EXTRA.7

11 Oct 1994 - 19 Apr 1995

Messages - zvezde

zvezde.101 sfilip, -> #86, max.headroom
×ĺ■ű▀>Ima li na Sezamu grupa, odn. pojedinaca zainteresovanih na raspravu na >datu temu? ajde, pošto sam ja počeo, računaj me za zainteresovanog, ali pre nego počneš išta, upoznaj me sa stvari, pošto vrlo malo znam o tome, tj samo sam načuo tu i tamo.... ps: šta kažete na grupu?
zvezde.102 zormi, -> #100, jevta
* Ako nekog(a) zanimaju efemeride za sve Januare, Februare i * ostale mesece u narednih 20 i kusur godina, iliti kraće :) može * se scanirati pa poslati u vidu fajla, jedino mi fali scaner. ... ili uzeti neki astronomski program (ima ih gomila) koji to računa na zahtev ;)
zvezde.103 kriss, -> #102, zormi
˙˙ ... ili uzeti neki astronomski program (ima ih gomila) koji to ˙˙ računa na zahtev ;) Koji? :) Bilo bi OK ako bi ispisivao nešto poput dd hhmmss Ovo u konjukciji sa ovim blabla. + grafik. Ja ne znam ni za jedan tog tipa.
zvezde.104 zormi, -> #103, kriss
* ˙˙ ... ili uzeti neki astronomski program (ima ih gomila) koji to * ˙˙ računa na zahtev ;) * * Koji? :) Bilo bi OK ako bi ispisivao nešto poput dd hhmmss Ovo u * konjukciji sa ovim blabla. + grafik. Ja ne znam ni za jedan tog tipa. Vidjao sam i takve, ali toliko sam ih probao da više ne znam koji šta radi. Deo njih imaš na Imtel BBS-u. Inače, ja sam zadržao u upotrebi SkyGlobe for DOS i Earth Centered Universe for Windows.
zvezde.105 max.headroom, -> #101, sfilip
> ajde, pošto sam ja počeo, računaj me za zainteresovanog, > ali pre nego počneš išta, upoznaj me sa stvari, pošto vrlo > malo znam o tome, tj samo sam načuo tu i tamo.... Eto - sve je, u osnovi, jednostavno :) Dakle, imaš određen broj "neu- rona", tj. elemenata u koji je povezan sa ostalim elementima (neuroni- ma) određene "ravni" ("Layer", što bi se reklo). Pomenute veze između neurona se nazivaju "sinapse". Broj ravni i neurona u njima je varija- bilan, i još se naziva "skrivena ravan". Evo kako sve to izgleda: Izlaz IZLAZ_1 IZLAZ_2 Ravan 2 NEURON_1 NEURON_2 Ravan 1 NEURON_3 NEURON_4 NEURON_5 Ulaz ULAZ_1 ULAZ_2 ULAZ_3 Pošto je sinapse (veze između neurona) prilično teško nacrtati, a ne koristiti grafiku, evo spiska svih sinapsi ove neuronske mreže , pod uslovom da je svaki element jedne ravni povezan sinapsom sa svakim elementom susedne ravni: ULAZ_1 -> NEURON_3 ULAZ_2 -> NEURON_3 ULAZ_3 -> NEURON_3 -> NEURON_4 -> NEURON_4 NEURON_4 -> NEURON_5 -> NEURON_5 NEURON_5 NEURON_3 -> ULAZ_1 NEURON_4 -> ULAZ_1 NEURON_5 -> ULAZ_1 -> ULAZ_2 -> ULAZ_2 ULAZ_2 -> ULAZ_3 -> ULAZ_3 ULAZ_3 -> NEURON_1 -> NEURON_1 NEURON_1 -> NEURON_2 -> NEURON_2 NEURON_2 NEURON_1 -> IZLAZ_1 NEURON_2 -> IZLAZ_1 -> IZLAZ_2 -> IZLAZ_2 -> NEURON_3 -> NEURON_3 -> NEURON_4 -> NEURON_4 -> NEURON_5 -> NEURON_5 IZLAZ_1 -> NEURON_1 IZLAZ_2 -> NEURON_1 -> NEURON_2 -> NEURON_2 Dakle, sada imaš predstavu (?) kako sve to izgleda :) A kako radi, tj. kako se određeni neuron ponaša kada treba da primi/prosledi signal, to bih najradije prepustio nekom verziranijem (iako i sam nešto od svega toga shvatam). Možda ne bi bilo loše da neko ko je prisustvovao preda- vanjima spusti kakav komentar vezan za problematiku. Možda jeste zanimljivo da se sve spusti u grupu, ali bi neko od kori- snika ko "zna malo više", a mrzi ga da se uključuje u raspravu, prido- neo više u ovakvoj konferencijskoj diskusiji. Mada, ko zna... U svakom slučaju, posedujem nešto zanimljivog softvera koji se dotiče tematike, pa ću ga ostaviti bilo ovde, bilo u nekoj grupi. P.S. Postoji li grupa na Sezamu koja se bavi neuronskim mrežama? Ako takva postoji, molio bih vlasnika da me ubaci, ili mi bar pebaci nešto od postojećih rasprava.
