CIVIL.11

Topics

1. filozofija (186)
2. nauka (150)
3. istorija (71)
4. religija (7)
5. književnost (460)
6. o.jeziku (35)
7. umetnost (44)
8. film (296)
9. galerija (324)
10. oko.sveta (10)
11. hedonizam (123)
12. licni.stav (216)
13. cyberworld (8)
32. civ.savet (64)

Messages - književnost

književnost.1 miobrado, 04 Sep 98

IZ DNEVNIKA DRAŠKA REĐEPA "... Dolazi nam Radovan Popović. Povlačim ga u ugao. Slušaj, važno je da sam prisutan, nemoj ti da se skiraš zbog mojih suđenja. Ništa od toga. Važno je da bilo šta pišem i objavljujem u "Politici". A ja ću uzeti te starce, godišnjice, povode. Ko će o tome da ti piše, a neko mora. Zato, to ću ja, sve što su neki povodi, samo ti meni daj prostor u "Politici". O čemu ja ne znam da pišem, ja sam stručnjak za sve. Najbolje informisan čovek u Novom Sadu, sve znam. Držim Radovana popovića za ruku, gledam ga u oči. Sećam se. Tog sam ja čoveka napravio piscem. Mnogo sam ga zadužio, vraćaće mi do kraja života. Bože, koga sam ja sve napravio piscem, kad se samo setim! Kad se setim onog jadnog Zupca, pa Almažana ...Pričam mu onu anegdotu, najbolju definiciju Novog Sada: kada je neki čovek pogurao jednog čikicu u javnom saobraćaju, ovaj se obrecnuo "Molim vas, ne gurajte se, nije vam ovo Beograd!" ...A ipak, ja sam za novu politiku, za novi kurs, Srbija pre svega! Dosta je bilo onog autonomaškog! Bože, jadam se, s kakvim sam se ja provincijalcima družio! Boško Krunić, Žika berisavljević, kome sam sve morao da se udvaram, prema kome sam sve morao da budem snishodljiv. Kad se setim kako sam morao da pomažem onom dogmati Dušku Popoviću, oko "Golubnjače", da angažujem svoje ljude u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu. Pravili su te gluposti, ali, moram sebe da parafraziram: Nama ta predstava nije trebala. Fala bogu, morao sam i da čuvam svoju kožu. Iskreno govoreći imam desetak knjiga, najdraža mi je _U tminu zagledan_. Uostalom i knjige su prolazne ......" (Pisac, br. 7-8, od 10. VII 1990. godine, str. 1. i 2.)

književnost.2 miobrado, 04 Sep 98

FALSIFIKAT Ruka ti nije poslušna, mami te na drugačiji potpis. Dve-tri de- cenije se potpisuješ svuda gde treba i sada ovaj tvoj novi pot- pis ne priznaju, ne primaju nigde. Iz nužde bivšeg sebe falsifikuješ. Pal Bender (KLJUčEVI / Iz novijeg pesništva u Jugoslaviji / Izbor / Jovica Aćin, KOV, 1984. godine, str. 33.)

književnost.3 willow, 05 Sep 98

Neki bi momci onda otišli na piće Možda tokom pobune prosvetiteljskih radnika ili saobraćajnog zagušenja na auto-putu u 15:00 časova radnim danom dok bi se dve službeničke reke ljudi mimoišle pretačući se zatim sa ovog na ono mesto kada bi drvene klupe na Kališu bile ispunjene sve do jedne ( ili zadnje ) - tako nešto a starije gospođe izvodile u popodnevnu šetnju parkom ispred zgrade svoje unučiće plus svoje psiće baš u vreme odigravanja značajne međunarodne fudbalske utakmice od koje nam sve zavisi i u vreme priređivanja koktela za mnogobrojne zvanice nakon premijernog prikazivanja nesumnjivo ovogodišnjeg bioskopskog hita recimo baš onda kada se očekuje najveći metež po čekaonicama šalterima bankama i tako dalje tačno tada tu u pupku grada u centru zbivanja usred krkljanca melanža šizmi ili nečeg trećeg - ne znam stvarno ne znam jasno: neki bi momci onda otišli na piće seli bi pod brezu - živeli! i gledali ka nebu zamišljajući zvezde. Pzdrv, W,W,3.

književnost.4 gdown, 05 Sep 98

ZIVOT POKAZI MI SLIKE IZGUBLJENOG GRADA IZGUBLJENOG U NESTVARNOM VREMENU POKAZI MI IME KOJE ME CEKA NOSTALGICNO ZAVIRUJEM U SUTRA A DANAS JE POCELA VECNOST GRUBE SALE NEMAJU KRAJA JA SAM ZATVOREN U HEMETICKOJ TEGLI PROKLET I OSUDJEN NA ZIVOT GDOWN

književnost.5 supers, 06 Sep 98 -> #4, gdown

>> POKAZI MI SLIKE IZGUBLJENOG GRADA >> IZGUBLJENOG U NESTVARNOM VREMENU >> JA SAM ZATVOREN U HEMETICKOJ TEGLI >> PROKLET I OSUDJEN NA ZIVOT Čestitam na hrabrom početku i preporučujem vežbu...

književnost.6 mcar, 06 Sep 98 -> #3, willow

Fino.

književnost.8 mcar, 06 Sep 98

Pogled u zenicu zla Isprobali smo sve što se dalo zamisliti, po iznajmljenim sobama razvlačili smo blud, od ukradenog vremena pravili smo ogrtače za zimu. pod nogama je krckalo lišće. Jednog dana prekide nas urlanje zveri, otrčasmo na prozor: gomila je mirno stupala, saplitali su jedni druge. Sklupčani na stepenicama, činilo se da večno traje, plač su odagnali krici. A dole pred kućom obijali su sa zidova freske, u temelje ugradjivali rimske spomenike. Drmao sam prozor rukom, i razbio staklo, hteli smo da se nadisemo vazduha, hteli smo da osetimo vetar. Zalediše nas tada povici potkazivača, zaguši nas smrdljivi dah doušnika. u trenu bili smo vezani gomilom. Dole, nisko, ispod životinja, tu nema strasti, žudnje ili razuma. Samo beziman nagon: oh što pre, brzo skočiti pravo u njegovo ždrelo. MC 9/98

književnost.9 miobrado, 07 Sep 98

O AKCIONOM PESNIŠTVU Umoran sam od špricer-poezije. Umoran sam od koktel-poezije. Umoran. I dosta mi je pesnika zamazanih kerozinskih lampi i tunjavih sveća što bolesnom svetlošću opipavaju svoje slabašne mozgove. Počnimo da promatramo sebe pomoću reflektora uperenih - Spolja! Stvarnost nam pruža dovoljno ogledala u kojima se blještave ljudske akcije, osećanja i misli stapaju sa našima u aktu uzajamnih tumačenja. Dosta mi je neuglednih bradatih pesnika što drhtavim prstima biraju knjige sa polica tražeći za sebe jeftina svetilišta; njihove su pesme škripavi veštački udovi, uzbudljive koliko i komadi jeftinog sapuna, kukavički surogati neispunjenih želja. Prezrimo tu pesničku sirotinju hendikepiranu - Životom! Kartečom misli na živote što kijaju poput mačića - Nužno je! Pesnik mora da prihvati odgovornost za svu slojevitost komunikacije, mora imati umeće - Davanja. Pesnike sebičnih metafora i bezmudih sebetetošećih slika - Prezreti! takvi nek svoje pesme turaju pod jastuke i u čarape, u ruke svojih muškaraca i žena, a ne - u knjige. Pesnik mora, kao kandžijom, da goni čitaoce u potere kroz kazamate metafora. Ukoliko samo na trenutak ispusti kandžiju iz ruke, zaslužio je da ga čitaoci - Išibaju! Pesnike što živote provode zaglavljeni u sobama i osluškivanjima jadnih trzaja sopstvenog bića u jalovoj nadi da će na taj način okotiti Pesmu - Ismejati! Ulice su bremenite čudesnim pesmama, muškarci i žene šalju stihove svojim pogledima, a svetlosti grada nam - stavljaju uzvičnike! Čitajmo drugima svoju poeziju i čitajmo je - punim plućima. Poezija je ždrebac a ne skotna mačka, Pesnik je bahati propovednik, a ne - mucavi zvrndov! Prezrimo kilave pesnike beživotnih reči. Ako im stihovi nisu napunjeni električnim i toplotnim energijama, dajmo im barem - kinetičku, cepajući njihove knjižice. Pesnik nije turobni mladoženja. Pesnik, to je - Atomski reaktor! Srđan Dragojević (Knjiga akcione poezije, str. 29. i 30., Rad 1986. godine)

književnost.10 dalex, 07 Sep 98

3 pesme. Autentične gramatičke greške :) pesme.txt

književnost.11 miobrado, 07 Sep 98

3 Neću te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću Vasko Popa (Nepočin-polje / Vrati mi moje krpice, Pesme / Rad, 1985. godine, str. 59.)

književnost.12 mcar, 09 Sep 98

O radu, O. Haksli, "Kontrapunkt" " Nikada ne zaboravite da rad jeste prljav i da je, izuzev utoliko da vas da vas hrani i odrzava u zivotu sasvim sporedan za istinski ljudski zivot. Ne dajte da vas prevare pritvori nitkovi koji govore o svetosti rada i sluzbi koju poslovni ljudi vrse za svoje bliznje. Sve su to lazi. Indistrijski napredak znaci suvisnu proizvodnju, potrebu za sticanjem novih trzista, medjunarodno suparnistvo, rat. A tehnoloski napredak znaci vecu specijalizaciju i standardizaciju rada, smanjenje inicijative i stvaralastva i individualnih zabava, znaci suvi intelektualizam i progresivno opadanje svih zivih i osnovnih stvari u ljudskoj prirodi, znaci neku vrstu ludila.... "

književnost.13 willow, 09 Sep 98 -> #12, mcar

>> O radu, O. Haksli, "Kontrapunkt" O, da! :) Sjajan odlomak. Po pitanju rada, u potpunosti se slažem sa tim dobrim, starim momkom, O. Hakslijem.

književnost.14 mcar, 09 Sep 98

Jadnici Koga sve tu nije bilo, razni ljudi. Na primer železničar u olinjalom iznošenom plavom kaputu. Njegova prljava kapa. Neobrijano lice na kome se vide duge neprospavane deonice sporih pruge. Neke žene sa takozvanim trajnim frizurama, natečene noge, proširene vene. Beskrajne godine napornog rada, radjanja, stenjanja, beda. To nije uništilo njihovu zastrašujuću snagu. One stoje napred, spremne su na laktanje. Zatim one zadrigle pojave čija je mladost bila veoma uzbudljiva. Možda i dalje mogu da se sete kako je to bilo kad su odeveni u kožne kapute čizmama razvaljivali tudja vrata, dok su raskulčivali i uvodili u komunizam. Bikovska snaga, spremnost da se još godinama gazi bez pardona. Neki klinci su se trudili da kuliraju, ali baš im nije išlo, nikako im nije išlo. Klinke na previskoim štiklama. Montirane grimase. Vedri i nasmejani, nesvesni i prilagodjeni novom poretku stvari. A onda, nešto se dogodi, neko titranje potrese gomilu i ona stade da se ljulja. Da ipušta pipke kao neka ogromna ameba. Grč stade da se širi mišićima, oči stadoše da klize tražeći mogućnost za željenu poziciju. Grudi stadoše da se nadimaju od želje. Taj očekivani zvuk i dalje se približavao i neki stadoše na prste. Neki stadoše u gard. Takvo stanje nije moglo dugo da traje, napetost iznenada prestade. Noge se skupiše. Neko se zakašlja. Mnogi pognuše glave. Neizgovorena ostade ta kletva, neispunjena želja. A teški tas crne mržnje što trajaše u svima njima spusti se još malo niže. Jer autobus nije stao, prošao je pored njih. A za njim prodjoše još neke olupine, pa jedan obrijani debeli kriminalac koji je u kabrioletu vozio začudjenog psa. I sve se umiri. Iz gomile je dopirao samo zvuk premeštanja, pomeranje i došaptavanja. Neko stade na nogu jednom psu, i on počne bolno, i činilo se beskonačno, da cvili. MC 9/98

književnost.15 dalex, 09 Sep 98 -> #14, mcar

Nije dosta što ovde smaraš, nego kopiraš i u druge teme?

književnost.16 miobrado, 09 Sep 98

DOK BUDEŠ PEVAO Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi Branko Miljković (Dok budeš pevao, Rad, 1985. godine, str. 5.)

književnost.17 willow, 10 Sep 98

"...To je stoga što stoji tamo, upravo ispod ovog prozora, što kuca čekićem i testeriše oko tog prokletog sanduka. Gde ga ona mora videti. Gde je svaki dah koji ona udiše pun njegovog kucanja i testerisanja, gde je u stanju da ga vidi kako kaže Vidi. Vidi kakav dobar kovčeg pravim za tebe. Rekao sam mu da ide negde na drugo mesto. Kazao sam Blagi Bože, želiš li da je vidiš u njemu. Kao kad je bio mali dečak i ona reče da bi probala da gaji malo cveća kad bi imala malo đubriva a on uze sud za pečenje hleba i vrati ga iz štale punog balege. I sada oni drugi sede tu kao lešinari. Čekajući, hladeći se lepezama. Zato rekoh Kad bi prestao da testerišeš i zakivaš eksere tako da ne može čak ni da spava, a njene ruke leže na jorganu kao dva iskopana korena koji se ne mogu očistiti ma koliko se čovek trudio perući ih. Vidim lepezu i mišicu Djui Del. Rekoh da li biste je samo ostavili na miru. Testerisanje i ukivanje, i neprekidno nastojanje da vazduh struji tako brzo po njenom licu da onaj ko je iznuren nije kadar da ga udiše, i zvuk te proklete bradve Jedan rez manje. Jedan rez manje. Jedan rez manje, tako da će svako ko prolazi putem morati da zastane da vidi i da kaže kako je on odličan drvodelja. Kamo sreće da sam to bio ja kad je Keš pao sa one crkve, i da sam to bio ja kad je tata ležao bolestan što je onaj tovar drva pao na njega, ne bi se događalo da svako kopile u okrugu dolazi da bulji u nju jer ako ima Boga čemu On kog đavola služi. Bili bismo samo ja i ona na nekom visokom bregu i ja bih kotrljao stene niz breg na njihove njuške, skupljajući ih i bacajući ih niz brežuljak, njuške i zube i sve podbogom dok se ona ne bi smirila i ne bi se čula ta prokleta bradva Jedan rez manje. Jedan rez manje i imali bismo mira..." Vilijem Fokner, odlomak iz knjige "DOK LEŽAH NA SAMRTI"

književnost.18 miobrado, 11 Sep 98

"Iz okolnih sela povrve svet da vidi most. Iz Višegrada i Rogatice su dolazili varošani i divili mu se, žaleći što je u toj vrleti i divljini a ne u njihovoj kasabi. - Valja rodit vezira! - odgovarali su im Žepljani i udarali dlanom po kamenitoj ogradi, koja je bila prava i oštrih bridova, kao da je od sira rezana a ne u kamen sečena. Još dok su prvi putnici, zastajkujući od čuđenja, prelazili preko mosta, neimar je isplatio radnike, povezao i natovario svoje sanduke sa spravama i hartijama, i zajedno sa onim vezirovim ljudima krenuo put Carigrada. Tek tada pođe po varoši i po selima govor o njemu. Selim, Ciganin, koji mu je na svom konju dogonio stvari iz Višegrada i jedini zalazio u njegovu brvnaru, sedi po dućanima i priča, bogzna po koji put, sve što zna o strancu. - Asli i nije on čovjek k'o što su drugi ljudi. Ono zimus dok se nije radilo, pa mu ja ne otiđi po desetak-petnest dana. A kad dođem, a ono sve neraspremljeno k'o što sam i ostavio. U studenoj brvnari on sjedi sa kapom od međedine na glavi, umotan do pod pazuha, samo mu ruke vire, pomodrele od studeni, a on jednako struže ono kamenje, pa piše nešto; pa struže, pa piše. Sve tako. Ja otovarim, a on gleda u mene onim zelenim očima, a obrve mu se nakostriješile, bi reko proždrijeće te. A nit govori nit romori. Ono nikad nisam vidio. I, ljudi moji, koliko se namuči, eto godinu i po, a kad bi gotov, pođe u Stambul i prevezosmo ga na skeli, odljuma na onom konju: ama da se jednom obazrije jal na nas jal na ćupriju! Jok." Ivo Andrić (Most na Žepi, "Žeđ" (pripovetke), str. 231. - 232., grupa izdavača, 1963. god.)

