EXTRA.7

11 Oct 1994 - 19 Apr 1995

Messages - fotografija

fotografija.1 darone,
Uja! Prvi sam! p.s. da ne bude brisanja: izašao je novi Lemposibl (valjda treći za ovu godinu), a i kalendar za 1995. je odštampan.
fotografija.2 kum.djole,
Uja ! Drugi sam ! :) Hvala ti Bože.. i ovima ispod tebe :) Kum.. //A mislio sam da neću dočekati :))//
fotografija.3 bjevdjic,
Treci sam !! :) Isplatilo se ... :)
fotografija.4 kum.djole,
+>> 15 W, sa manjim grlom. Najbolje one za šivaću mašinu. Ne znam da li +>> negde ima 15W sa normalnim. Nađe se kod nas po prodavnicama. Ja imam jednu OSRAM oranžadu ali mi nešto sumnjivo svetli :) No, sudeći po tome da sam bio jako oduševljen kad mi je prilikom prošle seanse ispao filter sa fenjera, oranžada će uskoro zasvetleti...O:) Kum..
fotografija.6 kum.djole, -> #1, darone
+>> p.s. da ne bude brisanja: izašao je novi Lemposibl (valjda treći za ovu +>> godinu), a i kalendar za 1995. je odštampan. Za naše prilike, časopis je dosta dobar, ali je za naše prilike dosta dobro i skup :)) U Grčkoj na primer, postoji više fotografskih časopisa a najbolji je svakako 'Fotografos' (800drx) na 130 strana punog kolora i glatkog papira - daleko bolje,kvalitetnije i ohoho opširnije od L'Impossible-a. Sad, za istu cenu u Grčkoj se može naći mnogo kvalitetniji časopis - da li to znači da ovaj naš pravdamo sa 'eh,mi još učimo' ili... ? Kum..
fotografija.5 kum.djole,
+>> Mađarska je nekad bila puna toga. Sad više i ne možeš da nađeš zglavan +>> dućan, po foto radnjama prodaju kojekakve igračke i drangulije a fotke +>> svi daju da se štancuju na makine. Bljak :( A ja se još pitam gde čika Nikoliš nabavlja materijal :( Mesta za nabavku materijala u nas svela su se na prodavnice YU Prometa, lično angažovanje Radeta Dinčića i tezgare.. :( Postoji li valjano objašnjenje zašto Jugoslavija nema razvijenu foto-industriju ? :)) Kum..
fotografija.7 dr.grba,
Bravo majstori! A sad tišina do popune konferencije, pa onda gašenje teme, pa onda rasprava u EXTRA.8:razno (:O
fotografija.8 dcolak, -> #5, kum.djole
│ Postoji li valjano objašnjenje zašto Jugoslavija nema razvijenu │ foto-industriju ? :)) Ima li Jugoslavija i jednu razvijenu industriju? :)) Sledge DAMMIR!
fotografija.13 bjevdjic,
1. VADJENJE FILMA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ 35 mm film u kaseti U potpunom mraku upotrebite otvarac za boce kako biste pokidali jedan kraj kasete i umesto njega postavite kalem. Dobro namestite prvu cetvrtinu filma. 120 smotani film U potpunoj tami odvojte nekoliko centimetara filma od zastitnog papira pre nego sto pocnete odvijati film. 110 film u kaseti U potpunom mraku prelomite kasetu na pola, izvadite film i odvojte pocetni deo od zastitnog papira. 2. RAZVIJANJE FILMA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Kada film umetnete u posudu za razvijanje, mozete raditi na sobnom osvetljenju. Postavite posudu u vodenu kupku na 38 stepeni. U posebne merne posude ulijte potrebnu kolicinu svake rastopine i takodje ih uronite u kupku. Promesajte rastopine stapicem i stalno proveravajte njihove temperature tokom razvijanja, a ako je potrebno, dodajte kupki toplu ili hladnu vodu. Vreme, temperatura i broj rastopina mogu se razlikovati kod pojedinih postupaka. Ali postupak morate tacno primeniti na svku rastopinu. UPOTREBA RASTOPINE 1. Ulite rastopinupravilne temperature u posudu za razvijanje. Odmah ukljucite merac vremena. 2. Tresite i okrecite posudu prema upustvu proizvodjaca da biste otklonili vazdusne mehurice i osigurali jednolicno delovanje rastopine na citav film. 3. Postavite posudu u vodenu kupku izmdju razdoblja tresnje i proveravajtetemperaturu vode. 4. Oko deset sekundi pre kraja odredjenog vremene izlijte rastopinu nazad u mernu posudu i ostavite posudu za razvijanje da se potpuno iscedi za preostalo vreme. 3. ISPIRANJE I SUSENJE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ISPIRANJE Sklonite poklopac posude za razvijanje, postavite vrh gumene cevi u kalem i pustite vodu (na oko 38 stepeni) da stalno tece odredjeno vreme. SUSENJE Izvadite film iz posude za razvijanje prihvatajuci njegov kraj stipaljkom i pazljivo ga odvijte dodirujuci samo rubove. Pricvrstite drugu stipaljku na dno filma kako bi se nategnuo. Sundjerastom stipaljkom predjite preko filma da biste otklonili suvisnu tecnost. (Pazite da pri tom ne ostavite ogrebotine na filmu.) Obesite film da se susi u toplom prostoru bez prasine. CUVANJE FILMOVA Kada se film osusi, morate ga odmah staviti u kutiju ili vrecicu kako biste ga zastitili od prasine i ogrebotina. Citavo vreme film smete drzati samo za rubove. Negative mozete stavljati u posebne futrole. One mogu sadrzavati po sest formata 35 mm filma u svakoj. Dijapozitivi se mogu izrezati na pojedine formate i umetati u okvire.
fotografija.14 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. OSETLJIVOST FILMA I ZRNATOST 2. BIRANJE OSETLJIVOSTI FILMA
fotografija.12 bjevdjic,
POSTUPAK PRI RAZVIJANJU ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Dok ne umetnete film u posudu za razvijanje, morate raditi u potpunom mraku. Pomocu nekoliko komada neupotrebljivog filma vezbajte vadjenje filma iz kasete i umetanje na kalem posude za razvijanje, sve dok to ne uspete uraditi zatvorenih ociju. Najvazniju su faktori za postizanje dobrih rezultata povremeno okretanje kalema u posudi, tacna kontrola temperature rastopina, merenje vremena obrade, te pazljivo rukovanje filmom. Proverite da li je temperatura rastopine tacno 38 stepeni, pre nego sto je ulijete u posudu za razvijanje. Zatim ukljucite signalni sat i okrecite kalem ili tresite posudu onako kako je preporucio proizvodjac. Izmedju pojedinih faza razvijanja drzite posudu s filmom u vodenoj kupki. Rastopine i vremena za C41 negativ i E6 razvijanje su: DIJAPOZITIV FILM NEGATIV FILM ---------------------------- -------------------------------- RASTOPINA VREME RASTOPINA VREME ---------------------------- -------------------------------- Crno-beli razvijac 7 min Razvijac boje 3 min i 15 sek ---------------------------- -------------------------------- Ispiranje 2 min Izbledjivac 4 min i 20 sek ---------------------------- -------------------------------- Preobrazajna kupka 2 min Ispiranje 1 min i 05 sek ---------------------------- -------------------------------- Razvijac za boje 6 min Fiksir 4 min i 20 sek ---------------------------- -------------------------------- Prekidac 2 min Stabilizator 1 min i 05 sek ---------------------------- -------------------------------- Izbledjivac 7 min ---------------------------- Fiksir 4 min ---------------------------- Ispiranje 6 min ---------------------------- Stabilizator 1 min ---------------------------- E6 I C41 REDOSLED RAZVIJANJA Dve tabele, GORE, pokazuju preporucene temperature, redosled rastopina i vreme delovanja svakog za E6 dijapozitiv i C41 negativ filmove. Dijapozitiv filmove treba razvijati duze od negativ filmova i s vise faza, jer se slika mora preokrenuti. Temperatura svake rastopine mora biti sto bliza 38 stepeni. Vaznost temperatura nije jednaka kod svih rastopina - najvaznija je temperatura prvog razvijaca - cak i promena od 0.4 stepena moze uticati na rezultat.
fotografija.11 bjevdjic,
OPREMA ZA RAZVIJANJE FILMOVA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Dijapozitivi i negativi zahtevaju istu opremu za razvijanje boje. Razlikuju se samo rastopine za ta dva procesa. Ako sami razvijate crno-bele filmove, treba ce vam samo odgovarajuce hemikalije za razvijanje filmova u boji. HEMIKALIJE ZA RAZVIJANJE FILMOVA U BOJI Neophodno je da kupite hemikalije koje se podudaraju s vrstom vaseg filma. Kodak E6 hemikalije, na primer, mogu se koristiti samo sa E6 filmom. Fuji ne proizvodi svoje sopstvene hemikalije za razvijanje Fujicroma; ti se filmovi mogu razvijati Kodakovim hemikalijama. Fuji R100 razvija se sa E4, a Fuji 100RD sa E6, na primer. Agfa proizvodi svoje sopstvene hemikalije za citavo podrucje svojih filmova. Hemikalije za razvijanje filmova u boji mozete kupiti u rastopini ili u obliku praska. Ako ih kupujete kao prasak, izmesajte ih u cistim posudama, nejbolje bi bilo nekoliko sati ranije, tako da se nerastopljene cestice istaloze i izdvoje. Ako ih drzite u posudama bez pristupa vazduha, rastopine ce imati vek trajanja oko nedelju dana. "Harmonika" boce omogucuju da izbacite vazduh (koji ubrzava oksidaciju rastopine) i produzite vek trajanja na oko dve nedelje. Neke hemikalije za razvijanje filmova u boji mogu se vise puta upotrebiti. Da biste to ustanovili, morate pazljivo prouciti upustvo proizvodjaca. Hemikalije za razvijanje su otrovne, pa ih morate drzati izvan domasaja dece i, prilikom rukovanja njima, uvek nositi gumene rukavice. OPREMA ZA RAZVIJANJE FILMOVA U BOJI Osnovna oprema za razvijanje filmova u boji: duboka plasticna zdela, merne posude, stapic, hemikalije i odgovarajuce boce, levak, termometar, signalni sat faze razvijanja, stipaljka sa sundjerastom gumom, stipaljka za film, makaze, gumena cev, vodeni filter i gumene rukavice. Ako koristite posudu za razvijanje, mozete raditi bez tamne komore - u tami morate samo umetnuti eksponirani film u posudu. To mozete uciniti pod tkaninom koja ne propusta svetlo ili u torbi za menjanje. Kada se jednom film nadje u posudi, rastopine se mogu ulivati bez straha od osvetljivanja. Temperatura svake rastopine i vreme njenog delovanja unutar posude veoma su vazni za dobre rezultate boje. Morate tacno slediti upustvo proizvodjaca u vezi vremena i temperature. Citavo vreme veoma pazljivo rukujte filmom, hvatajuci ga samo na rubovima. Mernih posuda ce vam trebati onoliko koliko ima rastopina - pre pocetka izmerite sve kolicine rastopina posebnim mernim posudama. One bi trebale stajati temperiranoj vodi, da bi rastopine zadrzale zeljenu temperaturu. Pre upotrebe rastopine proverite njenu temperaturu i, ako je potrebno, dodajte toplu ili hladnu vodu kupki. Tek kada rastopina dostigne odredjenu temperaturu, mozete uliti u posudu za razvijanje. Za fazu ispiranja mozete koristiti gumenu cev spojenu na slavinu s vodom; na nju mozete pricvrstiti i filter za uklanjanje necistoca iz vode. Nakon ispiranja i stabilizacije izvadite film iz posude drzeci ga za rubove i obesite da se susi. Koristite posebno za tu svrhu napravljene stipaljke. Tecnost s povrsine mozete ukloniti prevlaceci film sundjerom sa svake strane.