zvezde.106 jovca.car, -> #105, max.headroom
/* Pošto je sinapse (veze između neurona) prilično teško nacrtati, a ne /* koristiti grafiku, evo spiska svih sinapsi ove neuronske mreže , pod Evo i crteža. :) Btw, što ne koristiti grafiku? Slobodno skiciraj u Paintbrushu. nnetdraw.zip
zvezde.107 radosav,
RE: Neuronske mreže Evo ovako: Da ja nebi sada ovako bedno priučen kakav sam sada pokušavao da vas zbunim više nego što treba, iz ovih stopa zovem onog mog prijatelja koji o tome zna više, da mu kažem da napiše manju seriju tekstova prilagođenu za sve uzraste. Teraću ga da to uradi što pre. Tekstove dobijate ovde u fajlu vezanu za poruku.
zvezde.108 radosav,
Neuronske mre - uvod: neuro1.zip
zvezde.109 max.headroom, -> #107, radosav
> uzraste. Teraću ga da to uradi što pre. Tekstove dobijate > ovde u fajlu vezanu za poruku. Zahvali se čoveku, unapred :)
zvezde.110 jovca.car, -> #108, radosav
/* Neuronske mre - uvod: Puno hvala tvom prijatelju. Očekujemo nastavak. :) Pitanje: šta _tačno_ znači izraz Sigmoidealna? Molba: da li bi mogao neki drugi format slika (pcx, bmp, gif)?
zvezde.111 radosav, -> #110, jovca.car
>Pitanje: šta _tačno_ znači izraz Sigmoidealna? Ovo bi trebalo da znam i ja. Sigmoidealna funkcija je ona po kojoj se ponašaju neuroni. Kada sam to saznao doživeo sam šok. Bio sam, naime, ubeđen da su neuroni "crne kutije" u kojoj se odvija neka vradžbina i signale šalje drugima. Stvar je upravo obrnuta. Signal na ulazu se menja po SI f-ji koju je nadam se na dijagramu već predstavljen (nisam pregledao fajl). Signal se kasnije menja na sinapsama, ali to je već druga priča. >Molba: da li bi mogao neki drugi format slika (pcx, bmp, gif)? Nemože ;). Taj format je na moj zahtev. Ovde ima i atarista zainteresovanih za priču, a taj format je najpogodniji za prikazivanje na oba računara. P.S. Za ono "sigmoidealna" ću za svaki slučaj proveriti još jednom.
zvezde.112 ushke,
Imam jedno pitanje u vezi kalendara. Naime, znam da je po starom kalendaru (koji koristi SPC) svaka cetvrta godina prestupna. Takodje znam da je u novom kalendaru nesto korigovano, i da neke godine (koje su po starom prestupne) po novom nisu prestupne. E sada, neko mi je rekao (nepouzdan izvor) da po novom kalendaru nisu prestupne stote godine (100.,200.,300.,400.,... ...,1900.,2000.), dok sam negde procitao (opet nepouzda izvor) da je svaka 400-ta godina ipak prestupna, dakle nisu prestupne 100.,200.,300.,500.,600.,700.,..., 1700.,1800.,1900.,2100.,2200., a da je 2000. godina prestupna. Mene zanima, koja od ovih informacija je tacna, i DA LI JE 2000. GODINA PO NOVOM KALENDARU PRESTUPNA? Ako nije, a po starom kalendaru jeste, onda cemo 2001. godine slaviti bozic 8.1. po novom kalendaru.
