CIVIL.11

Topics

1. filozofija (186)
2. nauka (150)
3. istorija (71)
4. religija (7)
5. književnost (460)
6. o.jeziku (35)
7. umetnost (44)
8. film (296)
9. galerija (324)
10. oko.sveta (10)
11. hedonizam (123)
12. licni.stav (216)
13. cyberworld (8)
32. civ.savet (64)

Messages - filozofija

filozofija.1 smilja, 29 Sep 98

Gospodo Sezamovci, poslednjih dana čitajući vaše poruke stekla sam jedan utisak. Mi više ne znamo za kulturu dokolice kada su mišljenje, pisanje, slikanje bili žestina i zadovoljstvo.. Ovo naše vreme kao da je mrtvo. Ono što je nekad bilo irealno sad je stvarnost. '' Filozofija je uvek bila oporicanje principa realnosti.''-Bodrijar Sad su nam posao uzeli drugi opsenari(: Smilja(:

filozofija.2 rdejan, 02 Oct 98 -> #1, smilja

>> Mi više ne znamo za kulturu dokolice kada su mišljenje, >> pisanje, slikanje bili žestina i zadovoljstvo.. Ovo naše vreme >> kao da je mrtvo. Ono što je nekad bilo irealno sad je >> stvarnost. Svođenje realnog na opšte se, u najmanju ruku, može okarakterisati kao nesmotreno, bar što se tiče kulture. Ima li išta nepreciznije od tvrdnje da je promena kulturne doktrine u bilo kod obliku irealna, čak i kada to jeste u svetlu društvenih normi vrednosti? Velika je semantićka dilema ovih (citiranih) redova u reči "realno." Ima li išta realnije od stvarnosti, koju proklamuješ kao irealnu i, napokon, može li išta što jeste biti irealno? Drugo je pitanje lične kulturne matrice i onoga što iz nje proizilazi. Iz tog ugla, biću u prvim redovima onih koji će stajati iza ovih tvrdnji. "Naše" vreme jeste mrtvo, a produkt jeftinih materijalnih težnji, skromnih moralnih vrednosti i iskvarenog kvaliteta bića kreira jedan novi svet kojem ja ne pripadam. Ne treba ga tako oštro klasifikovati; ako je vredno, proširiće vidike kulture, ako ne - urušiće se tiho. Pozdrav, Dejan

filozofija.4 smilja, 16 Oct 98 -> #2, rdejan

> Velika je semantićka dilema ovih (citiranih) redova u reči > "realno." Ima li išta realnije od stvarnosti, koju proklamuješ > kao irealnu i, napokon, može li išta što jeste biti irealno? -------------------------------------------------------------- Treba istovremeno biti krajnje životan i krajnje irealan. --------------------------------------------------------------- Smilja

filozofija.5 dr.grba, 17 Oct 98 -> #4, smilja

>> Treba istovremeno biti krajnje životan i krajnje irealan. "Izrazito debeo i upadljivo suv... kontoverzna ličnost..." ("je li to onaj što ćuti u bioskopu?") (CopyLeft (L) Radovan III) Šalu na stranu: bilo bi lepo da mogu da živim po nazorima koje sam imao kao srednjoškolac, ali nekako ne ide...

filozofija.6 smilja, 18 Oct 98 -> #5, dr.grba

Infantilnost vodi pravo u raj :) > Šalu na stranu: bilo bi lepo da mogu da živim po nazorima koje > sam imao kao srednjoškolac, ali nekako ne ide... Nažalost mi smo osudjeni da odrastemo, to je objektivan san. To je model, prirodnog zakona, radikalne objektivnosti. Odrastanje je sve duža spirala koja nas udaljava od fizičkih i intelektualnih zadovoljstava detinjstva i mladosti. Za mene je zrelo doba - doba teskobe. A to je moja subjektivna teorija, koju ne mogu da komentarišem. > "Izrazito debeo i upadljivo suv... kontoverzna ličnost..." Ko je autentičan? Kao što veliš: kad pomislim na neplaćene račune, nezadovoljne šefove, junsku platu i štrajk GSB-a onda čitam: TOLKINA ! Smilja

filozofija.7 dr.grba, 19 Oct 98 -> #6, smilja

>> Kao što veliš: kad pomislim na neplaćene račune, nezadovoljne >> šefove, junsku platu i štrajk GSB-a onda čitam: TOLKINA ! Eh, najgora stavka među neodrađenim planovima za ovu godinu je šesto čitanje "Gospodara Prstenova"... Ali, ako, makar sam preradio jednu kvazidramaturgiju "Hobita" za jednu dečju pozorišnu grupu...

filozofija.8 rdejan, 19 Oct 98 -> #5, dr.grba

>> Šalu na stranu: bilo bi lepo da mogu da živim po nazorima koje >> sam imao kao srednjoškolac, ali nekako ne ide... Još kako, citat je divan primer surove realnosti ovog vremena. Ipak, verujem da je Smilja govorila o stanju svesti i njenog posledičnog uticaja na "neegzistencijalno" delanje, u ovom primeru na kulturu dokolice. Ona nema (direktne) veze sa obaveznim životnim radnjama, štaviše, potpuno je individualna i unutrašnja. Postoji jedna prenaglašena doza mehaničkog rasuđivanja, koja je prilično razumljiva u uslovima pod kojima živimo. Ovo je detaljno analizirao i Gabrijel Tard u svojoj teoriji imitacije, koja kaže da se pojave u društvu mogu objasniti psihičkom osobinom čoveka da voli da podražava druge ljude, usled čega se stvaraju određena ponašanja ljudi kao pripadnika društvene grupe, počev od rudimentarnih (brak, verska grupa, politička stranka), pa sve do onih kompleksnih i socijalno-bodovanih (etika u Srba - eto divnog primera; sistem vrednosti, afiniteta i ukusa; ili, recimo, šta je uspešan i srećan život). Iz ovog ugla treba se zapitati da li je politika svršenog čina zaista realna ili ipak treba živeti "životno, ali i irealno." Pozdrav, Dejan

filozofija.9 silence, 19 Oct 98 -> #1, smilja

> utisak. Mi više ne znamo za kulturu dokolice > kada su mišljenje, pisanje, slikanje bili > žestina i zadovoljstvo.. Ovo naše vreme Samo bogati mogu sebi da priušte dokolicu. Samo bezbrižni. Ako je nekad i bilo u našem društvu bezbrižno vreme (ne za sve ljude, sigurno) sada za većinu sigurno nije. Sada je vreme Promene. Trči se ka novim pozicijama u nadi da će one doneti bezbrižnost. Neki su odavno zauzeli svoja mesta, ali i oni se osvrću, nisu baš najsigurniji da li je to To... Zavidim bezbrižnim. I zameram im.

filozofija.10 smilja, 19 Oct 98 -> #8, rdejan

Kad je u pitanju politika ''svršenog čina'' ako je hipotetički realna onda treba živeti:'' životno ali i irealno.'' > Ipak, verujem da je Smilja govorila o stanju svesti i njenog > posledičnog uticaja na "neegzistencijalno" delanje, u ovom > primeru na kulturu dokolice. Ona nema (direktne) veze sa > obaveznim životnim radnjama, štaviše, potpuno je individualna i > unutrašnja. Da, podsticaj je bila diskusija izmedju Wilow-a i Kolje; misao je nastala kao revolt na pesimizam naše generacije. Taj pesimizam kome je izvor to što smo udarili kolektivno glavom o zid istorije. To je nešto kao kad od velikog bola izgubimo svest, kao što zbog velike opasnosti zapadamo u paniku , itd. tako nastaje fizička i mentalna ravnodušnost. > Postoji jedna prenaglašena doza mehaničkog rasuđivanja, koja je > prilično razumljiva u uslovima pod kojima živimo. Rekla bih da su simulakrumi danas svuda prihvaćeni u svojoj realističkoj verziji: postoji simulakrum i postoji simulacija. Recimo u ljubavi, prijateljstvu ili kao što veliš ''ETIKA U SRBA''. > detaljno analizirao i Gabrijel Tard u svojoj teoriji imitacije, Intresuje me Tardova teorija imitacije? Uostalom da nije bilo tebe propustila bih sabrane mudrosti Larsa Urliha, pročitala sam nemačko izdanje. Smilja

filozofija.11 smilja, 19 Oct 98 -> #9, silence

> Samo bogati mogu sebi da priušte dokolicu. Samo bezbrižni. Ovog puta ću se ograničiti na bogataše u našem društvu. Oni nisu bezbrižni. Žive u jednom zatvorenom krugu iz kog nema izlaza. Sticanje novca je kao jedna vrsta AIDS/a. To je gubitak imuniteta od moći novca i moći posedovanja; na početku kruga misle da mogu to da kontrolišu ali njihova glad uvek miriše na još i tako do kraja. Oni više ne kontrolišu taj novac i to što poseduju već su te stvari postali njihovi apsolutni gospodari. Bogatstvo te jebe. Za bogataše ne postoji dokolica već strepnja, bogatstvo je neumoljivo. Takvo zavodjenje je smrtonosno. > Zavidim bezbrižnim. Čini mi se da da su danas samo deca bezbrižna. Gledala sam ih ovih dana; kako su samo lepa. > I zameram im. Nemoj, doći će i tvojih pet minuta. Uostalom, teskoba je znak zrelosti. Ali i zrelost ima svoje paradoksalne jeresi: ŽELJA I RASIPANJE! (estetsko i energetsko) Smilja :)

filozofija.12 smilja, 19 Oct 98 -> #7, dr.grba

Hajde da se podsetimo: Tri prstena za prste Kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju, Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom, Devet za smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju, Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom U Zemlji Mordor gde Senke traju. Jedan prsten da svima gospodari, jedan za svima seže, Jedan prsten da sve okupi i u tami ih sveže U Zemlji Mordor gde senke traju. > Eh, najgora stavka među neodrađenim planovima za ovu godinu je šesto > čitanje "Gospodara Prstenova"... Ali, ako, makar sam preradio jednu Ma pročitaćeš i šesti put :)

filozofija.13 dr.grba, 01 Oct 98 -> #12, smilja

>> Hajde da se podsetimo: >> >> Tri prstena za prste Kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju, >> Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamnom, Nisam upamtio šta se zbilo sa ovih sedam. Vreme je za obnovu gradiva (: >> Ma pročitaćeš i šesti put :) Naravno da hoću. Pričao sam mnogo puta: to je knjiga koju ću čitati dok sam živ, iznova i iznova. To je jače od mene.

filozofija.14 pavijan, 20 Oct 98 -> #11, smilja

> bezbrizni. Zive u jednom zatvorenom krugu iz kog nema izlaza. > Sticanje novca je kao jedna vrsta AIDS/a. To je gubitak imuniteta > od moci novca i moci posedovanja; na pocetku kruga misle da mogu > to da kontrolisu ali njihova glad uvek mirise na jos i tako do kraja. > Oni vise ne kontrolisu taj novac i to sto poseduju vec su te stvari > postali njihovi apsolutni gospodari. Bogatstvo te jebe. Za bogatase ______________________________ Slazem se u potpunosti samo se pitam gde je granica izmedju puke zelje za prezivljavanjem i prekomerne zelje neprestanog sticanja (princip hrcka)? > Cini mi se da da su danas samo deca bezbrizna. Gledala sam ih ovih > dana; kako su samo lepa. ______________________________ Mislim da ima slucajeva gde su ljudi svesni situacije u kojoj se nalaze i ne dozvoljavaju da im to odredjuje stanje duha vec se uspesno bore protiv sunda i nekvalitetnog zivota okrecuci se kulturi, estetici i umetnosti i kao izvorima pozitivnog. Pozdrav od pavijana. P.S. Konacno neko desavanje u ovoj temi.

filozofija.15 morkin, 20 Oct 98 -> #14, pavijan

> Slazem se u potpunosti samo se pitam gde je granica izmedju puke > zelje za prezivljavanjem i prekomerne zelje neprestanog sticanja > (princip hrcka)? Svako postavlja sebi taj cilj. Nikada ne možeš da kažeš za nekoga da puca previsoko ili prenisko - definisanje granice je lična stvar. Pravu sreću doživi onaj koji realno odredi tu granicu.

