PCPROG.2

06 Nov 1992 - 26 Jul 1993

Topics

  1. algoritmi (223)
  2. ms.dos (250)
  3. asembler (141)
  4. jezici (278)
  5. pascal (1307)
  6. cccc (752)
  7. cpp (91)
  8. clipper (1027)
  9. baze.podataka (229)
  10. razno (379)
  11. van.teme (189)
  12. basic (56)

Messages - razno

razno.102 nimi, -> #90, ndragan
> Hm, to je vec nekoliko reci. Ne cini li ti se da su postojece > metodologije previse usmerene na davanje teorijske podloge > postojecoj tehnologiji informacionih sistema? Pojasni. > Ono sto spominjes mi lici na neke tehnike od pre 5-6 godina. Ne > ucite nista novije? Pa ja sam prestao da ucim, mislim da sve znam i da mogu da delim lekcije. Kako ono bese u vezi iskustva: - | broj_godina_rada (broj_godina_rada <= 4) godine_iskustva= < | broj_godina_rada+2*4 (broj_godina_rada > 4) - > Btw, jedan je vec magistrirao prateci sta radimo (dobro de, > imao je i drugih stvari koje je obradio). Bas mi je drago?
razno.103 ssokorac, -> #97, inesic
─┼┤ E, fala bogu! A i tebi. Bolje uzmi onaj bgifont, ne znam da li je u dir-u, ako nije onda je ovde, u conf., mnogo je bolji od ovoga...
razno.104 skerl, -> #96, inesic
│ Skerl, bez uvrede, nisam nista lose mislio. Ja verujem da │ ti ovo radis iz cistog entuzijazma, ne ocekujuci nista. │ Bilo kakvo hvala u ovakvim prilikama nekako nedovrseno │ zvuci. Ipak, zao mi je sto ne mogu da ti uzvratim na tvoj │ nacin. └──── Kakva crna uvreda :) Iskreno hvala, kao ovo tvoje, mi mnogo vise znaci od povecanja ne_znam_ni_ja_cega jer je to potvrda da svi ti preneseni kilobajti sluze jos necemu osim pravljenja guzve na sezamovom disku. A jedino je to bitno. Inace, i sezam je nasao nacina da se zahvali za 'trud'! Pozdrav, Skerl.
razno.105 pedjak,
Jel' ima neko neko iskustvo za Cobolom v6.5 koji se nalazi u Sezam diru ? Nikako mi ne uspeva da kompajliram neki program.
razno.106 pedjak, -> #81, bulaja
> R:ĐIBMPCĐGRAPHICSĐ*.* > ---------------------- > sfe arj 49292 Stroked Font Editor, editovanje .CHR fontova (BGI) Da li ovaj program radi i na herculesu ?
razno.107 inesic, -> #104, skerl
> preneseni kilobajti sluze jos necemu osim pravljenja guzve > na sezamovom disku. A jedino je to bitno. --------------------- Tako je! Neka sezam nabavi još veći disk, pa da napravimo još veću gužvu na njemu :)
razno.108 spantic, -> #99, jtitov
> Malo konkretnije, molim. Ako mislis na ono o cemu sam > pricao pre jedno 3-4 meseca, odgovor je DA. Hvala. Koji su sada važeći bagovi? Ili su pročišćeni?
razno.109 isekulovic, -> #81, bulaja
>> Stroked Font Editor (SFE) omogucava menjanje postojecih i kreiranje >> novih .CHR fontova (npr. dodavanje YU slova u njih) Ovaj format Onaj editor fontova što visi u nekoj od pascal tema je mnogo bolji. Jedina prednost ovog editora je što radi na hercu.
razno.110 paki, -> #103, ssokorac
­> conf., mnogo je bolji od ovoga... To bih i ja bolje napravio :(( Ovi ljudi što su pisali program izgleda ne čuše da treba da ga koristi i neko drugi osim mazohista :((
razno.111 nimi, -> #100, darone
>>> Sta da ti kazem, sta da te slazem a da te ne >>> uvredim. > Ja bi coveku odgovorio :))) Da bi se takvo sto ucinilo mora se definisati mera. Pozdrav Milan
razno.112 ndragan, -> #93, nimi
/ Sta da ti kazem, sta da te slazem a da te ne uvredim. Pokušaj sa istinom, a?
razno.113 ndragan, -> #101, nimi
/ fox indeksira 300000 slogova - vremenski. Red veličine - do dva minuta; na žešćoj makini (disk, keš, 386/33) oko minuta. Zavisi i od složenosti izraza. Za strukturne indekse priča je malo drugačija - treba odabrati dva do pet bitnih polja i po njima držati strukturne indekse; samo indeksiranje nije bitno brže, eventualno ima manje da žvrlja po disku za završni fajl, ali usputni mogu da budu poveliki. Zato su posle SQL pretrage po bilo kojoj kombinaciji uslova sa tim poljima neverovatno brze; za onakvu bazu nalazi, recimo, pedeset slogova raštrkanih po bazi za nekoliko sekundi. /* Treba kreirati primarni kljuc za svaku tabelu. <==============đ Naravno da se kreira, ali sa mnogo više slobode nego što misliš; ta sloboda, opet, zahteva da se dobro razmisli. /* Treba kreirati jedinstveni indeks za primarni kljuc tabele.<==đ Jeste, kreira se indeks, ali se jedinstvenost kontroliše malo opširnije nego što bi bilo samo kreiranje jedinstvenog indeksa. U kobolu (bar je Vaksov RMS tako zahtevao u ranijim verzijama) prvi indeks je obavezno jedninstven i nepromenljiv; to meni nije obaveza prilikom kreiranja, nego tokom održavanja baze (opet, u određenim slučajevima odustajem i od toga). Lako je napraviti jedinstven indeks; treba još obavestiti operatera da sa tim ključem nešto već postoji, i pokazati mu na ekranu šta je to. S druge strane, imam tabele (baze?) kod kojih imam primarni ključ koji mi služi samo za unos, i za jedan izveštaj koji je opet kontrola unosa; svi ostali ključevi su u stvari važniji. Koji je primarni? / Svaki atribut treba da ima sopstvenu kolonu a ne da se u jednoj / koloni kombinuju svi atributi. I ima; međutim ako korisnik u šifarniku kupaca traži osam cifara, pa se posle ispostavi da prvih 5 cifara od toga čini poštanski broj, a polje za poštanski broj već postoji, šta onda? Ništa, pustiš ga da radi tako, jer je navikao da pušta neke izveštaje baš po mestima. I ne ukidaš ono polje za poštanski broj. Leba ne ište. / Prednost veceg broja kolona nad jednom sirom kolonom (tvoj slucaj) Gde sam rekao da trpam mnogo podataka u jedno polje? To što se ključ sastoji od skladišta, broja i vrste dokumenta, to samo znači da mi se ključ sastoji od tri polja (kolone, ajde), i da je trajalo tri sata da poubacujem to jedno polje u sve programe gde je trebalo. / produkt ikad cuo. A to sto se o COBOL-u izrazavas u pezorativnom / smislu pretpostavljam da je zato sto u vreme kad si zavrsavao Da te obradujem, baba je umrla prošle ili pretprošle godine, prelistaj ovu konferenciju. Mislim na onu babu što je napisala za američku vojsku 'programski jezik kojim će moći da se koriste čak i oficiri'. Ne znam da li je sahranjena u činu majora ili pukovnika, al' tu je negde, i vele da se nalazi '6 nanosekundi pod zemljom'. PMF sam završio '79, a kobol je već onda bio mator. Kobol sam radio tri godine, za Orakl sam čuo '87. O kobolu se mogu izražavati još gore; zadovoljiću se tvrdnjom da sam u foksu (isto bi važilo i za kliper) oko 10 do 20 puta produktivniji nego u kobolu. Stvari koje si citirao sam slušao (skoro od reči do reči tako) na predavanjima za nekakvu magistraturu (odustao sam zbog posla), mislim da je taj deo držao dr. Rajkov ili dr Mogin, ne sećam se tačno. Na samim tim predavanjima sam shvatio (pazi, tada sam upravo radio u kobolu) da sve to, što teorija traži, mi u praksi i radimo, nešto iz iskustva, nešto iz praktične potrebe, ekonomičnosti itd. E sad uzmi u obzir da je to bilo '88, i da je prošlo nešto vremena od tad. Za to vreme sam samo malo zaboravio kako se šta u teoriji formuliše, ali od prakse se nisam odmicao više od mesec dana ukupno. Ako su neki delovi teorije zastareli, biće nova teorija. Praksa neće čekati.
