EXTRA.7

11 Oct 1994 - 19 Apr 1995

Messages - avioni

avioni.101 nikalezic, -> #93, amarilis
-> Vise podataka ima u pomenutom broju aeroplana i u godisnjaku -> YU vazduhoplovstva iz '90. Godišnjak jugoslovenskog vazduhoplovstva je časopis koji je izlazio pre drugog svetskog rata. U članku u Aeroplanu se pozivaju na podatke iz tog godišnjaka, jer su tada (pre WWII) a čim su stigli autožiri, objavljeni podaci o njima. Godišnjak je nesto kao Glasnik RViPVO, samo za VV Kraljevine Jugoslavije :))) Osnovan je 1932. god., glavni urednik i osnivač je bio Radmio P. čivković, tehnički urednik vazd. ppuk. Dušan Lučić.
avioni.102 sfilip, -> #92, vitez.koja
> Zašto tako nešto pretpostavljaš? > sk zato što bi otpor vazduha bio ipak prevelik za to....
avioni.103 sfilip, -> #95, kriss
> > Kad smo već kod brzine zvuka - pri kojim uslovima ona ima vrednost od > tihnekih 340 m/s? Pritisak, visina, temperatura - ima li neko podatke? pritisak- visina - obrnuto srazmerni temperatura- nemam pojma :) zvuk se mnogo brže i bolje protiče kroz gušće materije npr vodu. Isto tako i za vazduh.... kad je ređi zvuk se lošije prenosi.... što će reći da u svemiru uopšte ni nema zvuka tj nemože da se prenosi!
avioni.104 darone, -> #103, sfilip
>> za vazduh.... kad je ređi zvuk se lošije prenosi.... što će reći da u >> svemiru uopšte ni nema zvuka tj nemože da se prenosi! A ja sam gledao u filmovima kako pucaju sa laserima kad se jure i eksplodiraju i mogu reći da stvarno eksplodiraju i čuje se buuuuuuuum! Kako onda da nema zvuka?
avioni.105 supers, -> #104, darone
>> A ja sam gledao u filmovima kako pucaju sa laserima kad se >> jure i eksplodiraju i mogu reci da stvarno eksplodiraju i cuje >> se buuuuuuuum! Kako onda da nema zvuka? Eh, pa mani filmove! Nije zdravo verovati svemu sto se pojavi na ekranu ;)
avioni.106 sfilip, -> #104, darone
> A ja sam gledao u filmovima kako pucaju sa laserima kad se jure i eksplodiraju > i mogu reći da stvarno eksplodiraju i čuje se buuuuuuuum! Kako onda da nema > zvuka? ;))))) eee darone :)))
avioni.107 amarilis, -> #101, nikalezic
ť Godisnjak jugoslovenskog vazduhoplovstva je casopis koji je ť izlazio pre drugog svetskog rata. U clanku u Aeroplanu se ť pozivaju na Pardon .Nisam se dobro izrazio, ono iz '90 se odnosilo na aeroplan. A sto se godisnjaka tice....:)
avioni.108 zcvele, -> #84, sfilip
ş> čuo sam isto, valjda u toj emisiji, da ako im npr. otkaže ş> motor da mogu da se bezbedno spuste.... ovo će sigurno znati ş> neko lepše od mene da objasni :) Na žalost u toj ekspediciji im je poginula jedna devojka :(
avioni.109 zcvele, -> #96, nikalezic
ş> 1.80 m i širok 0.6 m i da pada na trbuh sve vreme. Koeficijent Ako predpostaviš da skače na noge ili čak glavu jer taj oblik tela ima aerodinamičniji oblik verovatno je brzina zvuka dostišna i na manjoj distanci. Pored toga sigurno je imao i kakav aerodinamični dodatak :) Cvele
avioni.110 zcvele, -> #94, vstan
ş> Jel postignut koncenzus oko sirene na JU-87 ? ş> Sta se zakljucili ? (nisam pratio diskusiju) Nije i na žalost nema ni jedna u Muzeju Vazduhoplovstva :( Pitali direktora. Definitivno je bila sa prednje strane a kako se aktivirala ne znam. Cvele
avioni.111 vstan, -> #110, zcvele
> ş> Jel postignut koncenzus oko sirene na JU-87 ? > > Nije i na zalost nema ni jedna u Muzeju Vazduhoplovstva :( > Pitali direktora. > > Definitivno je bila sa prednje strane a kako se aktivirala ne znam. Gledao sam "neke" knjige, a zaboravih sta se zakljucili. Bila je montirana na gornjem delu obe noge stajnog trapa. Prva verzija je radila na jednostavnom principu pistaljke, kasnije verzije sirene bile su pogonjene malim propelerom.
avioni.112 nikalezic, -> #94, vstan
-> Jel postignut koncenzus oko sirene na JU-87 ? -> Sta se zakljucili ? (nisam pratio diskusiju) Evo šta ja mogu da tvrdim (i potkrepim dokazima) na temu sirene: - nalazi se na levoj nozi stajnog trapa, i pokreće je mala drvena "vetrenjača". Dokaz: rentgenski crtež Ju-87 D-3, autor J.Weal. Na tom crtežu postoje dve pozicije, prva je 'wind-driven siren', i druga 'siren fairing'. - aktivira se pri obrušavanju. Dokaz: knjiga 'Great Fighting Aircraft', Austin & Dicks, gde se navodi da su sirene bile 'dive-activated'. Na žalost literatura koju imam ne precizira kakav je sam mehanizam aktiviranja sirene. Kada smo bili u muzeju ž. Janjić je spomenuo da je sirena bila unutar uvodnika vazduha za hladnjak, pod nosem, i da je nemoguće da je bila na stajnom trapu jer "....znate vi kako je to jako, to se čulo na kilometre...". Mislim da nije u pravu što se tiče mesta na kome je sirena bila smeštena, a što se tiče samog zvuka bolje je što ga na svu sreću nisam doživeo. U MJV nije sačuvana nijedna kompletna Stuka, kao ni sirena. U EXTRA.6 je zqusovac spomenuo da je jednom negde video mehanizam sirene sa oprugom, pločom koja blokira prolaz vazduha itd. Diskusija počinje od poruke 2.427. Izvesno je da svi modeli Ju-87 nisu nosili sirene. Na Ju-87 B i Ju-87 D ih ima, na Ju-87 A po svemu sudeći nema. Gunston navodi za Ju-87 B '... as the aircraft _increasingly_ carried sirens on the landing gear..' što implicira da su sirene montirane na neke, a ne na sve Ju-87B. Crtež Ju-87 B-2 u tri projekcije (Gunston) pokazuje sirene isprekidanom linijom na _obe_ noge stajnog trapa. Pošto literatura uglavnom ne ide u detalje kada je sirena u pitanju, ostaje da zagledamo crteže i fotografije, i da se bavimo detektivskim poslom :) Po svemu sudeći tema je otvorena za dalje istraživanje.
avioni.113 nikalezic,
Juče sam došao iz Budimpešte pa evo jedan mali raport sa vazduhoplovnog stanovišta. Po knjižarama se mogu naći i knjige na engleskom (Jane's o avionima iz WW I, WW II, Jane's All the World's Aircraft) a prevedene su strane knjige (recimo Gunston 'Modern Fighters and Attack Aircraft', 'The Guiness Book of Aircraft Records, Facts amd Feats', i još nekoliko naslova). Od knjiga mađarskih autora video sam dve koje se bave mađarskim vazduhoplovstvom iz vremena II sv. rata, i to borbom sa američkim bombarderima. Uz dosta teksta, i ilustracija, daju i šeme označavanja aviona obeju strana (američkih B-24 i B-17 iz baza u Italiji, lovaca P-38, Me-109G) i spisak svih napada na Mađarsku, pravaca odakle su bombarderi došli itd. Objavili su i knjigu o tenkovima i avionima koje su imali u naoružanju tokom II sv. rata, i tu se mogu naći podaci o avionima koje su imali, fotografije i tehnički opis. Osim poznatih Re-2000, Me-109D/E/F/G, He-112, Fiat CR 32, ima i podataka o manje poznatim He-70, He-46, a i o nekim njihovim konstrukcijama. Objavili su monografije o Spitfire Mk I, A6M Zero, Me-109 E i Me-109 G, sa detaljnim crtežima i šemama bojenja i označavanja. Od revija, izlazi im časopis "Top Gun", u čijem najnovijem broju je bilo priloga sa zapadnih aeromitinga, članaka o akrobatskom letenju i pilotima iz vremena II sv. rata i časopis "Modell es makett", namenjen modelarima i maketarima. Taj časopis deluje zanimljivo, u novembarskom broju daje prikaz makete E-2C, prikaz Hellerovih GMC i Opel Blitz, kratak izvod iz FS 595a i uporednu tablicu FS-Revell, članak o oznakama mađarskih aviona od 1946 do 1994 i pregled novosti na maketarskom polju, gde spominju Hobbycraftov I-16 u 1:48, Airfixov Javelin, Hasegawin Fw-190A i Revellov He-162 Salamnder (1:72). žini se da je modelarstvo i maketarstvo u zamahu, mislim da ima barem desetak specijalizovanih radnji u Budimpešti (sudeći po oglasima u časopisu). U jednom hobbyshopu koji sam posetio dominiraju Italeri, Esci i Revell, uz nešto Matchboxa i Monogramovih automobila u 1:24. Revell se može naći i po knjižarama. Ilustracije letilica za Revellove kutije rade i Jaroslav Velc (radio Kovozavody Prostejov), i Danijel Frka (ex Yuvam/Aeroplan). Na žalost u vazduhoplovni muzej nisam mogao da uđem, radi tek od maja '95., a zatvoren je u oktobru. Kroz mutno staklo uspeo sam da identifikujem jedan žuti Po-2, jedan Zlin *26, nekoliko drvenih elisa okačenih na stubove hale i izložbene panoe na spratu zgrade. Nekad davno Avio revija je pisala da se spremaju da otvore muzej na Ferihegy aerodromu, ali ne znam šta je sa tim bilo, kad sam svojevremeno putovao sa Ferihegy I nisam imao vremena da obilazim aerodrom. Eh, da, ako nekom nešto znače cene onda evo ih: Jane's WWI ili WWII oko 3500 forinti, mađarski prevod Gunstona 750 forinti, Revell maketa FW Ta-152 430 forinti, He-162 630 forinti, boje 140, lepak 430. 1 DEM = 70 HUF.