filozofija.16 ranx, 22 Oct 98 -> #6, smilja

> Nažalost mi smo osudjeni da odrastemo, to je objektivan san. > To je model, prirodnog zakona, radikalne objektivnosti. Odrastanje Eh, da... Prvi put sam shvatio da odrastam kada sam izgubio onu detinju želju za apsolutnim saznanjem - radoznalost, kako bi neki rekli. Tada me zaista uhvatio strah - gde je onaj ja koji se uvek pitao zašto? Tada sam shvatio da je još uvek tu, samo mu treba dati povoda.

filozofija.17 ranx, 22 Oct 98 -> #11, smilja

> Čini mi se da da su danas samo deca bezbrižna. Gledala sam ih ovih > dana; kako su samo lepa. Naravno, tu se uvek možemo složiti.

filozofija.18 pavijan, 22 Oct 98 -> #15, morkin

> previsoko ili prenisko - definisanje granice je licna stvar. Pravu srecu > dozivi onaj koji realno odredi tu granicu. ______________________________ Da, upravo sam u tom pravcu komentarisao. Izgleda da problemi sa granicama na medjunarodnom planu vucu korene iz problema sa granicama na licnom planu. Nazalost, ljudska gramzivost se do te mere otela kontroli da je to postalo normalno stanje. A to ce nas odvesti u sukobe koji opet pocinju na licnom planu a projektuju se na kolektivanom planu. Iz ovoga se moze zakljuciti da je svaki drustveni problem u osnovi neciji licni problem (neciji u smislu onoga koji ima moc upravljanja). Kako ovaj problem vidi Smilja ako ne zazire od slikanja funkcionisanja raznih drustvenih sistema koji su u osnovi svi isti i lice na nagradne igre po principu: "A sada nova nagradna igra. Vi nama pare (ili sta god) a mi vama nista." Pozdrav od pavijana.

filozofija.19 smilja, 23 Oct 98 -> #17, ranx

> Naravno, tu se uvek možemo složiti. Uvek kasnim, da pregledam najnovije vesti. Prava sam usedelica;) Bićeš Ti veliki drugar sa Jovanom :) Smilja :)

filozofija.20 smilja, 22 Nov 98

Dakle, danas sam uspela da pregledam neke poruke iz konferencije Forum: Svet, pa sam ustanovila da je tamo veoma zaoštrena diskusija po pitanju nacionalnih odnosa, dostojanstva, mirenja sa sudbinom, problem rešenja kosovske krize. Izvesni mire tu nameće jednu vrlo bolnu temu i proziva Kum Djloleta, DBambija, Qpeleta i njegove istomišljenike da mu odgovore koje je rešenje Kosovskog problema? Usput je citirao, neke naše visprene ili manje visprene rečenice ali nije mi jasno uopšte šta je hteo sa tim da dokaže? Pretpostavljam da kum.djole neće baš biti srećan što ga citiram ali sledeća rečenica je lucidna ilustracija naše stvarnosti: ''Svim salon - nacionalistima pod Jorgan planinom čestitam nove harače za nove ratne pohode....;)'' Uzgred budi rečeno, slična situacija o kojoj govori kum.djole je bila u Bosni, istočni deo; danas u muslimanskim selima ne raste trava. Red kreča, pa red leševa, itd...Posao su obavljali momci, prvi poziv - odavde a onda se dogodilo selo Kravica; odmazda u kojoj su Muslimani iskasapili celo selo. Danas je od sela ostalo groblje! Suština pitanja je u izvršenom zločinu:''Da li su zločin počinile regularne vojne jedinice ili paravojne snage? Pri čemu da li je zločin izvršen nad stanovništvom, civilnim (žene i deca )'' Suština sledećeg pitanja je:'' Da li su Srbi vršili etničko čišćenje?'' Pitanje nije u tome da li su to radili Hrvati odnosno Muslimani već da li su to činile naše para-vojne jedinice. Dokazi postoje, postoje i živi svedoci koji se danas leče u psihijatriskim ustanovama i prihvatilištima za učesnike u prošlom ratu. Mene sad u ovom momentu ne intresuje da li su to činili Hrvati već Srbi - narod kome i ja etnički pripadam. Prema izvršenim zločinima napravljena je univerzalna satanizacija jednog naroda pa se sad očekuje od svakog Srbina da će da potegne nož iz korica. Masovne grobnice i konc. logori možda a i sigurno jesu jedan od uzroka ''neopravdanih i nepravednih'' sankcija. Reč je o nama; jer do poslednjeg rata Srbi nikad nisu tako masovno etnički čistili teritorije. Slažem se samo u jednom:'' Imperija je uzvratila udarac.'' Ali se neko u vrhu prešao jer u medjunarodnoj zajednici postoje dvostruki aršini; ali sila Boga ne moli! Za rat je potrebno dvoje, ali ne postoji nikakvo opravdanje za ubijanje civila. Jednostavno, jedan X skup ljudi doneo je neke političke odluke koje su nas skupo koštale 1990., jedan X SKUP LJUDI doneo je opet političke odluke koje će nas još skuplje koštati. Kao i 1991. godine, kad su poginuli neki moji ispisnici, mobilisani da vode tudje ratove; ispred bioskopa, pozorišta, skriveni kod familija dok su ti isti Srbi iz Hrvatske ovde sklanjali svoju decu. Tako je bilo i sa Bosnom a sad nemamo više kud. Kuda će Srbi dalje da beže. Ako ste čitali čitulje u periodu avgust - oktobar /98 uglavnom su to bili momci generacija 1970/71/72..godište - specijalci? Rećićete, da sam zaludna ali dosta njih sam ispratila na groblje te '91. godine kad SMO oslobodili Vukovar. Drugari iz gimnazije - drugi poziv. Postoji zločin postoji i kazna; u osnovi je politička ideja, kad je reč o ratnim zločinima počinjenim nad civilima. Ceo jedan narod danas snosi krivicu; ne zbog neposrednih izvršilaca već onih u čijim se glavama sve i začelo. Realno rešenje za Kosovo ne postoji; mislim da je paralela Palestina odnosno današnji Izrael. Ko je u pravu/ ili šta je prvo: koka ili jaje? Svako od nas ima svoju priču: Srbi/Šiptari; Izraelci/Palestinci.. A biće onako kako moćnici presude. Da li će Božić potpisati sporazum o ''Beogradskom pažaluku'' vreme će pokazati. P.S. Posle velikih seoba 1690. godine, nakon neuspele pobune Srba protiv Turske u današnjoj Srbiji ostalo je prema popisu PORTE 3000 srpskih familija. Narod se raselio a sad se opet vraća u maticu koja na žalost postaje sve manja i manja. Prvo u našim glavama jer smo očigledno svesni ali nećemo ili ne možemo to sebi da priznamo; drugo još smo u zatvorenom krugu ne-pragmatične politike već politike koja vodi računa samo o bogaćenju lokalnih bogova manipulišući nacionalnim osećanjima. Uostalom gradjanski rat je počeo na Kosovu pa prema logici tamo će se i završiti. Bitno je da opstane etničko jezgro naroda i država takva kakva je (; Zašto: dobra ilustracija su Kurdi; Palestinci kojima je ,ako se ne varam '47 ponudjena konfederacija sa Jevrejima od strane Engleza ali oni su to odbili - hteli su vlastitu državu. Nisu računali na moćan cionistički pokret. U politici preživljavanja nema mnogo emocija već pragmatizam. To što su danas dobili Palestinci je žalosno; a kako su živeli pre sticanja autonomije to je bilo još gore. Gaza, jedan veliki logor okružen žicom sad je već nešto bolje ali je očajno. Uostalom, ako neko od vas ima rodbinu u Hrvatskoj koja se vratila posle otadžbinskog rata nek pita. Uostalom, Vukovar je opet u hrvatskim rukama (: Al' sam se raspričala a niti u vojsku idem niti sinove za front imam (: Smilja (:

filozofija.21 dr.grba, 22 Nov 98 -> #20, smilja

>> Al' sam se raspričala a niti u vojsku idem niti sinove za front >> imam (: A usput si promašila i konferenciju.

filozofija.22 rdejan, 23 Nov 98 -> #20, smilja

>> Ako ste čitali čitulje u periodu avgust - oktobar /98... O Bože!

filozofija.23 kiki, 23 Nov 98 -> #21, dr.grba

> A usput si promašila i konferenciju. Ah, navikla devojka..

filozofija.24 smilja, 23 Nov 98 -> #21, dr.grba

> A usput si promašila i konferenciju. Vrati pare učitelju (; Većina navednih primera Kum Djoleta i ostalih bili su dobri podsticaji za diskusije na odeljenu filozofije na seminaru za etiku: ''Pitanje zločina i kazne kod vlastitog naroda.'' Uz to profesor Kosta Čavoški je slišan seminar na tu temu držao na Pravnom fakultetu. Čovek je ekspert za političku filozofiju; seminar nije bio obavezan. Smilja :)

filozofija.25 smilja, 23 Nov 98 -> #23, kiki

Znaš šta Kiki, ima onih koji se ne kriju samo ispod jorgana već ispod svoje dugačke kose, uverenja da boluju od fizičkih i psihičkih poremećaja, tudjih imena. Smilja :)

filozofija.26 corgan, 23 Nov 98 -> #20, smilja

Evo jedinog reshenja Kosovskog problema \/ \/ uzazid.wav

filozofija.27 pavijan, 24 Nov 98 -> #24, smilja

Pitanje za Smilju i ostale koji raspolozeni za polemiku. Sta mislis koliko su ljudi poput tebe koji predstavljaju nekakav intelektualni sloj u svakom drustvu zloupotrebljeni od strane vladajuceg sistema nevezano za ove prostore nego uopste? Pod zloupotrebom smatram nametanje pravca izucavanja materije u kojoj je svako strucan a u cilju iznalazenja boljih i perfidnijih metoda za manipulaciju mnostvom ali i pojedincem. Koliko smo u stanju da sami biramo (bilo sta) a koliko je izbor uslovljen socijalnim ponasanjem pa se izbor svodi na ono sto je drustveno prihvaceno da nekazem normalno? Koliko sam shvatio iz tvojih ranijih prepiski (ispravi me ako gresim) ti se zalazes za slobodu izrazavanja (u najsirem smislu te reci i ma sta to znacilo) ali ipak je ta sloboda uslovljena drustvenim ponasanjem i ima onaj socioloski aspekt koji dozvoljava pojedinacne ekstreme. Licno mislim da je u Orvelovoj 1984 samo grubo odslikano ono cemu svako drustvo tezi pa bilo ono demokratsko ili apsolutisticko.Drustveno uredjenje je samo vrsta ambalaze i predstavlja dozu licemernosti sto se lepo vidi na primeru Amerike. Naravno ovakvo predstavljanje stvari koji je do-zla-boga pesimisticno ovde ima za funkciju da isprovocira razmisljanje u drugacijem pravcu od uobicajenog. Prosta metoda za takvo razmisljanje je da se sve informacije iz javnih medija tumace suprotno od zvanicnog tumacenja i da se pritom osluskuje kako to odzvanja unutar sopstva gde bi trebalo da vlada spokojstvo uzrokovano dosadasnjim uobicajenim tumacenjem informacija. Izvini za prozivku (nije bila preterano licna ili upucena na tebe) ali ti se ovde postavljas kao autoritet pa si shodno tome i na udaru. P.S. Ova zadnja recenica je u kontekstu drustvenih normi. :))) Pozdrav od pavijana.

filozofija.28 pavijan, 24 Nov 98 -> #25, smilja

> Znas sta Kiki, ima onih koji se ne kriju samo ispod jorgana ______________________________ Uhh bre sve shvatas licno. Nevalja ti to. Pozdrav od pavijana.

filozofija.29 pavijan, 24 Nov 98 -> #21, dr.grba

> A usput si promasila i konferenciju. ______________________________ Ili je namerno gadjala. Pozdrav od pavijana.