fotografija.10 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. OPREMA ZA RAZVIJANJE FILMOVA 2. POSTUPAK PRI RAZVIJANJU
fotografija.9 bjevdjic,
Tekstovi o fotografiji koji su bili u temi RAZNO sada su prebačeni ovde, gde im je i mesto, dok u temi RAZNO više ne postoje (izbrisani su) !!
fotografija.15 bjevdjic,
OSETLJIVOST FILMA I ZRNATOST ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Emulzija filma sastoji se od srebrnih soli (halogenida) sadrzanih u zelatinu. Kada film izlozite svetlu, potreban je samo delic sekunde da bi ono delovalo na bele kristale halogenida i stvorilo prikrivenu sliku. Sto su veci delici halogenida rasprseni u emulziji, to ce film brze reagovati na svetlo: to je "osetljivost" filma. Slabo osetljivi film ima tanak, jednolicno rasporedjen sloj sitnih kristala srebro-halogenida; veoma osetljiv film ima koncentraciju vecih kristala. Hemijsko razvijanja pretvara osetljive halogenide u crno metalno srebro i motiv crnih delica stvori fotografsku sliku na nacin na koji se i tapiserija pravi od sitnih, posebnih cvorova. To je zrnatost filma. Sto je film jace osetljiv, grublje je i naglasenije zrno. Molekuli boja, povezane s halogenidima, formiraju se upravo proporcionalno s velicinom zrna. Zrno je veoma sitno kod svih osetljivosti filmova u boji, jer krupno zrno smanjuje zasicenost boja i daje slabiju ostrinu. Na drugoj strani, osetljiviji filmovi mogu proizvesti neke vrlo zanimljive zrnaste rezultate s obzirom na velicinu zrna kada je osetljivost povecana i film prerazvijen. ZRNO NA FILMU ZA FOTOGRAFIJE Ako pogledamo uobicajeni format vecine fotografija iz 35 mm filma, povecanje moze proizvesti vidljivu zrnatost, cak i kod najosetljivijih filmova. Da biste videli zrno, morate napraviti veoma veliko povecanje. Fotografije cesce pokazuju slabu zasicenost boja od dijapozitiva. ZRNO NA FILMU ZA DIJAPOZITIVE Iako se dijapozitivi projektuju, i u tom se slucaju objekt znatno povecava, zrno se veoma tesko zapaza, osim kod najosetljivijih filmova. Zrno u emulziji filma za dijapozitive retko utice na kontrast boja i ostrinu, osim ako ne povecavate osetljivost filma.
fotografija.16 bjevdjic,
BIRANJE OSETLJIVOSTI FILMA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Iako podrucje osetljivosti malo varira kod filmova u boji, vas izbor osetljivosti filma zavisi od pojedinih uslova objekta i osvetljenja, pa o kvalitetu zrna koju zelite na gotovoj slici. Koju vrstu objekta zelite fotografisati? Hoce li svetlo biti jako, rasprseno ili vrlo ograniceno? Hocete li snimati pokret ili postavljeni portret? Neki su filmovi pogodni za razne objekte i uslove. Srednje osetljivi filmovi, osetljivosti od 64-125 ASA, daju zadovoljavajucu boju unutar prosecnih uslova osvetljenja. Velicina zrna je minimalna, a dobra ostrina se postize u vecini slucajeva. Za veoma ostre slike, bez vidljivog zrna, snimljene na prosecnom ili jakom svetlu, mozete odabrati film slabe osetljivosti, recimo 25-64 ASA. U manje povoljnim uslovima, kada je svetlo ograniceno, bice vam potreban film velike osetljivosti. Na primer, ultra osetljivi film, 400 ASA (mozda i povecane osetljivosti) pomoci ce vam da nadoknadite slabo svetlo, a narocito je koristan ako je potrebno koristiti velike brzine zatvaraca za hvatanje pokreta. OSETLJIVI FILMOVI Osetljivi filmovi u boji (200-400 ASA) pogodni su za mnoge vrste fotografija, jer njihova osetljivost na svetlo znaci da uvek mozete odabrati veliku brzinu zatvaraca, ako to zelite. To pomaze izbegavanju pomeranja foto-aparata. Takodje mozete koristiti i manje otvore da biste dobili vecu dubinu polja. Medjutim, na vrlo jakom svetlu osetljivi filmovi mogu biti i previse osetljivi, prisiljavajuci vas da smanjite otvor i upotrebite veliku brzinu zatvaraca i u slucajevima kada bi vasem objektu bolje pristajala manja brzina zatvaraca ili veci otvor. Imajte na umu da osetljivi filmovi mogu biti nepogodni za upotrebu u nekim starijim 110 i 126 foto-aparatima - oni su mozda konstruisani tako da daju bolje rezultate sa slabije ili srednje osetljivim fimovima. Modeli Canona, Fujice, Kodaka, Minolte i Rolleija automatski se prilagodjuju 400 ASA filmu. OZNACAVANJE OSETLJIVOSTI Postoji nekoliko nacina oznacavanja osetljivosti filma: Americki ASA i internacionalni ISO koriste istu skalu, na kojoj je dvostruko povecanje osetljivosti prikazano dvostrukim povecanjem broja. Nemacki DIN oznacava udvostrucenje osetljivosti s trostrukim povecanjem broja; Ruski GOST koristi skalu kao i ASA. Tabela dolepokazuje poredjenje ASA/ISO oznaka sa DIN i GOST oznakama. ---------------------------------------------------- OSETLJIVOST (FILM U BOJI) ASA/ISO DIN GOST ---------------------------------------------------- 16 13 14 Slabo osetljivi (volfram) 25 15 22 50 18 43 ---------------------------------------------------- 64 19 55 Srednje osetljivi 80 20 68 100 21 87 ---------------------------------------------------- 160 23 139 Vrlo osetljivi (volfram) 200 24 180 - - - ---------------------------------------------------- 400 27 360 Ultraosetljivi 500 28 449 - - -
fotografija.17 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. IZRADA PROBA 2. POSTUPAK PRI IZRADI FOTOGRAFIJA
fotografija.18 bjevdjic,
IZRADA PROBA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Za svaku sliku morate napraviti najmanje dve probe, kako biste odredili ekspoziciju i filtraciju. Kada steknete iskustvo, moci cete te dve probne vrednosti sigurno proceniti, a svaka daljnja proba jos ce vise osigurati kvalitet rezultata. (Cak i ako koristite analizator boja, morate napraviti nekoliko proba oko preporucenih vrednosti.) Za svaku probu odredite deo slike koji predstavlja citavu sliku (u boji i u tonu). Ako ste nesigurni oko najbolje filtracije za vas negativ, mozete napraviti odvojene probe za vrednosti filtera. Ali, svaki put morate promeniti ekspoziciju da biste nadoknadili promene filtera, koristeci tabelu pokazanu dole. --------------------- --------------------- --------------------- ZUTO FAKTOR PURPURNO FAKTOR PLAVO-ZELENO FAKTOR --------------------- --------------------- --------------------- 0.25 1.1 0.25 1.2 0.25 1.1 --------------------- --------------------- --------------------- 0.5 1.1 0.5 1.2 0.5 1.1 --------------------- --------------------- --------------------- 10 1.1 10 1.3 10 1.2 --------------------- --------------------- --------------------- 20 1.1 20 1.5 20 1.3 --------------------- --------------------- --------------------- 30 1.1 30 1.7 30 1.4 --------------------- --------------------- --------------------- 40 1.1 40 1.9 40 1.5 --------------------- --------------------- --------------------- 50 1.1 50 2.1 50 1.6 --------------------- --------------------- --------------------- EKSPONIRANJE POMOCU FILTER-FAKTORA Svaki put kada promenite filtraciju, morate promeniti ekspoziciju, tako da to moze nadoknaditi razliku gustoce filtera. Ako odmaknete filter, podelite vreme ekspozicije filter-faktorom; ako dodate filter, uvisestrucite vreme ekspozicije odgovarajucim filter-faktorom. Tabela, gore, pokazuje Kodakove filter-faktore. PRAVLJENJE KONTAKTNIH FOTOGRAFIJA Kontaktno kopiranje daje iz negativa pozitivne fotografije istog formata. Na taj cete nacin moci odluciti koje su slike vredne povecavanja. U mraku postavite komad papira u okvir, s emulzijom prema gore (stranom prema kojoj se papir savija). Postavite negative na papir s emulzijom prema dole. S preporucenom filtracijom eksponirajte 10-15 sekundi sa f:8. PRAVLJENJE PROBA Kada odaberete negativ koji zelite povecati, proverite da na njemu nema prasine i ogrebotina pre nego sto ga umetnete u nosac negativa. S nosacem u aparatu za povecavanje komponujte i izostrite sliku na temeljnoj ploci. Za probe mozete eksponirati samo deo fotografije (koji tonom i bojom predstavlja citavu fotografiju). Kada pocnete s povecavanjem, najbolje je da koristite pravilno eksponirani negativ - mozda neki iz kojeg vec imate dobru fotografiju - koji nema previse kontrasta i ima dobro podrucje boja. On nece zahtevati previse proba i omogucice vam da naucite praksu povecavanja fotografija u boji. PRAVLJENJE PROBE EKSPOZICIJE Izracunajte (ako nije napisano na pakovanju filtera) preporucenu filtraciju za vas film. Postavite filtraciju od 80Y 90M. Zatim, u potpunom mraku, postavite komad foto-papira ispod maskirajuceg okvira, s emulzijom prema gore. Koristite komad crnog kartona kao masku i napravite seriju kvadrata povecavajuci ekspoziciju duz papira, menjajuci polozaj papira u pravilnim intervalima (mozda 5 ili 10 sekundi) izmedju otkrivanja sledeceg kvadrata. Na drugoj probi mozete napraviti nekoliko ekspozicija oko prethodno odabranog vremena ekspozicije. Primer: Napraviti probnu traku sa cetiri razlicite ekspozicije - 5, 10, 20, 40 sekundi - (sve s istom filtracijom od 80Y 90M). Da biste odredili najbolju ekspoziciju, svaki kvadrat morate prouciti po podrucju tonova, a ne boja. Najsvetlija mesta ne smeju biti previse izgorena, a senke preguste. UPOTREBA KRUZNE TABELE Kada vam se razvijena proba osusi (dok je mokra moze imati neznatni purpurni ton), uporedite je sa svojom kruznom tabelom da biste proucili na koji nacin morate promeniti pocetnu filtraciju. Proucavajte prema najbolje eksponiranom kvadratu, gde su tonovi najsigurniji. Tonovi koze i neutralni tonovi prvi pokazuju prevladavajuci ton. Prvo proucite ta podrucja kako biste otkrili i najmanje prevladavanje nekog tona. Sva poredjenja boja morate napraviti na dnevnom svetlu ili svetlu podesenom na 5000 K.