književnost.19 gdown, 11 Sep 98

VASA DECA --------------------------------- vasa deca sada prave projektile pune ih mrznjom koju su skupljali u detinjstvu vasa deca sutiraju glavu ubijenog klosara gutaju krv i tablete za smirenje pod svoju kozu zavlace igle i slade se ukusom smrti vasa deca su se hranila besom kad su bila mala zato zeljno iscekuju bilo kakvu borbu sa bilo kim ,zbog bilo cega vasa deca nemaju cilj ni poverenja jer ste ih godinama kupali u lazima vasa deca nemogu nikog da vole jer nikad nisu otkrili sta je to ljubav GDOWN (zbirka:stanje pomracenog uma)

književnost.20 gdown, 11 Sep 98

OPASAN! LJUDI ISPIJAJU CRNU TECNOST U OGROMNIM KOLICINAMA JEDU SARENE BOMBONE UDISU VAZDUH KROZ BELE STAPICE PIJU VRELE VOCNE SOKOVE GLEDAJU NA ULICU KROZ MALI PROZOR I MISLE DA ZNAJU SVE JA SAM........ OPASAN! KO PREDSTAVLJA VECU PRETNJU ZA OVAJ SVET ONAJ CIJA SE JETRA DAVI U MORU HEMIJE ILI ONAJ,CIJA DUSA NOSI MIRIS TROPSKIH CVETOVA ? gdown (stanje pomracenog uma)

književnost.21 mcar, 12 Sep 98 -> #19, gdown

Odlicno.

književnost.22 willow, 13 Sep 98

Pronađen, bez problema "...ako postoji Bog čemu On kog đavola služi..." V.Fokner Juče je bio ponedeljak. Danas je utorak. Sutra će biti nešto treće. Stvari ponekad i ne izgledaju toliko loše: i iznad močvare izviruje nebo, naziru se zvezde, - valjda? "Večeras se ipak dešava nešto čudesno...", kažeš, - i natočiš i njoj i sebi novo piće. Onda odete u spavaću sobu. Tu se od nas očekuje da radimo nešto; a posle svi mi dremamo; srećni, zgužvani, krvavi i pijani. Malopre mi je iz Amerike stiglo još jedno umilno, milostivo Lindino pismo. Koliko je vremena potrebno da se stvori neko savršenstvo - ne znam, - ali, u njenom je slučaju, po mnogim pitanjima, priroda išla do kraja, ako znate na šta mislim. Osim toga, njena pisma zaista imaju stila: prenosi stvari iz života na papir verodostojno. Nije bukvalista. Maštovita je. Ne halucinira i ne sere. Za nju se nikako ne bi moglo reći da je davežina. "Hvala Vam za dopisivanje sa Lindom", pomislio sam, pa se bacio na čitanje: "Dragi Dušane, Prvo: napustila sam glumački poziv i posvetila se samoj sebi. Drugo: Džejms je u mom srcu konačno ispao iz igre. Bila sam prinuđena da mu dam korpu, jer Oskari su mu pomutili razum: 11 komada za jedno veče bilo je previše i za titana kakav je on. Filmska mašinerija ga je urnisala: mnogi su zahtevali od njega da im Džejms titra jajca i to ga je dotuklo. Tako se odao piću, napisao knjigu "Svi Holivudski mrmoti, u kurac nek se nose!...", pošteno ispičkarao ovu i onu elitu, i onda otišao da živi na selo kod svojih; u Pariz, država Teksas. Pred odlazak mi rekao sledeće: ženo, idem sad da muzem krave kao što su oni muzli mene... Siroti siroti Džejms. Jednom je pijan ko majka došao na dodelu. Rekao im: hoćete govor?...e pa, evo vam govor...Znaš šta je onda uradio? Žestoko prdnuo jednom u mikrofon, pokazao im prstom žonu stvar' i ladno izašao iz dvorane. Sutra su u novinama osvanuli naslovi tipa "SLAVNI REŽISER Dž.K. POPIZDEO I PRIREDIO PIČVAJZ NA DODELI". Siroti siroti Džejms. Treće: Da li bi bio tako ljubazan da odjaviš pretplatu na Sezam, spustiš roletne, daš otkaz na taj, pretpostavljam, kukavno plaćen posao i onda: pokupiš prnje i prevezeš se avionom preko bare, i da se nađemo u sredu u 11:00 a.m. ispred terminala za izlaz? A za hranu, piće, krevet i bazen molim te nemoj da se brineš. Bićemo smešteni kod mene na gajbi i tu će nam uvek biti prijatno i toplo. Zamisli samo: moj i tvoj privatni Raj i naše male bahanalije. Pomisli da masline i med mogu da se koriste i za nešto drugo, sem za jelo. Negde te sada čeka i ljubi te tvoja Linda Hamilton..." I kako čovek sad da odbije ovakvu ponudu? Ne, Linda - neću ti prići, - al kad bi se zezali! Zvoni telefon. Mrzi me iz dna duše da podižem slušalicu, da se javljam na bilo kakve pozive: mnogo je verovatnije da će vam vaš sagovornik uništiti veče, nego vam ga, recimo, ulepšati. -"Da?", tišina. "Recite?", tišina. "HALOOO?..." -"...Popušiš mi moje-malooo!..." -"A? Ko se to izigrava sa mnom preko telefonskog aparata?" -"Dečko bre, ja sam. Smiri se. Buk ovde." Buk: stari šaljvdžija. Nikada mi neće biti jasno kako samo postiže sve tri stvari paralelno: u obavezi je oko osmočasovnog radnog vremena u Jugoslovenskoj Poštanskoj Službi; uporedo sa tim uređuje i andrgraund književnički časopis "Hrskavi žabac Kreker"; i piše najjače pesme u svemiru, - pod pretpostavkom da smo sami. -"Baš sam malopre pregledao neke od stvari koje si mi poslao. Imaš ti dečko smisla za ovu igru. Biće nešto od tebe, možda. Samo, znaš kako obično prođu oni koji obećavaju?..." -"Proslave se?..." -"Naravno. Brzo. Čim umru. Zato, potrudi se dok si još živ. Posle smrti ti sve to tako malo znači. Kapiraš?" -"Aha", rekoh. "Ali, znate, nisam jedan od onih kojima je toliko stalo do slave...hmmm...koliko do slavskog pečenja. Osim toga, sve ima svoje granice. Mislim, talenat, i to..." -"Sereš ko foka. I nemoj da mi mešaš talenat i pisanje. Talenat ti ovde nije uslov da budeš spisatelj. Upamti to već jednom." -"Kako to mislite?" -"Znaš i sam. Pisanje je zaraza koja se prenosi sa kolena na koleno. Kao triper. Takva vrsta dara. Ispada da je pisanje pičkin dim, da to ume svako. Uzmi jednu prosečnu književničku porodicu. Muž, žena, dvoje sitne dece, mačka i jugo 45. Svi su ti oni plus pisci, plus objavljeni. Je l ti sad jasno?" -"Hmmm...Aha!". Buk je i inače poznat po gadnoj naravi i poganom jeziku. Voli da popije i onda da se tuče sa ostalim muškarcima. Ponekad ga ojade od batina ali on onda ubaci nešto opičeno, tipa "džukac dlaku menja ali gaće nikad...", pa ih onda nasmeje i zato ga svi i vole. Veliki obešenjak, velika dobričina, taj Buk. -"A kako vaših 5 mačaka? Slušaju li vas?", pitam ga dalje. -"Ma, kurac me slušaju. Puna mi bre kuća ulovljenih miševa i vrapčića. Čoveče, koje ludaje. Love ih, pa ih onda donose meni. Sa mačkama prolazim isto kao i sa ženama." -"U kom smislu mislite?" -"U smislu da ne mogu da nađem nijednu normalnu za sebe. Ni ženu ni mačku. Nego, zvao sam te zbog nečeg drugog...Henri Miler me pozvao jutros i zamolio me da svratim večeras kod njega. Kaže, biće viskija i mlade pičetine za sve. Pomalo čudan čovek, taj Henri. Non-stop misli na pičku." -"Pa, po tome ispada da smo svi mi pomalo čudni..." -"Ha-ha!...Ho, odlično rečeno. O, da...videću da ubacim to u svoju novu knjigu..." -"Znam da ne volite kad vas to pitaju, ali o čemu ovaj put pišete?" -"Tačno, ne volim da me propituju. Uostalom, pisac je tu da piše, ne da brblja. Inače, u knjizi se radi o životu čoveka prevarenog i izjebanog i uopšte o ljudima kao što smo ti i ja. O čistom, običnom, solidnom, svakodnevnom sranju. Standardna šema." -"Da, oko toga uvek ima dosta toga da se napiše. Nikad čovek da se zasiti tih stvari. A kako planirate da se zove? Mislim, knjiga." -"Nisam još odlučio. Biće nešto u stilu žTumarajući podrumima isposničkog ludila'. Ili žPacov u rektumu ekstaze'. Ili žBludni sin'. Videću. Ne znam još tačno. Uostalom, kakva korist od naslova? Sve te knjige, sve te pesme...Sve ti je to dečko isto-sranje drugo-pakovanje." -"Ali ne i u vašem slučaju." -"Čemu sad izlivi nežnosti? Sve što ja vidim je toliko mnogo pesnika, a tako malo poezije." -"To ste vi rekli. Čini mi se da kritičari ne razmišljaju na taj način." -"Ne moramo sad da pričamo o njima. Nego, hoćeš da ideš sa mnom kod Henrija večeras? Svratićemo po Hemingveja usput da i njega pokupimo." -"Može. Mada, znate i sami kakav je Erni. Čovek nikad ne može da ga nađe u kući. Po čitav dan provodi po safarijima ili u ribolovu..." -"...Ili u ratu. Znam, znam. Ali, malopre smo se Hemingvej i ja čuli preko telefona. Tu je. Sprema nam svima veliko iznenađenje za sutra. Nije želeo da kaže o čemu se zapravo radi. Samo je naglasio da se ovaj put ne radi ni o kakvoj novoj knjizi." -"Onda znači idemo?" -"Naravno. Spremaj se. Dolazim po tebe. U svojoj nežnoplavoj folciki model '51. Ajde sad...Čekaj!...Evo, poručuje ti Selin nešto...Kaže žreci tom balavcu da ću mu jebati sve po spisku ako ne bude spreman kad dođemo po njega...'. Ne zameraj Selinu. Selin prolazi kroz neke teške dane. Kao, uostalom, i svi mi." -"Faca je Luj. Ništa mu ja ne zameram. Ovoj zemlji nedostaje još jedno 10.000 takvih kao što su Selin, Erni, ili Miler. Ili vi. Onda bi sve stvari legle na svoje mesto. Doviđenja, gospodine Bukovski." -"Zaboravio si da nabrojiš i Hamsuna. A sad, zdravo, mali. I prekini više da mi persiraš. Da se nešto razumemo: od sentimentalija uvek dobijem proliv. Sevaj sad na oblačenje ili će te Selin razbiti." Na brzaka sam spremio sendvič sa sirom i šunkom, ubacio ga u sebe, navukao nešto odeće. Imao sam malo poblema: nikako nisam uspevao da uklopim dve istovetne čarape. Takođe, košulja mi je bila izgužvana i poderana na par mesta, ali nisam išao ni na kakvu modnu reviju, pa se nisam uzbuđivao oko toga. Farmerke sam imao jedne-jedine i bile su iznošene, pohabane i stare. Nisam imao čime da se skockam; mislim da bi me i sa sopstvenog venčanja izbacili, kada bi se ovakav pojavio pred mladom. Dovršio sam pivo, isključio sijalicu u sobi, spustio se u prizemlje, izašao. Čekao. Nakon par minuta, video sam i folciku, gore, na drumu. Skretala je ovamo. Živim na periferiji, u kraju poznatom pod nazivom "Dolina Vrba". Odlično, pomislih: momci očigledno nisu imali problema da me nađu. Pzdrv, W,W,3.

književnost.23 hogistey, 15 Sep 98

NESIGURNOST U TEKSTU Nesigurnost me zavodi kao zadovoljstvo. Gledam nalet gusenica na lisje oraha i mlade laste na gradskom nebu. Vidim poglede crepova i grimasu asfalta, a iza njih skamenjenu pesnikovu rec: zinuo ko pes! pa zapazam rasecenu venu zida i samoubistvo na koje se odlucuje crni odzak. I zanemeli vetrokaz i kljakavu antenu i trazim dalji, ugrozeni obejkat: ali niceg. Niceg vise. Mirise list oraha - gorko, kovit lastavice, mislim: nije sve tako crno. Postoji zadovoljstvo u ispraznosti, zar ne? Zar ne? Vasa Pavkovic, "Nesigurnost u tekstu", Prosveta, 1994.

književnost.24 dbambi, 17 Sep 98

Evo ga jedan mali odlomak iz Encarte, članak o Lavu Tolstoju i njegovom delu " Rat i mir ": War and Peace, considered one of the greatest novels ever written is an epic of Russian society between 1805 and 1815, just before and after the Napoleonic invasion. It contains 559 characters commemorates important military battles, and portrays famous historical personalities, but its main theme is the chronicle of the lives of five aristocratic families. E sad...ja sam nedavno pročitao pomenuti roman i uprkos pažljivom preturanju po memoriji, mogu da se setim imena samo četiri porodice Bolkonski (knez Andreja, knjeginjica Marija), Bezuhovi (Pjer) Kuragini (knez Vasilije, knjeginja Elen) i Rostovi (Nikolaj, Nataša i drugi). U delu naravno ima još porodica (npr. Drubecki), ali teško da bi se nekoj barem po mom mišljenju, mogao dodeliti komentar kako je jedna od pet nosilaca teme. Bambi

književnost.25 mcar, 17 Sep 98

Da li znate nekoga ko se bavi tzv fanzinima ili zinima. Moj drug iz Poljske trazi adrese na koje bi mogao da salje svoje zine. On ih pravi dvojezicno, na Poljskom i Srpskom. Molim hitan odgovor. Marko

književnost.26 stemil, 17 Sep 98 -> #17, willow

DŽUEL > "...To je stoga što stoji tamo, upravo ispod ovog prozora, što > kuca čekićem i testeriše oko tog prokletog sanduka. Gde ga ona mora Pored Savićeve "Topole na terasi" knjiga AS I LAY DYING od William-a Faulkner-a je jedina koju sam pročitao 3 puta ! Inače od njegovih dela imam još i: - Vojnikova plata - Svetilište - Buka i bes - Nepobedjeni p.s. Ako neko ima njegov roman "Rekvijem za iskušenicu" molim da mi javi na mail radi dogovora :) Miki

književnost.27 willow, 18 Sep 98

"...Sedosmo u čamac, ona sede kraj mene na moje sedište i dodirnu me svojim kolenom. Ja je pogledah i ona mi na tren uzvrati pogled. Pričinila mi je prijatnost time što me je dodirnula kolenom, počeh da se osećam nagradjenim za taj gorki dan i radost mi se vraćala kada ona iznenada promeni položaj, okrete mi ledja i poče da razgovara sa doktorom koji je sedeo kraj krme. Celih četvrt sata nisam postojao za nju. Onda učinih nešto zbog čega se kajem i što još uvek nisam zaboravio. Njena cipela pade sa noge, ja je zgrabih i zavitlah u vodu daleko od čamca, od radosti što je blizu ili od potrebe da skrenem pažnju na sebe i podsetim je da postojim - ne znam. Sve se zbi tako brzo, nisam razmišljao, to mi je samo tako sinulo. Dame vrisnuše. A ja se ukočih od toga što sam učinio, ali kakva je korist bila od toga? Što je učinjeno, učinjeno je. Doktor mi priteče u pomoć, on uzviknu: Odveslajte! i usmeri čamac ka cipeli; u sledećem trenutku je veslač zgrabi upravo u trenutku kada se napunila vode i nestala ispod površine: čovek se skvasi visoko uz ruku. Onda odjeknu višeglasno ura sa oba čamca, jer je cipela bila spasena..." Knut Hamsun, odlomak iz knjige "PAN"

