razno.1ppekovic,
Ako sadržaj vaše poruke ne odgovara ni jednoj od
postojećih tema, osta vite je u temu razno. Kao i do sada, ako
za određenu temu ima intereseovanja, št o podrazumeva veći
broj poruka u temi razno i njihov stalni priliv, ra do ćemo
otvoriti temu.
Paya
razno.2aleksj,
-> #1, ppekovic Moj drug je pronasao nacin i razvio program za
svirku na obicnom PC zvucniku. Uz to je napravio i
jako prostu stvar (dva otpornika) za vezu PC sa
stubom... Dobije se STRASAN ZVUK. Digitalizovan.
Sa kompresijom (bez gubitka kvaliteta) i run-time
dekompresijom! Ima bolje spektralne karakteristike
od Scream Trackera i MODPLAY !
Ali ima jedan problem. Coveku treba struktura
.MOD ili .STM file-a pa da napravi konvertor u svoj
novi program (koji ide zajedno sa editorom) sa boljim
karakteristikama od Amiginih Trackera (osim zvuka, ako
radite sa PC zvucnikom)...
Pa ako neko ima ili zna... neka posalje meni.
Ko zeli da proba program (samo za pustanje sample-ova)
neka pokupi prilozeni ARJ. Tu se nalazi i jedan sample
i kompletno uputstvo zajedno sa semom za (neobavezno)
vezivanje za stub (sto radi sa svim programima koj i
rade sa PC zvucnikom - strava !). Probajte.
razno.3aleksj,
-> #2, aleksj Hej. Mali zez. File je dugacak preko 100 K...
saljem ga tamo gde treba... zove se IMPULSE.ARJ
razno.4spantic,
-> #3, aleksj> Hej. Mali zez. File je dugacak preko 100 K...
> saljem ga tamo gde treba... zove se IMPULSE.ARJ
Može li se znati gde je to? Jerbo ako je kod file moderatora videćemo ga
jednog lepog dana.
razno.5darone,
-> #3, aleksj>> Hej. Mali zez. File je dugacak preko 100 K...
>> saljem ga tamo gde treba... zove se IMPULSE.ARJ
Pa gde ga šalješ? :)
darone
razno.6ilazarevic,
-> #5, darone█ Pa gde ga saljes? :)
Na mail, pretpostavljam :)
razno.7broker,
-> #2, aleksjImam DOC sa objašnjenjem formata MOD datoteka.
Probaću da ga UL ali pošto sam nevičan možda neću uspeti. U
svakom slučaju to se nalazi na Oreska BBS-u i to odavno.
Broker
razno.8broker,
-> #2, aleksjImam DOC sa objašnjenjem formata MOD datoteka.
Probaću da ga UL ali pošto sam nevičan možda neću uspeti. U
svakom slučaju to se nalazi na Oreska BBS-u i to odavno.
Broker
razno.9mjova,
nije za on-line (ima 100-tinak redova ;)
e, ne znam gde da postavim ovo pitanje ;). radi se o editoru, ali se
radi i o programiranju, pa rekoh ajde ovde. (da paja ima još jednu
poruku za brisanje ;)
ovako, imam neki makro za BRIEF (autor je moja malenkost ;), ali ne
radi kako treba, pa rekoh da pitam možda neko zna gde grešim. ovde ću
da dam dva makroa - prvi menja tabove razmacima, a drugi ne radi ;) (a
trebalo bi da vrši zamenu razmaka tabovima).
moram da kažem da mi je dosta značilo to što sam imao uputstvo i
nenadove (nbatocanin) makroe slične namene.
//--------------------- (ovo radi)
no_tabs ()
{
int n,
start_line,
start_col,
end_line,
end_col;
message ("Replacing: Tabs %c Spaces...", 26);
save_position ();
n= inq_marked (start_line, start_col, end_line, end_col);
if (n == 0)
{
start_line= 1;
start_col= 1;
}
if (n == 3)
start_col= 1;
move_abs (start_line, start_col);
use_tab_char ("n");
while(1)
{
n= search_fwd ("\t", 0, 0, 1);
if (n<=0)
break;
delete_char ();
insert (substr (" ", 1, distance_to_tab ()));
}
use_tab_char ("y");
restore_position ();
if (n>=0)
message ("Replacing complete.");
else if (n<0)
error ("Error while replacing.");
}
//--------------------- (ovo ne radi uvek?!)
put_tabs ()
{
int n,
l,
start_line,
start_col,
end_line,
end_col;
string s;
message ("Replacing: Spaces %c Tabs...", 26);
save_position ();
n= inq_marked (start_line, start_col, end_line, end_col);
if (n == 0)
{
start_line= 1;
start_col= 1;
}
if (n == 3)
start_col= 1;
move_abs (start_line, start_col);
use_tab_char ("n");
while (1)
{
n= search_fwd (" ", 0, 0, 1);
if (n<=0)
break;
l= distance_to_tab ();
s= substr (" ", 1, l);
n= search_fwd (s, 0, 0, 0);
if(n>0)
{
delete_char (l);
insert ("\t");
}
}
use_tab_char ("y");
restore_position ();
if (n>=0)
message ("Replacing complete.");
else if (n<0)
error ("Error while replacing.");
}
dakle, gde grešim?
razno.10cubro,
javite se ako koristite harvristite i poznajete HARVARD PROJECT MANAGER !
razno.11vpetrovic,
Šta se dešava kada stigne karakter na serijski port? Da li se generiše neki
interapt?
razno.12dzakic,
-> #11, vpetrovic>> Šta se dešava kada stigne karakter na serijski port? Da li se
>> generiše neki interapt?
Da. U zavisnosti od IRQ-a, generiše se int 0B ili 0C. Tada se sa porta
pročita šta je stiglo. Uzrok interapta može biti:
1) Znak je pristigao i čeka u data registru.
2) Upravo je poslat i poslednji bit znaka koji je predat na slanje.
Transmiter registar je prazan, spreman da primi novi znak.
3) Došlo je do promene u Line status registru.
4) Došlo je do promene u Modem control registru.
Može se, naravno, definisati, u kojim slučajevima da se generiše
interapt a koji slučajevi da se ignorišu, upisivanjem vrednosti u IER
(Interrupt Enable Registar). Detaljnije o svemu u helppc-u, ima ga u
sezamovom info direktorijumu, pod UART.
razno.13dejanr,
-> #11, vpetrovic>> Šta se dešava kada stigne karakter na serijski port? Da li se generiše
>> neki interapt?
Da, int 11 ili 12 ako ih omogućiš. Asinhroni interfejs može da radi
na nivou, što bi se u našem novogovoru reklo, "programiranog ulaza/izlaza"
(handshaking) ili na principu interapta. Ako praviš nešto malo
(kontrolišeš neki EPROM programator i tako to), možda ti je lakše da
radiš bez interapta pošto dok se to dešava računar i tako samo
opslužuje uređaj. Ako radiš nešto ozbiljno (npr. kontrolišeš miša ;)
onda ti ne ginu interapti.
razno.14cdragan,
Jel ima neko ko koristi onaj programčić koji po
uključivanju računara ispisuje po jedan marfijev zakon ?
Malopre mi je jedan komšija bio u postei i kaže da je to lepo
ali da bi on više voleo prevod na srpskom ili da sam ubaci
rečenice-aforizme koje se njemu sviđaju. Ja sam našto malo
prčko sa PCT-om ali nisam ništa uspeo da uradim. Pošto nisam
vičan nekom programiranju, jel ima neko ko bi to mogao da
sredi ? Znači, nešto slično kao Murphy ali sa mogućnosću da se
naknadno ubacuju rečenice...
P.S. program je u FUN direktorijumu...
razno.15bdm.,
-> #14, cdragan## vican nekom programiranju, jel ima neko ko bi to mogao da
## sredi ? Znaci, nesto slicno kao Murphy ali sa mogucnoscu da se
## naknadno ubacuju recenice...
Ne znam o cemu se bas radi, ali nije ti problem napisati npr. u
TP-u kratko programce koje ce ti to raditi i posle ga staviti u
AUTOEXEC. Evo napisah jedan takav, ako je to to sto si hteo.
Ako nesto nije jasno pitaj kao baza za ispis uzeta je sa Sezam-a
ona sa grafitima. Imas i source pa menjaj sta ti ne odgovara.
BDM.
msg.arjrazno.16ssokorac,
-> #14, cdragan ─┼┤ ali da bi on više voleo prevod na srpskom ili da sam ubaci
─┼┤ rečenice-aforizme koje se njemu sviđaju. Ja sam našto malo
Nemam taj murphy program, ali ako je sve što radi ispisivanje jednog
murphy zakona pri svakom startovanju programa onda to ne bi bio nikakav
program, samo par redova :). unos/dodavanje/ispis :).
razno.17mjova,
-> #14, cdragan> Jel ima neko ko koristi onaj programčić koji po
> uključivanju računara ispisuje po jedan marfijev zakon ?
vidi ovako, ono što ti je .bdm poslao je ok skroz ;), a ja ti ovde
šaljem arhivu koji sadrži dekodovane poruke iz marfija (koga verovatno
pominješ). tu je i malo sourceta ;) i par fajlova preko, tako da ako
nekog zanima i kako je dekodovano može da pogleda. nikakva mudrost,
sat vremena zabave ;).
ono za msg mi se dopada pa ću verovatno već da dodam u autoexec.
najbolja fora su poruke iz hanga ;), sad napravim da mi parnim danima
daje ljige, a neparnim nešto drugo ;)
murphy.arjrazno.18sirius,
Pitanje: Ima li iko ideju kako da se nabavi kros kompajler za c za 68000, 68010
ili ako ikako moze 68332?
razno.19mjova,
pre izvesnog vremena sam postavio pitanjce kako debagovati dugačke
programe pomoću Turbo Debuger-a. niko nije znao šta i kako se radi, pa
rekoh pošto sm savladao osnove (sasvim slučajno) možda zanima još
nekog.
rešenje je u tdh386.sys koji ide uz Borlnad C++ i koji se treba
učitati kao device= iz config-a:
device= d:\sys\tdh386.sys -e3024
e, sad, ono '-e3024' predstavlja veličinu env prostora i mora se
navesti (bar) veća vrednost od one koja je stvarno. takođe, ne sme da
se koristi QEMM, 368MAX i ostale programe koji brljaju sa v86 modom.
evo zašto: TD386.EXE otvara dva v86 i u jedan učitava TD.EXE, a u
drugi v86 program koji želimo da "registrujemo" ;)
imam izvesne slutnje ;) da pored parametra -Exxxx postoji i -R, ali
nemam pojma čemu služi i kako se koristi.
kako se sepominje 386 i v86 normalno je da ovo može samo na 386+
razno.20bdm.,
-> #17, mjova## vidi ovako, ono sto ti je .bdm poslao je ok skroz ;), a ja ti ovde
Ju, mjovo je l' ;) trebalo biti :) ili je stvarno ;) zbog one petlje
sa ReadLn(msg_txt)? Nisam se bas previse trudio da to ubrzam...