razno.114 ndragan, -> #108, spantic
/ Hvala. Koji su sada važeći bagovi? Ili su pročišćeni? Ne znam da li je bag, ali: Imao sam filter na bazu; uradio sam SQL SELECT iz nje - sadržavao je sve, bez obzira na filter. SELECT ionako sam filtrira, samo treba voditi računa o tome. SELECT sam pisao ručno, bez pomoći RQBE pendžera, a baza na kojoj sam probao je imala samo slogove koji su mi trebali, te nisam imao na čemu da primetim. Lako sam i ispravio, samo je trebalo primetiti.
razno.115 ndragan, -> #102, nimi
/> metodologije previse usmerene na davanje teorijske podloge /> postojecoj tehnologiji informacionih sistema? / Pojasni. Mogu da objasnim ili razjasnim; za pojas se obično zadene. Teorija iz prethodne poruke uopšte ne uzima u obzir da je moguće praviti indekse za jednokratnu upotrebu, naprimer; u vreme kad je pisana, to je bilo mislena imenica, ili bar skup sport, te se u toj teoriji indeks i indeksni pojam smatraju dragocenim resursom sa kojim treba pažljivo postupati i još pažljivije ga planirati. Danas, na šta se verovatno autorima te teorije diže kosa na glavi, odluku o indeksu donosim u trku (jednom u pedeset puta omanem, ali to ne napravi nikakvu štetu). Vreme, koje bih utrošio na crtanje prve do treće normalne forme, rečnika podataka i ostalo (pred)projektovanje, je postalo onaj skuplji resurs. Dalje, u kobolu i sličnim jezicima ključ je morao da bude jedan podatak (polje, kolona ili tako nešto), i to u jednom komadu čak i kad je bio iz više delova (u kobolu beše ono 'nivo 02 to-i-ono pa onda 03 to, 03 i, 03 ono); postojanje ključa koji je _izraz_ se nije dalo zamisliti. Gledaj ovo: Index on str(abs(š01.01.70ć-datrodj,5,0))+upper(left(prezime,6)) to bz Zvuči neozbiljno (indeks po tome čiji je rođendan najbliže rečenom datumu, plus prezime), ali ovako složeni indeksi su sada sasvim normalna stvar, koja ne postoji u rečenoj teoriji. Tamo se čak ni ne razmatra mogućnost da postoji indeks po nečemu što nije sadržaj neke kolone. Smatram da teorija nije obuhvatila sledeći korak prakse. Baška što ti u projektovanju takvi indeksi ni ne trebaju, ali za rešavanje lokalnog problema u nekoj fazi projekta itekako dobro dođu. / Pa ja sam prestao da ucim, mislim da sve znam i da mogu da delim / lekcije. Nisam prestao da učim, ali sve manje čitam teoriju, sve više RTFM. Prihvatam kritiku, zvučalo je kao da ti solim pamet (kako si me povremeno nervirao, dobro da nisam krenuo na teže korake :), ali ni ti nisi zvučao baš samo radoznao, više je ličilo na duvanje. Verovatno bih i ja tako nešto pričao pre nekog broja godina (bio sam tako pun znanja, samo sam jurio za problemom da ga rešim) - nema ljutiš. Možda smo sve ovo mogli i ladnijim tonom, ali bismo izgubili na ubojitosti argumenata, a bilo bi nam, vala, i dosadno. Bolje ovako, a ako si raspoložen, može i žešće, da malo razveselimo narod. I meni je dobro došlo malo teorijske provere (tek da se uverim da mi se praksa dobro drži :). Bue_ Ndragan, zakleti praktičar :)
razno.116 jtitov, -> #108, spantic
> Hvala. Koji su sada vazeci bagovi? Ili su procisceni? Za sada nisam nasao ni jedan. Ova verzija ima dodat i Run menu... (Ono u sta sam blejao zadnjih meseci u BYTE-u, a nisam znao sta radi).
razno.117 jtitov,
Evo najnovijeg HP Screen programceta za HP stampace (laser, pljuckajuce) koji sluzi za 'skidanje' ekrana (Print Screen, itd.). Poznata je 'boljka' tih stampaca da ne mogu da skinu svih 80 kolona, tako da sa oviw│Š#´┌WťJŐ]} UÁ@═ż programcetom i to mozete. hpsrcr31.zip
razno.118 dmihajlo,
Može li neko nešto više da mi kaže o programima za vodjenje evidencije o verzijama programa i čuvanje raznih verzija programa koje se razvijaju. To mu otprilike u terminologiji dođe: - Software configuration menagment - Version control a programi koji to rade ako nisam omanuo su: - MKS PCS - Profesional PVCS - Sourcerer's Apprentice - TLIB Šta rade, kako, gde mogu da se nabave ? Pozdrav Mihajlo
razno.119 dusanp,
Pozivaju se zainteresovani za beta testiranje zanimljivog paketa da mi se jave mailom.
razno.120 stomic, -> #118, dmihajlo
$ Može li neko nešto više da mi kaže o programima za $ vodjenje evidencije o verzijama programa i čuvanje raznih $ verzija programa koje se razvijaju. To mu otprilike u $ terminologiji dođe: Bilo je pre par dana malo rasprave na tu temu. Revision Control System (RCS) je program za čuvanje raznih revizija (verzija) programa. Preciznije to ne mora da bude samo program, nego i običan tekst, slika, ... Ukratko, program ubaci prvu verziju, a sve sledeće verzije se pamte kao razlika na osnovnu verziju (tip Delta algoritma), čime se postiže prilično lepa kompresija. Prilikom razvijanja programa može da dođe do grananja, tj. da se glavni program grana na dve ili više novih verzija programa koje se posle dalje razvijaju, npr. 1.1 -> 1.2 -> 1.2.1.1 -> 1.2.1.2 -> 1.2.2.1 -> 1.2.2.2 Ovo su verzije programa, kako su razvijane (malo je nepregledan primer, ali mislim da razumeš). Ovako se i svaka grana može dalje granati. $ a programi koji to rade ako nisam omanuo su: $ - MKS PCS $ - Profesional PVCS $ - Sourcerer's Apprentice $ - TLIB Pretpostavljam da su ovo komercijalne verzije, koje nisu baš jeftine ;). Skini sa Hobbitona (015 82 455, 015 85 953), i:\gnuish\rcs*.* To je DOS verzija GNU RCS. Imaš nekoliko vrsta. Preporučujem zvaničnu verziju za dos (videćeš u opisu arhive). Uz neke je i priložen i sors. Uglavnom uz svaki imaš i uputstvo. ST.
