PCPROG.2

06 Nov 1992 - 26 Jul 1993

Topics

  1. algoritmi (223)
  2. ms.dos (250)
  3. asembler (141)
  4. jezici (278)
  5. pascal (1307)
  6. cccc (752)
  7. cpp (91)
  8. clipper (1027)
  9. baze.podataka (229)
  10. razno (379)
  11. van.teme (189)
  12. basic (56)

Messages - jezici

jezici.1 ppekovic,
Ovo je tema za ljubitelje svih onih programskih jezika koji nemaju svoju temu, dakle za Fortran, Modulu, Lisp, Adu, PL/I, Algol, Oberon, ... Paya
jezici.2 ndragan, -> #1, ppekovic
/ temu, dakle za Fortran, Modulu, Lisp, Adu, PL/I, Algol, Oberon, ... Da li se i kobol nalazi između one tri tačkice :) Pošto logički sledi iz prethodnog niza...
jezici.3 ppekovic, -> #2, ndragan
>> Da li se i kobol nalazi između one tri tačkice :) >> >> Pošto logički sledi iz prethodnog niza... Beep. Wrong. Cobol bi pre isao u baze.podataka. Paya
jezici.4 spantic, -> #3, ppekovic
> Beep. Wrong. Cobol bi pre isao u baze.podataka. Šta? Nikada nisi video avanturu pisanu u COBOLu? ( Za one koji nikada nisu videli nikakve avanture bez grafike, reč je o tekstualnim avanturama. Jeste, iz vremena brontosaurusa :) Dakle, ipak jezik, zar ne? :)
jezici.5 ssokorac, -> #4, spantic
─┼┤ videli nikakve avanture bez grafike, reč je o tekstualnim ─┼┤ avanturama. Jeste, iz vremena brontosaurusa :) Ma, je li?! Daću ja tebi brontosaurusa kad budeš izigravao totem u novom Supiju! ;))
jezici.6 spantic, -> #5, ssokorac
> Ma, je li?! Daću ja tebi brontosaurusa kad budeš izigravao > totem u novom Supiju! ;)) Neko treba da ga i napiše :) A kako si krenuo nisam baš siguran... ;) Inače, zar novi Supi neće biti Point&Click, 256 boja O:)
jezici.7 ilazarevic, -> #6, spantic
> Inače, zar novi Supi neće biti Point&Click, 256 boja O:) Biće to DOOR izdanje, u extended VGA ANSI režimu :))
jezici.8 ndragan, -> #6, spantic
/ Inače, zar novi Supi neće biti Point&Click, 256 boja O:) Da, ali rađen u kobolu, podržava Ukras, i ima padajuće roletnaste jelovnike...
jezici.9 bearboy, -> #6, spantic
║ Inače, zar novi Supi neće biti Point&Click, 256 boja O:) Ma ja sam predložio to Stashi, al' je on to odbio jer onda ne bi stao na Sezam :) Još nešto - onda ne bi bio Sezam U Praksi, jer Sezam (zasad) nema 256 boja i nije point & klick ;)
jezici.10 vilic,
#> Pa ti si genije. Koga da ubijem za modulu-2 koja će da radi Imam PD modulu-2. Skinutu svojevremeno sa trickle-a. Pa ako ima zainteresovanih da je pošaljem. \bye
jezici.11 bulaja, -> #10, vilic
│Imam PD modulu-2. Skinutu svojevremeno sa trickle-a. │Pa ako ima zainteresovanih da je posaljem. └─── Ako radi :), vrlo smo zainteresovani. Salji, thanks in advance.
jezici.12 vilic, -> #11, bulaja
#> Ako radi :), vrlo smo zainteresovani. #> Salji, thanks in advance. Naravno da radi ;). Evo sastoji se iz par delova. Svi delovi su originalna arhiva. Program u sebi ima neki tip vrlo prostog okruzenja iz kojeg mogu da se pozivaju kompajler, linker... U sebi ima i čistač buva (debuger) kao i profajler. Program je pisan prema trećem izdanju knjige Niklaus Wirth-a. Evo i delova programa. M2DOC20.ZIP 133888 M2CMP20.ZIP 152064 M2EXA20.ZIP 19072 M2LIB20.ZIP 39808 M2UTL20.ZIP 82560 \bye m2cmp20.zip
jezici.13 vilic,
evo i drugog dela m2exe20.zip <---- primeri \bye m2exa20.zip
jezici.14 vilic,
evo nastavka za MODULA-2 \bye m2doc20.zip
jezici.15 vilic,
evo M2lib20.zip \bye m2lib20.zip
jezici.16 vilic,
evo i poslednjeg dela PD MODULA-2 programskog jezika. U nekoj od sledecih poruka, ako nekom zatreba mogu poslati i tutor za ucenje ovog naslednika paskala. Instalacija je laka i nadam se da oko toga niko nece imati problema, a ako bude pitajte (predlazem ovo u nekoj drugoj temi ;). \bye m2utl20.zip
jezici.17 inesic, -> #10, vilic
> Imam PD modulu-2. Skinutu svojevremeno sa trickle-a. Pa > ako ima zainteresovanih da je pošaljem. Pa fala jasno da ima zainteresovanih! Šiljaj! Nema šta da čekaš. inesic
jezici.18 inesic, -> #16, vilic
> tutor za ucenje ovog naslednika paskala. > Instalacija je laka i nadam se da oko toga niko nece imati > problema, a ako bude pitajte (predlazem ovo u nekoj drugoj > temi ;). Nemoj da se potucamo od nemila do nedraga. Nek ostane ovde. A? inesic
jezici.19 spantic, -> #16, vilic
> U nekoj od sledecih poruka, ako nekom zatreba mogu poslati > i tutor za ucenje ovog naslednika paskala. To bi sigurno nekom bilo interesantno.
jezici.20 vilic,
Evo ga tutor za MODULU - 2. prvi deo. \bye mod2src.arc
jezici.21 vilic,
Drugi i zadnji deo tutora za modulu 2. Licno bih preporucio onima koji zele da uce ovaj jezik da kupe knjigu "Programiranje na jeziku MODULA-2" od Niklaus Wirth-a (koji je i otac module". Knjiga je izdanje Mikro knjige. \bye mod2txt.arc
jezici.22 zolika,
S obzirom da ne postoji tema Modula.2 (na žalost), okačiću ovde definicioni i implementacioni modul sa procedurama za rad sa brojevima u visokoj tačnosti, napisane, kao što ste dobro primetili, u jeziku MODULA-2. Nadam se da će dotične procedure nekome i nekada zatrebati. Procedure nisam sam izmislio, prepisane su sa C-a iz programa PGP (šifrovanje RSA algoritmom). Procedure se lako mogu prepraviti na Turbo Pascal (mislim da mogu da rade na ma kojoj verziji). Daklem, koja je to muka bila "prevoditi" sa C-a na neki PRISTOJAN jezik... bolje da ne pričam. vprec.arj
jezici.23 dragisha, -> #22, zolika
ű> Procedure se lako mogu prepraviti na Turbo Pascal (mislim da ű> mogu da rade na ma kojoj verziji). Daklem, koja je to muka ű> bila "prevoditi" sa C-a na neki PRISTOJAN jezik... bolje da ne ű> pričam. Hvala na kodu:). Što se tiče prevođenja, slažem se s tobom, mada više to ne radim otkad imam TopSpeed 3.02. Toplo ti ga preporučujem... Pozdrav, dd
jezici.24 inesic, -> #23, dragisha
> mada više to ne radim otkad imam TopSpeed 3.02. Toplo ti > ga preporučujem... Šta je to TopSpeed 3.02?
jezici.25 ppekovic, -> #24, inesic
>> Šta je to TopSpeed 3.02? Jedna od verzija Module 2. Paya
jezici.26 oki.,
Hi! Od od ovog semestra treba da radimo PROLOG, pa bi mi trebala preporuka koju verziju prologa da nabavim. Na faksu imamo Turbo Prolog verziju 1.?. Pozdrav, 3OPAH.
jezici.27 spantic, -> #26, oki.
> Od od ovog semestra treba da radimo PROLOG, pa bi mi > trebala preporuka koju verziju prologa da nabavim. Na > faksu imamo Turbo Prolog verziju 1.?. Taj nazovi Prolog slobodno zaboravi. Taj je mnogo bliži funkcionalnim jezicima nego Prologu. Problem je što za PC nema baš mnogo verzija Prologa. Bio je tu neki Aki Prolog ( ali nemoj baš da me držiš za reč) U svakom slučaju od TProloga teško da ima šta gore.
jezici.28 zolika, -> #26, oki.