avioni.114 vstan, -> #112, nikalezic
> Kada smo bili u muzeju C. Janjic je spomenuo da je sirena > bila unutar uvodnika vazduha za hladnjak, pod nosem, i da je > nemoguce da je bila na stajnom trapu jer "....znate vi kako je > to jako, to se culo na kilometre...". Mislim da nije u pravu > sto se tice mesta na kome je sirena bila smestena, a sto se > tice samog zvuka bolje je sto ga na svu srecu nisam doziveo. Slazem se. Imam i "rendgenske" crteze vise tipova uvodnika i u ni jednom ne figurira sirena. Inace to je ideja Ernsta Udeta, a sama naprava bila je kod njih poznatija pod imenom "Jerihonska truba" (djavo bi ga znao zasto ;) > montirane na neke, a ne na sve Ju-87B. Crtez Ju-87 B-2 u tri > projekcije (Gunston) pokazuje sirene isprekidanom linijom na > _obe_ noge stajnog trapa. Posto literatura uglavnom ne ide u > detalje kada je sirena u pitanju, ostaje da zagledamo crteze i > fotografije, i da se bavimo detektivskim poslom :) Po literaturi (Janes' Aircraft Spectaculars-Ju87; Wings of the Luftwaffe/W.Green) ovih dana sam nasao i crteze i fotografije sa sirenama na OBE noge stajnog trapa, pogonjene propelercetom (verzije D1 i D3). Fotografije su posebno ilustrativne i moze se lako uociti da su propelercici fiksirani pri horizontalnom letu.
avioni.115 vstan, -> #113, nikalezic
> Po knjizarama se mogu naci i knjige na engleskom (Jane's > o avionima iz WW I, WW II, Jane's All the World's Aircraft) a Posto je ova poslednja i da li postoji verzija na CD-ROMu ?
avioni.116 inferno, -> #115, vstan
Ů│ > Po knjizarama se mogu naci i knjige na engleskom (Jane's Ů│ > o avionima iz WW I, WW II, Jane's All the World's Aircraft) a Ů│ Posto je ova poslednja i da li postoji verzija na CD-ROMu ? Koliko ja znam postoji "Aircraft Encyclopedia" na CD-ROM-u.
avioni.117 dcolak, -> #112, nikalezic
│ _obe_ noge stajnog trapa. Pošto literatura uglavnom ne ide u │ detalje kada je sirena u pitanju, ostaje da zagledamo crteže i │ fotografije, i da se bavimo detektivskim poslom :) Hm, ima li smisla (svrhe) stavljati takvu sirenu na (recimo) F-16 i kompaniju? :) Ili bi možda dobro stajala na nekom Galebu ili Orlu? Sledge DAMMIR!
avioni.118 spantic, -> #117, dcolak
> Hm, ima li smisla (svrhe) stavljati takvu sirenu na (recimo) F-16 > i kompaniju? :) Ili bi možda dobro stajala na nekom Galebu ili Orlu? Ipak ona pripada nekom drugom dobu :) Uostalom podeljena su mišljenja kakvog je efekta to imalo i kod samih Štuka. Naime, po nemačkim izvorima na Francuze je sirena imala snažan psihološki efekat, dok su Rusi pak izlazili da pucaju sa svim što su imali. U stvari, kada se bolje razmisli i to je snažan psihološki efekat ;)
avioni.119 nikalezic, -> #115, vstan
-> Posto je ova poslednja i da li postoji verzija na CD-ROMu ? Ne sećam se tačnog iznosa, ali je verovatno bio oko 6000 - 7000 forinti. Za CD-ROM ne znam, pitaj zqusovca. U knjižari beše prezentacija nekog CD ROMa o muzici ili tako nečemu, ali se ne setih da pitam za Jane's.
avioni.120 squsovac,
NATO u Londonu objavio koji su tipovi aviona jue sjebali Udbinu: USA: F-15E "Strike Eagle" F-16C F/A-18D FRANCE: Mirage 2000-NK2 Jaguar NETHERLAND: F-16A GREAT BRITAIN: Jaguar Harrier
avioni.121 kriss, -> #120, squsovac
˙˙ NATO u Londonu objavio koji su tipovi aviona jue sjebali ˙˙ Udbinu: ˙˙ F-16C Jel to onaj night Falcon, sivo obojen? Ako jeste, zašto baš njim, on je valjda za po noći? Nego, šta je sa tornado aparatima? Jel su ih pokretali do sad ili nisu (ili ja pogrešno prepoznajem one snimke što se vrte na TV-u?)? ˙˙ FRANCE: Mirage 2000-NK2 Još jedno pitanje - šta znači ovo NK2?
avioni.122 pstojkovic,
>Napad na Udbinu... Izgleda da naši nisu ni pokušali da se brane, a da je NATO to unapred znao. Inače ne bi valjda napali u po bela dana. A Vojska RSK je imala idealne uslove za organizaciju PVO objekta, obzirom da su znali šta će ovi da napadnu i odprilike kada. Da su ih potprašili samo trocevcima i Boforsima, ovi bar ne bi bili toliko precizni ako ništa drugo. Videli smo koliko se pilot F 16 usrao pri napadu na Gorežde, a niko ga nije gađao. Izgleda da je politička odluka bila: Neka unište aerodrom, da zadovolje duhove kod kuće, bolje nego da ih teramo da preko naših leđa kasnije pokazuju celom svetu kako mogu da budu opasni. BTW, niko ništa ne priča šta je bilo sa avionima, ako tamo ima Armirano Betonskih Skloništa (ABS) za avione, verovatno nisu ni mogli da ih unište odmah. Poznato je da je većina Iračkih aviona ostalo živo jer su bili sklonjeni u ABS koje je gradio ENERGOPROJEKT iz Beograda. čivi bili.
avioni.123 spantic, -> #122, pstojkovic
> BTW, niko ništa ne priča šta je bilo sa avionima, ako tamo ima Armirano > Betonskih Skloništa (ABS) za avione, verovatno nisu ni mogli da ih unište Prema prvim izveštajima, ništa osim piste nije oštećeno. Naravno, to još nije pouzdano.
avioni.124 nikalezic,
Jedan moj drugar iz Engleske isekao je iz nekih novina (ne znam na žalost kojih, nije napisao) članak o dizelima u avijaciji, i poslao mi pismom. Prekucao sam ceo, nije dugačak, i evo ga: --------------------------------------------------- DIESEL ENGINES TAKE TO THE AIR There have been aircraft diesel engines in the past. Rolls-Royce and Fiat were among the pioneers, but the extra weight of the diesel engine made it less attractive than engines that run on aviation spirit, a high-octane petrol. Now a German company claims to have developed the first truly lightweight aircraft diesel, writes Dag Pike. The Zoche diesel is designed primarily for light aircraft and the first production units are destined for an airship under construction in America. Diesel is safer than petrol or kerosene because it is less volatile. But, apart from this, the low fuel consumption of the diesel engine more than compensates for its extra weight. Three versions of the Zoche diesel have been developed, with two, four and eight cylinders. The engines have direct fuel injection and are highly turbocharged. The smallest, the ZO 03A, has a capacity of just 1.3 litres, about the same as the smallest car diesel, yet it produces 70 bhp. Two-stroke diesel engines are simpler than most others. They do not have magnetos and carburettors and the Zoche versions have no temperature-critical components. A pneumatic system gives reliable cold starting, so electric starters can be dispensed with, too. As the world searches for "greener" engines, these new diesels could provide the solution for light aircraft. Diesels will never replace jet engines on transatlantic aircraft, but for those aircraft requiring modest power, this may become the new solution. --------------------------------------------------- Pada mi na pamet Blohm und Voss Bv 138 C-1 iz drugog svetskog rata, koji je imao diesel motore, i to Junkers Jumo 205D, vertically opposed (uslovno rečeno "vertikalni bokser") od po 880 KS. Dornier Do-18G ima isti tip motora. Junkers Ju-86P imao je Junkers Jumo 207A diesel motore, sa kojima je postizao visinu od 40000 stopa, a u verziji Ju-86R i do 50000 stopa. Previsoko za Spitfire u svakom slučaju. Po literaturi se može naći da je Ju-86 imao veoma lošu ispravnost (serviceability) upravo zbog motora. Od pet Ju-86 D-1 poslatih u Španiju u jesen 1937. retko kad su više od dva aviona bila ispravna u istom trenutku.
avioni.125 cdragan, -> #122, pstojkovic
> Izgleda da je politička odluka bila: Neka unište aerodrom, > da zadovolje duhove kod kuće, bolje nego da ih teramo da > preko naših leđa kasnije pokazuju celom svetu kako mogu da > budu opasni. Ako je to u pitanju, ondak su loše procenili jerbo je danas bilo još dva avio napada ...
avioni.126 inferno, -> #122, pstojkovic
Ů│ Inače ne bi valjda napali u po bela dana. A Vojska RSK je imala i Ů│ uslove za organizaciju PVO objekta, obzirom da su znali šta će ov Ů│ napadnu i odprilike kada. Da su ih potprašili samo trocevcima i Ů│ Boforsima, ovi bar ne bi bili toliko precizni ako ništa drugo. Vi Ů│ smo koliko se pilot F 16 usrao pri napadu na Gorežde, a niko ga n Uh, bojim se da malo a funkcionise na tim vojnim aerodromima, tako da je svaki otpor beznadezan..
avioni.127 vstan, -> #124, nikalezic
> Jedan moj drugar iz Engleske isekao je iz nekih novina (ne > znam na zalost kojih, nije napisao) clanak o dizelima u > avijaciji, Da dodam, dizel je proban i na Il-12.
avioni.128 zcvele,
Večeras sam gledao izveštaj sa aeromitinga "?". Ne znam tačno gde je bio jerbo nisam gledao emisiju od početka. Elem ovaj naš nahvali Suhoja do nebesa. Od interesantnih stvari viđeni su: Novi CXX transporter. Zgodan je i po tome što po pisti može da se kreće i u rikverc što je i demonstrirano. Model Euro2000 novi evropski lovac ali samo prototip Ruslan i to preuređen u laboratoriju za ispitivanje motora. Jedan od motora služi kao ispitni pult u realnim uslovima. F16 hornet F19 Su27 Raffaele Bio je itreresantan helikopter (Francusko njemačka) proizvodnja sa velikim procentom kompozitnih materijala. DC je predstavio novi "tihi" helikopter. Ajmo stručnjaci malo bolji komentar svega ovoga. Ja sam ipak laik u ovoj temi :) Cvele
avioni.129 dradalj,
Radi se o aeromitingu u Farnborou koji se tamo odrzava svake dve godine a ovaj je bio u septembru.Inace komentator je bio Milivoj Jugin.
