoliko > kuki tipa :) niko ovde nije izneo ni jedan > kontraargument...(takav nacin diskusije je, kao i taraba, cist > srpski izum - po tome se razlikujemo od bantu-chamuga jer oni > nemaju tarabe!)... Pa dobro, šta ste Vi ovde, Microsoftov mudžahedin !? Koliko me pamćenje i SOR služe, cela ova rasprava je počela zbog jedne moje opaske, koja je čisto estetske prirode. Ne bih želeo da na ovom mestu iznosim razloge za i protiv Windows-a, ali, realno gledajući, to što Microsoft de facto ima monopol nad proizvodnjom softvera za mašine sa 80X86 procesorom, ne znači da su njegovi proizvodi najbolji, niti bogom dati. U "tipično srpske izume" spada i izreka "kod koga nož, kod njega i pogača". IBM i Microsoft su, kao giganti, bili u poziciji da nametnu svoje mašine i softver tržištu i uspostavili važeće standarde u računarstvu kojih se i mi ovde pridržavamo. Međutim, spomenuti standardi ne da su unapredili, već su, naprotiv, usporili razvoj računarstva u svetu, a i ovde kod nas. Rado bih Vas podsetio da pogledate članak o PowerPC standardu, g. Vlade Kostića u Računarima br. 80 (mart 1992. godine). Ono što dotični danas rade je čisto ispravljanje ranije počinjenih grešaka. Windows-i, koje Vi toliko volite, su tek u najnovijoj verziji doneli ono što je faktički postojalo još na prvom Mac-u! Naravno, uz bezbroj problema koji ne bi smeli da postoje da je čitava stvar postavljena na zdravim nogama. Da li je to kašnjenje od više godina Vaše "civilizacijsko stremljenje" u koje se Vi kunete ? Kao što g.Kostić kaže, UNIX sa nekim grafičkim interfejsom tipa X-Win. je 1000X bolja stvar od gluposti zvane Windows. To što većina nas koristi i Windows-e (ja lično skoro isključivo kao platformu za Corel) ne mora da znači da treba da ih hvalimo, kada za neku posebnu hvalu nisu. čao mi je što sam morao da napišem ovoliko teksta i da drugima opterećujem pad povodom jedne ovakve banalnosti, ali stvarno nisam mogao više da izdržim. p.s. DOGMA - mišljenje koje se bez kritičkog proveravanja i bez obzira na konkretne mogućnosti njegove provere usvaja kao sigurno; mišljenje ili tvrdnja iznesena čvrsto, ali bez dokaza DOGMATA - koji tvrdoglavo veruje u neku tvrdnju; koji se slepo drži dogme Srdačno Vaš ematic
windows.1879 ematic, -> #1868, dacha
> Kao i sve publikacije za siroke narodne mase, i UnixWorld zivi > od para a pare stizu od proizvodjaca - ko vise plati vise ga i > hvale. Sa druge strane, razne naucne studije (i to pogotovo > interne - tj. samo sa uzak krug ljudi koji se profesionalno ~~~~~~~~~~~~~~~~ > bave razvojem) su jedini pravi kriterijum (pogotovo ako su ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ > ispod potpisani recezenti svetski priznate face). U ostalom ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ > vredlo bi raspravljati i o tome koliko su strucni ljudi koji > rade za pojedine casopise (npr. u YU situacija je ocajna ne > samo u casopisima...)! Pa, i sami ste u prvom delu Vaše poruke rekli poentu. Ja bih samo dodao - neki hvale i bez plaćanja. Što se drugog dela tiče, ostajem bez reči ! Ja mislim da su jedini pravi kriterijum korisnici i upotrebljivost računara od strane širokog publikuma. Jer, nisu ljudi zato da služe računarima, već računari da služe ljudima. Uostalom, pogledajte kraj moje prethodne poruke, biće Vam sve jasno...
windows.1880 mbole, -> #1877, wizard
Na žalost nemam i ovo sam dobio od dimme. Ali mislim da to i nije neki problem napraviti uz odgovarajući hardver, pa ako ga neko ima, nek se javi
windows.1881 milan, -> #1874, bulaja
>**** new file **** > > R:\IBMPC\WINDOWS\*.* > ---------------------- > mew11 a01 123889 MicroEMACS 3.11c editor za Windows, update 1.1 > mew11 arj 125446 MicroEMACS 3.11c editor za Windows, update 1.1 Je l' to onaj isti što ne ume da "zacrni" kada pacovom obeležiš tekst, ili je talentovani autor ovo uspeo u ovoj verziji da sredi? Pl poz M
windows.1882 dejanr, -> #1879, ematic
>> Što se drugog dela tiče, ostajem bez reči ! Ja mislim da su jedini >> pravi kriterijum korisnici i upotrebljivost računara od strane >> širokog publikuma. Ako je tako, onda je PC najbolji personalni računar a DOS/Windows najbolji operativni sistem(i) za njega :)
windows.1883 korvin, -> #1873, .bale.
­­>> efikasan. Dakle, RISC-ovi, njima realizovani multikompjuteri, dobri Seća li se iko Arhimedes-a ?? To je bio čuveni pokušaj uvođenja RISC-a (i to vrlo snažnog za ono vreme) kao standard, ali je taj projekat (mislim da su ga radili Englezi) propao. Šuškalo se da su ga za debele pare otkupile zainteresovane strane ... ;)
windows.1884 korvin, -> #1868, dacha
­­>> Kao i sve publikacije za siroke narodne mase, i UnixWorld zivi od para ­­>> a pare stizu od proizvodjaca - ko vise plati vise ga i hvale. Sa druge ­­>> strane, razne Tačno, i to lepo piše u impresumu (valjda se tako zove?). On je deo OSF, ali to nema veze sa samim člankom. Oni po tome trebali iz sve snage da podržavaju GUI (naročito X-WIN ), ali ovaj članak pokazuje da su troškovi za zamenu recimo starih terminala VT220 sa novim grafičkim, jaaaako interesantni, čak i za veće firme. O nabavci bržih servera ne vredi ni pričati, to je tek trošak. Zatim ide trošak za potpuno novi (i skuplji) software, pa obuka (ma kako bila kratka) personala, ... Ukratko, GUI je poželjan pravac, ali ne na ovim procesorima :( (pogotovo ne kao zakrpa a la Windows )... P.S. Otvorio ja prozor sa SOR-om, i pošto je bilo novih potuka, krene on da ih raspakuje, staruje se pkunzip, kad ono cvrc, smrzne se mašina :(( Pkunzip posegnuo za 386 modom koji su već uzeli Windowsi ... Cccccc, jakog li arhivera ;)))
windows.1885 dacha, -> #1873, .bale.
Elem da ne citiram, odgovor je u globalu... Prvo, sto se tice toga zasto se MS DOS ne stavi na pralelnu masinu je jasan ako se zna sustina problema paralelnog procesiranja: osnovni postulat koji se uzima kao osnova u razvolu paralenih sistema je da NE POSTOJE ALGORITMI! Problemi se nastoje resiti na sledeci nacin: ili ja znam kako se problem opisuje (matematicki modelira) i gradim paralelni sistem koji realizuje dati model ili ja znam moje zeljene ulaze i izlaze u klasi tzv. skupa obucavajucih problema i ocekujem da sistem na osnovu tog znanja ume da resi i ostale probleme iz date klase. Oba ova principa su preuzeta iz ANN (Artifical Neural Networks) koje su razvijene jos 40-tih godina i do danas su tek relativno dobro obradjene sa teorijskog aspekta ali vec daju zadivljujuce rezultate sa kojima se ni najmocniji 'klasicni' racunari (fon-Nojmanovi) ne mogu ni porediti! Ovaj mali uvod je bio potreban da bi sada mogao da vam objasnim ulogu MS DOS-a u svemu tome: Kao sto vec mozete da pretpostavite, oni iz Minesote pokusavaju da naprave masinu koja bi bila spoj arhitekture paralelnog procesiranja (nalik na ANN) i onoga cime danas raspolazemo (one-instruction-per_cycle CPU sistemima koji su odavno u upotrebi i imaju dobru softwersku i hardversku podrsku takvi kakvi su). Elem oni koriste 80x86 procesore u maksimalnom modu (nadam se da znate sta to znaci) kao cvorove jedne visedimenzione mreze koja treba da funkcionise kao celina onako kao sam objasnio na pocetku. Medjutim, bas da bi se povecalo iskoristenje hardvera, ostavlja se prostor da svaki od procesora obalja i jedan deo posla sam za sebe (tzv. semi-autonoman sistem). Pod cime ce on da radi, postavlja se pitanje? Nije valjda potrebno naglasavati da oni nece iskoristiti ceo MS DOS u tu svrhu, ali ce iskustva sa njim kombinovati sa iskustvima drugih OPSYS i izvrsice neku vrstu sinteze. Ono sto je receno o DOS-u sve stoji: on je i dalje vrlo robusan i jednostavan sistem koji vrlo lepo moze da se izvrsava na svakom od procesora nezavisno a da pri tome u globalu ne bude nikakvih problema (to treba prvenstveno zahvaliti upravo njegovoj jednostavnosti i pouzdanosti sto nije stvar sa nekim drugim opsys, npr. UNIX). Elem, sada se nadam da vam je jasno da: - ja licno nemam nista prodiv DOS-a - ako vam se vise svidja neki drugi sistem, to je stvar izbora Pavle
windows.1886 dacha, -> #1878, ematic
Kao sto g.Kostic kaze, UNIX sa nekim grafickim interfejsom tipa X-Win. je 1000X bolja stvar od gluposti zvane Windows.... E pa da vidimo i to cudo! Pretpostavimo da je to tako, sto svi jednostavno ne bace DOS i Windows-e i kazu slozno: "Izvini UNIX-e sto sam gresio!" :) Prvo, koliko kosta UNIX i sta zahteva? Kosta mnogo a trazi jos vise! Sta mislite koliko su ljudi na zapadu spremni da istresu kesu da bi dobili nista vise od onoga sto vec imaju? A sta imaju? Imaju ono sto im i treba: tekst procesore (jednostave za koriscenje sa i vise mogucnosti nego sto im treba), imaju unakrsne tabele (sto im najvise treba za svakodnevni posao), imaju presentation-designere (da prikazu sta treba kome treba) imaju zanimaciju kad im je dosadno, imaju komunikacioni software da se prikace na velike baze podataka odakle mogu da skinu podatke koji im trebaju (npr. berzanske izvestaje i slicno) imaju mreze (da se lepo uvezu i iskoriste maksimum od opreme sa kojom raspolazu). I sta njima vise treba? NISTA! To je ono sto je ustanovljeno ispitivanjem trzista (a i ja sam se licno uverio u razgovoru sa nekim ljudima: pitam ja tipa koji zaradjuje 5-6000$ mesecno: "Sto bre jadan drljavis na tom 386SX kad mozes ko covek sebi da kupis sta ti padne na pamet?", a on ce meni: "A sta ce mi! Ja ne rasipam pare na ono sto meni ne treba!"). E to su shvatili i oni iz Microsofta i IBM-a i INTEL-a i lepo rade i prave ono sto ljudima treba a ne ono sto profesionalcima treba (zato oni i jesu NAJVECI a svi oni genijalci sto okolo muljaju i eksperimentisu su sitna riba koja biva progutana). Sve zajedno kada se sabere, sve se svodi na problem trzista sa jedne i opste saturacije u oblasti'klasicnih' fon Nojmanovih racunara. Uskoro se ocekuju novi prodori u tehnologiji 'pametnih' racunara u kojima ce rasprave ovog tipa o ovom ili onom opsys-u biti bezpredmetne. Kada ce taj proboj biti prezentiran u javnosti ne zavisi uopste od misljenja g. Kostica ili bilo kog drugog 'strucnjaka' (neka se g. Kostic ne uvredi) je potpuno ne bitno: proboj u tehnologiji nastupa u onom trenutku kada profit od stare tehnologije (na trzistu) dostigne prag investicije u novu tehnologiju puta povecanje profita koji ta nova tehnologija donosi! E u tome je caka! Druga stvar koja se ovde evidentno pogrsno uvukla u celu ovu raspravu je stvar operativnog sistema - ja sam samo rekao nesto o DOS-u u kontekstu njegove robusnosti i pogodnosti za paralelnu implementaciju, a cela prica se razvukla o tome koji je opsys bolji... E da se sada vratim na ono o cemu sam i hteo da diskutujem: o prednosti GUI nad klasicnim user-interface (da ne kazem onim kuc-kuc). Nesporno je da je Mac uveo na velika vrata GUI (mada je on razvijen u nekim laboratorijama tipa Xerox i TI jos 70-tih i pocetkom 80-tih kada se pojavio i DOS kuc-kuc) medjutim to je bio prvi put da se na sirokom trzistu ispitivale karakteristike i prijem GUI kod korisnika. Zasto to nije uradio neko drugi, pa zato sto su svi cekali da se neko izleti i proba na svojoj kozi kako to izgleda. Kada je ustanovljeno da to necemu vredi, svi su se prebacili na to (slicna prica je i sa mnogim drugim stvarima na trzistu - npr. OOP). Sa druge strane, Microsoft je uspeo da (iskusno) u Windows-ov GUI ugradi mnoga iskustva iz raznih drugih slicnih sistema ali da da polako pocne da dodaje neka nova svojstva. Naglasavam polako, jer Microsoft se nece zaletati ni u sta a da nije siguran kuda to vodi (u tome je njegova mudrost). Za razliku od njih, Borland je poceo na pocetku sa jednim izvanrednim konceptom (mali, brzi, jeftini software) a sada je zavrsio u istim vodama kao i MS... Na kraju, neka neko navede sta je to sto fali Windows-ima? Meni oni sasvim lepo rade, pod njima mogu da zavrsim sve moje poslove i da zaradim pare za zivot. Sve ostalo mi je potpuno nevazno! Vidite, od racunara kakvi su danas i nemoze se nista vise ocekivati nego ovo sto oni i rade. Ako neko misli da je drugacija koncepcija u tehnoloskoj i marketinskoj strategiji MS, INTELA i IBM-a mogla da dovede do nekih znacajnijih promena u sveri racunarstva u zadnjih 10-tak godina, grdno se vara!!! Pa japanci vec 15-tak godina pokusavaju na sve moguce nacine da tehniloski pokopaju amere i madjare (INTEL je madjar...) ali im ne uspeva! Cak ako ostavimo na stranu siroko trziste i uslove koji vladaju na njemu, japanci i ameri nisu se mnogo pomakli ni u sferi visokih tehnologija (superkompjutera)! Kao sto je u jednom NEC-ovom jurnalu lepo receno, za sve je kriv fon Nojman! Pavle P.S. Sto neko od ljubitelja UNIX-a ne kupi radnu stanicu i resi sve svoje probleme, a? Sta nema para....uh, ma nije valjda! :)
windows.1887 zormi, -> #1881, milan
* > mew11 * * Je l' to onaj isti što ne ume da "zacrni" kada pacovom obeležiš * tekst, ili je talentovani autor ovo uspeo u ovoj verziji da sredi? Jeste. Nije. :) Lično, preporučujem PFE kao editor za pod Windows iako je beta verzija. I on je takodje na IMTEL BBS-u.