filozofija.30 smilja, 25 Nov 98 -> #27, pavijan

> Pitanje za Smilju i ostale koji raspolozeni za polemiku. Konačno da i neko postavi ovo pitanje stoga i jesam postavila celu tezu o ratnim zločinima i pitanju odgovornosti u vlastitog naroda! Za mene je to etičko pitanje a ne politčko stoga i ne spada moj esej u konf. Forum. Uostalom, ja se i ne bavim politkom već posmatram i beležim pojave. Zo...:) Da počnemo, uz nadu da nećemo da smaramo druge (; > Sta mislis koliko su ljudi poput tebe koji predstavljaju nekakav > intelektualni sloj u svakom drustvu zloupotrebljeni od strane vladajuceg > sistema nevezano za ove prostore nego uopste? Nacional - socijalizam u IV Rajhu ima nekoliko sjajnih ličnosti koje i danas predstavljaju kulturno nasledje filozofije, ideološke i političke nadgradnje. Hajdeger je izvršio centralizaciju Univerziteta u tadašnjoj Nemačkoj koja je po svojoj nacionalnoj pa i jezičkoj razudjenosti bila drastičan prizor raštimovane zemlje. Dakle, pošlo se od reforme školskog sistema koju je do detalja razradio Hajdeger i precizno postavio odnosno ugradio u nemački školski sitem. Uz to njegovo delo Sein und Zait, jeste osnov za nacional - socijalističku teoriju Ubermenscha. Pri čemu i dan danas taj univerzitet funkcioniše na tim principima. Ernst Jinger, veoma malo prevodjen književnik u nas kako i Karl Žmit - sociolog, takodje se i danas tumače kao ideolozi nacizma. Niče je zloupotrebljen, pokojan (: U nas imamo žalostan primer Mihaila Markovića, pripadnika revolucije '68 koji je i bio tvorac i pokretač studentskog pokreta a do skora je slovio za vodećeg ideologa SPS-a. Čovek je bio i ostao praxis-ovac i mislim da je bio uveren u ono što radi. Kao što mislim i za grupu akademika koja je potpisala Memorandum...koji je kasnije bio zloupotrebljen u druge svrhe. Setimo se da u to vreme'86 kad je redakcija BIGZ-a pokušala da objavi dela Slobodana Jovanovića, Gradski komitet podigao takvu dreku na veštice iz Salema. Kasnije će ista grupa, složna braća, usvojiti memorandum - koji zapravo zvanično nije dovršen prigrabiti njegov program i na čuvenoj 8. sednici pokrenuti...već znaš šta. Ideje pokreću sve pa i politiku. Sede glave iz SANU htele su najbolje pa su čak jedno vreme i podržavale ono što se dešava u Srbiji jer su verovale u razum učesnika pomenute sednice. Posledice su nam poznate. Oni jesu zloupotrebljeni manje više svesno stavljajući se u službu ideala ali iz svojih zatvorenih kabineta nisu u stanju da sagledaju surovi pragmatizam politike. Dobrica Ćosić je je najbolji primer; predvideo je '68 posledice nakaradne politike na Kosovu a u svojim Dnevnicima piše da je verovao i našem aktuelnom predsedniku:S.M. na početku njegove vladavine. Ali, uzmimo primer Željka Simića, jednog od najtalentovanijih momaka iz svoje generacije, dozvolio je sebi da bude izmanipulisan jedan-put već dva puta. Nekad to radiš iz neobjašnjivih razloga; recimo da ni na jednom stranom skupu neću reći nešto protiv svoje vlade, zemlje, predsednika; moje polemike će ići do toga da neću da priznam 'etnička čišćenja' jer smatram da je to unutrašnja stvar jedne porodice - jedne zemlje. Dakle, da treba da im se sudi ovde a ne u Hagu. Intelektualci, oni veoma mudri se neopredeljuju nikad niti za jednu stranu: Ivo Andrić. Dok oni vatreniji se stavljaju u službu aktuelne politike jer poveruju da je to izvršenje ideala ); > Pod zloupotrebom smatram > nametanje pravca izucavanja materije u kojoj je svako strucan a u cilju > iznalazenja boljih i perfidnijih metoda za manipulaciju mnostvom ali i > pojedincem. Dobro poznavanje istorije od 313. godine pa na ovamo pokazuje da je manipulacija masom/narodom najbolji način da se vlada. Dakle mudri car Konstantin je doneo Milanski edikt te godine a Konstantinopolj postavio na raskrsnici puteva jer je shvatio dve osnovne stvari. Hrišćanska religija postaje sve jača,crkva postaje institucija i Evandjelja više nisu bajke već ''Strašni sud''. CARU CAREVO, BOGU BOŽIJE pri čemu je taj car Cezar - Avgust na zemlji. Drugo tu je ekonomska kontrola svih mogućih puteva sve do 1202. godine dok Konstantinopolj nisu zauzeli krstaši. Naravno sve se to izradja u glavama mudrih i učenih ljudi koji tačno znaju da upotrebe šta i kako treba pri čemu i oni po nekad uživaju u moći svojih ideja. Platon ne- za dugo u Sirakuzi. Sa početkom etičkog razdoblja u filozofiji sa Sokratom i pojavom sofista filozofija postaje veoma moćno oružje. Mudre glave ne pate od viška emocija na protiv one su operisane od toga. Moj omiljeni učitelj Ignjacio Lojola - Duhovne vežbe napravio je najbolji mogući katehizis koji će oformiti vojsku misonara - jezuita. Ali sa druge strane za izumitelja Inkvizicije Torkvemadu se priča da je posumnjao u svoju tvorevinu pa su ga otrovali. Pročitaj sjajnu ŠILEROVU dramu o tome. Kao što se u današnjoj industriji marketinga sve više koriste psiholozi; SAČI& SAČI; koji tačno znaju da usmere potrošačko oko pri čemu su dobro ekonomski stimulisani. O moći marketinga da i ne govorimo; svako kome je dostupan Internet može da se uveri kolika je i kakva manipulacija Medijima. U svakom slučaju tu radi čitava ekipa specijalizovanih stručnjaka koji su veoma dobro plaćeni. Pre neki dan, s obzirom na neke moje diskisije na jednoj od konferencijskih grupa dobijem pismo od nekog sataniste da dam prilog. WEB page mu je sjajno marketinški obradjen, vizuelno veoma privlačan i veoma duhovito napisan. Izmedju ostalog tu je bilo reči o grupi ''Crna ruka''; verovatno svi već znaju o čemu je reč. Naravno on je to predtsavio kao radio - dramu Orsona Velsa pri čemu nas je upozorio da će nas uskoro napasti radioktivni insekti; jer se već uveliko priča o bacanju nuklearnog otpada u Bosni. U zaključku priče pojavljuje se grupa insekata iz Srbije, zvana Crna ruka..itd. Potpisnik i autor ovog dopisa je Steaven Artur Ring. Ukoliko poznajem još neke sataniste i tome slično..da mu dojavim...za srpske hakere. Gde me nadje(; INTERNET je za mene jedna velika bajka stvorena za zaludjivanje dokonog sveta; pretpostavljam da ga u neke zaista pragmatične svrhe koristi 20%... i tu mu ne osporavam vrednost ali to je Orvelovsko društvo. Magična kutija bez koje se ne može kad se navikneš na nju...Dakle, postignut je potpun cilj u stvaranju jednodimenzionalne civilizacije. > Koliko smo u stanju da sami biramo (bilo sta) a koliko je izbor > uslovljen socijalnim ponasanjem pa se izbor svodi na ono sto je drustveno > prihvaceno da nekazem normalno? Koliko sam shvatio iz tvojih ranijih > prepiski (ispravi me ako gresim) ti se zalazes za slobodu izrazavanja (u > najsirem smislu te reci i ma sta to znacilo) ali ipak je ta sloboda > uslovljena drustvenim ponasanjem i ima onaj socioloski aspekt koji > dozvoljava pojedinacne ekstreme. Mislim da na prvo pitanje znaš odgovor. Pojedinačni ekstremi jesu avangarda u umetnosti! Ponekad i u sasvim običnom životu pa nam bodu oči. Ali tu ne mislim na ekstreme koji su verbalno spremni da se dokazuju a kriju se iza različitih maski; tu mislim, na one koje svoj život vode slobodno u granicama dozvoljenog ne osvrćući se na vlastite poroke/ društveno gledano/ i izdržavaju u svojoj doslednosti do kraja. Pri čemu njihov ekstremizam može da ima samo pozitivan sociološki uticaj a ne isprazno tanburanje:''Ko je pametniji);'' Isidora Sekulić je do kraja života bola oči beogradskoj čaršiji ali je vodila život po svome. Naravno, nije pristojno reći nekom da je kreten ili da je idiot ali ako Ti prijatelj donese knjigu na recenziju i ti mu pri tome ne kažeš da je to shit onda si ti u stvari licemer. Ako je KUM.Djoletov stav takav kakav jeste, mislim da ga je on u Forumu odbranio do kraja; iz iskustva znam da priča istinu on je dosledan i slobodna ličnost. Jer danas u društvu u kojem se ja krećem Kosovo je problem o kome se ne priča; znaš već zašto. Salonski intelektualci se boje istine koja je sve očiglednija ali se boje da je iskažu da ne bi ispali ne-patriote. Stoga je i moje pisanije bilo napisano u konferenciji filozofija. Tu je potkačen i problem istinitosti; idi čoveče pa se uveri svojim očima. U književnosti imamo Kneza Miškina koji je uvek govorio istinu; a u Srbiji imamo Dadu Vujasinović koja se zalagala za slobodu i istinitost informisanja. UBILI SU JE. > Licno mislim da je u Orvelovoj 1984 samo grubo odslikano ono cemu svako > drustvo tezi pa bilo ono demokratsko ili apsolutisticko.Drustveno uredjenje > je samo vrsta ambalaze i predstavlja dozu licemernosti sto se lepo vidi na > primeru Amerike. Najdosadniji ljudi na svetu su Amerikanci. Posle godinu dana provedenih u USA shvatila sam zašto prave onakve filmove sa pucanjem, pevanjem, plakanjem:I LOVE YOU, TO JE SVE ONO ŠTO IM NEDOSTAJE. Film Petparačke priče je jedna velika petparačka sapunska priča o Americi. Izveštačeni su, dosadni i razmišljaju onako kako im kaže TED TURNER.. Jedino što intresuje je to je bezbol liga a trenutno ih boli dupe za košarku. Njujork, Boston, Filadelfija na Istočnoj obali su mala koncentracija neke intiligencije; dok je na Zapadnoj obali čista plastika. Ali oni imaju pare. Ko ima para ima sve (; Koja crna demokratija. Smatra se da im je pravosudni sistem najbolji na svetu. Jeste, za advokate; ko ima da plati dobrog advokata može da izbegne kaznu zbog koje se odlazi na električnu stolicu. Mada je Texas, ostao dosledan mada se tamo zbog sitnica odlazi u zatvor a sirotinje je mnogo. > Prosta metoda za takvo razmisljanje je da se sve informacije > iz javnih medija tumace suprotno od zvanicnog tumacenja i da se pritom > osluskuje kako to odzvanja unutar sopstva gde bi trebalo da vlada > spokojstvo uzrokovano dosadasnjim uobicajenim tumacenjem informacija. U ovim ludim vremenima čovek treba da se drži ''Ideala mudraca'' i da gleda na svet svojim očima; kakvi mediji svi lažu dok zinu i pozicija i opozicija. Studio B ne možeš više ni da odgledaš a da ne vidiš tri brade: Božić, Krunić, Drašković. B.K. se sveo na vremensku prognozu a RTS na puštanje magle. Pre neki dan pitaju Jovu Todorovića da li zna šta se dogadja na ETF, čovek nema pojma, bez komentara, a Laban hara sa Kometom kako voliš. RTS kaže na Kosovu se sve smirilo ali su ubili dvoje troje, kidnapovali tamo neke, Šiptari pristaju-ne-pristaju na dogovor. Tra-la-la! Ovde nema nikakve filozofije. > Izvini za prozivku (nije bila preterano licna ili upucena na tebe) ali ti > se ovde postavljas kao autoritet pa si shodno tome i na udaru. Ne postavljam se kao autoritet već sam odreagovala na neke komentare. Takodje trudila sam se da moj odgovor bude jednostavan bez dimnih zavesa kao recimo svojevremeno tekst o Kralju Ibiju u konferenciji filozofija. Rekla sam ono što mislim i kako se ja osećam. Radila sam za UNCHR u Bosni 18. meseci.. tako da su mi neke istine poznate. Zato se zalažem za filozofiju:''Idi pa vidi''. Red kreča pa red leševa. Recimo znam jedan dobar primer antisrpske propagande: imena neću da pominjem. Reč je o umetniku koji nije akademski slikar ali je posle boravka na frontu zapao u tešku krizu. Lečio ga je poznati beogradski psihijatar koji se bavi metodom lečenja pacijenata kroz slikanje. Momak se kao dete bavio slikanjem ali je diplomirao nešto sasvim drugo. E, sad..na svom ciklusu - opusu slika prikazao je sve ono što se dešavalo na frontu i oko fronta. Slike su krajnje morbidne, likovno nisu bog zna šta ali su jedno svedočanstvo čoveka koji je zapao u tešku psihozu posle rata a slikanje mu je poslužilo da izadje iz psihoze. Tačka dva; nadju se tu dve zaludne osobe koje su dosta poznate u svetu likovnom i preporuče ga preko prijateljskih osoba. Niti jedan galerista nije prihvatio njegove slike ovde; u opusu ih ima oko trideset ali zato su prvo otišle skupa sa tvorcem u sledeće zemlje: Španiju, Francusku, Italiju, Nemačku sad su na stalnoj postavci u Nici. U katalogu piče da je autor Srbin, jedan od vojnika bivše JNA koja je vršila zločine, bla..bla.., njegove vizije su genijalne a on je eto to sve prikazao. Iskoristili su ga veoma dobro u propagandne svrhe pri čemu on igra klovna i veruje u to da je veliki slikar kao Aparin dok se naš Kolja Tatić muči al' nije ratni heroj(; Hoću da kažem njegove slike ilustruju njegove košmare ali propaganda koja ih prati iskrivljuje suštinu...i tako do beskonačnosti. Sve je to tzv. slučaj Rošomon! Ovo je mišljenje Smilje a ne nekog nadobudnog intelektualca;mislim, da se može reći za nekog da je intelektualac tek kad umre; jer se ta titlula stiče i brani čitav jedan život. Pozdravlja te Smilja :)