zvezde.113 milan, -> #112, ushke
> E sada, neko mi je rekao (nepouzdan izvor) da po novom > kalendaru nisu prestupne stote godine (100.,200.,300.,400.,... > ...,1900.,2000.), dok sam negde procitao (opet nepouzda izvor) > da je svaka 400-ta godina ipak prestupna, dakle nisu prestupne > 100.,200.,300.,500.,600.,700.,..., 1700.,1800.,1900.,2100.,2200., > a da je 2000. godina prestupna. Baš to. Prestupne su godine deljive sa 4 ako i samo ako nisu deljive sa 100 ili jesu deljive sa 400. Naravno, to važi od 1600 jer je kalendar reformisan 1583 (posle 4. oktobra četvrtka, usledio je 14. oktobar petak). Tako 1700,1800 i 1900 nisu bile prestupne pa se prvobitna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara od 10 dana povećala do danas na 13 dana. kako je 2000 prestupna to se u sledećem veku Božić neće pomerati. Dakle, tek 2101 će Božić pasti u 8. januar. :))) Inače julijanski kalendar pravi grešku od ejdnog dana na 128 godina takod a se ovom korekcijom (u svaka četiri veka tri prestupne godine se ukinu) geška koriguje pa zato gregorijanski greši jedan dan na svakih 3500 godina što je u praktične svrhe neprimetno. Pl poz M
zvezde.114 wizard, -> #113, milan
> jer je kalendar reformisan 1583 (posle 4. oktobra četvrtka, usledio > je 14. oktobar petak). Tako 1700,1800 i 1900 nisu bile prestupne pa Godina je bila 1582.
zvezde.115 milan, -> #114, wizard
> Godina je bila 1582. Mož' biti, meni je ostala u glavi 1583. ali mi se da oprostiti jer sam tada bio veoma mali pa se slabo sećam. ;))) Pl poz M
zvezde.116 ushke, -> #113, milan
> Bas to. Prestupne su godine deljive sa 4 ako i samo ako nisu > deljive sa 100 ili jesu deljive sa 400. Naravno, to vazi od > 1600 jer je kalendar reformisan 1583 (posle 4. oktobra > cetvrtka, usledio je 14. oktobar petak). Tako 1700,1800 i 1900 ^^ (1) > nisu bile prestupne pa se prvobitna razlika izmedu julijanskog > i gregorijanskog kalendara od 10 dana povecala do danas na 13 > dana. kako je 2000 prestupna to se u sledecem veku Bozic nece > pomerati. Dakle, tek 2101 ce Bozic pasti u 8. januar. :))) ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ (2) Hvala. (1) Da nije mozda 15. oktobar obzirom na to da je preskoceno deset dana (4+10+1=15 umesto 4+1=5). (2) 27mn. godine (m,n=??? nemam sad vremena da racunam) Bozic ce pasti u petak 13.januar ;))).
zvezde.117 vitez.koja, -> #113, milan
#=> Baš to. Prestupne su godine deljive sa 4 ako i samo ako nisu #=> deljive sa 100 ili jesu deljive sa 400. Ja čuh da svaka 4000.-ta godina nije prestupna (što se otprilike i slaže sa onim što si posle naveo), ali džaba ga bilo, kad mi nismo stigli ni do pola od te četiri hiljade... :) sk
zvezde.118 milan, -> #116, ushke
> (1) Da nije mozda 15. oktobar obzirom na to da je preskoceno deset > dana (4+10+1=15 umesto 4+1=5). Verovatno. Uostalom lako je izračunati. Sada je razlika 13 dana, pa je dakle tada bila 10 što znači da bi 5. oktobar postao 15. Dakle, u pravu si. Pl poz M
zvezde.119 milan, -> #117, vitez.koja
> Ja čuh da svaka 4000.-ta godina nije prestupna (što se otprilike > i slaže sa onim što si posle naveo), ali džaba ga bilo, kad mi nismo > stigli ni do pola od te četiri hiljade... :) Ja mislim da tako precizna reforma kalendara nije vršena. Nemam kod kuće ni jedan astronomski almanah pa me mogu da proverim. Pl poz M
zvezde.120 radosav,
Novi tekst o neuronskim mrežama u temi razno.