fotografija.19 bjevdjic,
POSTUPAK PRI IZRADI FOTOGRAFIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Pre nego sto napravite bilo kakvu ekspoziciju - za probe ili citave fotografije - morate postaviti sliku u aparat za povecavanje. Odaberite i ocistite negativ pre nego sto postavite u nosac negativa (film drzite samo za rubove). S nosacem u aparatu za povecavanje i ukljucenim aparatom mozete prilagoditi visinu glave da biste dobili povecanje i izrez koji zelite. Povecavanjem visine glave u odnosu na papir povecat cete velicinu slike na temeljnoj ploci. Prilagodite ostrinu kod punog otvora, zatim smanjite otvor za dva stepena i namestite merac vremena pre nego sto ugasite sobno osvetljenje i napravite ekspoziciju. RAZVIJANJE FOTOGRAFIJE Jos uvek u mraku, umetnite eksponirani papir s emulzijom prema unutra u bubanj za razvijanje. Zatvorite poklopac bubnja i upalite sobno svetlo. Gumenim rukavicama na rukama ulite tri rastopine u posude za doziranje. Napunite kupku vodom na temperaturi od 35 stepeni i stavite unutra cev povezanu sa slavinom. Dodajte toplu ili hladnu vodu dok temperatura sve tri rastopine ne bude onakva kakva je preporucena. DODAVANJE RASTOPINA Kada temperatura prve rastopine - razvijaca boje - dostigne preporuceni stepen, ulite je u bubanj i ukljucite merac vremena. Tokom preporucenog vremena stalno okrecite bubanj. Oko 15 sekundi pre kraja odredjenog vremena pocnite izbacivati tecnost iz bubnja. Vratite bubanj u njegovu vodenu kupku i ponovite taj postupak s drugim rastopinama, pazeci da tacno sledite preporucene temperature, vreme i tresanje. Po zavrsteku postupka skinite rukavice pre nego sto izvadite fotografije. ISPIRANJE I SUSENJE Odredjeno vreme ispirajte fotografiju stalnim strujanjem vode odredjene temperature. Najpogodnija posuda za ispiranje je plitka posuda s dovodom i odvodom vode. Medjutim, mozete koristiti plitke posude ili slivnik te pravilno menjati vodu za citavo vreme. Posle zavrsenog ispiranja dodajte fotografiji stabilizator i ostavite fotografiju da u njemu pliva oko 1 minute. Na kraju upijte vlagu s povrsine fotografije, a zatim ih stavite u police za susenje.
fotografija.21 vujos,
<con reply kum.djole> ¨>Ne, sad smo se uobrazili, hoćemo konferenciju Fotografija ¨>sa temama Istorija,Tehnike,Aparati,Optika,Blicevi,Materijal, ¨>Spec.postupci,Adobe,Razno.... :)) Ej, ovo nije loša ideja :)
fotografija.20 vujos,
<con reply 14.360 gremlin> ¨> Nikako za profesionalnu upotrebu. Rezultati su više nego očajni. :( ¨>Nešto bolje rezultate daje Canon-ov fotkaš koji snima na disketu, ali ¨>samo noviji modeli. Pa, sad... Diskutabilno šta je profesionalno, a šta ne ? Recimo za štampu je očajno, ali za video prezentacije i stvari za TV kuće, radi sasvim zadovoljavajuće.
fotografija.23 kum.djole, -> #7, dr.grba
+>> A sad tišina do popune konferencije, pa onda gašenje teme, pa onda +>> rasprava u EXTRA.8:razno (:O Samo preko mene mrtvog ;) // Iskopaće vas Bili neaktivne ;)) //
fotografija.22 kum.djole, -> #8, dcolak
+>> Ima li Jugoslavija i jednu razvijenu industriju? :)) Ima, industriju budala ! :)) Postavih pitanje upravo zato što je Jugoslavija godinama izvozila srebro Mađarima koji su od toga pravili papire i filmove i prodavali nam nazad.. Ja ne znam ko se tu pravio lud, ali znam da nas neko debelo za*ebava čak i sad, kad imamo neku svoju državu za kojom smo (u globalu) suze lili godinama.. :) Kum.. // "Gde su srpske šljive tu su slovenački sokovi!" //
fotografija.24 mavava, -> #3, bjevdjic
>> Treci sam !! :) >> Isplatilo se ... :) Uja!:) Ne znam koji sam al' nije ni bitno!:) Evo jedno pitanjce. Natrapam ovih dana na jedan FUJI color od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da ga bacim u đubre ili razvijam.? Ima li šansi da bidnu sličke?:) pozdrav čika Neša
fotografija.25 calex, -> #24, mavava
<!> od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da <!> ga bacim u đubre ili razvijam.? Ima li šansi da bidnu sličke?:) A šta piše na filmu, koji mu je rok trajanja <ako imaš kutiju od njega>? Što da ne probaš, meni se nešto slično desilo i sve je dobro ispalo. Ja sam čak našao film za koji nisam ni znao od kada je i da li je ispaljen. Odneo sam ga do fotografa, on je razvio parče filma i kako na njemu nije bilo ničega, ostatak sam lepo potrošio sa dobrim rezultatom.
fotografija.26 gremlin, -> #1, darone
>> p.s. da ne bude brisanja: izašao je novi Lemposibl (valjda treći za >> ovu godinu), a i kalendar za 1995. je odštampan. Kude je?!?! Nisam ga još nigde video, a koga interesuju 2. i 3. broj može ih naći u "Albaniji" - Jugoslovenska knjiga.
fotografija.27 peca,
Cestitam temu :)))
fotografija.29 milanv, -> #13, bjevdjic
║║ U potpunom mraku upotrebite otvarac za boce kako biste pokidali ║║ jedan kraj kasete i umesto njega postavite kalem. Dobro namestite Ako vam nije pri ruci (otvarac), prislonite poklopac kasete uz ivicu stola, i slobodnom rukom raspalite (bas kao da otvarate flasu:).
fotografija.28 milanv, -> #24, mavava
║║ Evo jedno pitanjce. Natrapam ovih dana na jedan FUJI color ║║ od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da ║║ ga bacim u đubre ili razvijam.? Ima li šansi da bidnu sličke?:) U principu, latentna (nerazvijena) slika je, u optimalnim uslovima, nepromenjena 2-3 meseca. Jedna od karakteristika svakog filma (i papira, naravno) je vreme postojanosti latentne slike. Ovaj podatak se najcesce ne pominje na materijalu pristiglom uz film, a u praksi i nije mnogo bitan. U svakom slucaju, ako film nije cuvan u losim uslovima (visoka temperatura i velika vlaznost), a znajuci koliko se nasi foto-strucnjaci po radnjama trude oko obrade, ne bi trebalo da se ovo stajanje primeti. Inace ova karakteristika nije u direktnoj vezi sa "rokom trajanja" obelezenom na kutiji. Naime, ne radi se o tome da ce usled stajanja film dobiti "mrenu", vec da dolazi do razlivanja boja (neznatnog), a mnogo je izrazenija kod foto papira nego kod filma.
fotografija.30 milanv, -> #16, bjevdjic
║║ DIN oznacava udvostrucenje osetljivosti s trostrukim povecanjem broja; Valjda sa povecanjem broja ZA tri, ne TROSTRUKIM povecanjem. ║║ Osetljivi filmovi u boji (200-400 ASA) pogodni su za mnoge vrste ║║ fotografija, jer njihova osetljivost na svetlo znaci da uvek mozete Ovde valja dodati da osetljivost filma moze "rucno" da se jos vise poveca. Naime, film se eksponira kao da je 800 ili 1600 ASA, a zatim se produzi vreme razvijanja. Uz neke poznate (i za ovu priliku upotrebljive) razvijace stize i tabela za precizno odredjivanje produzetka vremena razvijanje. Za detalje me ne pitajte, odavno se ovim nisam bavio. Da napomenem, da se ovim postupkom prilicno povecava kontrast, tako da se koristi i za postizanje efekta jakog kontrasta.
fotografija.31 zddb, -> #11, bjevdjic
>>>Neophodno je da kupite hemikalije koje se podudaraju s vrstom vaseg filma. Kodak E6 hemikalije, na primer, mogu se koristiti samo sa E6 filmom. Fuji ne proizvodi svoje sopstvene hemikalije za razvijanje Fujicroma; ti se filmovi mogu razvijati Kodakovim hemikalijama. Fuji R100 razvija se sa E4, a Fuji 100RD sa E6,<<< Pre neki dan odnesem KODAK kolor-negativ film na razvijanje u Tržni centar na Banjici. Urade mi slike koje su sve vukle na žuto, ja se pobunim, oni se kao začude kako je to moguće, ali mi urade ponovo. Slične sam stvari doživljavao i kod durgih fotografa. Korektan je bio još jedino "VOJN". E, sad, za slike me manje briga, jer su one potrebne dok se zadovolji prva žeđ u familiji, ali me brine što iz tvoje priče sledi da se neodgovornim razvijanjem filma dosta snizi njegov kvalitet!? Da li je to tačno? Recimo, razvije mi moj KODAK film nekim svojim hemikalijama koje koristi za SVE filmove i posle ti ni Bog ne može izvući kvalite slike kakve bi trebalo da budu "genetski" - tj. dobar film + prosečna optika + dobri elementi? Još jedno pitanje za profesionalce. Već jedno 20-ak godina radim slike sa "ZENITOM" i "ZORKIJEM" (Oni gvozdeni što možeš da ubiješ vola s njim). Procenat mi je takav da sa filmom od 24 snimka uvek imam 25 "uspelih" snimaka. Jedino omanem na ekspoziciji (prvo sam napisao opoziciji - Frojd bi se radovao!), kad nisam zadovoljan snimkom. Međutim, smeta mi što mi slika nije savršenih boja ni kad su svi uslovi ispunjeni: lep dan, normalno svetlo, film "Agfa" ili "Kodak" ... Jedino mi je objašnjenje bilo da: ili treba bolji aparat (ali staklo je staklo), ili ne umem da namestim elemente (valjda bi jednom ubo), film đe ćeš bolji, i kao zadnje ostaje da fotografi neće ili ne umeju da ti pošteno a) razviju film b) urade slike!? Šta mi savetujete? 1) Kad želim da kupim solidan film, a da ne uzmem baš najskuplji (Kodak, Agfa). Šta mi savetujete? Može li Konica, Fuji? 2) Kom fotografu da nosim film? 3) često nemam novac za slike pa dam samo da mi se razvije film. Ima li to kakvih minusa? 4) Pošto ne radim baš često, ni puno snimaka, radije kupujem filmove od 24 snimka, iako su skuplji. Brže ga ispucam, pa ne stoji dugo, i manje me košta izrada slika. Da li tu grešim? Pozdrav ZDDB
fotografija.32 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. IZRADA FOTOGRAFIJA IZ DIJAPOZITIVA 2. BOJA IZ CRNO-BELOG - U TAMNOJ KOMORI
fotografija.34 bjevdjic,
BOJA IZ CRNO-BELOG - U TAMNOJ KOMORI ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ U tamnoj komori mozete veoma jednostavno postici mnoge specijalne efekte koristeci kombinacije uobicajenih postupaka za razvijanje i povecavanje fotografija u boji. Mnogi od tih efekata po svojoj su prirodi eksperimentalni - to donosi pola zadovoljstva kod postignutih rezultata. Sledeci tekstovi sadrze opsta upustva; da biste otkrili pojedine mogucnosti svojih negativa i fotografija, eksperimentisite sami. POVECAVANJE CRNO-BELIH NEGATIVA NA PAPIRU ZA FOTOGRAFIJE U BOJI Jednostavan nacin proizvodnje specijalnih efekata je povecavanje crno-belih negativa na papiru za fotografije u boji. Prvi stepen je postavljanje neutralne filtracije; s obzirom na to da crno-beli negativi nemaju narandzastu masku, za to cete morati koristiti vise zute i purpurne (narandzaste) filtracije. Zatim mozete dodati i oduzeti filtre, na drugoj probi, kako biste postigli boju koju zelite. Cak i kod neutralne filtracije na fotografiji ce se pojaviti neobicni efekti boja, jer papir u boji ne reaguje isto na crno-bele negative. Boje mozete koontrolisati i nadosvetljavanjem ili zadrzavanjem.