filozofija.31 mcar, 26 Nov 98

Da li su nacionalne drzave potrebne? Imaju li nacionalne drzave ikakvu funkciju osim cuvanja straha? I sta ima strasno u tome da neka nacija nestane. To se desavalo vise puta u istoriji. MC

filozofija.32 chadra, 28 Nov 98

O putu stvaraoca Želiš li, brate moj, da odeš u usamljenost? Želiš li da potražiš put ka sebi samom? Oklevaj još malo i počuj me. "Ko traži, taj se lako sam izgubi. Svaka usamljenost je krivica": tako govori stado. A ti si dugo pripadao stadu. Glas stada će i u tebi još odzvanjati. I kad budeš rekao "nemam više istu savest s vama" to će biti žalopojka i bol. Pogle, sam ovaj bol još je rodila ista savest: i poslednji odsjaj ove savesti još se žari na tvojoj ucveljenosti. Ali ti želiš da ideš putem svoje ucveljenosti, koji je put ka tebi samome? Onda mi pokaži svoje pravo i snagu za to! Jesi li ti nova snaga i novo pravo? Prvi pokret? Točak što se sam sobom okreće? Možeš li i zvezde prinuditi da se vrte oko tebe? Ah, ima toliko pohotnosti ka visini! Ima toliko grčeva častoljubaca! Pokaži mi da nisi od pohotljivaca i častoljubaca! Ah, ima toliko velikih misli, koje ne postižu ništa više od meha: nadimaju i još više prazne. Slobodnim se nazivaš? Želim da čujem tvoju vladajuću misao, a ne to da si umakao ispod jarma. Jesi li ti onaj koji je smeo uteći ispod jarma? Ima ponekog ko je odbacio svoju poslednju vrednost kad je odbacio svoje služenje. Slobodan od čega? Šta se to tiče Zaratustre! Ali jasno treba da mi tvoje oko navesti: slobodan za šta? Možeš li sam sebi davati svoje zlo i svoje dobro i svoju volju okačiti iznad sebe kao zakon? Možeš li sam sebi biti sudija i osvetnik svoga zakona? Strahovito je samovanje sa sudijom i osvetnikom sopstvenog zakona. Tako zvezda biva izbačena u pust prostor i u ledeni dah samovanja. Danas još patiš zbog mnogih, ti koji si jedan: danas još imaš celokupne svoju hrabrost i svoje nade. Ali jednom će te usamljenost zamoriti, jednom će se tvoj ponos poviti i tvoja će se hrabrost satreti. Zakukaćeš jednom: "Sam sam!" Jednom svoju veličinu nećeš videti, a svoju niskost ćeš videti odveć blizu; čak i tvoja uzvišenost će te plašiti kao avet. Zakukaćeš jednom: "Sve je lažno!" Ima osećanja koja žele da ubiju usamljenika; ne uspeju li u tome, moraju sama umreti! Ali da li si ti kadar da budeš ubica? Da li, brate moj, već poznaješ reč "prezir"? I muke svoje pravičnosti da budeš pravedan prema onima koji te preziru? Primoravaš mnoge da promene mišljenje o tebi; to ti oni upisuju u težak greh. Prišao si im blizu, a ipak si prošao pored njih: to ti nikada neće oprostiti. Ti se uzdižeš iznad njih: ali što se više penješ to te manjim vidi oko zavisti. A najviše mrze onoga ko leti. "Kako biste bili pravedni prema meni!" - moraš reći; "ja biram vašu nepravičnost kao dosuđeni deo". Nepravičnost i prljavštinu bacaju oni na usamljenoga; ali, brate moj, ako želiš da budeš zvezda ne smeš im zbog toga manje svetleti! I čuvaj se dobrih i pravednih! Oni rado razapinju na krst one koji iznalaze sopstvenu vrlinu - oni mrze usamljenika. Čuvaj se i svete prostodušnosti! Za nju nije sveto ništa što nije prostodušno; ona se rado igra i vatrom - lomača. A čuvaj se i nastupa svoje ljubavi! Odveć brzo pruža usamljenik ruku onome koga sretne. Mnogom čoveku ne smeš pružiti ruku, nego samo šapu: i želim da tvoja šapa ima kandže. Ali najgori neprijatelj koga možeš sresti uvek ćeš ti biti samome sebi; ti sam vrebaš na sebe u pećinama i šumama. Usamljeniče, ti ideš putem ka sebi samom! I pored tebe samoga vodi tvoj put i pored tvojih sedam đavola! Jeretik ćeš postati za sebe samoga i veštica i vrač i luda i sumnjalica i nečastivi i zlikovac. moraš poželeti da spališ sebe u sopstvenom plamenu: kako bi da postaneš nov ako još nisi postao pepeo! Usamljeniče, ti ideš putem stvaraoca: želiš da sebi stvoriš boga od svojih sedam đavola! Usamljeniče, ti ideš putem zaljubljenika: sebe samoga voliš i stoga prezireš sebe, kao što samo zaljubljenici preziru. Zaljubljenik želi da stvara zato što prezire! Šta zna o ljubavi onaj koji nije morao da prezire upravo ono što je voleo! Sa tvojom ljubavlju otidi u svoju usamljenost, i sa svojim stvaranjem, brate moj; i tek će kasno pravičnost dohramati za tobom. Sa mojim suzama otidi u svoju usamljenost, brate moj. Ja volim onoga ko hoće da stvori nešto iznad sebe i tako propada. Tako je govorio Zaratustra. --------------------------------------------------- Fridrih Niče - "Tako je govorio Zaratustra"

filozofija.33 vasic, 18 Dec 98

Smilja dade predlog da razmatramo pojam genija... Genijem obicno bivaju proglaseni oni koji u odredjenoj aktivnosti, delanju pokazu rezultate koji nadmasuju vreme/savremenike. Oni koji su tokom istorije ljudske civilizacije dobili takav epitet, su ucinili uglavnom nesto "veoma korisno" po istoriju covecanstva. Obicno su to naucni geniji (Einstein, Tesla, Pauli, De Broglie, Heisenberg, Mendeljejev, Tsiolkovski, Planck...) , muzicki (Mozart, Beethoven, Paganini...) slikarski (Rembrandt, Van Gogh, Leonardo) (dakle kultura i napredak), ili pak vojni geniji, veliki stratezi (Alexandar Makedonski, Napoleon, Hitler, Rommel...), ali to su sve shvaceni geniji. Mogle bi se jos vrsiti gomila podela, ali bi to bilo nepotrebno, jer je sirok spektar oblasti ljudskog delovanja. Nekako mi se cini da je smislenije identifikovati nekog kao genija po opstim karakteristikama svoje svesti i nacina funkcionisanja uma, nego po njegovom striktnom usmerenju. Sto se od navedenih ljudi tice: EINSTEIN - posle razvijanja opstu i specijalnu teoriju relativiteta, izjavio je da je njegova jedina laboratorija bila glava. Proglasen je genijalnim jer je teoretski doprineo do sasvim novog shvatanja pojmova brzine, vremena i prostora...naknadno razvija formulu za impuls fotona zastupajuci talasno-cesticni dualizam svetlosti i za to dobija Nobelovu nagradu. TESLA - za njega, svi znamo, vezane su krajnje neobicne price. Ocigledno je da je njegov um funkcionisao na mnogo slozeniji nacin nego sto je to uobicajeno...mozda najbriljantniji um XX veka... DE BROGLIE, PLANCK, PAULI, HEISENBERG - svi Nobelovci, s tim da je Pauli dobio dve Nobelove nagrade. Pedesetih godina Pauli je sa Jungom razvijao teoriju sinhroniciteta. Ova imena su postigla fantasticne rezultate na poljima kvantne, atomske i nuklearne fizike... o ostalima me zanimaju tudja misljenja...

filozofija.34 kum.djole, 18 Dec 98 -> #33, vasic

>> uglavnom nesto "veoma korisno" po istoriju covecanstva. Obicno su to >> naucni geniji (Einstein, Tesla, Pauli, De Broglie, Heisenberg, >> Mendeljejev, Tsiolkovski, Planck...) Nobel! Izostavio si Nobela kao genija! ;) "Nobel, onaj koji se u grobu prevrće..." ;) Baš me zanima, da nije bilo tog Nobela ili nekog sličnog luzera, kako bi svet danas izgledao..? Doduše, ovo je čisto filozofska teorija. Retorizam ili čak retorziono pravo.. hm, možda i to.

filozofija.35 willow, 18 Dec 98 -> #33, vasic

>> Smilja dade predlog da razmatramo pojam genija... Odlično! Znači, konačno je i moj slučaj dospeo na dnevni red. :)

filozofija.36 lana.m, 19 Dec 98 -> #34, kum.djole

> Bas me zanima, da nije bilo tog Nobela ili nekog slicnog luzera, Shto luzer?

filozofija.37 smilja, 19 Dec 98 -> #35, willow

''Šta je umetnik/pesnik? Jedan nesretan čovek, čije su usne tako oblikovane da se njegovo uzdisanje i vikanje pretvara u lepu muziku, dok mu se duša previja u tajanstvenim mukama. A ljudi se tiskaju oko njega i dovikuju mu: ''Pevaj još malo! '' Drugim rečima: nove patnje neka mu dušu muče o novim bolovima neka - on peva. Vikati ne sme, to bi ljude prestrašilo. Ali pesma je lepa, nju rado oni slušaju. I recenzenti sude: ''Tako treba biti!'' Tako treba biti po zakonima estetike! Naravno! Recenzent je u dlaku sličan pesniku, samo što nema muke u srcu i muziku na usnama. Eto, stoga - bolje biti čuvar svinja i od svinja shvaćen, nego pesnik i od ljudi neshvaćen. '' Soren Kierkegard > Odlično! Znači, konačno je i moj slučaj dospeo na dnevni red. Vaš predmet je dospeo ovih dana na moj urednički sto. Dakle, kao prvo moramo da vidimo da li Vaš izgled zadovoljava izgled genija: razbarušen, odrpan, voli pivo/vino, žene, da li imate melanholičan pogled, stav večitog buntovnika, ogorčenje; uopšte da li možete da se dopadnete publici kao pojava? Priče vam nisu loše, tu i tamo nešto ćemo da prepravimo a i u biografiju ćemo dodati nešto mistično. Pokušaj samoubistva ili .... neshvaćenost još od malih nogu. Da li ste spremni da slušate savete vašeg budućeg IZDAVAČA? Jer ako mislite da Vam pomognemo u vašem daljem radu tj. da štampamo rukopise morate da prihvatite gore navedene uslove! Inače umetnost je duh. Ona postoji i pre ostvarenja, kao što vidimo u idealima.. Da bi prešla u realitet tu je već potrebno nešto drugo. Nažalost, nijedan veliki umetnik nije bio u svom vremenu i u svojoj sredini shvaćen. Klasičan nesporazum. Glavni i odgovorni urednik : ANTOLOGIJE NESHVAĆENIH GENIJA Smilja :) P.S. Pre neki dan, kad mi je moj urednik vratio tekst mislila sam da ću da ga ubijem. Posle sam shvatila da je on taj koji ima na to potpuno pravo. Odnos urednika / izdavača je kao odnos ono dvoje u filmu ''Noćni portir''.