windows.1888 mrmf, -> #1878, ematic
> ali, realno gledajuci, to sto Microsoft de facto ima monopol > nad proizvodnjom softvera za masine sa 80X86 procesorom, ne > znaci da su Nemaju monopol cak ni na OS, a kamoli na ceo softver. Pojma nemam odakle ti takve bolesne ideje (kad sam procitao poruku tri puta sam pljunuo, pomerio se s mesta i kunuo u drvo, zatim sam se vratio 3 koraka nazad, prekrstio se, a sve u cilju da se pomrnuta poruka ni slucajno ne obistini). Brada
windows.1890 mrmf, -> #1882, dejanr
> Ako je tako, onda je PC najbolji personalni racunar a > DOS/Windows najbolji operativni sistem(i) za njega :) BLJAK!
windows.1889 mrmf, -> #1886, dacha
> vise od onoga sto vec imaju? A sta imaju? Imaju ono sto im i > treba: ... Da, da... imaju sve sem jedne stvarcice, a to je pravi, ozbiljni multitasking.... sitnica.... > P.S. Sto neko od ljubitelja UNIX-a ne kupi radnu stanicu i resi > sve svoje probleme, a? Sta nema para....uh, ma nije valjda! :) Uh, ma jeste valjda... Nije UNIX kriv za masovnu proizvodnju DOS platformi... A to sto kazes da zahteva mnogo... pa i pruza mnogo! Brada
windows.1891 draganf,
Pozdrav Ima li ko poneki font na ćirilici i latinici, trebao bi mi. Dragan
windows.1892 skerl,
====================================================================== Microsoft(R) Product Support Services Application Note (Text File) WW0530: SMARTDrive and 32-Bit Disk Access ====================================================================== Revision Date: 4/92 INTRODUCTION ============ Microsoft Windows operating system version 3.1 has a number of enhancements over previous versions that improve both its usability and its performance. Foremost among these enhancements are Windows 3.1's improved features for accessing and utilizing the hard drive of your PC. Ovo je txt fajl (38313 bytes) u kojem je 'malo' teorije o radu i namestanju SMARTDRIVE 4.0 DISK CACHE-a i o 32-BIT DISK ACCESS. Pozdrav, Skerl. ww0530.zip
windows.1893 skerl,
WW WW WW PPPPPPPP JJ WW WW WW PP PP JJ WW WWWW WW PP PP JJ WW WW WW WW PPPPPPPP JJ WW WW WW WW PP JJ JJ WWWW WWWW PP JJ JJ WW WW PP JJJJJ ---------------------------------------------------------------- The Windows Programmer's Journal Volume 01 Copyright 1993 by Peter J. Davis Number 02 and Mike Wallace Feb 93 ---------------------------------------------------------------- A monthly forum for novice-advanced programmers to share ideas and concepts about programming in the Windows (tm) environment. Table of Contents Subject Page Author(s) ----------------------------------------------------------------- WPJ.INI ....................................... 3 Pete Davis Letters ....................................... 5 Readers Install Program Part II ....................... 7 Pete Davis Programming a Drag&Drop Server ................ 9 Andreas Furrer C++ Beginner's Column ......................... 12 Mike Wallace Beginner's Corner (C) ................... 14 Pete & Mike Using LZExpand Library ........................ 18 Alex Fedorov Implementing a Linked List - Revisited ........ 21 Mike Wallace An Introductory Look at DLLs and Make Files ... 22 Rod Haxton The Windows Help Magician ..................... 29 Jim Youngman Last Page ..................................... 30 Mike Wallace Getting in Touch with Us ...................... 31 Pete & Mike Windows Programmer's Journal Volume 1 Number 2 February 1993 The following files are contained in this archive: HELLO.ZIP Source Code to the Hello World Program LINKLIST.ZIP Mike's revised Linked List program HAXTON.ZIP Rod's DLL examples D&DCLIE.PAS Andreas Furrer's Drag and Drop Client Program D&DSERV.PAS Andreas Furrer's Drag and Drop Server Program WPJV1N2.TXT Windows Programmer's Journal Volume 1 Number 2 READ.ME Well, I screwed it up in the last issue (pete). SUBMIT.TXT How to submit articles to us. Pozdrav, Skerl. wpjv1n2.zip
windows.1894 dmiladinovic, -> #1880, mbole
>> Ali mislim da to i nije neki problem napraviti uz odgovarajuci hardver, >> pa ako ga neko ima, nek se javi. Ako imas Sound Blaster, e onda i nije problem. BTW, mene licno mrzi...
windows.1895 dejanr, -> #1883, korvin
>> Seća li se iko Arhimedes-a ?? To je bio čuveni pokušaj uvođenja RISC-a (i >> to vrlo snažnog za ono vreme) kao standard, ali je taj projekat (mislim da >> su ga radili Englezi) propao. Nije propao. Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode, prodaju u Engleskoj, mahom školama koje imaju BBC računare. Izlazi i par časopisa o njemu, Acorn User itd. Povremeno se i u BYTE-u može pročitati pokoja vest o njemu.
windows.1896 ematic, -> #1886, dacha
> E pa da vidimo i to cudo! Pretpostavimo da je to tako, sto svi > jednostavno ne > . > . > . <- xx redova; xx:=mnogo ;) > . > . > probleme, a? Sta nema para....uh, ma nije valjda! :) Ma dižem ruke, žali bože telefon, vreme i tastaturu :(
windows.1897 ematic, -> #1882, dejanr
> Ako je tako, onda je PC najbolji personalni računar a > DOS/Windows najbolji operativni sistem(i) za njega :) Vox populi, vox dei :)))))
windows.1898 ematic, -> #1888, mrmf
> Nemaju monopol cak ni na OS, a kamoli na ceo softver. Nemo` da bideš bukvalac, bolje još jedared pročitaj šta je u stvari tuna napisano ;) > nemam odakle ti takve bolesne ideje (kad sam procitao poruku > tri puta sam pljunuo, pomerio se s mesta i kunuo u drvo, zatim > sam se vratio 3 koraka nazad, prekrstio se, a sve u cilju da se > pomrnuta poruka ni A ja se samo prekrstio. Levom ;)
windows.1899 darone, -> #1892, skerl
>> Ovo je txt fajl (38313 bytes) u kojem je 'malo' >> teorije o radu i namestanju SMARTDRIVE 4.0 DISK >> CACHE-a i o 32-BIT DISK ACCESS. Gde se nalazi Smart 4.0? darone
windows.1900 spantic, -> #1873, .bale.
> Eto. Verovatno će nekome smetati ovakav ton, ali i meni > godinama smeta što moram da se akam sa DOS-om jer samo za > njega mogu besplatno da nabavim softver, što nemam love da > kupim npr. Mac-a i softver za njega... žuj Bale, i ti i ja znamo rešenje. Pređi potpuno na UNIX i portiraj GNU softver. Juče nam je Beri demonstrirao GNU PLOT i pobrao aplauze, tako da mislim da ću ga portirati na MSDOS, pošto će ga Beri preneti za SCO UNIX. Nevolja je što ćemo opet ostati mahom na DOSu. Bar do daljnjeg. Šteta, jer ko god da je probao Unix, Xwindowse, PS ( nemo neko da mi je Vi spomenuo! ) prosto zaplače nad Microsoftom. Ali šta je tu je.