razno.121 dusanp, -> #119, dusanp
=> Pozivaju se zainteresovani za beta testiranje zanimljivog => paketa da mi se jave mailom. Izvinjavam se svima koji su poslali mail da bi pristupili grupi, a nisu ubaceni. Grupa je popunjena, imena ljudi koji su zakasnili sam izgubio pa im nisam odgovorio...
razno.122 .obj,
Već me milioniti put zeza Borlendov MAKE, pa bi bio red da i ovde upozorim na tu caku, možda nekome bude od koristi. :) Naime, ako često programirate noću i pri tome još koristite Borlendov MAKE, onda znajte da dotični program poludi oko 12 sati noću sve do jedno 1 sat po ponoći kada shvatite da vas je ustvari celo vreme zajebavao MAKE, a ne vaš program! O čemu se radi? Pa, jednostavno, posle ponoći MAKE-ov mehanizam za određivanje zavisnosti među datotekama ne radi korektno. Nisam se uopšte trudio da tačno lociram bag, ali on definitivno postoji. Kao primer dejstva baga, da navedem da sam sinoć žITAV SAT vremena potrošio otklanjajući bag, koji sam ustvari otklonio odmah nakon 'otkrivanja', ali glupi MAKE nije uopšte ni linkovao program, a pri tome se, naravno startuje stara (bagirana) verzija! Vidim ja MAKE mi nešto brzo prevodi, kad ono... %#*(&($!! I svaki put kada sam uplivao na ovaj bag, pre 'otkrovenja' pomislim "e ovaj MAKE kako ubrzava prevođenje, svaka mu čast!" :)) Ovo mi je do sada najgore iskustvo sa ovim bagom, pa reko' neće on meni više... nek' se čuje da i Borlandovi programi imaju po koju greščicu ;)
razno.123 nbatocanin, -> #122, .obj
> O čemu se radi? Pa, jednostavno, posle ponoći MAKE-ov > mehanizam za određivanje zavisnosti među datotekama ne > radi korektno. Nisam se uopšte trudio da tačno lociram > bag, ali on definitivno postoji. Skoro da mogu blanko da potpišem tvoju izjavu :(( Nije valjda da još nisu ispravili taj bug?
razno.124 bulaja,
**** new file **** R:\IBMPC\PROGRAM\*.* ---------------------- objtoo23 zip 48130 ObjTool 2.3, utlity za rad sa OBJ datotekama ObjTool 2.3: check/view/repair/alter .OBJ files. Rename publics, externals, default lib. Delete language, default lib. Search OBJs. Select files by wildcard, time, date, size.
razno.125 bdm.,
Hitno mi treba lista ANSI sekvenci, pa bih molio nekog ako ima da pošslje... BDM.
razno.129 todorp,
Evo spiska fajlova u fajlu bcti.arj (ili tako nesto) u direktorijumu i njihovi kratki opisi (za koji su jezik i verziju, OS). Have fun ;) Pozdrav od Todora. bcti.arj
razno.130 bulaja,
Potreban mi je SOURCE CODE nekog DISASSEMBLERA. Ima li toga ovde?
razno.131 bdm.,
One ANSI sekvence mi više nisu potrebne zaboravio sam da imam THelp... :) BDM.
razno.132 darone, -> #125, bdm.
>> Hitno mi treba lista ANSI sekvenci, pa bih molio >> nekog ako ima da pošslje... Ima u starim komunikacijama, drakče i bear su valjda poslali... darone
razno.133 draganm,
Kako da povezem dva .exe filea ?
razno.134 vitez.koja,
Da li neko može da mi preporuči dobru literaturu o leksičkoj analizi, i uopšte o interpreterima ? Hvala.
razno.136 nimi, -> #134, vitez.koja
> Da li neko moze da mi preporuci dobru literaturu o leksickoj > analizi, i uopste o interpreterima ? Hvala. Compilers Principles, Techniques, and Tools Alfred V. Aho Ravi Sethi Jeffrey D. Ullman
razno.137 nbatocanin, -> #134, vitez.koja
> Da li neko može da mi preporuči dobru literaturu o > leksičkoj analizi, i uopšte o interpreterima ? Hvala. Klasika je Aho, Ullman: "Compiler Design".
razno.138 mornar,
B00000000000000 Molio bih nekoga ko zna da mi objasni ili da prilozi neki mali programcic sa listingom gd─e je obbjasnjeno sviranje .VOC , odnono .WAV muzickih formata na Sound Blasteru (Pro). Hvala unapred , Mornar.
razno.139 bulaja,
**** new file **** R:ĐIBMPCĐDRIVERSĐ*.* ---------------------- svgabg40 arj 123521 BGI drajveri za SuperVGA i bolje (32K boja) karte, v4.0 Here it is! The SuperVGA/Tweak BGI drivers you have all been waiting for! ;-> These drivers support a wide range of VGA cards, and should work on all major brands. Card types supported: (SuperVGA drivers) Ahead, ATI, Chips & Tech, Everex, Genoa, Paradise, Oak, Trident (both 8800 and 8900, 9000), Tseng (both 3000 and 4000 chipsets) and Video7. These drivers will also work on video cards with VESA capability. The tweaked drivers will work on any register-compatible VGA card. I have not tested these drivers on all these card types, so I can not guarantee perfect operation with your card. I have tested them extensively on Trident, Tseng and ATI cards, and have had no problems. (Trident 8800 cards occasionally have problems, especially older models) Modes currently supported: SuperVGA 16-color 0) Standard EGA/VGA 320x200x16 1) Standard EGA/VGA 640x200x16 2) Standard EGA/VGA 640x350x16 3) Standard VGA 640x480x16 4) SuperVGA/VESA 800x600x16 5) SuperVGA/VESA 1024x768x16 SuperVGA 256-color 0) Standard VGA/MCGA 320x200x256 1) 256k Svga/VESA 640x400x256 2) 512k Svga/VESA 640x480x256 3) 512k Svga/VESA 800x600x256 4) 1024k Svga/VESA 1024x768x256 5) 256k Svga 640x350x256 6) 1280k+ VESA 1280x1024x256 * NEW SuperVGA 32768-color BGI driver for Tseng ET4000 and ATI XL cards with Sierra HiColor DACs SuperVGA 32768-color 0) 320x200x32768 1) 640x350x32768 2) 640x400x32768 3) 640x480x32768 4) 800x600x32768 * WARNING: The tweaked drivers do not use standard BIOS modes, instead they program the CRTC directly. You must have a register-compatible VGA card to use these drivers. You must also be sure that your monitor can handle the sync rates (the sync COULD damage your monitor) Tweaked 16-color 0) 704x528x16 1) 720x540x16 2) 736x552x16 3) 752x564x16 4) 768x576x16 5) 784x588x16 6) 800x600x16 Tweaked 256-color 0) 320x400x256 1) 320x480x256 2) 360x480x256 3) 376x564x256 4) 400x564x256 5) 400x600x256 6) 320x240x256 * New SuperVGA driver for S3 cards. (Orchid Farenheit 1280, Diamond Stealth) Uses extended features of the S3 chip to provide enhanced performance. (All functions work, though there is still a bug in putimage) S3 Accelerator 16/256/32768-color 0) 640x480x256 1) 800x600x256 2) 1024x768x256 3) 800x600x16 4) 1024x768x16 5) 1280x960x16 6) 1280x1024x16 7) 640x480x32768
razno.140 zolika, -> #136, nimi
>>> Da li neko moze da mi preporuci dobru literaturu o leksickoj >>> analizi, i uopste o interpreterima ? Hvala. >> >> Compilers >> Principles, Techniques, and Tools Ovo bi i mene zanimalo. Gde se to može nabaviti (= ima l' ko to kod sebe, da zajmi na fotokopiranje?) ?