zvezde.121 wizard, -> #117, vitez.koja
> Ja čuh da svaka 4000.-ta godina nije prestupna (što se otprilike > i slaže sa onim što si posle naveo), ali džaba ga bilo, kad mi nismo > stigli ni do pola od te četiri hiljade... :) Astronomski: o "Godina" traje _približno_ 365 dana i 6 časova. Julijanski (Julije Cezar): o Godina ima 365 dana, svaka 4-ta 366. o Nagomilava se greška od 10-ak minuta po godini i zbog te greške je 1582. godine prolećna ravnodnevnica pala 10 dana ranije. Gregorijanski (papa): o Sa 4. oktobra prešlo se na 15. oktobar 1582. o Godina ima 365 dana, svaka 4-ta 366. o Pravilo prošireno i na vekovne godine - tek je svaka 4-ta vekovna godina prestupna (prve dve cifre (XX__) deljive sa 4 - dakle 1600, 2000, 2400... o Nagomilava se greška od oko 12 sekundi po godini, napravi se razlika od jedan dan tek za nešto preko 3300 godina. Predložena refroma julijanskog (Milutin Milanković): (reforma nije usvojena, a danas je većina pravoslavnih crkava, koliko je meni poznato, prešla na gregorijanski kalnedar) o Ujednačava se gulijanski sa gregorijanskim kalendarom (julijanski ga sustiže). o Godina ima 365 dana, svaka 4-ta 366. o Vekovne godine: prestupna je samo ona kod koje ako podeliš prve dve cifre (XX__) sa 9 dobiješ ostatak 2 ili 6. o Javlja se greška od oko 2 sekunde godišnje, što znači da bi korekciju trebalo praviti kroz 40-ak hiljada godina. Interesantan je bio i kalendar Maja; kod njih je godina, navodno, trajala 425 dana - prosek dana potrebnih da Venera, Zemlja i Mars obiđu oko Sunca. Itd, itd...
zvezde.122 duleb,
Zdravo svima, U prilici sam da u Moskvi kupim teleskop TAL 1M ruske proizvodnje za nesto manje od 300 USD, pa me interesuje vredi li to sta. Teleskop je sa ogledalom (precnika oko 15cm.), postoljem i cini mi se motorom. Interesuje me koliko se moze videti kroz tu napravu (mislim na nebeska, a ne zemaljska tela :)) ), i da li ima smisla kupiti tako nesto. Unapred se zahvaljujem svima na odgovorima. Pozdrav DULE.
zvezde.124 jerry, -> #122, duleb
} U prilici sam da u Moskvi kupim teleskop TAL 1M ruske proizvodnje za } nesto manje od 300 USD, pa me interesuje vredi li to sta. Teleskop je sa Za te pare cu ti preporuciti MAKSUTOV teleobjektiv. Savrsen je, lako se montira fotoaparat ili okular, jedino nema postolje niti (samim tim) pokretac / motor. Imaju na opservatoriji na Kalemegdanu dva komada vec godinama i za astrofotografiju (pa i posmatranje) su fenomenalni. A mnogo je jeftiniji od 300 USD. Jerry
zvezde.125 szeman, -> #124, jerry
>> Za te pare cu ti preporuciti MAKSUTOV teleobjektiv. Savrsen je, >> lako se montira fotoaparat ili okular, jedino nema postolje niti Kad smo već kod toga.. Verujem da se u Beogradu neko bavi prodajom istih, pa bi bio zahvalan za adresu.
zvezde.126 jerry, -> #125, szeman
} Kad smo vec kod toga.. Verujem da se u Beogradu neko bavi prodajom istih, } pa bi bio zahvalan za adresu. Vidjao sam ih u prolazu izmedju K. Mihailove i Obilicevog venca (Cinephoto) ali to je bilo daaavno. U danasnje vreme nisam to dugo video.