>> Od od ovog semestra treba da radimo PROLOG, pa bi mi >> trebala preporuka koju verziju prologa da nabavim. Na faksu Uzmi Arity Prolog verziju ne-znam-ni-ja-koju, sjajno radi!
jezici.29 oki., -> #28, zolika
>> >> Uzmi Arity Prolog verziju ne-znam-ni-ja-koju, sjajno radi! >> Hvala spanticu i zoliki na odgovorima. Dakle, juriš u potragu za Arity prolog!!
jezici.30 zsiz, -> #26, oki.
> Od od ovog semestra treba da radimo PROLOG, pa bi mi > trebala preporuka koju verziju prologa da nabavim. Na > faksu imamo Turbo Prolog verziju 1.?. Arity Prolog. Pozdrav. zsiz
jezici.31 pedjak, -> #27, spantic
> Prologa. Bio je tu neki Aki Prolog ( ali nemoj baš da me držiš za reč) Ne, nije Aki nego Arity Prolog. Inače oki. imam ovo čudo pa svrni jednom. pedja
jezici.32 drmarke, -> #27, spantic
>> Od od ovog semestra treba da radimo PROLOG, pa bi mi >> trebala preporuka koju verziju prologa da nabavim. Na > Prologa. Bio je tu neki Aki Prolog ( ali nemoj baš da me > držiš za reč) Postoje (tj. ja imam) dva: 1) Arity Prolog koji čak ima i prevodilac i interpretator 2) Micro-prolog uz dodatak simple-Prologa ali taj nikad valjano nisam uspeo da nateram da radi. Mislim da su stvari prevelike za bilo kakav upl a i nisu SW ;) Ako ti trebaju ma se ... pa da se dogovorimo. Pozdrav DrMarke Odgovor je naravno na oki-evu poruku ali....
jezici.33 andrejl, -> #29, oki.
>│ Hvala spanticu i zoliki na odgovorima. Dakle, juriš u >│ potragu za Arity prolog!! Ima kod nas u školi! Radili smo na tome prošle godine. bye, andrejl
jezici.34 oki., -> #31, pedjak
>> Ne, nije Aki nego Arity Prolog. Inače oki. imam ovo čudo pa svrni >> jednom. Uraaaa! Dolazim...........................Kuc! Kuc!
jezici.35 oki., -> #32, drmarke
>> Ako ti trebaju ma se ... pa da se dogovorimo. Hvala na ponudi! pedjak je malo bliži (5-6 ulica) pa ću svratiti do njega.
jezici.37 tyrant,
Drugar me je zamolio da pitam ima li neko informaciju o tome da li postoji COBOL za WINDOWS-e (nije ni meni baš jasno al ...) i kako može doći do nje. Ako neko ima takvih informacija neka mi mailne a ja ću mu dati telefon pa da se čuju. Hvala!
jezici.38 mbole, -> #37, tyrant
> postoji COBOL za WINDOWS-e (nije ni meni baš jasno al ...) i > kako Postoje: viši programski jezici, i COBOL (bljak). Ko bre još radi s tim osim ERC-ova po kojekakvim firmama. I jadnih studenata koji moraju da ga uče.
jezici.39 tyrant, -> #38, mbole
OK, a gde čovek može da nađe taj nesretni COBOL za prozore, pa da mu ja lepo zatvorim prozor i gotovo :))))
jezici.40 ndragan, -> #37, tyrant
/ COBOL za WINDOWS-e :)))))))))))))))) (nemam običaj da kačim ovakve po:))))))))))), ali ne mogu da se z:))))) ustavim)
jezici.41 dr.grba, -> #38, mbole
>> Postoje: visi programski jezici, i COBOL (bljak). Ko bre jos radi s tim >> osim ERC-ova po kojekakvim firmama. E, imao sam jednu raspravu nedavno. I jasno je da se radi o ljudima koji NE ZELE da nauce ista novo u odnosu na ovo sto su naucili pre petnaest godina. Faksimil (Ja - dr.grba, sysop na velikoj masini; Ona - dvanaest godina staza na HONEYWELL masini, a potom (za duplu platu) vec tri godine glavni projektant u bogatoj firmi na maloj PC mrezi... Ona : "Nikad nece CLIPPER moci ono sto i COBOL..." Ja : "Kako ?" Ona : "Kad menjam podatke, moram na pedeset mesta da vrsim izmene te-i-te vrste." Ja : "Pa za poslove te-i-te vrste lepo napravis korisnicku funkciju, a konstante definises sa #DEFINE u vrhu modula." Ona : (muca) "...Pa, nije to tako. CLIPPER nema dinamicke datoteke." Ja : (ustajem sa poda na koji sam iznenada pao) "AAAAAAAAAA" Ona : (sa ociglednom namerom da me dotuce) "I nema konektore za GO TO! Kako da napravim izlaz ?" Ja : prekidam razgovor, izvinjavam se prisutnima, odlazim u sistem-salu, zakljucavam vrata za sobom i urlam na klima-uredjaj. Sutiram metalni orman, izlazim iz sistem-sale, odlazim u WC, obavljam malu nuzdu, perem ruke, umivam se ledenom vodom, vracam se u kancelariju, sedam na svoje mesto i savrseno spokojno pratim dalji razgovor medju prisutnima. Naravno, cutke i uz osmeh. Pozdrav, dr ÔpŰa
jezici.42 dejanr, -> #41, dr.grba
>> E, imao sam jednu raspravu nedavno. I jasno je da se radi o ljudima koji >> NE ZELE da nauce ista novo u odnosu na ovo sto su naucili pre petnaest >> godina. Faksimil (Ja - dr.grba, sysop na velikoj masini; Ona - dvanaest >> godina staza na HONEYWELL masini, a potom (za duplu platu) vec tri >> godine glavni projektant u bogatoj firmi na maloj PC mrezi... >> >> Ona : "Nikad nece CLIPPER moci ono sto i COBOL..." Za "nikad" je, naravno, teško govoriti ali Cobol ima određenih "draži" nad Clipper-om. Pre svega drugog, rad sa record-ima koji je kulturno rešen - definišeš jedan u bazi, drugi u drugoj bazi, treći u memoriji pa onda samo kopiraš jedan u drugi jednom naredbom, a ne ko u Clipper-u nekakvim petljama sa & operatorom ili (češće) miliJonima STORE/REPLACE naredbi. Osim toga, "zlata vredi" što u bazi možeš da imaš niz ili matricu, a ne samo fiksna polja. Naravno, kada se dođe u oblast user interface-a... tu Cobol (bar one verzije koje sam ja video, a nisam ih video mnogo) nema šta da traži. Mada, opet, valjda i za njega ima nekih bibloteka... Što se tiče izlaza na štampač, mislim da je dosta "neodlučna" borba ali je ipak Cobol (po meni) u maloj prednosti. Ako ništa, intuitivniji je, Clipper se malo gubi sa onom težnjom da konzola i štampač budu isto - obično nisu!
jezici.43 jtitov, -> #41, dr.grba
> Ja : prekidam razgovor, izvinjavam se prisutnima, odlazim > u sistem-salu, > perem ruke, umivam se ledenom vodom, vracam se u > kancelariju, sedam :))))))))))))))))))))))))))) Jesi li probao sa malo boc-boc u venu? Pomaze garant :))
jezici.44 jtitov, -> #42, dejanr
> nekakvim petljama sa & operatorom ili (cesce) miliJonima > STORE/REPLACE Vidi malo Fox, on ima mnoooogo bolje fazone od milijon store/replace. Uostalom ti si o njemu pisao prikaz, ali se verovatno sve to zavrsilo samo na honoraru...
jezici.45 andrejl, -> #37, tyrant
>│ COBOL za WINDOWS-e K'o bol za pejndžere :) Jadni windowsi, nanosiš im bol :))) bye, andrejl
jezici.46 nimi, -> #41, dr.grba
> Ona : "Nikad nece CLIPPER moci ono sto i COBOL..." Pretpostavljam da Clipper nikad nece moci ovako sto: ... EXEC SQL DECLARE CURSOR-RADNIK CURSOR FOR SELECT SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA FROM RADNIK WHERE LOKACIJA=10 END-EXEC. EXEC SQL OPEN CURSOR-RADNIK END EXEC. PERFORM FETCH THRU FETCH-EXIT VARING K FROM 1 BY 1 UNTIL K < 10. ... FETCH. EXEC SQL FETCH CURSOR-RADNIK INTO :SIFRA-RADNIKA, :IME-RADNIKA END EXEC. I sve ovo pocev od nekog Honeywell-a, VAX-a, IBM-a, SunMicro System-a pa na kraju i do PC-a. Naravno fali jos ORACLE. > Ja : prekidam razgovor, izvinjavam se prisutnima, odlazim u > sistem-salu, zakljucavam vrata za sobom i urlam na > klima-uredjaj. Sutiram metalni orman, izlazim iz sistem-sale, > odlazim u WC, obavljam malu nuzdu, perem ruke, umivam se > ledenom vodom, vracam se u kancelariju, sedam na svoje mesto i > savrseno spokojno pratim dalji razgovor medju prisutnima. > Naravno, cutke i uz osmeh. Kupi pistolj i ubijaj ne informisane :)))). Pozdrav Milan.