književnost.28 smilja, 19 Sep 98 -> #25, mcar

Ako je to ono sto ja mislim u vidu razlicitih mail-zinova odstampanih sa nekom zenitstickom porukom e onda evo jedne adrese: Umetnicka Grupa FIA Muzej 25. maj ili Knez Mihailova 6/KCB... E-mail :ugfia@EUnet.yu >Molim hitan odgovor. Smilja :)

književnost.29 mcar, 20 Sep 98 -> #28, smilja

Mnog, mnogo ti hvala. MC

književnost.30 mcar, 20 Sep 98

Evropa Žene su uredne, i klozeti su čisti, sve je vrlo ugodno i kulturno, i niko i ne pokušava, i niko i ne može da zamisli šta je ispod tepiha, šta je uzidano u temelje. Krajolik je ispeglan, službenici su učtivi, jedemo kroasane i kifle, jedemo slatke Mocart kugle. Prolaznici su mirni i opušteni, oni me pitaju o drugačijem svetu, pitaju me o jednom srušenom svetu. Zaprepašćeni odmahuju glavom. Nedeljom prepodne biciklisti, svi vole počasnu gardu nedeljom popodne dosada, deca fotografišu smenu straže. Vozovi su bešumni i čisti, jure po onim istim prugama gde su nekad ljudi umirali u govnima, nemućni, zaklučani u stočnimn vagonima. Na zidovima su spomenici zločina, ali o tome više niko ne misli. Nelagodno mi je, jer jedini znam, ali to je samo zato što sam iz srušenog sveta. Pitaju me: zašyto se dogodilo? Odgovaram: ne brinite, može i ovde da se dogodi. Zaprepašćeni odmahuju glavom, ne veruju, možda su samo osetili strah. MC 9/98

književnost.31 kum.djole, 22 Sep 98

-------------------------------------------------------------------- Monografija "20 godina Riblje čorbe" BEOGRAFITI -------------------------------------------------------------------- U organizaciji "Riblje čorbe", izdavačke kuće "Beografiti" i Radio Index-a pripremljena je monografija povodom 20. rođendana najdugotrajnijeg i najuspešnijeg jugoslovenskog rok benda svih vremena, "Riblje čorbe". Monografija će se štampati na kvalitetnom papiru formata B5 u kolor dizajnu sa 96 strana u prvom izdanju od 1000 primeraka. Monografija "20 godina Riblje čorbe" studiozno je delo mladih autora Nenada Radovića i Marije Milanović koji su svoje dugogodišnje angažovanje oko ovog projekta krunisali u saradnji sa najpoznatijim imenima našeg rock'n'rolla - Borom Đorđevićem, Mišom Aleksićem, Vickom Milatovićem, Pecom Popovićem, Dejanom Cukićem... Uz tekstove o nastanku i razvojnom putu "Riblje čorbe" knjiga sadrži oko 50 najboljih fotografija iz svih perioda ove grupe, pregled diskografije, hronološki pregled medijske pratnje benda, rezultate istraživanja "Beograđani o Ribljoj čorbi", najpoznatije pesme najvećeg srpskog pesnika i još mnogo zanimljivosti koje do sada nisu objavljivane. Rad na monografiji traje već više od dve godine i trebalo bi da izađe do ovogodišnjeg Sajma knjiga (20. Oktobar). Zbog poznatog političkog opredeljenja Bore Đorđevića i svih nas koji smo radili na ovom projektu nismo u mogućnosti da zatražimo finansijsku pomoć od velikih jugoslovenskih firmi i izdavačkih kuća. Uz vašu pomoć uspeli bismo da privedemo ovaj projekat kraju onako kako smo to i planirali. Ceo prihod od prodaje monografije "20 godina Riblje čorbe" ići će u dobrotvorne svrhe - nezavisnim javnim glasilima i JDP. Uslugu bi nam učinio svaki vaš doprinos - privatnih preduzeća, kompanija, organizacija, klubova kao i pojedinačni doprinos u bilo kojoj vrednosti. Autori ove monografije odužiće vam se na najlepši mogući način. Sponzorstvo (u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate): Za fizička lica (minimum 10 DM) - zahvalnica u knjizi - 2 besplatna primerka monografije "20 godina Riblje čorbe" Za preduzeća (do 500 DM) - logo firme na stranici knjige - 4 besplatna primerka monografije "20 godina Riblje čorbe" - logo firme izložen na našem štandu na Sajmu knjiga - logo firme izložen na Internet prezentaciji monografije Za preduzeća (preko 500 DM) - logo firme na stranici knjige - 6 besplatnih primeraka monografije "20 godina Riblje čorbe" - logo firme izložen na našem štandu na Sajmu knjiga - logo firme izložen na Internet prezentaciji monografije - logo firme na koricama knjige Uplate možete vršiti na broj žiro računa Beografita 40815-601-1-526-186 sa naznakom "Doprinos za monografiju 20 godina Riblje čorbe". Možete nas sponzorisati i lično (i u stranoj valuti) po dogovoru. Sve dodatne informacije možete dobiti do 1. Oktobra na telefon Radio Indexa 324-5260, sredom od 19 do 24h i četvrtkom 23 do 06h, kao i subotom od 18 do 20h i od 24 do 06h. Takođe, na raspolaganju vam je i telefon autora Nenada Radovića (450-395) svakim danom od 16 do 18h. Unapred vam zahvaljuju priređivači monografije sa nadom da ćemo se videti na promociji knjige u Oktobru. Beografiti

književnost.32 smilja, 23 Sep 98 -> #19, gdown

> GDOWN > (zbirka:stanje pomracenog uma) ZENITIZAM. + ?! ZENIT medjunarodni casopis/ kalendar nove umetnosti i zivota ---------------------------------------------------------------- urednik i osnivac Ljubomir Micic --------------------------------------------------------------- BEOGRAD Obilicev Venac br. 36 -------------------------------------------- Casopis izlazi jedanput mesecno na zaprepascenje svih Srba i ostalih velikih naroda - bez zenitistickog duha. --------------------------------------------------------- Zenitizam bori se za Balkanizaciju EVROPE ------------------------------------------------------------ Dakle, nemoj mi zameriti ali ovo tvoje me neodoljivo podseca na avangardu dvadesetih godina , casopis Zenit ciji je pokretac i urednik bio Ljubomir Micic. Pokrenut u ime novog humanizma i sav u znaku antiratnih raspolozenja, da bi na idejnom planu zenitizam bio u znaku ostre kritike evropskog civilizacijskog kompleksa, kojem u duhu inovativnih tendencija ponudio panbalkansku kulturnu koncepciju, izradjenu na principima neoprimipimitivizma. Izmedju ostalog ideja balkanskog BARBAROGENIJA, itd. Medjutim , sustina tvoje poetike je u nekim radikalnim poetskim formama koje podsecaju na ovog autora. Istorija se ponavlja, pa i poetika sa njom (: BTW. casopis je izlazio izmedju 1921. do 1926. godine... Smilja

književnost.33 dzim, 24 Sep 98

Prichica spremljena na "suv trip" zachin nachin. dzim.rar

književnost.34 karakondzula, 24 Sep 98 -> #33, dzim

+| Prichica spremljena na "suv trip" zachin nachin. Zanimljivo.

književnost.35 kiki, 24 Sep 98 -> #33, dzim

> Prichica spremljena na "suv trip" zachin nachin. ono.. mislio sam da sam ja lud. ;)

književnost.36 willow, 25 Sep 98

A, u kom ste vi fazonu? I tako, pošto smo izvesno se vreme švrćkali naokolo po Knezišu, pitao sam je da li bi sad mogli sesti negde na po piće. Rekla je da može, i predložila neko elitno, kitnjasto mesto, što se meni nije ni malo dopalo; no-no, nikako, mislim prvenstveno zbog činjenice da ti tamo, kao po pravilu, konobar uvali pivo od 0.33 ( što smatram najvećom kafanskom prevarom XX-og veka ), plus slamčicu da kroz nju srčeš, da ti duže traje. Nije im dovoljno što te oderu ko republički ministri jebenu državnu kasu, nego te plus kecaju i za bednih 0.17: čerupaju te temeljito, sa svih strana, ko Stojadin ošurenu kokoš. Pa zatim, svo vreme se pušta ova ili ona umobolna muzika od koje dobiješ užasne stomačne tegobe. Pa hrskavi glas vokalnog soliste: prodire i prodire i prodire kroz tebe, kao mokri mišji kurčić ili laksativna ušna klizma; međutim, uteha je u tome što stvar ne ide uživo, tako da si makar pošteđen prisustva kartonski glatke, peskovite frontmenove face. Ići na takva mesta ravno je kolektivnom samouništenju: čovek uđe u fazonu zezanja, - a izađe sav kukavan i ojađen, normalno, jer atmosfera je unutra pizdo-materinska: dođe ti da čučneš na plesni podijum i kukuričeš od muke; dođe ti da podriguješ na beli luk; dođe ti da potopiš svemir, udaviš boga i razbucaš svet; dođe ti da spljeskaš muvu o zid. Osim toga, čim razmotriš gomilu, odmah se osetiš frivolnim u odnosu na njih: sve same sa malog ekrana poznate face; pun kurac njih, viđenijih mrmota: ženske dostojanstvene i važne, sve uparađene ko J.B.Tito, baš tako, a muškarci hrabri, opaki i zajebani individua- listi, duhoviti ko Tomas Man. Ćuškaju te guzicama, evo, vidiš, ovako... Više ti se isplati da ostaneš kod kuće i delješ mice sa komšijom, ili da lepo sedneš na klozetsku šolju, prdiš u terci i duvaš u kurton: manje je apsurdno. Zato, nabacio sam joj to da kako je ipak razumnije rešenje otići na neko neuviđavnije mesto tipa Pivnice, bašte Kolarca, ili Kod Blesavog Škotlanđanina; bilo gde ali da ne moraš da cevčiš jedno piće čitavo veče. A i da možeš fino da se opustiš, da se glasno nasmeješ i tako dalje, bez neslavnog kraja tipa da te nakon toga redari nabiju u kontejner, ili da dobiješ preko pičke od nekog nabildovanog ekskluzivca. U vreme recesije, Đavo je bio gladan: "Mamu mu jebem, koje je sad ovo isposničko sranje!", reče. Onda je uložio kintu, zakupio poslovni prostor i adaptirao ga u diskoteku, pa viknuo Bogu "Kurac Raj, miki, opasulji se!... OVO je pravi biznis!...". Pakao je, vidiš, možda kao dragstor: jer otvoren je, takođe od 0 do 24 časa; pun asortiman ružičastih, čipkastih bljuvotina, non-stop nam je na raspolaganju. Je li, Džet-Set, je li, dame i gospodo... je l ste vi zbog toga poslati na Zemlju, a? Pzdrv, W,W,3.

književnost.37 gdown, 26 Sep 98 -> #32, smilja

Koliko sam skapirao zenit jos uvek izlazi ? gde bi mogao da ga nabavim? i koja je cena?? 10x

književnost.38 willow, 26 Sep 98

Pretpostavljam da bi ovo nekog moglo zanimati: Od jedne poznanice dobio sam informaciju da su neke dnevne novine ( da l "Večernje", nisam 100% siguran ) organizovale konkurs za izbor najjače kratke priče ( rečenice mila, oprosti mi :) ). Tako, imate još par dana da pošaljete svoje stvari, a uslovi su sledeći: - možete poslati više priča. - priča neka bude najviše 3 stranice duga. - potrebno je da svaku priču isporučite u 3 primerka ( kopije ). - ispod svake priče potrebna je spisateljska šifra, sličan fazon kao kad dajete oglas u kome potražujete supružničkog druga. - stvari šaljete u velikoj koverti. - popišete svoje lične elementarnosti i ubacujete ih u malu kovertu, koju onda upakujete u veliku. Adresa je: "Konkurs za kratku priču" Nikole Pašića 6 11000 Beograd Eto. To bi bilo to. Još da kažem, da koliko sam ja ukapirao, najboljih 100 priča biće štampano u obliku zajedničke knjige, a pobednik će imati čast da bude "objavljen" i zasebno. Zato, pošaljite im svoje stvari, i u tom slučaju želim vam sve najbolje, puno sreće oko toga i da bog da baš vi ponesete pečeno prase kući :). P.S. Ne pitajte me da li sam ja poslao svoje stvari, jer ćete u tom slučaju dobiti negativan odgovor :)

književnost.39 smilja, 26 Sep 98 -> #37, gdown

> Koliko sam skapirao zenit jos uvek izlazi ? > gde bi mogao da ga nabavim? > i koja je cena?? > 10x Časopis ne izlazi još od 1926. godine. Medjutim, njegov reprint možeš pronaći, možda, još uvek u Narodnom muzeju. Delove tekstova.. Ako ne nadješ tamo reprint podji do periodike Univerzitetske biblioteke. Izvinjavam se još jedan put na opažanju ali sličnost je bila neodoljiva. Pozdrav Smilja :)

književnost.40 willow, 26 Sep 98 -> #36, willow

>> A, u kom ste vi fazonu? Ovo je tipičan komad teksta nastao kao posledica očigledne spisateljske krize. Jebeš ga, ajde da se ponadamo da će jednom biti bolje.

književnost.41 willow, 26 Sep 98 -> #40, willow

>> >> A, u kom ste vi fazonu? >> Ovo je tipičan komad teksta nastao kao posledica očigledne >> spisateljske krize. Ustvari, nije. Zaboravite na gornju opasku. Čemu lažna skromnost? Kad načiniš sranje, - budi hrabar i stoj iza njega! I, evo mene kako stojim.

književnost.42 kum.djole, 27 Sep 98 -> #41, willow

> Ustvari, nije. Zaboravite na gornju opasku. Čemu lažna skromnost? > Kad načiniš sranje, - budi hrabar i stoj iza njega! I, evo mene > kako stojim. Što ne stojiš i u "Večernjim novinama"?

književnost.43 willow, 27 Sep 98 -> #42, kum.djole

>> > Ustvari, nije. Zaboravite na gornju opasku. Čemu lažna >> > skromnost? Kad načiniš sranje, - budi hrabar i stoj iza njega! >> > I, evo mene kako stojim. >> Što ne stojiš i u "Večernjim novinama"? Ne znam, Džo, stvarno ne znam. Jednostavno, konkursi me ne privlače, možda iz razloga što me nijedna kolektivna igra ne zanima baš previše. Po meni, Sezam je mnogo bolja stvar od bilo kog konkursa: niko ti ne traži 3 kopije; možeš da se razmašeš, jer ne ograničavaju ti broj rečenica; nema potrebe da gubiš vreme oko formalnosti tipa velika mala koverta; možeš da šalješ i poeziju; ne tretiraju te kao jedno pismo iz hrpe pisama; bilo kakva gnjavaža je isključena; šanse ti se ukazuju svakodnevno,a ne samo kad se nekom uredniku jednom u sto godina digne patka ili probudi savest. Jedini problem oko Sezama je taj da ti je kao spisatelju anonimnost zagarantovana :),ali bolje je biti pristojan homunkulus-anonimus nego užasan coitus-interruptus :) Osim toga, užasno sam lenj čovek i baš toj svojoj karakternoj osobini :) pripisujem krivicu što mnoge, više ili manje lepe stvari i propuštam u životu. A veruj mi, mogućnost poraza :) uopšte me više ne zabrinjava: gledam na to kao na još jednu lošu šalu. Dobro. Dosta sam gnjavio. Pretpostavimo da sam lud, i kukavica što ne stojim i u "Večernjim novinama" :). Najlakše je tako.