windows.1902 dejanr, -> #1900, spantic
>> Šteta, jer ko god da je probao Unix, Xwindowse, PS ( nemo neko >> da mi je Vi spomenuo! ) prosto zaplače nad Microsoftom. Ajde kaži "većina" ako ti se sviđa ili ako si izvršavao statistička istraživanja, ali molim da se ja brojim u manjinu! Probao, radio više meseci (ne što sam hteo nego što sam "morao" tj. plaćalo se ;) i onda se vratio na lepi, komforni i nadasve *pouzdani* DOS :) Uh, koje olakšanje, samo bi CED, NCD i DS (DS <> Demokratska stranka, da ne bude nesporazuma :) bili dovoljni da se vratim DOS-u, a kamoli sve njegove druge lepote. Doduše, kažu da sada postoji i Norton Utilities za Unix. Istina, sa tip PS, šta god da je, biće da nisam radio, ali ne verujem da bi to nešto mnogo promenilo. Za Windowsima ni ja nisam lud (kad sam u Windows-u pa mi treba da prekopiram fajl, ja lepo odem u DOS pa COPY, gde da se mučim sa pacovom), ali ima lepog softvera pod njima... Što se tiče multitasking-a (a tu stvarno Windows-i ili ne daj Bože DOS nisu Unix-u ni da mu cipele obrišu - koji broj cipela nosi Unix? :), najviše što mi obično je dvo-tasking a to rešavam tako što imam dva računara. Ako mi nekad bude trebao tro-tasking, će nabavim još jedan, ima jeftinije da prođem nego sa Unixom ;)
windows.1903 korvin, -> #1895, dejanr
­­>> Nije propao. Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode, ­­>> prodaju u Engleskoj, mahom školama koje imaju BBC računare. Izlazi i ­­>> par časopisa o njemu, Acorn User itd. Povremeno se i u BYTE-u može ­­>> pročitati pokoja vest o njemu. Vidi vidi a ja sam mislio da je 100% lipsao :) Douše, ni ovako nije nešto mnogo bolje, ali bolje vrabac u ruci ... Kad se samo setim kako je najavljivan i kakve je realne mogućnosti nudio po nekoj ok ceni ! P.S. Jeli Dejane, i dalje Acornovac u duši, a ? :)
windows.1904 dimma, -> #1877, wizard
cujem setajuci po conferenciji da se pominje moje ime pa rekoh da vidim sta je. Znaci trebaju ti wavovi ! OK odacu ti malu tajnu. Pozovi BBS POLITIKA i u direktorijumu "PC & AMIGA MUSIC" ili tako nesto imas gomiletinu tih wavova. Ako ti treba jos nesto dojavi mi. BI OD DIMME
windows.1905 dimma,
Eh..eto i mene. Jedno interesantno pitanje. KAKO NATERATI WINDOWS DA KORISTE ***BENI MATH-CO? Prosto mi je nemoguce da glupavi programeri u Microsoftu nisu "predvideli" mogucnost da postoje programi koji rade mnoge komplikovane proracune, a ne mogu da iskoriste potencijale hardware-a zbog windowsa. Mozda gresim dusu, ali ipak... Mozda nije do windowsa, mada ne postoji nikakva opcija zbog koje bi mogao da zakljucis da MATH-CO ucestvuje STUPIDARIJA !!! Ako neko ima neko objasnjenje ili ne daj boze resenje neka javlja. BI OD DIMME
windows.1906 madamov, -> #1886, dacha
****** Zasto to nije uradio neko drugi, pa zato sto su svi cekali da se neko izleti i proba na svojoj kozi kako to izgleda. Kada je ustanovljeno da to necemu vredi, svi su se prebacili na to ****** Zaboravljaš na Digital Research koji je svoj operativni sistem, koji uključuje i GUI, razvio otprilike u vreme kad se pojavio prvi Mac. 1985. godine (godinu dana posle Mac-a) se pojavljuje Atari ST sa DR GEM-om, a nešto kasnije i Amiga koja takođe ima neku vrstu GUI-a. U to vreme Amstrad uz svoje PC-e isporučuje GEM. Dakle, nisu svi čekali. ****** Sa druge strane, Microsoft je uspeo da (iskusno) u Windows-ov GUI ugradi mnoga iskustva iz raznih drugih slicnih sistema ali da da polako pocne da dodaje neka nova svojstva. ****** Ja na Windowsima ne vidim ništa novo što već nije postojalo kod Mac-a i GEM-a, a imao sam prilike da vidim i Open Look i Open View na Sun-u, kao i NeXT-ov GUI. U stvari, svi GUI koji danas postoje se zasnivaju na konceptu koji je Xerox razvio još sredinom sedamdesetih godina. Mac je doneo još neke finese, ali to su samo detalji, principi su stari, evo već, 20 godina. >>> Modes are most confusing when you're in wrong one.
windows.1907 madamov, -> #1895, dejanr
****** Nije propao. Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode, prodaju u Engleskoj, mahom školama koje imaju BBC računare. ****** Drago mi je da ovo čujem, zaista.
windows.1908 dejanr, -> #1903, korvin
>> P.S. Jeli Dejane, i dalje Acornovac u duši, a ? :) Pa, ako vi možete da imate Spectrum i Commodore simulator, mogu valjda i ja da imam bar BBC Basic za PC ;))
windows.1909 korvin, -> #1900, spantic
­­>> žuj Bale, i ti i ja znamo rešenje. Pređi potpuno na UNIX i portiraj ­­>> GNU softver. Juče nam je Beri demonstrirao GNU PLOT i pobrao ­­>> aplauze, tako da mislim da ću ga portirati na MSDOS, pošto će ga Beri ­­>> preneti za SCO UNIX. Ja sam tu demonstraciju GNU PLOT-a video u sredu i pošla mi voda na usta !! :) Stvarno moćna stvar. Neću da pričam o X-u, ali kad WIN poraste bićei on takav :)
windows.1910 korvin, -> #1900, spantic
­­>> žuj Bale, i ti i ja znamo rešenje. Pređi potpuno na UNIX i portiraj ­­>> GNU softver. Juče nam je Beri demonstrirao GNU PLOT i pobrao ­­>> aplauze, tako da mislim da ću ga portirati na MSDOS, pošto će ga Beri ­­>> preneti za SCO UNIX. Ja sam tu demonstraciju GNU PLOT-a video u sredu i pošla mi voda na usta !! :) Stvarno moćna stvar. Neću da pričam o X-u, ali kad WIN poraste bićei on takav :)
windows.1911 dmiladinovic, -> #1895, dejanr
>> Nije propao. Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode, Jednom ACORN, uvek ACORN. Zar ne ?
windows.1912 dmiladinovic, -> #1902, dejanr
>> Ajde kazi "vecina" ako ti se svida ili ako si izvrsavao statisticka >> istrazivanja, ali molim da se ja brojim u manjinu! Probao, radio vise Cisto malkice da se nadovezem. Na zapadu je primecena sve veca tendencija napustanja UNIX orijentisanih masina i prelazak na Novell operativne sisteme. Cak je i sam UNIX standard pomerio svoju tendenciju sa glupih terminala/pametog mainframe, na vrlo pametne terminale/relativno jake mainframe-ove, sto me licno i te kako podseca na topologiju Novell orjentisanih mreza. Sto se tice multitasking-a, i sam UNIX ima i te kakve probleme. Ne mogu a da ne podsetim na 'vrlo lepu i pametno resenu' komunikaciju medju taskovima i neverovatno, cak i pod VisualShell-om, jakom 'user frendly' orjentacijom. Usput, makar po meni, je adut i cena. Treba malkice pogledati cene paketa pod DOS-om i pod UNIX-om. Cisto da se zna XWINDOWS kosta oko 4-5 nula iza, a WINDOWS istih tih par nula, ali ispred... :) Apropo svega, cak su i neke domace firme pocele pametno da razmisljaju. Ogromne sifonjere polako, ali sve vise 'opsluzuju' umrezeni PC racunari. Mada se cisto pitam ko koga tu...
windows.1913 dejanr, -> #1911, dmiladinovic
>> Jednom ACORN, uvek ACORN. Zar ne ? Šta ću, dobar bio onaj BBC :) I sad kad mi se igra ja pustim njega i Repton ili Elite ;)
windows.1914 wizard, -> #1904, dimma
>> OK odacu ti malu tajnu. Pozovi BBS POLITIKA i u >> direktorijumu "PC & AMIGA MUSIC" ili tako nesto imas >> gomiletinu tih wavova. OK, hvala. Još samo da se setim koja mi je tamo šifra. :))) >> Ako ti treba jos nesto dojavi mi. Ajde reci neka tvoja iskustva, kako si ih pravio (ako si ih ti pravio), koji su mogući problemi, kako ih izbeći... Tako ćeš mi najviše pomoći. :)
windows.1915 tomae, -> #1899, darone
> Gde se nalazi Smart 4.0? Dobiješ ga uz Win 3.1
windows.1916 skerl, -> #1899, darone
│>> Ovo je txt fajl (38313 bytes) u kojem je 'malo' │>> teorije o radu i namestanju SMARTDRIVE 4.0 DISK │>> CACHE-a i o 32-BIT DISK ACCESS. │ │ Gde se nalazi Smart 4.0? └───── Pa, dobijes ga uz Windows 3.1, potrazi u windows direktorijumu. Pozdrav, Skerl.
windows.1917 .bale., -> #1885, dacha
Evo i od mene "odgovora u globalu" da ne idemo u dalje u diskusije... To što si pomenuo kao paralelno procesiranje bez algoritama je oblast neuronskih mreža, što nije jedini vid paralelnog procesiranja: čemu služe skalarni, superskalarni, vektorski procesori?.. Neuronske mreže su još uvek, citiram jednog profesora, stvar za prodavanje magle -- malo stvari tu ima teoretsku pozadinu i videće se šta će od toga biti, tek u budućnosti. S druge strane, paralelne mašine uveliko postoje, rade na "klasičnim" principima protočne obrade i većeg broja operacionih jedinica. Što se tiče momaka iz Minesote ;), ja mogu da razumem da su oni odabrali 80x86 u toj mreži zato što u takvom slučaju imaju nečiju podršku i mogu odmah da prodaju ako nešto naprave. Međutim, što se tiče samog multikompjutera koji prave, sa aspekta povezivanja nije bitno koji su procesori upotrebljeni, ima ih mnogo danas koji bi mogli. S druge strane, nešto mi se ne čini da oni nameravaju da prave kombinaciju neuronskih mreža i klasičnih sistema, to mi liči na "običan" multikompjuter, tako kako si opisao (nadam se da te ne vređa što ne persiram, to mi je loša navika sa Sezama ;), ali koji ima neke tendencije ka DOS-u (?). Još jednom da ponovim ;), danas je jednostavno besmisleno kombinovati iskustva sa DOS-om, sa iskustvima sa nekim modernim operativnim sistemima: DOS je maaali u odnosu na bilo koji noviji OS (uporedi DOS-ovo jezgro od nekoliko desetina kB sa, npr, Xenix-ovim kernelom od nekoliko stotina kB, a koji je prilično star). I nije robustan, jer svaki rezidentni program može da ga sruši; jednostavan jeste, zato malo pruža ;) Može da se izvšava samo na 80x86 mašinama, jer niko na svetu neće da ga pravi za svoje procesore, osim nekih emulatora... Za razliku od pomenutog Unix-a koji se pravi za sve procesore koji imaju podršku za višeprogramske/višekorisničke operativne sisteme. I, na kraju, ne znam na koje probleme si mislio kod Unix-a a kojih nema kod DOS-a? Možda zaštita od provaljivanja tuđih naloga? ;) Zato je nemoguće razbiti Nortonovu zakrpu koja može da sačuva disk jedinog korisnika pomoću lozinke...(?) Baš me interesuje. Na kraju: - ja lično nemam šta da pohvalim kod DOS-a, on je tako jadan ;) - rekao sam da bih rado kupio nešto bolje, zajedno sa softverom, ali zaista nemam para ;) međutim, da je baba imala trole, sada bi to nešto bolje koštalo isto koliko i 80x86+DOS ( :( ) Regards from .bale. ! #:*)+-<
windows.1918 vsasa, -> #1912, dmiladinovic
> Na zapadu je primecena sve veca tendencija napustanja UNIX orijentisanih > masina i prelazak na Novell operativne sisteme. Cak je i sam UNIX Hm, kako stvari stoje, izgleda da Novell nije iz svega izvukao pouku. Bojim sa da ce se slicno desiti i njemu, jer gos'n Gates izuzetno "preti" novom familijom Windows 3.1 - Windows for Workgroups 3.1 - Windows NT 3.1 - LAN Manager for Windows NT 3.1. Sem toga NetWare 4.0 ne donosi bas mnogo novina, sudeci po prezentacijama. Ili se mozda varam!? U svakom slucaju CeBIT ce krajem marta ove godine biti jako interesantan sajam. Naravno, uvek je i bio! CAO, Vsasa.
windows.1919 zddb, -> #1911, dmiladinovic
>> Nije propao. Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode, >> Jednom ACORN, uvek ACORN. Zar ne ?<< Koliko se ja sjećam, cijena je tada bila nekih 3000 DEM, bez harda i svi smo odustali jer smo shvatili da će ovdje malo to ljudi da kupi i da nema ništa od međusobnog "đoranja" sa softverom - "neću da opet upadnem u slijepo crijevo...". *
windows.1920 zddb, -> #1913, dejanr
>>Šta ću, dobar bio onaj BBC :) I sad kad mi se igra ja pustim njega i Repton ili Elite ;)<< Stvarno? Ma nemoj da zezaš! Stalno si pričao kako ćeš da ga iskasapiš u "krmendlice"... Valjda nisi imao srca. A ja sam neko veče sanjao mog BBC-a. Eno ga kod nekog tipa, ne radi ništa s njim - mrtav kapital. A imao sam i "Filipsov" paper-white monitor. Klinja mi sad ima 7 godina. Bilo bi taman za njega. Za igru i, polako, BBC BASIC... Šteta.. *
windows.1921 dejanr, -> #1920, zddb
>> > Šta ću, dobar bio onaj BBC :) I sad kad mi se igra ja pustim njega i >> > Repton ili Elite ;)<< >> >> Stvarno? Ma nemoj da zezaš! Stalno si pričao kako ćeš da ga iskasapiš u >> "krmendlice"... Valjda nisi imao srca. Mora da ti je to neko drugi pričao, ja sam uvek imao veliko poštovanje za BBC. Doduše, ne stoji mi sklopljen (diskovi, second processor itd) ali se to očas priključi :) >> Eno ga kod nekog tipa, ne radi ništa s njim - mrtav kapital. Da, koštao je sa raznim dodacima nekih 3-4000 dem... a ne prodah ništa od njega ;) Nema veze, isplatio se :)
windows.1922 darone, -> #1915, tomae
>> > Gde se nalazi Smart 4.0? >> >> Dobiješ ga uz Win 3.1 Nisam ni znao da ga koristim :))) darone
windows.1923 dacha, -> #1917, .bale.