razno.141 psti,
Da li je neko radio (ili je upoznat ili zna nekog ko je radio) na programskom paketu LABTECH (program koji omogucava pisanje programa za nadzor i/ili upravljanje u industriji i ┐čl. ...)? Ako je nekom poznat ovaj program molim da mi se javi na mail kako bi dobio neke informacije. Unapred hvala. pozdrav PSTI. ů
razno.143 djelovic,
Trebaju mi knjige o "Coad/Yourdon" i "Grady Boodch 91+" dizajn metodologijama. Ima li ih neko ili zna gde se mogu kupiti?
razno.145 mdimitrijevic,
Da li neko zna kako otkriti na koliko Mhz radi neki racunar. Kao sto otkrivaju SI i slicni programi. Cini mi se da se zato koriste portovi 43H i 40H(za timer) ali nisam siguran jer nemam dokumentaciju. P.S. Molio bih ako neko zna da mi javi sto pre. Pozdrav, Marjan Dimitrijevic
razno.146 mjova,
zanima me da li može saznati od mrežnog programa koji je koji je korisnik logovan na mrežu sa date stanice? ovo me zanima u cilju izbegavanja dvostrukog logovanja (na mrežu i u program. (pri logovanju u program bih hteo da znam ko je korisnik, pa da samo tražim password.) jedno od rešenja je zahtev za listom korisnika, a onda uz malo muke saznati ko je ko (valjda ima * izpred imena likalnog terminala). ima li neka fn koja omogućava da 'mreža' javi ko je ko? al zapetljah ;)
razno.147 d.petrovic, -> #146, mjova
Ă> ima li neka fn koja omogućava da 'mreža' javi ko je ko? Smeš li da pretpostaviš da jedan terminal koristi jedan korisnik? Ako je i moguće ne sviđa mi se ideja.
razno.148 majkl, -> #146, mjova
> zanima me da li može saznati od mrežnog programa koji je > koji je korisnik logovan na mrežu sa date stanice? Negde sam već okačio, al' pošto je kratko evo opet. Radi se o programu u paskalu koji daje broj konekcije i ime korisnika, kao i listu prisutnih na mreži. Ako je ovo potrebno za clipper treba pogledati nanfor biblioteku. who.zip
razno.149 ematic, -> #147, d.petrovic
> Smeš li da pretpostaviš da jedan terminal koristi jedan > korisnik? Ako je i moguće ne sviđa mi se ideja. Jes, al' opet samo onaj "pravi" (pretpostavljam) zna i drugi pass, za ulaz u program. E, druga je stvar kako kriješ lozinku ;)
razno.150 mjova, -> #147, d.petrovic
> Smeš li da pretpostaviš da jedan terminal koristi jedan > korisnik? Ako je i moguće ne sviđa mi se ideja. pa ako se radi šalterski program, onda je potrebno da se na mrežu prijavi korisnik koji hoće. e, sad, kako iz iskustva znam da mogu da se logujem na dva terminala istovremeno (istim userom), onda nema prepreke. ono što ja želim je da izbegnem dva kucanja username-a, a to je definitivno moguće (thanks to majkl!). dakle, u autoexecu će stojati procedura za logovanje na mrežu, azatim će biti pozvan progrm. posle izlaska iz programa biće logout i nov prompt za login. e, sad, šta tu ne valja... videću tek kad završim ovo što radim. ako neko ima slično iskustvo, nek krene lagano da me ubeđuje ;).
razno.151 d.petrovic, -> #150, mjova
Ă> ono što ja želim je da izbegnem dva kucanja username-a, a to je Sad mi tek ništa nije jasno. Jedan korisnik može da se loguje sa bilo kog terminala ili ne može? I šta te briga što se isti loguje 17 puta? Svako ima svoj nivo pristupa i password pa neka ga deli kome hoće. Ako je nešto zabrljano ipak je samo on krivac ;)
razno.152 zkrstic, -> #150, mjova
> prijavi korisnik koji hoće. e, sad, kako iz iskustva znam da mogu da > se logujem na dva terminala istovremeno (istim userom), onda nema > prepreke. Nema, ako je program koji će da se izvršava na šalteru pisao neki vodoinstalaterski pomoćnik ;))) Takođe, može tako, ako u startu dozvoliš da na mreži odjednom bude 3 komata Mjove (koja bi to mreža bila) ;) ali ako ti već u svoj program ug- radiš da se iz njega vrši login, onda nema greške, sve fercera ko ludo. Zkr
razno.153 zkrstic, -> #151, d.petrovic
> Sad mi tek ništa nije jasno. Jedan korisnik može da se loguje sa > bilo kog terminala ili ne može? I šta te briga što se isti loguje 17 Može ako mu/im iksplicitno ne zabraniš.
razno.154 d.petrovic, -> #152, zkrstic
Ă> Takođe, može tako, ako u startu dozvoliš da na mreži odjednom Ă> bude 3 komata Mjove (koja bi to mreža bila) ;) ali ako ti već u Ă> svoj program ug- radiš da se iz njega vrši login, onda nema Ă> greške, sve fercera ko ludo. Pa to mi sad nije ni jasno. Šta on u stvari hoće da zabrani?
razno.155 wizard, -> #154, d.petrovic
> Pa to mi sad nije ni jasno. Šta on u stvari hoće da zabrani? Da bi razumeo MJovu moraš predhodno pročitati njegova dosadašnja dela iz perioda "Kako smuljati uputstvo i zgaditi kompjuter korisniku", ;) uglavnom pisana u periodu 1990-1993. :)) Kreni za početak (uhodavanja radi) od klasičnog dela SOR.DOC, zatim pređi na, recimo, REMINDER.DOC, a u kasnijim godinama (40-50-tim), kada potpuno sazriš kao ličnost, možeš pokušati da pročitaš i shvatiš i LOGE.DOC. ;)) Kada budeš bio siguran da si do kraja i u potpunosti ;) razumeo ta dela, onda sa visokim stepenom verovatnoće možeš da računaš na to da postoji realno velika šansa da ćeš, u idealnom slučaju, imati sve predispozicije da, uz mali stepen rizika da ne uspeš, razumeš, kako sve njegove poruke na Sezamu, tako i nova dela, koja će, nadajmo se, uslediti. ;))))) P.S. MJovo, no hard feelings! :)))
razno.156 zkrstic, -> #154, d.petrovic
> Ă> svoj program ug- radiš da se iz njega vrši login, onda nema > Ă> greške, sve fercera ko ludo. > > Pa to mi sad nije ni jasno. Šta on u stvari hoće da zabrani? Da nemogu tri komada Mjove odjedared da budu na mreži.
