algoritmi.1dejanr,
[Odgovor na PC.USER 12.37, ndragan]
>> Ideja mi je sevnula da bi mogao da pamtiš u nekoj spulerovoj tabeli
>> pozicije poslednjih deset form fidova i poziciju poslednjeg
>> odštampanog bajta (poslatog štampaču), a kod restartovanja štampe
>> da izlistaš to na ekranu ("štampamo od ove strane? yes/no").
Zvuči dobro, ali ne ide. Naime, ja sam pravio softver za prelom nekog
specifičnog višekolonskog teksta i to tako da se prvo prelama i štampa
u fajl a docnije iz fajla ide direktno na laser (kako bi manje grejao
paus u uključenom laseru, mnogo se greje --> izvitoperi se). Normalno,
potrebna je mogućnost da se neka strana ponovi, da se prekine pa nastavi
štampa i tako to.
Ideja nije upalila jer se kod <FF> može pojaviti (i zaista se pojavi!)
i na mestima gde ne znači novu stranu, recimo u okviru opisa nekog znaka
ili u okviru grafike. Možda bi se mogao napraviti "inteligentan" softver
koji bi analizirao komande i preskakao takve slučajeve, ali meni je,
obzirom da sam sam pisao obe komponente programa, više odgovaralo da
pri štampanju pravim i poseban fajl u kome su upisani samo ofseti početaka
pojedinih strana u glavnom .PRT fajlu.
algoritmi.2ilazarevic,
Da li neko slučajno zna funkciju koja iscrtava kružnicu? Potrebna
mi je za raspored slova po kružnici, a zaboravio sam je....
Laza
PS. Hitno je!
algoritmi.3dejanr,
>> Da li neko slučajno zna funkciju koja iscrtava kružnicu?
Nije mi baš najjasnije šta ti treba, ali jednačina kruga je
X^2+Y^2=R^2 - u Dekartovim koordinatama. Ponekad se radi i sa
polarnim koordinatama, npr. x=r sin alfa, y=r cos alfa
algoritmi.4ivans,
* Da li neko slucajno zna funkciju koja iscrtava kruznicu?
Evo potprograma iz "Racunara 37", strane 58-59, i, najvaznije, autor Viktor
Cerovski. U potprogramu je pretpostavljeno da se koordinatni pocetak nalazi u
centru kruga, i da postoji rutina PLOT8(X, Y), koja crta osam tacaka,
simetricnih u odnosu na koordinatne ose i prave y=x i y=-x (tj. crta se samo
prva osmina kruga, od 0 do 45 stepeni). Evo sta je Viktor mislio:
proc circle(r)
x=r: y=0: c=r div 2
repeat
plot8(x, y)
y=y+1
c=c-y
if c<0 then x=x-1: c=c+x
until y>x
end
Koliko mi je poznato, brzeg nacina za crtanje kruga nema. A ovaj je zgodan i
zato sto ga je lako implementirati u razne jezike i na razne nivoe; narocito ga
je lako prevesti u masinac za, prakticno, bilo koju vrstu procesora, sto
omogucava, na danasnjim masinama, strahovito brzo crtanje kruga.
Za razumevanje rada ovog algoritma preporucio bih clanak "Osam krugova kredom",
iz "Racunara 24", Dejana Muhamedagica i clanak "Turbo grafika na 'spektrumu'",
"Racunari 31", Milete Chekovica.
Pozdrav,
Ivans.
P.S. Pitam se da li cu za cetiri godine imati da navedem nesto slicno iz
danasnjih "Racunara"...
algoritmi.5.bale.,
ŮŢ P.S. Pitam se da li cu za cetiri godine imati da navedem nesto slic
ŮŢ danasnjih "Racunara"...
E, jes', vala... Nije sto mi je Mileta drug, nego je stvarno klasa nad klasama.
Prekjuce sam dobio razglednicu od njega iz Ciriha, gde SILOM PRILIKA slusa,
pretpostavljam, Niklausa Virta. Nadajmo se da ce ovaj haos prestati, da ce se
uskoro vratiti i napisati jos ponesto, da imas sta da citiras ;)
Bale
algoritmi.6prvul,
ŮKoliko mi je poznato, brzeg nacina za crtanje kruga nema.