književnost.44 kolja.t, 27 Sep 98 -> #43, willow

> Dobro. Dosta sam gnjavio. Pretpostavimo da sam lud, i kukavica što ne > stojim i u "Večernjim novinama" :). Najlakše je tako. ...khm... kada sam prestao, jos u doba stare jugoslavije, da saljem fotografije na konkurse...prestao sam polako i da ih pravim... da li je to direktno povezano ne znam... ;) ...mada se u pisanje manje razumem, slobodan sam ti izjaviti sledece: Znam dosta ljudi koji su nesto nekada zapoceli, i zbog ljubavi prema liniji manjeg otpora, i nesigurnosti u sebe...nista nisu uradili... Najlakse je tako... (da nisam slao slikice prvo na Sezam, pa na internet, pa itd...ne bih mozda danas imao e-mail kojim mi se nudi izlozba u real galeriji na Brodveju, Menhetn, NY... bas ovih dana se lomim da li da pozajmljujem velike pare i udjem u *****, ili da uradim kao i ti...samo, dva kovetta su malko jeftinija od odlaska u NY i placanja svih troskova oko izlaga- nja...) Pozdravlja te kolega na neki nacin... ...i sorry na samohvaljenju... :)

književnost.45 willow, 27 Sep 98

Jao, ali nisam mogao da odolim :) Konkursna trik-pričica Dan je bio sav subliman, u subotu, vedar i topao i lep, sa puno čistog neba, sa mnogo dubokih misli. Ona, sedela je za klavirom u novoj cicanoj haljini šarenih, cvetnih motiva, temeljito razlažući stvar od Čajkovskog, unoseći se cela u taj ozbiljan i zahtevan posao; imala je talenat i stil, i ništa joj nije moglo pobeći, ništa promaći, baš ništa. Ho, kako da ne: bilo je prijatno to za čuti, a svakako, lepo i za doživeti: melodija njenog srca ispunjavala je moju sobu, moje prostore, i moj život; banja, moglo bi se reći. Ja, sa druge strane, listao sam neki časopis i pušio i pio u isto vreme, i uživao u njenoj pojavi, njenoj igri, prstima i u svemu što je s njom u vezi ja obično uživam oko toga. Ritualno, uposlio bih sva svoja čula i moja duša će onda krenuti ludački da divlja od zadovoljstva, ushićujući me iznutra, ispunjavajući me stvarima sličnim kao plamen; znam, gorim a nisam vatrogasac, - pa šta? Možda da ovo nije konkursna trik-pričica ja bih sad terao dalje sa opisom našeg, njenog i mog dana, možda, ali zbog toga što jeste, neću više da talasam oko toga, nego nabaciću vam samo da je naš ljubavnički status i dalje čvrst, to jest, - quo. Pitate se Dobro, pa gde je tu trik? E, pa trik je u tome što je sve ovo, čitava ova situacija ustvari nepostojeća, pa prema tome, ja ovde baratam duhovima, i iznoseći lažne činjenice, i krijući pravo stanje stvari, uistinu pričam samo gluposti. Možda vam je sve već postalo jasno: trik ove pričice je u tome što je ona naučno-fantastičkog žanra, eto, ukucana negde u dupetu svemira, kovertirana pa poslata vama, za vaš urednički, komisioni sto, da, samo zato da bi me žiri proglasili za pobednika jer hoću da budem čovek-laureat; ili pak mislite da je strava-i-užas u pitanju što se toga tiče? Horor, a? Pzdrv, W,W,3. P.S. Molim vas, shvatite ovo kao šaljivost, a ne sprdnju. Pliz? :)

književnost.46 kum.djole, 27 Sep 98 -> #43, willow

>> Dobro. Dosta sam gnjavio. Pretpostavimo da sam lud, i kukavica što ne >> stojim i u "Večernjim novinama" :). Najlakše je tako. Lako je biti "stojeći" na Sezamu - to sam hteo da kažem...

književnost.47 willow, 27 Sep 98

"...- Mislim da sam pogrešio što sam Perl dao Lovu - reče Džiter. - Perl naprosto nije stvorena da bude Lovova žena. Ona ne vodi računa o njegovim željama i ništa ne mari šta ko misli o njoj i tome. Nije ona za Lova. Čudna je. Sve mislim da ona želi da ode u Augustu, kao što su učinile i druge devojke. Nije ona kao ja, jer ja mislim više na zemlju nego na odlazak u neku prokletu predionicu pamuka. Tamo ne možeš da udišeš miris zapaljene žutilovke, a kada dođe vreme da se obrađuje zemlja, osećaš samo neku tugu u sebi, a ni sam ne znaš šta te muči. Ljudi su mi, ni sam ne znam koliko puta, pričali o toj prokletoj tuzi u fabrikama. A kada čovek ostane na zemlji, onda to ne oseća, jer je on tu, i udiše dim spaljenog trnja i oseća kako mu se miris uzoranih polja uvlači u grudi. I tako umesto da pati, a da i ne zna šta mu je, kao što se to dešava onima u prljavim fabrikama, ovde, na zemlji, čovek se oseća bolje nego ikada. Ne možeš prevariti proleće time što ćeš se sakriti u neku prljavu predionicu. Zna ono da treba da ostaneš na zemlji da bi se osećao bolje! A to je sve zato što su ljudi podigli fabrike. Bog je stvorio zemlju, ali ga nisi video da podiže te proklete predionice pamuka. Eto, otuda ja znam da je bolje ostati nego ići onamo, kao što su to drugi učinili. Ja ostajem ovde, gde mi je bog odredio..." Erskin Koldvel, odlomak iz knjige "DUVANSKI PUT"

književnost.48 willow, 27 Sep 98 -> #44, kolja.t

>> > Dobro. Dosta sam gnjavio. Pretpostavimo da sam lud, i kukavica >> > što ne stojim i u "Večernjim novinama" :). Najlakše je tako. >> kada sam prestao, jos u doba stare jugoslavije, da saljem >> fotografije na konkurse...prestao sam polako i da ih pravim... >> da li je to direktno povezano ne znam... ;) Eto, vidiš, Nidžoni. Ovo mi se i ne sviđa kod ljudi. Mislim da suviše paradiraju; pridaju značaj konkursima i počinju da stvaraju tek kad se ta stvar raspiše u dnevnoj štampi. Inače: nema konkursa - nema stvaranja. Dođe mi da se podbočim, dignem desnu obrvu i upitam svet: "Je li, dame i gospodo, šta je prvo nastalo: konkurs ili vaša priča?..." :) >> Znam dosta ljudi koji su nesto nekada zapoceli, i zbog ljubavi >> prema liniji manjeg otpora, i nesigurnosti u sebe...nista nisu >> uradili...Najlakse je tako... To je, mislim, nešto što se u nas usađuje od rođenja: misao o tome kako si kao čovek ništavan. Ja se, eto, ne osećam ništavnim, i nemam neku jaču nesigurnost oko stvari koje ukucavam. Jednostavno, smatram da to moje još uvek nije dostiglo pristojan nivo zrelosti. Mislim, nije mi cilj ovde da mudrujem, ali takođe se bezveze osetiš kad pomisliš da neko iz komisije, pošto je predodredio svoju dalju rođaku iz Kruševca za pobednika, sada briše b*lju tvojim stvarima ili ih koristi za uvijanje bureka :). Osim toga, samim tim što sam na vas, Sezamovce, istovario gomilu svojih hmmm...tekstova, pokazao sam se, predstavio se svetu, viknuo u etar "društvo, evo me, taj sam vam!...". Stvarno mi nije frka, poslaću im ja i 100 komada ako treba, ali postavlja se pitanje: šta ćeš, koji k*rac, time postići? Odgovor: isto ono što ćeš postići kupujući jebeni Bingo, ili jednom sedmično uplaćujući svoju sportsku prognozu. Konkursi: suviše je tu eventualnosti uključeno, a meni je više pun andrak nameštaljki, ometanja, ili rođačkih i srodničkih umetničkih stabala. Sa druge strane, ako je stvar pošteno i odgovorno shvaćena, normalno, tu sam, uključujem se; možda se ogrebem i za snošaj. Sa treće strane, još uvek sam prilično mlad i očuvan i lep :), da bih po svaku cenu hvatao svoj poslednji voz. Vreme, osim što teče, - brine se i oko svega. Kapiraš? >> (da nisam slao slikice prvo na Sezam, pa na internet, pa itd...ne >> bih mozda danas imao e-mail kojim mi se nudi izlozba u real >> galeriji na Brodveju, Menhetn, NY... Svaka čast, Nidžoni, samo teraj napred. Izgleda da su tvojih 5 minuta, 5 sati, 5 dana, 5 sedmica, 5 meseci, 5 godina, i 1 cilj, konačno došli :) Ali, shvati to da se ja stvaranjem bavim tek nešto više od godinu dana. Čovek ne treba biti lažno skroman, ali ni bahat. Ne možeć očekivati od mene da preskačem svoje tačke ka usponu :). Za sad je Sezam moja meka, oaza i moj putokaz :)). A za jedno 10-ak godina, vidimo se; ti, kao već priznati umetnik, i ja, kao dečkić koji i više nego da samo obećava :), negde na Havajima, pa da beremo plodove slave, ganjamo cice, pušimo skupe cigare i cirkamo šarene koktele poslužene iz visokih čaša :). Okej? :) >> bas ovih dana se lomim da li da pozajmljujem velike pare i udjem u >> *****, ili da uradim kao i ti...samo, dva kovetta su malko >> jeftinija od odlaska u NY i placanja svih troskova oko izlaganja.. Moje sam ti razloge temeljito izložio, a ti bolje zajmi te pare i šibaj preko bare; odradi stvar pošteno i do kraja. Uzgred, mogao bi da pomeneš Amerima da "...znate, imamo tamo u Srbiji jednog malog mrmota što kuca stvarno jake stvari, istinski je talenat, svi ga vole, i staro i mlado. Gledano kao spisatelj, do jaja je!...", :) tj. da me preporučiš kod nekog stranog izdavača :). Mislim, nema ništa bolje od isključivo prekookeanske slave: udaljen si 10.000 milja od najbližeg obožavatelja koji se nameračio te gnjavi ko školarica Miru Škorić :) >> Pozdravlja te kolega na neki nacin... Oh, jednom, videćeš, veruj mi, unucima ću prepričavati sve ovo, ovaj naš dijalog. A oni će onda reći: "deda, ne kenjaj. Stvaaarno ga poznaješ?..." :) >> ...i sorry na samohvaljenju... :) Nisi me ničim uvredio. Ako ga je i bilo ( mada ga nisam primetio ), tvoje samohvaljenje prolazi u pogledu smislenosti. Osim toga, Nidžoni, znaš i sam onu staru: "...svi smo mi u jarku, ali neki od nas gledaju u zvezde..." Pzdrv, ?

književnost.49 kolja.t, 28 Sep 98 -> #48, willow

> tek kad se ta stvar raspiše u dnevnoj štampi. Inače: nema konkursa - > nema stvaranja. Dođe mi da se podbočim, dignem desnu obrvu i upitam UH, Wiloni! ...donekle si u pravu, a i ja sam malo uprostio... Ja sam prvo pravio fotke pa ih slao... ali kad izadjes iz masine, ulaganis nekako... sta znam... a i kod fotki te datumi raznih izlozbi teraju na izradu kopija... nije da iz kvantiteta dolazi kvalitet, ali treba biti u formi... samo jedno sam zapazio: nikada (kod mene) nema pravila kad ce mi doci da radim slike... nije to bas tako jednostavno... > pomisliš da neko iz komisije, pošto je predodredio svoju dalju > rođaku iz Kruševca za pobednika, sada briše b*lju tvojim stvarima > ili ih koristi za uvijanje bureka :). Osim toga, samim tim što sam ............. > eventualnosti uključeno, a meni je više pun andrak nameštaljki, > ometanja, ili rođačkih i srodničkih umetničkih stabala. Sa druge ...prosao sam cak i to da mi konkurencija sklanja radove od zirija... (tada sam prestao da izlazem na kolektivnim izlozbama u Jagodini...) i da gledam kako Danilo Cvetanovic Majstor Fotografije za moje slike kaze "koji je bre ovo k****" itd. dok u isto vreme Draganu S.Tanasije- vicu s kojim sedi u "Suncu" pokusava da proturi zvanje...itd.itd. (imena navodim jer mi je pun vise...) ...da, da wiloni, prokleto si u pravu za te konkurse...ja sam ipak imao srecu da osvajam nagradice neke kao anonimous... (fotke saljes postom u sloveniju, makedoniju itd...) izgleda da toga skoro da vise i nema... Sto se mene tice, kasno shvatih (ti si brzi:) da umetnost nije sport, i resih da budem hrabri, tihi, totalni individualac... ("opstezitelji i samci..." - M.Pavic negde napisao...) > više nego da samo obećava :), negde na Havajima, pa da beremo > plodove slave, ganjamo cice, pušimo skupe cigare i cirkamo šarene > koktele poslužene iz visokih čaša :). Okej? :) Ma i za Brodvej ima raznih teorija...ici ili ne...sigurno da ima mali milion galerija koje vole 2000$ za zakup...dobro treba imati i slike... ne znam da li je to prilika za koju se treba uzajmljivati... ne bih da im remetim sistem, ali mora da postoji negde i kompenzacija :))) > da pomeneš Amerima da "...znate, imamo tamo u Srbiji jednog malog > mrmota što kuca stvarno jake stvari, istinski je talenat, svi ga > vole, i staro i mlado. Gledano kao spisatelj, do jaja je!...", :) :))))))) pocni sa prevodjenjem... ne verujem da ce ameri odma' poceti da uce srpski zbog "mrmota" .. :)))))))) inace, OK. :) > A oni će onda reći: "deda, ne kenjaj. Stvaaarno ga poznaješ?..." :) Ajde da s*r**o :) A ja vadim iz police knjige i kazem unuku: "...ne znas da poznajem tog cuvenog willoni-a, pa ja sam totalno izlapeo kad ti to nisam rekao...slusaj, bilo je to ovako: uplatim ja jedne davne godine sezam... ..." (dobro, unuk ko unuk, kaze "deda, opet pocinjes da ***** :)))))) > Nidžoni, znaš i sam onu staru: "...svi smo mi u jarku, ali neki od > nas gledaju u zvezde..." ova ti je dobra :) samo nastavi!

književnost.50 hogistey, 29 Sep 98 -> #44, kolja.t

> kada sam prestao, jos u doba stare jugoslavije, da saljem fotografije > na konkurse...prestao sam polako i da ih pravim... da li je to a mozda je obrnuto? Kad si prestao da ih pravis nisi vise imao sta da saljes?

književnost.51 silence, 29 Sep 98 -> #4, gdown

> GRUBE SALE NEMAJU KRAJA A, ja preporučujem korišćenje domaćih slova da fiskulturne i ostale SALE ne bi više bile grube. :)

književnost.52 silence, 29 Sep 98 -> #12, mcar

> O radu, O. Haksli, "Kontrapunkt" Ovako, iščupan iz konteksta, izvučen iz usta određenog karaktera koji ga govori/misli, odlomak odlično može da posluži kao podrška umnog čoveka, za šta Haksli važi, svim onim koji su životne lenštine, svima onim koji su nedisciplinovani, onim koji nemaju strpljenja, koji jurcaju za neuhvatljivim bekstvom vremena tako se opravdavajući. Ako se svet posmatra iz ograničene perspektive nekog neobrazovanog radnika koji svoj hleb zarađuje radom koji ne voli, onda je citirani deo srž istine. Ali ako se ima u vidu da je trka za profitom industrijskog druđtva stvar ličnog izbora/pristajanja pojedinca, da savremena preduzeća rade na animiranju radnika za proizvode koje sami izrađuju i da rade na njihovom uključivanju u odlučivanje, i da je i sa tim i bez toga motivacija za rad opet stvar ličnog izbora, dolazi se do toga da je kukanje nad 'sudbom hudom koja nas snađe' samo izgovor slabih. Rad nije samo kopanje kukuruza ili montiranje vrata na Jugu na kragujevačkoj pokretnoj traci. Rad je i pisanje, i učenje i razmišljanje. Rad je bilo kakvo ulaganje energije i truda u nešto. Samo što ima korisnih radova, kojim se napreduje, saznaje, a ima ih i nekorisnih kojim se oštećuje, uništava, povređuje ili samo gubi vreme. Lako se sa jedne vrste rada može, u letu, preći na drugu. Kojom se vrstom rada neko bavi - stvar je njegovog ličnog izbora. Zašto se neko odlučuje za neku vrstu rada, tema je posebne priče, priče o motivima. Sam "Kontrapunkt" je napisan teškim radom...

književnost.53 silence, 29 Sep 98 -> #19, gdown

> vasa deca nemogu nikog da vole > jer nikad nisu otkrili sta je to ljubav Srž pesme je isto ono što se prežvakava u gomili novijih američkih filmova o raznoraznim manijacima i ubicama. Čitav 'pokret' bi mogao da se nazove "Otkriće Frojda". Čekam kada će tako masovno da otkriju Junga. Razmak se stavlja iza zareza, ne ispred. "Nemogu" se pravilno piše u dve reči: "ne mogu".