razno.157 mjova, -> #155, wizard
> MJovo, no hard feelings! :))) no hard feelings, jedino ima hard hammer ;)
razno.158 d.petrovic, -> #156, zkrstic
Ă> Da nemogu tri komada Mjove odjedared da budu na mreži. I kakve to veze sad ima sa makinama? Valjda to treba da resi na nivoju programa?
razno.159 mjova, -> #156, zkrstic
>> Pa to mi sad nije ni jasno. Šta on u stvari hoće da >> zabrani? > Da nemogu tri komada Mjove odjedared da budu na mreži. joj ;), izgleda da je wizadr u pravu ;) prvo: hoću da izbegnem dva logovanja (na mrežu i u program). drugo: pošto meni NE SMETA koliko ima istih korisnika na mreži, ja hoću da zabranim da se drugi user loguje u program (različit od onoga koji se logovan na mrežu sa tog terminala). pošto definitivno mogu da saznam koji je korisnik logovan na mrežu (imam dva rešenja za to), onda mogu da pri pozivu programa: - tražim samo lozinku onoga koji je logovan na mrežu - a mogu i da izvršim kompletno logovanje (iz programa) i na mrežu i u program (mada tu dolaze dve lozinke, no i to može da se reši).
razno.160 d.petrovic, -> #159, mjova
Ă> joj ;), izgleda da je wizadr u pravu ;) Itekako ;))). Verovao ili ne još uvek mi NIJE JASNO šta TAžNO hoćeš ;))). Tek nedavno sam počeo da razmišljam o mrežama i da pravim program za mrežu (sređujem sve svoje funkcije trenutno da rade I pod mrežom) i postavio sam (sebi ??) nekoliko pravila: 1. svaki user ima svoj handle i password 2. u bazu user-a se unosi još par njegovih podataka -prezime -ime -nekoliko flegova ...još štošta po afinitetu... =zavisno od flegova svako će videti meni zavisno od svog nivoa pristupa =možeš da vršiš svakakve provere i u posebnu bazu da zapišeš njegove podatke kad vrši neku operaciju pri kojoj duže drži zaključan neki slog ili bazu, pa ako to potraje da neko drugi može ljutito da mu telefonira ;)). Doduše nisam još napravio funkciju-proceduru koja bi to zahtevala, ali... ko zna šta će mi pasti na pamet sutra ;)).
razno.161 dnikolic,
Ima li neko Vermont Views? dn
razno.162 mjova,
da li možda neko ima jači de/compiler za NG? onaj koji je isporučen uz sam ng je prilično zastareo jer pola stvari koje pruža EH nije moguće ostvariti postojećim alatom.
razno.163 janko,
Treba mi recept kako na niskom nivou, "pokovanjem" formirati sliku na EGA i VGA karticama u grafičkom modu. Znači, npr: memorijska mapa, kako se pristupa pomenutoj kada se više memorije nego što se može videti odjednom, kako se pamte boje i sl. Ili, ako se to ne radi pokovanjem, onda kako? E, da, nisu mi bitni svi mogući i nemogući modovi, za sada mi je dosta 640x350x16 i 640x480x16.
razno.164 eagle, -> #163, janko
> Treba mi recept kako na niskom nivou, "pokovanjem" formirati > sliku na EGA i VGA karticama u grafičkom modu. Kupi knjigu žaslava Dinića, PC/Rom Bios (ako uopšte pitaš za PC) (E)
razno.165 mjova, -> #163, janko
> E, da, nisu mi bitni svi mogući i nemogući modovi, za sada > mi je dosta 640x350x16 i 640x480x16. ne znam da li može u ovim rezolucijama da se radi peek & poke jer mislim da se te rezolucije nemaju neku logičnu sliku u memoriji. možda treba probati? rezolucija 320*200/256c 100% ima logičnu sliku u video memoriji. što se tiče pali/gasi tačku to se rešava nizom out instrukcija, ali još nisam otkrio kako ;). ti sve što pročitaš/provališ šalji vamo.
razno.166 korvin, -> #161, dnikolic
­­>> Ima li neko Vermont Views? Upravo sam hteo da postavim the same question :) Daklem, ima li neko Vermont views ?
razno.167 dgrbic, -> #163, janko
:: Treba mi recept kako na niskom nivou, "pokovanjem" :: formirati sliku na EGA i VGA karticama u grafičkom modu. Vidi fajl VGADOC2 ili TWEAK*, mislim da ga ima ovde na Sezamu, znam da sam ih skinuo sa nekog BBSa. Za modove koji te interesuju, radi se sa ravnima bitova, tako da cela slika u principu staje u jedan segment. Samo u neki registar upišeš koju ravan menjaš, i onda pokuješ na ekran. Sad sam pogledao, od interesa su ti registri 0x3c4, indeks 4 i 0x3ce, u njemu nekoliko stvari. U VGADOCu imaš i opise SVGA kartica i njihovih registara, dok je u TWEAK samo opis standardne VGA.
razno.168 duki, -> #155, wizard
­■ "Kako smuljati uputstvo i zgaditi kompjuter ­■ korisniku", ;) uglavnom pisana u periodu 1990-1993. :)) :))))))))))))))))))))) Što jes' - jes'! ;) A evo i njegovih reči iz FDS.DOC: "Eto, toliko od mene. Znam da je program krajnje jednostavan, ali bilo mi je zanimljivije pisanje ovog teksta nego programa." I šta da kaže čovek na to... :) COPYRIGHT BY -Duki- LTD. ALL RIGHTS RESERVED
razno.169 snemcev, -> #162, mjova
>> da li možda neko ima jači de/compiler za NG? onaj koji je isporučen >> uz sam ng je prilično zastareo jer pola stvari koje pruža EH nije >> moguće ostvariti postojećim alatom. Juna '92 sam pokušao da razbijem .NG od Clipper 5.01 nekim NGSPLIT ili tako nenako. Nije uspelo, al' sam našao nešto što se zvalo NGDD ili nešto slično. Potražiću, pa ako nađem, eto ga na Sezamu. Sad kad sam napisao, pitam se koja je poruka ove poruke (koja konjstrukcija)? E, pa evo je: nešto jače postoji 100%
razno.170 mjova, -> #169, snemcev
> tako nenako. Nije uspelo, al' sam našao nešto što se zvalo > NGDD ili nešto slično. Potražiću, pa ako nađem, eto ga na > Sezamu. ovaj imam i ja, tako da nije potrebno da šalješ (thanks!). to je onaj koji sam opisao kao zastareo.
razno.171 janko, -> #165, mjova
> ne znam da li može u ovim rezolucijama da se radi peek & > poke jer mislim da se te rezolucije nemaju neku logičnu > sliku u memoriji. možda treba probati? rezolucija > 320*200/256c 100% ima logičnu sliku u video memoriji. > > što se tiče pali/gasi tačku to se rešava nizom out > instrukcija, ali još nisam otkrio kako ;). ti sve što > pročitaš/provališ šalji vamo. Već sam probao. Svaka EGA/VGA rezolucija ima logičniju sliku od herkulesove i spektrumove. ;) Samo što je ne vidiš celu. :) Ideja je čačkati po portovima kartice (softverski, ne hardverski ;) i time birati komad... Kartica radi negde i više nego što sam se nadao, ali nisam našao jednu stvar: Imam bajt, koji hoću da pokujem negde, i svuda gde su kečevi da bude boja A a svuda gde nisu da bude boja B. Našao sam kako da 'svuda gde su kečevi bude boja A' ali gde su nule ostaje stara boja pozadine. :( Zna li neko kako ovo izvesti? Inače, sad mi je jasno zašto je Malog Mekog toliko mrzelo da podržva herkules godinama.