Ů▄▄▄
Ima! Uzmeš i napraviš hardver koji to radi... ;)
algoritmi.7pele,
# Nije mi baš najjasnije šta ti treba, ali jednačina kruga
# je X^2+Y^2=R^2 - u Dekartovim koordinatama. Ponekad se
# radi i sa polarnim koordinatama, npr. x=r sin alfa, y=r
# cos alfa
Mnogo lakse se radi sa polarnim koordinatama.Uzgred kako
mislis slova da rasporedjujes po krugu?
algoritmi.8ivans,
* Ima! Uzmes i napravis hardver koji to radi... ;)
Tacno! Samo, i taj hardver bi morao da radi po tom algoritmu... ;)
algoritmi.9prvul,
ŮMnogo lakse se radi sa polarnim koordinatama.
Ů▄▄▄
Aha, ali rad sa njima zahteva necelobrojni račun... Ono što
je ivans napisao o njabržem načinu je
(do sada, po mom mišljenju, relativno ;) tačno.
Prvul
algoritmi.10prvul,
ŮTacno! Samo, i taj hardver bi morao da radi po tom algoritmu... ;)
Ů▄▄
Ništa se ne MORA... ;)
algoritmi.11ilazarevic,
█ Nije mi baš najjasnije šta ti treba, ali jednačina kruga je
Jednom prilikom sam, čeprkajući po nekoj knjizi o BASIC-u :) video
primer koji je, navodno, raspoređivao neka slova po kružnici u text modu.
E, meni je to sad zatrebalo...
algoritmi.12dejanr,
Danas sam pravio programče, pa reko da podelim algoritam sa ostalima. Počev od
15. maja (ako se ne predomisle) *svi* brojevi faktura moraju da imaju checksum,
inače SDK neće primati fakture. Za model 05 (firme sa kojima uglavnom imamo
posla) algoritam je:
Checksum broja fakture se dopisuje na sam kraj broja, dakle recimo broj 469
postaje 4693; 3 je checksum.
Recimo da je početni broj GFEDCBA (G, F,...A su cifre).
Računa se:
suma:=(2a+3b+4c+5d+6e+7f+8g)
Zatim se nađe suma mod 11. Ako je nula, checksum je odmah nula, inače je
11-suma.
Par primera: 35, 523, 1490, 1570, 1430, 4693.
algoritmi.13kanda,
>> Zatim se nađe suma mod 11. Ako je nula, checksum je odmah nula, inače
>> je 11-suma.
>>
>> Par primera: 35, 523, 1490, 1570, 1430, 4693.
Da dodam: ako se dobije ceksum=10, uzima se ceksum=0.
npr. n=37, suma=2*7+3*3=23, 23 mod 11 = 1. Sad 11-1=10, pa prema gornjem
je ceksum =0
A kad sam vec tu, evo jedne zgode. Da ljudi ne bi racunali tu kontrolnu
cifru peske, SDK Palilula je svima delila tablicu sa izracunatim kontrolnim
ciframa za brojeve do 1200. A tablica *potpuno* neispravna :) Posle su
podelili i ispravnu tablicu, al ce verovatno ipak biti zbrke...
algoritmi.14ndragan,
>* ciframa za brojeve do 1200. A tablica *potpuno*
>* neispravna :) Posle su
U jednoj od bivših internih banaka sam ostavio pre pet godina
tablicu svih brojeva formata 5+1; kad sam došao jesenas da opet
nešto radim, pitali su me da li će morati da se štampa nova -
šteta papira, stigli su tek do 23455 :).
algoritmi.15ndragan,
/ Zatim se nađe suma mod 11. Ako je nula, checksum je odmah nula, inače
Ako je nula, i kontrolna cifra je odmah nula i takav broj se ne uzima ;)
u obzir - najbolje uzeti sledeći. Taman sam danas ušrafio rutinu koja je
radila bez toga, i onda sam morao da je menjam da bi vraćala nekakav
status da javi da treba da se proba sa sledećim, jer sam dobio u ruke
raspis SDK u kome tako kaže. Kod mene nije problem, jer brojeve faktura
dodeljujem automatski, pomoću nekakvih brojača, ali ne znam šta će da
rade oni koji fakturišu ručno ili u aplikaciji nemaju brojače - ajd da
štampamo tablice i da prodajemo na kilo.