zvezde.128 bjevdjic,
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ HOW TO BECOME AN ASTRONAUT ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ First the short form, authored by Henry Spencer, then an official NASA announcement. Q. How do I become an astronaut? A. We will assume you mean a NASA astronaut, since it's probably impossible for a non-Russian to get into the cosmonaut corps (paying passengers are not professional cosmonauts), and the other nations have so few astronauts (and fly even fewer) that you're better off hoping to win a lottery. Becoming a shuttle pilot requires lots of fast-jet experience, which means a military flying career; forget that unless you want to do it anyway. So you want to become a shuttle "mission specialist". If you aren't a US citizen, become one; that is a must. After that, the crucial thing to remember is that the demand for such jobs vastly exceeds the supply. NASA's problem is not finding qualified people, but thinning the lineup down to manageable length. It is not enough to be qualified; you must avoid being *dis*qualified for any reason, many of them in principle quite irrelevant to the job. Get a Ph.D. Specialize in something that involves getting your hands dirty with equipment, not just paper and pencil. Forget computer programming entirely; it will be done from the ground for the fore- seeable future. Degree(s) in one field plus work experience in another seems to be a frequent winner. Be in good physical condition, with good eyesight. (DO NOT get a radial keratomy or similar hack to improve your vision; nobody knows what sudden pressure changes would do to RKed eyes, and long-term effects are poorly understood. For that matter, avoid any other significant medical unknowns.) If you can pass a jet-pilot physical, you should be okay; if you can't, your chances are poor. Practise public speaking, and be conservative and conformist in appearance and actions; you've got a tough selling job ahead, trying to convince a cautious, conservative selection committee that you are better than hundreds of other applicants. (And, also, that you will be a credit to NASA after you are hired: public relations is a significant part of the job, and NASA's image is very prim and proper.) The image you want is squeaky-clean workaholic yuppie. Remember also that you will need a security clearance at some point, and Security considers everybody guilty until proven innocent. Keep your nose clean. Get a pilot's license and make flying your number one hobby; experienced pilots are known to be favored even for non-pilot jobs. Work for NASA; of 45 astronauts selected between 1984 and 1988, 43 were military or NASA employees, and the remaining two were a NASA consultant and Mae Jemison (the first black female astronaut). If you apply from outside NASA and miss, but they offer you a job at NASA, ***TAKE IT***; sometimes in the past this has meant "you do look interesting but we want to know you a bit better first". Think space: they want highly motivated people, so lose no chance to demonstrate motivation. Keep trying. Many astronauts didn't make it the first time. P.S. Nastavak u fajlu... astronau.txt
zvezde.127 bjevdjic,
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ FREQUENTLY ASKED QUESTIONS ABOUT ASTROLOGY ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ Here are some questions commonly asked by new readers of alt.astrology; the answers to each are given after the list of questions. Requests for Services Questions About How Astrology is Practiced Questions About Learning Astrology General Questions Questions About Birth Data Questions About Astrological Software Questions About Alt.astrology Resources Questions About the Alt.astrology Ftp Site Questions About Offensive Postings Questions Asked With Surprising Frequency by Disbelievers Questions About the FAQ P.S. Nastavak u fajlu... astrolog.txt
zvezde.129 maxitaxi,
Da li mi neko moze ostaviti ovde matematicku formulu koja izracunava elevaciju satelitske antene, u funkciji azimuta, ali tako da se kao konstanta u formuli nadje i geografska sirina, geografska duzina pozicije antene, kao i polozaj satelita. Ili neka bar napise na kojoj su visini nad ekvatorom orbite geostacionarnih satelita i prosecan precnik nase planete.
zvezde.130 bjevdjic,
(POLITIKA, utorak 14. februar) - kad može on... JELJCIN TRAčI SAVETE ASTROLOGA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ London, 13. februara (AFP) Predsednik Rusije Boris Jeljcin sve više traži savete od astrologa i raznih mističnih iscelitelja, uključujući i bizarnog "prenosioca bioenergije", tvrdi danas londonski "Sandej tajms" List povlači paralelu između uticaja Jeljcinovog kruga zvezdoznalaca, zvaničnih "savetnika", i uticaja koji je Raspućin imao na porodicu cara Nikolaja II, i dodaje da je ruski predsednik zatražio da mu se napravi astrološka karta.
zvezde.131 jerry, -> #129, maxitaxi
} Ili neka bar napise na kojoj su visini nad ekvatorom orbite geostacionarnih } satelita i prosecan precnik nase planete. Svaki satelit ima svoju visinu, prema tome, za svaki imas drugi podatak. Sto se tice Zemlje, - dijametar na ekvatoru je 7926 mi - dijametar na polu je 7900 mi Jerry
zvezde.132 mileusna,
Valjda sam potrefio temu. Molim da mi se odgovori na ovo. U pitanju je vrlo žučna rasprava: Naime, osaba XX tvrdi, da kada bi se neko kretao u svemiru brzino svetlosti 1 sat, pa se zatim vratio na zemlju, na zemlji bi prošla 1 godina. Osobi XX je navodno to rekao profesor fizike, a mene zanima da li je to tačno, jer po mojoj logici NIJE.