jezici.47 pmijat, -> #37, tyrant
>> Drugar me je zamolio da pitam ima li neko informaciju o tome >> da li postoji COBOL za WINDOWS-e (nije ni meni baš jasno al >> ...) i kako može doći do nje. Ako neko ima takvih informacija >> neka mi mailne a ja ću mu dati telefon pa da se čuju. >> Hvala! Microsoft COBOL verzija 4.5 moze da generise programe za Windowse (NE i da radi u prozoru pod istima). Ima 6 instalacionih disketa od po 1.2 MB i zauzima > 9 MB kada se instalira. Moze se naci kod onih kod kojima se ime ovde ne pominje, ili, naravno, kod CET-a po vrlo pristojnim ;> cenama. Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.48 dejanr, -> #44, jtitov
>> > nekakvim petljama sa & operatorom ili (cesce) miliJonima >> > STORE/REPLACE >> >> Vidi malo Fox, on ima mnoooogo bolje fazone od milijon store/replace. Ima, ali i dalje je sav taj rad sa slogovima "zakrpa dBASE-a", dok su na Cobolu recordi osnova jezika. >> Uostalom ti si o njemu pisao prikaz, ali se verovatno sve to zavrsilo >> samo na honoraru... So? Ako pišem prikaz 5 DBMS programa, teško se može očekivati da nastavim sve da ih koristim - upoznati više programa je zgodno jer čoveku pruža priliku da izabere "pravi", a za mene je to Clipper. Uostalom, znate moju teoriji - ako sam na nešto (Clipper) navikao, nešto drugo mora da bude mnooooogo bolje da bih prešao na njega :)
jezici.49 pmijat, -> #42, dejanr
>> Naravno, kada se dođe u oblast user interface-a... tu Cobol >> (bar one verzije koje sam ja video, a nisam ih video mnogo) >> nema šta da traži. Mada, opet, valjda i za njega ima nekih >> bibloteka... Posteno receno, nisam imao mnogo prilike da radim sa Clipper-om (Fox Pro 2.0 sam video i lepo izgleda sa onim svim prozorima ... ) ali, MS COBOL 4.5 ima podrzanu kontrolu misonje, kursorskih i -Fxx- tastera, kao i funkcije za skupljanje ekrana u bafer, pa i nije neki problem da se sa par naredbica kreira lep user interface. Takodje u svom sklopu ima i SCREENS program za generisanje maski ekrana - kad se covek navikne na njega, za 5 minuta pravi masku kakvu hoce. BTW, sam SCREENS, koliko se meni cini, je pisan u samom COBOL-u, pa je i on sam lep primer. Ja licno ne ljubim bas jezike kod kojih ima dosta unapred odredjenih stvari (potrebno mi je ciglo 0.2 sekunde da bacim pogled na neki program i da zakljucim : aaaa ... ovo je radjeno u Clipper-u ! - u 98% slucajeva necu pogresiti, cak iako zmurim umesto da bacim pogled). Sa gore navedenim poboljsanjima, covek moze u COBOL-u da napise bas lepu user-friendly aplikaciju. A ima i SQL driver ...
jezici.50 pmijat, -> #46, nimi
>> EXEC SQL DECLARE CURSOR-RADNIK CURSOR FOR >> SELECT SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA FROM RADNIK >> WHERE LOKACIJA=10 >> END-EXEC. Nadam se (iz prilozenog) da imas MS COBOL v4.5 i da mozes da mi odgovoris na jedno pitanjce : S obzirom da spadam u one sto su "izgubili dokumentaciju pri preseljenju", a u prilozenim primerima nisam video kako se to izvodi, molim te da mi odgovoris na ovu nebulozu : Kako da ocitam slobodni broj bajta na nekom disku ? Pretpostavljam da se to radi preko neke CALL x"??" USING ... ... ali koje ? Unapred zahvalan Predrag(pmijat)
jezici.51 mbole, -> #39, tyrant
> Postoje: viši programski jezici, i COBOL (bljak). Ko bre još > radi s tim > OK, a gde čovek može da nađe taj nesretni COBOL za prozore, pa > da mu ja lepo zatvorim prozor i gotovo :)))) Tek sad videh šta sam napiso. Greška je u onome postoje (ustvari nije greška nego se shvati pogrešno 8-). Iskreno rečeno ne verujem da će iko ikada napisati COBOL za pendžere. Sory. PS. Još jednom sory. Ovu poruku sam napisao pre četri dana, al su mi momci iz PTT malo odsekli telefon :(, pa sam uspeo tek sad da se javim.
jezici.52 ppekovic, -> #49, pmijat
>> Posteno receno, nisam imao mnogo prilike da radim sa Clipper-om >> (Fox Pro 2.0 sam video i lepo izgleda sa onim svim prozorima ... ) >> ali, MS COBOL 4.5 ima podrzanu kontrolu misonje, kursorskih i -Fxx- >> tastera, kao i funkcije za skupljanje ekrana u bafer, pa i nije neki >> problem da se sa par naredbica kreira lep user interface. Trebao bi da pogledaš mogućnosti Clipper-a i FoxPro-a za kreiranje user interface-a. Ovo što si nabrojao da cobol ima su zaista najosnovnije stvari. >> je i on sam lep primer. Ja licno ne ljubim bas jezike kod kojih ima >> dosta unapred odredjenih stvari (potrebno mi je ciglo 0.2 sekunde >> da bacim pogled na neki program i da zakljucim : aaaa ... ovo je >> radjeno u Clipper-u ! - u 98% slucajeva necu pogresiti, Na isti način ću ja pogoditi da se radi o cobol-u kada vidim nešto ovako: 1. Unosenje podataka 2. Ispravka podataka 3. Pregled podataka 0. Kraj programa Dakle, sve zavisi od programera. Kao i u svim drugim zanimanjima i među programerima imaš gomilu nastručnih, neobrazovanih, aljkavih, ... Paya
jezici.53 ppekovic, -> #47, pmijat
>> Microsoft COBOL verzija 4.5 moze da generise programe za Windowse >> (NE i da radi u prozoru pod istima). Programe za windows-e ili za DOS pa da sve to radi u windows dos prozoru? Paya
jezici.54 nimi, -> #50, pmijat
>>> EXEC SQL DECLARE CURSOR-RADNIK CURSOR FOR >>> SELECT SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA FROM RADNIK >>> WHERE LOKACIJA=10 >>> END-EXEC. > Nadam se (iz prilozenog) da imas MS COBOL v4.5 i da mozes da mi > odgovoris na jedno pitanjce : > Kako da ocitam slobodni broj bajta na nekom disku ? To sto sam pisao je izvod iz PRO-COBOL-a na DPS 7000 Bull-ovoj masini. Na PC-u ipak preferiram Clipper. Pozdrav Milan.