Za kraj: 1. DOS je upravo u prednosti sa svojih nekoliko KB i fleksibilnoscu za prosirenja (TSR je upravo to) a ako neko ne ume da pise TSR-ove to je njegov problem ako rusi sam sebi sistem (to ti je ko kad zeni das kljuc od kola...) 2. srusiti UNIX je mnogo lakse nego sto mislis, samo ako malo izvrdas iz onih ustaljenih ruta (pod ovim se ne podrazumeva nista nelegalno niti nepravilno programiranje itd. - sve cisto a on zaglavi ili nece da mi primi task!) 3. cijena koja je prava sitnica je mozda najvazniji razlog zasto glasam za DOS: nekoliko (citaj 3) reda velicine u ceni je JAAKOO dobar razlog da se masa ljudi opredeli za DOS 4. Baba nikada ne moze imati trolu a ni sistemi tipa UNIX nikada ne mogu kostati kao (ni priblizno) 80x86 sa DOS/Windows/NT itd. Pogledajte malo finansijske izvestaje vodecih firmi: svi hardverasi sem tajvanaca su u buli (cak i BIG BLUE) jer je cena hardvera (cak i sugavog kao sto je PC) suvise niska (a jos uvek je 486-tica tesko dostupna cak i na zapadu obicnim korisnicima). To je sve stvar realnih troskova proizvodnje...
windows.1924 skerl, -> #1913, dejanr
│ Sta cu, dobar bio onaj BBC :) I sad kad mi se igra ja │ pustim njega i Repton ili Elite ;) └──── Cu dobar, najbolji :) Pozdrav, Skerl.
windows.1925 acal, -> #1846, zkrstic
█ Pa možeš ti i TM i Telix i šta god 'oćeš da teraš pod █ Njindonjsima. i to lepo radi, bar što se TM-a tiče, veruj █ mi - lično iskustvo. Zkr,ajd učini mi nešto... Probaj na svojoj makini sledeće: Ubaci QEMM 6.00(ako ga već nemaš) TM u Windows i to na ceo ekran SOR takođe E sad ja pokrenem WIN pa TM pa SOR i mogu da se šetam između TM-a i SOR-a al da se vratim u WIN nikako,odma zaglavi ACAL Šaljem .PIF ako tu leži zeka pif.arj
windows.1926 zormi, -> #1905, dimma
* KAKO NATERATI WINDOWS DA KORISTE ... MATH-CO? * * ... Mozda nije do windowsa, mada ne postoji nikakva * opcija zbog koje bi mogao da zakljucis da MATH-CO ucestvuje MatLab for Windows ne radi ako ne postoji hardware-ski koprocesor.
windows.1928 dmiladinovic, -> #1913, dejanr
>> Sta cu, dobar bio onaj BBC :) I sad kad mi se igra ja pustim njega i >> Repton ili Elite ;) Sta ces... Moj Spectrum je u refuzi... Blago tebi kad imas tako 'stameni' kompjuter. :)
windows.1927 dmiladinovic, -> #1918, vsasa
>> Hm, kako stvari stoje, izgleda da Novell nije iz svega izvukao pouku. Kad budem video Microsoftovu mrezu, koja u Windows fazonu, vrti neki informacioni sistem, od par desetina miliona podataka, na 50-tak radnih stanica pod jednim, do dva servera, a da pri tom ne trazi 999986 DSXX na 9999Thz i disk od samo 2Global bajta, e onda cu da poverujem da Microsoft moze da napise dooobar mrezni softver.
windows.1929 dr.grba, -> #1886, dacha
>> Kao sto je u jednom NEC-ovom jurnalu lepo receno, za sve je >> kriv fon Nojman! Zbog te izjave svojevremeno zamalo da padnem ispit kod Tihomira Katanica na Visoj informatickoj. Tako nesto reci coveku koji je radio na prvom sporetu u bivsoj Jugi, mislim 1960. u Saveznom zavodu za satatistiku. (pardon, da li je ovaj podatak tacan, zna li neko?) "Kolega, dragi ste mi jer ste bili aktivni u nastavi, pa cu precuti tu glupost..." Dobio sam desetku na ispitu, ali vise bih voleo da sam dobio sedmicu, a da sad na stolu imam superskalarni 16-procesorski quadruple pipeline racunar kupljen za $ 499,90. Naravno, A7 formata... Eh, da je ovo, eh, da je ono... A od rasprava tipa Intel <------> Motorola vec mi je muka. Nije, ljudi sustina u snazi ovog ili onog hardvera, ovog ili onog GUI-a, koliko god ovo zvucalo cinicno. Sustina je u tome da medju citaocima ovih redova ima najvise desetak KUPACA doticnih programa. Pitanje mase hardvera, profesionalizma, opsteg racunarskog znanja, a mozda i nekih drugih stvari, dovodi do cinjenice da smo se nakrali WIN softvera uzduz i popreko *ebes*e Srbije. I do cinjenice da se mnogo igramo informatike, a malo stvarno radimo.
windows.1930 dr.grba, -> #1895, dejanr
>> Arhimedes (i njegovi naslednici) se i dalje proizvode Noli tangere circulus meos! (((;
windows.1931 dimma, -> #1891, draganf
Imam ja ako ti treba gomilu toga. Ostavi mi u mailu telefon. Bice lakse ako se cujemo. DIMMA
windows.1932 sule,
Zdravo narode! Imam jedno pitanje za vrsne poznavaoce Windows-a. Elem, instaliram ga, probam podešavanje virtuelne memorije ... radi. Dodam Plug-In, probam v.m. ... radi. Dodam MS Word 2.0 ... v.m. podešavanje radi. Dodam Corel 3.0 .... radi. Malo radim sa Windows-om i nešto ne radi ....!? Ukratko: Zašto posle određenog vremena (možda sam neku činjenicu ispustio) više ne mogu da podešavam virtuelnu memoriju. Inače to ne radim osim na početku, ali mi je zapelo za oko da čim kliknem na button "Virtual memory" u control panel - 386 enhanced detaljno zaglavi! Pored toga, pojavio se problem (koga ranije nije bilo) prijavljivanja raznoraznih faultova iz raznih programa pa čak i File managera! Prvu stvar sam pokušao da rešim reinstaliranjem svega, i tada je u početku radilo, ali se pojavio i taj i ovaj drugi problem? Zna li neko o čemu se radi?
windows.1933 sule, -> #1932, sule
Zaboravih - Windows 3.1
windows.1934 tomae, -> #1917, .bale.
> služe skalarni, superskalarni, vektorski procesori?.. Neuronske > mreže su još uvek, citiram jednog profesora, stvar za prodavanje > magle -- Težak prestup! ============= Neuronske mreže imaju veliku perspektivu. Prepoznavanje oblika, govora, slika itd se neće i ne može raditi brez koncepta neuronskih mreža. S druge strane, identifikacija sitema (linearnih, a bogami i nelinearnih) je moguća i pokazana/dokazana, šo omogućava simulaciju raznoraznih sistema čiju internu strukturu uopšte ne moramo da poznajemo! Sama primena neuronskih mreža je već sada moguća i dokazana. Prava revolucija sledi kada se razviju hardveri za neuronske mreže (doduše već postoje neke varijante) e tuj će tek stvar da fercera... Pozdrav, T.
windows.1935 dimma, -> #1926, zormi
>* KAKO NATERATI WINDOWS DA KORISTE ... MATH-CO? >* > MatLab for Windows ne radi ako ne postoji hardware-ski > koprocesor. Ma bio sam iznerviran pa se nisam dobro formulisao Radi se o tome da sam windows ne koristi koprocesor pa tako ni programi koji rade pod Win-on. To se ne odnosi na one kojima je ta opcija data. Ti programi su po Microsoftu pomalo necisti jer se ne oslanjaju samo na windows strukturu, nego koriste i pojedine IRQ i preskacu Win da bi se brze izvrsavali. bla..bla..bla... U sustini meni zao sto imam koprocesor a win mi radi isto kao i kad ga nije bilo. :((( DIMMA
windows.1936 milan, -> #1934, tomae
> Težak prestup! > ============= > > Neuronske mreže imaju veliku perspektivu. Prepoznavanje oblika, > govora, slika itd se neće i ne može raditi brez koncepta neuronskih > mreža. S druge strane, identifikacija sitema (linearnih, a bogami i > nelinearnih) je moguća i pokazana/dokazana, šo omogućava simulaciju > raznoraznih sistema čiju internu strukturu uopšte ne moramo da > poznajemo! Sama primena neuronskih mreža je već sada moguća i dokazana. > Prava revolucija sledi kada se razviju hardveri za neuronske mreže > (doduše već postoje neke varijante) e tuj će tek stvar da fercera... Niko ti ne brani da se oduševljavaš konceptom, ali .bale.-tovu izjavu da su "neuronske mreže prodavanje magle" nazvati "teškim prestupom" je potpuno neosnovano. Nije rečeno da neuronske mreže ne postoje u nekim laboratorijama (ima i u Beogradu jedna koja ima neki, čak radeći, prot(p?)otip). Akviziraju neke podatke - najčešće koriste CCD čipove pa ondak malo muljaju sa osvetljenjem pojedinih tačaka trudeći se da prepoznaju sliku - i tako to. Da li će od toga nešto biti, međutim, ostaje da se vidi. Sama ideja nema nikakvo ozbiljno naučno utemeljenje sem u najopštijim principima veštačke inteligencije odnosno jedne još uvek mutne podoblasti "prepoznavanja oblika". Što se toga tiče i modem na SEZAM-u uvek "prepozna" da mu se javio tvoj modem a ne neka zgodna gospođica koja je promašila broj, međutim zz ne tvrdi da je time otvorio novu oblast u "prepoznavanju oblika". Kada "stvar" izađe iz oblasti tehnologije "štapa i kanapa" i za nju se ponudi bar onoliko ozbiljno utemeljenje kao što je, recimo, koncept paralelnog procesiranja gde su već uveliko razvijeni algoritmi kojima se izvesne rekurzivne funkcije mogu paralelno izračunavati ali i nađena čitava klasa izvesnih drugih funkcija za koju je dokazano da je to nemoguće, onda možemo ozbiljno razgovarati. Ovako, pak, ne. Oblast za koju se ne zna ne samo šta joj je metod i rezultat rada nego ni šta joj je predmet, tj. čime se bavi, i ne može se nazvati drukčije nego "prodavanjem magle". Ja bih dodao i "hvatanjem zjala i čupanjem krila". Pl poz M
windows.1937 .bale., -> #1934, tomae
ŮŢPrava revolucija sledi kada se razviju hardveri za neuronske mreže ŮŢ(doduše već postoje neke varijante) e tuj će tek stvar da fercera... Ako te interesuje, u petak, 26.02. u 18h (amf. 56, mislim), ce prof. Veljko Milutinovic da prica o specijalizovanim RISC-ovima za podrsku neuronskih mreza. Regards from .bale. ! #:*)+-<
windows.1938 .bale., -> #1937, .bale.