fotografija.33 bjevdjic,
IZRADA FOTOGRAFIJA IZ DIJAPOZITIVA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Dijapozitivi su, za razliku od negativa, gotove pozitivne slike, pa morate koristiti specijalni papir da biste napravili fotografije direktno iz njih - ili Cibachrome, papir u kojem se razara boja u sloju ili preobrazajni papir, kao Ektachrome. Vase kontrole ekspozicije radice obrnuto. Vise ekspozicije daje svetliju sliku, a da biste otklonili prevladavajuci ton s fotografije, morate dodati komplementarnu boju u filtraciji. Dijapozitivi nemaju narandzastu masku koja nadoknadjuje nedostatke u negativ/pozitiv sistemu pa, kao rezultat, neke profinjenosti tona i boje mogu biti izgubljene na preobraznoj fotografiji. Za pocetak, koristite dobro eksponirani dijapozitiv koji nema previse kontrasta. CIBACHROME HEMIKALIJE I OPREMA Kada se jednom napravi razvijac, izbledjivac i fiksir moraju se cuvati u dobro zatvorenim bocama. Uvek nosite gumene rukavice kada rukujete s ovim rastopinama; izbledjivac je narocito kiseo, pa komplet za razvijanje ukljucuje i neutralizujucu hemikaliju koja se dodaje rastopini pre nego sto je bacite. Temperatura razvijanja je sobna, pa ce vam biti jednostavnije da koristite bubanj koji nema vodenu kupku. EKSPONIRANJE DIJAPOZITIVA Izvadite dijapozitiv iz okvira i ocistite ga od prasine pre nego sto ga umetnete u nosac negativa. Komponujte i izostrite sliku na temeljnoj ploci, postavite merac vremena i izracunajte filtraciju. Na pakovanju papira obicno cete naci preporuke za filtraciju vecine vrsta filmova. Razlike u tim vrednostima nastaju uglavnom zbog razlika kontrasta slike, svetla aparata za povecavanje i tako dalje. Kod pravljenja proba morate napraviti vidne razlike u ekspoziciji i vrednosti filtera. RAZVIJANJE FOTOGRAFIJA Ulijte tri rastopine u merne posude i drzite ih u toploj vodi dok ne dostignu preporucenu temperaturu. To je obicno 20-24 stepena. Da biste izbegli zagadjivanje, koristite iste posude i boce za iste rastopine. Pre pocetka pripremite posudu s neutralizatorom koji cete uliti u iskoriscene rastopine. Svaki put proverite temperaturu rastopine pre nego sto je ulijete u bubanj. Citav postupak obicno traje 12 minuta; zatim mozete osusiti fotografiju kao i kod svakog drugog plastificiranog papira. 1. Ulijte razvijac, tresite citavo vreme i iscedite sadrzinu bubnja posle 15 sekundi. 2. Ulijte izbledjivac, tresite, iscedite sadrzinu posle 15 sekundi u neutralizujucu rastopinu. 3. Ulijte fiksir, tresite naznaceno vreme, ispraznite bubanj posle 15 sekundi. 4. Ispirajte 3 minuta tekucom vodom temperature od oko 24 stepena. Osusite u prostoriji bez prasine. EKTACHROME PREOBRAZAJNI PAPIR Kod Ektachrome papira boje se stvaraju tokom postupka kao i kod normalnog papira, ali papir radi preobrazajnim procesom (isto kao dijapozitiv film). Preobrazajnost mozete postici hemijskim putem ili reekspozicijom tokom razvijanja. Broj rastopina i temperatura veci su nego za Cibachrome. Sve rastopine moraju biti na 30 stepeni; najvaznija je temperatura razvijaca boje s rasponom od samo 0.3 stepena. Principi filtracije i ekspozicije, medjutim, isti su kao za Cibachrome. Pocnite s pravljenjem proba ekspozicije i filtracije za svaku sliku prema vrednostima koje preporucuje proizvodjac materijala na svojoj opremi. EKTACHROME RAZVIJANJE - POSTUPAK Stavite eksponirane fotografije u bubanj, ukljucite sobno osvetljenje i premestite bubanj u vodenu kupku. Proverite temperaturu rastopina - - one moraju biti na 30 stepeni kada ih budete ulivalii u bubanj. Ako je potrebno, dodajte toplu ili hladnu vodu kupki kako biste uskladili temperaturu. Pre pocetka zagrejte bubanj i fotografije ulivajuci vodu na oko 30 stepeni i ostavite bubanj na miru 4 minute. Ispraznite bubanj, dodajte crno-beli razvijac i tresite svakih 30 sekundi po 3.5 minuta. Ispraznite bubanj, dodajte "stop" kupku i tresite 1.5 minut. Ponovo ga ispraznite, zatim izvadite fotografije i eksponirajte ih 15 sekundi udaljene oko 40 cm od 100 W lampe. Ponovo namestite fotografije u bubanj, dodajte razvijac za boje i tresite 3 minuta. Zatim fotografije ispirajte 3.5 minuta pre nego sto dodate stabilizator koji ce delovati 1.5 minut. Pre susenja isperite fotografije pod tekucom vodom za oko 15 sekundi. OPREMA Za razvijanje Ektachroma mozete koristiti istu opremu kao i za razvijanje normalnih fotografija - bubanj za razvijanje, plitke posude, toplomer, rukavice i merila. Ali, zbog povecanog broja rastopina treba ce vam vise posuda. Ako ne preokrecete fotografiju hemijskim putem, treba ce vam sijalica belog svetla od 100 W.
fotografija.35 ikordic,
RE: Razvijanje (extra.7:14.295) => Snimiš nešto tebi bitno i to sa tri ekspozicije (majstori znaju => zašto), napraviš kontakt kopije, odrediš snimak, izrez pa se => dobijeni rezultat ne može meriti nikako sa štancovanim fotkama. Tri ekspozicije? Izraz? Kontakt? Snimak? Ne razmem. 'Ajde još jednom, ali polako ...
fotografija.36 vujos, -> #24, mavava
¨> od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da ¨> ga bacim u đubre ili razvijam.? Ima li šansi da bidnu sličke?:) Razvi film i napravi par probica. Ako može malim korekcijama da se isprave zalutale boje, onda radi.
fotografija.37 ikordic,
RE: "Stare" poruke Ima li šanse da neko (moderator?) prebači one silne poruke iz EXTRA.7:razno ovamo?
fotografija.38 ilazarevic,
Aj' pa živeli! :)
fotografija.48 djcorto, -> #24, mavava
>> ga bacim u dubre ili razvijam.? Ima li sansi da bidnu >> slicke?:) Razvijaj, ali kod nekog koga poznajes, da obrati paznju.
fotografija.43 djcorto, -> #6, kum.djole
>> naci mnogo kvalitetniji casopis - da li to znaci da ovaj nas >> pravdamo sa 'eh,mi jos ucimo' ili... ? BEEEEEEP ! WRONG !!!!! L'Impossible moras gledati kao deo kompletne akcije, pocete izlozbama povodom 100 godina fotografije, grupe FIA i ekipe oko njih, koja je sad vec jako, jako siroka.
fotografija.49 djcorto, -> #29, milanv
>> Ako vam nije pri ruci (otvarac), prislonite poklopac kasete uz >> ivicu stola, i slobodnom rukom raspalite (bas kao da otvarate >> flasu:). Tvrdji nokat isto pomaze :))
fotografija.41 djcorto, -> #4, kum.djole
>> bio jako odusevljen kad mi je prilikom prosle seanse ispao >> filter sa fenjera, oranzada ce uskoro zasvetleti...O:) Na mom "laboratorijskom svetlu" (krpljeno rucno) ima vise selotejpa nego stakla :))))
fotografija.51 djcorto, -> #31, zddb
>> elemente (valjda bi jednom ubo), film de ces bolji, i kao >> zadnje ostaje da fotografi nece ili ne umeju da ti posteno a) >> razviju film b) urade slike!? Tacno je zadnje. >> 2) Kom fotografu da nosim film? Uffff .... nekom koga poznajes .
fotografija.50 djcorto, -> #30, milanv
>> postupkom prilicno povecava kontrast, tako da se koristi i za >> postizanje efekta jakog kontrasta. I obicno zestoko poveca zrno ... sto nekad i nije lose ;)
fotografija.40 djcorto, -> #2, kum.djole
>> //A mislio sam da necu docekati :))// Kume, bese 195/95 .... plus Zenit ? :)
fotografija.45 djcorto, -> #9, bjevdjic
>> Tekstovi o fotografiji koji su bili u temi RAZNO >> sada su prebaceni ovde, gde im je i mesto, dok u >> temi RAZNO vise ne postoje (izbrisani su) !! JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE ! :)))))))))))))))))
fotografija.46 djcorto, -> #20, vujos
>> Pa, sad... Diskutabilno sta je profesionalno, a sta ne ? Pretpostavljam da je mislio na rezoluciju, koja obicno ide oko 640x480, sto je premalo za stmpu, ali sasvim dobro za uzorke materijala, montaze i sl.
fotografija.47 djcorto, -> #22, kum.djole
>> znam da nas neko debelo za*ebava cak i sad, kad imamo neku >> svoju drzavu za kojom smo (u globalu) suze lili godinama.. :) Kume, ti bese fotograf ... ? ;(
fotografija.52 djcorto, -> #35, ikordic
>> Tri ekspozicije? Izraz? Kontakt? Snimak? Izmeris svetlo. Slikas. Zatvoris jednu blendu, izsta ekspozicija. Slikas. Otvoris jednu blendu, ista ekspozicija, slikas. (Grub opis) Nije izraz, nego izrez. U trazilu (osim kos skupljis skljoca) nikad ne vidis 100% slike, a i kod skupljih to vidis samo sa normalnim (50mm) objektivom. Zato je moguce da ti nanegativu po ivicama utrci nesto sto neces. Toje kod nerefleksnih aparata jos izrazenije, jer se ose gledanja ne poklapaju, naziva se paralaksa, i ukoliko si blizi onome sto snimas, utoliko moras vise da pazis. E, sad, kad radis sliku, ti sa istog negativa mozes da uradis drugi kadar, tj ne moras da eksponiras papir sa SVIM onim sto je na negativu. Kontakt kopije se rade tako sto razvijen film iseces na trake od po 6 snimaka (35mm), poredjas po foto papiru (18x24 prima ceo film) poklopis cistim staklom i eksponiras prema prosecnoj gustini negativa. Tako dobijes sve snimke s istog filma na jednoj fotografiji, pa biras. Snimak je kad jednom skljocnes foto aparatom, pod uslovom da je unutra film ;)
fotografija.39 djcorto, -> #1, darone
>> p.s. da ne bude brisanja: izasao je novi Lemposibl (valjda >> treci za ovu godinu), a i kalendar za 1995. je odstampan. L'Impossible je sve bolji i bolji, ne znam kako imaju toliko energije ... ovde je kvaliteta uvek i bilo, ali ga jos niko nije odjednom okupio.
fotografija.42 djcorto, -> #5, kum.djole
>> Postoji li valjano objasnjenje zasto Jugoslavija nema >> razvijenu foto-industriju ? :)) Nije je imala ni prethodna. Fotokemika i stop.
fotografija.44 djcorto, -> #7, dr.grba
>> A sad tisina do popune konferencije, pa onda gasenje teme, pa >> onda rasprava u EXTRA.8:razno (:O Cut' tamo i slikaj ludaje :))))
fotografija.53 darone, -> #26, gremlin
>> Kude je?!?! Nisam ga još nigde video, a koga interesuju 2. i 3. broj >> može ih naći u "Albaniji" - Jugoslovenska knjiga. Luk et dis, promocija je bila prošlog utorka u Kulturnom centru, dakle trebalo bi da se pronađe kroz par dana po viđenijim knjižarama. Nazovi Mikro knjigu.