avioni.130 nikalezic, -> #127, vstan
-> Da dodam, dizel je proban i na Il-12. Tačno, i svaka čast što si se toga setio. Ispitivan je Il-12 sa dva dizel motora Až 31, vodom hlađenih, sa dvostepenim procesom obrazovanja smeše. Na proračunskoj visini motor je imao 1103 kW (1500 KS), a hladnjak mu je bio smešten u centroplanu krila. Prvi sovjetski vazduhoplovni dizel motor bio je AN-1, izrađen 1935. god., po projektu A.D. žaromskog. Na avionu Il-6 bili su dizel motori Až 30B sa cilindrima u V. Tvrdi se da su trošili 40% manje goriva od benzinskih motora iste snage, i da su shodno tome primenjeni na Il-6 zbog povećanja doleta. Kao prednost dizela, Iljušin je navodio i to da ne koriste skupi visoko-oktanski benzin, i da imaju veću borbenu žilavost jer je gorivo manje zapaljivo. Pri eksploataciji u poljskim uslovima primećeno je da su se dizeli teže pokretali (probano na avionu Er-2, motori Až 30B). Proračunska visina Až 30B bila je 6000m, i na njoj je razvijao 1103 kW. Imao je jedan turbo kompresor na svakih šest cilindara (dva ukupno). Nominalna snaga je bila 919 kW, spec. potrošnja u režimu krstarenja 110 do 125 g/kW, što je manje od potrošnje najboljih benzinskih motora tog doba (195 do 206 g/kW). Motor je imao 0.632 kg mase za jedan kW snage, dok je kod benzinaca odnos bio 0.41 kg/kW. Postojala je i "budžena" varijanta Až 30 BF (F-forsirovanoj) sa snagom na poletanju od 1397 kW (1900 KS). Hladnjaci na Il-6 bili su u korenu krila, sa uvodom vazduha na napadnoj ivici aeroprofila. Od ruskih aviona sa dizel motorom treba spomenuti i BOK-15. BOK je skraćenica za Bjuro Opitnih Konstrukcij, a njime je rukovodio V.A. žiževski i bavio se stratosferskim letovima i letilicama za velike visine. Dva aviona BOK-15 imali su dizel motore Až 40, od 1000 KS, stavljene umesto benzinaca zbog povećanja doleta. BOK-15 je ispitivan 1940. god., a dalji razvoj je zaustavljen zbog rata. Razmišljalo se i o dizel Spitfireu. Kao jedna od varijanti razmatran je Mk II sa dizel motorom, i prstenastim hladnjakom smeštenim odmah iza elise, oko nosa. Projekat je ostao samo na papiru. Od nemačkih dizela koje nisam spomenuo u prošloj poruci, tu su još i Blohm und Voss Ha 139 A (Junkers Jumo 205 C), a isti motor koristi i Dornier Do 26 A. Jumo 205 C ima 6 cilindara u liniji, i 600 KS. Blohm und Voss Bv 222C Wiking ima šestocilindrični Jumo 207C od 1000 KS (mada ima po literaturi podataka da je imao Jumo 205C).
avioni.131 vstan, -> #128, zcvele
> Veceras sam gledao izvestaj sa aeromitinga "?". Ne znam tacno > gde je bio jerbo Pretpostavljam da je to izvestaj sa Farnboroa. Na zalost ne gledam TV.
avioni.132 haevorn,
Slikice aviona & text sa tehn.podacima istih, a koji su ucestvovali u napadu na Udbinu (+ Orao koji sa konkretnim napadom nije imao mnogo veze). Slike su, naravno, crno-bele. udbina.zip
avioni.133 nikalezic, -> #114, vstan
-> Slazem se. Imam i "rendgenske" crteze vise tipova uvodnika -> i u ni jednom ne figurira sirena. Inace to je ideja Ernsta -> Udeta, a sama naprava bila je kod njih poznatija pod imenom -> "Jerihonska truba" (djavo bi ga znao zasto ;) Postoje tri osnovna izgleda nosa na Ju-87, i to kao na Ju-87A, pa Ju-87 B/R, i najzad na Ju-87 D/G, od kojih je svaki aerodinamički prečišćen u odnosu na prethodni. Položaj i oblik hladnjaka variraju, ali nigde ni traga od sirene oko hladnjaka. Možda je ž. Janjić mislio na to da pojedini avioni imaju karakterističan zvuk zbog vazduha koji opstrujava hladnjak ili motor (Corsair, Beaufighter), ali to nema veze sa sirenom. Glavni izvori buke kod klipnog aviona u poniranju bili bi elisa, motor i elementi konstrukcije (vazdušne kočnice na primer). Po knjigama (Austin & Dicks) se da naći i da su sirene stavljene na Hitlerovu inicijativu. Na klizavom smo terenu jer mi se čini da i literatura nije imuna na popularne mitove u vezi sa ovim avionom. -> Po literaturi (Janes' Aircraft Spectaculars-Ju87; Wings of the -> Luftwaffe/W.Green) ovih dana sam nasao i crteze i fotografije -> sa sirenama na OBE noge stajnog trapa, pogonjene propelercetom -> (verzije D1 i D3). Fotografije su posebno ilustrativne i moze -> se lako uociti da su propelercici fiksirani pri horizontalnom -> letu. Mislim da su sirene montirane počev od Ju-87 B, i to najverovatnije kao modifikacija tokom proizvodnje, ili čak u poljskim uslovima. Naime, imam fotografije Ju-87 B i Ju-87 R bez ijedne sirene, i fotografije istih modela sa sirenama. Time bi se moglo objasniti postojanje istog modela (Ju-87 B) sa različitim brojem sirena, ili bez njih. To bi takođe moglo da objasni i (prividnu) konfuziju kod raznih autora u pogledu broja sirena. Svojevremeno (u EXTRA.6) smo diskutovali i o obrušavanju. Iskopao sam u literaturi (Nemeček) sledeće o Stuki: " Konstruktori Junkersa pokušali su da smanje veliko psihofizičko opterećenje na pilota u trenutku vađenja iz obrušavanja. Ju-87 B bio je opremljen sistemom Abfanggerat, uređajem za poluautomatsko vađenje iz obrušavanja. Pilot bi pre započinjanja obrušavanja uređaju zadao visinu na kojoj se odbacuje bomba. Zatim bi prevodio avion u obrušavanje, pri čemu bi se automatski uključivala neka vrsta pištaljke, karakterističnog zvuka. U trenutku kada bi avion dostigao željenu visinu, zvuk bi prestajao, što bi bio signal za pilota da stisne prekidač na palici i odbaci bombu. Oslobađanje bombe sa nosača išlo je električnim putem. Abfanggerat bi automatski, po odbacivanju bombe, postavio fletner krmila visine u položaj 'težak na rep', i tako znatno smanjio poluprečnik vađenja iz obrušavanja, vraćajući pri tom vazdušne kočnice u položaj minimalnog otpora, i podešavajući korak elise. Da bi se pojačao psihološki efekat zvuka aviona u poniranju, dodavane su sirene na aerodinamičke obloge stajnog trapa, pokretane malim elisama. To je bio izvor onog karakterističnog zavijanja Stuka. " U EXTRA.6 bilo je reči o tome da li je manevar vertikalnog obrušavanja kritičan za konstrukciju aviona. Nemeček daje podatke za Ju-87A, i u stacionarnom obrušavanju avion je postizao brzinu obrušavanja od 550 do 620 km/h, a never exceed speed, odnosno brzina iza koje bi nastupio lom konstrukcije bila je 720 km/h. žisto radi poređenja, maksimalna brzina u horizontalnom letu Ju-87A sa bombom od 250 kg bila je svega 292 km/h, a max. brzina Ju-87 B je bila 390 km/h.
avioni.134 inferno, -> #132, haevorn
Ů│ Slikice aviona & text sa tehn.podacima istih, Ů│ a koji su ucestvovali u napadu na Udbinu (+ Orao koji Ů│ sa konkretnim napadom nije imao mnogo veze). Ů│ Slike su, naravno, crno-bele. Odakle su Tehnički podaci? :))
avioni.135 nikalezic,
Prekjuče je na TV prikazan (po ko zna koji put) film "Those Magnificent Men in their Flying Machines" u kojem ima dosta aviona iz prvih dana avijacije. Iskopao sam podatke o nekim avionima koji su se pojavili u filmu, možda su zanimljivi. Glavni negativac u filmu, Sir Percy, leti na avionu A.V.Roe Triplane Type IV. Za potrebe filma izrađena je 'replika' tog aviona u Hampshire Aero Club-u, sa fabričkim brojem HAC-1. Taj avion zaista je leteo tokom snimanja filma, a imao je motor Cirrus II, od 105 KS, iz 1927. god.. Od strane British Aircraft Preservation Council-a (BAPC) dodeljen mu je broj BAPC 1, i time je uveden u registar istorijski značajnih aviona, koji ne mogu dobiti vojni serijal ili civilnu registraciju. Oktobra 1981. god. avion ipak dobija i civilnu registraciju G-ARSG. Nalazi se u zbirci aviona The Shuttleworth Trust-a u Old Wardenu, i u letećem je stanju. Slično je sa avionom tipa Bristol Boxkite na kojem u filmu leti amerikanac Orville Newton. Taj avion izrađen je 1964. za potrebe filma u Milesu, fabrički broj BM 7279, BAPC 2, uz još jedan avion istog tipa (BM 7281, BAPC 40) koji nije leteo u filmu. BAPC 2 ima motor RR/Continental C 90 od 90 KS, i oktobra 1981. dobio je civilnu registraciju G-ASPP. BAPC 40 je kasnije dobio motor Gnome-Rhone, rotativni. Bristol Boxkite BAPC 2 je u letnom stanju, i nalazi se u Old Wardenu, u Shuttleworth kolekciji, gde leti zajedno sa novijim tipovima aviona. Kažu da je to najteži avion za letenje od svih u kolekciji, a njih nije malo, ima ih od Blackburn Monoplane-a do Spitfire Mk V. Maksimalna brzina aviona, sa motorom od 90 KS je svega 30 mph. Za Boxkite je vezana i divna prevodilačka greška. U francuskoj seriji "Istorija avijacije" spominje se ovaj avion, a prevodilac na srpski je boxkite (kutijasti zmaj) preveo kao boksit (ruda). Prečuo čovek, a i sa engleskog na francuski, pa na srpski...... Za potrebe istog filma izrađene su dve nepokretne replike (static replica) bizarnih aviona koji se kao originali nisu proslavili. To su Dixon Ornithopter (BAPC 8), izrađen 1964., trenutno u Shuttleworth-u, i Lee Richards Annular Biplane (BAPC 20), trenutno u Newark Air Museum-u. Kad već spominjem filmove, za film "The Blue Max", za završnu scenu kada glavni junak poleće na novom srebrnom jednokrilcu sa strukturnom falinkom, korišćen je avion Morane Saulnier MS 230, francuski dvosed iz tridesetih. Konkretno u filmu, u letačkim sekvencama korišćen je avion sa registracijom F-BGJX, a u scenama na zemlji avion sa fabr. brojem 1045. Ovaj drugi je završio u Irskoj, dobio je broj IAHC 5 (Irish Aviation Historical Council), ležao na Weston aerodromu, i tu mu se gubi trag. Za film "Aces High" izrađene su dve replike aviona AVRO 504 K, BAPC 177, sa serijalom G 1381, i BAPC 178, sa serijalom E 373. Oba aviona mogli su da rulaju (taxiable replica), ali ne i da lete. Ova dva aviona su u skladištu Royal Air Force Museum-a, u Henlow-u. Ako vas zanima, ima podataka i o avionima koji su 'igrali' u filmovima sa temom iz WW II.