književnost.54 silence, 29 Sep 98 -> #30, mcar

> Evropa Pišeš ono što se i inače ovde misli kao stereotip. Ništa novo. Da živiš negde u 'Evropi' tvoje pisanije bi možda i imalo smisla. Kao aktuelna poezija, možda bi podstaklo nekog da se zamisli... Ovako je samo prežvakavanje. A, to nikako nije smisao poezije. Stereotipne slike inače nisu smisao poezije. Mogao si sve i ovako da kažeš: Srbija Žene su neuredne i klozeti su srdljivi, nigde ništa ugodno i kulturno, svi se stalno prisećaju, svi stalno zamišljaju šta je ispod tepiha, u temelje uzidano. Brdoviti pejsaži, osorni službenici, jede se burek i jogurt, jede se pita sa jabukama. Nigde bicikliste, čak ni nedeljom prepodne, dosada i u radne dane, i u radne sate. Nervozni prolaznici ne pitaju za drugačiji svet, ne pitaju za kulturu i marljivost, ništa ih od toga ne zanima. Na zidovima spomenici nekulture o kojima niko ništa ne misli. Nije mi nelagodno jer svi znaju da smo totalno razrušen svet. Bučnim, prljavim vozovima mili se po iskrivljenim prugama, istim kojim smo kao stoka nekad nemoćni odvođeni. Niko se ne pita zašto je sve tako, niko ni na šta ne odgovara, svi u svašta veruju, ovde se već sve dogodilo.

književnost.55 kolja.t, 29 Sep 98 -> #50, hogistey

>> kada sam prestao, jos u doba stare jugoslavije, da saljem fotografije >> na konkurse...prestao sam polako i da ih pravim... da li je to > a mozda je obrnuto? Kad si prestao da ih pravis nisi vise imao sta > da saljes? ...kokoska ili jaje? :) Bejah mlad (procitao si kako nisam iz dva pokusaja dobio zvanje kandidat majstora...bio bih sa 24 god.najmladji u staroj zemlji...) i postojao je neki takmicarski duh u smislu da ti je stalo da ti tamo neki ziri primi slike...a jos kad dobijes prve nagrade na saveznoj izlozbi, republickoj...itd... i jos...keva salje pare studentu... drugi nacin zivota... E, kad shvatih da mi zvanje zavisi od eventualnog pomeranja g.pomenutog clana zirija, rekoh pa to su iste slike, vrede ili ne, se*e mi se na to sve...i trece godine ne dadoh kolekciju od 30 slika na ocenu... (ziri se bio promenio te trece godine :) ...sagledas, podvuces crtu i sje*e te pitanje cemu sve to, naravno... ...svi te tapsu po ramenu i onda...svi ne znaju a g.pomenuti zna... ...sta da se radi, c'est la vie... ..posle je trebalo zavrsiti studije itd.itd....egzistencija...itd.bla. .... :) dalje je istorija... npr: Sef i vlasnik londonske foto galerije "Aperture photo gallery" Ken Ashby ceka moj paket da stigne, kaze "very powerfull...itd..."prosle godine...i nema veze sta je bilo... slike su iste one iz'82-'85godine... hmmmmmm... (nisam poslao paket...) ...u stvari ne znam odgovor na pitanje... stvarno... ...samo znam da sve sto sad stvaram, a moze da se zove slika, tesko moze biti predmet ziriranja...lepse je sam... Pozdrav iz Jagodine! P.S. ala je ovo knjizevnost :)))) (fali samo karton vina pa da bude kratka prica:)))))

književnost.56 gdown, 29 Sep 98 -> #53, silence

jel bese SILENCE znaci TISHINA ? Vidis da sam kucao oko pola dva ujutru i to na nagovor willow-a,tako da mi zapravo i nije bilo do pisanja. PS-nebudi takva cepidlaka. pozdrav i SILENCE

književnost.57 kum.djole, 29 Sep 98 -> #56, gdown

>> Vidis da sam kucao oko pola dva ujutru i to na nagovor >> willow-a,tako da mi zapravo i nije bilo do pisanja. Moglo bi ovde da se uvede i naplaćivanje. ;) Primera radi, možeš da repliciraš i prokomentarišeš nešto, al' kad 'oćeš javno da se objaviš, ima se pljune lova. ;)

književnost.58 willow, 29 Sep 98 -> #52, silence

>> Ovako, iščupan iz konteksta, izvučen iz usta određenog >> karaktera koji ga govori/misli, odlomak odlično može da posluži kao >> podrška umnog čoveka, za šta Haksli važi, svim onim koji su životne >> lenštine, svima onim koji su nedisciplinovani, Taj sam! Ne uman, već sjeban, lenjiv i nedisciplinovan čovek. But, ne svojom krivicom, već posredstvom ovih ili onih političkih sisoja, vladajućih ili opozicionih lidera. Za nas profane troglodite ( kojima i ja pripadam ) važi sledeće: rad je stvorio radnike, a majmuna - majmunisanje. Okej, ali gde je tu čovek?

književnost.59 recc, 30 Sep 98

Nakon letnje pauze ponovo je u prodaji časopis "Reč" - časopis za književnost i kulturu. Elektronsko izdanje sadrži izbor iz septembarskog broja časopisa, koji možete kupiti u svim knjižarama. Uživate je lepoj reči! rec9809h.zip

književnost.60 recc, 30 Sep 98 -> #59, recc

>> Uživate je lepoj reči! Pardon, uživajte :)

književnost.61 willow, 30 Sep 98 -> #55, kolja.t

>> E, kad shvatih da mi zvanje zavisi od eventualnog pomeranja >> g.pomenutog clana zirija, rekoh pa to su iste slike, vrede ili ne, >> se*e mi se na to sve... Ovo je, mislim, suština čitave naše rasprave. Ponekad pomisliš da su konačni rezultati "konkursa" bizarna sprdačina, baš kao i prilikom naših saveznih izbora. Svaki tzv. "žiri" se ponaša isto kao kad pustiš jedan izduvni gas iz pakla; i ti tu možeš ili da na vreme zbrišeš iz prostorije, ili da zamisliš puno ljubičica, ili da malo je*eš čvorka u šupak. Pojedinačno gledano, od jednog "člana žirija" postoje samo 3 stvari koje pogubnije utiču na prirodni tok stvari: uključen televizor, spiker i političar.

književnost.62 silence, 01 Oct 98 -> #58, willow

> But, ne svojom krivicom, već posredstvom ovih ili onih političkih > sisoja, vladajućih ili opozicionih lidera. Ako ti smetaju i ne voliš ih, ne nosi ih stalno sa sobom. > Za nas profane troglodite... Đe me nađe... :) Ovo je moralo da se potraži u 'Vujakliji'. Za one kao ja (što bejah): PROFANI - obični, svetovni, ne crkveni; TROGLODITI - stanovnici pećina; u starom veku se tako zvalo jedno etiopsko pleme koje je živelo po pećinama, a kasnije je to bio naziv za krivoverne hrišćane koji su se skupljali po pećinama; E sad, ako nema drugih troglodita do profanih, onda je ta fraza pleonazam. Mada te tu možda može opravdati to što si je upotrebio kao metaforu, zar ne? :) > ( kojima i ja pripadam ) važi sledeće: rad je stvorio radnike, a > majmuna - majmunisanje. Okej, ali gde je tu čovek? Uvek tamo gde sam odabere.

književnost.63 silence, 01 Oct 98 -> #56, gdown

> jel bese SILENCE znaci TISHINA ? Jeste. A, znak pitanja se piše odmah iza reči, bez pravljenja razmaka. > PS-nebudi takva cepidlaka. Tema je književnost, a temelj književnosti je pravopis. Ako pišeš, piši kao što treba. Ili možda baš želiš da te ljudi karakterišu kao nepismenog?! Ako je tako, zar misliš da će nekog zanimati šta neko nepismen ima da kaže u svojim literarnim delima? A, "nebudi" se piše pravilno u dve reči - "ne budi". > Vidis da sam kucao oko pola dva ujutru i to na nagovor > willow-a,tako da mi zapravo i nije bilo do pisanja. > Da, da... Ovo gornje si pisao oko deset uveče, pa si opet napravio po jednu pravopisnu grešku u svakoj rečenici. > pozdrav i SILENCE Silence i tebi sinko! :))

književnost.64 silence, 01 Oct 98 -> #45, willow

> pravo stanje stvari, uistinu pričam samo gluposti. Možda vam je sve ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Baš vala! Bla, bla, bla... Šupljeeeeeeee.... do bola! :(((

književnost.65 silence, 01 Oct 98 -> #40, willow

> Ovo je tipičan komad teksta nastao kao posledica očigledne > spisateljske krize. Jebeš ga, ajde da se ponadamo da će jednom biti > bolje. Šta će on kao takav ovde?!! Samo te kandiduje za titulu IGNORE kod onih koji ovde žele da pročitaju nešto pametnije do nečijih literarnih masturbacija.

književnost.66 willow, 01 Oct 98 -> #62, silence

>> > But, ne svojom krivicom, već posredstvom ovih ili onih >> > političkih sisoja, vladajućih ili opozicionih lidera. >> Ako ti smetaju i ne voliš ih, ne nosi ih stalno sa sobom. Da, da, bilo bi to lepo, samo kad bi moglo. Kako ih ukloniti sebi sa grbače? Šta ti predlažeš? Da pokušam amputaciju leđa, a? >> > Za nas profane troglodite... >> Đe me nađe... :) Ovo je moralo da se potraži u 'Vujakliji'. Za one >> kao ja (što bejah): >> PROFANI - obični, svetovni, ne crkveni; >> TROGLODITI - stanovnici pećina; u starom veku se tako zvalo jedno >> etiopsko pleme koje je živelo po pećinama, a kasnije je to bio >> naziv za krivoverne hrišćane koji su se skupljali po pećinama; >> E sad, ako nema drugih troglodita do profanih, onda je ta fraza >> pleonazam. Mada te tu možda može opravdati to što si je upotrebio >> kao metaforu, zar ne? :) Možda. Promozgaj malo oko toga, odgovor može biti "da" ili "ne", a eto, da ti ugodim, dajem ti čak tri puta pravo da pogađaš :). >> > ( kojima i ja pripadam ) važi sledeće: rad je stvorio radnike, >> > a majmuna - majmunisanje. Okej, ali gde je tu čovek? >> Uvek tamo gde sam odabere. Oh, naravno. Kitnjasta, duboka misao; vešt odgovor, nema šta. Kladim se i da su i svi oni ljudi SAMI izabrali kako je najbolje za njih rešenje rat, u kome do mile volje mogu da kuliraju; da lade jajca po logorima i udišu svež planinski vazduh iz gasnih komora, m?

književnost.67 willow, 01 Oct 98 -> #63, silence

>> Tema je književnost, a temelj književnosti je pravopis. Ako pišeš, Ovde, šefe, čini mi se da debelo grešiš. Čovek treba da vodi računa o pravopisu, normalno, naročito ako govorimo o piscu, ali daleko od toga da je pravopis temelj, već samo jedan od stubova kojim je književnost podbočena da bude izdržljivija, da se ne sruši. Mrzi me sad da ti dajem obrazloženje, pustiću te da i ovome malo mozgaš. Samo da ti nabacim par smernica: ima li nepismen narod pravo na književnost? Šta je, koji moj, Vuk to zapisivao po Srbiji nekada davno? Može li ta stvar da se prenosi i usmeno?

književnost.68 willow, 01 Oct 98 -> #64, silence

>> > pravo stanje stvari, uistinu pričam samo gluposti. Možda vam je >> > sve >> Baš vala! Bla, bla, bla... Šupljeeeeeeee.... do bola! :((( Okej. Recimo da se slažemo oko toga da je to i loše i šuplje; ja ne bežim od svojih sranja: svi smo mi, ionako već u govnima do guše, na ovaj ili onaj način u nečijoj nemilosti. Ali, s obzirom na tvoju književnu erudiciju, i kao učenom čoveku, ipak bih ti skrenuo pažnju na sledeće: ozbiljno raspravljati, a pritom koristiti argumentaciju tipa "bla,bla", "šupljeee", "do bola" itd. ne doliči umnoj razvijenosti čoveka na kraju XX-og veka i našem kulturološkom nivou, zar ne? Možeš ti to i bolje; recimo, probaj da oplemeniš svoj rečnik kritičarskim figurama tipa "kurton živ", "puši ga, pederu", "siso umobolna" itd. pa da se čovek malo i nasmeje, makar i na sopstven račun. Ponavljam ti još jednom: SVAKU kritiku prihvatam, ljudi smo, pobogu, ali počinjem već da sumnjam da se pod juzerom "silence" krije više od jednog čoveka: jedan koji priča o O.Haksliju i kaže: "pisan teškim radom", i drugi koji urla stvari tipa "mami ti se napasem..." i to smatra svojim maksimumom. Promozgaj malo i o ovome, pa se javi... pesniče.

književnost.69 willow, 01 Oct 98 -> #65, silence

>> > Ovo je tipičan komad teksta nastao kao posledica očigledne >> > spisateljske krize. Jebeš ga, ajde da se ponadamo da će jednom >> > biti bolje. >> Šta će on kao takav ovde?!! Samo te kandiduje za titulu IGNORE kod >> onih koji ovde žele da pročitaju nešto pametnije do nečijih >> literarnih masturbacija. Veruj mi na reč, zaista sam se maksimalno potrudio da te ukapiram, ali, priznajem, - ne mogu. Što misliš da si baš ti taj bog-mučenik I.H. pa da pokrećeš pitanje oko nečijeg prava da šalje ovde svoje stvari? Znaj da nisi jedini kome je stalo da se stvari oko književnosti konačno dovedu u red, okej, ali, što se kaže, - nisam ni ja paso travu, pa da blejim ko ovca dok se preko mojih leđa usklikuju parole. A ako si već toliko zapeo, onda to tvoje "Šta će on kao takav ovde?!!" podnesi našoj republičkoj skupšini na razmatranje; možda ti i usvoje predlog, pa ako se stvar i ozvaniči, ispoštovaću, jebi ga, i tu zakonsku regulativu; mislim, što da ne ako će i svi ostali? Sudeći po onoj tvojoj pesmi "Srbija" ( koju si pokušao da nam poturiš pod sumnjivim okolnostima, kačeći se na čoveka ), rekao bih da si i ti jedan od nas neshvaćenih pesničkih slučajeva; zato, opusti se, budi konstruktivan malo. Šta su te to, koji k...., učili tamo na Pro-u? Zatim: puca meni prsluk, pravo da ti kažem, što se ja kod "onih koji ovde žele da pročitaju nešto pametnije..." kandidujem za "titulu" IGNORE; neka mi koknu to sranje IGNORE i mirna bačka. Pošteno sam se pretplatio na Sezam i hoću da za svoje pare izvučem maksimum od ovog sistema, pa nek ide život... Jedno je, izgleda, izvesno: gde god čovek pokuša da se skemba, neće u tome uspeti: kad-tad će se pojaviti neko da ga gnjavi svojim ( da se izrazim u tvom "pesničkom" stilu ) ličnim erekcijama, masturbacijama i ejakulacijama.

književnost.70 kum.djole, 02 Oct 98 -> #69, willow

>> pretplatio na Sezam i hoću da za svoje pare izvučem maksimum od ovog >> sistema, pa nek ide život... Zašto te onda toliko dotiče reakcija pojedinca? Ti kao književnik treba da si iznad toga, zar ne? Primećujem da ovde sujeta opasno piči. Ova prepucavanja zanimljivija su od bilo kakve književne forme. Tako podneblje, bešga. Život piše romane, narod čita stripove..