filozofija.38 kum.djole, 20 Dec 98 -> #36, lana.m

>> Shto luzer? Hm.. Lana.m - ili ko već - zašto luzer - iskreno, zato što verujem da se Alfred prevrće u grobu.. njegovih "oročenih" 44 miliona franaka danas se dodeljuju najvećim naučnim dostignućima (što cenim kao pozitivno) ali generalno sama ideja izmišljanja, pronalaženja i upotrebe dinamita, baruta, i svega što sledi nakon toga deluje mi ogavno. Možda zbog vremena ili regiona u kom živimo, ali svejedno.. ..upravo zbog toga me zanima neko filozofsko gledište, kako bismo živeli danas - da nije bilo Nobela i svih onih koji su "glede naučnih dostignuća" napravili atomske bombe, Tomahawcke, biohemijsko oružje.. Ako se ne varam, poslednje nagrade dodeljene su trojici hemičara/ fizičara koji su radili na viagri (!) i kloniranju. Sad bi Stojan Janković rekao "Kuda mi to idemo Nidžo.. izvini, govorim ko pi..." ..ali bolje da ćutim. ;) Samo još nešto (tema mi ne da mira) - na isti način kako su se Srbi dosetili da uoči Božića doskoče Turcima te umesto teletine i jagnjetine peku prase, a pošto današnji Srbi bez prasetine ne mogu da zamisle ni Božić ni Slavu niti bilo kakvu veću ceremoniju, čitava priča, i jedna i druga deluje mi zloupotrebljeno, unakaženo, idejno se ne poklapa. 'Luzer' je možda teška reč za Alfreda Nobela, pošto čovek verovatno pojma nije imao šta će se desiti kroz 100 godina (iako je pred smrt počelo "da mu se javlja":).. ali bez obzira, razmišljam šta bismo to izgubili da nismo imali Nobela (ili nekog sličnog talenta) a šta bismo, kao stanovnici planete Zemlje, imali.. konkretno.

filozofija.39 willow, 20 Dec 98 -> #37, smilja

>> Dakle, kao prvo moramo da vidimo da li Vaš izgled zadovoljava >> izgled genija: razbarušen, odrpan, voli pivo/vino, žene, da li >> imate melanholičan pogled, stav večitog buntovnika, ogorčenje; Izvini što te u sred reči prekidam, ali izostavila si ono što bi _svaki_ genije MORAO da ima: spremnost na telesna odricanja, požrtvovanost za ideju, i mladeže na pravim mestima :) >> i u biografiju ćemo dodati nešto mistično. Pokušaj samoubistva ili >> ....neshvaćenost još od malih nogu. U pravu si. U životima onih pesnika koje sam ja imao prilike da upoznam nema ničeg zanimljivog: biografije su im dosadne ko zabeleške iz života ćorkirane krtice: sve hladno i mračno i tiho, kao u guzici Deda Mraza. Ne umeju čak ni da pošteno orgijaju ko sav normalan svet. Osim toga, mnogi od njih nisu čak ni pomalo umobolni, što je, inače, jedna od osnovnih crta istinskog pesnika. Ipak, to ih, na kraju krajeva, opet neće sprečiti da štampaju svoje dnevnike iz mladosti, intimne prepiske, i memoare dosade, trošeći naše šume i hartiju pritom ko vatrena stihija. Ono - čega pojedinci nisu svesni - je sledeće: ne može svaka ovca da bude crna kako joj se prohte. Da zaključim: problem sa određenim brojem pesnika je taj što su oni ubeđeni kako svi mi ostajemo fascinirani već samim njihovim pojavljivanjem među nama; tu oni debelo greše. >> P.S. Pre neki dan, kad mi je moj urednik vratio tekst mislila sam >> da ću da ga ubijem. Koga si to mislila da ubiješ? Tekst, ili urednika? :) I, nemoj da se oko toga toliko uzrujavaš: ne možeš da očekuješ da baš svaki od urednika ima 100%-tno razumevanje i dobar njuh za posao kojim se bavi. Neki to rade i amaterski. Pogledaj šta su nedovoljno poslovni urednici radili najvećem pesniku XX-og stoleća - Henriju Kinaskom. Uzmi slučaj Van Goga. Silvije Plat :). Knuta Hamsuna. I tako dalje. >> Posle sam shvatila da je on taj koji ima na to potpuno pravo. Naravno da imaju pravo. Ali, ono što urednici nikako ne bi smeli sebi da dopuste je privatizacija stvari, a na uštrb istinske umetnosti. I posle se, nakon preminuća, neki od njih još i čude: oh, otkud ja ovde, kod Đavola u Paklu, i vrtim se na ražnju? :)

filozofija.40 vasic, 20 Dec 98 -> #39, willow

Jel' se to Satana u tebe uvukao? ;))))))))))) Zezam se, napravio si veoma zanimljivo zapazanje, ali je prilikom donosenja takvih ostrih sudova pozeljno obratiti paznju na vise stvari... Pre svega, "hladnu i mracnu" poeziju mogu zavoleti ako je alhemijska, tj. nastala u odredjenom procesu duha koga su alhemicari nazivali "nigredo" - crna faza, apsolutni mrak...Dakle, neuroza i psihoza nisu nove pojave, a bogami ni paranoja... Elem, sto se orgijanja tice, cini mi se da aludiras na seksualnu isfrustriranost pesnika, sto ne mora da znaci...Nasuprot njima tvrdis da je Charles Bukowski (a.k.a. Henri Kinaski) najbolji pesnik XX veka. On jeste iskren, i "jebao je, karao, guzio, strcao spermu kao kit, lizao, trtio, nabijao, uterivao" i sl., ispevao stotine pesama o tome i kako se nije odvajao od flase. Znam da je pisao i druge pesme, u mnogo manjoj kolicini doduse, kao u zbirci Pesme poslednje zemaljske noci, ali srz po kojoj je C.B. postao poznat je njegovo tretiranje sexa u pesmama. Lepo je sve to raditi, usladi se coveku, zaista, i treba to da se radi, ali da bude glavna inspirativna crta poezije, mislim da ne bi trebalo. Da se na trenutak pretvorim u ljigavog racionalistu: psihoanaliticari bi imali zaista materijala da se pozabave njegovim sklonostima ka alkoholu, i verovatno doveli u pitanje istinitost toga sto pise da mu se dogodilo. Ne mozes tako iskljuciti pesnike koji tragaju ka nekoj dubljoj sustini i na tom putu dozive zaglavljenje. Mracni i hladni mogu biti i genijalni, npr. Georg Trakl, Paul Celan, Branko Miljkovic, Charles Badaulaire, Stefan George, Novalis, Friedrich Hoelderlin, John Milton, William Blake...itd. Ne stoji iza svega frustriranost u seksualnom pogledu...

filozofija.42 johnnya, 20 Dec 98 -> #38, kum.djole

>> 'Luzer' je možda teška reč za Alfreda Nobela, pošto čovek verovatno >> pojma nije imao šta će se desiti kroz 100 godina (iako je pred smrt >> počelo "da mu se javlja":).. ali bez obzira, razmišljam šta bismo >> to izgubili da nismo imali Nobela (ili nekog sličnog talenta) >> a šta bismo, kao stanovnici planete Zemlje, imali.. konkretno. Verovao ili ne, živeli bi ISTO. Samo bi neke stvari bile pomerene za plus/minus 200 godina. Ili ćeš možda da tvrdiš da je Nobel bio genetski predisponiran da nađe dinamit, Bell da napravi telefon, Tesla... Uvek me je izluđivala pomisao na srednji vek, koliko je samo vremena tu nepotrebno utrošeno ! Praktično se istorija svodi na Grke-Rimljane, pa onda hop Renesansa. Ili recimo ide emisija o medicini na TV-u i komentar ".. za to se znalo i 3000 god. pre Hrista u Kini !". Šta je 5000 godina, sitnica :)

filozofija.43 kum.djole, 20 Dec 98 -> #42, johnnya

>> Verovao ili ne, živeli bi ISTO. Bez dinamita i baruta? Sve imam utisak da nemam dovoljno vremena da se upustim u diskusiju ali isprva se ne bih složio, jer ako krenemo redom, od materija, i redom po istoriji, najubojitije sredstvo za uništavanje žive sile bio je barut/dinamit.. po toj logici izbegli bismo ratove s kraja XIX veka i delimično oba svetska rata - ako ništa drugo barem bi broj žrtava bio desetostruko umanjen jer bi se kao killing device koristio katapult, samostrel, hladno oružje itd. ;) Pitanje je samo koliko bi se populacija na planeti (u koju upadaju i današnje svetske sile sa svim svojim današnjim naoružanjem) okrenula boljitku i očuvanju planete, istraživanjima, čak i pacifizmu u smislu pacifizam kao "Dobar dan komšija".. nukleusi, laseri, Tesla, Bell, i sva ostala otkrića stižu ili mnogo kasnije (dakle, posle tih ratova) ili pre/tokom istih ali predstavljaju materiju/snagu koja bi čovečanstvu doprinela opet neki boljitak - a ne sredstvo za uništavanje ljudi. Bilo bi nas sigurno 2 puta više no što nas ima na planeti, ali baš sa te filozofske strane posmatram ideju.. i pošto verujem u Onog gore, ako kaže - "dobio si prirodu, dobio si vodu, vatru, obradivu zemlju, moć da stvaraš i misliš.. ..a napravio si podele, ratove, krv, i na tome konstantno radiš, pritom se trudeći da prividno sačuvaš i zaštitiš ono što si decenijama (vekovima?) sam upropastio, onda se nemoj čuditi što te više no ikad ranije kažnjavam ekološkim katastrofama, što ti širim ozonsku rupu i teram te odande gde sam te sam poslao smatrajući da nećeš sanjati o Raju već ga sam stvoriti". Biću u autu par nedelja, ali eto me uskoro na istom mestu. :)

filozofija.44 dbambi, 20 Dec 98 -> #38, kum.djole

=> 'Luzer' je možda teška reč za Alfreda Nobela, pošto čovek verovatno => pojma nije imao šta će se desiti kroz 100 godina (iako je pred smrt => počelo "da mu se javlja":).. ali bez obzira, razmišljam šta bismo => to izgubili da nismo imali Nobela (ili nekog sličnog talenta) => a šta bismo, kao stanovnici planete Zemlje, imali.. konkretno. Pa jeste da se dinamit koristi uglavnom za punjenja oružja, ali ne treba smetnuti s uma i ogroman značaj u građevinarstvu, rudarstvu i sličnim delatnostima. Bambi

filozofija.45 pperica, 20 Dec 98 -> #43, kum.djole

Dinamit i nije neko otkrice.Za nitroglicerin se i ranije znalo, samo je za prakticnu upotrebu bio nepodoban (osetljiv). S druge strane za bsrut su znali stari kinezi pre 5000 godina. Celo nobelovo otkrice sastoji se u ideji da tecnim nitroglicerinom natopi prah (dijatomejsku zemlju) da bi dobio eksploziv u prahu kojim je lako rukovati.Slazem se da su sva genijalna otkrica jednostavna, ali sam siguran: da Nobel nije napravio dinamit-napravio bi ga neko drugi. Da nekim cudom ipak ne postoji dinamit, barut i nitroglicerin, ne bi ziveli humanije: nabijali bi se na koceve, sekli glave, punili gasne komore, spaljivali... Problem je u nasim glavama, genetskom kodu, a ne u pojedinim naucnicima izumiteljima. Zar bi trebalo optuziti Teslu da je napravio smrtonosno oruzje -"pobogu, pa i od struje ljudi ginu"?? Ne , naravno, ni Prometeja koji je od bogova ukrao vatru i podario je nama, ljudima.