Bue_ NDragan
algoritmi.16dnikolic,
Ajd da neko lepo objasni kako se prave indeksne datoteke za baze podataka. :)
dn
algoritmi.17djelovic,
> Ajd da neko lepo objasni kako se prave indeksne datoteke za baze podataka?
Sačekaj da izađu sledeći "Računari" pa da te prijatno iznenadim :).
algoritmi.18dnikolic,
>> Sacekaj da izadu sledeci "Racunari" pa da te prijatno iznenadim :).
Tja, ako sam dao 200 DEM za modem, i platio pretplatu za Sezam, valjda ne
moram da cekam Racunare da bih dobio odgovor na nesto sto mi je potrebno.
Hvala na iscrpnom odgovoru.
dn
algoritmi.19djelovic,
> Tja, ako sam dao 200 DEM za modem, i platio pretplatu za Sezam, valjda ne
> moram da cekam Racunare da bih dobio odgovor na nesto sto mi je potrebno.
> Hvala na iscrpnom odgovoru.
Ne razumem čemu gorčina? Ja ne radim za Sezam, pretplatu plaćam
kao i ti, pa prema tome nemam obavezu da ti odgovorim. No, odgovaranje
na pitanja u konferencijama je nešto što smatram svojom kulturom, pa se,
kad god mogu, potrudim da dam dobar odgovor. Ali:
1) Indeksiranje i B-stabla su teme koja zahtevaju dosta opširan
odgovor, a ja vremena baš i nemam. Zato sam ti rekao da sačekaš sledeće
"Računare".
2) Nisi rekao (ili ja nisam primetio?) da ti *hitno* treba.
Ipak, da ne bude loše krvi, još ću danas prekopati po arhivama
da nađem moj tekst i pošaljem ga tebi na mail. Nadam se da shvataš da
to (u neku ruku) predstavlja povredu prava lista "Računari" kojima sam
taj tekst prodao, te da ga nećeš nikom dati.
algoritmi.20ratman,
Interesuje me algoritam koji izracunava najkrace rastojanje izmedju
dve zadate tacke, ako je zadato npr.>3 tacke preko kojih se prelazi,
tj. njihove koordinate, kao i svi parovi tacaka koji su povezani, tj.
kojim je putevima dozvoljeno ici (pretpostavimo svaki put je
obosmeran).
Pretopstavljam da taj algoritam nije bas jednostavan, verovatno
ukljucuje i rekurzije.
Pozdrav,
Dejan.
algoritmi.21inkoplan,
Hi, narode :)))
Poceo sam da muvam genetske algoritme ;). Za sada sam naso nesto u BYTE-u.
Cuo sam da je o tome pisano u Racunarima. U kojim je brojevima pisano na
ovu temu? Da li postoji jos neka interesantna literatura koja obradjuje
ovaj problem?
Pozdrav, inkoplan
algoritmi.22ppekovic,
>> Poceo sam da muvam genetske algoritme ;). Za sada sam naso
>> nesto u BYTE-u. Cuo sam da je o tome pisano u Racunarima.
>> U kojim je brojevima pisano na ovu temu?
Startuj ovde na Sezamu RIND i pronadji u kom broju je
tekst koji te zanima.
Paya
algoritmi.23vitez.koja,
#=> Hi, narode :)))
Crce covek od smeha ;>
algoritmi.24petkovicd,
Interesuje me da li je brze sortiranje podataka u datoteku ako u vec
sortiranoj datoteci nadjemo mesto binarnim pretrazivanjeKm ili ako
upotrebimo neku varijaciju QuikSorta.U pitanju su-a ?U pitanju su duze
datoteke.