fotografija.54 obrada, -> #24, mavava
> od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da > ga bacim u dubre ili razvijam.? Ima li sansi da bidnu slicke?:) Slobodno razvij. Veca sansa je da ce ti pogresiti pri izradi fotografija nego da je film neupotrebljiv :( pozdrav, Zoran P.S. Preporucuje se cuvanje filmova u frizideru.
fotografija.55 obrada, -> #31, zddb
> fotografi nece ili ne umeju da ti posteno a) razviju film b) urade slike!? Zorki ima solidnu optiku. Ako ne pravis neku sistematsku gresku pri odredjivanju ekspozicije onda je problem do fotografa. Kod nas je tesko naci nekoga ko ce ti kvalitetno razviti film ili fotografije. Ako jednom i uspe duplikati sigurno nece po bojama ni liciti na original :( > 1) Kad zelim da kupim solidan film, a da ne uzmem bas najskuplji (Kodak, > Agfa). Sta mi savetujete? Moze li Konica, Fuji? Glasam za Fuji. > 2) Kom fotografu da nosim film? Na ovo pitanje bi i ja voleo da znam odgovor :) > 3) cesto nemam novac za slike pa dam samo da mi se razvije film. > Ima li to kakvih minusa? Nema. Ako stvarno zelis da sacuvas film nikako ga ne cuvaj smotanog. Iseci ga na slajfne po sest snimaka i stavi u papirne kesice. > 4) Posto ne radim bas cesto, ni puno snimaka, radije kupujem filmove > od 24 snimka, iako su skuplji. Brze ga ispucam, pa ne stoji dugo, i > manje me kosta izrada slika. Da li tu gresim? Ne vidim gde bi mogla biti greska :) Emulzija je ista. Razlika je samo u duzini filma. pozdrav, Zoran
fotografija.56 vstan,
[rep->kum.djole] > Nade se kod nas po prodavnicama. Ja imam jednu OSRAM oranzadu > ali mi nesto sumnjivo svetli :) Da nije OSRAN(a) ;))
fotografija.58 vstan, -> #54, obrada
> P.S. Preporucuje se cuvanje filmova u frizideru. Jos bolje u zamrzivacu.
fotografija.57 vstan, -> #37, ikordic
> RE: "Stare" poruke > > Ima li sanse da neko (moderator?) prebaci one silne poruke iz > EXTRA.7:razno ovamo? To ce valjda kum da sredi ?
fotografija.59 pifat,
Kako veoma volim 6x6 format, u arhivi mi je i jedan Kiev 80 (ruska kopija Hase 500C). Isti ima veoma dobar normalni objektiv od 80 mm, no (sto me je definitivno VEOMA razocaralo), ima ocajno uradjenu mehaniku - zatvarac izdrzi svega pedesetak snimaka, a onda se raspadne (neprecizno sam kazao - pricam o zavesici, koja se prosto rastvori, i bez pomoci preciznog mehanicara aparat je neupotrebljiv). Aparat je bio u prodaji krajem sedamdesetih, no i tada je bila frka sa popravkom, jer se obicno majstor kome to nosite odmah ogradi u stilu, a nemam ja delove za ruske aparate. Nekada se u popravku upustao majstor cija je radnja bila u Zemunu, blizu Keja oslobodjenja, ali pitam se da li i danas mozda ima nekog majstora koji bi ovo mogao da popravi. Neki su cak aparat nosili i u SSSR na opravku, ali sa polovicnim uspehom. Igor
fotografija.60 bulaja, -> #52, djcorto
│Nije izraz, nego izrez. U trazilu (osim kos skupljis skljoca) nikad ne │vidis 100% slike, a i kod skupljih to vidis samo sa normalnim (50mm) │objektivom. └─── Nisam baš neki stručnjak :), ali sasvim je uobičajeno da kod novijih kamera vidiš tačno ono što će se naći i na filmu, valjda se to zove SLR (skraćeno od Single Lens Reflex ili nečeg sličnog:).
fotografija.61 kum.djole, -> #43, djcorto
+>> L'Impossible moras gledati kao deo kompletne akcije, pocete izlozbama +>> povodom 100 godina fotografije, grupe FIA i ekipe oko njih, koja je sad +>> vec jako, jako siroka. Ja hoću, ali ne mogu :) Nama definitivno treba neki stručni, žestok foto časopis. U krajnjem slučaju, ako mi je do izložbe ići ću na izložbu :) Po samoj logici stvari (a ovde se baš fino vidi) Srbendi je mnogo bitnija tehnika rada i poneki štos nego izložba :) Zašto - zato :)) Jer, Srbenda će uvek da nađe i para i vremena da nešto pokupi kako bi sam napravio neko nedelo od fotografije tek da bi imao čime da se pohvali ;) Koliko vidim, ovde ljudi neretko zapitkuju sasvim prijatne bananalije na koje im vi stručnjaci i mi talenti dajemo odgovore. Još niko nije zapitao 'A kako komentarišete izložbu M.Trninića u Karlovcima tog i tog....' već su svi upravo pisali nešto u stilu 'photography by myself' :) Zato ja prednost dajem tehniKi i utovaru štosova vas iskusnih, te svoj stil gradim na blagoj primesi uticaja velikih fotografija ;) Izvinjavam se ako se ceo tekst može shvatiti i kao drama - 'Kum u ulozi Srbende' ;)) Pozdrav, Imenjak :)
fotografija.65 kum.djole, -> #42, djcorto
+>> Nije je imala ni prethodna. Fotokemika i stop. Da ne bih kukao bez potrebe kako mi samo izvozimo ono što možemo sami da pravimo, samo ću da napomenem da se i za vreme onih najstrožijih hermetičkih sankcija moglo itekako proizvoditi i papira i filmova. Jedino su u Boru proizvodili grafički film (valjda to i danas rade) ceneći ga kao da je od zlata a ne od srebra ;)) Sve se to svodi na 'Kume, pašćeš ti travu kad završiš školu' :)) Ja..
fotografija.62 kum.djole, -> #39, djcorto
+>> L'Impossible je sve bolji i bolji, ne znam kako imaju toliko energije +>> ... ovde je kvaliteta uvek i bilo, ali ga jos niko nije odjednom okupio. E kupiću ga vala, tek da vidim ima li šta novo O:)
fotografija.63 kum.djole, -> #40, djcorto
+>> Kume, bese 195/95 .... plus Zenit ? :) Ispravka, 190/95 (sa blagim pretenzijama da se druga cifra smanji;) i svakako, plus jedan gvozdeni kilogramipol teški Zenit-E80 sa teleobjektivom, dušu dalo za eliminisanje smetala na putu do teme :)) Daj, kad sam već kod Zenita kojim bi se malo ko pohvalio..da vas informišem o jučerašnjoj senzaciji. Jučer na praktičnoj nastavi čuveni Mitar Trninić donese svog Hasselblada s namerom da nas totalno deprimira i elem, nauči da njime baratamo :) Sve je to teklo najnormalnije dok nečuh cijenu istog - komplet Hasselblad sa nekoliko pratećih objektiva košta - 13.000 DM ! :))) Sreća te sam sedeo kad sam ovo čuo.. a ja sve procenio na 3.000 max ! :)) Ako je Balinda pojmom 'skup a dobar' potkrepio svoj tekst u grupi, mogao je makar da kaže i 'evo cene, dodavaću svakog dana po hiljadu;)' a ne da krepam juče onako zblanut :)) Kum.. // Ima l' neko na zajam 13.000 DM ? :) //
fotografija.64 kum.djole, -> #47, djcorto
+>> Kume, ti bese fotograf ... ? ;( Jes,jes, neću više.. ali sam stvarno razočaran.. No, kad bolje pogledam, ni drugi nisu u boljoj poziciji, pa što bi mi fotografi morali da 'vatamo Boga za.. :) Samo mi nekako dođe glupo da me škola obrazuje bez materijala po programu za školsku '71/72 kad ono po studijima neke besne 'papan' makine s tasterima.. Kud ćeš s diplomom nego na Savski most ? :)) Kum..
fotografija.66 kum.djole, -> #31, zddb
+>> Pre neki dan odnesem KODAK kolor-negativ film na razvijanje u Tržni +>> centar na Banjici. Urade mi slike koje su sve vukle na žuto, ja se Ah, ljudi se masovno žale da im slike vuku na žuto, neretko okrivljuju i gazda Kodaka :)) Kad ono, sve je u procesu razvijanja. Na filmu lepo piše kakav proces on miriše, ako ga razviješ kako treba eto valjanih fotografija. Kod nas smuljaju sve filmove kroz taj jedan proces bez obzira i koji su i koje su osetljivosti... Možda je predlog pomalo glup, ali vredi razviti film u 'Foto Jadranu' jer oni zaista nepogrešivo rade :) +>> Da li je to tačno? Recimo, razvije mi moj KODAK film nekim svojim +>> hemikalijama koje koristi za SVE filmove i posle ti ni Bog ne može izvući +>> kvalite slike kakve bi trebalo da budu "genetski" - tj. dobar film + +>> prosečna optika + dobri elementi? Apsolutno :) Što je najgore, posle te još ubeđuje da nisi dobro snimao :)) Ipak preporučujem Foto Jadran ili Balkan. Skup je uvek dobar :) Btw, ako bi Imenjak Djcorto mogao da okači onaj svoj doživljaj sa fotografom od pre par meseci, bio bih mu zahvalan :) +>> Još jedno pitanje za profesionalce. Već jedno 20-ak godina radim slike sa +>> "ZENITOM" i "ZORKIJEM" (Oni gvozdeni što možeš da ubiješ vola s njim). Podseti me da te upišem u 'Knjigu Velikana' zbog ovoga :) +>> da: ili treba bolji aparat (ali staklo je staklo), ili ne umem da I ja koristim Zenit već ohoho vremena i meni se pokazao kao dobar :) Opet, kolege skaču na mene sa svojim AF i FM-ovima i preporučuju isto. Teška srca mogu da priznam da bih voleo neki 'bolji' aparat od Zenita (bolji bi značilo cenjeniji i praktičniji) ali mi nije preka potreba.. što opet ne znači da uskoro neće biti - verovatno kad završim školovanje.. Ako baš moram da argumentujem, za amatersko fotografisanje Zenit sasvim dobro funkcioniše, jeftin je, a i poprilično jednostavan :) Još ako mu ne radi svetlomer - kud ćeš boljeg aparata ! ;))) +>> namestim elemente (valjda bi jednom ubo), film đe ćeš bolji, i kao zadnje +>> ostaje da fotografi neće ili ne umeju da ti pošteno a) razviju film c) Oni definitivno umeju da ga razviju ali i oni su trgovci,pa.. +>> 1) Kad želim da kupim solidan film, a da ne uzmem baš +>> najskuplji (Kodak, Agfa). Šta mi savetujete? Može li Konica, Fuji? Kao mlad i talentovan preporučujem ti da kupiš bilo koji od navedenih :) Iskoristiću priliku da citiram i onu čuvenu 'Kodak je za klase,japanci za mase' :) Sam odluči :) +>> 2) Kom fotografu da nosim film? Dobrom a skupom ili po mogućstvu dobrom a jeftinom (ako uopšte ima takvih). Ja ću sigurno dosaditi i Bogu i narodu sa svojim hvalospevima na račun Jadrana, ali iako su skupi (sveukupno: razvijanje, 36 fotografija + Fuji G film staje oko 20-25 dinara) oni stvarno dobro rade svoj posao :) +>> 3) često nemam novac za slike pa dam samo da mi se razvije film. Ima li +>> to kakvih minusa? Vredi proveriti svaku radnju - tamo gde budeš bio zadovoljan postani stalna mušterija. Takođe, preporučujem 'Foto Boban' u blizini Arhitektonske škole, on ceni 12 dinara razvijanje i 36 fotografija odličnog kvaliteta :) Pozdrav i nek ti je sa srećom, Kum..