razno.172 darone, -> #169, snemcev
>> tako nenako. Nije uspelo, al' sam našao nešto >> što se zvalo NGDD ili nešto slično. Potražiću, >> pa ako nađem, eto ga na Sezamu. Evo ga. darone ngdd.arj
razno.174 ficus,
HELP HELP HELP Ljudi jel neko cuo za neki ludi HSG fomat zapisa slike??? Mislim da je u pitanju neki Hot-Shoot-Graphic ili tako nesto HELP HELP HELP Bilo sto (makar i koju rec podrske jer cu da uvenem) saljite na FICUS HELP HELP HELP
razno.175 nbatocanin, -> #166, korvin
>­­>> Ima li neko Vermont Views? Jel može demo (pravi demo!)?
razno.177 pyramid,
Je l' ima neko DOS Extender ili zna nekog ko je mozda nesto nacuo da neko ima :).... Da li je neko to ikada koristio (ako jeste, kakva su mu iskustva)? Nebojsa
razno.178 dejanr, -> #177, pyramid
>> Je l' ima neko DOS Extender ili zna nekog ko je mozda nesto nacuo da neko >> ima :).... Da li je neko to ikada koristio (ako jeste, kakva su mu >> iskustva)? Ja prob'o High C. Jako lepo radi, stvarno možeš da definišeš strukturu "beskonačno" veliku, niz od 200000 elemenata i tako to. Radi brže nego pod DOS-om. Ali, jezik kao jezik je sirotinja i beda, nikakav prema PC C-ovima na koje smo navikli :( Mislim da je Bojt radio sa High Fortran-om, takođe su utisci povoljni.
razno.179 dcolak,
Pozdrav Prijatelji! Treba mi pomoć. Tj. želeo bi da pokažem mojoj predivnoj profesorki fortrana da i nije naj pametnija na svetu. So, zamolio bih sve ljude dobre volje, a posebno čuvene Sezamovce (npr. DejanR ;) ) da mi pošalju što ovde što u mail rešenje problema 8 kraljica (ili to beše 9..). Problem je u tome da ih treba rasporediti na šahovskoj tabli a da ni jedna ne jede ni jednu. So, hvala u napred i živela sezamovska družina! Sledge DAMMIR!
razno.180 dejanr, -> #179, dcolak
Knjiga u kojoj je ovaj problem rešavan na "mali milion" načina je Exercises de programmation en Fortran IV, Jean Pierre Lamoitier i drugi Paris 1977. Iskreno rečeno, mrzi me da kucam program odatle, ima ga punu stranu sitnim slovima, ali mogu da ti iskaniram stranu pa pošaljem recimo u PCX formatu, pa ti vidi šta ćeš sa tim.
razno.181 dnikolic, -> #175, nbatocanin
>> Jel moze demo (pravi demo!)? Pa, ako je demo DEMO, onda moze i ovde, predpostavljam da zanima jos nekog. :) dn
razno.182 nbatocanin, -> #169, snemcev
> Juna '92 sam pokušao da razbijem .NG od Clipper 5.01 nekim > NGSPLIT ili tako nenako. Nije uspelo, al' sam našao nešto > što se zvalo NGDD ili nešto slično. Jel' to NGDUMP? Imao sam ja neki urađen u Pascal-u. Ako treba, kažite.
razno.184 dgrbic, -> #178, dejanr
:: pod DOS-om. Ali, jezik kao jezik je sirotinja i beda, :: nikakav prema PC C-ovima na koje smo navikli :( A jel neko probao Gnu C/C++ port od DJ Delorija, pa da kaže nešto više o njemu? (sa njim ide Go-32 DJ-ov DOS extender)
razno.185 dgrbic,
U vezi problema sa zaključanim fajlovima kad program pukne: Treba pogledati šta radi nedokumentovana DOS funkcija 0x5D, podfunkcija 3. žini mi se da bi to moglo da pomogne.
razno.186 dcolak, -> #180, dejanr
│ i drugi Paris 1977. Iskreno rečeno, mrzi me da kucam │ program odatle, ima ga punu stranu sitnim slovima, ali │ mogu da ti iskaniram stranu pa pošaljem recimo u PCX │ formatu, pa ti vidi šta ćeš sa tim. Bio bih ti zahvalan. Samo ipak ga GIF-uj, da bude manji UL/DL. So, hvala unapred! Sledge DAMMIR!
razno.188 ficus, -> #179, dcolak
:) Treba mi pomoc. Tj. zeleo bi da pokazem mojoj :) predivnoj profesorki fortrana da i nije naj Ako je stvarno dobra sto nas nebi upozno s njom. Salu nastranu veoma jednostavno srz ti je for i1=1 to 8 for i2=1 to 8 .... for i8=1 to 8 begin kraljica i1 ti se nalazi u prvom redu i i1 koloni i2 u drugom redu i2 koloni .... i8 8red i8-ma kolona proveris da nepostoji dva ista i indexa i da se ne kolju po dijagonali i eto ti resenje end ovo ti je uproscen algoritam za 8 kraljica naravno ovo je sporo jer imas gomilu slucajeva koji se po defaultu kolju tako da sve to lepo ubaci u neku rekurziju mrzelo me ovde da pisem (ustvari ovo kucam on-line) poslacu ti programce ako budem imo vremena i ukoliko ti bude trebalo (trenutno sam u guzvi sa skolom) mogu da ti ga posaljem u : - pascalu - c/c++ - basic (please zaobidji ako mozes) - prolog ??? (ne garantujem zaboravio sam ga ali mogo bi da probam) :((((((((((( Fortran nazalost mos da zaboravis nemam pojma sa istim P.S. ukoliko je profesorka stvaaaarno dobra ;))) cu da pisem i u asm-u ako treba ;))))) p.p.s zaboravih da napomenem u rekurziji proveravas za svaku kraljicu dal se kolje sa nekom drugom i tek onda nastavljas sa petljom za sledecu kraljicu tj za 3 kraljice je ovako for i1=1 to 8 ako se ne napadaju (ovde se sig. ne napadaju) onda for i2=1 to 8 ne napadaju? onda for i3=1 to 8 ..... dame_u_c.cpp
razno.189 zokalezic,
Posotoji li softverski način za određivanje tipa HD tj da li je disk MFM,RLL,IDE,SCSI ? Pozdrav Zoran
razno.190 dcolak, -> #188, ficus
│ Ako je stvarno dobra sto nas nebi upozno s njom. Na žalost bio je to težak sarkazam :(( │ - c/c++ Ovo bi moglo, no bož' pomozi za ono ++ :))) So, hvala! Sledge DAMMIR!
razno.191 nbatocanin, -> #181, dnikolic
> Pa, ako je demo DEMO, onda moze i ovde, predpostavljam da > zanima jos nekog. :) dn Ima oko 700k, poslaću ga u 2-3 naredna dana. Verzija je 3.0, možda nije baš najnovija.