P.S. Radi se o ETF-u :) Regards from .bale. ! #:*)+-<
windows.1939 djorzor, -> #1932, sule
> Ukratko: Zašto posle određenog vremena (možda sam neku > činjenicu ispustio) više ne mogu da podešavam virtuelnu > memoriju. Inače to ne radim osim na početku, ali mi je > zapelo za oko da čim kliknem na button "Virtual memory" u > control panel - 386 enhanced detaljno zaglavi! Meni se ovo dešavalo zbog instaliranog 800, verzija 1.7x > Pored toga, pojavio se problem (koga ranije nije bilo) > prijavljivanja raznoraznih faultova iz raznih programa pa > čak i File managera! Ovo mi se takođe dešavalo iz istih razloga. Prema tome pređi na 800, verzija 1.40. Zoran
windows.1940 dragisak,
Imam problema sa TTF fontovima u Win 3.1 za Istočnu Evropu. Radi se o tome da nikako neće na HP Laser Jet 4 da štampa naša slova u CP852 rasporedu. Koristim onaj drajver za HP LJ4 koji je bio okačen ovde na Sezamu. Interesantno je da ispravno radi sa drugim štampačima (za matrične printere, za HP LJ III). Probao sam razne cake, da deinstaliram pa ponovo instaliram fontove, da kliknem na printer setapu u WfW 2.0, da štampam iz MS Write... Uvek mi umesto naših slova štampa kodove iz neke druge kodne strane. Na ekranu se vidi kako treba. Uh. Nikada neću ukapirati kako to Win 3.1 radi sa fontovima. :(
windows.1941 jtitov, -> #1932, sule
> instaliram ga, probam podesavanje virtuelne memorije ... > radi. Dodam Izuzetno tesko pitanje, na koje, mislim, ni sam Bil ne moze da ti odgovori. Windows je vrlo cudan program i kako se to kaze 'losem ... i dlaka smeta', dovoljno je da imas samo malo nestandardnu plocu (a sta je to standardna??) ili neki drugi problematicni dodatak i eto ti problema. Dok sam imao 386-icu (i to mnogo hvaljenu plocu od firme DTK) i ESDI kontroler i sam sam imao problema sa time sto si opisao.
windows.1942 jtitov, -> #1940, dragisak
> Koristim onaj drajver za HP LJ4 koji je bio okacen ovde na > Sezamu. Okaceni driver je bio (ako si malo po njemu cackao) beta. Ako bi da probas da menjas driver, nudim ti najsveziju verziju 31.V1.08 od 1/25/93. Mozda je u tome problem? > Uh. Nikada necu ukapirati kako to Win 3.1 radi sa > fontovima. :( I ne pokusavaj :)) neznaju ni oni.
windows.1943 kenza, -> #1932, sule
(;> Ukratko: Zasto posle odredenog vremena (mozda sam neku cinjenicu (;> ispustio) vise ne mogu da podesavam virtuelnu memoriju. Inace to ne (;> radim osim na pocetku, ali mi je zapelo za oko da cim kliknem na (;> button "Virtual memory" u control panel - 386 enhanced detaljno (;> zaglavi! Kod mene je ista stvar :((((
windows.1944 zormi,
Imam ga !! MS WINDOWS NT - BETA OCTOBER 1992. Prvi utisak: Radi! Drugi utisak: Radi lepo :) Ostali utisci kasnije, u IMTEL konferenciji i na IMTEL BBS-u.
windows.1945 dejanr, -> #1944, zormi
>> MS WINDOWS NT - BETA OCTOBER 1992. >> >> Prvi utisak: Radi! Moj prvi utisak (doduše mislim za neku nešto stariju verziju): ne radi. Bar dok se ne stavi 16 mega u računar ;)
windows.1946 tomae, -> #1922, darone
> Nisam ni znao da ga koristim :))) Ma bole te - noge!
windows.1947 tomae, -> #1932, sule
> radi. Dodam Corel 3.0 .... radi. Malo radim sa Windows-om i nešto ne > radi ....!? Svojevremeno lokalizovan problem te vrste - je*avo ga 800! jel imas ucitan 800 kad ti se to dešava?
windows.1948 mbole, -> #1939, djorzor
>> zapelo za oko da čim kliknem na button "Virtual memory" u >> control panel - 386 enhanced detaljno zaglavi! > Meni se ovo dešavalo zbog instaliranog 800, verzija 1.7x Sličan doživljaj, sa istim uzrokom. Na mom AT-u (286) sa zadnjom verzijom 800, probaš da pokreneš file menager i on se zaista pokrene, iscrta svoj prozor na ekranu, i Win padne u komu. Totalna blokada. Ne pomažu ni tri magična tastera, samo dugmence. Kod jednog drugara je takođe pravio probleme sa vir. mem. Znači vrati se lepo na stariju verziju 800. Ako je nemaš ma wr mbole.
windows.1949 nenadp, -> #1936, milan
1990 -te godine imao sam priliku da prisustvujem seminaru koji je odrzan u strava centru pod nazivom " Neuronske mreze u racunarskoj tehnici". Pre tog seminara sam slusao te neuronske mreze ono te ovo itd. Sam pocetak predavanja je odmah rezbio neke iluzije o tome sta je neuronska mreza i sta se njom moze postici i pocetno razocarenje je polako, kako su predavanja odmicala, zamenilo misljenje da se neuronskim mrezama moze puno toga postici ali da covek mora biti potpuno svestan mogucnosti i ogranicenja koje one pruzaju. Na osnovu tog iskustva pisem i ovaj odgovor Milanu u cilju objektivnog sagledavanja uloge koje imaju neuralne mreze i istrazivanja na tom polju. >> Nije receno da neuronske mreze ne postoje u nekim >> laboratorijama (ima i u Beogradu jedna koja ima neki, cak >> radeci, prot(p?)otip). Akviziraju neke podatke - najcesce >> koriste CCD Ne samo da postoje u laboratorijama nego se dostignuca iz tih oblasti vec primenjuju u privredi evo nekoliko oblasti primene neuralnih mreza kako ih je prikazao Dr. Jozo Dujmovic ( usput ove nase bitange su uspeli da coveka oteraju u Ameriku ): 1. Obrada senzorskih signala 1.1 Predvidjanja i odlucivanja u senzorskim sistemima 1.2 Adaptivna obrada signala 1.3 Daljinska detekcija minerala 1.4 Nedestruktivno testiranje primenom ultrazvuka 1.5 Senzorski sistem za bezbednost aerodroma 1.6 Popravka zasumljnenih siglana 1.7 Analiza satelitskog infracrvenog zracenja 1.8 Klasifikacija podvodnih ciljeva pomocu seonara 1.9 prepoznavanje radarske slike terena 1.10 Ultrazvucna indentifikacija objekata Primer 1. Problem otklanjanja smetnji i sumova iz nekog signala ili oblika moze se resavati tako da se nuronska mreza obucava pomocu namerno zasumljenog oblika i cistob oblika bez suma. Zasumljenom oblik stavlja se u korespondenciju originalni oblik i neurnska mreza ima cilj da nauci kako da iz zasumljnog oblika detektuje originalni oblik. Ako neki deo oblika nedostaje mreza moze biti u stanju da ga nadoknadi, na slican nacin kao sto ljudi automatski restauriraju nedostajuce foneme. Primer 2. FFA ( Federal Aviation Administration ) je 1985 godine narucila od firme SAIC razvoj sistema koji bi mogao detektovati eksplozive u prtljagu koji se utovaruje u avion sa verovatnocom pogadjanja vecom od 95%. Rezvoj je trajao 20 meseci i razvijen je sistem SNOOPE koji koristi troslojnu mrezu cije rezultate kombinuje sa diskriminatornom analizom. FAA je nabavila 6 sistema (LA,JKF,idt), a 35 sistema je u fazi narudzbine. SNOOPE kosta $1M ( ono M stoji za milion dolara :)) i detektuje sve vrste plasticnih eksploziva sakrivenih u zatvorenom prtljagu koji se krece pokretnom trakom. 2. Prepoznavanje oblika 2.1. Prepoznavanje da li odraz na radarskom ekranu vojnog aviona potice od prijatelja ili neprijatelja. 2.2 Razlikovanje radarskih odraza laznih i stvarnih nuklearnih glava raketnih projektila. 2.3 Diskriminacija podvodnih mina u odnosu na kamenje. 2.4 Izdvajanje signala koji poticu od podmornica i brodova od sumova i prepoznavanje izvora signala. 2.5 Prepoznavanje stampanih i pisanih znakova ( uzmite za primer neki poznatiji OCR program koji dobijate uz skener ) 2.6 Prepoznavanje glasa odredjenog govornika 3. Obrada slike i masine koje vide 3.1 Autoasocijativna memorija se moze obuciti da upamti neki objekt (ili pojam). Kada se takvom sistemu pokaze parcijalna verzija objekta, sistem ce ga prepoznati i tacno dopuniti nedostajuci deo. Primeri su restauracija ljudskog lica na osnovu slike samo polovine lica ili restauracija slika kod kojih je doslo do raznih gubitaka informacije. 3.2 Heteroasocijativna memorija je u stanju da na osnovu izoblicene ili pomerene slike objekta prepozna klasu kojoj objekt pripada. Primer automatsko prepoznavanje tipa aviona. 3.3 Silicijumska mreznjaca je VLSI implemettacija niza fotoreceptora koji u kombinaciji sa neuronskom mrezom mogu da obave ceo niz radnji u masinskoj viziji. Primeri su detekcija kretanja objekta, detekcija promene inteziteta osvetljenja, ekstrakcija karakteristicnih oblika na slici itd. 4. Robotika i automatsko upravljanje 4.1 Kretanje robota na osnovu vizuelnih i/ili audio podataka o sredini kroz koju robot prolazi. Obrada ovih signala obavalj neuronska mreza. 4.2 Sistem za identifikaciju tipa objekta koje robot gleda, doticed, ili hvata 4.3 Upravljanje dinamickim sistemom pomocu kontrolera sa neuronskom mrezom pri cemu predhodnu obuku obavlja covek - trenenr. 4.4 Sistem za automatsko pilotiranje vozila u raznim saobracajnim situacijama ili terenima ( vasiona ) 5. Raspoznavanje i sinteza govora 5.1 Raspoznavanje govora je veoma tezak problem. Do 1988 godine komercijalno raspolozivi sistemi za raspoznavanje mogli su se obuciti da prepoznaju oko 100 izolovanih reci sa tacnoscu od 99%. Osetljivost ovih sistema na modifikacije u nacinu govora je veoma velika. Od neuronskih mreza se ocekuje da budu u stanju da automatski izdvoje one atribute signala koji diskriminisu razne kategorije oblika signala. Tu se koriste mreze sa prostiranjem unapred i obucavanje tipa BP, ali za sada, i pored izvesnih uspeha, nije jasno da li je ovo prilaz kojim ce se doci do resenja ovog problema u potpuno realisticnim uslovima raspoznavanja govora. 5.2 Sinteza govora je oblast koju je veoma popularisao sistem NETtalk ( Sejnowski & Rosenberg ). Oslanja se na DECtalk sistem za sintezu govora koji obuhvata ekspertski sistem za detekciju fonema i generatro zvuka. DECtalk sistem ima za cilj da izgoviri srednji znak oslanjajuci se pri tome na okolinu: 3 prefiksa i 3 znaka sufikasa. Ekspertni sistem (baziran na stotinama pravila) koristi se za obucanvanje NETtalk neuronske mreze. Kada se mreza obuci ona postaje funkcionalno ekvivalentna sa DECtalk ekspertnim sistemom za sintezu govora i moze ga zameniti implementirajuci sva pravila. PITNJE: Da li je nacin rada ljudskog mozga blizi sistemu za eksplicitnim pravilima ( tipa DECtalk), ili sistemu sa implicitnim pravilima ( tipa NETtalk). 5.3 Kohonenov sistem za raspoznavanje govora koji pored ostalih komponenti koristi i neuronsku mrezu koristi se za raspoznavanje finskog i japanskog jezika i proizvodi u Japanu. Rezultati: 93-94% tacnosti za nove uzorke, a maksimalna tacnost posle kompletnog obucavanja je 98%. 6. Obrada prirodnih jezika 7. Obrada znanja Obrada znanja je oblast gde dolazi do kombinovanja ekspertnih sistema i neuronskih mreze. Ekspertni sistemi realizovani na LISPu ili PROLOGu redovno rade na skupim racunarima, a brzina i performanse opadaju sa porastom broja pravila koje takvi sistemi koriste. Neuronske mreze nude alternativna resenja koja su brza i jeftinija. neuronske mreze mogu uspesno da se primenjuju tamo gde je znanjek nepotpuno, neprecizno, kontradiktorno i sadrzi greske. Popularni primer je "neuronski lekar" koga je razvio James Anderson. Koristeci brojne historije bolesti (naravno, samo one sa srecnim zavrsetkom) formira se binarni vektor simptoma, dijagnoza i teratpiraj: x := ( s ,...,s ;d ,...,d ;t ,...,t ) 1 n 1 m 1 k gde sve komponente uzimaju vrednosti -1 (nema) i +1 (ima). Treniranoj mrezi dovodi se vektor s, a ona daje odgovor d i t. Postignuti su odlicni rezultati. 