POZDRAV OD DEJANA!
algoritmi.25prvul,
ŮInteresuje me da li je brze sortiranje podataka u datoteku ako u vec
Ůsortiranoj datoteci nadjemo mesto binarnim pretrazivanjeKm ili ako
Ůupotrebimo neku varijaciju QuikSorta.
Ů▄▄
Za sortiranje datoteka ima nekoliko šema. Prvo i osnovno je da se datoteka
koja sadrži velike slogove uopšte i ne sortira, već se formira indeksna
datoteka pa se onda ona sortira. Tako se sortiranje vrši nad nekoliko
puta manjom datotekom, a na performansama se skoro i ne gubi. Dalje,
najbrže sortiranje velikih datoteka se radi tzv. merge sort algoritmom,
radi tako što se datoteka podeli na dva jednaka dela, oni svaki za
sebe sortiraju a zatim se ti delovi spajaju u sortiranu datoteku
(očigledno ovo je rekurzivan posao). Naravno, ponovo da naglasim da se
sve ovo obično radi nad indeksnom datotekom.
algoritmi.26petkovicd,
Radio sam meturski rad iz programiranja i imao sam temu "recnik".Nekako
najbliza ideja je bila da se pri unosu svake reci nadje mesto u datoteci i on
upise na nadjenom mestu a da se ostatak datoteke pomeri za jedno mest unazad.
To je prilicno veliki posao pa sam pokusao da nadjem nesto jednostavnije(sa
svojim skromnim znanjem) i zato sam se obratio ovde na kraju.Indeksne Datoteke
su nesto interesantno samo nismo bas obradjivali u skoli pa to nisam mogao da
koristim.Citao sam neki clanak o i. dat. ali bio je bez opipljivog primera pa
jel' moze neki primercic na tu temu? Ima li toga u pascalu?
Dejan
algoritmi.27ppekovic,
>> Radio sam meturski rad iz programiranja i imao sam temu "recnik".Nekako
>> najbliza ideja je bila da se pri unosu svake reci nadje mesto u datoteci
>> i on upise na nadjenom mestu a da se ostatak datoteke pomeri za jedno
>> mest unazad. To je prilicno veliki posao pa sam pokusao da nadjem nesto
>> jednostavnije(sa svojim skromnim znanjem) i zato sam se obratio ovde na
>> kraju.Indeksne Datoteke su nesto interesantno samo nismo bas
>> obradjivali u skoli pa to nisam mogao da koristim.Citao sam neki clanak
>> o i. dat.
Ako praviš rečnik od par stotina reči, obična sekvencijalna datoteka to i
možeda preživi (biće sporo), ali sve iznad traži indekse. Jednostavno,
pretraživanje, umetanjei brisanje sa sekvencijalnom datotekomna iole većoj bazi
je maltretiranje i mučenje diska i mašine.
Paya
algoritmi.28dejanr,
Možda može da ti pomogne tekst "Tajne racionalnog pretraživanja",
"Računari 23", strana 50. Mislim da su tamo opisane HASH funkcije
koje se najčešće koriste kod rečnika. Ima mislim i primera baš
na paskalu.
algoritmi.29petkovicd,
Kako da dodjem do "Racunara 23" ?
Dejan
algoritmi.30broker,
> Radio sam meturski rad iz programiranja i imao sam temu
> "recnik".Nekako najbliza ideja je bila da se pri unosu
> svake reci nadje mesto u datoteci i on upise na nadjenom
> mestu a da se ostatak datoteke pomeri za jedno mest
> unazad. To je prilicno veliki posao pa sam pokusao da
> nadjem nesto jednostavnije(sa svojim skromnim znanjem) i
> zato sam se obratio ovde na kraju.Indeksne Datoteke su
> nesto interesantno samo nismo bas obradjivali u skoli pa
> to nisam mogao da koristim.Citao sam neki clanak o i. dat.
> ali bio je bez opipljivog primera pa jel' moze neki
> primercic na tu temu? Ima li toga u pascalu?