jezici.55 pmijat, -> #53, ppekovic
>> >> Microsoft COBOL verzija 4.5 moze da generise programe za >> >> Windowse (NE i da radi u prozoru pod istima). >> >> Programe za windows-e ili za DOS pa da sve to radi u windows >> dos prozoru? Radi bas prave Windows aplikacije, koje rade u Windows grafickom prozoru. U samom paketu postoje i neka 2 primera (Wincalc - kalkulator pisan u COBOL-u ?! i jos nesto). Medjutim, posteno receno, cela stvar mi, bar iz primera (uputstvo sam "zaturio pri selidbi" ;), deluje poprilicno bangavo, "... a ne bi bilo lose kada bi imali i Windows SDK...". Koliko sam shvatio, bez SDK mogu se praviti samo ono sto nazivaju "EasyWin aplikacije" - valjda nesto sto radi samo u jednom prozoru ili tako nesto. Posteno, nisam dosad ni probao pa ne mogu tacno da kazem. Verovatno je u pitanju sasvim druga prica kada neko ima onih 2.5t papira... Ali, garantovano prevodi Windows aplikacije. BTW, takodje moze da prevodi i u OS/2 kod. Ajde ako je neko probao neka kaze nesto vise o tome. (COBOL pod Njindonjsima - zamislite) Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.56 pmijat, -> #52, ppekovic
>> Dakle, sve zavisi od programera. Kao i u svim drugim >> zanimanjima i među programerima imaš gomilu >> nastručnih, neobrazovanih, aljkavih, ... Slazem se u potpunosti sa tim. Namera mi i nije bila da sada pljujem po Clipper-u ili Fox-u, ili, ne daj boze, po njihovim korisnicima. Ono sto sam hteo da kazem da se, bas zbog lakog ucenja i jednostavnosti istih, pojavio dosta veliki broj gore navedenih, cije aplikacije zaista lice jedna na drugu, jer oni koriste samo neke ugradjene default-e. Covek koji drzi do sebe i zna posao sigurno ce se truditi i da unese nesto svoje u dizajn programa koje pise. Kao sto rekoh, nije mi namera bila da zapocnem COBOL vs Clipper. Ko je to tako shvatio, izvinjavam mu se. Svako treba da radi na onome na sta je navikao, ili sta mi se dopada. >> 1. Unosenje podataka >> 2. Ispravka podataka >> 3. Pregled podataka >> >> 0. Kraj programa To vreme je odavno proslo. BTW, video sam i jednu koja lici na : (otprilike) 1. Unos podataka 2. Ispravka podataka 3. Pregled podataka 4. xxxxxxxxxxx 5. xxxxxxxxxxx 6. xxxxxxxxxx Q. kraj Sta kazete ? A, posto sam se vec raspisao, da ispricam i ovo : Dodjem ti ja kod drugara u firmu "da nesto pogledam oko programa - nesto tu nece da radi". Naime, firma se bavi vodjenjem knjigovodstva za vise preduzeca. Dodjem ti ja i naletim na program sa menijem vrlo slicnog izgleda onom gorenavedenom, samo sto su opcije bile uokvirene u kockice, svaka ponaosob, sa vrlo nedefinisanim prebacivanjem sa opcije na opciju kursorskim tasterima (kako resiti kretanje po dijagonalama, a sve su dijagonale jer su kockice smaknute). Uz program me docekalo profesionalno uputstvo napisano grafitnom olovkom na jednom karo tabaku. I to : Za otvaranje novog korisnika (firme za koju rade knjige) : a.) Iz DOS-a komandom md napraviti direktorijum za tu, novu firmu b.) Rucno iskopirati (i to komandama copy) sve fajlove iz nekog, osnovnog, direktorijuma c.) Preci u taj direktorijum i startovati program Za prelazak sa jednog na drugog korisnika : a.) Izaci iz programa b.) Sa cd.. i cd <zeljeni_dir> preci u direktorijum tog novog korisnika c.) Ponovo startovati program Odusevljen profesionalnoscu autora, za koga su mi jos tamo rekli da je "covek koji razbija programiranje", napravio sam im (iz cistog sazaljenja) par .BAT fajlova koji ce im koliko-toliko ubrzati gorenavedene operacije. Oni su bili fascinirani. Cak su ponudili i da mi plate za trud ("je li, a koliko smo ti duzni za ovo ?") sto sam naravno odbio jer nisam znao koliko pfeniga da naplatim dva fajla od po 5 redova otkucanih u edlin-u (samo to su imali, jer ih je doticni snabdeo "sa svim sto ce im trebati za normalan rad sistema"). BTW, doticni software su platili oko 4000 DEM. pisan je u nekoj matoroj verziji Fox-a Cela radnja se odvijala pre oko 2 godine. Nemam pojma da li jos uvek rade na istom software-u. No comment. Pozdrav Predrag(pmijat) p.s. Ono u cemu je pisan doticni software dao sam samo informativno. Video sam i neke programe iz Fox-a koji izgledaju kao da su izasli od Peter Norton computing-a. Svaka cast.
jezici.57 pmijat, -> #51, mbole
>> Tek sad videh šta sam napiso. Greška je u onome postoje >> (ustvari nije greška nego se shvati pogrešno 8-). Iskreno >> rečeno ne verujem da će iko ikada napisati COBOL za pendžere. Kao prilog tome da neko ipak jeste napisao COBOL za njindonjse dajem (samo source) jednog primera koji se dobija zajedno sa Microsoft COBOL-om v4.5. Posteno receno, za sada me ama uopste ne zanima programiranje za Windowse, pa posle 5-minutnog bezuspesnog pokusavanja da ovog prevedem kako treba, resih da ovamo bacim samo source doticnog primera. Ako se jednom resim da se vise prozezam sa windowsima, mozda i posaljem ovamo i prevedenu verziju. Za sada, toliko. O samom MS COBOL-u 4.5 imas u mojim ostalim porukama. Pozdrav Predrag(pmijat) wincalc.arj
jezici.58 dejanr, -> #56, pmijat
>> > 1. Unosenje podataka >> > 2. Ispravka podataka >> > 3. Pregled podataka >> > >> > 0. Kraj programa >> >> To vreme je odavno proslo. Da vidiš i nije ;) Pisao sam jedan program pre jedno 5-6 godina (i više nego pošteno ga naplatio :) koji sa korisnicima komunicira otprilike na taj način (ako je to bitno, izlazi se sa Q a ne sa 0 ali i ta dva znaka liče ;) Ove godine sam obilazio program ;) i ponudih da im ga (makar i) za džabe (a ako baš hoće i nešto da plate... ;) samo malko sredim u domenu user interface-a, reko' ovakav mi pravi mnogo lošu reklamu jer mnogi misle kako piše u poruci na koju repliciram :) ali "gazda" neće ni da čuje, čak mi je citirao i neku poslovicu koja otprilike glasi "Ne moves Camerinam" (Bog zna šta to znači, ali se očito odnosi na (ne) pomeranje nekoga ili nečega ;) Tu ja počnem da objašnjavam da će mu sa novim menijima biti lakše i da će brže raditi, a on kaže da je njemu dobro i ovako i da je jedva i to naučio :) Uzgred, jeste li nekada razmišljali o tome da sa onom "crtom" za izabrati "daleku" opciju treba 2-3-4-5... ;) pritisaka na taster, a iz ovog "zastarelog" menija samo jedan? :) Šalu na strenu, user interface je nešto što prodaje program - kad odneseš negde program i pokažeš, pa kad vide one bojice i menije, duplo lakše prežale pare ;) Mada, ono što se na duži rok "računa" je u suštini pouzdanost programa, džaba sva lepota ako svaki čas izađe ona linija u vrhu ekrana (može i u prozoru, ako je novi Clipper ;) koja nudi nekakav RETRY.
jezici.59 jtitov, -> #48, dejanr
>>> Uostalom ti si o njemu pisao prikaz, ali se verovatno >>> sve to zavrsilo samo na honoraru... > teoriji - ako sam na nesto (Clipper) navikao, nesto drugo > mora da bude mnooooogo bolje da bih presao na njega :) U tome je i bila poenta moje poruke. Niti si korisnik Fox-a, niti si mogao za par dana/nedelja i pored svih svojih sposobnosti da ga upoznas do kraja, a ipak si napisao o Fox-u text. Ja iz principa nikada ne bih napisao tekst o programu koji ne koristim redovno, a iz razloga da se samo uzmu pare. Text o Fox-u i to odlican je mogao na pr. da napise ZNevenic, NDragan,... koji ga stvarno poznaju i rade svakodnevno sa njim. A moj (interni) komentar za tvoj text je bio (bez uvrede) 'evo ga opet, malo mu para'.