8. Finansijske i bankarske primene 8.1 Citanej cekova koji su rukom pisani 8.2 Verifikacija potpisa 8.3 Kreditno kupovanje ( na osnovu 270000 obradjenih slucajeva obucena je mreza koja je zatim dala 18% veci profit zbog pravilno donesenih odluka) 9. Primene u oblasi baza podataka itd ali mislim da je i ovoliko doboljno kako bi se steko uvid u primene neuralnih mreza ( a i zabolese me prsti od kucanja :)) Sto se tice rezultata koji su na polju neuralnih mreza postignuti kod nas: -M. Brankovic & M. Milosavljevic su dali prikaz istrazivanja upravljackog sistema za izbor hvata u procesu industrijske montaza primenom neuralne mreze. - Dejan Ostojic daje prikaz primene neuralne mreze za adaptivno prepoznavanje stabilnosti slozenih elektroenergetskih sistema. - Jozo Dujmovic razvio program za simulaciju " Preferential neural networks" primenje se u procesu donosenja odluka prilikom kupovine velikih racunarskih sistem. - Ljubomir Buturovic za potrebe statistickog prepoznavanja oblika razvio programski paket PARIS i ostali ucesnici su imali prezentaciju bilo softvera ili hadvera kojim se neuronskom mrezom resavaju problemi u oblastima sa kojima se oni bave. >> Da li ce od toga nesto biti, medutim, ostaje da se vidi. >> Sama ideja nema nikakvo ozbiljno naucno utemeljenje sem u >> najopstijim principima vestacke inteligencije odnosno >> jedne jos uvek mutne podoblasti "prepoznavanja oblika". Tvoj stav je na pocetku samog predavanja obrazlozio Dr Rajko Tomovic evo dela teksta: " Cilj izlaganja je da ukaze na mesto i domete neuralnih mreza u razvoju racunarskih nauka. Ovo je nuzno zbog odgovornog odnosa prema korisnicima, koji pod uticajem neadekvatnih informacija, cesto ocekuju od racunara vise nego sto oni mogu pruziti. Sa sire tacke gledista, narocito su stetne informacije i preterivanja u poredjenju racunara i nervog sistema koja se, na zalost, cuju i iz sredina koje to po svome statusu ne bi smele ciniti. Izgleda da, ponekad, teznaj za publicitetiom i sredstvima pretegne druge obzire. Zabunu o odnosu coveka i racunara unosi i sama terminologija koja se dosta olako prenosi iz biologije u tehniku. Ucenje, adaptacija, uloga sinapse, intelegencija, samoorganizacija, su predmet obimnih fundamentalnih istrazivanja u maticnim naukama, a u tehnici se nasiroko koriste kao da je sve sto je u vezi sa njima vec razjasnjeno. Na zalost, tu se tesko moze nesto uciniti jer tehnickim terminima kumuju vodeci centri tehnologije. Ako vec nije dockan, bilo bi korisno zadrzati u nas naziv neuronske ili nervne mreze za bioloske pojmove, a neuralne mreze za konektivnu arhitekturu racunara. Polazna osnova i vestacke inteligencije i neuralnih mreza je reprezentacija ljudskog iskustva, odnosno, odredjenih oblika znanja u racunaraima. Kao sto je poznato, pojmovi adaptacija, iskustvo, znaje, inteligencija su nastali samoorganizovanom evolucijom nervnih mreza i pretstavljaju nerazdvojne atribute zive materije. Oni se provlace kroz sve bioloske nauke, pocev od molekularne neurobologije, neurobologije memorije pa do proucavanja mozga. Iz tog razloga je nuzno ukazati na koje fenomene se odnosi reprezentacija znanja pomocu masina. Odgovor na ovo pitanje dobija se uvidom u metode reprezentacije znanja na racunarima. U te svrhe se koriste seme (okviri), grafovi, racun propozicija i predikata, stohasticke aproksimacije, promene tezinskih faktora veza izmedju racunarskhi cvoraova i drugo. Racunarima se, dakle, prikazuju oni slojevi iskustava i znanja koji se opisuju matematickim aparatom i formalnim procedurama. Isto vazi i za zakljucivanje. Na ovome planu se koriste razni vidovi formalne logike i vise algebre. Racunar je, dakle, ogranicen na sasvim odredjene segmente reprezentacije ljudskoga znanja. On obradjuje matematicke izraze koji vec po svojoj prirodi sluze kao okvir za kongnitivne sadrzaje. Osvoni doprinos vestacek inteligencije i meuralnih mreza u sirim okvirima sastoji se u tome sto su oni pomogli i pomazu da se ralzuci ono sto se u ljudskom iskustvu moze formalizovati a sta ne moze. Dosadasnji rezultati pokazuju da su dometi formalne reprezentacije ljudskoga znanja zantno veci nego sto se mislilo pre koriscenja masina u ove svrhe. Sasvim je drugo pitanje da li se na osnovu formalno opisivanih znanja mogu ostvariti novi sadrzaji. U tome pogledu rezultati su mrsavi, ispod optimistickih ocekivanja u pocetku primene racunara van oblasiti numerike. Razlika izmedju nervnog sistema i masine je za sada nepremositva. U prvome slucaju, adaptacija i ucenje su rezultat samoorganicacije. Kod masine, ukoliko se ovi pojmovi mogu preneti na nju, polazne osnove su indukovane spolja, od strane coveka." Dalje ide tekst koji opisuje kako se reprezentacija znanja na racunaru moze ostvariti na dva nacina: simbolima i konektivnosu, interakcijom distribuiranih racunarskih cvorova. Taj deo teksta preskacem jer ima puno za kucanje i nastavljam od dela koji po meni pokazuje pravo mesto koje imaju neuralne mreze. " Treba imati u vidu da se neuralne mreze i masivno paraleleni racunari mogu programski simulirati na masinama koje rade na principima Turingo - a i von Neumana - a. Znaci, na apstraktnom nivou, deterministicki konacni automati se svode na zajdnicku osnovu. Progres racunarstva odvijao se, u sustini, na programskom i tehnoloskom planu, a ne na teorijskom. Za odredjivanja teorijskih dometa neuralnih mreza moraju se koristiti drukciji matematicki prilazi nego kod postupaka vezanih za obradu simbola. Pre svega, radi se o preslikavanjima ulaz - izlaz ciji operatori nisu eksplicitno i unapred zadani. Zeljeni izlaz se dobija izborom strukture cvorova mreze i adaptacijom tezinskih faktora medjusobnih veza na osnovu poznavanja karakteristika odabranog skupa ulaza. Ovakva priroda reprezentacije znanja postavlja odgovarajuca teorijska pitanja. Obzirom da se radi o iskustveno izabranoj konfiguraciji mreze, proces adaptacije zeljenim izlazima odgovara stohastickim aproksimacijama. Iz toga izlazi teorijsko pitanje, naime kada adaptivni stohasticki procesi ispunjavaju uslove konvergencije. Kod linearnih mreza proglem je resiv i svodi se na odredjivanje elemenata stabilen matirce koja realizuje zeljno preslikavanje ulaz - izlaz. U opstem slucaju, uslove konvergencije stohastickih aproksimacija dao je J.Z.Cipkin u svojoj knjizi o adaptaciji i obucavanju automatskih sistema. On je jos 1968 pokazao da se mnogi problemi upravljanja adaptacije, teorije igara, kao i neuralnih mreza, mogu svesti na optimizacije stohastickih preocesa. Kod svake realizacije neuralne mreze opsteg tipa ostaje, medjutim, otvoreno teorijsko pitanje nalazenja globalnog optimuma a ne lokalnih ekstremuma, odredjivanje brzine konvergencije, kao i potrebnih i dozvoljenih uslova konvergencije. Bez obzira na to, rezultati Cipkina su znacajni, jer ukazuje na matematicke osnove ponasanja neuralnih mreza bez spekulacija o njihovoj vezi sa nervnim sistemom. Jer, sa gledista strogog naucnog dokaza, simulacija odredjenih apsekata ponasanja nervnog sistema ne moze dati odgovor o sustinskoj prirodi simuliranog objekata." Dakle Milane sama ideja neuralnih mreza itekako ima ozbiljne naucne temelje i mnogi pojedinacni problemi za neke klase neuronskih mreza su reseni ali kao i u mnogim naukama ostaje jos puno toga da se uradi kako bi se pronasla opsta resenje. >> razgovarati. Ovako, pak, ne. Oblast za koju se ne zna ne >> samo sta joj je metod i rezultat rada nego ni sta joj je >> predmet, tj. cime se bavi, i ne moze se nazvati drukcije >> nego "prodavanjem magle". Ja bih dodao i "hvatanjem zjala >> i cupanjem krila". >> Nemogu se odagnati utisku da sudis o stvarima sa kojima si samo informativno upoznat. Ako je tvoj gornji zakljucak da su neuronske mreze "hvatanje zjala i cupanje krilaca" tacan onda bi to neko trebao da kaze profesorima koji su decembra 1990 godine u strava centru odrzali seminar pod nazivom " Neuronske mreze u racunskoj tehnici". Evo ti spisak predavaca koji su odrzali predavanja na tom seminaru a okupljeni su oko IRCN ( Istrazivacki - razvojni centar za neuroracunarstvo ) : Dr Rajko Tomovic, akademik VANU Dr Mirko Milic, dopisni clan SANU Dr Dragos Cvetkovic, dopisni clan SANU Dr Jozo Dujmovic Dr Georgije Lukatela Dr Miroslav Matasek Dr Srdjan Stankovic Dr Dejan Popovic Dr Dejan Rankovic Dr Veljko Milutinovic Dr Milan Savic Dr Dejan Ostojic Dr Milan Milosavljevic Mr Ljubomir Buturovic Mr Miroslav Brankovic E po tebi se sivi ovi ljudi bave prodavanjem magle i zjala svaka cast samo pazi da se to neprocuje naokolo ;)))). Pozdrav, Nenad P.S. ako u gornjim citiranim tekstovima ima gresaka to je najverovatnije zbog mog kucanja u 3 ujutro :)))
windows.1950 sule, -> #1939, djorzor
Hvala svima na pomoci za Virtual memory. Imam 800 i to 1.80 ! Nisam još probao da ga ukinem, ali uskoro hoću, ako on je on krivac. Alesksandar Šušnjar
windows.1951 kenza, -> #1948, mbole
(;> Ako je nemas ma wr mbole. Ma wr mbole ;))))) Salim se,i meni je to bio problem,ajde mi posalji staru verziju ;) Hvala ;)
windows.1952 milan, -> #1949, nenadp
> E po tebi se sivi ovi ljudi bave prodavanjem magle i zjala svaka cast samo > pazi da se to neprocuje naokolo ;)))). Da budem sasvim precizan (ako je to u mom prethodnom tekstu nedostajalo), ovi ljudi su UžESTVOVALI u prodavanju magle i hvatanju zjala, a ne znači da se oni STALNO BAVE tom delatnošću. ;)) Jesi se vala namučio kucajući, ali to stvarno nije trebalo. Nisam ja rekao da NN ne postoji već da nije ozbiljno utemeljena oblast, a to je nešto sasvim drugo. Šta drugo? Pa, radi se o tome da nije dokazano da se uvođenjem novog koncepta NN širi oblast kojom se i do sada bavila AI. Poznat princip Okamove oštrice kaže da uvođenje novih pojmova ne treba činiti ako se postojećim mogu objasniti određene pojave. Zamisli kada bi fizičarima, uz sve potrebne "matematičke šlingeraje", uveo teoriju nekog novog polja mimo poznata tri (elektroslabo, jako nuklearno i gravitaciono). Pitali bi te (ako bi te uopšte ozbiljno shvatili): "A šta će vam to?". Tek kada bi pokazao da postoje pojave koje oni postojećim formalizmom ne mogu da obuhvate onda bi te ozbiljno shvatili, a, sva je prilika, dali ti i Nobelovu nagradu! Pl poz M P.S. Uzgred, i ja sam na jednom takvom seminaru u organizaciji pomenutog IRCM (ili kako se već zove) učestvovalo u tom "poslu". ;) O čemu se radilo? Pa, ljudi su me, naprosto, pozvali da održim predavanje o nekim neklasičnim logikama koje se koriste u računarstvu. žinilo im se da to ima veze sa neural networks. Da li će oni u svom radu od toga imati koristi, drugo je pitanje. Mnogi ljudi iz tvog spiska se bave sasvim normalnim aktivnostima u elektronici, računarstvu i automatici. Da li, kada se svi oni sakupe na jedno mesto to automatski znači da je oblast NN utemeljena ostaje publikumu da prosudi.