književnost.71 mcar, 02 Oct 98 -> #54, silence

Pesma ti je odlicna. U vezi Hakslija ne slazem se. Price o animiranjyu radnika price su o zavaravanju radnika. MC

književnost.72 mcar, 02 Oct 98 -> #52, silence

Mislim da je Haksli bio protiv glorifikacije rada. Treba biti realan, svrha rada je zadovoljenje mat. potreba. Nikom se ne zabranjuje da oseca zadovoljstvo u radu, i to je pozitivno. Samo, iz zadovoljstva bi ljudi daleko manje radili. Ali tu vec dolazimo do pitanja motiva, odrzanja sistema itd. MC

književnost.73 willow, 02 Oct 98 -> #70, kum.djole

>> >> pretplatio na Sezam i hoću da za svoje pare izvučem maksimum >> >> od ovog sistema, pa nek ide život... >> Zašto te onda toliko dotiče reakcija pojedinca? Zato što me drži za mentola. :) Bre, nije dosta što te u realnom životu ćuškaju po ušima, nego i ovde mora da se nađe neko ko će da ti lupka čvengere i kljucka te oko potiljka. I što me to svi pitate, zašto se ja toliko brecam? Zar je stvarno toliko čudno to kad čovek uzme sebe u zaštitu? >> Ti kao književnik treba da si iznad toga, zar ne? Oh, fino zvuči, ali ne :) Ovde, na Sezamu, nastupam isključivo kao čovek; kakav crni književnik bre? To što sam ja ovu temu okupirao svojim bombastičnim i patetičkim književničkim pokušajima, to je druga stvar kojom bi se psihijatrijska služba trebala da pozabavi; S.Frojd, recimo. :) Pa kaže: S.Frojd: - Dečače, posmatram te već duže vreme... Ja: - Je l?... Kako to?... S.Frojd: - Perceptivnom metodom. Ja: - I?... Koja mi je dijagnoza?... S.Frojd: - Da jebem mačka u dupe ako si ti zdrav... Ja: - Oh?... S.Frojd: - Aha. Ponašaš se umobolno. Ja: - Pa, koji mi je andrak?... S.Frojd: - Eto, imaš jedan od težih oblika moždane prehlade, tzv. "književtivitis". Ja: - Doco, a je ste vi 100%-tno sigurni oko toga?... S.Frojd: - Žili mi ruka ako te foliram... Ja: - A?... S.Frojd: Hoću da kažem: ponašaš se simptomatično. Ja: - Je l to znači - izlečivo?... S.Frojd: - Ja,ja. Ko Sida+Triša, to su srca dva... Palijativan pristup, laksativna sredstva, to je, izgleda, sve što možemo da učinimo za tebe. Ja: - Kako, kako?... S.Frojd: - Vidiš, stručan naziv za takve mrmote kao što si ti je Dementni Homunkulus Ricinus, tj. anonimus-fukaris, ali tek ako preživiš oporavak na istočnom frontu. Onda te smestimo u rudnik ili u fabriku. Budeš ko nov. Picikato. Posle, muvaš se naokolo. Ideš na redovne kontrole, vadiš bris iz bulje, ćutiš, kenjaš. Mrsiš muda, jebavaš ale. Posle umreš. Onda odeš gore da prcaš anđele plavuše do mile volje. Ja: - Porfavor, dajte mi još po koju pojedinost... nemoj da ste solipsistička pizda... budite, jebi ga, filantrop... S.Frojd: Šipu racku u kafanu gracku bre...mrzi me sad da detaljišem. Ja: - Oh, kako molim?...Puši ga bre crncima!... Izješ govno Bogu!.. S.Frojd: Dobro, miki, nemoj odma da se brecaš. Evo, da ti čika doca rekne... Primarni uzroci "književtivitisa" su, znaš i sam, sama ezoterija: stomačna konstipiranost, rupičasta snoviđenja, tugaljive reminiscencije i neviđene retrospekcije. A simptomi su, hi-hi, nagle erektivne klonulosti, s toga i coitus-interruptus... plus, oho-hooo spisateljska dijareja, i pišanje u krevet, sinko moj. Ja: - Oh?... Pa, ja sam, to znači - teže najebo? S.Frojd: - Jok, ja sam... - ZAVESA -

književnost.74 hogistey, 02 Oct 98 -> #67, willow

> Samo da ti nabacim par smernica: ima li nepismen narod pravo na > knjizevnost? Sta je, koji moj, Vuk to zapisivao po Srbiji nekada Izmedju nepismenosti i nepoznavanja pravopisa postoji razlika. Mozda u Vukovo vreme nepoznavati pravopis i nije bio greh, ali danas...

književnost.75 mcar, 02 Oct 98 -> #54, silence

Pesma ti je stvarno odlicna. Ja sam zaista skoro bio tamo pa sam napisao svoju. Odavde mi zaista ne bi palo na pamet. MC

književnost.76 brka, 02 Oct 98 -> #65, silence

> Sta ce on kao takav ovde?!! Samo te kandiduje za titulu IGNORE > kod onih koji ovde zele da procitaju nesto pametnije do necijih > literarnih masturbacija. E ovo je stvarno dzukacki... Niko nema pravo da govori ko je 'kandidat za titulu IGNORE' (cak iako je to i Krsta), pa ni ti nisi nista drugaciji. Jednostavno preskoci ako ti se ne svidja i pusti nas nepismene i neobrazovane da uzivamo. A Willow je jedan od najpozitivnijih stvari na ovom sistemu, cije su me price i pesme nebrojeno puta oraspolozile... Aleksandar

književnost.77 mcar, 04 Oct 98

Ono što dolazi posle Probudio se potpuno svestan da je igra započela. Naručio je odmah doručak. Pridigao se i proverio da li gardisti stoje pod prozorom. Nekolicina ih je bila tamo, neki su pušili, jedan je upravo zevnuo. Automatske puške behu složene u piramidu. Neko je u daljini neuspešno palio automobil. ôDa vidimo kako stoje stvariö, pomislio je. Pogledao je niz brdo ka gradu. Ulice, automobili i krovovi lagano su titrali na nestvarnom povetarcu. Osećao je da sve ide svojim besmislenim, vrtložnim tokom. ôDobro je, sve se odvija kako trebaö. Ideje su mu dolazile nenadano, iz belog šuma, kao sneg na televizoru. Panorama grada lagano je titrala, i on se pitao da li je to od vrućine. Zapalio je tompus i žar nakratko osvetli polumračnu sobu. Onda ponovo pogleda grad. Crveni krovovi u daljini izazivaše su u njemu neki neobičan osećaj, neku mešavinu mržnje, besa i zadovoljstva. ôNikad nisam voleo ovaj gradö, pomisli. I dok je posmatrao nesvesno je dizao bradu, uvlačio je tompus sve češće i nervoznije. Onda misli uzeše drugi tok. Pregovarač. Večeras dolazi pregovarač. Stiže službenim mlaznjakom. Doći će, nakratko će sevnuti blicevi i oni će se rukovati, a onda će se vrata zatvoriti. Pregovarač će govoriti ono što obično govori, ali on će pročitati pravu poruku. Negde izmedju dve reči, nešto, neizgovoreno, nešto izmedju dve grimase. I bez obzira kakvim rečima bude saopštena i da li bude saopštena rečima, on će prepoznati tu pravo značenje. Jedan nagli, nepredvidjeni pokret Pregovarača i on će znati: dobro je obavio posao. Pozvoni. ôZovi mi debelogö kaže adjutantu. Smešno mu je kako se debeli zajapuri kada dotrči ovamo, gadio mu se debeli, ali sada mu trebaju njegove usluge. Daće smernice za propagandnu akciju. Ovoga puta stvar je delikatna, možda najdelikatnija do sada. Treba biti čvrst i mek, ujedno, treba pozivati na otpor i istovremeno zahtevati pregovore. Ono što će se dogoditi šokiraće svakoga, svakoga osim njega. Jer on zna, dogovorio je to sa Pregovaračem. I dok cela zemlja bude zbunjena, on neće biti u šoku, on će delovati. Nada se da će sve ići kao i mnogo puta do sada. Debeli će mu pomoći, debeli će to odraditi. Za početak treba osmisliti akciju. Pozvati sve novinare sa odmora, uspostaviti dežurstva, saopštenja su već napisana: i jedno i drugo. I ono što dolazi odmah, i ono što ide posle. Saobraćajnicom u podnožju brega kretali su se automobili. Gledao ih je svakodnevno odozgo, iz daljine ali nikada nije pokušavao da zamisli vozače, da zamisli ko su i kuda su krenuli. To ga apsolutno nije zanimalao, oni nisu postojali u njegovoj ravni. Osim politike, magične strasti upravljanja, odavno kao da ništa nije postojalo. Jer njega je zabavljalo to što su oni tu i što on postoji, ali tako da on bude taj aktivni koji upravlja, utiče, oblikuje. Nisu mogli da ga obraduju, nisu mogli da ga iznerviraju. Ti mali ljudi, ti preparirani glasači na prepariranim izborima. Mogli su da ga vole, mogli su da ga mrze, bilo mu je svejedno. Nebitni dok ne dovode u pitanje autoritet postavljen u njima samima, bezgrešni lik strogog oca. Godinama je radio na njima, godinama je oblikovao njihovu trošnu, drhtavu i slabašnu svest. Godinama je uz pomoć poslušnika mesio, cedio, gnjčio, oblikovao. I kao što neke ptice predosete dolazak proleća i on je predosećao svoj uspeh, tu promenu koju je posejao i koja će se razviti, tu promenu u njihovim mozgovima. Tokom dugih i mučnih godina, voljno ili nevoljno, osetio je da ga medij oponaša, da prati njegove prste. ôPa oni su kao ja, sve više kao jaö, često je mislio. ôNjima ne treba niko drugi, različit od mene, Oni su sada kao ja, sada su sami. Medju nima nema više ničegaö I više su dogadjaji nego svakodnevni izveštaji svemoćne službe bezbednosti bili ono što ga je učvrsšćivalo u tom stavu. Seti se početaka, mitinga, demonstracija, seti se kako je morao da objašnjava i opravdava, seti se svega onoga što je nevoljno činio. I on je bio mladji, mislio je da je teško ubediti pojedinca, povesti narod. Samo nije tako, sada zna, njegovi podanici čeznuli su jedino za čvrstom rukom vlasti, nedohvatnim i dalekim autoritetom. Svome poslu pristupao je hladno, bez emocija. Nije se svetio, nije zlopamtio. Prezirao je saradnike, te beskonačne nizove ulizica. Imitatore i šegrte, mlade karijeriste. Političare iz partija koje je brižljivo organizovala služba bezbednosti. Heroje svečanih ručkova, debele direktore i njihiove priče o snošajima sa mladim i ambicioznim sekretaricama ili naučnim saradnicama. Jeftine, a tako umišljene intelektualce, unajmljene besmrtinke iz akademije nauka. Nazovi poslovne ljude, gomilu kriminalaca i prostitutki. Pijane i lenje radnike. Znao je da ga mrze, znao je da to jedino što mogu i zato im nije uzimao za zlo. Znao je i da ga vole u isto vreme, i to im nije uzimao za dobro. Morali da budu takvi, prilagodili su se. A on i njegova porodica bili su sami, gomile šupljoglavih analitičara pokušavale su da objasne sadržinu i osnovu njegovog autoriteta. I niko nije uspeo, jer taj autoritet i nije imao osnovu i sadržaj. Nije imao ni svrhu jer je sam sebi bio svrha i cilj. Niko nije čuo dolazak crne limuzine. Tako je motor bio nečujan. Debeli je ušao. Odmah je počeo da se ulizuje i znoji. Nije mu bilo dopušteno da sedne. čekao je. Slineći posmatrao je čoveka u belom džemperu, čoveka iznad sebe. On podiže bradu. ôDebeli, hoću da upregneš svoje ljude i svoja piskarala, neka razrade ovo saopštenje na svim nivoima. Debeli odmah uze da čita. I dok je čitao beše mu teško da stoji ali se nije usudjivao da sedne. Nalogodavac se nije pomicao. ôOnda idi sadö, i zapamti: počinje već danas, od TV vesti. ôAli polakoö. Debeli je otišao i on je ponovo bio sam. U susedstvu zalaja pas, za razliku od prethodnog stanara rezidencije, on nije voleo pse. Izvadi staklenku sa viskijem i nasu. Staklo muklo zazveča. Sede. Zamišljeno je posmatrao ikonu na zidu, udvorički poklon patrijarha. Eto, toliko godina i toliko problema mislio je. Otvorio je fioku, tamo je bilo drugo saopštenje, ono za posle. Prepoznatljiv stil njegove supruge, odličan stil, u školi je pisala odlične pismene sastave. Ona je sada na studijskom putovanju, napisala je sve to pre dve nedelje, ali i dalje je aktuelno. Niko neće shvatiti da su znali, nikome neće biti važno da zna da su oni sve unapred znali. Jer njih dvoje su u svojim rukama čvrsto držali lanac dogadjaja... Dečak podiže ruku i okrete dlan ka suncu. Čudilo ga je prosijavanje svetla kroz tanko meso na prstima. Onda se naglo okrenu, dodirnu dlanom crnu površinu kamena. Kamen je bio gladak, skoro proziran, sjajan, topao. I nekako živ. Dečak oseti zadovoljstvo zbog topline kamena. Jesen te godine beše blaga i nežna i kao i uvek puna plodova. Dan se bližio kraju, toplota se gubila. prohladni povetarac donosio je po neki opali list. Roditelji dečaka razgovarali su sa nekim ljudima dole ispod spomenika i dečak je bio prepušten sebi i svojoj igri. On se s mukom uspuza do stepenica i pope se na sam vrh spomenika. U podnožje karijatida. Začudjen i ushićen stade dodirivati njihova stamena kamena tela. Spomenik beše izrgradjen od crnog mermera. Stajao je usamljen na vrhu jednog brda u blizini prestonice. Monumentalan i skroman u isto vreme, savršen u svojoj jednostavnosti. Izgradio ga je jedan davno zaboravljeni kralj. Još u doba posle velikih pobeda u kojima su žrtve donele viziju. Masivni krov od mermernih ploča držale su karijatide, rad poznatog majstora iz tog vremena. Izletnici su često dolazili do spomenika, šetali oko njega, posmatrali zalaske sunca, pejzaž satkan od niskih, pitomih brežuljaka jedne plodne zemlje. Tek o nekom prazniku koga niko nije osećao kao svog, neki bi političar došao da se po protokolu upiše u knjigu utisaka, ali sam prostor već dugo godina beše mesto živih. Cika dece, foto aparati izletnika, sendviči i musava usta beba. A spomenik je tokom dana upijao toplotu sunca i hladio se tokom noći. Još dugo bi posle zalaska njegovi masivni kameni blokovi zračili toplotu na radost izletnika koji su sedeli na impozantnom stepeništu. Sedeti na spomeniku nikada nije bilo neprijatno, a dodir glatke površine nikada odbojan. Sunce je tada zašlo. Dečak zabrinuto pogleda zapričane roditelje. Taman kad se spremio da sidje, nešto privuče njegovu pažnju. Neka nelagodnost unutra. Možda neki zvuk, za početak samo zvuk. A odmah zatim, u trenutcima nerazdvojivim za nervni sistem čoveka, zvuk se pojača do granica izdržljivosti. Izletnici na platou stajali su ukočeni. Nekoliko mračnih senki prelete iznad njihovih glava u pravcu glavnog grada. Osim dece svi su odmah shvatili i razumeli. Samo niko nije imao vemena da mnogo razmišlja o vidjenom - koji trenutak kasnije njihove svesti zamrači silina eksplozije. Jedna krstareća raketa, tempirana da pogodi obličnji telekomunikacioni toranj iz neobjašnjivih razloga pogodila je spomenik. Ova promena putanje nikada neće privući pažnju vojne stručnjaka, zato što je druga rezervna raketa precizno pogodila svoj cilj. Samo su mrtvi ostali da leže, a terasom ispod nekadašnjeg spomenika stadoše da odjekuju krici ranjenih. Spomenik je bio uništen, karijatide pretvorene u gomilu ružnih krhotina. Jedan komad mermera, odvaljen eksplozijom, udario je dečaka u glavu i na mestu ga ubio. Drugi komad mermera, nešto oštriji i pod drugim uglom, udario je dečakovu ruku i odvojio je od tela. Hirurški precizno. MC 10/98

književnost.78 silence, 04 Oct 98 -> #71, mcar

> Pesma ti je odlicna. > To nije moja pesma, to je TVOJA pesma! Bolje bi bilo da sam je nazvao "Kontra Evropa". Bilo bi očiglednije, mada sam mislio da ćete i ovako videti o čemu se radi. Isto je ono što si ti napisao, samo izgleda malo direktnije. Mada idejno jednako pogrešno, sa moje tačke gledišta. > U vezi Hakslija ne slazem se. Price o animiranjyu radnika price su o > zavaravanju radnika. Ako radnik želi da svoje radno vreme provede 'tupo zureći u tačku na zidu' i jedva čekajući kraj svoje smene dok mu ruke automatski rade ono za šta ga plaćaju, to mu niko ne može zabraniti. U naprednim preduzećima (kod nas? - ne, naravno) pokušavaju da tim ljudima vrate 'sjaj u oči' time što će ih upoznati sa celinom onoga čiji delić izrađuju i uvodeći zainteresovane u neku vrstu odlučivanja o poslovnoj politici. Pokušavaju da uključe njihovu svest... Jeste da se motiviranjem radnika podiže radni učinak i da preduzeće od toga ima koristi, ali ima je i radnik, prvenstveno u svom sopstvenom unutrašnjem obogaćenju, zadovoljstvu, osećaju da ne gubi vreme na poslu. Rad ne treba da bude samo zadovoljenje materijalnih potreba. Ako tvoje pisanje predstavlja zadovoljenje nekih tvojih duhovnih potreba, a i pisanje je rad, onda se i fabrički rad može preobratiti iz pukog materijalnog u nešto više. Preobraćanje se vrši u glavama radnika. Radi se o naprednom duhovnom procesu, čija je suština da je različit pogled na stvari posledica samo različite tačke gledišta. To je suština i istočnih filozofija. Da li na rad gledaš kao na 'moranje' ili kao na TVOJ sopstveni izbor i TVOJU želju, stvar je TVOJEG sopstvenog izbora. Makar radio kao đubretar, baba-sera ili nešto drugo što ismevaju primitivni umovi... Suština je da se ništa u životu ne radi automatski, rutinirano već svesno. Što je, zapaziće neko, i osnovni Zen princip. "Rutina ubija romantičare" reče i Andrej Tarkovski.