Pa bez indeksa je to malo poteže uraditi, kad je u pitanju datoteka.
Mogu ti predložiti malo poboljšanje:
Kada tražiš zadatu reč, kreni od kraja datoteke.
Ako zaključiš da reč treba da bude ispred pročitane u
datoteci, odmah pročitanu pomeri za jedno mesto unazad. I sve
tako redom. Onda, kada najzad nađeš mesto gde treba umetnuti
novu reč samo treba da je umetneš... Dakle ne moraš prvi put
da nađeš mesto, a drugi put da premeštaš sve slogove iz datoteke.
Naravno ovo važi samo u slučaju kad si siguran da datu reč
treba umetnuti negde.... jer ako ne treba, Džabe si sve
zapise preturao.
Drugo rešenje je bolje, ali ne znam da li ga možeš upotrebiti.
Naime kod mene na Oreska BBS-u ima jedna biblioteka funkcija
za TPascal koju je napisao Ivan Stamenković poznatiji kao
Lord Ivanhoe koja podržava rad sa dBase datotekama. Znam da
ne podržava memo polja, ali nisam siguran za indekse....
broker
algoritmi.31dejanr,
Pre nekoliko dana je tražen tekst iz starih "Računara" u kome su opisane
HASH funkcije koje omogućavaju racionalno pretraživanje rečnika, spiskova
i sličnih materijala. Iz uvodnog dela teksta:
>> Upoznajući binarno pretraživanje i korišćenje binarnog stabla, u
>> prošlim smo "Računarima" naučili da je red funkcije složenosti
>> dobrog algoritma za pretraživanje lg n. Postoje li možda algoritmi
>> kod kojih bismo podatak pronašli posle samo jednog ili dva poređenja?
>> ...
>> Na svu sreću, konstruisani su algoritmi koji omogućavaju praktično
>> trenutno pronalaženje ključa uz minimalni utrošak RAM-a - po jedan slog
>> za svaki postojeći element. Da bi stvar bila posebno lepa, algoritmi
>> koji se zasnivaju na takozvanim hash funkcijama ne zahtevaju da lista
>> bude unapred sortirana - ko to ne veruje u bajke?
Tekst je, zajedno sa primerima, priložen uz ovu poruku. Objavljen je
u "Računarima 22", dakle negde u januaru 1987. Bilo mi je potrebno par
dana da ga pronađem i "dovedem u red" jer je pisan na BBC-ju pa je
to trebalo locirati, konvertovati, upristojiti primere (nikad nisam
napravio dobar program koji konvertuje tabele iz BBC VIEW u WordPerfect
format) i tako dalje. Slike i dalje ne izgledaju baš sjajno, ali se
nadam da će tekst biti od pomoći.
hash.zipalgoritmi.32dj.rainovic,
Ţ Tekst je, zajedno sa primerima, priložen uz ovu poruku.
Ţ Objavljen je u "Računarima 22", dakle negde u januaru
Ţ 1987. Bilo mi je potrebno par
Bilo je predloga da se tekstovi iz starih RA prenesu na Sezam, da li
je ovo početak te akcije ?
algoritmi.33petkovicd,
Iskreno se nadam da jeste s obzirom da su od prvog broja RA mnogi naucili
da citaju i pisu i koriste magicnu napravu komjuter (ukljucujuci i mene).
:) Dejan
algoritmi.34petkovicd,
Mislim da je bolje ovako kako je jer prilikom dopisivanja novog znacenja
nekoj reci pravi onaj visak posla.
K
Dejan
algoritmi.35petkovicd,
Sto se tice HASHiranja u redu je to sa pretrazivanjima i upisivanjem
JEDNOG podatka.Medjutim problem se javlja kod trazenja slicnih reci.U
sortiranoj datoteci i nije neki problem naci reci koje su iole slicne
trazenoj (premda je veoma diskutabilno sta znaci "slicna rec" i interesantna
je diskusija na tu temu).Isto vazi i za reci u kojima se koriste dzoker
znaci ili ako covek trazi da mu se ispisu sve reci koje pocinju nekim slovom.