BDM.
razno.21mjova,
-> #20, bdm.> Ju, mjovo je l' ;) trebalo biti :) ili je stvarno ;) zbog
> one petlje sa ReadLn(msg_txt)? Nisam se bas previse trudio
> da to ubrzam...
pa ima načina da se to sve ubrza (i to drastično za duže .TXT), ali i
ovo rešava problem ;).
e, da primetio sam da često ponavlja iste rečenice. valjda funkcija
slučajnog broja nije baš slučajna...
mada, iskreno, nisam razumeo tvoju poruku ;)
razno.22bdm.,
-> #21, mjova## mada, iskreno, nisam razumeo tvoju poruku ;)
Buni me ovaj tvoj znacic ;) sto oznacava blagu zlobu ili se ja bunim,
ili tebi ne radi shift ili je sve to deo neke ujdurme. :)
BDM.
razno.23bcetina,
Alo hakeri. Ima jedan Dr. na poslu koji radi magistarski rad u WP51, pa
je snimio file od 1k preko file-a od 150k (ceo rad), naravno nema kopiju
osim što smo iskopali jedan zalutali file na C:root od pre 10 dana. Samo
fale desetodnevne izmene :(((((. Kad mi je rekao šta je uradio, ja sam
postupio na sledeći način: Prvo ruke u vis. Drugo odmakni se od mašine, i
treće na mašinu ništa nije snimano od tada.
Šta treba da se uradi da bi se povratio file, i šta treba da se ima od
alata za to. Ovo je najklasičniji hakerski problem, pa se nadam da će mi
neko u toku dana pomoći, za nagadu dobije ByPass preko veze (za svaki slučaj).
:))). Može i glasom na 647-260 Bane Cetina. ali danas, da bi mogao sutra to
da izvedem. Oblaporno zahvalan.
razno.24dejanr,
-> #23, bcetinaNema lakog rešenja. Startuj NU, izaberi unerase, new file pa onda gledaj
Next probable cluster dok ne naiđeš na neki koji po tekstu liči na deo
fajla, ulančaj ga, idi na sledeći i tako dalje. Potrajaće, ali ćeš
najzad skrpiti fajl ili bar njegov veći deo.
No ne startuj WP da bi pregledao fajl, nego ga kopiraj na disketu pa
gledaj na drugom računaru. WP će kreirati neke temporary datoteke i
time možda obrisati neki deo koji još nije oporavljen. Ne startuj ništa
osim NU.
razno.25banex,
-> #19, mjova>> imam izvesne slutnje ;) da pored parametra -Exxxx postoji i -R, ali
>> nemam pojma čemu služi i kako se koristi.
Ako te interesuje, ja imam neku knjigu za taj turbo debuger, svrati
pa je prelistaj malo...
razno.26bearboy,
Kakva je ralika između ASCII i ASCIZ ?
razno.27dejanr,
-> #26, bearboy>> Kakva je ralika između ASCII i ASCIZ ?
To ASCIIZ se koristilo u više značenja, međutim najčešće je
sledeće: u opisima nekih DOS itd funkcija kad se kaže ASCIIZ
misli se na niz ASCII slova završen nula bajtom, recimo
C:\DOS\AA.EXE<Nul>
Dakle, "C-ovski" string.
razno.28djelovic,
U najnovijem Sezam biltenu u "Računarima" dejanr kaže da ovde ima
informacija o fax karticama. Jel može neko da mi kaže gde, jer mi ne uspeva da
ih nađem?
razno.29vitez.koja,
Da li ima dobre duse koja ce me obradovati disasemblerom za 68020 kod. Za PC,
naravno. Napeto iscekujem :)
razno.30garderp,
DejanR je u svom članku o Borland Pascalu 7.0 napisao
da "... 40% ""programerske populacije"" razvija aplikacije za internu
upotrebu unutar korporacije..." i da je za njih neki BP 7.0 ili
BC++ 3.1. Baš me zanima onih 60% kako se deli.
U stvari me zanima koliko procenata čini programera kodera, a koliko
ORACLE programera (dakle projektanata koji samo crtaju u CASE-u). Kada
kažem Oracle programera mislim na one koji imaju paket specijalizovan
za neke aspekte programiranja (postoje specijalizovani case-ovi za aplika
cije koje nisu samo za informacione sisteme).
Ovde na Sezamu, postoji uvreženo pravilo da je pravi progamer onaj
koji radi C ili Pascal ili tako nešto.
Još jednom da formulišem pitanje. Koliki deo od onih preostalih 60%
radi u "običnim" (proceduralnim ili objektnim jezicima), a koliko njih
u nekim CASE-ovima?
razno.31garderp,
Evo još jedne poruke na temu programiranja. Kod nas se 90% aplikacija
piše za operativni sistem MS-DOS i recimo 90% takvih aplikacija
je pisano u nekom Clipperu. Onih 10% što nije rađeno za MSDOS
je pisano za VMS, OS/2 ili UNIX i to su ogromne aplikacije.
Naravno ne treba zaboraviti na mnoge anahrone informacione
sisteme. Znate li samo na kakvom kršu radi "Kluz"?
By the way, ja imam utisak da se kod nas na Clipperu radi samo
iz jednog razloga. To je siromaštvo i informaciona (koja je posledica
ekonomske blokade) blokada. U časopisu Windows Tech imam spisak od stotinak
C sorsova za sve i svašta. Počevši od SQL linka, pa preko TCP/IP protokola,
pa preko nekih LEX-ova i YACC-ova (dobro, ovo ima i na Sezamu).
Drugi razlog što se ozbiljnije ne radi kod nas je neozbiljnost. Sve se radi
po principu lako ćemo. Da se razumemo, ja nemam ništa protiv Clippera, ali
u isto vreme imam tu (ne)sreću da posetim časove klipera koje drži jedan
moj kolega. I kada pitam ljude što su došli na kurs, odgovor je uvek isti:
"... ma sad kad naučim ovo, ima odma' da radim knjigovodstvo i ostale
baze..." :-((. Međutim, najveći šok sam doživeo na sopstvenom kursu iz
C-a ,kada je na pauzi neko doneo FoxPro i startovao ga i pitao me šta
ja mislim o tome. Ja sam mu odgovorio pitanjem, šta je to što te primorava
da ne radiš u C-u nego ideš na Fox? On je rekao da je čuo da Fox ima
maske i da mogu baze "... 'ladno da se rade... ". Kad sam mu rekao da
postoje gomile biblioteka napisanih u C-u za takve stvari, čovek se
potpuno iznenadio. Kaže, "... ja misio, C je samo za akademske izazove..."
a čovek dobio Oktobarsku nagradu za postignut uspeh na studijama.
razno.32mjova,
ima li neko možda dokumentaciju o programiranju VGA. ono što ima na
sezamu u vgakit (il' tako nekako) nije ništa. dakle, treba mi nešto
kompletnije.
razno.33spantic,
-> #29, vitez.koja> Da li ima dobre duse koja ce me obradovati disasemblerom
> za 68020 kod. Za PC, naravno. Napeto iscekujem :)
Taman sam mislio da postavim pitanje za krosasemler za 68000. Zahvalan
na ma kakvoj pomoći.
razno.34nbatocanin,
-> #31, garderp> By the way, ja imam utisak da se kod nas na Clipperu radi samo iz
> jednog razloga. To je siromaštvo i informaciona (koja je posledica
> ekonomske blokade) blokada.
Ja pak nemam takav dojam ;) A rekao bi i da nije tako.
Poenta ostatka poruke mi nije sasvim jasna, ali rekao bi da hoćeš da
kažeš da ne postoji potreba za specijalizovanim jezicima pored C-a ?
Ako sam u pravu, nisi u pravu ;)
> Drugi razlog što se ozbiljnije ne radi kod nas je neozbiljnost.
Koji je prvi razlog? Zašto misliš da se kod nas ne radi ozbiljno?
Video sam mnoge neozbiljne i loše programe urađene u inostranstvu (a
i kod nas). Ako se uzmu u obzir prilike, ekonomija, itd, naši
programeri u proseku nimalo ne zaostaju za svetom.
> Sve se radi po principu lako ćemo.
E, pa sad. Ako gledaš kako se radi u polutruloj državnoj firmi u kojoj
zaposleni čekaju 15h da odu da tezgare, ništa bolje nećeš ni naći. Sa
druge strane, ima jako puno ljudi koji *veoma* ozbiljno rade.
> I kada pitam ljude što su došli na kurs, odgovor je uvek isti: "...
> ma sad kad naučim ovo, ima odma' da radim knjigovodstvo i ostale
> baze..." :-((.
... a organizatori kursa to itekako znaju, pa im to ništa ne smeta da
organizuju kurseve ;> Šalu na stranu, zašto bi ova motivacija bila
loša? Hoće ljudi da zarade pare. Neko preko trgovine, neko preko
šverca, a neko preko programiranja. To što njih ne interesuje da uđu
u "srž" programiranja i što sigurno neće kao ja raditi iz čistog
entuzijazma nekad i po 24h, nije razlog za zameriti! Ako takav
doobučeni programer napiše program koji dobro radi neki posao,
profesionalno prezrivo ću se odnositi prema njegovom programu, ali
njega poštujem! Naravno, uz uslov da poštuje pravila korektnog odnosa
prema konkurenciji.
Zaista ljudi, zašto tako loše mislite o tim ljudima? I kad ćete
shvatiti da je pisanje ćirilicom ili latinicom ekvivalentno, a da je
magija u nečem sasvim drugom ?
razno.35garderp,
-> #34, nbatocanin> Poenta ostatka poruke mi nije sasvim jasna, ali rekao bi
> da hoćeš da kažeš da ne postoji potreba za
> specijalizovanim jezicima pored C-a ? Ako sam u pravu,
> nisi u pravu ;)
Potreba svakako postoji ali ne mislim da je ona toliko velika
da se u ovolikoj meri kod nas ostvaruje. To mi nekako liči na dupli posao.