fotografija.69 kum.djole, -> #30, milanv
+>> ovu priliku upotrebljive) razvijace stize i tabela za precizno +>> odredjivanje produzetka vremena razvijanje. Za detalje me ne +>> pitajte, odavno se ovim nisam bavio. Da napomenem, da se ovim +>> postupkom prilicno povecava kontrast, tako da se koristi i za +>> postizanje efekta jakog kontrasta. Ako si pod tim pojmom 'poznati razvijači' mislio i na Ilford, a svakako jesi :) mogu da primetim da se ne isplati razvijati visokoosetljivi film u 1r + 3v rastvoru sitnozrnastog razvijača (Perceptola, naravno). Definitivno nisam zadovoljan rezultatom jer, principom 'vadi_ga_izgoreće' na 30 minuta sam prekinuo razvijanje i uvideo da od kontrasta nema ništa.. Stoga toplo preporučujem jedan svež FR-3 ili D76, u krajnjem slučaju Perceptol koristite kao Vujoš - 660ml i udri minut dok ne pocrni ;)) Kum..
fotografija.71 kum.djole, -> #35, ikordic
Tajen from Imenjak :) +>> Nije izraz, nego izrez. U trazilu (osim kos skupljis skljoca) nikad ne +>> vidis 100% slike, a i kod skupljih to vidis samo sa normalnim (50mm) +>> objektivom. Zato je moguce da ti nanegativu po ivicama utrci nesto sto +>> neces. Toje kod nerefleksnih aparata jos izrazenije, jer se ose gledanja +>> ne poklapaju, naziva se paralaksa, i ukoliko si blizi onome sto snimas, +>> utoliko moras vise da pazis. E, sad, kad radis sliku, ti sa istog Ja bih najviše voleo da ti nacrtam kako to izgleda ali.. :( Sve u svemu, dok nisam naučio o čemu se radi bio sam u zabludi da objektiv ne valja :) te da ga treba menjati :) Prošlog leta uradim jedan snimak sa oko 2m visine ukoso prema ljudima za stolom a on mi kasnije sasvim elegantno iseče i upolovači pola snimka :) Po knjigama su paralaksu objasnili kao logiku - tražilo je postavljeno poprilično daleko od objektiva i ne poklapa se sa slikom koju on prihvata. Što je lik koji se snima bliži to je greška veća i obrnuto. Naravno, pojavu je kao zakonitost teško otkloniti nekim 'dodavanjem' koječega - ono što je Đole rekao može se potvrditi i time da jednooki refleksni aparati (Hasselblad) nemaju tu manu jer se ose tražila i objektiva poklapaju. Dakle, protiv paralakse jedino moguće rešenje je gorenavedeno svetsko čudo od aparata. Pozdrav, Kum..
fotografija.70 kum.djole, -> #24, mavava
+>> Evo jedno pitanjce. Natrapam ovih dana na jedan FUJI color +>> od pre jedno dve god. Film je "ispucan" i stoji tako. Da li da +>> ga bacim u đubre ili razvijam.? Ima li šansi da bidnu sličke?:) E mene bi ovi stvarno trebali da plate što ih reklamiram.. Daklem, vredi pokušati ali ne i baciti pare. Za sitnu lovu (12ND) probaj da uradiš fotke u 'Foto Boban' kod ATŠ. Pošto ti ionako globtroterišeš naokolo u limuNzini, neće biti problema :) Javi šta si uradio, ipak se o Fuji-u radi ;)) Kum..
fotografija.68 kum.djole, -> #49, djcorto
+>> Tvrdji nokat isto pomaze :)) Zdrav zub isto po... pomave avi onda povtane svomjen vub :( ;)) Kum..
fotografija.67 kum.djole, -> #55, obrada
+>>> 1) Kad zelim da kupim solidan film, a da ne uzmem bas najskuplji (Kodak, +>>> Agfa). Sta mi savetujete? Moze li Konica, Fuji? +>> Glasam za Fuji. Za kolorljupce evo sveže informacije :) žika DInčić na Zelenjaku po 6 dinara prodaje Koniku 400 ASA na veliko. Ako se nekom isplati.... Kum.. //Imenjače, nisam bio, čuo sam :) //
fotografija.73 kum.djole, -> #56, vstan
+>>> Nade se kod nas po prodavnicama. Ja imam jednu OSRAM oranzadu +>>> ali mi nesto sumnjivo svetli :) +>> Da nije OSRAN(a) ;)) Ah, fore iz Grafičke škole ;)) OSRAM te bilo, kako si samo smeo, mora da su na to uticali tvoji HALO-GENI.. a da ne idem u dubljinu, kad se fotograf približava vrhuncu u sexu, onda se kaže Foto finiš ;) i sl.. Da nećeš da dođeš na vanredno ;) ? Kum..
fotografija.72 kum.djole, -> #57, vstan
+>>> Ima li sanse da neko (moderator?) prebaci one silne poruke iz +>>> EXTRA.7:razno ovamo? +>> To ce valjda kum da sredi ? Ja sam sve vredne poruke marljivo pokupio, Bjevdjic je par svojih već prebacio, tako da ako postoji zeleno svetlo od strane uprave, ja ću poslati ono što valja u omiljenu nam temu :) Kum..
fotografija.74 kum.djole, -> #33, bjevdjic
+>> CIBACHROME HEMIKALIJE I OPREMA SkupoSkupoSkupoSkupoSkupo... :( Ono što je Kaktus postavio u izlog FIA-Publikum u Knezu bi trebao da bude cibahrom.. A moš se mislit kad tu tehniku obožavaju naš glumac Svetozar Cvetković i čuvena Štefi Graf :)) Ko se sve bavi fotografijom, da ti pamet stane.. ;) Kum.. // A da smo zvali ovo dvoje GLAT bi dobili temu ;) //
fotografija.75 ikordic, -> #52, djcorto
RE: Slikanje & razvijanje => Izmeris svetlo. Slikas. Zatvoris jednu blendu, izsta ekspozicija. => Slikas. Otvoris jednu blendu, ista ekspozicija, slikas. (Grub opis) Jopet ne razumem. Šta ti je ovo "otvoriš blendu"? Koliko znam, to aparat radi avtomacki? Jel' ti ovo znači da tri puta slikaš jedno te isto, ili šta? => Nije izraz, nego izrez. U trazilu (osim kos skupljis skljoca) nikad OK, ovo razumem. => Kontakt kopije se rade tako sto razvijen film iseces na trake od po 6 I ovo razumem, al' mi svrha nije najjasnija? => Snimak je kad jednom skljocnes foto aparatom, pod uslovom da je ;)
fotografija.76 syd.s,
tema: el gvojos Sa zadovojstvom vas obavestavam da je el gvojos u subotu 12. o.m. pred komisijom foto saveza dobio zvanje kandidat majstora. Uspeh je tim veci jer mu je u vinkovackom domu kulure, zajedno sa paraginom kvazivojskom, u vazduh odletelo oko 20000 negativa.HHHH Takodje, uspela izlozba "JAZZ. Dobro dosli u taj svet" (DKC jul-okt) preseljena je skoro u celosti (49 fotografija) u Dom kulture u Cacku. Organizatori su se pobrinuli za dobru svirku, Cacani za oko 200 ljudi na otvaranju, sponzori za zurku do kasno u noc. Izgleda da ce se izlozba nakon Cacka preseliti u Sabac. Konacno, desetak el gvojosovih fotografija (takodjer jazz) trbalo bi da bude postavljeno u "Stupici"HP, od petka. Ko nije video, neka svrati. Vredi mnogo vise od tog malog truda. syd.s
fotografija.78 djcorto, -> #60, bulaja
>> Nisam bas neki strucnjak :), ali sasvim je uobicajeno da kod >> novijih kamera vidis tacno ono sto ce se naci i na filmu, >> valjda se to zove SLR (skraceno od Single Lens Reflex ili >> neceg slicnog:). Vidis, ali 100% SAMO sa Nikonom (mislim F2) i normalcem. Moj Olympus OM1 recimo ima 98% sa normalcem, sa 24mm oko 80%.
fotografija.77 djcorto, -> #59, pifat
>> nemam ja delove za ruske aparate. Nekada se u popravku upustao >> majstor cija je radnja bila u Zemunu, blizu Keja oslobodjenja, >> ali pitam se da li i danas mozda ima nekog majstora koji bi >> ovo mogao da popravi. Neki su cak aparat nosili i u SSSR na >> opravku, ali sa polovicnim uspehom. Isti je cuveni Raja, konstruktor Panoramike, sada u Palmoticevoj, malo iznad ugla sa nekad Lole Ribara, sada Ilije Garaanina. BTW, videh istog pre neku nedelju kod Crkve Svetog Marka, s dve plavuse ;) skljoca Panoramikom.
fotografija.82 vstan, -> #63, kum.djole
> deprimira i elem, nauci da njime baratamo :) Sve je to teklo > najnormalnije dok necuh cijenu istog - komplet Hasselblad sa > nekoliko pratecih objektiva kosta - 13.000 DM ! :))) Sreca te E kume, pa ti si totalno neobavesten :(
fotografija.80 vstan, -> #77, djcorto
> Isti je cuveni Raja, konstruktor Panoramike, sada u > Palmoticevoj, malo iznad ugla sa nekad Lole Ribara, sada Ilije > Garaanina. BTW, videh istog pre neku nedelju kod Crkve Svetog > Marka, s dve plavuse ;) skljoca =========== Opet je promenio afinitete ;))
fotografija.79 vstan, -> #59, pifat
> nemam ja delove za ruske aparate. Nekada se u popravku upustao > majstor cija je radnja bila u Zemunu, blizu Keja oslobodjenja, > ali pitam se da li i danas mozda Odgovor gde je sada imas, a ja da dodam da je na novoj lokaciji dugo na vratima pisalo da ne prima ruske aparate. Treba proveriti, ako je zavrsio sa adaptacijom lokala.
fotografija.81 vstan, -> #60, bulaja
> Nisam bas neki strucnjak :), ali sasvim je uobicajeno da kod > novijih kamera vidis tacno ono sto ce se naci i na filmu, > valjda se to zove SLR (skraceno od Single Lens Reflex ili neceg Vidis, ali ne 100% kadra, sem kod malog broja aparata.
fotografija.83 mdrazic, -> #59, pifat
> Kako veoma volim 6x6 format, u arhivi mi je i jedan Kiev 80 (ruska kopija > Hase 500C). Isti ima veoma dobar normalni objektiv od 80 mm, no (sto me > je Fina optika, a što se mehanike tiče... Jedan moj drugar je morao da snimi njime neki skup (nije imao drugi aparat u tom trenutku). Ukadrirao, pritisnuo i čulo se KLAP-KLAP (čto je za ovaj Kiev normalo) i cela sala prekide aktivnosti i svi se zagledaše u mog drugara da li je živ. On šta će jadan pokupi se i ode. Najveću buku pravi ogledalo pri snimanju kada se diže i spušta (kao kod 24x36mm samo je ovde 60x60mm!). Milan
fotografija.84 mdrazic, -> #63, kum.djole
> Mitar Trninić donese svog Hasselblada s namerom da nas totalno > deprimira i elem, nauči da njime baratamo :) Sve je to teklo > najnormalnije dok nečuh cijenu istog - komplet Hasselblad sa nekoliko Miša Trninić je Miša Trninić i sa Zenitom. Dobra tehnika nije odlučujuća u ovom poslu. Ja tako mislio a Miša me i uverio na jednoj letnjoj foto-filmskoj školi (davno beše). Zamislite da recimo izmaltretiram dveselinovica za savet u vezi dobre muzičke linije, nabavim Harman Kardon itd. i sav sretan pustim neku Miru Škorić.