jezici.60 ppekovic, -> #59, jtitov
>> Ja iz principa nikada ne bih napisao tekst o >> programu koji ne koristim redovno, a iz razloga da se samo uzmu pare. Ako se pojavi novi proizvod, ne treba pisati prikaz istog bar jedno šest meseci do godinu dana dok ga neko "dobro ne upozna"? Hm, gomila saradnika Byte, PC Mag-a, PC World-a, itd. itd. godinama žive u neznanju i grehu, neprosvećeni. Paya
jezici.61 ppekovic, -> #55, pmijat
>> Ajde ako je neko probao neka kaze nesto vise o tome. (COBOL pod >> Njindonjsima - zamislite) Ovo je stvarno, stvarno zanimljivo, baš bih voleo da čujem više o tom cobol-u! Paya
jezici.62 dejanr, -> #59, jtitov
>> U tome je i bila poenta moje poruke. Niti si korisnik Fox-a, niti si >> mogao za par dana/nedelja i pored svih svojih sposobnosti da ga upoznas >> do kraja, a ipak si napisao o Fox-u text. Ja iz principa nikada ne >> bih napisao tekst o programu koji ne koristim redovno, a iz razloga da >> se samo uzmu pare. Vidim da praviš jasnu razliku između prikaza jednog programa i naučnog rada o njemu ;). Prikaz se piše kada paket izađe, obično i pre nego što je izašao, dakle uz relativno kratak rad na njemu. Ako bi se čekalo da se steknu neka velika iskustva, svaki bi paket bio prikazivan par godina pošto izađe, a to bi jako obradovalo čitaoce koji o programu pojma ne bi imali dok ne zastari. Praksu pisanja prikaza posle "par dana/nedelja" rada "neguju" svi popularno-računarski časopisi za koje sam čuo. Osim toga, vrlo je uobičajeno da prikaze jednog tipa programa piše isti novinar ili grupa novinara, iako je jasno da on/oni ne mogu imati jednaka iskustva u primeni većeg broja paketa. "Štos" je u tome da je MNOGO važnije da se sagleda mesto nekog paketa na tržištu i odnosi između njegovih mogućnosti i mogućnosti konkurentskih programa, nego da se do u sitna crevca analizira svaka njegova karakteristika. A uz velika iskustva u primeni programa piše se knjiga o njemu ili neki tekst "monografskog" tipa. >> A moj (interni) komentar za tvoj text je bio (bez uvrede) 'evo ga opet, >> malo mu para'. Moj (interni) komentar za tvoje pojavljivanje na blagajni svakog prvog u mesecu (ili kada se već dele plate) je (bez uvrede) 'evo ga opet, malo mu para' ;)
jezici.63 darone, -> #60, ppekovic
>> >> Ja iz principa nikada ne bih napisao tekst o >> >> programu koji ne koristim redovno, a iz >> >> razloga da se samo uzmu pare. >> >> Ako se pojavi novi proizvod, ne treba pisati >> prikaz istog bar jedno šest meseci do godinu >> dana dok ga neko "dobro ne upozna"? žini mi se da je Jura mislio na nove verzije programa. A i u pravu je brate. darone
jezici.64 toma, -> #56, pmijat
Znam ja jednog tipa koji tromesečja (knjigovodstvena) odvaja po particijama na disku! žovek fino, čim se završi jedno tromesečje, napravi novu particiju i prenese početno stanje !?!?! Normalno, sebe naziva programerom!
jezici.65 peca, -> #59, jtitov
!! U tome je i bila poenta moje poruke. !! Niti si korisnik Fox-a, niti si mogao za !! par dana/nedelja i pored svih svojih !! sposobnosti da ga upoznas do kraja, a !! ipak si napisao o Fox-u text. Ja iz !! principa nikada ne bih napisao tekst o !! programu koji ne koristim redovno, a !! iz razloga da se samo uzmu pare. Text !! o Fox-u i to odlican je mogao na pr. da !! napise ZNevenic, NDragan,... koji ga !! stvarno poznaju i rade svakodnevno sa njim. Nije ti to nikakva siguracija da bi tekst bio toliko dobar kao sto ti kazes.Jedno je nesto znati,a drugo je da to umes lepo i interesantno da napises tako da ljudi shvate i razumeju. Retki su ljudi koji imaju i znanje i znaju da napisu to na lep nacin,a gospodin autor tog teksta sto kritikujes je jedan od takvih. ovime necu da kazem da bi ta druga gospoda koju pominjes napisali los tekst,daleko od toga. Jasam procitao pazljivo i sa zadovoljstvom tekst i nalazim da je vrlo korisan,iako sam iz njega zakljucio da je foxpro za moje malecke potrebe verovatno previse slozen paket, pa cu verovatno da narucim da mi to neko ko se razume napravi u clipperu sto meni treba,a moze i u foxprou, naravno,posto izgleda da je dosta brz i fleksibilan
jezici.66 janko, -> #58, dejanr
> Uzgred, jeste li nekada razmišljali o tome da sa onom > "crtom" za izabrati "daleku" opciju treba 2-3-4-5... ;) > pritisaka na taster, a iz ovog "zastarelog" menija samo > jedan? :) Apsolutno se slažem sa tobom. Po meni, brzina upotrebe je izuzetno bitna stvar. Takođe, po meni, meniji su prilično idiotsko rešenje, ako ne postoje 'quick-keys.' Lično bi psovao milion puta dnevno 'programera koji misli da je to user frendli' da moram da radim posao sa programom u kome bih non stop morao da se 'vozim,' pa da pazim da li sam se dovezao dokle treba, pa da tek onda pritisnem enter... iz istih razloga, nijedan okolina DOS-a mi se ne sviđa više od Norton komandera: nabacim samo levo prozorče, i uvek imam stanje u direktorijumu 'na oku,' a lepo kucam, kao u običnom DOS-u, šta god mi dune. I često kad nekome nešto radim, žale se da ne mogu da me prate :) (ovu izjavu ste mogli da pročitate i od ndragana, ali je on pričao o FOX okolini (koja, čini mi se, ima slične osobine)).
jezici.67 ndragan, -> #46, nimi
/ EXEC SQL DECLARE CURSOR-RADNIK CURSOR FOR / SELECT SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA FROM RADNIK / WHERE LOKACIJA=10 Pa, na foksu to izgleda ovako: Select radnik.sifra,radnik.ime from radnik; where radnik.lokacija=10; into cursor radenik Inače, čemu ono EXEC - jel' to kobol olabavio sintaksu pa može i da se skraćuje (očekivao bih obavezno EXECUTE ili 'syntax error at line...'), ili je namenjeno pisanju SOR emulatora :). Ako je to ekvivalent begin/end paru, opet je olabavljena sintaksa ako te pušta da jednom napišeš END EXEC a drugi put END-EXEC (ili obratno, nisam zapamtio). Da to nisu autori kompajlera popustili pred vekovnim težnjama nebeskog naroda programerskog? / PERFORM FETCH THRU FETCH-EXIT VARING K FROM 1 BY 1 UNTIL K < 10. Beše varYing, ali nema veze, ovo ti nikad neće raditi (treba K > 10). Kod kobola me je uvek nerviralo što ovo uopšte nije UNTIL petlja, nego WHILE NOT. Razlika je u tome što se uslov ispituje pre ulaska u petlju a ne posle - prava UNTIL petlja mora da se izvrši bar jednom. To kod kobolskog PERFORM ... UNTIL nije slučaj.
jezici.68 ndragan, -> #47, pmijat
/ Microsoft COBOL verzija 4.5 moze da generise programe za Windowse Je li, jesu li poboljšali indeksne (.key) datotetke od vremena verzije za CP/M? To je pucalo, bokte, sad ga vidiš sad ga jok. Valjda su za ovih sedam godina uznapredovali, pa pošto ne pratim, reko' da pitam.
jezici.69 jtitov, -> #65, peca
> i nalazim da je vrlo korisan,iako sam iz njega > zakljucio da je foxpro za moje malecke potrebe > verovatno previse slozen paket, pa cu verovatno E tu si i pogresio u zakljucku. Fox je izuzetno fleksibilan i vrlo lepo okruzenje za razvoj programa. Pored standardnog tipa pisanja programa (editor) postoji i generator aplikacija. Dosta bezvezan, ali dovoljno dobar da shvatis neke osnovne stvari (kako se pisu programi sa 'menijima', itd.).
jezici.70 ppekovic, -> #63, darone
>> žini mi se da je Jura mislio na nove verzije >> programa. A i u pravu je brate. Divno. Sedi za kompjuter, otkucaj pismo raji iz PC Mag-a, BYTE-a, itd. Samo gledaj da im to otkriće postepeno saopštiš da ih ne bi nosio na duši kad saznaju u kakvoj su zabludi bili. A bre Darone, predstavljanje nekog proizvoda nije uputstvo za upotrebu istog. Paya
jezici.71 ppekovic, -> #66, janko
>> Po meni, brzina upotrebe je >> izuzetno bitna stvar. Takođe, po meni, meniji su prilično >> idiotsko rešenje, ako ne postoje 'quick-keys.' Ali je kombinacija meniji+quick_keys prava stvar. Meniji su zgodni za početak, kao i za opcije koje koristiš jednom u mesec dana. Za ono što koristiš često tu su quick_keys i gotovo. Ako sam praviš program, ovakav koncept ima još jednu prednost. Meniji lepo izgledaju i kupac će lakše odrešiti kesu. Kasnije se neće žalisti na sporost, jer ima quick_keys mogućnost. I vuk sit, ... Paya
jezici.72 pmijat, -> #68, ndragan
>> Je li, jesu li poboljšali indeksne (.key) datotetke od vremena >> verzije za CP/M? To je pucalo, bokte, sad ga vidiš sad ga jok. >> Valjda su za ovih sedam godina uznapredovali, pa pošto ne >> pratim, reko' da pitam. Naravno. Sada pravi neke .IDX datoteke koje (bar kod mene i mojih korisnika) ne pucaju. Cak mi se desavalo da resetujem racunar usred pisanja datoteka, pa je i posle sve radilo OK (vljda nisam potrefio bas onaj tren kada je brljao po IDX datotekama). Inace, slobodno mozes sada da izadjes iz programa bez da zatvoris datoteke sa CLOSE, pa da sve isto radi OK. Ovoliko bar iz mog iskustva sa njim. Sto se mene tice, od one verzije za CP/M (to je valjda verzija 2.0 za DOS), uznapredovao je mnooooooooooooooooooooogo sto se tice svega i svacega. Pocev od linkovanja koda iz drugih jezika (MS C, Lattice C ... nazalost ne i Borland C), preko razvoja podrske za pravljenje user interface-a, novih naredbi, pa sve do velicine programa koju mozes napisati (za sada 'ladno prevodi po 8000 linija source-koda - to je bar moj rekord po programu), cak ima i mogucnost overlay-a, mada je dosad nisam isprobao. Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.73 pmijat, -> #58, dejanr
>> >> To vreme je odavno proslo. >> >> Da vidiš i nije ;) Pisao sam jedan program pre jedno 5-6 >> godina (i više Mislio sam na vreme kada si u COBOL-u MOGAO da kreiras samo takav user interface. Sa danasnjim verzijama COBOL-a mozes (naravno) i to, ali takodje i menije, biranje crticom zajedno sa quick keys, sto smatram pravim resenjem (moze prosto, a moze i brzo - po zelji). Sto se tvoga korisnika tice, slazem se sa njim. Covek se lepo navikao na software koji koristi, i pravo mucenje bi za njega bilo da sada uci da prelazi na neki drugi user interface makar on samo drugacije izgledao. Ja sam takodje unapredio interface za neku bazu koju sam svojevremeno licno koristio - i gle cuda, ja i dalje radim sa starom verzijom - na nju sam navikao. Iako sam pisao i novu, mnoooogo lepu. BTW, misonju smatram za genijalan nacin da se maksimalno uspori rad sa bilo kojom aplikacijom, osim onih grafickih (bez uvrede). Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.74 iboris, -> #38, mbole
Ł Postoje: viši programski jezici, i COBOL (bljak). Ko bre još radi s Ł tim osim ERC-ova po kojekakvim firmama. I jadnih studenata koji moraju Ł da ga uče. Jao, u pravu si :((. Na žalost i ja ću izgleda morati da ga učim, jer se kod mene u firmi to koristi :((. Ima li negde da se nadje cobol za PC-ja ?