> Video sam mnoge neozbiljne i loše programe urađene u
> inostranstvu (a i kod nas). Ako se uzmu u obzir prilike,
> ekonomija, itd, naši programeri u proseku nimalo ne
> zaostaju za svetom.
To je takođe tačno. Ali to može i ovako da se shvati: Obzirom
da sam glup, ružan i nemaštovit, dvojka s kojom sam je mentalno
zaostala, ali u proseku ne zaostajem za onim koji su bar pametni,
lepi ili maštoviti. Parafrazirao bih Gorski Vijenac i to onaj deo koji
govori da je lako da se u velikom narodu rodi puno lavova, a da
i pored toga naš mali narod ima dovoljno svojih lavova. Lepo je to
da se ponosimo našim lavovima, ali to mi nekako sve na kašičicu imamo
lavove. Prilično mi se sviđa da ti spadaš u ljude koji 24h rade. Međutim
to kod nas izgleda nenormalno da čovek radi. Bil Gejts je napravio
svoju kompaniju prvenstveno zahvaljujući velikom radu. A gde je Amerika,
a gde smo mi. Da bismo mi napravili deseti deo on onoga što su oni napravili
moramo da radimo dvadeset puta više nego oni.
A možda ovo više i nema veze sa Clipperom i C-om, a možda ipak i ima.
razno.36ndragan,
-> #30, garderp/ Još jednom da formulišem pitanje. Koliki deo od onih preostalih 60%
/ radi u "običnim" (proceduralnim ili objektnim jezicima), a koliko njih
Baš da vidim gde ćeš da me svrstaš. Radim u generatoru aplikacija za
FoxPro, što kombinovano sa foksovim IDE daje CASE alatku; generator je
pisan u samom foksu, i povremeno ga prerađujem, i pišem već i neku
verziju 3 (verzije do 2.2 nisam ni znao šta i kako rade). Usput sam
napisao i nekoliko generatora za određene tipove programa, i jedan
ne-generator (program koji jednu klasu programa čini nepotrebnom, jer
umesto da generiše te programe iz parametarskih datoteka, pa da ih
izvodi, izvodi iz njih direktno ono što bi ti programi radili).
Gde ćeš da me strpaš? Jesam li pravi programer, ili mogu da prođem kao
Tajvanac :) ? (Hteo sam da stavim :) , ali mi je brada krecava, pa sam
odustao).
razno.37ndragan,
-> #34, nbatocanin/ doobučeni programer napiše program koji dobro radi neki posao,
onda u redu, a ako loše radi, još bolje. Njegove mušterije su naše
najbolje mušterije.
razno.38garderp,
-> #36, ndragan> Gde ćeš da me strpaš? Jesam li pravi programer, ili mogu
> da prođem kao Tajvanac :) ? (Hteo sam da stavim :) , ali
> mi je brada krecava, pa sam
Na to pitanje je lako odgovoriti. Obzirom da koristiš generator
aplikacija, samim tim ne koristiš procedurelno niti objektno programiranje,
dakle spadaš u onih 60%. Druga je stvar da generišeš bejzik (pardon, Fox
kod), to ne utiče na svrstavanje jer ne programiraš u klasičnom smislu
te reči (ne kodiraš).
Međutim, to je samo jedna klasa u onih 60%. Osim CASE-ova, sigurno ima
još nešto.
razno.39nbatocanin,
-> #35, garderp> Potreba svakako postoji ali ne mislim da je ona toliko
> velika da se u ovolikoj meri kod nas ostvaruje. To mi
> nekako liči na dupli posao.
Nije mi baš sasvim jasno zašto je to dupli posao?
> To je takođe tačno. Ali to može i ovako da se shvati:
> Obzirom da sam glup, ružan i nemaštovit, ...
Ja bih malo spustio poređenje: oću da kažem da bi u slučaju da se
nešto finansira moglo sasvim lepo da se realizuje i kod nas. E, pošto
nema para, nema ni takvih programa.
> A možda ovo više i nema veze sa Clipperom i C-om, a možda
> ipak i ima.
Jedna reklama za Clipper veoma lepo ilustruje stvar: prikazana je
neka starinska kamera sa natpisom "C" i neka super moderna sa
natpisom "Clipper", a ispod piše "Vremena se menjaju...". I to je
to. Neke stvari je mnogo lakše uraditi na Clipper-u i sličnim
jezicima. Gubitak fine kontrole zbog prelaska na viši nivo je
zanemarljiv i ne vidim zašto bi se to na silu programiralo na nečem
drugom. Ako tebi za te stvari više leži C ili nešto treće,
programiraj na tome. Ako je tako jednostavnije ili ispada bolji
program, bićeš bolji od konkurencije i opet sve ispada OK. Zato
poplava specijalizovanih jezika ne treba da te uzbuđuje.
razno.40ppekovic,
-> #38, garderp>> Na to pitanje je lako odgovoriti. Obzirom da koristiš generator
>> aplikacija, samim tim ne koristiš procedurelno niti objektno programiranje,
>> dakle spadaš u onih 60%. Druga je stvar da generišeš bejzik (pardon, Fox
>> kod), to ne utiče na svrstavanje jer ne programiraš u klasičnom smislu
>> te reči (ne kodiraš).
Pošto sam primetio da sve vreme zaboravljaš jednu činjenicu,
da te podsetim: kodiranje je najniži nivo na lestvici razvoja
software-a. Dakle, nešto za šta je potrebno najmanje znanja
(posmatrajući tim za razvoj nekog programa).
Paya
razno.41dtadic,
-> #33, spantic>> Taman sam mislio da postavim pitanje za krosasemler za 68000. Zahvalan
>> na ma kakvoj pomoci.
Postoji na Trickle-u:
"PD1:","<MSDOS.CROSSASM>","68ASMSIM.ZIP",1,161140,8,910222,
"68000 cross-assembler/simulator with C source"
DT
razno.42spantic,
-> #41, dtadic> Postoji na Trickle-u:
Hvala na informaciji.
razno.43spantic,
-> #38, garderp> Međutim, to je samo jedna klasa u onih 60%. Osim CASE-ova,
> sigurno ima još nešto.
Zaboga, pa čovek koji radi sa CASEom postavlja projektne zahteve programeru
koda. To je definitivno kreativniji posao od programera koda koji je na samom
dnu branše. Kad imaš postavljen problem u najvećem broju slučajeva ostatak je
zanatski posao.
razno.44garderp,
-> #40, ppekovic
pročitaj odgovor spanticu
razno.45garderp,
-> #43, spantic> Zaboga, pa čovek koji radi sa CASEom postavlja projektne
> zahteve programeru koda. To je definitivno kreativniji
> posao od programera koda koji je na samom dnu branše. Kad
> imaš postavljen problem u najvećem broju slučajeva ostatak
> je zanatski posao.
Ni ti, ni ppekovic uopšte nistee shvatili moje pitanje pa samim
tim dajete pogrešne odgovore. Ja vrlo dobro znam hijerarhiju
kodera i projektanata. Ja samo pitam koje svee grupe programera
spadaju u onih 60% ne-kodera. Konstatovao sam da jedan deo njih
radi po raznim CASE-ovima, ali takođe to ne iscrpljuje sve mogućnosti.
U stvari hoću da isprovociram nekog ko ima prave informacije o
tome kako se u svetu radi. Meni lično se čini da je 60% svetskog
programerskog potencijala koji radi na CASE-u preteran. To se meni
lično čini, pa zato me zanima neki tvrđi dokaz.
p.s.
A sad ti meni objasni šta ti to znači da "...čovek koji radi sa
CASE-om postavlja projektne zahteve programeru koda...". Ako pod
programeru koda misliš računar (koji to u stvari radi kad je u pitanju
CASE) onda je u redu, ali u sledećoj rečenici ti kažeš da
"...Kad imaš postavljen problem u najvećem broju slučajeva ostatak
je zanatski posao..." što znači da si ipak mislio da taj deo radi čovek
a ne računar, što je netačno kada je CASE u pitanju.
p.p.s.
Možda nekom ovakav moj ton smeta, ali ja samo volim da budem precizan
tamo gde mogu da budem precizan. Niko ne zna sve, ali me zato nije
sramota da pitam što ne znam, niti će me biti sramota da pogrešim.
Ove moje poruke nisu emotivne, već edukativne prirode.
razno.46ndragan,
-> #38, garderp/ aplikacija, samim tim ne koristiš procedurelno niti objektno
/ programiranje,
Naprotiv; generator mi radi nekih 80% posla (generiše procedure za maske
i menije) ali jedan deo radim sam, i to proceduralno. A i sam generator
je proceduralan. Takođe, koristim firminu biblioteku gotovih funkcija, a
i sam je dopunjavam. Jesam li ti pokvario šemu?
razno.47ndragan,
-> #45, garderp/ spadaju u onih 60% ne-kodera. Konstatovao sam da jedan deo njih
Namera ti je ok, ali ono što od početka hoću da srušim, to je pokušaj
tvrdog razvrstavanja. Kod mene u firmi je svaki čovek kompletan
projektant, i vodi svoj posao od drugog razgovora sa mušterijom (prvi
razgovor vodi naš trgovac) pa do ubadanja mrežne kartice, modema,
kozmetike izveštaja i telefonskih konsultacija sa rezervnom operaterkom
kad redovna ode nekud.
Kejs alatke omogućavaju takav rad, jer obavljaju 90% fizičkog posla pri
kodiranju, te ima smisla da projektant radi i preostalih 10% (vodeći
računa da bude kompatibilan sam sa sobom, tj. da ono što uradi za jednu
firmu lako može da preradi za drugu). Podela na sistem analitičare,
projektante, aplikativce i instalatere je ukinuta; često mi se desi da
sve četiri faze uradim za ciglo dva sata sa sve elementarnom obukom, i
to na terenu kod same mušterije.
/ Ove moje poruke nisu emotivne, već edukativne prirode.
Tako sam i shvatio. Možda ovaj naš način rada ruši neke teorije i šeme -
tim gore po njih ;).