filozofija.46 kum.djole, 21 Dec 98 -> #44, dbambi

>> Pa jeste da se dinamit koristi uglavnom za punjenja oružja, ali ne >> treba smetnuti s uma i ogroman značaj u građevinarstvu, rudarstvu i >> sličnim delatnostima. Ok, dakle ako pođemo od toga da je potencijalnom rudniku kao izvoru rudnih bogatstava potreban dinamit sa sporogorećim štapinom ;) to automatski znači da ako neki tamo primitivan prvi propis o dinamitu koji kazuje "Zabranjeno je praviti bombe, eksplozivna sredstva u nameri da se na taj način ugrozi život ljudi", narod bukvalno vapi ;) za tim što je zabranjeno - tu nastupa neki interni dinamit u samim ljudima. Odatle je sve počelo? Daklem? Istrebljivali smo se, radimo i radićemo na tome i dalje. Ni istorija ne bi bila tako interesantna da nije bilo ratova, zar ne? Sa ove tačke mogu samo da mlatim praznu slamu, nemam moć da popravim stvari a posmatram masu kako se svaki čas pali, bilo na fašizam, religiju, demokratiju.. ili obične petarde, svejedno.. Znaš, Bruno, i da ga nije izmislio, dinamit je, valjda, ipak u nama. Šteta je samo što nas sve više obuzima i kreira kao bića onaj eksplozivni, a sve manje onaj pokretački.. i dok sam gledao Branka Kockicu, Igre bez granica, Gustava, Baltazara.., nisam naravno, ni mogao da zamišljam svet kroz 15 godina, ali žalim ovu decu koja odrastaju uz filmove na Pinku, Moćne renždere, uz šansu da sve to vide i dožive - i u praksi..;( PS: Uostalom, nije Nobel kriv. Kriv je onaj majmun iz Odiseje 2001. što je uz'o kosku u ruke. ;)

filozofija.47 dr.grba, 21 Dec 98 -> #43, kum.djole

>> Bilo bi nas sigurno 2 puta više no što nas ima na planeti, Asocirao si me na jednu davno pročitanu SF priču... Čovek je napravio vremeplov, pa je razmišljao šta bi mogao da učini dobro čovečanstvu... Otišao je u stari vek i predao znanje o penicilinu. Kad se vratio, imao je šta da vidi> nebrojene milijarde ljudi su tavorile u gomilama. Živeli su jedni preko drugih, jeli jedni druge, jer nije bilo mesta za drugu hranu... Nikakvih tehnoloških artefakata nije bilo, jer je površina planete bila ispunjena ljudskim telima (:

filozofija.48 dr.grba, 21 Dec 98 -> #44, dbambi

>> Pa jeste da se dinamit koristi uglavnom za punjenja oružja, ali ne Da izbegnemo nesporazum: dinamit se NE koristi za bojevo punjenje u mecima, artiljerijskoj i sličnoj municiji. Za to se koristi barut.

filozofija.49 ventura, 21 Dec 98 -> #48, dr.grba

> >> Pa jeste da se dinamit koristi uglavnom za punjenja oruzja, ali ne > > Da izbegnemo nesporazum: dinamit se NE koristi za bojevo punjenje u > mecima, artiljerijskoj i slicnoj municiji. Za to se koristi barut. A za barut se znalo... ihaj...

filozofija.50 kiki, 21 Dec 98 -> #49, ventura

> A za barut se znalo... ihaj... Kineska posla ;)

filozofija.51 ranx, 22 Dec 98 -> #42, johnnya

> tu nepotrebno utrošeno ! Praktično se istorija svodi na > Grke-Rimljane, pa onda hop Renesansa. Ili recimo ide emisija o Nemoj tako, i romanika i gotika imaju veoma važne posledice po arhitektonsko nasleđe.

filozofija.52 vasic, 22 Dec 98 -> #43, kum.djole

> Pitanje je samo koliko bi se populacija na planeti (u koju > upadaju i današnje svetske sile sa svim svojim današnjim > naoružanjem) okrenula boljitku i očuvanju planete, > istraživanjima, čak i pacifizmu u smislu pacifizam kao "Dobar > dan komšija".. nukleusi, laseri, Tesla, Bell, i sva ostala > otkrića stižu ili mnogo kasnije (dakle, posle tih ratova) ili > pre/tokom istih ali predstavljaju materiju/snagu koja bi > čovečanstvu doprinela opet neki boljitak - a ne sredstvo za > uništavanje ljudi.

filozofija.53 vasic, 22 Dec 98 -> #42, johnnya

> Uvek me je izluđivala pomisao na srednji vek, koliko je samo > vremena tu nepotrebno utrošeno ! Praktično se istorija svodi na > Grke-Rimljane, pa onda hop Renesansa. Ili recimo ide emisija o > medicini na TV-u i komentar ".. za to se znalo i 3000 god. pre > Hrista u Kini !". Šta je 5000 godina, sitnica :) Coveku je trebalo dvadeset hiljada godina da se uspravi na noge, a od proslog veka smo bombardovani raznim otkricima, "mirakulima", koji ipak, ruku na srce, predstavljaju odraz monstruoznog napretka (mozda cak previse jednosmerno)...steta je samo sto tolika otkrica prvenstveno bivaju usavrsavana u smeru da se od njih napravi neko novo, veoma ubojito oruzje, da se nekoliko besnih drzava sa ove zemaljske kugle lepo zastrasuju...

filozofija.54 vasic, 22 Dec 98 -> #45, pperica

> Problem je u nasim glavama, genetskom kodu, a ne u pojedinim > naucnicima izumiteljima. Zar bi trebalo optuziti Teslu da je > napravio smrtonosno oruzje -"pobogu, pa i od struje ljudi > ginu"?? Ne , naravno, ni Prometeja koji je od bogova ukrao > vatru i podario je nama, ljudima. Apsolutno se slazem sa tobom. Ljudska je priroda je osnovni faktor sto se covek okrece da koristi bitna otkrica pre za unistavanje drugih nego za usavrsavanje i poboljsanje svog zivota... Ne moze se kriviti Werner Von Heisenberg za atomsku bombu - njegova su otkrica koriscena u tom smeru - ali moze Oppenheimer koji ju je napravio...

filozofija.55 vasic, 22 Dec 98 -> #47, dr.grba

> Asocirao si me na jednu davno pročitanu SF priču... Čovek je > napravio vremeplov, pa je razmišljao šta bi mogao da učini > dobro čovečanstvu... Otišao je u stari vek i predao znanje o > penicilinu. Kad se vratio, imao je šta da vidi> nebrojene > milijarde ljudi su tavorile u gomilama. Živeli su jedni preko > drugih, jeli jedni druge, jer nije bilo mesta za drugu hranu... > Nikakvih tehnoloških artefakata nije bilo, jer je površina > planete bila ispunjena ljudskim telima (: Citao sam je kao klinac, cini mi se...Da se ne zove "Neobicna misija Pineasa Snodgrasa" ili tako stogod, a autor Kliford Simak ili Teodor Sterdzen????

filozofija.56 vasic, 22 Dec 98 -> #46, kum.djole

> Kriv je onaj majmun iz Odiseje 2001. što je uz'o kosku u ruke. > ;) Krivi su dobrocudni vanzemaljci koji su potpomagali da bi majmun uzeo kost u ruke... ;)

filozofija.57 dbambi, 22 Dec 98 -> #48, dr.grba

=>>> Pa jeste da se dinamit koristi uglavnom za punjenja oružja, ali ne => => Da izbegnemo nesporazum: dinamit se NE koristi za bojevo punjenje u => mecima, artiljerijskoj i sličnoj municiji. Za to se koristi barut. Čekaj...eksplozivno punjenje (ono što treba da razori metu kad je projektil pogodi) se puni dinamitom ili nekom savremenijom vrstom eksplozivnog punjenja, a barutno punjenje (ono što će projektilu dati energiju da stigne do mete) je, kao što mu ime kaže :), od baruta. Uostalom, Nobelov pronalazak je najveću primenu pronašao na ratištima pa zato Nobela verovatno i smatraju rodonačelnikom reda " trgovaca smrću " Bambi

filozofija.58 dr.grba, 22 Dec 98 -> #57, dbambi

>> Čekaj...eksplozivno punjenje (ono što treba da razori metu kad je >> projektil pogodi) se puni dinamitom ili nekom savremenijom vrstom >> eksplozivnog punjenja, a barutno punjenje (ono što će projektilu dati >> energiju da stigne do mete) je, kao što mu ime kaže :), od baruta. Ama, da. Barut ide u čauru, a u zrno neka druga glupost. Beše objašnjenje zašto je dinamit nepriklada na bojevo punjenje... Pu... Ne sećam se. Ima li ovde neki svežiji artiljerac od mene? (: Uostalom, mnogo važno°. Ovim ne rušimo tezu o odnosu namere i posledice, a to svakako i nije bila namera. -------------------- ° što ne znači da ne bi bilo dobro razjasniti.

filozofija.59 smilja, 22 Dec 98 -> #40, vasic

> Ne stoji iza svega frustriranost u seksualnom pogledu... Kad su u pitanju neki pesnici/pisci, dosledno mogu da potvrdim da je većina njih frustrirana u seksualnom pogledu. A tek o slikarima da i ne pričam (; Smilja :)

filozofija.60 lana.m, 22 Dec 98 -> #38, kum.djole

> 'Luzer' je mozda teska rec za Alfreda Nobela, posto covek verovatno > pojma nije imao sta ce se desiti kroz 100 godina (iako je pred smrt > pocelo "da mu se javlja":) Pa bash zato shto je i pochelo da mu se 'javlja' je otvorena akademija za dodelu Nobelovih nagrada onim nauchnicima koji su stvarali neshto u korist i ljudi.Chovek stvarno nije mogao da predpostavi shta su ljudi mogli da sa njegovim pronalaskom kroz 100 godina.. > .. ali bez obzira, razmisljam sta bismo to izgubili da nismo imali Nobela > (ili nekog slicnog talenta) a sta bismo,kao stanovnici planete > Zemlje,imali konkretno. Po toj 'teoriji' najbolje je onda da niko od nauchnika nije stvorio ono shto jeste (Nobel,Bel,Tesla i mnogi grugi) i onda praktichno ne bi imali nishta, i i bez svih tih dostignutja ja ne bih mogla ni da ti poshaljem reply :).

filozofija.61 dr.grba, 23 Dec 98 -> #60, lana.m

>> Po toj 'teoriji' najbolje je onda da niko od nauchnika nije stvorio ono >> shto jeste (Nobel,Bel,Tesla i mnogi grugi)... Štaviše, reč je o zaveri: evo, recimo, jedan izumeo naizmeničnu struju, drugi katodnu cev. I šta sad imamo: plaćamo TV pretplatu na računu za struju <:

filozofija.62 mcar, 23 Dec 98 -> #59, smilja

Da, tako je. U principu iza potrebe da se cine "velika dela" obicno stoji licno nezadovoljstvo, a seksualno frustrirani lkjudi po definiciji su nezadovoljni. MC

filozofija.63 lana.m, 23 Dec 98 -> #61, dr.grba

> Stavise, rec je o zaveri: evo, recimo, jedan izumeo naizmenicnu > struju, drugi katodnu cev. I sta sad imamo: placamo TV pretplatu > na racunu za struju <: Da,da..nashu vladu chine sve sami nauchnici...:)

filozofija.64 morkin, 23 Dec 98 -> #55, vasic

> Citao sam je kao klinac, cini mi se...Da se ne zove "Neobicna > misija Pineasa Snodgrasa" ili tako stogod, a autor Kliford Simak > ili Teodor Sterdzen???? I meni je priča poznata, čini mi se da na kraju šalju tipa da ubije onog ko je napravio vremeplov.

filozofija.65 vasic, 24 Dec 98 -> #64, morkin

Jeste, to je ta prica...na kraju covecanstvo shvata da Snodgras i mu nije ucinio neku veliku uslugu, jer je njegov pronalazak, koji se mogao koristiti u dobre svrhe vremenom napravio haos na planeti.