zvezde.133 zormi, -> #132, mileusna
* Naime, osaba XX tvrdi, da kada bi se neko kretao u svemiru brzino svetlosti * 1 sat, pa se zatim vratio na zemlju, na zemlji bi prošla 1 godina. Nije baš ispravno formulisano ali u osnovi - da. Može se izračunati brzina bliska svetlosnoj pri kojoj bi se dobio tačno ovaj efekat... u teoriji.
zvezde.134 ognjen, -> #132, mileusna
)-> Naime, osaba XX tvrdi, da kada bi se neko kretao u svemiru )-> brzino svetlosti 1 sat, pa se zatim vratio na zemlju, na )-> zemlji bi prošla 1 godina. Loša ti logika. Ne znam da li su brojke tačne, ali ima u tome istine. Ako imaš neko klatno, čiji je period oscilovanja 1s ako stojiš pored njega, biće kraći ako se krećeš. E sad, to što je ta razlika u milijarditim delovima sekunde, pa je nama nebitna, ali pri većim brzinama, razlika je veća. So, u dva nereferentna sistema, ista stvar može da traje raziličito vreme. Šta bi rekla Nataša da me čuje. :)
zvezde.135 mileusna, -> #134, ognjen
>> pri većim brzinama, razlika je veća. So, u dva nereferentna >> sistema, ista stvar može da traje raziličito vreme. Hm, ako ja na ruci imam Seiko, kao i neko na Zemlji, a ja pičim brzinom svetlosti, kad se vratim, na njegovom satu je prošlo mnogo više nego na mom ??? Opet ne nalazim logiku. Sat je sat, ma gde se nalazio.
zvezde.136 zormi, -> #135, mileusna
* Hm, ako ja na ruci imam Seiko, kao i neko na Zemlji, a ja pičim brzinom * svetlosti, kad se vratim, na njegovom satu je prošlo mnogo više nego na mom * ??? * Opet ne nalazim logiku. Sat je sat, ma gde se nalazio. Upravo tako, a radi se o fundamentalnim postavkama teorije relativiteta. Nije lako za shvatanje jer se ne slaže sa našom logikom kreiranom pri "malim" brzinama. Ne znam kako jednostavno da se objasni, ali recimo ovako: brzina svetlosti je u svim referentnim sistemima ista. Ako se ti krećeš u odnosu na neki sistem (Zemlju) tako da brzina bude značajna u odnosu na brzinu svetlosti, da ne bi bio narušen prethodni stav - tvoje vreme mora da teče sporije.
zvezde.137 kriss,
Da li neko zna da li je HST (Hablov teleskop) u nekoj geostacionarnoj orbiti, ili ima neki period obilaska oko zemlje? I uopšte, na kojoj visini se nalazi?
zvezde.138 dperkovic, -> #136, zormi
A da li je izveden neki eksperiment za direktnu proveru ovog rezulata teorije relativiteta ? npr. da se neki elektron ili sistem elektrona rotira a zatim katapultira pa se na osnovu pomaka faza proveri rezultat ? DejanP
zvezde.139 ognjen, -> #135, mileusna
)-> Opet ne nalazim logiku. Sat je sat, ma gde se nalazio. U tome je stvar. Sat jeste sat, ali iz različitih referentnih sistema, brzina kretanja njegove kazaljke je različita. Ako imaš udžbenik fizike za I godinu srednje škole, okreni poslednju stranu, i pročitaj malo o teoriji relativnosti. Otprilike: (...) Za posmatrača u odnosu na koga predmet miruje, dužina predmeta je najveća i naziva se sopstvena dužina. Za sve ostale posmatrače, ta dužina je manja, za njih se predmet 'skraćuje'. Ovo skraćenje je od značaja samo ako su brzine referentih sistema (odnosno predmeta) bliske brzini svetlosti. Posmatrač u odnosu na koga se šipka sopstvene dužine 1m kreće brzino, 240 000 km/s naći će, merenjem, da on iznosi 0.6 m. Sko je ta brzina 30 km/s, posmatrač bi dobio da je dužina šipke 0.99995m. (...) Eto, toliko o prostoru, slično je i za relativnost vremena, mrzi me sad da prepisujem, ako si ukontao (ustvari ništa ne treba da shvatiš, samo da veruješ :), onda ti je valjda jasno da pri brzinama blizu brzini svetlosti, i vreme je relativno... ...mestimično sa padavinama. :)
zvezde.140 dejanr, -> #138, dperkovic
>> A da li je izveden neki eksperiment za direktnu proveru ovog rezulata >> teorije relativiteta ? Takvi eksperimenti su jako teški za realizaciju, jer je potrebna ili ogromna brzina ili fantastična preciznost merenja. Ne zna se šta je teže postići, tako da se ide na kombinacije. žitao sam pre par godina negde da su uspeli da izvrše eksperiment koji je uglavnom dao rezultate koji se slažu sa teorijom relativnosti, ali je signifikantnost i dalje pod znakom pitanja, zbog proračunatih odstupanja pri merenju. Ne znam šta je rađeno u međuvremenu.