jezici.75 dejanr, -> #73, pmijat
>> Ja sam takodje unapredio interface za neku bazu koju sam >> svojevremeno licno koristio - i gle cuda, ja i dalje radim >> sa starom verzijom - na nju sam navikao. Nisi jedini sa takvim iskustvima :) >> BTW, misonju smatram za genijalan nacin da se maksimalno uspori >> rad sa bilo kojom aplikacijom, osim onih grafickih (bez uvrede). Meni se čini da postoji jedno mesto na kome je miš zgodan - kada se namakne neka složena Clipper-ovska maska sa puno polja, pa treba skočiti kurzorom na neko "udaljeno", miš je mnogo brži od "milion" pritisaka na DownArrow. Lepa stvar kod Fox-a je što oko ovoga ne treba nikakav trud - miš "sam" radi.
jezici.76 dr.grba, -> #55, pmijat
>> COBOL pod Njindonjsima - zamislite Bljak. Bljak. Bljak. ))): ))): ))): ... itd.
jezici.77 ivans, -> #74, iboris
* Ima li negde da se nadje cobol za PC-ja ? Ima, i to na Sezamu. R:/IBMPC/PROGRAM/COBOL650.ZIP Pozdrav, Ivans.
jezici.78 janko, -> #66, janko
> Norton komandera: nabacim samo levo prozorče, i uvek imam htedoh reći, desno :(
jezici.80 dr.grba, -> #74, iboris
>> Jao, u pravu si :((. Na zalost i ja cu izgleda morati da ga ucim, jer >>se kod mene u firmi to koristi :((. Ima li negde da se nadje cobol za PC-ja? Citam i ne verujem. Imam ja prepotoski MS COBOL koji mozes da primenis. Nisi mi nista skrivio i stoga ne postoji teoretska mogucnost da ti ga ikako doturim. Ne pisi mail, zbilja ne dam. Posmatram sve ove poruke o (ne)opravdanosti COBOL-a koje napisaste za ovih nekoliko dana. Pa zasto, pobogu ljudi, branite zastarele koncepcije? Jedino, apsolutno jedino opravdanje koje priznajem u vezi koriscenja COBOL-a u ERC-u u kom radim jeste ogroman trosak koji bi izazvala promena programske razvojne baze. I sto nema dovoljno ljudi da revidiraju celokupan projekat informacionog sistema (sta to bese?), kako bi promena bila zbilja kvalitativno opravdana... Na stranu troskovi odrzavanja ovog sto vec ima u stotinama programa na tom sistemu, ali to je vec druga prica... ))): A neki od prisutnih ovde na SEZAM-u traze COBOL for WINDOWS. Uz puno postovanje misljenja, afiniteta i znanja svih prisutnih, smatram ovo nedolicnim. Kao kad bi se u hirurskoj sali na VMA sterilizacija vrsila rakijom prepecenicom... ): Pozdrav, dr ÔpŰa
jezici.81 nimi, -> #67, ndragan
> / EXEC SQL DECLARE CURSOR-RADNIK CURSOR FOR > / SELECT SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA FROM RADNIK > / WHERE LOKACIJA=10 > > Pa, na foksu to izgleda ovako: > Select radnik.sifra,radnik.ime from radnik; > where radnik.lokacija=10; > into cursor radenik Nemoj da to parcence SQL-a iz FOX-a poistovecujes sa celim jezikom. FOX sadrzi samo jedan jako mali delic SQL SELECT naredbe. Jer da poznajes SQL sad bi na predhodnu recenicu morao da briznes u plac. Moze li i ovo u FOX-u: EXEC SQL DECLARE CURSOR-PLATA CURSOR FOR SELECT A.SIFRA-RADNIKA, IME-RADNIKA, IZNOS-PLATE FROM RADNIK A, PLATA B WHERE A.SIFRA-RADNIKA=B.SIFRA-RADNIKA AND IZNOS-PLATE > ( SELECT AVG(IZNOS-PLATE) FROM PLATA ) END-EXEC ili EXEC SQL UPDATE PLATA SET IZNOS-PLATE=1.1*IZNOS-PLATE END-EXEC i td. > Inace, cemu ono EXEC - jel' to kobol olabavio sintaksu pa moze > i da se skracuje (ocekivao bih obavezno EXECUTE ili 'syntax > error at line...'), ili je namenjeno pisanju SOR emulatora :). Rec je o predprocesoru ako znas sta je to. BTW. Obzirom da si radio na VAX-u mogo si da savladas da sve sistemske funkcije (neke funkcije vec gotove date korisnicima na koriscenje) koje pozivas iz COBOL-a,FORTRAN-a mozes da skracujes na 4 slova. Npr., ATTACH sa ATTA. Pozdrav Milan.
jezici.82 nimi, -> #77, ivans
> A takvima ne treba SQL, oni vec caruju ))): Pricaj sa njom o DEF-u, TCLP-u i DFC-u oni to sigurno vole. A kad se raspricaju ti cekic pa krk po sred glave. Pozdrav Milan
jezici.83 ndragan, -> #56, pmijat
/>> 0. Kraj programa / To vreme je odavno proslo. A šta da kažeš kad neko _to_ napravi u foksu? Fazon tipa 'otkucaj 99999 za kraj' i slično.
jezici.84 ndragan, -> #64, toma
/ napravi novu particiju i prenese početno stanje !?!?! Konjina, mogao je da im za svako tromesečje prodaje nov računar. Ili bar disk.