filozofija.66 dzim, 24 Dec 98 -> #59, smilja

> Kad su u pitanju neki pesnici/pisci, dosledno mogu da potvrdim > da je vecina njih frustrirana u seksualnom pogledu. A tek o slikarima > da i ne pricam (; Rekoh ja, josh u srednjoj kad smo radili neke ljigave pesnike: da su pesnici je*bali svaki dan razne ljepotice, danas bi poezija bila vrlo siromashna. :>

filozofija.67 ventura, 24 Dec 98 -> #66, dzim

> Kad su u pitanju neki pesnici/pisci, dosledno mogu da potvrdim > da je vecina njih frustrirana u seksualnom pogledu. A tek o slikarima > da i ne pricam (; ma bre oni su bili debili... samo kad gledas onog ludog Andrica... sve ti je jasno...

filozofija.68 smilja, 25 Dec 98 -> #40, vasic

> > Ne stoji iza svega frustriranost u seksualnom pogledu... U poslednje vreme pojavila se jedna nova naučna grana: umetnička patografija, koja sa psihijatrijskog i psihoaanalitičkog stajališta proučava biografije velikih ljudi. Ova proučavanja su pokazala da ''geniji'' odstupaju od normale i da su ''nenormalni'' u odnosu na duševni prosek; odnosno zdravlje..:)) Od izrazito kliničke shizofrenije bolovali su: Tasso, Newton, Helderlin, Van Gog, Strindberg, Gogolj. Od paranoje: Ruso, Paskal,. Melanholija: Weber, Šubert, Šopen, List, Rosini, Molijer. Od arteriosklerotične otupelosti su umrli: Kant, Stendal, Arnold Beklin, Faradej. Umrli su kao samoubice: Klajst, Van Gog, Virdyinija Vulf, Oto Vajninger, Tard, Čajkovski. Nagonske varijante u homoerotičnom pravcu imali su:40. Čitav život bili su aseksualni: Kant, Spinoza, Newten. Alkoholičari: Šeli, Kolridž, Hajne, Po, Mise, Vajld. Eter pored alkohola i opijuma uzimali su Žan Loren, Gotije; hašiš: Bodler. Gluk je umro od alkoholnog trovanja, Betoven od ciroze jetre. Pol Gogen je bio pedofil, Tulus-Lotrek sin incestne veze( roditelji veoma bliski rodjaci)- sakat od detinjstva seksualno preopterećen. Margo Saqvi West sjajan književnik ljubavnica Virdžnije Vulf, Tomas Man - homoseksualan...,. Genije i izopačenost, psihopatološki elementi spadaju u neizbežne faktore u celini psihičkog konteksta jednog genija. Šta hoću da kažem: da umetnici nisu nenormalni već da je suština u nečem drugom. Za umetnika je sve, pa čak i pogled na svet, samo sredstvo za postizanje jednog drugog cilja. Njihovi stavovi prema stvarnosti; bilo kakvi su elementi za izgradnju umetničkog dela. Umetnost ne čini stav, nego postavljenost stava u jednu posebnu celinu. Za umetničku vrednost svejedno kako je nastala: da li je platio mukotrpnim životom kao Dostojevski ( epilepsija ) ili je stvarao u obilju Prust ( homoseksualac) da li je stvarao stojeći kao Hemingvej ili ležeći Trakl ( samoubice). Za jednog estetičara je ne bitno da li je umetnost stvorena u ludilu (Dali) ili u punom zdravlju ( Bah) reč je o tome da je ona stvorena da postoji. Umetnikova odstupanja od proseka su prelaženja granice; hiper senzibilnost, koja mu izoštrava sluh i pobudjuje osećaj za skriveno. A taj hipersenzibilitet jednog umetnika dovodi stalno u sukob sa okolinom. Uostalom zadiranje u van granica, prolaz kroz nepoznate krajolike ukazuje na istine i umetniku je sve teže, normalan čovek tu staje..tu je prosek. Umetnik je savest čovečanstva a običan svet voli da se prepusti samozaboravu. Smilja

filozofija.69 willow, 25 Dec 98 -> #68, smilja

>> Od izrazito kliničke shizofrenije bolovali su: Tasso, Newton, >> Helderlin, Van Gog, Strindberg, Gogolj. Plus: Selin, Ezra Paund, E.E. Kamingz, Robinson Džefers... Dok je, recimo, Fridrih Niče otišo u peršun zbog posledica umobolnosti na bazi luesa. I tako, iako se čitavog života zalagao za stvari u stilu: "Ideš ženi? Ne zaboravi bič!" - na kraju je i njemu, jadničku, p.... došla glave. >> Alkoholičari: Šeli, Kolridž, Hajne, Po, Mise, Vajld. Zatim: Dostojevski, Dilen Tomas, Sinkler Luis, Fokner, Bukovski, F.S.Ficdžerald... nebrojeno njih... >> Tomas Man - homoseksualan...,. Andre Žid? Herman Hese? Conrad Detrez? Sve u svemu, na prste možeš izbrojati umetnike koji su umrli prirodnom smrću; to jest: spokojno, u postelji, sa pidžamom, i sa ružičastim i pufkastim i udobnim patofnama uredno složenim tik pored kreveta.

filozofija.70 ljubinko, 26 Dec 98 -> #68, smilja

>U poslednje vreme pojavila se jedna nova naucna grana: Odavno postoji knjiga TRAGEDIJA GENIJA, o dusevnim poremecajima znamenitih ljudi. Na osnovu verodostojnih dokumenata napisao je profesor Medicinskog fakulteta, a izdavac je bila Medicinska knjiga, koja vise ne postoji i koju je pravno nasledila SAVREMENA.

filozofija.71 vasic, 26 Dec 98 -> #59, smilja

> Kad su u pitanju neki pesnici/pisci, dosledno mogu da potvrdim > da je većina njih frustrirana u seksualnom pogledu. A tek o > slikarima da i ne pričam (; Rekao sam da ne stoji iza SVEGA isfrustriranost u seksualnom pogledu. Ali, slazem se sa tim da velika dela MOGU biti posledica takvih stvari...

filozofija.72 vasic, 26 Dec 98 -> #66, dzim

> Rekoh ja, josh u srednjoj kad smo radili neke ljigave pesnike: > da su pesnici je*bali svaki dan razne ljepotice, danas bi > poezija bila vrlo siromashna. :> Ljubavne pesme su u principu krcate patetikom. Motiv ljubavi u pesmi moze biti sjajno izrazen, ali po mom ukusu to nije na obakav nacin kako su to radili izvesni romanticari. Kakav je to cedni opis lepote bez zelje za fizickom ljubavlju?

filozofija.73 vasic, 26 Dec 98 -> #67, ventura

> ma bre oni su bili debili... samo kad gledas onog ludog > Andrica... sve ti je jasno... Kanda nisi bas nacitan?

filozofija.74 vasic, 26 Dec 98 -> #68, smilja

> U poslednje vreme pojavila se jedna nova naučna grana: > umetnička patografija, koja sa psihijatrijskog i > psihoaanalitičkog stajališta proučava biografije velikih ljudi. > Ova proučavanja su pokazala da ''geniji'' odstupaju od normale > i da su ''nenormalni'' u odnosu na duševni prosek; odnosno > zdravlje..:)) Mislim da genijalnost vuce sa sobom odredjena odstupanja u poimanju stvarnosti i svoje sopstvene unutrasnjosti - pa se to smatra nenormalnim. C.G. Jung je imao zanimljiv pristup. Svoju analiticku psihologiju, kako je nazivao nauku koju je decenijama razvijao u nekim delima usmerio i ka istrazivanju odnosa umetnicko delo-psihologija. Ali njega nije za- nimala toliko isfrustriranost koliko simboli i arhetipovi podsvesti koji su se ispoljavali u tim istim delima. Tako je npr. obratio najvise paznje na Goetheovog Fausta, koga je ocenio da je krcat alhemijskim simbolizmom podsvesti, i da Goethe sam nije bio svestan sta je zapravo napisao. Siguran sam da Goethe ne bi mogao biti proglasen patoloskim slucajem, cak i ako se izvesno vreme osecao kao sam Dr.Faust. S druge strane, "Patnje mladog Vertera" su krcate ljubavnom patetikom. Doduse, to je njegov roman prvenac, imao je 23-24 godina i bio je ludacki zalju- bljen u jednu udatu mladu zenu, a ta je ljubav bila zaista neostvariva... > Od izrazito kliničke shizofrenije bolovali su: Tasso, Newton, Za Torquato Tassoa znam da je imao manijakalni kompleks velicine. Goethe je to lepo opisao u drami "Torquato Tasso". > Helderlin, Van Gog, Strindberg, Gogolj. Od paranoje: Ruso, > Paskal,. Melanholija: Weber, Šubert, Šopen, List, Rosini, Friedrich Hoelderlin je proglasen pomracenim umom jos kada je imao 17 godina. Tacno se vidi sta je pisao koji deo njegove raspolucene licnosti. Ruku na srce, on i Klopstock su nekako imali najprefinjeniji poetski izraz od svih nemackih pesnika XVIII i pocetka XIX veka. Propustila si E.T.A.Hoffmanna, velikog romanicarskog pisca, slikara i kompozitora. Najpoznatiji je po pripoveci "Peskar" (Der Sandmann) koja je postala mitska i kultna gotska prica psiholoskog horora. Pisao je i roman u dva toma, "Djavoli eliksiri", okultno i opako, bajku "Krcko Orascic" i jos stosta. Bio je alkos, narkos, depresivac, gladovao je da bi placao kurve. Kada se ozenio, zena bi uz upaljeno svetlo morala da ga drzi za ruku da bi zaspao jer su ga progonili uzasi o kojima je pisao. Umro je u 46. godina, od izmucenosti tela narkoticima i alkoholom. Kao kompozitor je i do danas ostao neshvacen. Jedan je od najznacajnih likova nemacke knjizevnosti. > Umrli su kao samoubice: > Klajst, Van Gog, Virdyinija Vulf, Oto Vajninger, Tard, Heinrich Von Kleist je odlepio jos sa 17 godina kada su ga unistile mentalno ratne strahote u ratu izmedju Pruske i Francuske. Sto se seksu- alnih sklonosti tice voleo je iskljucivo zene koje su presle pedesete. U njegovoj knjezivnosti se vidi genijalnost, ali ne i bolest. Imao je puno pokusaja samoubistva od svoje dvadesete, ali je to ucinio na obali Bodenskog jezera (Bavarska) ispalivsi sebi metak u glavu. Imao je 35. godina. Na tom mestu Kleistu je podignut spomenik. Jedni tvrde da je bio kompletno lud, a drugi da se ubio jer su ga Goethe i Schiller stalno ismevali po raznim knjizevnim almanasima. Van Gogh je bio lud, a uz to je imao i tumor na mozgu. Za Virginiu Wolff se prica da se ubila usled nezadovoljsta zbog zavrsetka II Svetskog rata. > Čajkovski. Bio je i derpe. Namerno je popio vodu zarazenu kolerom. Videti istoimeni film u kome ga igra Richard Chamberlain. > Alkoholičari: Šeli, Kolridž, Hajne, Po, Mise, Vajld. Coleridge i Poe su konzumirali i opijum. Wilde je bio sodomista, zbog cega mu je sudjeno. > stojeći kao Hemingvej ili ležeći Trakl ( samoubice). Za jednog Hemingway se ubio jer je saznao da boluje od raka. Trakl je umro od prekomerne doze kokaina. Bio je sludjen osecajem krivice jer je imao odnose sa mladim decacima i godinama odrzavao incestnu vezu sa rodjenom sestrom. Po mom misljenju, najbolji pesnik sa nemackog govornog podrucja ikad... > estetičara je ne bitno da li je umetnost stvorena u ludilu > (Dali) ili u punom zdravlju ( Bah) reč je o tome da je ona > stvorena da postoji. Dali je umeo da sintetise sam hormon feromon u svom mozgu. Efakat je priblizan kao pri upotrebi LSD-a ili meskalina...

filozofija.75 vasic, 26 Dec 98 -> #69, willow

> Dok je, recimo, Fridrih Niče otišo u peršun zbog posledica > umobolnosti na bazi luesa. I tako, iako se čitavog života > zalagao za stvari u stilu: "Ideš ženi? Ne zaboravi bič!" - na > kraju je i njemu, jadničku, p.... došla glave. Nietzsche se plasio zena kao djavo krsta... > Andre Žid? Herman Hese? Conrad Detrez? Hesseov "Narcis i Zlatousti" i "Demijen" imaju nekih homoseksualnih motiva, ali nisam znao da je bio peder.