književnost.79 silence, 04 Oct 98 -> #66, willow

Dva japanska monaha hodaju kroz neko selo. Jedan monah je stariji, a drugi mlađi. Ispred njih se pojavi devojka sa krčagom. Kako je čitav dan pre toga padala kiša, na sred seoskog puta bila je ogromna bara. Devojka stade isped nje gledajući kako da je pređe. Kada je monasi sustigoše, stariji monah je uze u naručje i prenese je preko bare. Devojka se zahvali i ode svojim putem, a monasi nastaviše svojim. Ćutali su sve do večeri, kada dođoše u hram u kome je trebalo da prenoće. Tada mlađi monah planu: - Mi sveštenici ne prilazimo ženama, naročito ne mladim i lepim. Zašto si to uradio!? - Ja sam devojku još tamo ostavio, odgovori mu stariji sveštenik. Zar je ti još uvek nosiš? > >> > But, ne svojom krivicom, već posredstvom ovih ili onih > >> > političkih sisoja, vladajućih ili opozicionih lidera. > > >> Ako ti smetaju i ne voliš ih, ne nosi ih stalno sa sobom. > > Da, da, bilo bi to lepo, samo kad bi moglo. Kako ih ukloniti sebi > sa grbače? Šta ti predlažeš? Da pokušam amputaciju leđa, a? Taj TVOJ teret niko ne vidi sem tebe. Dakle, sve je u tvojoj glavi. Evo 'nacrtao' sam gore... Obzirom da nastupaš sa apsolutno nepristupačnih pozicija samoljublja, sumnjam da će do tvoje srži i ovog puta išta dopreti. Ako želiš da 'iskoristiš Sezam najbolje što možeš' probaj da savete i kritike koje su ti namenjene ne dočekuje i rasteruje još sa vrata tvoja Sujeta. Dalja, kao i dosadašnja rasprava s tobom, čist su gubitak dragocenog vremena za mene, obzirom da do tebe ništa od suštine, izgleda mi, ne dopire. Registruješ samo 'napade', grčevito braneći svoje stavove, jedino sebi samom dopuštajući da budeš svoj kritičar. Paranoja je ono što osećaš kao teret društvenih nepravdi na svojim leđima, paranoja je što kritiku osećaš kao napade, paranoja je što se okomljuješ na nekog od koga se OSEĆAŠ ugroženim. Nekultura i nezrelost je intonacija tvojih zajedljivih primedbi u vezi moje ličnosti, onakve kakvu si je ti doživeo. Dozvoli da te podsetim, tema rasprave je bila književnost, tvoj isprazni stil pisanja u nekim delima koja si nedavno ovde okačio. Ne i u 'Neki bi momci otišli na piće', npr. Zato tebi jedno Zbogom, i neka ti je Bog u pomoći! Izvini što sam te uvredio, nije mi to nikako bila namera.

književnost.80 silence, 04 Oct 98 -> #76, brka

> Niko nema pravo da govori ko je 'kandidat za titulu IGNORE' Znači, ja nemam pravo da kažem ono što mislim, ti mi uskraćuješ tu slobodu??? Pazi, ja ne tražim ni od koga drugog da willow-u da ignore. To nije bio apel, to je bio savet NJEMU da ne objavljuje (da, i slanje na Sezam je vid objavljivanja) stvari za koje sam ne misli da su dobre. Šta drugo sem ignore-a treba da očekuje od svojih čitalaca neko ko objavi tekst pa za njega odmah sam kaže da je 'plod očigledne spisateljske krize', a pri tom je tekst očigledno isprazno premetanje reči po ustima? Možda samo pohvale svojih slepih obožavalaca... Ova tema ne bi trebalo da bude ičija kanta za smeće, svako ko piše i ko čita ima već punu svoju sopstvenu kantu i ne treba mu i tuđe smeće. Smeće je za bacanje, nije za objavljivanje. > Jednostavno preskoci ako ti se ne svidja i pusti nas > nepismene i neobrazovane da uzivamo. Ako postoji pravo na pohvalu, postoji pravo i na pokudu. Samo je pitanje, da li smo zreli bilo za jedno, bilo za drugo. Od pozitivnih kritika slabo se napreduje u radu za koji je pohvala. > E ovo je stvarno dzukacki... Za mene je kompliment da me smatra džukcem (tj. moj savet i kritiku džukačkom) neko ko se divi i uživa u ispraznosti i ko sa ponosom, rakao bih, za sebe kaže da je nepismen i neobrazovan. Hvala Aleksandre! (Av!) :) Ovime bih zatvorio sada i ubuduće svaku SVOJU dalju diskusiju o willow-u kao književnoj pojavi. Vi ga slobodno i dalje hvalite i obožavajte čak i kada brlja i mrlja, to vam niko ne može zabraniti.

književnost.82 willow, 04 Oct 98 -> #79, silence

>> Dalja, kao i dosadašnja rasprava s tobom, čist su gubitak >> dragocenog vremena za mene. Izvini, molim te, da li ti stvari tipa "bla, bla...", "do bola", "masturbacije" zaista smatraš raspravom? Pogledaj svojih par poruka koje mi poslao. Zar je to književnička rasprava? Koji je to nivo savetovanja i kritike? Zar je to ono što nazivamo - dobronamernošću? Zar se na taj način učvršćuje razumevanje među pripadnicima ljudskog roda? ( smajli ) U kom nas ruhu civilizacija vaspitava? ( smajli ) U kom veku pre nove ere mi živimo? ( dupli smajli ) Iskreno, - nikakav savet ja tu nisam video, nikakvu kritiku, ništa dobronamerno, ništa oko čega bih se mogao da zamislim; samo šljas, šljas, - šamaranje. Ne ide, nije korektno. Odrasli smo ljudi, jebi ga, porodični smo, imamo ženu, mačku, jugo 45 i omiljeni hobi. Zato, reci mi, pobogu, šta tu ne valja, šta bi trebalo dodati, šta izbaciti, kako da poboljšam stil, reč-dve o fondu reči, kako ti se čini način na koji gradim rečenicu, itd.; ( ne moraš da forsiraš eufemističko izražavanje: Psovački jezik mi je maternji ); mislim, nisam nadležan za definiciju kritike, ali to je, otprilike, to - valjda? Pa, zar ne? >> Zato tebi jedno Zbogom, i neka ti je Bog u pomoći! Hvala, ali, ipak ću da potražim pomoć sa neke druge strane. Mislim, Bog, i ako postoji, sad sigurno ima mnogo pametnija posla, nego da se zalaže oko mog dupeta. >> Izvini što sam te uvredio, nije mi to nikako bila namera. Nisi me uvredio, samo si me malo kosnuo svojim isključivim stavom oko mojih stvari. Suština naših odnosa je sledeća: sve dok se ti i ja ovde budemo glodali do kostiju, neko će krkati kavijar na naš račun.

književnost.83 morkin, 04 Oct 98 -> #77, mcar

> Ono što dolazi posle Tužno, zato jer je istina.

književnost.84 kum.djole, 04 Oct 98 -> #73, willow

>> književnik bre? To što sam ja ovu temu okupirao svojim bombastičnim >> i patetičkim književničkim pokušajima, to je druga stvar kojom bi se Pomalo preteruješ s modernizmom u vidu izraza i imenica koje se po ostalim konferencijama zvezdiče - po tome ne mogu da cenim nečije pisanje, pa taman da je i ne znam koliko zanimljivo i originalno.

književnost.85 dr.grba, 05 Oct 98 -> #82, willow

>> Suština naših odnosa je sledeća: sve dok se ti i ja ovde budemo >> glodali do kostiju, neko će krkati kavijar na naš račun. A čitaoci Civilizacije će trpeti besmislenu raspravu. Ovde ima mesta za svačiji nastup i za svačije mišljenje. Ali, ne vidim nikakvu svrhu nategnutim raspravama i banalnim vređanjem. Zato bih zamolio sve prisutne da bar malo popuste. Neću ništa da arbitriram, niti mi je stalo da biram stranu. Prosto, ljudi, prestanite da pridajete Sezamu značaj kosmičkih razmera i koristite ga da biste komunicirali sa drugim ljudima na normalan, neuvredljiv način, a ne da biste skakali po tuđem mišljenju.

književnost.86 dr.grba, 05 Oct 98 -> #83, morkin

>>> Ono što dolazi posle >> >> Tužno, zato jer je istina. Ta priča je poput šamara koji dugo očekuješ, mada ne znaš po kom će obrazu.

književnost.87 brka, 05 Oct 98 -> #80, silence

> Niko nema pravo da govori ko je 'kandidat za titulu IGNORE' >> Znaci, ja nemam pravo da kazem ono sto mislim, ti mi uskracujes tu slobodu??? Hmm...rekao sam "Niko nema pravo da govori ko je 'kandidat za titulu IGNORE'", a ne da niko nema pravo da kaze sta misli...cista zamena teza. > To nije bio apel, to je bio savet NJEMU da ne objavljuje > (da, i slanje na Sezam je vid objavljivanja) stvari za koje > sam ne misli da su dobre. Mozda ce se nekom svideti, a mozda ce to neko _argumentovano_ iskritikovati, pa ce on u sledecu pricu uneti neke ispravke, i bice bolji pisac (dobro, opet je to relativna stvar). Drugo je to sto ovde niko ne kritikuje (ko zna, mozda zato sto nema zbog cega da kritikuje), a pohvale se uglavnom svode na "Odlicno", "Dobra pesma"... > Sta drugo sem ignore-a treba da ocekuje od svojih citalaca > neko ko objavi tekst pa za njega odmah sam kaze da je 'plod > ocigledne spisateljske krize', a pri tom je tekst ocigledno > isprazno premetanje reci po ustima? Mozda samo pohvale > svojih slepih obozavalaca... Ja nisam Willow, ali predpostavljam da je, posle slanja na Sezam, pricu procitao iz nekog drugog ugla, i rekao da je pogresio... ne znam sta je tu za ignore... Slepi obozavaoci... znaci, to su ljudi koji ne dele tvoje misljenje, vec im se uglavnom svidja ono sto Willow pise... > Ova tema ne bi trebalo da bude icija kanta za smece, svako > ko pise i ko cita ima vec punu svoju sopstvenu kantu i ne > treba mu i tude smece. Smece je za bacanje, nije za > objavljivanje. Tvoje je subjektivno misljenje da je to smece... > Ako postoji pravo na pohvalu, postoji pravo i na pokudu. > Samo je pitanje, da li smo zreli bilo za jedno, bilo za > drugo. Pokudu - ali koja je dobronamerna, i koja ne zvuci izazivacki i poziva na ignore (OK. verujem da si tu bio u afektu...). >> E ovo je stvarno dzukacki... Da, ovo je moj afekat... > Za mene je kompliment da me smatra dzukcem (tj. moj > savet i kritiku dzukackom) neko ko se divi i uziva u > ispraznosti i ko sa ponosom, rakao bih, za sebe kaze > da je nepismen i neobrazovan. Za nekoga ispraznost, za nekoga nesto drugo... Nepismen i neobrazovan... to je, naravno, bila ironija (mislio sam da nece biti problema u prepoznavanju)... > Hvala Aleksandre! (Av!) :) ;) > Ovime bih zatvorio sada i ubuduce svaku SVOJU dalju > diskusiju o willow-u kao knjizevnoj pojavi. Vi ga > slobodno i dalje hvalite i obozavajte cak i kada brlja > i mrlja, to vam niko ne moze zabraniti. OK. Ali ovo mi zvuci kao cisto okretanje ledja... Pozdrav Aleksandar

književnost.88 dalex, 05 Oct 98 -> #71, mcar

> Pesma ti je odlicna. Šta je dobro kod ove pesme? > Žene su neuredne i klozeti su srdljivi, > nigde ništa ugodno i kulturno, svi se stalno prisećaju, > svi stalno zamišljaju šta je ispod tepiha, u temelje uzidano. ... > Niko se ne pita zašto je sve tako, niko ni na šta ne odgovara, > svi u svašta veruju, ovde se već sve dogodilo. Citirane su samo prva i poslednja strofa. Gomila odvratnih slika, koje se završavaju porukom "nema nade". To nit je novo, nit je dobro.

književnost.89 mcar, 06 Oct 98 -> #88, dalex

Pa dobro, mozda nije bas odlicna, ali je meni licno simpaticno kako je izvrnuo moju pesmu. MC

književnost.90 dalex, 06 Oct 98 -> #89, mcar

> Pa dobro, mozda nije bas odlicna, ali je meni licno simpaticno kako je > izvrnuo moju pesmu. Pa stajalo je "mogao si i ovako da kažeš".