avioni.136 zcvele, -> #135, nikalezic
ş> Ako vas zanima, ima podataka i o avionima koji su 'igrali' u ş> filmovima sa temom iz WW II. Šta je sa onim B52 iz one serije gde se defakto pokazuje samo jedan avion za vreme cele serije :) Cvele P.S. Samo ti piši a ja ću to jednog lepog dana sve to da objavima pa da zaradimo pare :))))
avioni.137 haevorn,
Evropski lovac... euro1.gif
avioni.138 haevorn,
Jos jedan evropljanin euro2.gif
avioni.139 haevorn,
737 se parkira aero1.gif
avioni.140 haevorn,
Concorde se parkira nocu aero2.gif
avioni.141 haevorn,
Parce Hitroua iz vazduha, Helikopter u prvom planu aero3.gif
avioni.142 haevorn, -> #134, inferno
//Odakle su Tehnicki podaci? Od jednog malog koji je verovatno prepisao, delom iz "Kacina", delom iz ne-znam-odakle. (inace objavljeno u proslom broju Vremena)
avioni.143 nikalezic, -> #136, zcvele
-> Šta je sa onim B52 iz one serije gde se defakto pokazuje samo -> jedan avion za vreme cele serije :) A koja to beše serija, o čemu se radilo ?
avioni.145 nikalezic,
Da malo razbijemo zatišje u temi, mali prilog o avionima koji nose jedan drugog na krke :) Prvi primer je čuveni Mayo Composite iz 1938. god. Imperial Airways je eksperimentisao sa za to vreme revolucionarnom idejom da na leđa aviona Short S.21 'Maia' nakači Short S.20 'Mercury', sa ciljem postizanja većeg doleta ovog drugog, manjeg aviona. Poznato je da avion može da leti sa većom težinom od težine sa kojom može da poleti. Tako bi manjem S.20, veći avion pomogao da polete zajedno (spojeni), a onda bi se S.20 odvojio i nastavio let sa onom težinom (uglavnom goriva) koju ne bi mogao sam da ponese u vazduh. Naravno da bi mu zbog toga dolet bio povećan. Mayo composite je bio uspešan, pilot Don Bennett je za komandama S.20 Mercury izveo rekordni let od 5998 milja, od Dundee-a u Škotskoj do Orange River-a, Južna Afrika, non-stop, bez sletanja i dopune gorivom. Let je izvršen 6. oktobra 1938., i trajao je 42 sata i 5 minuta. To je do danas neprevaziđeni svetski rekord u klasi FAI C.2. Short S.20 Mercury (G-ADHJ) služio je posle toga u BOAC-u, predat je RAF-u 18. 06. 1940. i jula 1941. je oštećen. Short S.21 Maia (G-ADHK) je uništen u bombardovanju 11. 05. 1940. Ideja je nastavila da živi, pa je bio planiran (ali ne i realizovan) par Liberator/Hurricane, radi zaštite konvoja. Sledeći primer su nemački Mistel kompoziti, parovi aviona lovca i bombardera. Ideja se pripisuje Junkersovom probnom pilotu Siegfridu Holzbaueru, 1941. god. Cilj je bio dovesti avion-bombu (prerađeni Junkers Ju 88) u blizinu cilja, usmeriti ga na cilj, i tada bi se lovac odvojio i vratio u bazu, a avion-bomba uništio strateški važan cilj. Mistel 1 sastojao se od prerađenog Ju-88 A4 i Me-109 F4. Celinom je upravljao pilot iz kabine lovca, pri poletanju radili su motori oba aviona, a u trenutku odvajanja fiksirane su komade aviona-bombe sa 3800 kg eksploziva, usmerenog na cilj. Prvi borbeni let bio je 24. 06. 1944., protiv savezničkog brodovlja. Mistel 2 sastojao se od Ju-88 G1, i Fw-190 A6. Postojala je i školska varijanta Mistel S. Namera je bila da se Mistel upotrebi protiv britanske pomorske baze Scapa Flow, i protiv sovjetske teške industrije. Na kraju, Misteli su upotrebljeni za uništenje mostova na nemačkim rekama pred nadirućim saveznicima. Na sovjetskim avionima TB-3, ispod krila, nošeni su mali I-16 SPB obrušavajući bombarderi (modifikovani Polikarpov I-16), koje bi veliki četvoromotorac doveo u blizinu cilja, a oni bi se zatim otkačili i napali cilj. U leto 1941. god. ti avioni su napali jedan most na Dunavu. Tridesetih godina, međutim, Rusi su uspeli da prevaziđu sami sebe. Prva kombinacija (Z1) sastojala se od dvomotornog TB-1, koji je na krilima nosio dva lovca I-4. Druga kombinacija (Z2) iz 1934. god. bila je sastavljena od četvoromotorca TB-3, dva lovca I-5 na krilima i trećeg nad trupom. Jula 1935. poletela je 'superkombinacija' (Z6) sastavljena od četvoromotorca TB-3, koji je na krilima nosio dva dvokrilna lovca I-5, pod krilima dva jednokrilca I-16, a u letu se pod trup kačio i jedan I-Z avion. Ne bi valjalo zaboraviti ni par Mitsubishi G4M2e Betty i Yokosuka MXY-7 Ohka. G4M2e je varijanta ovog bombardera adaptirana za nošenje svima poznate Ohke, aviončića samoubice sa raketnim motorom i jedinstvenim sistemom (živog) navođenja ;). Princip sličan kao i kod Mistela ili TB-3/SPB, cilj američko brodovlje, a odvajanje Ohke od Betty na oko 80 km od cilja. Zanimljiv je i mali mlaznjak Mc Donnell XF-85 Goblin, koji je nošen pod EB-29B i trebao da služi u zaštiti B-36, doduše ne 'na leđima' već 'u stomaku'. To je bio 'parazitski lovac' minijaturnih dimenzija, koji bi bombarder nosio na posebnom rešetkastom nosaču, poluuvučenog u prostor za bombe. U slučaju potrebe, za odbranu bombardera, nosač bi se spuštao i Goblin otkačinjao sa nosača. Ispod strateškog izviđača GRB-36 nošen je i malo modifikovani GRF-84F Thunderflash, sa idejom da strateški izviđač dovede blizu cilja manji avion, koji bi velikom brzinom nadleteo cilj i završio izviđanje iz blizine, nad dobro branjenim područjem. Svima je dobro poznato kako je lansiran Chuck Yeager u Bell X-1 sa B-29/B-50, kao i North American X-15 ispod krila B-52, što je opet neka vrsta 'parazitiranja'. Kod Amerikanaca se ta ideja 'parazitskih' lovaca dugo i uporno negovala, počev od Curtiss F-9 C2 Sparrowhawk koji je na sličnom rešetkastom nosaču visio ispod dirižabla Macon, čak je postojala varijanta tog lovca bez klasičnog stajnog trapa, a sa rešetkom za kačenje na dirižabl (koji je štaviše imao i hangar za avion u sebi). I Englezi su jednokrilac de Havilland DH 53 kačili pod dirižabl R33, kao i Nemci dvokrilac Focke Wulf Fw 44 Stieglitz pod dirižabl LZ 129 Hindenburg. 16. maja 1953. poleteo je još jedan par aviona, koji se sastojao od aviona Leduc 021 na leđima 'motherplane' aviona Sud-Est SE-161 Languedoc. Naime, Leduc 021 je imao nabojnomlazni motor potiska 7500 kg, i da bi se motor pokrenuo, morao je da dostigne određenu brzinu. I prvi model Leduc 010, takođe sa nabojnomlaznim motorom, poleteo je na isti način, na leđima Languedoc-a, 21.aprila 1949. 18. februara 1977. počela su ispitivanja Space Shuttla na leđima modifikovanog Boeinga 747. Slično je bilo i sa Buranom, koji je nošen (i prikazan na salonu) na leđima Antonova 225 Mria.
avioni.146 airbus,
Zdravo znate li nokog koji ima scenarije za Flight Simulator 5.0
avioni.147 vstan, -> #146, airbus
> Zdravo znate li nokog koji ima scenarije za Flight Simulator 5.0 Sta ces ti ovde ? Mars u igre.simulacije !
avioni.148 ilazarevic, -> #147, vstan
> Sta ces ti ovde ? > Mars u igre.simulacije ! Moliću fino, FS se nikako ne može svrstati u istu grupu sa raznim neukim pucačinama tipa F-nn!
avioni.149 dradalj,
Nesto od scenarija za Fs5 bilo je i ovde tacnije Hong Kong i Madjarska pa malo precesljaj starije poruke.
avioni.150 zormi, -> #148, ilazarevic
*> Sta ces ti ovde ? *> Mars u igre.simulacije ! * * Moliću fino, FS se nikako ne može svrstati u istu grupu sa raznim neukim * pucačinama tipa F-nn! ... a koristi se i zvanično za početnu obuku u pilotskim školama. Ako neko od poznavalaca oblasti zna za bolji PC simulator letenja koji ne košta hiljade $ i traži simulator koji košta još toliko - neka dojavi. Uostalom, kao igra je neupotrebljivo dosadan :) Inače, neko je pitao za scenery-je. Stavio sam na Imtel BBS nekoliko komada.