Bue_ Ndragan
razno.48bcetina,
-> #47, ndragan>> firmu lako može da preradi za drugu). Podela na sistem analitičare,
>> projektante, aplikativce i instalatere je ukinuta; često mi se desi da
>> sve četiri faze uradim za ciglo dva sata sa sve elementarnom obukom, i
>> to na terenu kod same mušterije.
Vidi, vidi, ovo je jako interesantno. Objasni malo kakve to aplikacije
možeš da uradiš za 2 sata na licinom mestu. To je valjda nešto jednostavno.
Svejedno objasni malo kako i sa čim radiš. Mislim da je ostala nepokrivena
ta tema, kako treba raditi, mislim pristup. Ima ih raznih, a i vremena se
menjaju. Nekad davno i ja sam radio po tom sistemu 1user-1programer od
početka do kraja i mislim da je to ok za klasičnu primenu računara u
računovodstvu. Nama je bio problem održavanje, ali to su bile slabije i
nepouzdanije mašine nego sada. Polje primene računara se širi, svetski
softver postaje pristupačan (fizički, pre svega) i mislim da se način
poslovanja menja. Meni lično se čini da bi sad najbolje bilo:
Za srednje firme 200-300 ljudi.
1- Da imaju 1 čoveka na plati (kompjutermen) koji bi bio devojka za sve.
Ima tu bezbroj gluposti u svakodnevnom radu koje bi se sredile pre
nego postanu problem. Mogao bi da poznaje programiranje, baze podataka
osnove hardvera (da zameni hercules karticu) osnovne UTL programe i
ponešto od textprocesora. Ostalo šta iskrsne, da nauči u hodu. Kupo
vati mu literaturu i slati ga na kurseve.
2- Da firme kupuju i registruju original softver koji im treba (UTL i sl.
za kućnog programera) da se tako postigne ažurnost, koja obezbedjuje
kvalitet.
3- Da se hardver kupuje od neke ozbiljne firme koja nudi kompletnu
uslugu i sevis. Da vam posle 3-4 godine uz doplatu zameni mašine
za savremenije uz doplatu...
4- Da se aplikatvni softver kupuje takodje od ozbiljne firme kako
bi se obezbedilo ažuriranje novim verzijama i izmenama. S obzirom
na tačku 1 ovde bi održavanje bilo vrlo jednostavno.
Suštinski je važno trajno se VEZATI (za tačke 2, 3 i 4) i saradjivati na
obostranu korist i zadovoljstvo. Možda bi se mogla izbeći tačka 4, pa da
aplikativni softver napravi kućni programer. Teoretski zvuči logično, ali
mislim da nije praktično. Neopravdano se podcenjuju računovodstveni pro-
grami. Obavezni su Finansisko Knjigovodstvo, Robno (materijalno) Knjigo-
vodstvo, Kupci-Dobavljači, Lični Dohotci, bar jedna vrsta Faktura...
Nije to softverski problem, problem je nepoznavanje problematike
knjigovodstva. Da bi se to uradilo, potrebno je previše vremena. To bi
trebalo ostaviti profesionalcima a da kućni programer pravi neke interne
programčiće, razne liste i izveštaje koristeći te iste baze.
Za jednu srednju firmu bi bilo dovoljno 4-8 računara, povezanih u mrežu.
Sad poznajući naš mentalitet, savetujem da na mreži ne treba insistirati
ako nisu kadrovski i organizaciono zreli. Treba praviti samo neophodne
izmene u načinu poslovanja (za početak) naročito ako im je to prvo uvodje-
nje računara. Kasnije to treba da se razvija kako oni sazrevaju, sami će
tražiti. Neverovatno kako se posle poalave.
Napominjem ovo je moje mišljenje možda bi bilo interesantno razraditi
temu do u detalje, pa diskutovati ovde ili negde drugde, ko zna.
Pozdrav, Bane.
razno.49garderp,
-> #46, ndragan
> i sam je dopunjavam. Jesam li ti pokvario šemu?
Nikako, moja primedba za pogrešno definisanje pojma CASE je bila
upućena spanticu.
> Naprotiv; generator mi radi nekih 80% posla (generiše
> procedure za maske i menije) ali jedan deo radim sam, i to
> proceduralno. A i sam generator je proceduralan. Takođe,
> koristim firminu biblioteku gotovih funkcija, a
Objasni mi kakve veze ima to što ti je i sam generator proceduralan.
Generator može da bude pisan i u Lispu, 6501 asembleru ako treba, samo
je važno šta generiše.
razno.50ndragan,
-> #45, garderp/ spadaju u onih 60% ne-kodera. Konstatovao sam da jedan deo njih
Namera ti je ok, ali ono što od početka hoću da srušim, to je pokušaj
tvrdog razvrstavanja. Kod mene u firmi je svaki čovek kompletan
projektant, i vodi svoj posao od drugog razgovora sa mušterijom (prvi
razgovor vodi naš trgovac) pa do ubadanja mrežne kartice, modema i
telefonskih konsultacija sa rezervnom operaterkom kad redovna ode nekud.
Kejs alatke omogućavaju takav rad, jer obavljaju 90% fizičkog posla pri
kodiranju, te ima smisla da projektant radi i preostalih 10% (vodeći
računa da bude kompatibilan sam sa sobom, tj. da ono što uradi za jednu
firmu lako može da preradi za drugu). Podela na sistem analitičare,
projektante, aplikativce i instalatere je ukinuta; često mi se desi da
sve četiri faze uradim za ciglo dva sata sa sve elementarnom obukom, i
to na terenu kod same mušterije.
/ Ove moje poruke nisu emotivne, već edukativne prirode.
Tako sam i shvatio. Možda ovaj naš način rada ruši neke teorije i šeme -
tim gore po njih ;).
Bue_ Ndragan
razno.51ndragan,
-> #48, bcetina/ Vidi, vidi, ovo je jako interesantno. Objasni malo kakve to aplikacije
/ možeš da uradiš za 2 sata na licinom mestu. To je valjda nešto
/ jednostavno.
Nije baš; toliko mi vremena treba da ošacujem koja je verzija (od onih
koje imam) najbliža potrebnoj, instaliram je, prilagodim neke stvari
(dužine šifara, naziv firme, šminka fakture, par dodatnih izveštaja,
poneko dodatno polje u bazi, kontrole u maskama) i dobijem aplikaciju s
kojom mogu da se zabavljaju bar dve nedelje dok me ne pozovu ponovo.
/ menjaju. Nekad davno i ja sam radio po tom sistemu 1user-1programer od
I samo jedna do dve aplikacije; za ostale dolazi neko drugi iz ekipe.
/ 4- Da se aplikatvni softver kupuje takodje od ozbiljne firme kako
/ 1- Da imaju 1 čoveka na plati (kompjutermen) koji bi bio devojka za
/ sve.
I taj bude malo na obuci kod te firme; on je tu sumnjivo lice, jer
ponekad čačne di ne treba, ponekad ga u firmi pot/precenjuju, nekad je
između dve vatre a nekad dve ovce sisa. Uglavnom je dovoljno da ume da
kuca u editor, kad mu izdiktiram izmene.
/ mrežu. Sad poznajući naš mentalitet, savetujem da na mreži ne treba
/ insistirati
...prvih nekoliko meseci; usput im se objasni ili pokaže, i vrlo brzo...
/ Neverovatno kako se posle poalave.
... budeš u pravu. Samo dobar korisnik je dobar korisnik.
Uglavnom se slažem sa ovim što si napisao, ali jedan deo stvari koje te
zanimaju će ili ostati u magli ili ćeš čitati između bajtova, jer zalazi
u poslovne tajne firme mi.
razno.52ndragan,
-> #49, garderp/ Objasni mi kakve veze ima to što ti je i sam generator proceduralan.
Pa ako ga doterujem onda radim sa proceduralnim stvarima; kad ga
koristim to je kejs alat. A što kažeš, generator jeste crna kutija -
nije važno kako radi nego šta pravi.
Ali ja sam od malena voleo da znam šta ima unutra :)
razno.53dragisha,
-> #32, mjovaű> ima li neko možda dokumentaciju o programiranju VGA. ono što
ű> ima na sezamu u vgakit (il' tako nekako) nije ništa. dakle,
ű> treba mi nešto kompletnije.
Ima u djgpp grafička biblioteka. Probaj...
razno.54nimi,
-> #51, ndragan> / Vidi, vidi, ovo je jako interesantno. Objasni malo kakve to aplikacije
> / mozes da uradis za 2 sata na licinom mestu. To je valjda nesto
> / jednostavno.
>
> Nije bas; toliko mi vremena treba da osacujem koja je verzija
> (od onih koje imam) najbliza potrebnoj, instaliram je,
> prilagodim neke stvari (duzine sifara, naziv firme, sminka
> fakture, par dodatnih izvestaja, poneko dodatno polje u bazi,
> kontrole u maskama) i dobijem aplikaciju s kojom mogu da se
> zabavljaju bar dve nedelje dok me ne pozovu ponovo.
Izvini molim te u kom ti to alatu radis, pa sve to za dva sata.
Ja se programiranjem bavim par godina, i to mi nije uspelo do sada.
Radim u ORACLEu 6.0. na SUN SPARCu. To je alatka koja danas u svetu
koristi 80% firmi koje koriste baze podataka. Celokupna alatka je
integrisana i omogucava svasta, pocev od distribuirane baze koja
se moze nalaziti na raznim masinama, preko raznih alata za generisanje
user-frandly aplikacija ( menu + forms ).
Radim u firmi u kojoj su rodjaci dovodili rodjake a ovi opet dovodili
rodjake i sve u krug. Sve u svemu prosecna starost je oko 60 godina.
Sve ovo pricam da bih ispricao nesto u vezi ona dva sata.
Jednog dana idem ja liftom i slusam dva fosilna ostatka kako pricaju:
fosil a: Danas sam napisala 3 programa.
fosil b: Ja sam juce.
fosil a: Kad teras ove iz CISa da ti urade nesto njima treba 7 dana a
ja eto za 2 sata 3 programa.
fosil b: Ma pusti.
Sidjem ja tu iz lifta, sludjen. Udjem u kancelariju, opisem koleginici
uocene fosile ispricam pricu i ona mi kaze da sljakaju u LOTUSu.
Ne bih voleo da ovde objasnjavam gde ide najveca lova u software-u.
Na odrzavanje.