A ako se primeni HASH mozemo imati dve slicne reci ubacene u dve razlicite
datoteke, a da se ne govori o recima koje pocinju na zadato slovo.
(da li sam ja to dobro shvatio HASH ili .... KKKK)
Dejan
algoritmi.36dejanr,
>> Bilo je predloga da se tekstovi iz starih RA prenesu na Sezam, da li
>> je ovo početak te akcije ?
Ne, samo moj mali pokušaj da pomognem petkovicd-u kome to treba za
maturski rad (PC.PROG/algoritmi 9.26)
algoritmi.37dejanr,
>> Medjutim problem se javlja kod trazenja slicnih reci.
Ako HASH funkcija izaziva nagomilavanje sličnih reči, onda to samo
znači da je ta funkcija loše izabrana.
>> Isto vazi i za reci u kojima se koriste dzoker znaci ili ako covek
>> trazi da mu se ispisu sve reci koje pocinju nekim slovom.
Tu si sasvim u pravu... Samo, ako su džoker znaci "proizvoljno"
raspoređeni, onda i tako nema 'leba osim da se sekvencijalno traži
po bazi.
algoritmi.38ognjan,
>> Tu si sasvim u pravu... Samo, ako su džoker znaci "proizvoljno"
>> raspoređeni, onda i tako nema 'leba osim da se sekvencijalno traži po
>> bazi.
Kad već spomenu traženje sa džokerima, zanima me neki algoritam (može i
primjer u C-u :) za ovakva (komplikovanija) pretraživanja teksta. Koliko me
sjećanje služi, nikad u R. nije objavljeno nešto ozbiljno na tu temu (ne
računajući onaj slavni algoritam u nastavcima... :))).
Ogy.
algoritmi.39ppekovic,
>> Kad već spomenu traženje sa džokerima, zanima me neki algoritam
>> (može i primjer u C-u :) za ovakva (komplikovani
>> ja) pretraživanja teksta. Koliko me
Nikada dosad nisam koristio neku tekst bazu a da nisam koristio i index-e,
a po potrbi i nekoliko nivoa index-a. Ipak, svako pretraživanje je u osnovi
sekvencijalno. Na tim delovima pretraživanje vršim na dva načina, zavisno da li
tražim string ili znak/integer, i da li je fajl sortiran ili nije. Ako nije
sortiran, string tražim po starom sistemu da idem u koracima dužine string-a pa
ispitujem da li se znak sadrži u traženom stringu, itd. a broj najobičnijim
sekvencijalnim pretraživanem. Ako je sortiran, onda pretražujem po
interpolacionom algoritmu (malo usavršen binarni algoritam) sa dva fajl
pointera (za početak i kraj intervala).
Ako te zanima nešto od ovoga, raci, pa ću opširnije o nekoj od metoda, samo
nemoj da te zanimaju sve ;))))).
Paya
algoritmi.40petkovicd,
Ja se izvinjavam ali mene interesuje sve.Mada se drzim onog daj sta das.
Dejan
algoritmi.42drpr,
-> sekvencijalnim pretraživanem. Ako je sortiran, onda
-> pretražujem po interpolacionom algoritmu (malo usavršen
-> binarni algoritam) sa dva fajl pointera (za početak i kraj
-> intervala).
Pročitah djelovicev članak u računarima o binarnom
pretraživanju i koliko sam tamo shvatio čovek radi sa OOP-m o
kome ja nemam veze da ne govorim o C++ i ostalim c kerefekama.
Zato bih ti bio zahvalan da napišeš neko efikasno pretraživanje
indeksnih datoteka (i pravljenje) na neku algoritamsku foru ili
još bolje ako je moguće u TP-u.
cope
algoritmi.43nbatocanin,
> Kad već spomenu traženje sa džokerima, zanima me neki
> algoritam (može i primjer u C-u :) za ovakva
> (komplikovanija) pretraživanja teksta.
Što se tiče praktičnih rešenja, viđao sam dosta toga, ali inspekcijom
mojih disketa i knjiga trenutno sam našao samo neke primere na
LISP-u, urađene rekurzijom, pa nije baš univerzalno primenljivo.