fotografija.85 kum.djole, -> #82, vstan
+>>> nekoliko pratecih objektiva kosta - 13.000 DM ! :))) Sreca te +>> E kume, pa ti si totalno neobavesten :( Ma ajd što sam neobavešten nego sam zblanut ! :)) Ja čuh da je Hasa skup, ali trinaest hiljada..Isuse.. :) Dakle, mnogo :( Kao što je za 301 bilo mnogo 400 maraka, tako je i za ovaj komplet.. S druge strane, sve je u optici. Dinčić F301 daje za 400 i kaže da je samo objektiv (Nikkor 28) 280 maraka :) 'Jel može samo telo?;)',upitah.. ;)) Kum..
fotografija.86 kum.djole,
Prateći poslednje poruke o cenama Hasselblada i problematike oko ruskih aparata (konkretno Kieva) odlučio sam da pošaljem jedan interesantan tekst prekucan iz rubrike FotoSafari časopisa SAM (dok je,jelte,izlazio kod nas) Da ne namećem svoje mišljenje pre vremena ;) pažljivo pročitajte tekst, posebno njegov zaključak. Tekst je preuzet iz grupe Photo - Avgust'94 SAM 2/1991 " Fotosafari " Piše i uređuje prof. Nikola Tanhofer Važan je rezultat -------------------------- 'Nedavno je u jednom uglednom fotografskom časopisu objavljen usporedni test Hasselblada i ruskog mu polubrata Kieva (koji,nota bene, opremljen s nekoliko objektiva,košta koliko jedna Hasselbladova kaseta). Pedantni Švabo pedantno je sve ispitao i kad je opisao sve slabosti Kieva u odnosu na Hasselblad, ustanovio je da u rezultatu,dakle u slici,nema nikakve vidljive razlike.' Ne treba ovo krivo shvatiti. Nije to EPP za ruske aparate,niti pledoaje za jeftine kamere. Tko ima love za Hasselblad,neka ga... Ali ja pouzdano znam da najbolji aparat nije onaj najskuplji već onaj kojim se puno slika. Dakako, sva se ova razmišljanja ne tiču profesionalaca koji pucaju na stotine filmova i moraju imati pouzdan aparat koji ih neće izdati u najodlučnijem trenu kad kroz aparat prolazi petstopedesetipeti film. Postavlja se dakle pitanje je li aparat potrošna roba ili dragulj koji se čuva u sefu ? Da li imena poput Nikona i Canona garantiraju bolje slike od onih snimljenih s nekim manje slavnim,ali zato mnogo jeftinijim imenom? Jesu li nove generacije pametnih aparata,s tisuću ugrađenih memorija, automatika i programa,doista pametnije od klasičnih? U pismu jednog naseg čitatelja (koji se doduše zaboravio potpisati ali po poštanskom žigu vidim da je iz Zagreba) piše kako je opsednut fotografijom. Nedavno je kupio svoj prvi aparat,te postavlja niz pitanja na koja ću pokušati odgovoriti s obzirom da mogu zanimati širi krug nasih citatelja. Pitanja glase: 1* Kakav je aparat Nikon F3 i koji su jos modeli drugih tvrtki u toj klasi ? Da li mi vi sugerirate nabavku te klase aparata ? 2* Kakva je otpornost takvih aparata prema kiši,snijegu,pijesku,morskoj vodi? 3* Kakva je mogućnost snimanja u ekstremnim uvjetima temprerature, npr -20 C ili +45 C ? 4* Postoje li varioobjektivi 24-70 f2-2.8 i 35-200 f2 i tko ih proizvodi ? 5* Koje su tehničke mogućnosti,efekti i posljedice kombinacije objektiva npr. tvrtke Tamron i aparata Nikon ? 6* Koja su vaša iskustva s upotrebom telekonvertera, opravdava li svoju svrhu i može li funkcionisati u kombinaciji s varioobjektivima ? Evo odgovora: 1* Kod aparata ne vrijedi ono isto pravilo koje vrijedi za svu ostalu robu: koliko para toliko muzike. Nikon F3 pripada klasi više od 1000 DEM. To je svakako izvanredan aparat,ali ništa bolji od Canona,Pentaxa ili Contaxa iz iste klase cijena. Prije odluke o kupnji zapitajte se čemu ce sluziti aparat. Za slikanje ili za šminku ? Ako je za šminku,ima jos boljih aparata i jos vece šminke,onih koji kostaju (samo tijelo) 3000 DEM. To je Nikon F4 ili Contax RTS III a da o Hasselbladu i o necem slicnom i ne govorimo. Ako pak njime nameravate slikati, bolje je imati neki jeftiniji aparat kojega neće biti šteta ako ga pogodi kap kiše ili mora, ili pak zrnce pijeska. 2* Kakva je otpornost tih kamera prema kiši,snijegu,morskoj vodi ? Rekao bih nikakva. U tu svrhu postoje tzv. all weather kamere,kamere za svako vrijeme. Ali to su po pravilu kompaktne AutoFokus kamere. 3* Proizvođači gotovo nikad ne navode u svojim uputama do kojih temperaturnih ekstrema garantiraju ispravan rad svog aparata. Ali zna se da aparati pouzdano rade do određenog stupnja ispod nule,te da ih već u tim okolnostima treba držati ispod kaputa, u blizini tijela, da bi kakotako zadržali neku radnu temperaturu. Svi mehanički dijelovi usled problema s mazivom radit će nepouzdano, a baterijama se naglo smanjuje kapacitet. Kod vrlo visokih temperatura takodjer vrebaju različite opasnosti. U svakoj uputi piše da aparat ne treba ostavljati u automobilu parkiranom na suncu, što znači da se već kod temperatura viših od 40 C ne garantira pouzdan rad. Koliko znam, ne postoje aparati posebno konstruirani za snimanje pod ekstremnim temperaturama. 4* Varioobjektivi ili zumovi vrlo su komplicirane optičke naprave kod kojih je gotovo nemoguće ukloniti sve optičke greške kao što se to može kod običnih objektiva. Oni su uvijek određena aproksimacija, pomirba između oštrine i ostalih optičkih aberacija. Stoga su njihove svjetlosne jakosti dosta niske: 1:3,5 do 1:5,6. Razlog tome je dvojak. S jedne strane, gabarit zuma koji bi bio svjetlosno jači za samo jednu blendu,bio bi osjetno veći, a cijena barem dvostruka. S druge strane, pojavile su se neke nove emulzije visoke osjetljivosti i vrlo fine strukture, tako da i potreba za objektivima velike svjetlosne moći postaje sve manja. 5* Nemam nekih osobitih iskustava s tzv. divljim objektivima. Ali iz onoga što sam probao, mogu zaključiti da su takve kombinacije moguće. U poslednje vrijeme su divlji objektivi s upotrebne strane jednako dobri kao i oni renomiranih tvrtki. Razlike, dakako, postoje, ali odnose se više na mehaniku negoli na staklo. 6* Svi telekonverteri su upotrebljivi, s jedinom razlikom sto će oni jeftiniji kod punog otvora raditi vrlo mekano. Pa ako je namjera da od jednog 50mm objektiva napravimo mekani,potretni objektiv od 100mm,tada će i neki divlji i jeftiniji konverter ispuniti svrhu. Ali ako su zahtjevi veći, tada ipak treba napraviti konverter iste tvrtke kao i objektiv. Moje iskustvo s Nikonovim konverterom TC-200 je odlicno. Dakako,svi konverteri buduci da udvostrucuju žarišnu duljinu jedu dvije blende, odnosno propuštaju četiri puta manje svjetla. S tim treba računati. I sad, ruku na srce, pa umjesto pjevanja pjesme o Nikonu i Canonu, o Hasselbladu i Rolleiflexu, priznajmo sami sebi strašnu istinu: kupujemo skupocjene aparate, gomile objektiva, pažljivo proučavamo prospekte u potrazi za boljim i savršenijim priborom i sve to za ono jedno nedjeljno poslijepodne, ili božićni ručak,za one tri jadne sličice formata 9 x 12, za onaj film koji je, siromah, ostario u aparatu neispucan po godinu dana.. Umjesto svega pogledajmo slike. Sigurno ste primjetili da nikad ne opisujemo čime su snimljene, vec samo kako su snimljene ! (dalje profesor Tanhofer predstavlja radove koje je izabrao za ovaj broj) ... U ovoj rubrici gotovo nikad ne objavljujemo tehničke podatke o aparatu kojim je slika snimljena,s kakvim objektivom itd. Ali kako bih potkrijepio tvrdnje s početka ovog napisa, evo devetnaestogodišnje autorice koja nema ni Nikon ni Canon a boga mi ni Hasselblad, vec AGFA Optimu 535 kojom marljivo snima,a rezultati su,barem u tehničkom smislu,besprijekorni.To je Dalida Juretic iz Rijeke.....(....) -------------------------------------------------------------- Eto većeg dela teksta iz ovog broja, ukoliko nađem još nešto zanimljivo iz moje matore arhive, svakako ću napisati.. Kum..
fotografija.87 ikordic, -> #67, kum.djole
RE: Dinčić => žika DInčić na Zelenjaku po 6 dinara prodaje Koniku 400 ASA Ko & šta & gde je ovo?
fotografija.88 ikordic, -> #71, kum.djole
RE: Paralaksa => Po knjigama su paralaksu objasnili kao logiku - tražilo je => postavljeno poprilično daleko od objektiva i ne poklapa se sa slikom => koju on prihvata. Što je lik koji se snima bliži to je greška veća žekaj bre, ja imam pogled kroz objektiv. O kakvim uglovima gledanja se ovde radi, ako aparat samo podigne onu "rampu" sa ogledalom i tako eksponira film, znači pod istim uglom ja gledam objekat i pod istim uglom se to uslikava?
fotografija.89 mnikolic, -> #76, syd.s
> Takodje, uspela izlozba "JAZZ. Dobro dosli u taj svet" (DKC jul-okt) Fotografije koje sam video na toj izložbi su zaista sjajne. Nekoliko puta samo dolazio u obilazak i to valjda dovoljno govori. Uzgred, mnoge sam poželeo da ponesem kući ;))) m.
fotografija.90 vujos, -> #67, kum.djole
¨>Za kolorljupce evo sveže informacije :) ¨>žika DInčić na Zelenjaku po 6 dinara prodaje Koniku 400 ASA ¨>na veliko. Ako se nekom isplati.... Kolika je minimalna količina i do kada im je rok ?
fotografija.91 vujos, -> #88, ikordic
¨>=> Po knjigama su paralaksu objasnili kao logiku - tražilo je ¨>=> postavljeno poprilično daleko od objektiva i ne poklapa se sa slikom ¨>=> koju on prihvata. Što je lik koji se snima bliži to je greška veća ¨> ¨>žekaj bre, ja imam pogled kroz objektiv. O kakvim uglovima gledanja se ovde ¨>radi, ako aparat samo podigne onu "rampu" sa ogledalom i tako eksponira ¨>film, znači pod istim uglom ja gledam objekat i pod istim uglom se to ¨>uslikava? Kum je mislio na nerefleksne aparate, tj. one koje ne gledaju kroz objektiv, jer kod njih se ne dešava paralaksa. Paralaksa je jedan od osnovnih pojmova koji je obrađen skoro u svim knjigama o fotografiji. Ajd' kad sam se uhvatio ove tematike, da nešto i nacrtam... front view ┌───────────────┐ │ ┌──┐ │<---- tražilo │ └──┘ │ │ ** <---│----- objektiv │ │ └───────────────┘ Paralaksa nastaje zbog razlike od 2-3 cm između tražila i objektiva i kao što kum reče, najizraženija je kada se fotografišu bliži predmeti. Način da se izbegne paralaksa je da se ostavi malo 'lufta' prilikom fotografisanja, tj. da se ne knapira. Kod novijih(?) nerefleksnih aparata, nacrtana je linija u tražilu koja grubo označava ono što će se videti na fotki.