To sto su Amerikanci smislili BSP (tacnije IBM), sto postoje razne
metodologije u projektovanju, sve to treba zaboraviti, naci nekoga
koce za dva sata da snimi sve potrebne informacije, poveze sa postojecim
podacima, smanji njihovu redudadnost i sve to slupa za 2 sata - to je
software, uz to ce da konfigurise terminale na DataNet-u, stavlja i
instalira hardware (kartice) i software na mrezi, pretpostavljam da radis
i administraciju mreze i baze i jos ponesto.
Pozdrav Milan.
razno.55nimi,
-> #50, ndragan> Kejs alatke omogucavaju takav rad, jer obavljaju 90% fizickog
> posla pri kodiranju, te ima smisla da projektant radi i
> preostalih 10% (vodeci racuna da bude kompatibilan sam sa
> sobom, tj. da ono sto uradi za jednu firmu lako moze da preradi
> za drugu).
> Podela na sistem analiticare, projektante,
> aplikativce i instalatere je ukinuta; cesto mi se desi da sve
> cetiri faze uradim za ciglo dva sata sa sve elementarnom
> obukom, i to na terenu kod same musterije.
Koju to Case alatku koristis.
> Podela na sistem analiticare, projektante,
> aplikativce i instalatere je ukinuta; cesto mi se desi da sve
> cetiri faze uradim za ciglo dva sata sa sve elementarnom
> obukom, i to na terenu kod same musterije.
Ko ti je to rekao.
Danas se vode uveliko diskusije da li koristiti CASE alatke koje nemaju
preciznu metodologiju u radu, jer onda nema da budes kompatibilan ni
sa samim sobom a kamo li sa bratom.
A ti tvoji korisnici su izgeda svi mali vragovi i sve ukace, pritisni
F3 unesi upit a onda F4 izvrsi upit i sl i sve to savladaju a onda se
za 15 dana sete da ime nesto dodas i td.
Pozdrav Milan.
razno.56ndragan,
-> #54, nimi/ Izvini molim te u kom ti to alatu radis, pa sve to za dva sata.
Pričao sam više puta. Zovemo ga GenApl; to je rantajm biblioteka i
generator maski, menija i još nekih standardizovanih procedura.
Nivo zahvata u aplikaciju koji može da se uradi za dva sata je, recimo,
promena dužine polja, izmišljanje dva-tri nova polja i njihovo
ubacivanje u dve-tri maske i dva-tri standardna izveštaja. Ono što ne
može da se uradi za ta dva sata je ubacivanje neke jeben* logičke
kontrole ili metoda preračuna - to se radi peške dva-tri sata. Isto važi
za izveštaje promenljive širine ili promenljivih nivoa grupisanja.
Recimo da kostur aplikacije koju nikad video nisam mogu da napravim za
jedan dan. Imaće unos matičnih podataka, osnovni unos jedne ili dve
vrste prometa sa osnovnim kontrolama unosa (na dupliranje ili prethodno
postojanje šifre) i dva-tri izveštaja. Ostatak napravim dok korisnik
popuni matične podatke.
Bez detalja, pošto je alat vlasništvo firme.
/ Ne bih voleo da ovde objasnjavam gde ide najveca lova u software-u.
/ Na odrzavanje.
Možda ne najveća (po veličini pojedinih iznosa), ali najslađa i
najpoštenije zarađena.
/ metodologije u projektovanju, sve to treba zaboraviti, naci nekoga
/ koce za dva sata da snimi sve potrebne informacije, poveze sa
Nismo to zaboravili - ali niko više nema vremena (para) za takve stvari,
a da ne spominjemo da je projektovanje IS postalo besmisleno. Dugo
traje, previše košta, zastari pre nego što bude gotovo, a na kraju
ispadne da je mušterija htela nešto drugo. Frustracija od prvog vagona.
Zato sve to pokušavamo da uradimo prvog dana. Radno iskustvo ljudi u
firmi nam je od jedne do dvadeset godina _u struci_, a poslednje četiri
godine bi trebalo računati trostruko. Ko razume shvatiće.
Uostalom, da se pojavimo ti i ja kod mušterije, ti sa BSPom, top daun
analizom i ostalim teorijama, a ja sa 80% gotovom aplikacijom koju ću im
u toku dana prekrojiti po meri i ufircati, a za dve nedelje će da vrši
posao, za dva meseca da se razgazi, i još ih poslati kod drugih
mušterija tek da vide da ne lažem...
Pa ti vidi.
razno.57ndragan,
-> #55, nimi/ Ko ti je to rekao.
Ja. Mada, potvrdio mi je i dr Zelenović (u vreme dok je još uvek više
voleo čipove nego vozove).
/ Danas se vode uveliko diskusije da li koristiti CASE alatke koje
/ nemaju preciznu metodologiju u radu, jer onda nema da budes
Moraš se držati makar svog standarda, inače si očo u očin. Naša alatka
ima metod, a daje i slobodu, a sama po sebi je nekakav standard.
/ A ti tvoji korisnici su izgeda svi mali vragovi i sve ukace, pritisni
/ F3 unesi upit a onda F4 izvrsi upit i sl i sve to savladaju a onda se
Komplikuješ. Dva sata obuke i rade.
Šta je to 'upit'?
/ za 15 dana sete da ime nesto dodas i td.
Nego šta nego dodam, platili su. Jedino što ne stignem onda kad oni
misle da ću stići.
razno.58nimi,
-> #56, ndragan> Recimo da kostur aplikacije koju nikad video nisam mogu da
> napravim za jedan dan. Imace unos maticnih podataka, osnovni
> unos jedne ili dve vrste prometa sa osnovnim kontrolama unosa
> (na dupliranje ili prethodno postojanje sifre) i dva-tri
> izvestaja. Ostatak napravim dok korisnik popuni maticne
> podatke.
Ne znam da li se secas one moje price o dva fosila u liftu.
Obuci svoje korisnike da koriste LOTUS 1-2-3 a ti posle iz
tih datoteka napravi dbf-ove ili neku drugu organizaciju
pa ces ustedeti i ta dva sata.
> Bez detalja, posto je alat vlasnistvo firme.
Kako si ga opisao, vise cete para zaraditi od prodaje tog
software-a sa reklamom na TV-u u kojoj slupas na njemu
aplikaciju za dva sata, a pritom sredis jos po nesto.
> Zato sve to pokusavamo da uradimo prvog dana. Radno iskustvo
> ljudi u firmi nam je od jedne do dvadeset godina _u struci_, a
> poslednje cetiri godine bi trebalo racunati trostruko. Ko
> razume shvatice.
Jesu li ovi oko dvadeset za izvestaje?
> Uostalom, da se pojavimo ti i ja kod musterije, ti sa BSPom,
> top daun analizom i ostalim teorijama, a ja sa 80% gotovom
> aplikacijom koju cu im u toku dana prekrojiti po meri i
> ufircati, a za dve nedelje ce da vrsi posao, za dva meseca da
> se razgazi, i jos ih poslati kod drugih musterija tek da vide
> da ne lazem...
Pa TAKO TREBA, jos ako izvadis kalendar iz dzepa sa crvenom ruzom
sigurno ces proci. Uz to im ponudi 10 s lukom i 1 m**3 drva - uslo
im u naviku, uz to povedi nekog iz sesdesetih mozda su isli zajedno
u skolu ili na kurs iz informatike.
razno.59nimi,
-> #57, ndragan> Moras se drzati makar svog standarda, inace si oco u ocin. Nasa
> alatka ima metod, a daje i slobodu, a sama po sebi je nekakav
> standard.
Koji metod i koji standard ?
> Nego sta nego dodam, platili su. Jedino sto ne stignem onda kad
> oni misle da cu stici.
Raduje me da jesu.
A da ces stici u to ne sumnjam.
razno.60duduk.,
Može li neko od programera koji se bave proizvodnjom softvera po
porudžbini da mi dojavi ovde okvirnu cenu specijalizovanog
programa za vođenje poslovanja male firme za promet nekretnina
(evidencija stanova, prodavaca/kupaca itd., ali bez finansijskog
knjigovodstva).
Unapred hvala.
razno.61ndragan,
-> #58, nimi/ Ne znam da li se secas one moje price o dva fosila u liftu.
/ Obuci svoje korisnike da koriste LOTUS 1-2-3 a ti posle iz
/ tih datoteka napravi dbf-ove ili neku drugu organizaciju
/ pa ces ustedeti i ta dva sata.
Ti ako ne voliš da pišeš procedure za unos, lepo napiši makroe za
lotus, a mene ostavi da zarađujem svoj leba kao i dosad.
Jesi li razmislio o tom problemu uopšte? Kako da prenosiš izmene iz
jednog u drugi (WK?->DBF); kad isprave nešto na 34223. slogu od 300000
slogova? Kako zamišljaš spred šit sa 300000 redova? Ili misliš da tamo
gde unose uopšte i ne treba da imaju uvid u ono što su uneli
juče-prekjuče?
/ Kako si ga opisao, vise cete para zaraditi od prodaje tog
/ software-a sa reklamom na TV-u u kojoj slupas na njemu
/ aplikaciju za dva sata, a pritom sredis jos po nesto.
1. Generator nije na prodaju.
2. Dosad nismo osetili potrebu da kupujemo vreme na TV ili radiju,
jedino smo jednom čestitali mušterijama Novu godinu u lokalnim novinama,
i pomagali jedne druge lokalne novine zakupom prostora i otkupom dela
tiraža.
3. Za sređivanje još po nečega se ne brini, koje i tebi isto tako želim.
/ Jesu li ovi oko dvadeset za izvestaje?
Ne. Pre će biti da su za cipele da im čistiš.
/ Pa TAKO TREBA, jos ako izvadis kalendar iz dzepa sa crvenom ruzom
/ sigurno ces proci. Uz to im ponudi 10 s lukom i 1 m**3 drva - uslo
/ im u naviku, uz to povedi nekog iz sesdesetih mozda su isli zajedno
/ u skolu ili na kurs iz informatike.
Ne čini li ti se da si zaboravio o čemu je bilo reči? Ako nameravaš da
živiš od tastature... kad porasteš, kad razmisliš, odštampaće ti se
sâmo, a dotle, mogu samo da ti poželim da zid ne bude suviše tvrd kad
opamprčiš glavom o njega.
Baviš li se još nečim osim instant teorijom za svaku priliku?
razno.62ndragan,
-> #59, nimi/ Koji metod i koji standard ?