razno.192 dcolak, -> #188, ficus
│ tj za 3 kraljice je ovako │ for i1=1 to 8 │ ako se ne napadaju (ovde se sig. ne napadaju) │ onda for i2=1 to 8 │ ne napadaju? │ onda for i3=1 to 8 ..... Heh, eto problema... Da li je uopste moguce rasporediti 8 kraljica na tabli? Tvoj programcic mi za 8 red daje kolona 0... Ako mu stavim za 9 kraljica pravi gresku u 3. redu.. Bas me namucio, no bar imam za 7 kraljica na 8*8... :( Pogledacu jos malcice, ovo je prvi primecaj :) Sledge DAMMIR!
razno.193 dejanr, -> #179, dcolak
Evo skaniranog listinga tog programa na fortranu, zajedno sa potprogramom koji koristi i samim rešenjem. To je inače poslednja, super-de-luxe verzija koja pronalazi sva suštinski različita rešenje, kojih valjda ima 12. Ostala se simetrijom svode na njih program.zip
razno.194 dejanr, -> #193, dejanr
PS Obrati pažnju na O i 0 - u listingu je, kontra celom normalnom svetu, slovo O precrtano, a nula je neprecrtana. Francuska posla ;)
razno.195 dcolak, -> #193, dejanr
│ Evo skaniranog listinga tog programa na fortranu, zajedno │ sa potprogramom koji koristi i samim rešenjem. To je inače │ poslednja, super-de-luxe verzija koja pronalazi sva │ suštinski različita rešenje, kojih valjda ima 12. Ostala │ se simetrijom svode na njih Zahvaljujem se, nadam se da će proraditi ;)) BTW, eto mog maturskog rada :) Ala će se iznenaaaditiii!! Xexe, so, thanx again Sledge DAMMIR!
razno.196 pedjak,
Hm, kako pri komunikaciji sa drugim modemom prepoznati da se radi o half ili full duplex vezi ? Naime napisao sam jednostavan terminal program u Pascalu korišćenjem zz-ove Lcomm biblioteke. Suština je da se svi znaci koji stignu na com port ispisujem na ekran, a ono što otkucam na tastaturi šaljem na com port. Kasnije mi i ti znaci stignu nazad pa ih ispišem. To je full duplex. Međutim, kad sam zvao druga, a on je bio u TM-u komunikacija sa odvijala veoma čudno. Ja sam video samo ono što bi on otkucao, dok je on video i svoj i moj tekst. Verovatno njegov modem nije bio full duplex modu. Ima li neku ideju kako da ovo detektujem. Kako vi to radite na Sezamu ? pedja
razno.197 dzakic, -> #196, pedjak
To što je tvoj prijatelj video i svoj i tvoj text, verovatno znači da mu je u telemate-u bio uključen 'local echo' ili se on snašao pa ušao u Chat mode :) Mislim da tu nema šta da se mozga, što pošalješ na port stigne tamo, što on pošalje stigne ovamo. Na sezamu se svi znaci koje ti njemu uputiš fizički vrate nazad (program ih reemituje), pa tvoj komunikacioni program treba da ispisuje *samo* znake sa porta, ne i ono što si otkucao. Pozdrav, Zak
razno.198 vitez.koja,
Ima li zaludnih ovih dana ? Potrebni su mi mladi, perspektivni, socijalisticki orijentisani mladi ljudi :) koji hoce malo da testiraju programcic koji sam napisao. Radi se o C interpeteru skromnih osobina, a uz njega ide i (danas napisan:) editor. Daklem, ko je zainteresovan, molio bih ga da mi se javi radi ubacenja ;) u prigodnu grupu. Mladost, perspektivnost i politicka orijentacija nisu bitni, vazan je entuzijazam :)
razno.199 dcolak, -> #198, vitez.koja
│ Daklem, ko je zainteresovan, molio bih ga da mi se javi │ radi ubacenja ;) u prigodnu grupu. Mladost, perspektivnost │ i politicka orijentacija nisu bitni, vazan je entuzijazam │ :) Ubaci mene, obožavam da testiram software! Sledge DAMMIR!
razno.200 ppekovic,
Po ko zna koji put kada napravim neki program sam u dilemi da li da napravim opcije za korisnika za promenu boja, veličina prozora i sl. Kakva su iskustva drugih? Da li je možda bolje praviti ascii config fajl pa nek korisnik editorom menja konfiguraciju? Paya
razno.201 stomic, -> #200, ppekovic
$ Po ko zna koji put kada napravim neki program sam u dilemi da $ li da napravim opcije za korisnika za promenu boja, veličina $ prozora i sl. Kakva su iskustva drugih? Da li je možda bolje $ praviti ascii config fajl pa nek korisnik editorom menja $ konfiguraciju? I prvo i drugo :). Nek se promene unutar programa snimaju u ascii fajl, koji može da se menja i ručno. Na ovo niko neće imati zamerki. Jedino, da li se isplati (ne znam veličinu programa, namenu, ...). U svakom slučaju uradi jednom za svagda, tj. napravi taj MODUL ;). Pozdrav, stomic@hobbiton
razno.202 dejanr, -> #200, ppekovic
>> Po ko zna koji put kada napravim neki program sam u dilemi da >> li da napravim opcije za korisnika za promenu boja, veličina >> prozora i sl. Ako je program za šire tržište, mislim da se mora obezbediti izvesna doza konfigurabilnosti. Bilo kroz CFG fajl bilo kroz neke menije. Međutim, mislim da uvek kada se pravi program treba imati u vidu da će ga jedno 90% korisnika koristiti sa default vrednostima, dakle ništa od logike "ne moram mnogo da mislim o bojama/opcijama, kome se ne sviđa može da promeni". Ta promena je zgodna za nekog "zadrtog" korisnika koji hoće baš takve ili onakve komande, ali za većinu je dovoljna muka da koriste progam da bi ga još i konfigurisali. Sa druge strane, ako pišem program za jednog korisnika trudim se da bude što manje prilagodljiv drugim uslovima... iz razumljivih razloga ;)
razno.203 tarva, -> #200, ppekovic
Í───────────────── ║> Po ko zna koji put kada napravim neki program sam u dilemi da li ║> da napravim opcije za korisnika za promenu boja, veličina prozora ║> i sl. Kakva su iskustva drugih? Da li je možda bolje praviti ascii ║> config fajl pa nek korisnik editorom menja konfiguraciju? Ë───────────────────────────────────── Ja sam veliki pobornik takve ideje da korisnik može da menja boje i vrste ispisa i sl. To je nekako stvar bon-tona da mu se pruži tako nešto. Što više korisnik može sam da menja, to je i meni olakšano održavanje softvera, što nije beznačajno sada sa ovom frkom oko benzina. Ali... Korisnik u principu zaje*e stvar kad god mu pružiš priliku za tako nešto. Stoga sam uvek za opcije koje koristi iz programa a da program kreira ascii fajl koji se može i ručno editovati, ali da se o tome ne priča previše krajnjem korisniku. Pozdrav, Tibor.
razno.204 d.petrovic, -> #200, ppekovic
Ă> iskustva drugih? Da li je možda bolje praviti ascii config fajl Ă> pa nek korisnik editorom menja konfiguraciju? Korisnik da menja editorom? Nikako, ja dao tako jedan za neke gluposti pa kažu da program ne valja. A jednostavno ne umeju da lupe: Prezime Ime-Zanimanje i enter odmah posle toga. Zabrljavljenje obavezno.
razno.205 pedjak, -> #197, dzakic
> ovamo. Na sezamu se svi znaci koje ti njemu uputiš fizički vrate > nazad (program ih reemituje), pa tvoj komunikacioni program treba > da ispisuje *samo* znake sa porta, ne i ono što si otkucao. Hvala !