> Koliko me sjećanje služi, nikad u R. nije objavljeno nešto ozbiljno
> na tu temu (ne računajući onaj slavni algoritam u nastavcima...:))).
Pa, mogao bi se računati tekst o formalnim automatima u tu temu. Ako
te interesuje princip rešavanja ovog problema, može poslužiti zmaj-
knjiga "Compiler Design". A za baš detaljno udubljivanje imaš dosta
knjiga o formalnim jezicima.
O kom algoritmu se radi?
algoritmi.44petkovicd,
Nesto mi je palo ovih dana na pamet.Radi se o tome kako jednostavno
smestiti puno reci u memoriju sa sto laksim pronalazenjem date reci i njoj
slicnih.Pod pojmom 'slicna rec' podrazumevam reci koje imaju zajednicki
koren sa trazenom reci ili se trazena rec sadrzi u njima.
Npr:
STO , STOlica;
AUTO , AUTOmobil , AUTOmatic...
COVEK , COVEKa , COVEKu , COVEKa , COVEce(druga osnova) , COVEKom , COVEKu
Stos je u tome da svako slovo ukazuje na sledece u nizu (ocito je rec o
pokazivacima).Najlakse objasnjenje je preko slike :
gde su : #1,#2,#3,#4 objasnjenja vezana
├─A──#2 uz reci COVEK,COVEKa,COVEKu,COVEKom.
C─O─V─E─K─┼─U──#3 #5,#6,#7 objasnjenja vezana uz
│ │ ├─O─M reci COVECe,COVECanstvo,COVECanski.
#5──E─C │ │
│ #1 #4
A
│ ├T─V─O───#6 (Lici na ukrstene reci, zar ne ?)
N─S─┤
├K─I───#7
Na ovaj nacin lako je traziti slicne reci ako kazemo sta je osnova na
osnovu koje trazuimo reci.Svako slovo bi dakle bilo clan nekog niza gde bi
svaki clan niza ukazivao na sledeci niz slova...Pored toga treba da sadrzi
i polje za objasnjenje (string,broj,pokazivac..).
Sto se tice niza on mora da bude takav da svaki ulazni clan ima jednoznacno
odredjeno mesto u njemu.To prvo znaci da se svaka uneta rec mora kontrolisati.
To i nije tako strasno zato sto na taj nacin smanjujemo greske koje mogu
nastati prilikom unosa podataka(ne postoji rec CO!EK osim ako ! nije dzoker).
Mislim da bi ovo moglo da resi neke probleme smestanja vise slicnih reci
tako da su one uvek lako dostupne i iskoriste sto vise zajednickog.Naravno
ovo je samo pocetak.Reci su tek postavljene jedna do druge.Treba resiti jos
par problema : pretrazivanje reci sa slicnom osnovom,
pretrazivanje reci po redu,
najjeftiniji upis na disk;
To su problemi cisto programske prirode.Mislim da ih treba resavati rekurzijom
(prva 2) dok treci ne znam. Stvoriti gorepomenutu strukturu mislim da nije
tesko.Imam tu 2 programcica koja bi trebalo da rade tako nesto.Ako i ne rade
bas najbolje mogu ukazati na ono sto sam mislio u prethodnom tekstu.Da imaju
BUGove to je provereno ali bi trebalo nesto da rade.Karakteri koji su
dozvoljeni su '1','2','3','4'.to znaci da je svaki unos bilo koji string
koji se sastoji od ovih "slova".Znacenje je bilo koja rec.
Ponavljam za valjanost programa ne odgovaram.Oni su mi sluzili da probam da
li je gorepomenuto zaista moguce i cini mi se da da.Ako mi se samo cinilo onda
:(((((((((( .
E ako sve ovo vac postoji onda je ovo mali potsetnik onma koji sve ovo znaju
i nesto novo onima koji ovo prvi put vide.Ako je ovo zaista nesto novo predla-
zem javno raskrinkavanje.(Jeste li citali "Majstor i Margarita" ?)