Sopstveni metod i standard, kojem se nismo trudili da damo ni ime,
ni klasifikaciju a kamo li da ga teorijski obrazložimo. To, jednostavno,
radi.
Ima svoja pravila, i fino radi ako ih se pridržavaš; ako ti se ne sviđa
nešto od toga, sors generatora je pri ruci, udubi se i napravi sledeću
verziju, samo vozi računa da budeš kompatibilan sa kolegama.
razno.63max.headroom,
-> #58, nimi> im u naviku, uz to povedi nekog iz sesdesetih mozda su
> isli zajedno u skolu ili na kurs iz informatike.
žekaj, bitno je da je aplikacija sigurna, a krenulo se od pretpostavke
da FoxPro (konkretno) "nije siguran", tj. da dolazi do zaglavljivanja,
brisanja i muvanja baza, itd. Ako NDragan može da uradi programče za 2
sata, koje uz to i radi, ne vidim kakvu ti skalameriju možeš da
ponudiš za 10 puta više vremena. Ispravi me ako grešim, ali - bitno je
šta program nudi krajnjem korisniku, ne način na koji si došao do
rešenja problema.
(Opet, po meni, najbitnije je da se program ne zaglavljuje i
zaglupljuje, i, opet, da ga jednom instaliraš i da si miran, na stranu
slasti servisiranja ;) )
razno.64mstanic,
Nove računare moram da komentarišem tj. da protestvujem.
Na strani 67 je objavljen tekst pod naslovom LEGO JEZIK,
"nadnaslov" domaći projekti programski jezik manevro
(valjda nema veze sa čivotom Panićem).
Dakle NA TRI STRANICE TEKSTA NIJEDNOM NIJE POMENUT "FORTH"
niti ime žARLSA MURA!
Da li neko čita tekstove u računarima pre objavljivanja,
izuzev autora?
Nadam se da će još neko pročitati taj tekst, pa da
čujem ostala mišljenja.
Ovaj tekst šaljem u konferencije RACUNARI i PC.PROG
razno.65bduke,
Ima li neko program za ispis slovima unetog broja
napisan u COBOL-u ? Slican program je bio u januarskim
racunarima u PASCAL-u.
Zahvalan,bduke
razno.66vvelisavljev,
Zna li neko kako se može odARJovati šifrovana ARJ datoteka?
razno.67spantic,
-> #64, mstanic> Dakle NA TRI STRANICE TEKSTA NIJEDNOM NIJE POMENUT "FORTH"
Zapravo jeste, kao ilustracija jednog primera. Ja se FORTHom nisam bavio
još od QLa kada je postojala čitava baterija raznih FORTH verzija mnoge
potpuno prenosive. Ima li to još ko?
razno.68dejanr,
-> #65, bduke>> Ima li neko program za ispis slovima unetog broja
>> napisan u COBOL-u ? Slican program je bio u januarskim
>> racunarima u PASCAL-u.
Na žalost nemam takav program u Cobolu, ali samo preciznosti
radi, ono što je objavljeno u "Računarima" bilo je na Clipperu
razno.69nimi,
-> #61, ndragan> Jesi li razmislio o tom problemu uopste? Kako da prenosis
> izmene iz jednog u drugi (WK?->DBF); kad isprave nesto na
> 34223. slogu od 300000 slogova? Kako zamisljas spred sit sa
> 300000 redova? Ili mislis da tamo gde unose uopste i ne treba
> da imaju uvid u ono sto su uneli juce-prekjuce?
Nije valjda da korisnike teras da kad zele da unesu neki novi
slog pregledaju svih 300000 slogova, koje su uneli u onih
15 dana dok im nisi nakacio logicku kontrolu, da bi ubacili jos
po neki.
A obzirom da posle veoma kratke obuke shvate kako program radi
pretpostavljam da bi brzo naucili da iz DBF-a vrate u WK.
A onda ispises samo proceduru za rewrite (UPDATE) iz WK-a u DBF.
> 1. Generator nije na prodaju.
Bas steta.
> Ne. Pre ce biti da su za cipele da im cistis.
Moze, ako ti objasne sta je CASE.
> Ne cini li ti se da si zaboravio o cemu je bilo reci? Ako
O CASE alatki i programiranju za dva sata.
> nameravas da zivis od tastature... kad porastes, kad razmislis,
> odstampace ti se sâmo, a dotle, mogu samo da ti pozelim da zid
> ne bude suvise tvrd kad opamprcis glavom o njega.
Mogo si bar u skoli da naucis kako da se ophodis sa decom.
> Bavis li se jos necim osim instant teorijom za svaku priliku?
Ne, samo istant teorijom. Kad imam 2 sata slobodno.
razno.70nimi,
-> #62, ndragan> Ima svoja pravila, i fino radi ako ih se pridrzavas; ako ti se
> ne svida nesto od toga, sors generatora je pri ruci, udubi se i
> napravi sledecu verziju, samo vozi racuna da budes kompatibilan
> sa kolegama.
Gde je source?
P.S. Neka te oni kojima treba da ocistim cipele poduce sta podrazumeva
rec metodologija u projektovanju.
razno.71nimi,
-> #63, max.headroom> Cekaj, bitno je da je aplikacija sigurna, a krenulo se od
> pretpostavke da FoxPro (konkretno) "nije siguran", tj. da
> dolazi do zaglavljivanja, brisanja i muvanja baza, itd. Ako
Pretpostavljam da NDragan ne pise on-line aplikacije, a i ako
rikne nekad nekih 20 slogova to mozes objasnis kao - greska
korisnika.
Pretpostavljam da u "aplikaciji" koja se pise za 2 sata i
nije predvidjen AFTER i BEFORE Journal, integritet podataka,
normalizacija, primarni, genericki i jedinstveni kljucevi, i
jos po nesto iz instant teorije.
> NDragan moze da uradi programce za 2 sata, koje uz to i
To programce je gore pomenuti nazvao aplikacijom.
> radi, ne vidim kakvu ti skalameriju mozes da ponudis za 10
> puta vise vremena. Ispravi me ako gresim, ali - bitno je sta
> program nudi krajnjem korisniku, ne nacin na koji si dosao
> do resenja problema.
Sve ono ispisano za sto sam pretpostavio da ne postoji u 2-satnoj
aplikaciji. Uz to sa svim potrebnim atributima tabele (za
FOX-programere: DBF datoteka ima sva polja potrebna za povezivanje)
tako da covek koji uneo 300000 slogova nemora da doda jos po nesto
jer nije "odmah reko".
razno.73mstanic,
-> #67, spantic>> Zapravo jeste, kao ilustracija jednog primera.
Kaži u kom delu teksta je pomenut. Ja ne nađoh i pored
pažljivog čitanja. A pažljivo sam čitao baš zato da ne bih
pisao onu poruku.
Zapravo sam hteo reći da u jednom takvom poslu kao što je
prilagođavanje forth-a ni jednom nije pomenut sam forth,
pogotovo što tekst zauzima tri strane u Računarima.
Mislim da to nije korektno pogotovo stoga što su neke
reči zadržale imena. A strukturu jezika da i ne pominjem.
Imam i ja svoju verziju za Z80 i Z280 mikroprocesore, ali
im u naslovu stoji da je to forth sa mojim modifikacija,
a ne neki novi programski jezik.
>> Ja se FORTHom nisam bavio još od QLa kada je postojala
>> čitava baterija raznih FORTH verzija mnoge potpuno
>> prenosive. Ima li to još ko?
Imam ja UniForth za PC i čak je Public Domain. Oko 75Kb,
zipovano, naravno. Ima uputstvo i priručnik za Forth koji
i nije tako loš plus opis svih ili skoro svih reči.
razno.74spantic,
-> #73, mstanic> Kaži u kom delu teksta je pomenut. Ja ne nađoh i pored
> pažljivog čitanja. A pažljivo sam čitao baš zato da ne bih
> pisao onu poruku.
Strana 68, desni stupac, tekst u zagradi: "( Programeri koji su bliski sa
Fortho jezikom... )". To je jedino mesto. :)
> Imam ja UniForth za PC i čak je Public Domain. Oko 75Kb,
> zipovano, naravno. Ima uputstvo i priručnik za Forth koji
> i nije tako loš plus opis svih ili skoro svih reči.
Da li bi to moglo da se UL? :) Hvala unapred.
Inače, moderatori imaju prilično kvalitetnog softvera po konferencijama
koji nikada nije našao put u direktorijume. Tako je i sa jezicima. Šteta.
razno.75max.headroom,
-> #71, nimi> Pretpostavljam da NDragan ne pise on-line aplikacije, a i ako rikne
> nekad nekih 20 slogova to mozes objasnis kao - greska korisnika.
Ok, na stranu što ne znam tačan prevod reči "slog" na engleski :)
(record?), ali, koliko znam, aplikacija se, uz malo prakse, može
uraditi i bez gubljenja slogova. Tj. ja još ne znam neki marsovski
način da se record-i "izgube", tj. da ih ima - pa da ih nema ("pojeo
ih mrak") ;) Sigurno je da NDragan neće ići sa svojim generatorom
aplikacija u firmu koja se bavi grafičkom obradom, i da se tamo od
njega očekuje da za 120 minuta napravi novi AutoCAD. Uglavnom su
zahtevi korisnika u nekom uskom okviru, i sa malo razmišljanja i
stupanja u kontakt sa 20-ak i više kupaca (praksa) takvu instant
aplikaciju je, i realno, i moguće napraviti.
> Pretpostavljam da u "aplikaciji" koja se pise za 2 sata i
> nije predvidjen AFTER i BEFORE Journal, integritet
> podataka, normalizacija, primarni, genericki i jedinstveni
> kljucevi, i jos po nesto iz instant teorije.
:) Mešana salata. Hajde objasni bar jedan od izraza (npr. ono
"integritet podataka", ili "AFTER i BEFORE Journal), da ne kažem da
sam potpuni laik. Lično mislim da NDragan živi i bez toga, und lepo
zarađuje, nadasve.
> Uz to sa svim potrebnim atributima tabele (za
> FOX-programere: DBF datoteka ima sva polja potrebna za
> povezivanje) tako da covek koji uneo 300000 slogova nemora
> da doda jos po nesto jer nije "odmah reko".