avioni.151 ljubisha,
Zainteresovani! Avio maketa ima i u Prosvetinim knjižarama tj.sigurno ima u ulici 29 novembra. 1:72 su 39 a 1:48 19 dinara. Modeli su francuski a imaju Mig, Fantom, Euro fighter, Harrier GH-5 i još ponešto. Inače, Hasagavinih maketa treba da ima u Piramidi u bloku 44 (kod ro- bne kuće) i u bloku 45 kod novot tržnog centra. Nisam još bio i nemam ta- čne adrese pa ako neko zna neka javi.
avioni.152 kriss, -> #151, ljubisha
˙˙ ima u ulici 29 novembra. 1:72 su 39 a 1:48 19 dinara. Modeli ??? Nešto mi je čudna razlika i ceni ... ˙˙ centra. Nisam još bio i nemam ta- čne adrese pa ako neko zna ˙˙ neka javi. Ima u nekoj od grupa komplet spisak prodavnica maketa. Ako ga neko ne pošalje ovde, reci pa ga dobijaš na mail.
avioni.153 ljubisha, -> #152, kriss
>??? Nešto mi je čudna razlika i ceni ... Pa naravno kad brzam. 19 dinara su one male 1xx (?) makete. >Ima u nekoj od grupa komplet spisak prodavnica maketa. Ako ga neko ne >pošalje ovde, reci pa ga dobijaš na mail. Ovaj u 45-om je Fly in a od Piramide mi fali telefon.
avioni.154 isekulovic, -> #153, ljubisha
>> Pa naravno kad brzam. 19 dinara su one male 1xx (?) makete. 1:72 WWI
avioni.155 nikalezic,
Vstan je u grupi zamolio da napravim poređenje između dva lovca, Messerschmitta Me 109 i Focke Wulfa Fw 190. Fw 190 je njemu jedan od omiljenih aviona, a Me 109 je meni :), mada moram priznati da "padam" i na Ta 152 H. Elem, pošto sam se raspisao, odgovor je u prikačenom fajlu, da ne opterećujem padove. Vstanu hvala na temi koju je predložio. 109vs190.zip
avioni.156 vstan, -> #155, nikalezic
> priznati da "padam" i na Ta 152 H. To se podrazumeva, zato ga nisam ni pominjao :)
avioni.157 vstan, -> #155, nikalezic
>Snaga je maksimalna (petominutna, odnosno sa ubrizgavanjem sme{e >voda-metanol), ... Ovo je u rezimu sa ukljucenim turbokompresorom a smesa voda-metanol sluzi za hladjenje produkata turbokompresije ? Koliko se secam kod nekih klipnih motora se spominje nitro-oxid. Da li mu je namena ista ili je u pitanju neko drugo resenje ? Pretpostavljam da je koriscenje ovih "aditiva" stetno (korozivno) po motor. >BMW 801 bio je zvezdasti 18-cilindri~ni motor sa dve zvezde po 9 Jesu li zvezde bile u "zavojnici" ? Verovatno su oba motora imala turbokompresore. Kakvi su bili - jednostepeni ili dvostepeni, fixne ili promenljive brzine ?
avioni.158 nikalezic, -> #157, vstan
-> Ovo je u rezimu sa ukljucenim turbokompresorom a smesa -> voda-metanol sluzi za hladjenje produkata turbokompresije ? U toku celog WW II Nemci su za avionske motore koristili samo benzin od 87 oktana. Recimo na avionima Fw 190 A korišćeni su sistemi za povećanje snage MW 50 (ubrizgavanje smeše voda-metanol u cilindre) i GM-1 (ubrizgavanje azotovog oksida u cilindre), ili oba zajedno. Kod Saveznika, 100 oktanski benzin omogućavao je izradu motora sa većim stepenom kompresije, i veću snagu bez dodataka. Naravno, i jedni i drugi koristili su kompresore, zbog popravljanja visinske karakteristike motora. Owen Thetford ovako objašnjava dejstvo uređaja za ubrizgavanje smeše voda-metanol (iako on navodi da je to GM-1 a ne MW 50, što mu nije zameriti, jer je to pisao 1945. god.) "The Me 109 G-16 differed from the G-14 in having a system of methanol-water injection into the motor known as GM-1. When injected into the cylinders with 87 octane petrol the methanol-water has the effect of increasing the amount of combustible mixture per unit volume of cylinder and increasing the thermal efficiency. The temporary boost in power and performance gained by the use of GM-1 system enabled the Me 109 G-16 to meet Allied fighters of later design and higher performance with some degree of success. The injection system also enabled the DB 605 motor to retain its power at higher altitudes that would otherwise have been possible." Treba da malo razgraničimo pojmove. Turbokompresor je kompresor koji povećava pritisak u usisnoj grani, a pogonjen je turbinom koju pokreću izduvni gasovi. Mehanički kompresor dobija pogon direktno od motora, preko zupčanika. Mana mehaničkog kompresora je što se deo snage motora uzima za pogon kompresora, a što je neophodno zbog povećanja snage na visini. Bez obzira kako su pokretani (turbo ili mehanički kompresor) kompresori mogu "duvati u karburator" (Hispano Suiza 12Y) i "vući iz karburatora" (Gnome Rhone, Rolls Royce, Wright Cyclone). Motori Daimler Benz serije 601-605 i Jumo (213) imaju izduvne cevi koje direktno izvode vrele gasove iz cilindra u atmosferu, što se lepo vidi na avionima (po 6 cevi, sa strane nosa, malo dole jer je obrnuti V). To znači da ti gasovi ne obrću turbinu, pa dakle ti motori mogu da imaju samo mehanički, a ne turbokompresor. Na Blohm und Vossu BV 155 lepo se vidi da je izduv, pomoću jedne dugačke cevi sa strane nosa aviona skupljen i usmeren unazad da pokreće turbokompresor TKL 15 (inače motor je DB 603 A, i sa TKL 15 razvija 1450 KS na 15000 m visine). Kad je DB u pitanju, najzanimljivija verzija je motor DB 603 B na avionu Do 217 P-1. Tu je jedan motor DB 605 T u trupu pokretao kompresor za punjenje dva motora DB 603 B snage 1860 KS na krilima. Plafon leta, naravno, punih 16154 m. Što se BMW 801 tiče, recimo njegova verzija BMW 801 TJ ima turbokompresor (korišćeno na Ju 388 J). Takođe se navodi i da BMW 801 TS korišćen na Fw 190 A-9 ima turbokompresor. Štaviše na Ju 388 vidi se takođe da je izduv "skupljen" da pogoni turbokompresor, i onda izbačen u atmosferu kroz jednu cev na gornjaci krila u korenu motorskog nosača. Međutim, gledajući pažljivo "rentgenske" crteže ostalih varijanti Fw 190 sa BMW 801 motorom vidi se da oni takođe imaju mehanički kompresor iza druge zvezde od 9 cilindara, koji dobija vazduh od ventilatora, kroz cev koja se nalazi ispod profilisane izbočine na boku motorskog kapotaža. Izduvne cevi iz svakog cilindra ne sprovode gasove ni u kakav turbopunjač, već direktno u atmosferu. Što se hlađenja kod kompresora tiče (turbo ili mehaničkih) potrebno je hladiti sabijeni vazduh iza kompresora (intercooler). To se najčešće radi spoljnim vazduhom. Ne znam na šta misliš pod "produkti turbokompresije". Šema turbokompresora je: vruć izduv pokreće turbinu, ona pokreće kompresor koji sabija dovedeni spoljni vazduh i daje ga motoru (uz prolaz preko izmenjivača toplote koji ga hladi). Izduv nigde ne dolazi u kontakt sa sabijenim vazduhom. Šema mehaničkog kompresora je: motor preko zupčanika pokreće kompresor koji sabija dovedeni spoljni vazduh i daje ga motoru prolazeći preko (opcionog) izmenjivača toplote. -> Koliko se secam kod nekih klipnih motora se spominje -> nitro-oxid. Da li mu je namena ista ili je u pitanju neko -> drugo resenje ? Pretpostavljam da je koriscenje ovih "aditiva" -> stetno (korozivno) po motor. GM-1 i MW 50 oba služe privremenom povećanju performansi, i oba uređaja ubacuju "aditive" u cilindre. Što se štetnosti tiče, oni se ubacuju na maksimalnom režimu motora, kada je inače toplotno i mehaničko opterećenje najveće. Nemam informacija kako utiču na koroziju, osim da su skraćivali vek motora, ne precizira se tačno kako. -> Jesu li zvezde bile u "zavojnici" ? Kod zvezdastih motora sa dve zvezde uvek se druga pomeri za neki ugao u odnosu na prvu gledano spreda, tako da cilindar druge zvezde dođe između dva cilindra prve. To je neophodno radi boljeg hlađenja druge zvezde, a to je i najveći problem zvezdastih motora - kako obezbediti dobro hlađenje druge (i svake sledeće) zvezde. -> Verovatno su oba motora imala turbokompresore. Kakvi su bili - -> jednostepeni ili dvostepeni, fixne ili promenljive brzine ? Našao sam za Jumo 213 E u avionu Ta 152 H da je imao dvostepeni kompresor, sa tri brzine. Na žalost za DB i BMW nisam (za sada) našao podatke o broju stepeni i brzina kompresora. I DB i BMW imaju varijante sa turbokompresorima, ali ih je većina sa mehaničkim kompresorima (što smo gore već spomenuli).