razno.206 ppekovic, -> #201, stomic
>> I prvo i drugo :). Nek se promene unutar programa snimaju u >> ascii fajl, koji može da se menja i ručno. Na ovo niko neće >> imati zamerki. Jedino, da li se isplati (ne znam veličinu >> programa, namenu, ...). U svakom slučaju uradi jednom za svagda, >> tj. napravi taj MODUL ;). Modul već imam, to je bar trivijalno, ali vidi sledeći slučaj: Korisnik uzme editor i zezne nešto u fajlu, šta da u tom slučaju radim? Ako program ispiše greška u liniji bla-bla konfiguracionog fajla, zvoniće mi telefon non-stop. Ako pak, vratim neku default konfiguraciju, to je nezgodna stvar kad čovek nešto izmeni, pa se slučajno zezne. Možda jedino pitanje uz poruku o grešci, da li da vrati default konfiguraciju. Paya
razno.207 ppekovic, -> #202, dejanr
>> Ako je program za šire tržište, mislim da se mora obezbediti izvesna >> doza konfigurabilnosti. Bilo kroz CFG fajl bilo kroz neke menije. E to je problem dr, kolika je ta doza, tj. šta mu dozvoliti a šta ne? Vrhunac ovog problema mi je uvek bio u formularima za štampanje. Neki korisinici hoće da im piše datum, drugi neće, neki hoće da im naslov bude levo, neki žele drugačiji raspored kolona, a meni je već muka od prepravljanja programa. Jel ima neko univerzalano rešenje za ovo? Paya
razno.208 dejanr, -> #207, ppekovic
>> Vrhunac ovog problema mi je uvek bio u formularima za >> štampanje. Neki korisinici hoće da im piše datum, drugi neće, neki >> hoće da im naslov bude levo, neki žele drugačiji raspored kolona, >> a meni je već muka od prepravljanja programa. Jel ima neko >> univerzalano rešenje za ovo? Ja to radim ovako: recimo za štapmu izveštaja napravi se fajl IZVESTAJ.TXT koji otprilike glasi Šverc komerc Inc žumićevo sokače 1 Telefon 123456 ########!datum:@d Specifikacija: ## #################### ##############################!b1:99,o1:X20,c1:9(30) ## #################### ##############################!b2:99,o2:X20,c2:9(30) ## #################### ##############################!b3:99,o3:X20,c3:9(30) ## #################### ##############################!b4:99,o4:X20,c4:9(30) ------------------------------ Svega: ##############################!cukup:9(30) E sad, napravio sam jedan modul koji na osnovu polja u bazi (ili memorijskih) koja se zovu datum, b1, o1, c1 itd (i koja, glupi Clipper 5.01, moraju da se deklarišu kao PRIVATE, ništa LOCAL :( ) formira ovakav izveštaj na osnovu ove šeme i PICTURE-a iza uzvičnika i pošto ga formira odma' ga i štampa. Tako bez ikakve promene u programu mogu po volji da menjam izveštaj, mogu da imam više izveštaja u programu, i sve samo radi, po cenu da se po startovanju programa svi ti .TXT fajlovi moraju učitati i sintaksno analizirati, što nije baš neki pojam od brzine. Moraću to jednom da napravim na asembleru ili da napravim neki "kompajler za izveštaje", koji jednom analizira taj .TXT fajl i od njega napravi neku .DBF bazicu koja bi se mnogo brže čitala iz programa. Što se tiče pristupačnosti fajla, tu postoje dva pristupa. Ako bi program bio namenjen širem tržištu (a do sad nisam pisao ni jedan takav na Clipper-u :( ), bio bi to čisto tekstualni fajl. Kada je program za jednog korisnika, fajl je "teško" kriptografisan, tako da ja mogu lako da ga menjam a korisnik jako teško - opet, iz razumljivih razloga. Alternativno, mogu korisniku (ako je baš zapeo i ako to 'oće da plati) da dam i nekriptografisan fajl, ali da se ono "Šverc komerc" i ostali podaci o firmi ispisuju iz programa, a ne iz tog fajla ;)
razno.209 madamov, -> #206, ppekovic
****** Modul već imam, to je bar trivijalno, ali vidi sledeći slučaj ****** Kao korisnik računara kod koga su ovakve stvari skoro u potpunosti standarizovane, mogu da ti prenesem iskustva. Po pravilu, sve što je autor programa zamislio da može da se konfiguriše se konfiguriše iz samog programa. Do sada nisam sreo niti jedan program koji je uz sebe vukao dodatni program koji bi služio za konfigurisanje glavne aplikacije, mada, ako ugrađivanje konfigurisanja u glavnu aplikaciju pravi probleme, ni to nije loše rešenje. Što se konfiguracionog fajla tiče, on u 99% slučajeva nije plain ASCII fajl, tako da je u startu obeshrabreno svako čačkanje po njemu od strane "običnog" korisnika. Ono što varira je mesto gde se kreira taj fajl, što sa PC-em nema nikakve veze, pa mi je nekako najlogičnije da se na operativnim sistemima kao što je DOS ili Atarijev TOS on nalazi u istom direktorijumu sa glavnim programom. Što se greške u fajlu tiče, ili situacije kad takav fajl ne postoji, pravilo je da se uzme default konfiguracija, ponekad čak i bez ikakvog obaveštenja, mada je zgodno imati ga. Dakle, moj savet ti je da konfigurisanje ugradiš u svakom slučaju, bilo u sam program ili u prateći program za konfigurisanje, i da konfiguracioni fajl kreiraš u istom direktorijumu sa programom, ne dozvoliš korisniku da čačka direktno po njemu i u slučaju greške u njemu izbaciš samo obaveštenje da će program koristiti default konfiguraciju, pa ako korisniku ne odgovara neka ga izkonfiguriše.
razno.210 smarco,
Molim sve koji koriste clipper da mi jave , ako postoji nešto dobro za pravljenje maski i menija . Imam UI2 !
razno.211 stomic, -> #206, ppekovic
$ slučaju radim? Ako program ispiše greška u liniji $ bla-bla konfiguracionog fajla, zvoniće mi telefon non-stop. $ Ako pak, vratim neku default konfiguraciju, to je nezgodna $ stvar kad čovek nešto izmeni, pa se slučajno zezne. Možda $ jedino pitanje uz poruku o grešci, da li da vrati default $ konfiguraciju. Ako se u nekom (nazovi) .INI fajlu navede pogrešna vrednost za neki parametar, onda se vraća default vrednost samo za njega. Posle ovoga može da ga upozori a i ne mora. Ja lično volim da je .INI fajl u čistom ASCII formatu. Mrzim kada vidim gomilu 'glupih' znakova. Postoji još par prednosti: npr. ja preko e-mail šaljem nekome moj .INI fajl, i on može odmah da vidi gde je razlika između njegovog i mog. Zatim, ako drugi grade (pomoćne) programe koji su na neki način vezani sa tvojim, ne moraju da lupaju glavu šta se gde nalazi i u kom formatu je zapisano :). A i ti posle X meseci nećeš morati da tražiš soruce da bi provalio kako ti je šta zapisano ;). U svakom slučaju korisnik bez većeg iskustva, neće sigurno probati da menja .INI fajl. Ko promeni (verovatno :) će znati i da vrati :). Pozdrav, stomic@hobbiton. P.S.: Hvala mnogo za one fajlove :).