Da, tu nastaje problemčić jer niko nije toliki telepata da predvidi
šta će novo poslodavac smisliti (a ideja ima...) Ali, kakav je problem
uhvatiti DBF fajl i dodati mu još jedan "atribut", kako kažeš? Sa
FOX-om, seljenje nekih 1000 record-a može da potraje, brat bratu,
skoro 5 sekundi (tj. reindeksiranje, da ne zaguljujem). Možda misliš
da je prenosivost samog FOXPRO paketa teška, ali i tu mu ljudi doskoče
- koriste FOXPLUS, nauštrb *.CDX datoteka (bolja zamena za *.IDX), ili
uhvate pa instaliraju radnu verzijicu (sa 3 osnovna fajla: *.LIB,
*.EXE i *.OBJ) i - nema zime.
Verovatno, opet, misliš da to "nije dovoljno profesionalno", ali ja
sam mišljenja da je to najbolji način da čoveku ponudiš "program koji
mu idealno pasuje". Iako taj izraz nije razrađen teorijski kako treba
(?)
razno.76mstanic,
-> #74, spantic>> Strana 68, desni stupac, tekst u zagradi: "( Programeri
>> koji su bliski sa Fortho jezikom... )". To je jedino
>> mesto. :)
Au, jest' sad ga vidim. Hvala bogu da ga makar pomenu.
>> Da li bi to moglo da se UL? :) Hvala unapred.
Pokušaću, mada nisam vičan upotrebi komande attach iz
exec-a. Ako bude uz ovu poruku ok, ako ne pokušaću
"ručno" da ga zakačim, s tim imam nekog iskustva.
Nisam je poslao u mail, jer će možda još nekom
trebati, jer PD i jer ima kompletno uputstvo.
Ja sam pravio neke rutine u njegovom asembleru,
pa ako te zanima javi da ti pošaljem više kao primere.
uniforth.ziprazno.77feniks,
-> #74, spantic│ > Imam ja UniForth za PC i čak je Public Domain. Oko 75Kb,
│ > zipovano, naravno. Ima uputstvo i priručnik za Forth koji
│ > i nije tako loš plus opis svih ili skoro svih reči.
│
│ Da li bi to moglo da se UL? :) Hvala unapred.
└────────
Pošto vidim da se interesuješ za Forth evo jedne verzije
tog jezika koja je PD (1985. godina) :)
Pozdrav S.P.
forth83.ziprazno.78dejanr,
Ovih dana je više datoteka koje su poslate uz poruke u ovoj konferenciji
premešteno u odgovarajuće direktorijume. Radi uštede prostora, datoteke
su u konferencijama obrisane, premda su poruke, naravno, ostale. Evo
preciznog spiska datoteka koje su premeštene:
PC.PROG.2
──────────────
6.151 pascal almi 21.12.92. 21:06 yublue.arj
6.177 pascal skerl 25.12.92. 10:26 wctunits.zip
6.178 pascal skerl 25.12.92. 10:29 mouslib5.zip
6.225 ->223 pascal skerl 27.12.92. 19:12 intrfc62.zip
6.346 pascal skerl 15.01.Pet 10:39 bp7bugs1.zip
6.347 pascal skerl 15.01.Pet 10:41 tp6bugs7.zip
6.437 pascal skerl 28.01.Cet 12:27 tpu2asm.zip
6.471 ->455 pascal skerl 31.01.Ned 11:27 tpw60.arj
6.508 pascal skerl 07.02.Ned 21:24 psdir101.zip
6.510 pascal skerl 07.02.Ned 21:25 psppd100.zip
6.512 pascal skerl 07.02.Ned 21:28 psstr102.zip
6.515 pascal skerl 07.02.Ned 21:30 psgui130.zip
6.542 pascal skerl 10.02.Sre 11:30 mouslib7.zip
8.22 cpp skerl 19.01.Uto 03:18 bc31p1.zip
8.23 cpp skerl 19.01.Uto 03:20 bc31p2.zip
8.24 cpp skerl 19.01.Uto 03:24 bc31p3.zip
12.20 van.teme almi 05.01.Uto 19:33 yublue.arj
12.23 van.teme almi 06.01.Sre 16:46 yublv111.arj
12.32 van.teme almi 08.01.Pet 18:41 yublue.arj
Hvala svima koji su slali ove interesantne programe i tekstove, a posebno
Skerlu!
razno.79spantic,
-> #76, mstanic> Ja sam pravio neke rutine u njegovom asembleru,
> pa ako te zanima javi da ti pošaljem više kao primere.
Ako ti nije teško bilo bi zanimljivo. Verovatno i širem publikumu.
razno.80spantic,
-> #77, feniks> Pošto vidim da se interesuješ za Forth evo jedne verzije
> tog jezika koja je PD (1985. godina) :)
Hvala. Njega imam :) Ali taman mogu da obe stave u DIR, šteta je.
razno.81bulaja,
**** new file ****
R:\IBMPC\GRAPHICS\*.*
----------------------
sfe arj 49292 Stroked Font Editor, editovanje .CHR fontova (BGI)
Stroked Font Editor (SFE) omogucava menjanje postojecih i kreiranje novih
.CHR fontova (npr. dodavanje YU slova u njih) Ovaj format fontova koristi
BGI (Borland Graphics Interface) tj. programi pisani u Borland/Turbo
Pascal-u ili C-u.
razno.82jtitov,
-> #63, max.headroom> da FoxPro (konkretno) "nije siguran", tj. da dolazi do
> zaglavljivanja,
Opet mi pljujete FoxPro?!?!?! Ima da bijem. Kupite PRAVU verziju FoxPro-a
(Microsoft) i nema frke.
razno.83bcetina,
-> #69, nimi>> O CASE alatki i programiranju za dva sata.
Samo jedno pitanje.
Koliko si aplikacija uveo?
(Organizacija+programiranje+testiranje+obuka+održavanje)
razno.84snemcev,
-> #72, wizard>> E sad, ako imaš problem poput mog (zaboravio si šifru) tu ti ne mogu
>> pomoći - ne znam ni svoju, a kamo li tvoju. :)
Ja još gori! Znam i komandu i šifru, al' ne znam gde se dede arhiva...
razno.85peca.st,
-> #78, dejanr!-> Hvala svima koji su slali ove
!-> interesantne programe i tekstove, a
!-> posebno Skerlu!
Stvarno bi ste mogli malo opipljivije da mu se zahvalite,
čovek potroši ohohoho vremena UL-jući ovo!
P e C a
razno.86mstanic,
-> #79, spantic>> > Ja sam pravio neke rutine u njegovom asembleru,
>> > pa ako te zanima javi da ti pošaljem više kao primere.
>>
>> Ako ti nije teško bilo bi zanimljivo. Verovatno i širem
>> publikumu.
Pa nije to ništa naročito, neke reči (rutine za one koji
ne poznaju forth terminologiju) za screen ali samo za
herkules, i jedino mogu poslužiti kao primeri veze
forth-a sa asemblerom.
U stvari jedino reč CLS (clear screen) radi samo sa
herkulesom dok ostale rade sa svim video karticama.
Da, sad se setih, tu je i jednostavan "dekompajler".
reč DEC se upotrebljava za "dekompajliranje" reči koje nisu
definisane sa rečju CODE, a koristi se na sledeći način:
' CASE DEC
i pritiskate taster enter dok ne dođe do kraja ili u nekim
slučajevima zablokira.
I još su tu redefinicije CASE strukture i njoj pripadaju-
ćih reči.
Pogledaj šta ima pa stavi primedbe gde sam mogao bolje,
mada sam to radio pre nekoliko godina
fortsmpl.ziprazno.87ndragan,
-> #69, nimi/ Nije valjda da korisnike teras da kad zele da unesu neki novi
/ slog pregledaju svih 300000 slogova, koje su uneli u onih
Šta ti pada na pamet? Ako nešto slučajno pokušaju da unesu ponovo, odmah
vide na ekranu šta su to već jednom uneli. Nije mi jasno kako zamišljaš
takvu kontrolu sa šetnjom kroz WKS.
/ 15 dana dok im nisi nakacio logicku kontrolu, da bi ubacili jos
Logičku kontrolu su imali odmah. Osim ako ne misliš na kontrole tipa
'ako je konto 2206 onda je šifra kupca između 11000 i 11999' - to se
ukida. Kasnije im napišem dodatne kontrole koje sami traže.
/ Moze, ako ti objasne sta je CASE.
žuj, da objasne. Šta dete zna šta je trista kila.
/ O CASE alatki i programiranju za dva sata.
Ako te ne mrzi, pogledaj šta napisah od čega polazim: od asortimana. Za
stvari koje mogu da se srede za dva sata imam gotove aplikacije koje 90%
liče na ono što im treba. I rekao sam do kog nivoa mogu da zađem u
preradu za to vreme, i koliko vremena treba za ostatak. Najlepše je što
uopšte ne moraš da veruješ - radi i pored toga.
/ Mogo si bar u skoli da naucis kako da se ophodis sa decom.
Imao sam nezgodne đake. A šta, osetio si nešto?
Bue_ Ndragan
P.S. Bio jedan matorac ovde, nikad nije kapirao viceve. Do pola je pazio
da li se odnose na njega, a od pola nije mogao da prati.
razno.88ndragan,
-> #71, nimi/ Pretpostavljam da NDragan ne pise on-line aplikacije, a i ako
Pola on lajn, pola of lajn, mnogo rutina koje se ladno sele iz jedne u
drugu aplikaciju kao kartice iz makine u makinu, po sistemu lego kocki.
/ Pretpostavljam da u "aplikaciji" koja se pise za 2 sata i
/ nije predvidjen AFTER i BEFORE Journal, integritet podataka,
/ normalizacija, primarni, genericki i jedinstveni kljucevi, i
/ jos po nesto iz instant teorije.
čurnala više nema ni u bioskopu, ali svakako ima traga šta se radilo,
normalizacija se radi po difoltu (da ne kažem instinktivno), a negde se
čak namerno pušta izvesna redundansa; ima to svojih razloga.
Foks me ne obavezuje da držim fiksne ključeve, niti moram mnogo da
mislim na to. Na mnogo mesta koristim indekse za jednokratnu upotrebu, a
te teorije o projektovanju sa tri nivoa ključeva su savremene kao kobol.
Uostalom, zašto toliko vremena posvetiti projektovanju ključeva? Kad
dođem negde da instaliram aplikaciju, jedno od prvih pitanja mušteriji
je "sa koliko mesta treba da bude šifra toga_i_toga".