fotografija.93 djcorto, -> #75, ikordic
>> Jopet ne razumem. Sta ti je ovo "otvoris blendu"? Koliko znam, >> to aparat radi avtomacki? Jel' ti ovo znaci da tri puta slikas >> jedno te isto, ili sta? Ne. Da. ;) >> I ovo razumem, al' mi svrha nije najjasnija? Film se ne cuva smotan. Zasto pravis kontakt kopije pise malo dalje u mojoj poruci.
fotografija.92 djcorto, -> #74, kum.djole
>> Ono sto je Kaktus postavio u izlog FIA-Publikum u Knezu >> bi trebao da bude cibahrom.. A mos se mislit kad tu tehniku U ovom gradu (tacnije, Zemunu :))))) ) jedini koji cibu radi kakao valja se zove Aca Antic.
fotografija.94 milanv, -> #69, kum.djole
║║ a svakako jesi :) mogu da primetim da se ne isplati razvijati ║║ visokoosetljivi film u 1r + 3v rastvoru sitnozrnastog razvijača Nisam nameravao da se upuštam u dublje analize, ali kako vidim da ima još zanesenjaka (ništa loše;), ajde da se zagnjurimo u stare knjige i bajate moždanje ćelije :) Pre svega, napominjem da se sled. prevenstveno odnosi na crno belu fotografiju (time sam se poodosta bavio), mada su principi isti i u koloru. Postoje tri načina povećavanja osetljivosti filma. 1) Prvi (verovatno manje poznat i primenjivan) je "popravka" neeksponiranog filma. Na sled. način povećava se osetljivost za cca 50%: - U potupnom mraku (ko bi rekao:) potopiti film u: 0,880 amonijak 3 ml čisti alkohol 24 ml voda do 1 l. - Film je, odmah pošto je osušen, spreman za upotrebu. - Eksponira se po novodobijenoj vrednosti osetljivosti. - Razvija se normalno (za tu, novu, osetljivost). 2) Latenzifikacija je način koji se primenjuje nakon ekspozicije, a pre osvetljavanja. Napominjem da mi dva navedena postupka deluju prilično arhaično, da nisam pokušavao da ih primenim, pa ih pominjem samo kao teorijsko razglabanje;) - Probrčkati eksponirani negativ u mešavinu jednakih delova 0,5% rastopine kalijum-metabisulfita i 0,5% rastopine natrijum-sulfita, isprati i pristupiti degustaciji, pardon, daljoj uobičajenoj obradi. - Druga mogućnost je mnogo suvlja, ali je ni za živu glavu ne bih pokušavao, sem da mi neko blizak radi u Ilford-u ili nekoj sl. firmi:). Postupak se sastoji u kratkom osvetljavanju svetlom slabog intenziteta pre razvijanja. Potrebno je jednolično osvetljenje odbijeno od neke bele površine. Ne postoji precizna receptura već treba eksperimentisati. 3) Treći način je onaj o kome smo govorili u prethodnim porukama i sastoji se u promenjenjom načinu razvijanja. Osetljivi materijal može doterati na trostruko ili, čak, četvororstruko veću vrednost. Npr: - Film koji će se razvijati u FR E24 (može li se još uvek negde nabaviti) treba osvetljavati kao film osetljiviji za 3-6 DIN-a (napomena: FR E24 je Fotokemikin sitnozrnasti razvijač, sa osnovnom namenom povećavanja osetljivosti uz minimalno povećanje kontrasta). - Dodavanje hidrohinona (oni fini kristali iz poslednje kesice FR4) povećavaju osetljivost (ali, izraženo i kontrast). Evo recepture Kodakovog D-82 razvijača koji ga, upravo za ovu namenu, koristi: - voda (40-50°C) 750 ml - metanol 48 ml - metol 14 g - bezvodni natrijumsulfit 52,5 g - hidrohinon 14 g - natrijumhidroksid 8,8 g - kalijumbromid 8,8 g - dopuniti vodom do 1 l. - Vreme razvijanja oko 5 min (20°). Razvijač je postojan jedan dan. ║║ Stoga toplo preporučujem ║║ jedan svež FR-3 ili D76, u krajnjem slučaju Perceptol koristite Ovaj razvijač (Kodak D-82) je, definitivno, upotrebljiviji za postupak povećanja osetljivosti. Osnovna namena Kodak-ovog D-76 je izjednačavanje osetljivosti filma. Ajd' da kažem da isti "bućkuriš" (zezam se; odličan razvijač) prodaje Ilford (ID-11) i Forte (FD-20). Naravno, svi sitnozrnasti razvijači se mogu koristiti za povećavanje osetljivosti filma (sa manje ili više uspeha). Među njima je i već navedeni FR E24. FR3 daje izrazito krupno zrno. Šta beše Perceptol? Ne mogu da se setim pa da me... :( Napominjem da svaki od gore navedenih postupaka jako povećava zrnatost i kontrast, tako da je (u principu) upotrebljiv samo pri snimanju jednolično slabo osvetljenih objekata.
fotografija.95 milanv, -> #84, mdrazic
║║ Miša Trninić je Miša Trninić i sa Zenitom. Dobra tehnika nije ║║ odlučujuća u ovom poslu. U principu na snimak od opreme utiču samo objektiv i zatvarač. Sve ostalo je pomoć da se dođe do optimalno podešenih njigovih "varijabli" (blende i ekspozicije). Obzirom da Karl Cajz ima vrhunsku optiku (najbolju?!), a da je preciznost izrade (time i rada zatvarača), takođe, vrhunska, pa još sve i na velikom (dobro, srednjem:) formatu, eto zašto Hazelblad toliko vredi. S druge strane, u nesavršenim uslovima obrade negativa i postupka povećanja (džaba ti Hazelblad, ako fotke povećavaš na Upi-5), subjektivni faktor iskače u prvi plan. Naravno, majstor ima veću mogućnost da se posveti "umetničkom dojmu" sa boljom opremom, pa se zato velika imena poistovećuju sa boli-glava opremom.
fotografija.96 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. SOLARIZACIJA 2. IZDVAJANJE BOJA
fotografija.97 bjevdjic,
SOLARIZACIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Jednostavno receno, solarizacija je preokretanje slike na filmu putem ekstremne preekspozicije. Na emulziji jako svetlo daje crnu sliku umesto bele. U tamnoj komori, medjutim, naziv solarizacija najcesce se primenjuje na jedan efekt slicnog izgleda, poznat kao Sabattierov efekt. On se dobije jakim eksponiranjem delimicno razvijenog negativa na svetlu, a zatim nastavljanjem razvijanja. Rezultat je delimicno negativ, delimicno pozitiv. (Stepen preobrazaja zavisi od trajanja, intiziteta i trenutka ekpozicije.) Jos jedna promena slike takodje se stvara solarizacijom - Mackijev linearni rezultat. Na negativu ili fotografiji stvaraju se crne linije (konture) koje razdvajaju razlicite tonove, tako da su glavna podrucja slike jasno iscrtana. Solarizovanu fotografiju mnogo jednostavnije mozete proizvesti izlaganjem svetlu negativa u boji tokom razvijanja, a zatim njegovim povecavanjem. Ali, jace se odvajanje tonova postize pravljenjem crno-bele kopije negativa normalne fotografije u boji, njegovom solarizacijom, a zatim povecavenjem u registru s originalnim negativom u boji. (U fazi kopiranja mozete koristiti obojene filtere za pojacavanje kontrasta na crno-belom negativu.) Za reprodukciju fotografije u boji koristite stalak za reprodukciju. PRAVLJENJE SOLARIZOVANE FOTOGRAFIJE Izaberite jarko obojenu, jednostavnu sliku i reprodukujte fotografiju na crno-beli film. Pocnite normalno razvijati film. Na oko dve trecine vremena razvijanja izvadite film iz razvijaca, isperite ga vodom i eksponirajte na udaljenosti od oko 46 cm od belog svetla, oko 10 sekundi. Dovrsite razvijanje, fiksirajte i isperite. SOLARIZACIJA CRNO-BELOG NEGATIVA Ako ne napravite probnu traku za proizvodnju neutralne boje, tesko cete predvideti i kontrolisati rezultat solarizovanog crno-belog negativa na boju. Da biste postigli filtraciju za dva negativa povecana zajedno, dodajte neutralnu filtraciju i ekspoziciju reprodukcije filtraciji i ekspoziciji originalne fotografije. Takodje, mozete eksperimentisati bojama naglasavajuci, na primer, crvenu boju na povecanju. To se postize pojacavanjem zute i purpurne boje u filtraciji. Kada se povecaju, dva negativa bi morala tacno da se poklope - ako se ne poklapaju stvorice se trodimenzionalni rezultat, poznat kao bazicni reljef, s pojacanim linijama i teksturom.
fotografija.98 bjevdjic,
IZDVAJANJE BOJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Izdvajanje boja pojednostavljuje normalne promenljive tonove slike u izdvojena podrucja jednolicnih tonova, stvarajuci poput postera sliku na fotografiji. Postupak se zasniva na izdvajanju boja na normalnoj slici u boji u njihove tri sastavne primarne, a zatim povecavanjem ova tri izdvojena negativa aditivno kroz odgovarajuce primarno obojene filtre. To se postize kopiranjem slike na crno-beli film (ili visoko kontrastni graficki film) posebno kroz tri primarno obojena filtra. (Teksturu, ton i kontrast mozete prilagoditi menjanjem ekspozicije i razvijanja kod svakog kopiranja.) Kada se razviju, kopije predstavljaju tri crno-bela negativa od kojih svaki odgovara jednoj primarnoj boji. Povecavanje ovih negativa po redu kroz njihove primarno obojene filtre daje vam izdvojene tonove. Stalno se pridrzavajte sva tri filtra; ravnotezu boja na fotografiji mozete poboljsati menjanjem ekspozicije pojedinacno kroz svaki filter. Da biste otklonili prevladavajuci ton, morate povecati ekspoziciju kroz filter iste boje ili kombinaciju filtera. KOPIRANJE Da biste proizveli tri negativa, koristite obicni crno-beli pankromatski film. Postavite fotografiju na stalak za reprodukciju, zatim napravite tri ekspozicije kroz crveni, zeleni, i konacno, plavi filter jednake gustoce. FILTRACIJA Napravite probe kroz svaki odgovarajuci filter posebno da odredite ekspoziciju za gustocu boje koju zelite. Vreme ekspozicije, dobijeno probama, morate smanjiti za trecinu kako biste postigli istu gustinu na fotografiji.
fotografija.99 mdrazic, -> #76, syd.s
> Sa zadovojstvom vas obavestavam da je el gvojos u subotu 12. o.m. > pred komisijom foto saveza dobio zvanje kandidat majstora. Moje čestitke.
fotografija.100 djcorto, -> #84, mdrazic
>> Zamislite da recimo izmaltretiram dveselinovica za savet u >> vezi dobre muzicke linije, nabavim Harman Kardon itd. i sav >> sretan pustim neku Miru Skoric. Grozno zvuci, ali ima takvijeh onolikoooooo ;(