avioni.159 vstan, -> #158, nikalezic
> zvezde dode izmedu dva cilindra prve. To je neophodno radi > boljeg hladenja druge zvezde, a to je i najveci problem > zvezdastih motora - kako obezbediti dobro hladenje druge (i > svake sledece) zvezde. Kako se uspevalo da se dobro ohladi npr. cetvrta zvezda ? (To je valjda bio najveci broj - 4x9 - u siroj upotrebi)
avioni.160 nikalezic, -> #159, vstan
-> Kako se uspevalo da se dobro ohladi npr. cetvrta zvezda ? -> (To je valjda bio najveci broj - 4x9 - u siroj upotrebi) Radi se o motoru Pratt & Whitney R-4360 Wasp Major. To je zvezdasti motor sa 4 zvezde po 7 cilindara. Zvezde su, hlađenja radi, smeštene "u spiralu", tako da cilindri među sobom obrazuju zavojit kanal, a vazduh koji ih opstrujava kreće se po desnoj zavojnici od propelera ka kraju motora, gde onda izlazi kroz "škrge" van motorske oplate. Škrge ujedno, kod motora sa NACA oblogom služe za regulaciju protoka vazduha za hlađenje. Problemi sa hlađenjem su u tome da je samo prva zvezda od sedam cilindara potpuno izložena struji vazduha, a svaka sledeća je delimično zaklonjena. Ne samo to, već je i vazduh iza svake zvezde sve veće temperature, pa je prilično zagrejan dok stigne do četvrtog niza od sedam cilindara. Sam motor spada u klasu između 3000 i 3500 KS, a zapremine je 4360 cu in. Težina motora je 1665 kg (suv). U primenu ulazi na avionu XP-72 (3000 KS), koji predstavlja dalji razvoj XP-47 J Thunderbolta, i na kome je taj motor stvarao probleme (ne kažu na žalost kakve). Sledeća vojna primena je na avionima Goodyear F2G odnosno F4G-1 i F4G-2 Corsair, Corsairima sa kapljičastom kabinom i novim motorom. Bili su poručeni (408 komada) za US NAVY, ali su otkazani, delimično zbog problema sa stabilnošću po pravcu, a delimično zbog kraja rata, i zamenjeni sa F4F-4. Ne mogu da odolim a da ne spomenem F2G-1 i trkača Cooka Clelanda. Cleland je bio pilot lovac na Waspu u WW II i posle rata je kupio (zaduživši se kažu do guše) tri aviona Vought/Goodyear F2G-1 Corsair i adaptirao ih je za trke. Prvi je bio plavo-beli avion registrovan NX-5577N / 74, i njegov motor R-4360-4 Wasp Major davao je punih 3650 KS, i imao ubrizgavanje vode u cilindre. Drugi avion (NX-5590N / 94) leteo je trkač Richard Becker, a treći je uništen u udesu kada je poginuo pilot Tony Janazzo. Cook Cleland je u toj čuvenoj trci - Thompson Trophy 1947. god. (kažu najbržoj trci klipnih aviona ikad održanoj) stigao prvi i zaradio 19500 $, a Becker je bio drugi i dobio 8100 $. Janazzo je poginuo pri drugom zaokretu u toj trci. Cleland je leteo prosečno 402 mph (646 km/h). Na istoj trci 1949. god Cleland je ponovo pobedio, a svoj avion N-5590N / 94 preradio je smanjivši razmah krila na svega 33 ft 22 in ili oko 10.6m (originalno 12.47m) i ugradivši na motor R-4360 Wasp Major uređaj za ubrizgavanje vodonik-peroksida (koji nije koristio u trci). Motor je razvijao više od 4000 KS, pri 2800 o/min, i sa 65 in Hg u usisnoj grani. Inače, na Thompson Trophy trci 1948. god. skoro svi učesnici koristili su na svojim motorima sisteme za ubacivanje smeše voda-alkohol u cilindre, kako na zvezdastim tako i na V-12 motorima. U civilnoj upotrebi R-4360 Wasp Major koristio je Boeing 377 Stratocruiser.
avioni.161 fifana, -> #158, nikalezic
> U toku celog WW II Nemci su za avionske motore koristili Bravo MAJSTORE!! (u vezi sa ME109-Fw190). Dosta zanimljiv tekst.Interesuje me i ostalo sto nisi napisao a vrlo je bitno za onaj pa i ovaj trenutak avojacije. Da li su i neki politicki momenti igrali ulogu u proizvodnji i koriscenju doticna dva aviona? Ako imas jos sto nisi napisao slobodno pisi. Pozdrav Oliver
avioni.162 mboban, -> #158, nikalezic
=-= Messerschmitt Me 109 vs. Focke Wulf Fw 190 Ej, ovo je stvarno super stvar. Interesuje me tema, pogotovo saveznički avioni WWII. Jel' bi mogao da uradiš nešto slično, ali P-51 Mustang vs. Spitfire? Ako ne tražim mnogo...? :) Pozdrav... Flt Lt Boban Faca of 349 squadron (the Belgians), RAF :)
avioni.163 dradalj,
Za sve maketare i ostale ljubitelje maketa, imate dobar izbor maketa u savremenoj administraciji u K. Mihajlovoj pored apoteke. Cene variraju ali mi se necini bas jeftino. Preko puta u Prosvetinoj knjizari imate avio postere za 12 din.
avioni.164 nikalezic, -> #161, fifana
-> Da li su i neki politicki momenti igrali ulogu u proizvodnji -> i koriscenju doticna dva aviona? Willy Messerschmitt bio je veoma dobar prijatelj sa Rudolfom Hessom, Hitlerovim zamenikom na mestu vođe naci-partije. Međutim, Erhard Milch, Goeringov potčinjeni i bivši generalni direktor Lufthanse bio mu je najveći neprijatelj. Uzrok neprijateljstva između Messerschmitta i Milcha bio je u udesu dva Lufthansina aviona Messerschmitt M 20, 1931. god., kada je u jednom od aviona poginuo neki bliski Milchov prijatelj. Istraga je pokazala da nije krivica do Messerschmitta, ali je Milch od tada pa na dalje činio sve što je mogao da se ovome osveti. Od 1933., kad su nacisti došli na vlast, Milch se "pobrinuo" da Messerschmitt ne dobije nijednu porudžbinu za avione, zbog čega je ovome firma zapala u finansijske teškoće. Messerschmitt je ipak isposlovao jedan posao za Rumuniju, i tada je Milch, zbog političkog pritiska, morao da neki ugovor da i Messerschmittu. Da bi mu napakostio, naredio mu je da proizvodi Heinkelove dvokrilce (He 51). Ne zna se šta je Messerschmitt više mrzeo, da li Heinkela ili dvokrilce! Kada je 1933./34. prema specifikaciji RLM (Reichs Luft Ministerium) došlo do konkursa za uvođenje novog lovca u naoružanje, na probi su se našla četiri lovca, od kojih su dva najozbiljnija takmaca bili Heinkel He 112 i Me 109. Priča se da je Ernst Udet, kada je video Me 109, izjavio da taj avion nikad neće postati lovac. Mišljenje je promenio ubrzo, kada je video letačke kvalitete Me 109, i naredio je njegovu serijsku proizvodnju. Udet je, kako se čini, ipak bio naklonjen Messerschmittu, iako mu je jednom prilikom, kada je došlo do problema sa avionima Me 210, pisao: "Jednu stvar, dragi Messerschmitte, moramo jednom zauvek raščistiti: više se jednostavno ne može dopustiti da zbog lošeg stajnog trapa gubimo avione prilikom sletanja u normalnim okolnostima. Mislim da se ovaj moj zahtev nikako ne može shvatiti kao novost u istoriji gradnje aviona." Udet je tada bio šef tehničke službe RLM. Istine radi, treba reći da je Heinkel, na primer, takođe imao velikih problema sa stajnim trapom. Kada je trebalo odlučivati između He 112 i Me 109 Udet je serijsku proizvodnju dodelio očigledno superiornom Me 109, a Heinkela stavio pred svršen čin rekavši "da je Me 109 već u serijskoj proizvodnji, i da će Heinkelu biti najpametnije da proizvodi bombardere..." Sam Goering favorisao je Udeta, koji je bio dosta netipičan čovek, da bi obuzdavao Milcha koji je naglo napredovao u hijerarhiji. Udet je bio pilot lovac još od WW I, a sam Milch ex-direktor vazduhoplovne kompanije, pa je sa početkom rata došlo do surevnjivosti po toj liniji. Kada je Luftwaffe izgubila Bitku za Britaniju, nezadovoljstvo u Nemačkoj koncentrisalo se i oko "tehničkih nedostataka opreme i aviona" što je pogađalo direktno Udeta, koji je "popustio sa živcima". Milch i Sperrle su ucenili Udetovog načelnika štaba kockarskim dugovima, poslali Udeta na bolovanje, a njegovog načelnika štaba na Istočni front. Došlo je do sukoba Milch-Udet oko toga da li će se proizvoditi Me 109 (to je zagovarao Milch) ili Fw 190 (Udet). Odmah zatim, Udet se razočaran ubio, optuživši Goeringa u oproštajnom pismu da se prodao Milchu. Milch je lansirao tezu da se Udet ubio jer ga je napustila ljubavnica, a zvanično je objavljeno da je Udet poginuo ispitujući neko novo oružje. Nakon Udetove smrti, Goering je prepustio poslove Milchu, koji je lansirao program četvorostrukog rasta Luftwaffe, i koji je forsirao Me 109 nauštrb Fw 190 i kvantitet nauštrb kvaliteta. Zato je, navodno, došlo i do kašnjenja u Messerschmittovom mlaznom programu (mada se takođe tvrdi da je kašnjenje izazvano i idejom da se od lovca pravi bombarder, a svakako i broj i kvalitet Jumo mlaznih motora nije bio zadovoljavajući pa je proizvodnja ponajviše zato trpela). O svemu ovome najviše je pisao Len Deighton u knjizi "Lovac".
avioni.165 nikalezic, -> #162, mboban
-> avioni WWII. Jel' bi mogao da uradiš nešto slično, ali P-51 -> Mustang vs. Spitfire? -> Ako ne tražim mnogo...? :) Može, samo mi treba malo vremena da sednem i napišem.