/ To programce je gore pomenuti nazvao aplikacijom.
Ne poričem.
/ tako da covek koji uneo 300000 slogova nemora da doda jos po nesto
/ jer nije "odmah reko".
Ali može; može čak da se izmisli novi stalni ključ, novo polje, mnogo
svašta. Jedan me je naterao da dodam šifru skladišta na početak ključa.
Aplikacija je bila u upotrebi već pola godine. Trajalo je skoro tri
sata, sa pauzama za kafu.
P.S. Zar ne primećuješ da ne govorim o nekim stvarima koje traaaju?
razno.89ndragan,
-> #75, max.headroom/ mu idealno pasuje". Iako taj izraz nije razrađen teorijski kako treba
Komercijalni naziv je "aplikacija po meri (sa muzičkim željama)".
razno.90ndragan,
-> #70, nimi/ Gde je source?
Mnogo hoćeš. Recimo, kod mene na disku.
/ P.S. Neka te oni kojima treba da ocistim cipele poduce sta podrazumeva
/ rec metodologija u projektovanju.
Hm, to je već nekoliko reči. Ne čini li ti se da su postojeće
metodologije previše usmerene na davanje teorijske podloge postojećoj
tehnologiji informacionih sistema? Ono što spominješ mi liči na neke
tehnike od pre 5-6 godina. Ne učite ništa novije?
Btw, jedan je već magistrirao prateći šta radimo (dobro de, imao je i
drugih stvari koje je obradio).
razno.91spantic,
-> #82, jtitov> Opet mi pljujete FoxPro?!?!?! Ima da bijem. Kupite PRAVU
> verziju FoxPro-a (Microsoft) i nema frke.
Ama samo mi recite da li su rešili problem sa pakovanjem baze?
razno.92nimi,
-> #75, max.headroom> :) Mesana salata. Hajde objasni bar jedan od izraza
> (npr. ono "integritet podataka", ili "AFTER i BEFORE
> Journal), da ne kazem da sam potpuni laik. Licno mislim da
> NDragan zivi i bez toga, und lepo zaraduje, nadasve.
Odrzavanje integriteta podataka znaci da odnosi u sistemu
nisu poremeceni, odnosno da su veze izmedju primarnih i
generickih kljuceva odrzane.
I ja mislim da se bez toga moze, pa mozemo mi i korenje da jedemo.
>> povezivanje) tako da covek koji uneo 300000 slogova nemora
>> da doda jos po nesto jer nije "odmah reko".
>
> Da, tu nastaje problemcic jer niko nije toliki telepata da
> predvidi sta ce novo poslodavac smisliti (a ideja ima...) Ali,
> kakav je problem uhvatiti DBF fajl i dodati mu jos jedan
> "atribut", kako kazes? Sa
Nisam ni rekao da je tesko dodati atribut u DBF datoteku, problem
je onih 300000 slogova obogatiti vrednostima tog atributa.
A kad s nekim pricas recimo 50 min, onda ti on u tom vremenu sve
isprica, onda ostalih 1 sat i 10 minuta iskoristis da u GenApl
napravis to sto treba onda se mora priznati da je velika verovatnoca
da ces omasiti nesto uz to da kostur aplikacije nikad nisi video.
> Verovatno, opet, mislis da to "nije dovoljno profesionalno",
> ali ja sam misljenja da je to najbolji nacin da coveku ponudis
> "program koji mu idealno pasuje". Iako taj izraz nije razraden
> teorijski kako treba
Mislim.
razno.93nimi,
-> #83, bcetina> Samo jedno pitanje.
>
> Koliko si aplikacija uveo?
> (Organizacija+programiranje+testiranje+obuka+odrzavanje)
Sta da ti kazem, sta da te slazem a da te ne uvredim.
razno.94spantic,
-> #86, mstanic> Pogledaj šta ima pa stavi primedbe gde sam mogao bolje,
> mada sam to radio pre nekoliko godina
Hvala. Ali ne očekuj mnogo. Davno beše kad sam se zanimao FORTHom, još za
slavnih dana QLa :)
razno.95wizard,
-> #85, peca.st>> Stvarno bi ste mogli malo opipljivije da mu se zahvalite,
>> čovek potroši ohohoho vremena UL-jući ovo!
Mogu da mu povećaju UL limit. ;>
razno.96inesic,
-> #85, peca.st> Stvarno bi ste mogli malo opipljivije da mu se zahvalite,
> čovek potroši ohohoho vremena UL-jući ovo!
Tako je! Hajde da glasujemo da se Skerlu dodeli (bar) mesec dana
pretplate. Imam i ja kući pun podrum zahvalnica za koješta i nemam
nikakve koristi od njih (da su bar štampane na mekšem papiru :)
Skerl, bez uvrede, nisam ništa loše mislio. Ja verujem da ti ovo
radiš iz čistog entuzijazma, ne očekujući ništa. Bilo kakvo hvala
u ovakvim prilikama nekako nedovršeno zvuči. Ipak, žao mi je što
ne mogu da ti uzvratim na tvoj način.
Ivica
razno.97inesic,
-> #81, bulaja>**** new file ****
>
> R:\IBMPC\GRAPHICS\*.*
> ----------------------
> sfe arj 49292 Stroked Font Editor, editovanje .CHR
> fontova (BGI)
E, fala bogu! A i tebi.
razno.98skerl,
-> #85, peca.st│ !-> Hvala svima koji su slali ove
│ !-> interesantne programe i tekstove, a
│ !-> posebno Skerlu!
│
│ Stvarno bi ste mogli malo opipljivije da mu se zahvalite,
│ covek potrosi ohohoho vremena UL-juci ovo!
└────
Hvala, hvala, hvala.
A posebno HVALA upravi :)
Skerl.
p.s. Sve je to za nase i vase dobro :)
razno.99jtitov,
-> #91, spantic> Ama samo mi recite da li su resili problem sa pakovanjem
> baze?
Malo konkretnije, molim. Ako mislis na ono o cemu sam pricao pre
jedno 3-4 meseca, odgovor je DA.
razno.100darone,
-> #93, nimi>> > Koliko si aplikacija uveo?
>>
>> Sta da ti kazem, sta da te slazem a da te ne
>> uvredim.
Ja bi čoveku odgovorio :)))
darone
razno.101nimi,
-> #88, ndragan> Pola on lajn, pola of lajn, mnogo rutina koje se ladno sele iz
> jedne u drugu aplikaciju kao kartice iz makine u makinu, po
> sistemu lego kocki.
Ne znam da li pricamo o istoj stvari.
> Zurnala vise nema ni u bioskopu, ali svakako ima traga sta se
> radilo,
Ne govorim o onome sto zoves promet ..., radi se o necem sasvim
drugom.
> normalizacija se radi po difoltu (da ne kazem
> instinktivno), a negde se cak namerno pusta izvesna redundansa;
> ima to svojih razloga.
Ovo mi se svidja. Stavio sam da se procita jos jednom.
> Foks me ne obavezuje da drzim fiksne kljuceve, niti moram mnogo
> da mislim na to. Na mnogo mesta koristim indekse za jednokratnu
> upotrebu,
Ref. na on lajn of lajn. U kojoj je ovo polovini. Za koliko
fox indeksira 300000 slogova - vremenski.
> a te teorije o projektovanju sa tri nivoa kljuceva su
> savremene kao kobol. Uostalom, zasto toliko vremena posvetiti
> projektovanju kljuceva? Kad dodem negde da instaliram
> aplikaciju, jedno od prvih pitanja musteriji je "sa koliko
> mesta treba da bude sifra toga_i_toga".
Model objekti-veze cesto (najcesce) se koristi za preslikavanje
sistema iz realnog sveta u RDBMS.
Model objekti-veze svrstava sve elemente sistema ili kao objekte
(lica,mesto ili stvar) ili kao vezu izmedju objekata. Obe konstrukcije
su predstavljene istom strukturom, tabelom.
Aplikacija zasnovana na modelu objekti-veze zahteva sledece korake.
Prvo, utvrdjivanje objekata vaseg sistema i pravljenje tabela za
preslikavanje tih objekata. Drugo, identifikacija veza izmedju objekata
i/ili prosirenje postojecih tabela ili kreiranje novih tabela za
predstavljanje ovih veza. Trece identifikaciju atributa za svaki objekat
i prosirenje tabela za ukljucivanje ovih atributa.
Naznake za kreiranje tabela:
* Koriste se opisna imena za tabele, kolone, indekse i klastere.
* Treba dosledno koristiti skracenice i oblik jednine ili mnozine
za imena tabela i kolona.
* Treba kreirati primarni kljuc za svaku tabelu. <==============|
* Izbegavati ponavljanje podataka u tabelama (normalizacija). |
* Treba dokumentovati znacenje svake tabele i njenih kolona. |
* Treba kreirati jedinstveni indeks za primarni kljuc tabele.<==|
U tabelama se genericki kljucevi koriste za predstavljanje veza.
> Ali moze; moze cak da se izmisli novi stalni kljuc, novo polje,
> mnogo svasta. Jedan me je naterao da dodam sifru skladista na
> pocetak kljuca. Aplikacija je bila u upotrebi vec pola godine.
> Trajalo je skoro tri sata, sa pauzama za kafu.
Svaki atribut treba da ima sopstvenu kolonu a ne da se u jednoj
koloni kombinuju svi atributi.
Prednost veceg broja kolona nad jednom sirom kolonom (tvoj slucaj)
postaje jasniji kada korisnici pokusaju da koriste podatke na
nepredvidjen nacin.
Sve ovo je napisano ne sa namerom da tebe poducavam jer drvo se
ispravlja dok je mlado. Verujem da ce mladji korisnici SEZAMa
iskoristiti ove kratke izvode i u daljim radu pridrzavati se
datih pravila.
> a te teorije o projektovanju sa tri nivoa kljuceva su
> savremene kao kobol. Uostalom, zasto toliko vremena posvetiti
Ovo svakako stoji, mada je tekst koji sam ovom prilikom otkucao
iz nekog zastarelog prirucnika za ORACLE V6.0.33, ako si za isti
produkt ikad cuo. A to sto se o COBOL-u izrazavas u pezorativnom
smislu pretpostavljam da je zato sto u vreme kad si zavrsavao
PMF nije bio u planu pa ga nisi spoznao. Kasnije je uveden.