windows.1953 tomae, -> #1936, milan
> Niko ti ne brani da se oduševljavaš konceptom, ali .bale.-tovu > izjavu da su "neuronske mreže prodavanje magle" nazvati "teškim > prestupom" je potpuno neosnovano. Ako ti tako kažeš ;) mada se nadam da tu moju izjavu "težak prestup" .bale. nije shvatio lično, a i javio bi se čovek (ili si mu ti advokat;) > Nije rečeno da neuronske mreže ne postoje u nekim > laboratorijama (ima i u Beogradu jedna koja ima neki, čak radeći, Nadam se da nije jedna nego da ih ima više... > Da li će od toga nešto biti, međutim, ostaje da se vidi. > Sama ideja nema nikakvo ozbiljno naučno utemeljenje sem u Naučnici celog sveta vrlo aktivno rade na problemetici te ne verujem da oblast 'nema nikakvo ozbiljno naučno utemeljenje'. Pre bih se reklo (ova rečenica nije REPLY za tebe) da su naši 'uspešni' naučnici i profani'majstori' prodavanja magle bez ozbiljne naučne utemeljenosti, ali to izlazi iz tematike... i ne odnosi se na sve naše naučnike i profane. Inače, u celom svetu se od te ideje očekuje da će napraviti revoluciju automatike i algoritama upravljanja (pogotovo kada su u pitanju nelinearni sistemi), identifikacije sistema, obrade signala i njene 'mutne podoblasti "prepoznavanja oblika" koja je svoju primenu odavno pronašla (srećom ne kod nas jer mi nikad nismo padali na tako niske grane ;) ... Konkretni primeri su: - automatska interpretacija EKG signala (prvi sistemi i prototipovi rađeni negde cirka 60-tih. Danas se na tržištu mogu naći sistemi za automatsku analizu i dijagnozu EKG-a od 'nepoznatih' proizvođača kao što su IBM, Siemens, Hawelt-Packard :) - OCR sistemi - sistemi za klasifikovanje i raspoznavanje otisaka i drugo... > se bavi, i ne može se nazvati drukčije nego "prodavanjem magle". Ja > bih dodao i "hvatanjem zjala i čupanjem krila". Nažalost, možda si i u pravu. Dok neki lepo rade 'opipljive stvari' tipa preprodaja benzina, cigara i brašna i od toga lepo žive, drugi koji se bave hvatanjem zjala i čupanjem krila su propaliteti i dovode našu zemlju do kolapsa... Eh, da smo imali (i da nismo oterali) dobre 'hvatače zjala' i 'čupače krila' ... možda da bi smo i propali, ovako još opstajemo ;) Pozdrav, TP P.S. Možda ću te razočarati: rade i naši (i to aktivno i priznato u svetu) na konceptu 'hvatanja zjala' & 'čupanju perja'
windows.1954 tomae, -> #1937, .bale.
> Ako te interesuje, u petak, 26.02. u 18h (amf. 56, mislim), ce prof. > Veljko Milutinovic da prica o specijalizovanim RISC-ovima za podrsku > neuronskih mreza. Nažalost, iz NS sam pa mi je daleko... Ipak, hvala na obaveštenju. Pozdrav, TP
windows.1955 tomae, -> #1943, kenza
> (;> Ukratko: Zasto posle odredenog vremena (mozda sam neku cinjenicu > (;> ispustio) vise ne mogu da podesavam virtuelnu memoriju. Inace to > ne > Kod mene je ista stvar :(((( Mene je zezo 800. (386DX/40, AMI) od kad koristim FDREAD podešavanje virtualne mem. radi normalno Pozdrav, TP
windows.1956 .bale., -> #1954, tomae
ŮŢNažalost, iz NS sam pa mi je daleko... ŮŢIpak, hvala na obaveštenju. Nema na cemu -- otkazano :( [To nije stigao da ispredaje, pa sam otisao; kad ono, medjutim...] Regards from .bale. ! #:*)+-<
windows.1957 mbole, -> #1951, kenza
> Ma wr mbole ;))))) Salim se,i meni je to bio problem,ajde mi > posalji staru verziju ;) Hvala ;) Evo izvolte. I nema na čemu. Nego kad smo već tu kakva su iskustva sa fdread/fdformat. Kolko sam probao ne radi loše. Jedino što se ne voli sa kombinacijom Telemate+mx5. Kad učitam fdread TM jednostavno neće da okrene broj. Koristim boot pa ovo i nije strašno al jel zna neko u čemu je stvar. Sve ostalo za sada radi bez greške. 800.zip
windows.1958 lanik, -> #1949, nenadp
Svaka čast na ovom zanimljivom tekstu! --> Keyboard? How Quaint!
windows.1959 kenza, -> #1955, tomae
(;> Mene je zezo 800. (386DX/40, AMI) od kad koristim FDREAD podesavanje (;> virtualne mem. radi normalno Skino sam 800 i sada je sve u redu ;)
windows.1960 prvul, -> #1953, tomae
Ů> se bavi, i ne može se nazvati drukčije nego "prodavanjem magle". Ja Ů> bih dodao i "hvatanjem zjala i čupanjem krila". Ů ŮNažalost, možda si i u pravu. Dok neki lepo rade 'opipljive stvari' Ůtipa preprodaja benzina, cigara i brašna i od toga lepo žive, drugi Ůkoji se bave hvatanjem zjala i čupanjem krila su propaliteti i dovode Ůnašu zemlju do kolapsa... Ů▄▄ Mislim da je vrlo nekreativno što sada potežeš situaciju u kojoj smo se našli... čovek ti lepo da argumente na osnovu kojih smatra da su neuralne mreže "prodavanje magle" (i mislim da je tu u pravu) a ti onda braniš svoje mišljenje ne tako što ćeš izneti kontraargumente, niti tako što ćeš pokazati da njegovi argumenti nisu validni, nego potegneš to da se "autoriteti" bave tom oblašću, pa prema tome mora da tu nešto ima. E, nije ni to bilo dosta, nego sada unosiš tipično gubitničko stanovište kao argument: ŮEh, da smo imali (i da nismo oterali) dobre 'hvatače zjala' i 'čupače Ůkrila' ... možda da bi smo i propali, ovako još opstajemo ;) Ů▄▄ Ako smem da prevedem: "Opšte je poznato da su svi koji su imali nešto mozga odavno otišli odavde. Među njima je bilo i mnogo onih koji se bave n.mrežama. Odatle sledi a) te n.mreže mora da su mnogo dobre čim su baš oni otišli (videti gornju definiciju onih koji su otišli) i b) vi koji ste ostali ionako niste kompetentni da pričate o tome, inače vas ne bi bilo ovde." Ako prevod ne valja, molim da budem snabdeven ispravnim prevodom. Dakle, do sada imamo u ovoj diskusiji dva suprotstavljena stava, jedan koji kaže da su neuralne mreže "prodavanje magle" zato što su naučno neutemeljene i drugo koje tvrdi da su neuralne mreže mnogo dobra stvar čim toliko svetskih naučnika radi na toj oblasti... smem li da potegnem primer alhemije na kojoj su u njeno doba radili uglavnom svi koji su išta značili u nauci. Takođe, ako pogledate spise Isaka Njutna, primetićete da je on više proučavao veštice nego gravitaciju. Znači li to da je vešticologija bitnija za fiziku od gravitacije kada se jadna takva siva eminencija time toliko bavila.
windows.1961 mrmf,
Da li neko zna kako da pomirim QEMM386 6.02 za Win 3.1? Javlja da mu je zauzet segment B000, koji btw, zauzima QEMM.SYS... Brada
windows.1962 dacha, -> #1960, prvul
Ovo je odgovor na sve u vezi Neuronskih mreza: ============================================== Postovana gospodo, Zaprepascen sam kolicinom GLUPOSTI koja proizilazi iz NEOBAVESTENOSTI (da ne pominjem NEUPUCENOST)! Misljenja (kvalifikacije) da su NN 'prodavanje magle' mogu da protumacim samo kao bezobrazluk koji je posledica tipicno balkanskog mentaliteta: dva puta u zivotu sam cuo za nesto, mozda sam i slucajno procitao neki clanak izvesnog domaceg 'strucnjaka', i vec sebe smatram pozvanim da ocenjujem i kvalifikujem rad drugih ljudi! Neuronske mreze, kako vi kazete, a upravo ispravan termin je NEURALNE MREZE (uz podrazumevani prefiks VESTACKE) su IZUZETNO DOBRO TEORIJSKI OBRADJENE i u poslednje vreme sve bolje i prakticno poduprte! Da se ne bih bavio time ko kod nas radi na ovoj oblasti, koja uopste ne spada u VESTACKU INTILIGENCIJU (sta sam sve mogao ovde da procitam, ccc!), upoznacu vas sa nekim najvaznijim istorijskim i teorijskim cinjenicama: - NN su prvi put uvedene jos 40-tih godina ovog veka, kada je pokazano da "...highly-interconnected networks..." mogu da resavaju razne matematicke probleme - 60-tih godina, sa pronalaskom perceptrona i viseslojnih perceptrona, pokazano je da se mogu resavati razni klasifikacioni problemi (sta su klasifikacioni problemi u to ne bih ulazio - koga interesuje moze da nadje litereturu kod mene) i to sa efikasnoscu koja i TEORIJSKI odskace od klasicnih algoritamskih masina (makar one bile i paralelne) po eksponencijalnom zakonu!!! - Niz teoriskih radova iz oblasti perceptrona pokazuje izvesna ogranicenja i zbog nedovoljno razvijene tehnologije (VLSI tada jos nije bio ni na vidiku) NN ostaju u domenu teorijskih istrazivanja sve do 80-tih godina (tj. kao sto vidite, one su teorijski itekako dobro potkovane i cak idu ispred tehnologije dok danasnji digitalni racunari kaskaju za dostupnom tehnologijom - jel neko pomenuo opticke neuronske mreze koje su stvarnost za razliku od optickih racunara i drugih sarenih laza?) - 80-tih godina razvijene su novi tipovi NN (samo-obucavajuce i optimizacione, tzv. Hopfiel-dove mreze). Posebno Hoplifdove mreze postaju jako interesantne jer se pomocu njih mogu resavati razni OPTIMIZACIONI problemi u vremenu koje je zavisno samo od parametara fizickog kola a ne od dimenzije problema (jel zna neko koji je faktor slozenosti optimizacionih problema po Knutu, a?) - 90-tih su uvedene tzv. CNN (celularne NN).