zvezde.141 zormi, -> #137, kriss
* Da li neko zna da li je HST (Hablov teleskop) u nekoj geostacionarnoj * orbiti, ili ima neki period obilaska oko zemlje? I uopšte, na kojoj * visini se nalazi? U geostacionarnoj nije sigurno, jer mu to ne treba a glomazan je da se dobacuje čak tamo. S obzirom da ga Shuttle stalno popravlja verovatno je negde na 300-400 km.
zvezde.142 mortrisha, -> #136, zormi
Ne postoji apsolutno vreme. U razlicitim sistemima vreme razlicito tece. Evo primera: Teorija o blizancima Jednog od dvojice blizanaca posaljemo u svemir da tamo, krecuci se brzinom bliskoj brzini svetlosti, provede odredjeno vreme (40 go- dina),a drugog ostavimo na majcici Zemlji. Kada se brat-astronaut bude vratio, utvrdice da mu je rodjeni brat stariji za 40 zemaljskih godina, dok je on ostario mnogo manje (40god*sqrt(1-v^2/c^2) ) :) Naravno, AKO se vrati ...
zvezde.143 mileusna, -> #139, ognjen
>> U tome je stvar. Sat jeste sat, ali iz različitih referentnih >> sistema, brzina kretanja njegove kazaljke je različita. Ako imaš Pa, pošto smo zbog ove vatrene diskusije, nas žETVORICA izbačeni sa časa Nemačkog, bolje bi bilo da ovde ne ponavljam istu grešku. Recimo da ste me ubedili. ;) >> (ustvari ništa ne treba da shvatiš, samo da veruješ :) :)) Izgleda da je tako najbolje. P.S. Ali ipak...
zvezde.144 kriss,
U arhivi koju je neko poslao ovde se pored ostalog kaže: Satellite: HUBBLE Catalog number: 20580 Epoch time: 93363.20816968 Element set: 413 Inclination: 28.4701 deg RA of node: 247.6909 deg Eccentricity: 0.0006246 Arg of perigee: 111.9745 deg Mean anomaly: 248.1500 deg Mean motion: 14.90398236 rev/day Decay rate: 7.99e-06 rev/day^2 Epoch rev: 400 Checksum: 295 Da li neko zna šta tačno znači svaka pojedninačna stavka?
zvezde.145 maxinaki, -> #144, kriss
Satelit HUBBLE je najveći teleskop lansiran u orbitu oko zemlje, koji je pomerio granicu nama vidljivog svemira, to što si naveo su osnovni elementi orbite istog. Kada te elemente uneseš u neki od namenskih programa kao što su PC Tracker ili sl. dobijaš njegovu trenutnu poziciju, tj. treba ti još samo jedan vrlo precizno izmeren prolaz (bilo koji datum, vreme i pozicija), da bi mogao da ga pratiš. Podatke sa istog sem NASE koristi još nekoliko Univerziteta po svetu (pretežmo USA), postoji par kanala na oko 30 GHz gde se prenosi TV slika HRSSTV (high resolution slow scanning TV) dok su na drugim freq. digitalni linkovi- podatak od pre par godina, sve u svemu stvar koja postoji i radi ali nije preterano korisna za nas. Pozdrav MaxiNaki.