jezici.85 ndragan, -> #72, pmijat
/ 'ladno prevodi po 8000 linija source-koda - to je bar moj rekord po Što rekao jedan predratni programer, 'jebeš program kraći od šest metara'
jezici.86 pmijat, -> #74, iboris
>> Jao, u pravu si :((. Na žalost i ja ću izgleda morati da ga >> učim, jer se kod mene u firmi to koristi :((. Ima li negde da >> se nadje cobol za PC-ja ? Ima. I toplo preporucujem MS COBOL v4.5. 6 HD instalacionih, oko 9 MB na disku, ima help. To, naravno za one koji su "izgubili uputstvo". Prelistaj malo moje poruke, pise jos nesto malo o njemu. Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.87 ndragan, -> #81, nimi
/ IZNOS-PLATE > ( SELECT AVG(IZNOS-PLATE) / FROM PLATA ) Može, nego mi je trebalo dugo vremena da ukapiram ispravnu sintaksu. Ima nekih ograničenja sa umetnutim selektom, ali mislim da neka otpadaju na propisana ograničenja samog SQLa, a druga su na redu da se otklone u sledećoj verziji. / EXEC SQL UPDATE PLATA / SET IZNOS-PLATE=1.1*IZNOS-PLATE Ovo je moglo još u dibejzu: Replace all iznos_pl with iznos_pl*1.1, čak i pre nego što se pojavilo SQL proširenje u foksu. U kobolu je trebalo pisati petlju, a ova SQL sintaksa svakako olakšava posao. / Rec je o predprocesoru ako znas sta je to. To čini stvari jasnijim. Na Vahi je u stvari svaki kompajler (koliko sam našao) pretprocesor za makroasembler; kobol kompajler kojim sam se služio nije trpeo ni jedno slovo greške. Drago mi je da i to napreduje, da se i koboldžijama malo olakša život. / BTW. Obzirom da si radio na VAX-u mogo si da savladas da sve sistemske ... / koje pozivas iz COBOL-a,FORTRAN-a mozes da skracujes na 4 slova. Sad mi kažeš! Patio sam se ko siroče sa tim (VMS 3.5 i 4.1 ili 4.2, slabo pamtim imena); bilo mi je čudno što na komandnoj liniji sve može da se skrati do prve daske, a u sorsu (i u .com fajlovima) ni slovca. Pročitao sam pun orman knjiga za Vaksa, a to nisam našao. U stvari, knjigu za kobol sam pozajmio iz komšiluka na par nedelja, i jedva nekako probudžio šta ima novo u odnosu na PDP kobol. Sistemske funkcije sam pozivao na svega dva-tri mesta. Kad se setim koliko puta sam kucao fnm$file_attributes... mada, u kobol programima nisam smeo to da koristim, jer sam za većinu stvari morao da ostanem kompatibilan sa kobolom za PDP. Uostalom, upravo prođoše 4 godine otkako nisam na Vaksu.
jezici.88 nimi, -> #87, ndragan
> / EXEC SQL UPDATE PLATA > / SET IZNOS-PLATE=1.1*IZNOS-PLATE > > Ovo je moglo jos u dibejzu: Replace all iznos_pl with > iznos_pl*1.1, cak i pre nego sto se pojavilo SQL prosirenje u > foksu. U kobolu je trebalo pisati petlju, a ova SQL sintaksa > svakako olaksava posao. Nisam tvrdio da ovakvo azuriranje ne mozez da uradis u FOX-u jednom naredbom daleko od toga, problem je u SQL koji se u njemu pojavljuje. Ne vidim nikakve prednosti ako tako razmatramo FOX SQL SELECT naredbe u odnosu na LIST naredbu ( tretiram samo grubo izdvajanje podataka). Ali mnoge druge stvari koje SQL kao jezik sadrzi jos uvek su daleko od FOX npr.: /* Uvecaj radnicima organizacionog dela 20 platu za 10% */ UPDATE PLATA SET IZNOS-PLATE=1.1*IZNOS-PLATE WHERE MATICNI-BROJ INTO (SELECT MATICNI-BROJ FROM RADNIK WHERE ORGANIZACIJA=20) /* Kreiranje tabele sa radnicima ciji je organizacioni deo 20 */ CREATE TABLE RADNIK_20 AS SELECT * FROM RADNIK WHERE ORGANIZACIJA=20 Ne zelim ovom prilikom da razmatram mogucnosti definisanja integriteta nad podacima tako da nikakvim legalnim mehanizmom (Npr. DBU u CLIPPER-u) nije moguce insertovati slog, ili ga obrisati ako ne zadovoljava uslove, odnosno na njega referise neka tabela. Pozdrav Milan.
jezici.89 ndragan, -> #88, nimi
/ Ne vidim nikakve prednosti ako tako razmatramo FOX SQL SELECT naredbe žini mi se da se nisu (foksovci) baš potrudili da ugrade takve stvari koje su već bile lako rešive iz samog foksa; naglasak je bio na Select, Insert i Create Cursor. Update je stara naredba još, valjda, iz dibejza. Tako za / SET IZNOS-PLATE=1.1*IZNOS-PLATE / WHERE MATICNI-BROJ INTO (SELECT MATICNI-BROJ FROM RADNIK / WHERE ORGANIZACIJA=20) nema u foksu odgovarajuće SQL naredbe; na samom foksu se to kaže Set rela to matbr into radnik Replace iznos_pl with iznos_pl * 1.1 for radnik.organiz=20 Vredelo bi pogledati SQL standard (nezavisno od implementacije) i videti šta traži i šta je obavezni deo. žini mi se da su u (vaks?) kobol ubačene poglavito one transakcije za koje bi trebalo (inače) pisati poprilične komade programa. / CREATE TABLE RADNIK_20 / AS SELECT * FROM RADNIK / WHERE ORGANIZACIJA=20 SELECT * FROM RADNIK ; WHERE ORGANIZACIJA=20 ; Into TABLE RADNIK_20 / nije moguce insertovati slog, ili ga obrisati ako ne zadovoljava / uslove, E ovo nije rešeno ni na nivou DOSa, a voleo bih i ja da vidim da neko napravi .dbf kompatibilan jezik koji bi omogućavao takvu zaštitu a da baze i dalje budu .dbf čitljive.
jezici.90 nimi, -> #89, ndragan
> Vredelo bi pogledati SQL standard (nezavisno od implementacije) > i videti sta trazi i sta je obavezni deo. Cini mi se da su u > (vaks?) kobol ubacene poglavito one transakcije za koje bi > trebalo (inace) pisati poprilicne komade programa. Sav SQL koji je prikazan u mojim predhodnim porukama je deo ORACLE-a a COBOL je koriscen samo da pokaze jednu svoju prednost (Postojanje preprocesora za ORACLE koji je recimo na VAX pobednik u klasi RDBMS-ova vec 4-5 godina - mislim na ORACLE). Taj preprocesor omogucava kucanje svih SQL naredbi podrzanih od ORACLE-a, u COBOL-ski, C-ovski, FORTRAN-ski,... program. > E ovo nije reseno ni na nivou DOSa, a voleo bih i ja da vidim > da neko napravi .dbf kompatibilan jezik koji bi omogucavao > takvu zastitu a da baze i dalje budu .dbf citljive. Ovo sto koristim nisu .dbf datoteke vec je baza under ORACLE i sve to je podrzano kreiranjem pogleda nad tabelom nad kojom se sad vrsi unos npr. ako je pogled kreirana da sadrzi radnike sa sifrom organizacije nemoguce je ubaciti bilo koji drugi podatak. Naravno moguce je koristiti mnogo slozenije uslove, a i prakticnije nrp.: ako je konto analiticki maticni broj kupca, dobavljaca,... ne sme biti NULL i slicno, tako da nijedan fantom efekat ne moze da ti narusi neke premise. Ovakvu ideju citaoci RACUNARA mogu izvuci i iz clanka N.Batocanina koji jako pohvaljujem i za koga drzim da je The Best Programmer on the World for XBase languages. Ali se takva filozofija mora pratiti u programiranju sto u predhodnom nije slucaj. Moguce je ucitavati .dbf, .wk*,... datoteke u bazu (ORACLE SQL Loader). Pozdrav Milan.
jezici.91 ndragan, -> #90, nimi
/ a COBOL je koriscen samo da pokaze jednu svoju prednost (Postojanje / preprocesora za ORACLE koji je recimo na VAX pobednik u klasi / RDBMS-ova Ma uvek se pitam dokle će da podgrevaju taj kobol. Prepoznao sam neke stvari koje me podsećaju na IDA bazu, ali tad kad sam to čitao nisam imao pojma na šta liči SQL. Mada, sa vaksom je smešna stvar što upravo kobol daje najbrži kod. Posle sam proveravao zašto (malo kompajliranja da napravi i asemblerski listing): brojeve non stop prepakuje u BCD i nazad u string, što je verovatno brže od prepakivanja u plivajuće oblike. Stvar sam dodatno ubrzao tako što sam uveo obavezan BCD format za sve iznose, a u ono bejzik rutina što je bilo, ubacio cele gdegod je imalo smisla. Osetilo se. / Ovo sto koristim nisu .dbf datoteke vec je baza under ORACLE i sve to Tj, ono što sam hteo da pitam je da li IDA baza podleže pod standard ili je baš Orakl u pitanju, implementiran kao niz pretprocesora za razne jezike? Rešenje mi se sviđa, a s druge strane mi je drago što više nisam na vaksu - oni mazgovi tamo nikad mi ne bi kupili takav komad softvera. / maticni broj kupca, dobavljaca,... ne sme biti NULL i slicno, tako da O tim stvarima zaista mora da se vodi računa; jeste da smo stvar manje više automatizovali (bibliotečkim rutinama, samo treba navesti šta gde treba da postoji), ali ipak mora bar poziv rutine za kontrolu negde da se navede (ili se zaboravi pa neko vreme prolaze nekontrolisani podaci dok se to ne primeti - nema sistemske difolt kontrole); pogledi na baze i slično... hm, dalo bi se implementirati kad bi trebalo, ali XBase jezici uglavnom rade na instalacijama za manji broj korisnika, pa ako treba da neki nešto ne vide, lakše je da izgenerišem poseban set menija, tako da neko pristupa svemu a neko nečemu. Ideja sa spiskom polja koja se vide čuči negde u pozadini i čeka svoj dan :). / World for XBase languages. Ali se takva filozofija mora pratiti u / programiranju sto u predhodnom nije slucaj. Ovo mi nije jasno, šta si hteo da kažeš... gde šta nije slučaj? / Moguce je ucitavati .dbf, .wk*,... datoteke u bazu (ORACLE SQL / Loader). Foks učitava nekih desetak formata (i piše ih), a za neke gadne formate sam bogami morao da pišem konjverzije; čak sam morao da se zabavljam sa problemom 'šta da se radi kad Append from ... sdf ne čita ništa iza nul bajta'.