windows.1963 dacha, -> #1960, prvul
izvinjavam se, ovo je nastavak... - kao sto rekoh, 90-tih su uvedene tzv Celularne NN (uveo ih je prof. L.O.Chua i njegov saradnik Lin Yang) koje su u naucnom svetu primljene sa OGROMNOM paznjom: u zadnjih dve godime (od njhove prezentacije u IEEE Trans. on Circ. and Systems) organizovano je nekoliko medjunarodnih seminara, postoje posebna izdanja najrenomiranijih naucnih casopisa u svetu (kao sto su IEEE Trans. on Circ. & Sys., International Journal of Circuits Theory and Applic. itd. da ne nabrajam), postoje posebna udruzenja a i ulozena su ne znacajna nego ogromna materijalna sredstva (oko 1e9 USD - da malo pecne poklonike fon Nojmana, Berkli je dao prof. Chua-i 10e6 USD iz fonda za razvoj 'klasicnih' racunara sto samo svedoci na sta se teziste prebacuje!) Elem, kao sto je u ovoj diskusiji vec receno, i kod nas (koji smo evidentno blakanski zaostali sudeci po nekim misljenjima iz ove diskusije) se puno radi na ovoj oblasti. Sticajem okolnosti ja saradjujem sa uvazenim prof. M.Milicem sa ETF-a upravo na polju NN a posebno CNN tako da sam veoma pozvan da o ovim stvarima govorim. Pored misljenja da svi koji su nesto vredeli su vec otisli, moram vam naglasiti da to NIJE ISTINA! Oni koji su otisli, otisli su gde su otisli i nisu bas nesto preterano oslabili tim koji ovde radi (ovo se posebno odnosi na prof. Dujmovica za kojeg vam mogu reci da u naucnim krugovima - ozbiljim, svetskim, a ne ovim ovdasnjim- vazi za boljeg blefera i izrabljivaca mladih talenata nego za nekog vrsnog naucnika i pregaoca). Dakle, i ovde kod nas se dosta radi, naravno u uslovima u kojima zivimo. Tako, npr. postoji veca grupa ljudi raznih profila strucnosti koja saradjuje sa pomenutim prof. Milicem (koji je uzgred jedan od najcenjenijih jugoslovenskih naucnika - i to one velike jugoslavije- priznat u celom svetu, clan mnogih medjunarodnih organizacija i organizacionih foruma, licni prijatelj sa mnogim autoritetima ne samo na polju NN vec i u teoriji i dizajnu elektricnih mreza, dimanickih sistema i pitanja stabilnosti itd. da ne nabrajam). Svakog petka, u 18:00 u amfiteatru 56 ETF-a odrzava se seminar posvecen NN koji je organizovao prof. Milic. Ovaj seminar je organizovan sa ciljem da se siri auditorijum (prvenstveno ljudi na diplomskim i postdiplomskim studijama) upoznaju sa konceptom NN jer se vec od iduce godine uvodi taj smer na postdiplomskim studijama. Ovo je bio mali EPP da dodjete i nesto naucite iz prve ruke... Sto se drugih ozbiljnih projekata tice, na ovom seminaru ste mogli a moci cete i u buduce da cujete izvornu prezentaciju radova nasih ljudi kao i stranih radova u nasoj interpretaciji, moci ce te da stupite u kontakt sa ljudima koji se OZBILJO bave ovom oblascu (ne samo kod nas vec i u inostranstvu, ali zive ovde iz licnih razloga). Na kraju, navescu neke primene NN sa argumentima za i protiv: 1. primena NN omogucava nov pristup resavanju mnogih problem - tzv. BEZALGORITAMSKO PROGRAMIRANJE koje se svodi na opisivanje problema umesto na opisivanje nacina kako se do resenja dolazi. Argumenti u prilog ovom nisu potrebni (pogotovo ako ni ne znate kako da problem resite!) 2. Za probleme klasifikacije, pokazano je da je brzina i efikasnost NN neuporediva sa sekvencijalnim masinama a ovo je posledica cinjenice da su NN prirodo resenje klasifikacionih struktura 3. Optimizacioni problemi se na klasicnim masinama resavaju algoritmima kombinacione i neke jos gore slozenosti dok optimizacione (Hopfildove) mreze resavaju sve ove probleme u vremenu nezavisnom od dimenzije problema (a koje zavisi samo od vremenske konstante kola koju mozemo PROIZVOLJNO malo izabrati!) 4. Kolicina informacija koje se mogu zapamtiti u tzv. Hopfildovoj Asocijativnoj Memoriji je neuporedivo veca po jedinici povrsine na cipu u odnosu na klasicne digitalne memorije (a i brzina pristupa je proizvoljno mala) 5. CNN omogucavaju veoma jednostavnu VLSI i svaku drugu (npr. opticku o cemu je bilo reci na seminaru) implementaciju sistema koji se odlikuju sa brzinom procesiranja slika i (kao sto sam ja u jednom mom radu pokazao optimizacionih problema) drugih stvari neuporedivom sa sekvencijalnim masinama (ne samo po brzini vec i po kvalitetu rezultata koji je posledica fizike strukture paralelnog procesiranja). 6. POstoje tone i tone matematicke teorije koja podupire teoriju NN (teorija stabilnosti npr.) Pavle
windows.1964 sandro, -> #1961, mrmf
>> Da li neko zna kako da pomirim QEMM386 6.02 za Win 3.1? Javlja >> da mu je zauzet segment B000, koji btw, zauzima QEMM.SYS... Pa treba da ga izuzmes sa oznakom X=B000-.... To bi trebalo da ti pomogne. SALE
windows.1965 vstan, -> #1961, mrmf
> Da li neko zna kako da pomirim QEMM386 6.02 za Win 3.1? Javlja >da mu je zauzet segment B000, koji btw, zauzima QEMM.SYS... device=c:\qemm\QEMM386.sys r:1 /x=b000-b800 ..... ─────┬────── │ Probaj sa ovim ────────────┘
windows.1966 dmajkic, -> #1961, mrmf
+> Da li neko zna kako da pomirim QEMM386 6.02 za Win 3.1? Javlja +> da mu je zauzet segment B000, koji btw, zauzima QEMM.SYS... Ista stvar samo sa QEMM386 6.03... dma
windows.1967 prvul, -> #1962, dacha
Ů Neuronske mreze, kako vi kazete, a upravo ispravan termin je NEURALNE MREZE Ů▄▄ Onda moram da ti čestitam na uskakanju samom sebi u usta. Naime, u obe "epizode" tvog teksta se string "neural" ne nalazi uopšte (osim ovde gde ga "promovišeš"), a string "neuronsk" nalazi još dva puta (ostatak pominjanja je u obliku NN pa ne smem da tvrdim šta bi tu pisalo u "razvijenoj" formi, ali ekstrapolacijom... ;) ŮZaprepascen sam kolicinom GLUPOSTI koja proizilazi iz NEOBAVESTENOSTI (da ne Ůpominjem NEUPUCENOST)! Misljenja (kvalifikacije) da su NN 'prodavanje magle' Ůmogu da protumacim samo kao bezobrazluk koji je posledica tipicno balkanskog Ůmentaliteta: dva puta u zivotu sam cuo za nesto, mozda sam i slucajno Ůprocitao neki clanak izvesnog domaceg 'strucnjaka', i vec sebe smatram Ůpozvanim da ocenjujem i kvalifikujem rad drugih ljudi! Ů▄▄ Rečenice sa znakom "!" na kraju su oduvek bile jako povoljne da se u njih stave "argumenti" i time izbegnu argumenti. Sva literatura iz oblasti neuronskih mreža koju sam imao na raspolaganju bila je "stranog porekla". Tom oblašću se nisam mnogo bavio baš zato što sam na osnovu onoga što sam pročitao zaključio da su a) nastale tako što smo hteli da oponašamo rad neurona. b) Da to ne znači da smo ukapirali kako mozak funkcioniše, već smo jednostavno kopirali njegov "hardver" pojma nemajući kako sve to zapravo radi. Dakle, neuronske mreže nisu pronađene nego su iskopirane iz prirode. Perceptron nije pronađen, kao što ti pišeš, nego je iskopiran. Pri svemu tome, te strukture daju rezultate, to je istina. Nikada nisam ni tvrdio drugačije. Tvrdnja je glasila da teorija NN nema naučno utemeljenje. Pošto volim da dajem primere radi lakšeg shvatanja onoga što pričam, zamislite da je neko gomili naučnika početkom 5. veka dao elisni avion i demonstrirao im kako se time leti. Oni bi lepo bili u stanju da iskopiraju sve delove i naprave drugi. Očigledno, stvar bi davala rezultate. Ubrzo bi počeli i da razvijaju teorije tipa "ako se oblik krila promeni na taj_i_taj način ovo bolje leti, a ako se promeni na suprotnu stranu, lošije leti". E, onda bi tu teoriju nazvali po nekome "zaslužnom" iz te oblasti (jeste li primetili da u svim "naukama" koje još uvek nemaju temeljne teorije postoji gomila teorija i modela koji se zovu po imenima ljudi, a tek teorije koje zapravo objašnjavaju tu oblast dobijaju "opisna" imena ) i mislili da im je aviologija dobro naučno potkovana jer znaju da "ako_promene_ovo_onda_se_desi_ono" i čak imaju eksperimente koji to potvrđuju. Aerodinamike bi se setili kada već dođe vreme za to (par vekova kasnije), i onda sve one teorije postaju smešne: Otprilike kao da su tvrdili da znaju tačno kako radi televizor jer znaju tačno kako će se ponašati u zavisnosti od toga koje dugme na daljinskom se pritiska. Kada ja budem napravio neku NN, a "nauka" o NN bude u stanju da predvidi njeno ponašanje u situaciji koju ja zadam, onda možemo reći da to više nije "nauka" nego nauka. Dotle, ako se njome amaterski bavimo ona ostaje "nauka", a ako se njome profesionalno bavimo, ostaje "prodavanje magle". Naravno, tebe razumem. Ako se stvarno baviš tim mrežama ozbiljno, onda je jasno da ti se baš ne sviđa to što ti "pljujemo" po oblasti. Da je ta oblast naučno utemeljena, odn. da u njoj postoje fundamentalne teorije, mnogo bi se manje ljhudi njome bavilo. U stvari, toliko naučnika i radi na tome upravo zato što se nadaju da će baš oni otkriti fundamentalne teorije i time ući u istoriju.
windows.1968 milan, -> #1965, vstan
>> Da li neko zna kako da pomirim QEMM386 6.02 za Win 3.1? Javlja >> da mu je zauzet segment B000, koji btw, zauzima QEMM.SYS... > > device=c:\qemm\QEMM386.sys r:1 /x=b000-b800 ..... > ─────┬────── > > Probaj sa ovim ────────────┘ Ne pomaže uvek! Ako gornje ne ide treba staviti u system.ini liniju device=monoumb2.386 a odgovarajući drajver raspakovati sa Windows disketa (setup ga ne raspakuje automatski!). Takođe, treba probati i /st:m jer "stealth"-ovani ROM-ovi bolje "podnose" Windowse. Pl poz M
windows.1969 zkrstic, -> #1966, dmajkic
> Ista stvar samo sa QEMM386 6.03... Isti odgovori :)
windows.1970 skerl,
Uz sledece poruke saljem jos originalnih Microsoft-ovih objasnjenja, trouble shooting-a, i teorije o Windows-ima 3.x Pozdrav, Skerl.
windows.1971 skerl,
====================================================================== Microsoft Product Support Services Application Note (Text File) WW0335: Memory Management with Windows ====================================================================== Revision Date: 4/92 INTRODUCTION ============ This application note outlines the memory management capabilities of Microsoft Windows versions 3.0 and 3.1. References that apply to both versions will refer to Microsoft Windows versions 3.x. Microsoft Windows versions 3.x provide a protected mode graphical operating environment that runs existing MS-DOS applications and allows Windows applications to break the 640K barrier. Windows 3.1 memory management is simpler in many ways than that of previous versions. However, the flexibility of Windows 3.1 memory management continues to present a challenge to those who want to understand its operation in depth. This document examines the three types of memory that Windows 3.x can use or provide (conventional, extended, and expanded) and discusses how both standard and 386 enhanced modes of Windows 3.1 operate and use memory. Pozdrav, Skerl.
windows.1972 skerl,
====================================================================== Microsoft Product Support Services Application Note (Text File) WW0524: TROUBLESHOOTING GP FAULTS (UAEs) ====================================================================== Revision Date: 3/92 WHAT IS A GENERAL PROTECTION (GP) FAULT? ======================================== A general protection (GP) fault in Windows 3.1 (referred to as an unrecoverable application error [UAE] in Windows 3.0) occurs only in standard and 386 enhanced mode Windows. A GP fault signifies that something unexpected has happened within the Windows environment, usually an improper memory access. In other words, something running within the Windows environment has made a call to a location in memory that it did not have access to, potentially overwriting and corrupting other program code in that area of memory. More specifically, an application or Windows component might read or write to a memory location that it has not been preallocated, or memory that it does not "own." All memory management within Windows is handled by the Windows environment itself, and when applications and Windows components directly access memory, the result is often a GP fault. Another situation where a GP fault may occur involves the passing of parameters between applications and the Windows environment. Invalid parameters affect the performance of Windows and its applications by forcing an invalid instruction. This is usually the result of an application's internal program code incorrectly passing specific data that could not be correctly interpreted for Windows or another Windows application. The result is often a GP fault. Pozdrav, Skerl.
windows.1973 skerl,
====================================================================== Microsoft Product Support Services Application Note (Text File) WW0525: Troubleshooting 386 Enhanced Mode Problems ====================================================================== Revision Date: 3/92 INTRODUCTION ------------ Microsoft Windows version 3.1 has two modes of operation: standard and 386 enhanced modes. 386 enhanced is the highest-level mode of operation because it utilizes the virtual mode of the 80386i processor. However, you may experience the problems when attempting to run Windows 3.1 in 386 enhanced mode. Pozdrav, Skerl.