književnost.91 smilja, 06 Oct 98 -> #80, silence

> Znači, ja nemam pravo da kažem ono što mislim, ti mi uskraćuješ tu > slobodu??? HMM, pravo na slobodu mišljenja i izražavanja po Ustavu SRJ ima svako (; Sad, zavisi kakvo je tvoje mišljenje ? Ovde je predmet kritike Willow ili Dušan. Kritika može biti dobronamerna, zlonamerna i nadobudna! Ako si rešio da se baviš književnom kritikom nemoj da kreneš stopama onih koji su pokopali mnogo dobrih još nepriznatih pisaca. Primer je poslednja knjiga Umberta Eka a tu lepo piše kako se ponašaju izdavači a ni kritičari nisu mnogo bolji. Kao što Brka reče Willow je jedna od pozitivnih pojava na našem sistemu. > Možda samo pohvale svojih slepih obožavalaca... Kao neko ko se bavi knji\evnom tematikom i pi[e recenyije ya javnu upotrebu trudim se da iybegnem ono [to mi se ne dopada a negativne kritike ne iynosim. Smatram da je je procena umetni;kog dela a u to spada i pripovedanje stvar subjektivnog ukusa! Nisam slepa obožavateljka Willowa ali mislim da ima u osnovi dobar stav i ideje. To je mladalačka poetika, veoma iskrena sa dozom intimizma. Ono što je mana je da sve mora da se uči pa i pisanje i da se ideje sredjuju da bi čitaocu bilo jasnije. Dakle, izvesna nesredjenost ali jedna doslednost ukazuje na to da će od Dušanove poetike biti nešto. Pravopis je problem svih nas; pa i moj; za šta sam bila ukorena više puta. Medjutim, mi iz doba Šuvarice, nismo imali šansu da savladamo bolje pravopis. Uostalom uvek je tu lektor kad jednog dana počneš javno da objavljuješ. > Smeće je za bacanje, nije za objavljivanje. Kad bi Ti ynao koliko poynatih pisaca je polupismeno ne-bi verovao. O jednom od njih se ovde dugo provlačila rasprava i danas se njegovo smeće objavljuje. Pa šta? Arsenijević je dobio Ninovu nagradu za smeće; ovo je moje privatno mišljenje; ali danas slovi za uvaženog književnika (; Taj čovek ne zna ni da govori kako valja a o pisanju da ne pričamo. > Za mene je kompliment da me smatra džukcem (tj. moj savet i > kritiku džukačkom) neko ko se divi i uživa u ispraznosti i ko sa > ponosom, rakao bih, za sebe kaže da je nepismen i neobrazovan. > Hvala Aleksandre! (Av!) :) Za mene nisi džukac ali me čudi da neko ko je tvojih godina ima manire nadobudnog ponašanja. Hvala Bogu da nisam sama (; Nisam imala nameru da pišem ovaj dopis s obzirom da i moja malenkost ima obožavatelje (; na ovoj mreži koji me s vremena na vreme podsete da sam neznalica i glupa. Ali kao što mi reče jedan čovek juče: ''Smiljo, čovek se uči dok je živ.'' Unapred se izvinjavam ako sam te uvredila, medjutim moje je mišljenje da će od Dušanove proze nešto biti :) BTW. meni se PRO ne svidja a vidim ni tebi? Smilja :)

književnost.92 morkin, 06 Oct 98 -> #86, dr.grba

> >> Tužno, zato jer je istina. > > Ta priča je poput šamara koji dugo očekuješ, mada ne znaš po kom će > obrazu. Više mi liči na moju radost kad u samoposluzi nađem mleko. Onda sam radostan dok ne skapiram zbog čega sam radostan. Lepa priča, ali ne želim da je čitam, kamoli da je živim. A moram. :(

književnost.93 willow, 07 Oct 98

Ova je u malo više angažovanom fazonu. Šta ćete: živimo u ekstra-sjebanom vremenu; loših uticaja puna kapa. Hmmm... Kad nam oružane snage NATO pakta budu jednom pripretile da će i bukvalno ubiti boga u skoro svima nama ( na šta se naša armija onda obično uskopisti oko svoje jače pripravnosti, prelazeći fakat na najviši stepen borbene gotovosti ) izuzev u naravno ekstra posebnim slučajevima; kad celokupna svetska javnost nas bude eksplicitno ćapila za gušu a sve to radi rešavanja stvari čisto političkim sredstvima bez posredstva ove ili one kontakt- grupe; kad nam i svemir lupi prstenac kao da je naša zemlja Jupiter; kad uspešni oporavak više privrednih grana bude možda doveden pod znak pitanja; kad posedovanje osnovnih životnih namirnica postane stvar komšijskog prestiža; kad naše građanstvo metastazira kad se naši ljudi izobliče u redare; kad na XXI vek budemo prebacili i sve krivične odgovornosti njegovih prethodnika; kad budemo imali zdravstvo koje se svakodnevno suočava sa problemima oko nabavke osnovnih medikamenata; kad više ne budemo mogli da utičemo na inflatorne udare pa ni da sprečimo monetarne upade u državnu blagajnu, pa ni da kontrolišemo špekulacije sa dodelom poslovnog prostora; kad se iznad naših vešernica nastavi sa stambenom izgradnjom a za šta postoji legalna dozvola opštinskih organa vlasti; kad čitave porodice onda karijeru završe na kolovozu; kad nam temeljito ojade i državnu kasu i penzioni fond a potom i sve što je malo preostalo u kućnoj slamarici i po čarapama pa za uzvrat, - tako... dobijemo ček na odloženo plaćanje koji posle možemo da popunjavamo kod pekabete u visini neke dogovorene cifre; kad 4/5-ine naših zaposlenih bude otišlo na prinudno bolovanje ali ne u Banju Koviljaču; kad se novim statutom Beogradskog univerziteta bude i tu urnisao slobodnjački duh; kad budemo imali službu transparentnog zatočeništva; kad ljudi u trećem životnom dobu smisleno budu svedeni na taj nivo pojednostavljenosti u kome je i puko preživljavanje volšebna životna slast, čudnovatost, čar; kad republička skupština otpočne zasedanje radi uvođenja i potom sprovođenja jedne još pogubnije zakonske regulative; kad se nadmetanje vladajućih i opozicionih predstavnika bude širilo kao klobuk dima u nedogled ka mesecu limburgu pošto crkvenjaci žele da po svaku cenu nadlaju logičare; kad prevladaju militantne opcije; kad dnevna štampa medijski posmatrano ostane bez bazične nezavisnosti; kad jedino što istinski postoji to bude živ kurac palac kriminalac; kad umobolna hirurgija iznađe način da slavujima ukloni osmeh sa face; kad okrivimo bogove kako su nas opet uvalili u nepriliku ili nas uzeli na zub ili se uopšte - nedovoljno založili oko naših guzica; kad pomislimo: "neka: kecanje sa vaseljenom nam je - istorijski gledano - i inače u krvi..." Onda... dobro... makar... hmmm... ništa... možda su zaista tereni prihvatanja nekih nemogućnosti prosti i neograničeni. Pzdrv, W,W,3.

književnost.94 olio, 07 Oct 98 -> #91, smilja

> HMM, pravo na slobodu misljenja i izrazavanja po Ustavu SRJ ima A znas kako "ONI" misle: Ma nema problema da ti mislis ali tvoje misljenje nije dobro!

književnost.95 mcar, 08 Oct 98

Elegija o predmetu Most i udaljeni automobili, činilo se da je masna kao ulje, ranjena, nije mogao da raspozna talasiće. kamenje je padalo, ali se mesto i cilj nisu videli, Psi su trčali, na obali nigde čoveka, on podrignu, površina vode se osvetli, jer izašao je mesac, a onda on opipa hladan i težak predmet u džepu, voda opet crna i masna kao ulje, tako je izgledalo, i onda on zadrhta, htelo mu se da podgeda u nebo, zvezde i slično, ali svesnim naporom treba odustati kao što je već odustao od ostaloga, zašto da dugo čeka, čudi se kako mu nije žao, zašto je miran, razlog za oset je nestao, a onda podiže ruku sa tim predmetom, uz glavu je osećaj hladan i on pomisli da će kasnije osećaj biti vrelina i samo da ne bude ružno i mnogo krvi... MC

književnost.96 willow, 11 Oct 98

"...U današnje vreme otupela je pažnja prema onom što je prosto i jasno, kao prema suviše hladnom i krutom, a mi ne umemo ništa da zagrejemo i smekšamo: sami smo hladni i kruti. Mi hoćemo, izgleda, opet da sanjarimo, hoćemo lepih bajki, maštanja i onog što je neobično, jer život kako smo ga mi sazdali siromašan je bojama, siv, dosadan! Stvarnost, koju smo nekada tako vatreno hteli da preuredimo, slomila nas je i oborila... Šta da se radi? Da pokušamo, možda će izmišljotina i uobrazilja pomoći čoveku da se na kratko vreme uzdigne iznad zemlje i opet ugleda na njoj svoje mesto, koje je izgubio. Izgubio, zar ne? Jer čovek sada nije gospodar zemlje, već rob života, izgubio je gordost svoga prvorodstva, povijajući se pred činjenicama, zar nije tako? Iz činjenica koje je sam stvorio on izvodi zaključak i kaže sebi: evo, to je nepromenljiv zakon! I, potčinjavajući se tom zakonu, on ne primećuje da preprečuje sebi put ka slobodnom životnom stvaralaštvu, da u borbi za svoje pravo ruši da bi mogao da gradi. On se čak više i ne bori, već samo prilagođava... Zašto da se bori? Gde su u njemu oni ideali radi kojih bi bio spreman na podvig? Eto zašto se tako bedno i žalosno živi, eto zašto se u čoveku iscrpeo duh stvaralaštva..." Maksim Gorki, odlomak iz pripovetke "ČITALAC" P.S. Ovaj tip, Aleksej Maksimovič Pješkov, tzv. M. Gorki... stvarno je jedan krajnje suptilan i smešan tip; pravi pisac-lafčina, da se tako izrazim.

književnost.97 smilja, 12 Oct 98 -> #77, mcar

> Jedna krstareća raketa, tempirana da pogodi obličnji > telekomunikacioni toranj iz neobjašnjivih razloga pogodila je spomenik. Ako je potrebno da da mašta pritekne slabosti vida, onda treba da je neposredna i tačna i kao pogled koji je pali.Velika je razlika u tome što je gospodin general prinudjen da vodi računa o srazmeri planeta, ostalog nebeskog prostranstva koje se širi u mraku na sve strane, i sebe koji posmatra, što nije slučaj ako je odnos izmedju osamljenog objekta-planete stavljen u žižu sočiva i njega subjekta, u prividnom suočavanju. Ostaje hipotetičko pitanje:''Da li se on seća podrobno slike svake planete koju je on video, i pokušava da je uklopi u onu sićišnu svetlosnu mrlju što probija nebo. Gospodin general se nada da se na ovaj način zaista domogao planete, ili bar onog dela planete koji može da se smesti unutar samog oka. > gomilu ružnih krhotina. Jedan komad mermera, odvaljen eksplozijom, > udario je dečaka u glavu i na mestu ga ubio. Drugi komad mermera, > nešto oštriji i pod drugim uglom, udario je dečakovu ruku i odvojio je > od tela. Hirurški precizno. Sunčev mač ili mač kralja Artura; Eskalibur; izvršiće tu preciznu intervenciju u trenutku kad sunce izadje; to je vreme kad gospodin genral odlučuje jer pripada subjektima koji osećaju i misle, koji su u stanju da uspostave odnos sa sunčevim zracima, i da protumače i ocene opažaje i opsene. To će biti dovoljno da konačno primiri usamljenu planetu i odavde ukloni sve naopake zaključke. P.S Čitanje jednog talasa.. Marko, pročitala sam tvoju priču, danima sam htela da gledam samo jedan talas i da izbegnem neodredjene utiske od talasa koji su mu prethodili jer sam mislila da možemo da se suprostavimo. Ali ako uzmemo u obzir svaki talas veliki s obzirom na njegovu snagu, jačinu, raspostranjenost i pravac kretanja u odnosu na moju, našu, obalu, bojim se da je gospodin general rešio da smiri usamljenu planetu i odavde ukloni sve naopake zaključke. Marko, ne znam koji su to naopaki zaključci; mogu samo da pretpostavljam. Osećam se kao ''Mali Princ'' koji na toj svojoj planeti ima svoje drvo i svoj cvet. Taj cvet mu znači toliko koliko ga je je on gajio i samo taj cvet ima značaj za njega. Ostaju samo znakovi pored nas... Sećam se Sarajeva u proleće '94; sećam se zvaničnika i diplomata koji su dolazili i odlazili i sad znam da su nam sekli deo po deo organizma. Narod bez države je isto što i dete bez roditelja. Svaki narod ima svoj pupak - omfalos, kuću bića; za nas je to bilo Kosovo a sutra će biti Beograd..Novi Sad...i sam Bog zna ko zna šta još? Smilja

književnost.98 vdunic, 13 Oct 98

U petak imam pismeni zadatak iz srpskog jezika, a pošto ja sastav nikad nisam pisao sam (uvek su mi sastavljali drugi :), bilo bi dobro, kada bi neko mogao da mi nešto napiše. Evo i tema: 1. Hilandar, naša ostavština za budućnost. 2. Pred slikom Hilandara. 3. Motiv Hilandara u savremenoj srpskoj poeziji. Hvala unapred.

književnost.99 kum.djole, 13 Oct 98 -> #98, vdunic

>> Hvala unapred. Kako ćeš ti tako književno osakaćen, u pretpostavljam već visokom razredu srednjeg obrazovanja, imati časti i obraza da se potpišeš ispod nečijeg teksta o ostavštini za budućnost? Kako će neko imati obraza da ti napiše i pokloni bilo kakav tekst, imajući u vidu kojoj i kakvoj ostavštini za budućnost taj tekst piše?

književnost.100 brka, 14 Oct 98 -> #97, smilja

> Osecam se kao ''Mali Princ'' koji na toj svojoj planeti ima > svoje drvo i svoj cvet. Taj cvet mu znaci toliko koliko ga > je je on gajio i samo taj cvet ima znacaj za njega. > Ostaju samo znakovi pored nas... - Lepe ste, ali ste prazne - rece im on. - Za vas covek ne moze umreti. Svakako, neki obican prolaznik bi poverovao da vam je moja ruza slicna. Ali ona sama je vaznija od svih vas zajedno zato sto sam ja bas nju zalivao, sto sam jedino nju stavljao ispod staklenog zvona, sto sam bas nju zastitio zaklonom, sto sam samo zbog nje poubijao gusenice (osim one dve ili tri zbog leptirova), sto sam samo nju slusao kako se zali, hvali, ili cak ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza. Antoan de Sent-Egziperi "Mali princ"

književnost.101 mcar, 16 Oct 98

Sve je uvek isto Mrtvi čovek se pridiže u krevetu. Pogledom je pratio zidove sobe, očima je ispitivao dobro poznatu tavanicu. ôSve je istoö, pomisli. I zaista nista ili skoro nista se ne bese promenilo za tolike godine. ponegde je malter oslabio, ali solidna izrada i prirodni materijali od kojih je stan bio izradjen davali su utisak trajnosti ili mozda nepromenljivosti. Mrtvi covek odlicno se sećao i sada kada je mrtav sećanje je bilo sve što je ostalo. Nisu to bile neke romantične reminiscencije, mrtvi čovek nije mogao da izdvoji posebno atraktivne ili zanimljive dogadjaje. Nisu to bila poznata lica ili razgovori, mrtvi čovek nikoga nije mogao da se seti. ôEto, sećam seö, reče on u sebi. Kao titravi zrak, drhtalo je to sećanje, negde iznad potiljka, negde iza glave, negde blizu u glavi. Na korak, na santimetar od njega. Mrtvi čovek niije uspevao da prizove nijednu mentalnu sliku. Prstima predje preko hrapavog štofa kojim je krevet bio obložen. Tako mali nadražaj čula, tako malo osećaja, a tako mnogo za mrtvog čoveka. Mnogo stare, spore, nadiruće prošlosti koju nije mogao da razume, samo punoća, neka neočekivano zrela prijatnost beše ono što je uspevao da razazna. Postade svestan da vidi svoje prste ali da ih ne vidi on, sopstvenim očima. Kao u kaledioskopu, u njegovoj glavi umnoži se taj pokret i sve je trajalo, trajalo... MC 10/98

književnost.102 smilja, 16 Oct 98

Dok smo ovih dana uvukli se u sebe, misleći na sopstvo-grčevito sam se borila da maštam na ono što je najlepše za čoveka i što je rešenje za problem ljudske egzistencije: Ljubav... MAČKA Kad se opet opružio kraj mene, nakon što me je ljubio celu noć, to je zaista bio CARPE DIEM. Pretvarala sam se da spavam dok je on to znao a naša prva i poslednja slavljenička noć još je odjekivala u njegovom telu; ono nečujno leži pored mog dok ja zadovoljno predem kao mačka. Osećala sam kontrast toplog i hladnog pod ćebetom, izmedju umornog tela čoveka nadraženog svetlošću i pokretom, mojeg svetlog i njegovog tamnog; zbog mene je gorela lampa. On je taj koji ne podnosi svetlost a ja volim da posmatram, nikad ne žmurim dok me uzima! Polako ga dozivam jer se bojim, bojim se blizine a istovremeno je priželjkujem kao mačka uvek spremna da zabodem kandže. Radoznalost pojačava ovu nesvakidašnju poziciju za mene; dok ja treperim on čini' se spava ili možda samo žmuri?! Energija jednog upila se u snove drugog stvorivši krug o kome sam maštala od kad sam spoznala svoju ženstvenost. Najzad je u zoru usnio; opustio se kao malo dete a ja sam se tad uvukla još dublje u postelju da bih upila njegovu toplotu bez svedoka. Još uvek sanjam tu prvu i poslednju zajedničku noć. Bili smo dva tela, koja ne spavaju,jedno kraj drugog, kroz čudnu komunikaciju prožetu ugodnom napetošću. Bio je to uzajamni pakt o ljubavi značajan koliko i seksualno uzbudjenje. Može li muškarac ostati gospodar žene/mačke? MORA! Smilja