zvezde.146 kriss, -> #145, maxinaki
˙˙ Satelit HUBBLE je najveći teleskop lansiran u orbitu ˙˙ oko zemlje, koji je pomerio granicu nama vidljivog svemira, ˙˙ to što si naveo su osnovni elementi orbite istog. E pa upravo to mi i treba - objašnjenje tih osnovnih delova. ˙˙ Kada te elemente uneseš u neki od namenskih programa kao ˙˙ što su PC Tracker ili sl. dobijaš njegovu trenutnu poziciju, Gde ovaj program može da se nabavi? ˙˙ tj. treba ti još samo jedan vrlo precizno izmeren prolaz (bilo ˙˙ koji datum, vreme i pozicija), da bi mogao da ga pratiš. ... i gde ovaj podatak može da se nabavi za Habl, i kosmičku stanicu MIR (+ za još par satelita)? ˙˙ Podatke sa istog sem NASE koristi još nekoliko Univerziteta ˙˙ po svetu (pretežmo USA), postoji par kanala na oko 30 GHz gde ˙˙ se prenosi TV slika HRSSTV (high resolution slow scanning TV) žek, znači da mi sa Zemlje možemo da uhvatimo ove signale, i uz pomoć neke opreme pretvorimo u sliku? ˙˙ dok su na drugim freq. digitalni linkovi- podatak od pre par žemu sad to služi? :)
zvezde.147 maxinaki, -> #146, kriss
0o. E pa upravo to mi i treba - objašnjenje tih osnovnih delova. Objašnjenje sledi (koliko je u mojoj moći) hi :) 0o. Gde ovaj program može da se nabavi? Mislim da ga imam (program je radio amaterski). 0o. ... i gde ovaj podatak može da se nabavi za Habl, i kosmičku stanicu 0o. MIR (+ za još par satelita)? U PCTrackeru ima podataka za METEO-SAT i sl. za MIR ne znam. 0o. žek, znači da mi sa Zemlje možemo da uhvatimo ove signale, i uz pomoć 0o. neke opreme pretvorimo u sliku? Nažalost ako me ne varaju info koje posedujem vrlo, vrlo teško ! :( Odgovor bi glasio ovako : 0o. Satellite: HUBBLE 0o. Catalog number: 20580 Ove dve stvari znaš (Mislim da je NASA katalog) 0o. Epoch time: 93363.20816968 U momentu izdavanja ovog podatka satelit je obrnuo 93363.... puta oko Zemlje 0o. Element set: 413 Nepoznato (na koji element se misli-možda *1000 milja ?) - možda koliko milja u najnižoj tačci. 0o. Inclination: 28.4701 deg Koliko je putanja nagnuta u odnosu na ekvatorijalnu ravan. 0o. RA of node: 247.6909 deg Koliko dugo mogu da se preuzimaju podatci (zadaje pozicija-koliko se vidi satelit iz kontrolnog centra). -Dugujem ti objašnjenje u vezi ovoga, NASA ima svoje ŻekspozitureŻ svuda sem u Rusiji a to mi dođe 360 - 247... deg. 0o. Eccentricity: 0.0006246 Nepravilnost eliptične putenje. 0o. Arg of perigee: 111.9745 deg ??? Možda najniža tačka ??? 0o. Mean anomaly: 248.1500 deg U kom trenutku putanja nije na mestu 0o. Mean motion: 14.90398236 rev/day Za koje vreme satelit obiđe Zemlju. 0o. Decay rate: 7.99e-06 rev/day^2 Koliko (nepoznato deli je fita-milja ili delova elementa?) satelit propadne prilikom obilaska zemlje-biva privučen. 0o. Epoch rev: 400 Do trenutka izdavanja podatka koliki je život satelita napravio je do tada 400 obilazaka zemlje. 0o. Checksum: 295 Ovaj checksum može da se odnosi na svašta. Probaj da nađeš podatak kada je ovo dobijeno (Dan, mesec, godina, sat, min) pa će iz ovoga moći da se nađe sadašnja pozicija. Ovo mi umesto RE ispade roman. Pozdrav MaxiNaki. P.S. Kad nađem program majlovaću te. :)
zvezde.148 maxinaki, -> #146, kriss
0o. Satellite: HUBBLE 0o. Catalog number: 20580 0o. Epoch time: 93363.20816968 0o. Element set: 413 0o. Inclination: 28.4701 deg 0o. RA of node: 247.6909 deg 0o. Eccentricity: 0.0006246 0o. Arg of perigee: 111.9745 deg 0o. Mean anomaly: 248.1500 deg 0o. Mean motion: 14.90398236 rev/day 0o. Decay rate: 7.99e-06 rev/day^2 0o. Epoch rev: 400 0o. Checksum: 295
zvezde.149 maxinaki, -> #146, kriss
Poruka 7.148 mi je pobegla (nisam kontrolisao) Pozdrav MaxiNaki ;) hi!