avioni.166 nikalezic, -> #162, mboban
Šaljem tekst Spitfajer vs. Mustang, specijalno za momke iz 349 squadrona RAF-a :). Raspored je YUSCII. Prošli put sam naveo svoje favorite, pa hajde i sada. Omiljeni Spitfire je Mk I, zbog čiste estetike, a Mustang u verziji P-51B, iz istih razloga. Ne volim teardrop canopy, šta mogu.... spit_p51.zip
avioni.167 mboban, -> #166, nikalezic
=-= Šaljem tekst Spitfajer vs. Mustang, specijalno za momke iz =-= 349 squadrona RAF-a :). Tekst je genijalan, svaka čast! Zahvaljujem na tekstu, zajedno sa kolegama iz eskadrile :)
avioni.168 fifana, -> #166, nikalezic
> Saljem tekst Spitfajer vs. Mustang, specijalno za momke iz BRAVO MAJSTORE !!!!! Gde da nabavim knjigu LOVAC od Len Deihton-a? Dali je ona prevedena? A sta je bilo sa politickim momentima u vreme WWII oko samih MUSTANGA i SPITOVA? A sta je sa THUNDERBOLT-ima i LIGTNING-ima? Pozdrav Oliver
avioni.169 sfilip, -> #163, dradalj
> Preko puta u Prosvetinoj knjizari imate avio postere za 12 din. ja sam u knjižari u Srpskih Vladara ne znam koj broj :) , nekoj bigzovoj valjada, kupio priilično lep poster F-16ice, "LOKID F-16, BLOCK 50 D" i video poster dve F-15ice, a čuo sam od ortaka da su imali i F-18ice jedan poster - 5 dinara :) sad sam se vratio sa puta, idem da vidim šta se još zbilo po knjižarama... ,
avioni.170 nikalezic, -> #168, fifana
-> Gde da nabavim knjigu LOVAC od Len Deihton-a? Dali je ona -> prevedena? Izdata je 1984. god, izdanje Centra za informacije i publicitet CIP Zagreb, u okviru biblioteke "Tajne sile", prevod sa engleskog. -> A sta je bilo sa politickim momentima u vreme WWII oko samih -> MUSTANGA i SPITOVA? Air Ministry je izdao specifikaciju F.7/30 koja je pokrenula proces gradnje Supermarine tip 224. Marta 1932. odobrena je izgradnja jednog prototipa. Mitchell je tada već bio bolestan, i otišao je na oporavak na Kontinent posle operacije na plućima. Tokom puta upoznao se sa nekim nemačkim pilotima i posle razgovora sa njima vratio se u Englesku ubeđen da će uskoro izbiti rat i da mora svojoj zemlji obezbediti lovac koji bi mogao presudno da utiče na ishod rata. Tada je rešio da projekat završi bez obzira na svoje zdravstveno stanje, po svaku cenu. U Britaniji je oko aviona uvek bilo birokratije, ili konzervativizma, ali se nisu igrale onakve "igre" kao oko Me 109 u Nemačkoj. Birokratizam je došao do izražaja po pitanju oklopnih ploča iza pilota, ili čak elisa promenljivog koraka, pa i kasnije u Glosterovom mlaznom programu, ili oko Franka Whittla, ali je saradnja Ministarstva vazduhoplovstva i proizvođača po svemu sudeći bila korektna. Što se Mustanga tiče, u pitanju je vešt poslovni potez, a ne politička igra. Naime, oko 1940. Amerika je imala dovoljno lovaca u razvoju, naoružanju, ili u projektovanju, pa za North American nije bilo dovoljno mesta. Da nabrojim na brzinu, tu su bili Buffalo, Wildcat, Corsair, Lancer, Airacobra, P-36, P-35, P-40, Curtiss-Wright Demon, P-38.... North American je hteo da svoj prvi lovac izradi za izvoz, tu dobije posao i dokaže se, a onda da izađe prema USAAC/USAAF i dobije eventualno posao na domaćem tršitu. I tako su i uradili... -> A sta je sa THUNDERBOLT-ima i LIGTNING-ima? Pa, ima i tu toliko toga... Kad stignem napisaću ponešto, a ako ima konkretnih pitanja, daj prvo njih.
avioni.171 sfilip,
da razmrdam malo temu, Ajd uzimte današnju Politiku, i tamo na strani gde imaju članke stranih novina pogledajte članak Moskovskih Novosti, "Novi Ruski Mig" kažu da je 6 puta bolji od starog mig-a29 a ovo je neka modifikovana verzija CE ili SE?
avioni.172 vstan, -> #171, sfilip
> kazu da je 6 puta bolji od starog mig-a29 a ovo je neka > modifikovana verzija CE ili SE? Kolko sam shvatio to je nesto kao MiG-27 ? Dakle primarno jurisnik, sekundarno - prevlast u vazduhu.
avioni.173 nikalezic, -> #171, sfilip
Što se tiče novinskih članaka, najbolje je uporediti taj članak iz Politike sa člankom o MiG 29 iz časopisa Novi Glasnik, koji je sfilip u potpunosti prekucao, poruka 2.41. Posebno valja porediti pasus o MiG 29 M sa podacima i brojkama koje se daju u ovom članku o MiG 29 SE, pa odatle izdvojiti šta je novo kod ovog potonjeg. Ispada da nismo saznali puno novog... -> kažu da je 6 puta bolji od starog mig-a29 "Realne borbene mogućnosti novog lovca MiG 29 SE su u odnosu na prethodnike, a po mišljenju stručnjaka, veće otprilike šest puta" Uvek se oduševim kad pročitam da je neki avion X puta bolji od nekog drugog. Kako li se to meri i upoređuje, koji je to algoritam? I koji to stručnjak ume da izračuna da je baš 6 puta bolji, i naravno u odnosu na koje prethodnike? "Njegova (MiG 29 SE) glavna odlika je u tome što u manevarskoj vazdušnoj borbi može za izvanredno kratko vreme zauzimati pozicije za nanošenje moćnog raketnog i topovskog udara" Stilska figura ili nagoveštaj upravljanja vektorom potiska? Ili se misli na aerodinamičko "peglanje" kao kod 29 M?
avioni.175 sfilip, -> #173, nikalezic
> porediti pasus o MiG 29 M sa podacima i brojkama koje se daju u > ovom članku o MiG 29 SE, pa odatle izdvojiti šta je novo kod ovog > potonjeg. Ispada da nismo saznali puno novog... a i ne daju puno u ovom novom članku brojeva, osim doleta i neke elektronike i možda još nekih sitnica... > -> kažu da je 6 puta bolji od starog mig-a29 > > "Realne borbene mogućnosti novog lovca MiG 29 SE su u odnosu > na prethodnike, a po mišljenju stručnjaka, veće otprilike šest puta" > Uvek se oduševim kad pročitam da je neki avion X puta bolji > od nekog drugog. Kako li se to meri i upoređuje, koji je to > algoritam? I koji to stručnjak ume da izračuna da je baš 6 puta > bolji, i naravno u odnosu na koje prethodnike? šta mu uopšte dođe "6 puta bolji"? dal' to znači da će jedan takav u borbi vredeti ko' šest onakvih? sumljam, čisto sumljam! > "Njegova (MiG 29 SE) glavna odlika je u tome što u > manevarskoj vazdušnoj borbi može za izvanredno kratko vreme > zauzimati pozicije za nanošenje moćnog raketnog i topovskog > udara" > Stilska figura ili nagoveštaj upravljanja vektorom potiska? > Ili se misli na aerodinamičko "peglanje" kao kod 29 M? ne verujem da ima upravljanje vektora potiska :) a i ne verujem da su migove realne mogućnosti veće od npr F-16ice i ostalih zapadnih krntija :) u stvari, u ratu bi, nedajbože, pored kvaliteta aviona sigurno više vredela strategija borbe, radarsko osmatranje, uvežbanost pilota itd...
avioni.174 sfilip, -> #172, vstan
> > kazu da je 6 puta bolji od starog mig-a29 a ovo je neka > > modifikovana verzija CE ili SE? > > Kolko sam shvatio to je nesto kao MiG-27 ? > Dakle primarno jurisnik, sekundarno - prevlast u vazduhu. ma poboljšana verzija mig-a 29... to ti je to isto, samo malo promenjeno ;)
avioni.176 nikalezic, -> #175, sfilip
-> šta mu uopšte dođe "6 puta bolji"? dal' to znači da će jedan -> takav u borbi vredeti ko' šest onakvih? sumljam, čisto -> sumljam! Bio sam dosta oštar u stavovima po pitanju brojčane procene kvaliteta aviona, a evo zašto: u Ončevskom, str. 224 i dalje, imate jedan od empirijskih obrazaca za izračunavanje "sposobnosti aviona za vođenje borbe u vazduhu". Pa, pošto smo na trenutak zaboravili "sposobnost pilota za vođenje borbe u vazduhu" ;) i "valjanost taktike za vođenje...." da pogledamo formulu. Dakle, 3 4 (P/G)*SEPT*T*M*Bd*Si*N*Wa B L = ----------------------------- 2 (G/S) * Cr gde su: L - sposbnost za vođenje borbe u vazduhu P - potisak motora G - masa aviona u letu SEP - specifičan višak snage T - usporenje M - efekat mehanizacije krila Bd - upravljivost Si - stabilnost N - neranjivost Wa - mogućnost aparature za upozorenje B - karakteristike oružja S - površina krila Cr - gabariti Ončevski se mudro uzdržava od toga da navede u kojim jedinicama i kako se daju pojedine veličine u formuli. Za neke je jasno, ali bi bilo jako zanimljivo videti kako konkretno u toj formuli izražavaju recimo neranjivost (brojem dupliranih sistema, debljinom i rasporedom oklopa ili nekako drugačije) ili mogućnost aparature za upozorenje (daljinom otkrivanja aviona koji ozračuje, uglom koji uređaj pokriva itd.). Šta se zatim uzima kao karakteristika naoružanja (brzina paljbe, borbeni komplet, vrste vođenja raketa, radar...), i kojeg od tipova naoružanja (streljačko, raketno). U knjizi je nešto od toga dato opisno, ali nedovoljno precizno. Zatim, pošto su formule tog tipa empirijske, menjaju se kako se značaj pridaje elektronici, ili naoružanju, ili manevru, što i sam autor priznaje. Drugim rečima, za svaki period razvoja lovaca nova formula. Ako nešto ne štima, promeni formulu ;). Uvek sam imao utisak da su ta kvantifikovana poređenja namenjena kojekakvim birokratama u administraciji, da im olakšaju posao: 1 MiG 29 = 5 MiG 21 = 15 MiG 19 i sve je jasno ;). Formule kao što je ova gore postoje i za druge tipove naoružanja, dakle nisu specifične samo za avione. Kad je ta kvantifikacija kvaliteta lovaca u pitanju, najviše mi smeta to što je u pitanju posao koji se radi posle projektovanja, i što ga u načelu rade oni koji nemaju mnogo veze sa projektovanjem i upotrebom aviona. To je jedna post festum "analiza", a istorija vazdušnih borbi daje najbolju sliku o kvalitetu mašina, ljudi i taktike.