jezici.92 pmijat,
>> =============================== >> 4.1150 NOVOSTI:microb >> dejanr, 21.03.93. 11:26, 3459 chr >> --------------------------------------------------------- >> ========== >> newsbytes/ibm #746, from newsbytes, 3322 chars, Thu Mar 18 17:00:15 1993 >> ---------- >> Microsoft Shipping COBOL For Windows 5.0 03/18/93 >> REDMOND, WASHINGTON, U.S.A., 1993 MAR 18 (NB) -- Microsoft >> Corporation says it is now shipping version 5.0 of its Microsoft >> COBOL for Windows. >> >> COBOL is an acronym for Common Business Oriented Language, a >> programming language designed specifically for use in writing >> business applications. >> >> Microsoft says features of the new release include the ability to >> run MS-DOS executable files in extended memory, support for >> character-based windows, and a wider range of debugging options. >> Support is also provided for Microsoft's Visual Basic programming >> language for Windows, and for the embedded structure query language >> (ESQL). >> >> "With its improved support for both Windows and Visual Basic, >> the new release makes it easier for corporations to downsize their >> mainframe COBOL applications to Windows and to choose the migration >> path that works for them," according to Jim McCarthy, director of >> marketing and user education for the development tools group at >> Microsoft. >> >> The company says version 5.0 offers several techniques for creating >> Windows-based applications. The quickest way, according to >> Microsoft, is to compile the existing or new code application using >> the QuickWin libraries. You can then run the program without having >> to make any special Windows calls. QuickWin applications can now >> call dynamic link libraries (DLLs), and the Programmer's WorkBench >> integrated development environment which comes with the new release >> is designed to simplify the task of creating QuickWin applications >> and DLLs. >> >> Microsoft says support for Windows is provided via a shared run-time >> system that can be shared by several COBOL programs, resulting in >> smaller executable files. The COBOL compiler itself also uses the >> shared run-time system, allowing it and the debugger to run in >> Windows. >> >> Version 5.0 includes the XM Extender for MS-DOS that allows both the >> compiler and executable files to use up to 16MB of extended memory, >> eliminating the 640 kilobyte memory ceiling that applies to >> DOS-based programs. The new release also includes Micro Focus >> Panels, which allows developers to create text-based applications >> with a graphical look, for users who aren't ready to upgrade to >> Windows. Using Panels, a developer can create multiple windows on >> character-mode screens. >> >> System requirements for writing DOS-based applications include an >> IBM-compatible PC with a 286 or higher microprocessor (Microsoft >> recommends a 386 chip-based machine), DOS 3.3 or higher, 448K of >> system memory, a high-density disk drive, and a minimum of 4MB of >> hard disk space. The company says it recommends 10MB of available >> hard drive space. If you're writing Windows-based applications >> you'll need a 386-based system or higher, Windows 3.1 or higher, and >> 4MB of system memory. A mouse is also recommended. >> >> COBOL 5.0 has a suggested retail price of $900, but is available to >> registered users of earlier Microsoft COBOL releases for $179 for >> COBOL alone, or $379 for COBOL plus Visual Basic version 2.0 >> Professional Edition. The special pricing for the upgrade runs >> through July. After that, the COBOL upgrade will cost $199. >> >> (Jim Mallory/19930318/Press contact: Martin Middlewood, Waggener >> Edstrom for Microsoft, 503-245-0905; Reader contact: Microsoft >> Corporation, 800-426-9400) >> ----------------------------------------------- 4.1150--- 8-))))) Pozdrav Predrag(pmijat)
jezici.93 janko, -> #91, ndragan
> imao pojma na šta liči SQL. Mada, sa vaksom je smešna > stvar što upravo kobol daje najbrži kod. Posle sam > proveravao zašto (malo kompajliranja da napravi i > asemblerski listing): brojeve non stop prepakuje u BCD i Ja sam svojevremeno čuo glasine da je jedan od glavnih dizajnera koncepta VAX-a upravo bio tip koji je i pre pravio Kobol kompajlere. Ili beše obratno? Tip koji je najbolje poznavao VAX-a je radio Kobol kompajler?
jezici.94 spantic,
Da li ima interesenata za FORTRAN 77 prevodilac? Ima nešto manje od 300K. ╔═══════════════════════════════════════════════════╗ ║ BC-FORTRAN77 Vers 1.3b ║ ║ copyright: Andre Koestli ║ ║ 1990 Martin Luther Str.63 ║ ║ D700 Stuttgart 50 ║ ╠═══════════════════════════════════════════════════╣ ║Version "b" of BC-FORTRAN77, comprised of the 5 ║ ║files described later, is programmed entirely by ║ ║me. I permit free use of version "b" for non- ║ ║commercial applications, with all rights remaining ║ ║with me, in particular the sale of version b ║ ║together with other products is not allowed. Every║ ║copy must include this text unchanged. Use for ║ ║military purposes or corresponding research is ║ ║forbidden! ║ ║July 1990 A. Koestli║ ╚═══════════════════════════════════════════════════╝
jezici.95 spantic,
Ima li interesenata za ovako nešto? Friška roba :) Cca. 300K. Evo detalja: * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * F T N C H E K * * * * * * VER. 2.6 * * * * * * JANUARY, 1993 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 1 INTRODUCTION Ftnchek (short for Fortran checker) is designed to detect certain errors in a Fortran program that a compiler usually does not. Ftnchek is not primarily intended to detect syntax errors. Its purpose is to assist the user in finding semantic errors. Semantic errors are legal in the Fortran language but are wasteful or may cause incorrect operation. For example, variables which are never used may indicate some omission in the program; uninitialized variables contain garbage which may cause incorrect results to be calculated; and variables which are not declared may not have the intended type. Ftnchek is intended to assist users in the debugging of their Fortran program. It is not intended to catch all syntax errors. This is the function of the compiler. Prior to using Ftnchek, the user should verify that the program compiles correctly. This document first summarizes how to invoke Ftnchek. That section should be read before beginning to use Ftnchek. Later sections describe Ftnchek's options in more detail, give an example of its use, and explain how to interpret the output. The final sections mention the limitations and known bugs in Ftnchek.
jezici.96 bojt, -> #95, spantic
>> Ima li interesenata za ovako nešto? Friška roba :) Cca. 300K. Daj ;) (da vidimo jel čemu).
jezici.97 spantic, -> #93, janko
> Ili beše obratno? Tip koji je najbolje poznavao VAX-a je > radio Kobol kompajler? Jok, more. Nego se ti sećaš Jozinih priča da je glavni dizajner VMSa i pisac prevodioca za COBOL. :)
jezici.98 spantic, -> #95, spantic
1/2 Ftncheck ftncheck.arj
jezici.99 spantic, -> #96, bojt
Evo Bojt. 2/2 Ftncheck ftncheck.a01
jezici.100 dcolak, -> #94, spantic
│ Da li ima interesenata za FORTRAN 77 prevodilac? Ima nešto │ manje od 300K. Ima, ima, upravo nas guše sa njim u školi, a nemam 13 dd za MSF 5.0 ili 5 za MSF 4.0.. So, šaljni der ga! Sledge DAMMIR!
jezici.101 imtel, -> #97, spantic
* > Ili beše obratno? Tip koji je najbolje poznavao VAX-a je * > radio Kobol kompajler? * * Jok, more. Nego se ti sećaš Jozinih priča da je glavni dizajner VMSa i * pisac prevodioca za COBOL. :) Glavni dizajner VMS-a David Cutler je sada glavni dizajner WINDOWS NT-a i lično je pisao kernel za njega, u MSC 7.0 naravno... ;)
jezici.102 spantic, -> #101, imtel
> Glavni dizajner VMS-a David Cutler je sada glavni dizajner > WINDOWS NT-a i lično je pisao kernel za njega, u MSC 7.0 > naravno... ;) Mora da je WINDOWS NT dobra stvar :)