Dejan
pokaz.zipalgoritmi.45mdimitrijevic,
Hi!
Skoro sam video jedan demo u kome se kocka okrece oko svoje e, pa piramida
i slicni predmeti.Znam da se radi nesto o vektorima . Pa ako neko ima nekakav
agoritam neka posalje.
Unapred hvala,
Pozdrav,
Marjan Dimitrijevic
algoritmi.46petkovicd,
Zaboravio sam da kazem da su programi pisani u paskalu. Pogledajte kako sam
smislio celu stvar
Dejan
algoritmi.47mivel,
Nisam mogao da raspakujem POKAZ.ZIP!
Bilo kako bilo, ovaj nacin organizacije nije nov.
Ideja je stara preko 2 veka (!!) - Ojler (Euler, 1707-1783)
je jedan od prvih naucnika koji je radio u oblasti teorije
grafova!
Ovde se radi o organizaciji sa jednostrukim sprezanjem
(samo piunteri "unapred"), a moguce je i dvostruko sprezanje
(sa pointerima u oba pravca).
Preporucujem literaturu: H. Vedekind: ORGANIZACIJA PODATAKA
(izdanje Zavoda za obrazovanje administrativnih kadrova Srbije -
interesantno, nigde u knjizi nema godine stampanja, ali je
otprilike 1973 ili 74!). Naslov originala: Hartmut Wedekind:
DATENORGANISATION (Walter de Gruyter & Co. Berlin 1970).
Zasto izmisljati tocak !?!? Bolje je procitati !
algoritmi.48ppekovic,
>> Nesto mi je palo ovih dana na pamet.Radi se o tome kako jednostavno
>> smestiti puno reci u memoriju sa sto laksim pronalazenjem date reci i njoj
>> slicnih.Pod pojmom 'slicna rec' podrazumevam reci koje imaju zajednicki
>> koren sa trazenom reci ili se trazena rec sadrzi u njima.
Pošto vidim da te veoma zanimaju strukture podataka, a ja sam
nekoliko puta pokušavao da ukratko napišem nešto o svemu tome (jer
sam ti u jednoj od prethodnih poruka to obećao) i došao do
zaključka da je ono "ukratko" utopija, i za mene i za tebe će biti
korisnije da ti preporučim da pročitaš članak Bojana Pavković-a u
oktobarskim Računarima, da nabaviš neku knjigu o strukturama
podataka (Pogledaj u Jugoslovenskoj knjizi, palata Albanija).
Koliko se sećam, postoje dve, jednu je pisao Pavle Mogin i
namenjena je novosadskim studentima, a drugu sam tek od skora
počeo tamo da viđa, i sećam se samo da je izdanje instituta Vinča.
Paya
algoritmi.49petkovicd,
Ja raspakovao bez problema pokaz.zip. Inace hvala na preporukama za
literaturu (hvala i ppekovic-u).
Dejan
algoritmi.50bojanp,
> korisnije da ti preporučim da pročitaš članak Bojana Pavković-a u
> oktobarskim Računarima, da nabaviš neku knjigu o strukturama
Jedna mala ispravka: jesu oktobatski računari, ali autor je Bojan
Petrović (Elementarne strukture podataka - R85/44) - pbojan na
Sezamu.
Pozdrav, Bojan
algoritmi.51ppekovic,
>> Jedna mala ispravka: jesu oktobatski računari, ali autor je Bojan
>> Petrović (Elementarne strukture podataka - R85/44) - pbojan na
>> Sezamu.
Izvinjenje Bojanu P... aaa neka, neću ovaj put da probam ;)
Paya
algoritmi.52ppekovic,
>> Skoro sam video jedan demo u kome se kocka okrece oko svoje e, pa piramida
>> i slicni predmeti.Znam da se radi nesto o vektorima . Pa ako neko ima
nekakav
>> agoritam neka posalje.
Pročitaj neki udžbenik iz analitičke geometrije. Ceo posao se
svodi na računanje koordinata uglova pa zatim na njihovo
preslikavanje na 2D ekrana.
Paya