avioni.178 bjevdjic,
(Odlomak iz knjige "ONI SU BRANILI BEOGRAD", Dragana Kljakića) LOVCI MESERŠMITI - 109E I IK-3 BRANIĆE BEOGRAD ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Predratnu flotu Jugoslovenske lovačke avijacije sačinjavali su engleski "harikeni" i "hoker fjuri", nemački "meseršmiti-109E" i domaći lovci "IK-2" i "IK-3". "Meseršmit" je bio jednosed, niskokrilac sa svim savremenim uređajima, kao što su oni za uvlačenje i spuštanje stajnog trapa, a automatski se je menjao korak elise i flapsovi. Motor jačine 1175 KS. Od naoružanja imao je dva topa "erlikon", kalibra 25 mm i dva mitraljeza "rajmetal-borzing" kalibra 7,9 mm. Topovi su bili ugrađeni u krilima, a mitraljezi na trupu, iznad motora i ispred pilota. Mitraljezi su dejstvovali kroz polja okretanja elise. Municija za topove bila je u šaržerima od 60 metaka, a mitraljeska nanizana u redenike od po 500 metaka. Pilot nije mogao u vazduhu da puni ili menja šaržere. Pre svakog poletanja stavljena je "u dejstvo" instalacija za opaljivanje koja se nalazila ispred krila. Sa tolikom municijom pilot je mogao da vodi nekoliko borbi u vazduhu, dejstvujući kratkim rafalima. "Meseršmit", delo profesora Vilija Meseršmita, bio je opremljen savremenom radio-stanicom tipa "telefunken", koja je omogućavala dvojaku vezu: između aviona u vazduhu i između aviona i zemaljske stanice (domet od 25 do 30 km, a u slučaju veze između aviona i zemaljske stanice, 50 do 60 km). Maksimalna brzina aviona je 570 km, a brzina sletanja 130 do 140 km. Mogao je da leti 60 minuta punim gasom i da za to vreme preleti oko 600 km. Do 27. marta Generalštab jugoslovenske vojske nabavio je osamdesetak takvih aviona i 12 engleskih "harikena". Te porudžbine su i te kako opterećivale privredu: tri godišnje žetve žita, znali su to i vojnici, za stotinak takvih aviona. Postojalo je interesovanje i za nabavku "spitfajera". Trebalo je da ovi avioni u serijskoj proizvodnji dobiju još jači motor od "meseršmita". Ali, Englezi su kasnili sa serijskom proizvodnjom, pa je to opredelilo Jugoslovene da kupuju "meseršmite". U borbenom delu flote bili su i avioni "Do-17", "blenhajmi" i "harikeni", koji su po stranim licencama sklapani u fabrikama vojne industrije u "Ikarusu", "Zmaju" i "Rogožarskom", kao i u Državnoj fabrici aviona u Kraljevu. "IK-3" je bio niskokrilac sa uvlačećim stajnim trapom. Krilo mu je izrađeno od drveta, a za pojačanje opterećenih delova upotrebljene su čelične cevi. Krilca su mu čelične konstrukcije, a trup od čeličnih cevi, spojenih zakrilcima. Prva serija, izuzev jednog aviona, nije na žalost imala ugrađenu radio-stanicu i zaštitni zid pilota. Prototip aviona je pokretao motor "hispano-suiza" od 910 KS. Od naoružanja je imao dva sinhronizovana mitraljeza kalibra 7,92 mm i jedan moto-top 20 mm tipa "erlikon", većeg dometa nego "meseršmit-109". Domaći lovac je mogao da koristi 50 topovskih granata i 500 mitraljeskih metaka. Na 5000 metara visine dostizao je brzinu od 527 km na čas. Penjao se na 5000 m za 7 minuta. Mogao je da dostigne visinu do 11000 metara. S tim kvalitetima bio je bolji od poznatog engleskog aviona "havker herikona", sposobniji za horizontalni manevar od "meseršmita-109", ali je nemački lovac bio brži. Zbog toga su piloti redovno nastojali da prilikom napada dobiju brzinu obrušavajući se sa veće visine. Početkom marta 1941. na zemunskom su aerodromu formirane dve borbene eskadrile "IK-3". Svaka je dobila po tri aviona - prototipa, izgrađena još 1939. Fabrika aviona nije mogla da za pet godina proizvede makar jednu seriju ovih borbenih lovaca. Neposredno uoči rata Komanda vazduhoplovstva poverila je mojoru Stevi Ivaniću da odabere desetak pilota za obuku na "IK-3", da ih uvežba za borbu u vazduhu. Ovi letači kasnije nisu uspeli da se makar na jednoj vežbi odmere u vazduhu sa budućim protivnicima, "meseršmitima-109". Uspešna verzija lovaca "IK-3" podstakla je grupu konstruktora, inženjere Ilića, Sivćeva i Zrnića, da 1939. projektuju novi dvomotorni lovac koji će zadržati sve pojedinosti "IK-3" jednomotorca, ali i da prevaziđe neke nedostatke od kojih su najkarakterističniji bili - mala autonomija leta, odnosno, mali radijus dejstva. "IK-5" trebalo je da bude verzija lovca bližeg budućnosti, brzine oko 690 km/čas, mada je jedan od najpoznatijih konstruktora aviona i helikoptera Sikorski uoči drugog svetskog rata izjavio da se - prevazilaženjem 700 km na čas približavamo maksimalnoj brzini ratnog borbenog aviona. - S obzirom na veliku brzinu i kratko vreme trajanja borbe, za "IK-5" bilo je predviđeno vrlo moćno naoružanje. Maketa aviona je ispitivana u aerodinamičkom tunelu u Parizu. Program je predviđao da prototip bude spreman za ispitivanje u jesen 1941. godine. Vazduhoplovci koji su ga nestrpljivo očekivali, znali su već njegove karakteristike: bio je pogodan za manevrisanje kao "IK-3" jednosed, dvomotorac metalne konstrukcije sa motorima "hispano-suiza" od 960 KS. Konstruktori su težili da avion što bolje aerodinamički oblikuju i da reduciraju težinu na minimum, kako bi imao što bolje osobine u letu. Da leti brzinom od 700 km/čas i da se na 1000 metara penje za minut. Autonomija leta trebala je da bude 2 časa pod punim gasom. Dva topa kalibra 20 mm i 4 mitraljeza 7,9 mm bili su ugrađeni u prednji deo trupa. Avion je mogao da nosi četiri bombe od 50 kg, što znači da je bio namenjen i za jurišna dejstva na zemaljske ciljeve. - To će nesumnjivo biti jedan od najboljih aviona na svetu koji su do sada realizovani! - izjavio je 1940. u Beogradu poznati konstruktor Sikorski.
avioni.179 haevorn,
Oduvbek sam se pitao da li naši piloti sa našom kontrolom leta pričaju engleski ili ponekad i pređu na srpski. Pre neki dan sam otišao na Surčin i malo slušao i bogami, samo je jedan Aviogenex pokušao nešto da kaže na srpskom, ali mu je ovaj ladno odgovorio na engleskom. Ne znam da li je tako i za sportsko vazduhoplovstvo, a posebno me zanima za vojno - da li oni uopšte moraju da uče "engleski"? (navodnici jer to nije pravi engleski nego su sve neke brojke i slova i "rodžer" i "over" i "kh" "kh")
avioni.180 kuki, -> #179, haevorn
> (navodnici jer to nije pravi engleski nego su sve neke brojke i > slova i "rodžer" i "over" i "kh" "kh") kad već pomenu engleski u avijaciji :))) Zna li neko nazive svih slova po onim američkim konvencijama (valjda američkim)... ono A alfa, B bravo, C charlie...? :) (ja ih na žalost ne znam sve :(( )
avioni.181 kmilos, -> #179, haevorn
Sto se tice sportskog vazduhoplovstva, uglavnim se komunicira na srpskom (sa aerodromskom kontrolom), ali takodje ponekad i na engleskom, ukoliko se nadje neki stranac. (Na L.Jarku cesta pojava) ::))
avioni.182 kmilos, -> #180, kuki
Svako slovo u vazduhoplovstvu ima svoju odgovarajucu rec (po medjunarodnim konvencijama) A-Alfa; B-Beta; C-Charlie; D-Delta; E-Echo; F-Fox(trot); G-Golf; H-Hotel; I-India; J-Juliett; K-Kilo; L-Lima; M-Mike; N-November; O-Oskar; P-Papa; Q-Quebec; R-Romeo; S-Sierra; T-Tango; U-Uniform; V-Victor; W-Whiskey; X-X-ray; Y-Yankee; Z-Zulu. "B" ustvari nije BETA nego BRAVO- greska, zaneo sam se. ::)
avioni.183 sfilip, -> #179, haevorn
> Oduvbek sam se pitao da li naši piloti sa našom kontrolom > leta pričaju engleski ili ponekad i pređu na srpski. Pre Sve što je u vezi kontrole leta i ostalog bi trebalo da ide na engleskom? uostalom, bio bi red. Tema ti je dobra, to pitanje me je oduvek zanimalo :), šta stručniji imaju da kažu? :) > jedan Aviogenex pokušao nešto da kaže na srpskom, ali mu je ovaj > ladno odgovorio na engleskom. Trebali bi na engleskom, ipak su oni "profesionalci" :) dal koriste ono na engleskom, recimo ako kažu AT-3 onda se kaže "alpha tower three" il nešto drugo? > Ne znam da li je tako i za sportsko vazduhoplovstvo, a posebno > me zanima za vojno - da li oni uopšte moraju da uče "engleski"? ma to ide bre preko srpskog, znaš ono "JAstreb jedan, javi se... orao dva zove jastreb jedan , javi se, prijem! ;)" - " Rodžer orle... " ;> ne, ozbiljno :), mislim da i u drugim stranim, pa i u našoj, zemljama vojno vazduhoplovstvo govori na svojim jezicima... a engleski bi ipak trebali da znaju :)
avioni.184 sfilip,
inače, gledam pre nedelj' dana neku glupost na art-u, i vidim snimak neke F-117ice kako pravi nagao zaokret i okreće se oko sebe valjda... mada mašina ne izgleda ko' da bi mogla da leti al... :) Zanima me koje s manevarske karakteristike tih "Nevidljivih" aviona? Ok, znam da se sad spajaju najbolje strane tih i ovih normalnih, pa se dobija nešto izmedju (F-22) - relativno nevidljiv za radar i odlični odnosi masa-potisak, dobre manevarske sposobnosti, promenljiv vektor mlaznika etc... ali zanimaju me starije verzije "Nevidljivih"
avioni.185 gredicv, -> #179, haevorn
Tema : Jezik u odrzavanju radio kumunikacije u YU vazduhoplovstvu Vojno letenje : - U letenju pod kontrolom aerodromske kontrole leta jezik je Srpski. - U letenju pod kontrolom Oblasne Kontrole Leta jezik je Srpski , stim sto po neki put piloti na transportnim avionima (naravno oni koji znaju Engleski i obicno imaju polozen IFR ili profesionalnu dozvolu) komunikaciju odrzavaju na Engleskom i kontrolori im tako i odgovaraju.Cesto kad nesto zagusti za cas predju na Srpski. Civilno letenje : - U letenju pod kontrolom aerodromske kontrole leta jezik je Engleski ali cesto se cuje i Srpski pogotovo ako ne lete stranci.Srpski se koristi i u aero-klubovima. - U letenju pod kontrolom terminalne kontrole leta jezik je Engleski. - U letenju pod kontrolom Oblasne Kontrole Leta jezik je Engleski. That is it ! S P A N A C K O