filozofija.76 smilja, 26 Dec 98 -> #69, willow

> Sve u svemu, na prste možeš izbrojati umetnike koji su umrli > prirodnom smrću; to jest: spokojno, u postelji, sa pidžamom, i sa > ružičastim i pufkastim i udobnim patofnama uredno složenim tik pored Zahvaljujem Ti se što si dopunio spisak jer on se i dalje nastavlja; u ovom veku mnogi od njih umiru od AIDS-a kao Mišel Fuko ili čarobnjak baleta Nurejev ili Fredi Merkuri ( parodon, ako sam ispisala njegovo ime pogrešno ) legenda rok-muzike XX veka. > Dok je, recimo, Fridrih Niče otišo u peršun zbog posledica > umobolnosti na bazi luesa. I tako, iako se čitavog života zalagao za > stvari u stilu: "Ideš ženi? Ne zaboravi bič!" - na kraju je i njemu, > jadničku, p.... došla glave. Kao student početnik, tako reći privh brucoških dana odlazi u kuću Crvenih fenjera i tu dobija moždani sifilis. Još od gimnazije bio je velika nada u pogledu klasičnih nauka: grčkog i latinskog. Tja, sin luteranskog sveštenika krvavo je osetio ukus slobode. > Sve u svemu, na prste možeš izbrojati umetnike koji su umrli > prirodnom smrću; to jest: spokojno, u postelji, sa pidžamom, i sa > ružičastim i pufkastim i udobnim patofnama uredno složenim tik pored Prust, bonvivan, poslednju deceniju života povukao se iz pariskog života i do smrti, teško oboleo, u postelji opisao je do poslednje stranice lucidno i genijalno licemerno visoko društvo Pariza kome je i sam pripadao. Skenirao ih je a onda u postelji pisao, pisao uz pomoć sluškinje Švajcarkinje koja je brižljivo do samog kraja pazila na njega. Dirljivi su opisi kako mu je pripremala termofore i tople supe, vodila računa da svetlost ne prodire u sobu. On je zbilja umro u postelji zadovoljan, možda, što je razderao krinku otmenog Pariza. Do poslednjeg časa je pisao. Ali setila sam se jednog koji je skončao sasvim u duhu kućnog ideala: VAGNER ! Koja grozota od muzike (;

filozofija.77 smilja, 26 Dec 98 -> #70, ljubinko

> Odavno postoji knjiga TRAGEDIJA GENIJA, o dusevnim poremecajima > znamenitih ljudi. Recimo Gottfreid Benn u svom članku ''Problem genija'', sabire delimično rezulate tzv. #umetničke patografije# ; danas se nauka možda bavi i na sasvim drugačiji način genijalnošću.

filozofija.78 smilja, 26 Dec 98 -> #74, vasic

> Za Virginiu Wolff se prica da se ubila usled nezadovoljsta zbog zavrsetka > II Svetskog rata. Virginija Wolff je imala homoseksualnu vezu sa britanskom knjizevnicom Margo Saqvi West. Ova je imala uspešan brak, dvoje dece i muža homosekusalca. Margo i njen suprug su pripadali visokim krugovima englesle aristokratije. Svoju vezu sa Margo Virdžinija je opisala u romanu ''ORLANDO'', nekoliko meseci posle toga napunila je mantil kamenčićima i ušetala u jezero. Margo je imala više ljubavnica, medju kojima je poznata jedna ruska kneginja, inače našeg porekla: u romanu je baš tako i Virdžnija oslikava kao svemoćnu. Jer se ova Engleskinja vrlo brzo zamorila sa Virdžinijom i ostavila je.. Nažalost stihovi i poetika Margo Saqvi West nije prevodjena u nas. U svakom slučaju Ti i Dušan ste sasvim lepo dopunili moje izlaganje. > Hemingway se ubio jer je saznao da boluje od raka. Hemingway je vodio život dosledno do kraja, avanturista, revolucionar, lovac i veliki ženskaroš. Žena mu je na Kubi u Havani sazidala kulu u koju se zatvarao i radio; sama kuća je veoma skromna i potpuno podešena prema ukusu Ernesta; knjige je čak držao u kupatilu. Inače, neki Kubanci, pričali su još tada, davno posle njegove smrti da je bez obzira na tumor bolovao od manijačno - depresivne psihoze. Uostalom, još neka samoubistva u njegovoj porodici ukazuju na to. Konkretno, imao je tumor na mozgu!? Medjutim njegov karakter ukazuje na specifičnost naravi. Uostalom kao i prvi pisac romana uopšte u istoriji književnosti Servantes koji je bio po mnogo čemu specifičan. > Wilde je bio sodomista, biseksualac itd. što je i otvoreno priznao na sudu. Zaista mu se divim kad je učinio takvo što u vreme kad su klavirima zavijali noge zbog tzv. viktorijanskog morala. Smilja

filozofija.79 vasic, 26 Dec 98 -> #77, smilja

Benn je daleko od toga da moze da bude smatran genijem. Nije on imao prava da pise tako stogod...

filozofija.80 dr.grba, 27 Dec 98 -> #76, smilja

>> Ali setila sam se jednog koji je skončao sasvim u duhu kućnog ideala: >> VAGNER ! Koja grozota od muzike (; Pa, i Gete je, kažu, bio smeran.

filozofija.81 mcar, 27 Dec 98

Kakvo je vase misljenje o tzv. "skolama za genije". Tj. o specijalnim skolama u kojima se deca obrazuju po posebnim programima da bi se potpomogao njihov brzi razvoj. U ovom smislu bi se mogle posmatrati i tzv. "skole za talente". Moje misljenje je izrazito negativno. Kod ljudi koji su prosli ovakve skole, zaista primetna je - sposobnost ubrzanog ucenja - sposobnost brzog prenosa koncentracije (nevezivanje za teme) - postizanje uspeha u skoli Na zalost uz to idu i - odvajanje procesa ucenja od saznjanja predmeta, tj ucenje radi ucenje ili ucenje ucenja - nesposobnost, retardiranost u smislu svakodnevnog zivota Da li je neko analizirao stvarne efekte ovih skola na ekonomiju i razvoj pojedine drzave. Kakva je korist od njih. Mislim da je najbolji opis dao jedan psihijatar: "Drzavi su potrebni "vrhunski" (naucnici/sportisti...) Nije vazno sto ce u procesu postizanja proklamovanog ideala zivoti dece biti nepovratno unisteni. Jer sta znaci genijalnost cija je cena unistenje ili osakacenje licnosti. Daleko vece divljenje zasluzuju ljudi cija postignuca nisu bila na racun razaranja njih samih. MC Primer ovakvih skola za talente su npr. Petnica ili Mat. gimnazija

filozofija.82 mcar, 27 Dec 98

I jos jedno pitanje: Kako objasniti kompleksnost i tananost kineske spram zapadne filozofije. Neverovatna demokraticnost, npr: svaki covek, ma kakav bio poseduje Put. Razlika izmedju prostog coveka i mudraca je u tome sto je mudrac toga svstan.... Dakle nista trt-mrtt, bog-djavo, cisto-prljavo, uzviseno-neuzviseno. MC

filozofija.83 smilja, 27 Dec 98 -> #79, vasic

Imam li ja prava da pišem o Rudjeru Boškoviću? > Benn je daleko od toga da moze da bude smatran genijem. Nije on imao > prava da pise tako stogod... Jedna od tema naučne fantastike: ako su relativisti u pravu, ako živimo četvorodimenzionalnom svetu i možemo postati svesni toga, onda je to kraj našeg sveta zdravog razuma. Neki anticipativni autori pokušali su da razmišljaju u terminima prostrno- vremenskog kontinuma. Njihovi pokušaji podsećaju na nastojanja ( istina na višem istraživačkom nivou i izražena teorijskim jezikom) velikuh matematičkih fizičara. Ali, da li je uopšte moguće da čovek misli u 4. dimenzije? Za to bi mu bila potrebna posebna mentalna struktura. Da li će čovek steći ove strukture u budućnosti, kao proizvod neke sledeće mutacije? Možda je čovek budućnosti već medju nama? Rudjer Bošković. Mutant? Putnik kroz vreme? Stanovnik druge planete prerušen u Srbina? Sledeći biografski podaci su iz: The Encyclopedia of Philosophy, Macmmilan and Free Press. Editor - in - Chief: Paul Edwards. Rodjen u Dubrovniku 1711. godine, upisano u jezuitskom koledžu u Rimu gde se upisao kao student. Studirao je matematiku, astronomiju i teologiju. Po završetku koledža 1728. ulazi u jezuitski red. 1736. godine objavljuje rad o sunčevim pegama Godine 1740. predavao je matematiku na Colleigiumu Romanumu, a zatim postaje naučni savetnik. Osnovao je opservatoriju, isušio Bontinske močvare, popravio kupolu Svetog Petra, izmerio meridijan izmedju Rima i Riminija na dva stepena geografske širine. Potom je istraživao različita mesta Evrope i započeo iskopavanja gde će Šliman kasnije otkriti Troju. U Engleskoj ga biraju 26. juna za člana Kraljevskog društva . Tom prilikom napisao je je na latinskom dugačku poemu o vidljivim odlikama Sunca i i Meseca, na šta su njegovi sagovornici rekli:''To Njutn to Njutn govori kroz usta Vergilija.'' Itd..., izmedju ostalog bio je upravnik Odeljenja za optičke instrumente Kraljevske mornarice u Parizu. Umro je u Milanu 1787. godine. Izgleda da je Bočković išao ne samo ispred svog već i ispred našeg vremena. Postavio je jedinstvenu teoriju univerzuma i opštu jednačinu čiji zakoni vladaju u mehanici, fizici, hemiji, biologiji, pa čak i fiziologiji. Po ovoj teoriji, materija, prostor i vreme nisu beskonačno deljivi već su sastavljeni od tačaka ili čestica. Ovo podseća na radove Žana Šarona i Hajzenberga koje je Bošković izgleda prevazišao. On je uspešno objašnjavao ne samo svetlost već i magnetizam, elektricitet, kao i sve hemijske fenomene do tada otkrivene ili koji će biti tek otkriveni. U njegovim radovima nailazimo na kvante, talasne mehanizme, atom koga formiraju nukleoni. Istričar nauke L.A. Vajt smatra da je Bošković išao bar dva veka ispred svog vremena i da ćemo njegovo delo shvatiti tek kad se spoje teorija relativiteta i kvantna fizika. Procenjuje se da će njegov rad valjano oceniti tek 1987. godine, na 200 godina od njegove smrti. Ovako kaže enciklopedija..? Ovaj fenomen do sada nije objašnjen. U već objavljenoj korespodenciji sa Volterom nailazimo na sledeće savremene ideje: - Stvaranje internacionalne fizičke godine; - Prenošenje malarije preko komaraca; - Moguća primena gume - Postojanje planeta koje se okreću oko zvezda van Sunčevog sistema; - Nemogućnost da se ''psihičko'' lokalizuje u odredjenom delu tela; - Konzervacija ''kvantitativne čestice'' pokreta: Plankova konstanta objašnjena 1958. godine. Smilja

filozofija.84 smilja, 27 Dec 98 -> #83, smilja

Nastavak o Boškoviću: Veliki značaj Bočković je pridavao alhemiji. Dao je jasan i naučni prevod jezika lahemičara. Četri elementa - voda - vazduh, zemlja - vatra - razlikuje samo na poseban način na koji se čestice ( bez mase ili težine ) uredjuju. To je očigledno anticipacija najnaprednijeg savremenog stanvišta o univerzalnoj formuli. Još jednu, ništa manje fantastičnu anticipaciju u Boškovićevom delu nailazimo u njegovom proučavanju nezgoda u prirodi.Ono već tad sadrži statističko-mehaničku teoriju američkog naučnika Vilarda Gibsa, formulisaanu krajem veka. Takodje sadrži savremeno objašnjenje radioaktivnosti, pojave nepoznate u 17. veku, kao serije izuzetaka od prirodnih zakona. To je ono što se danas zove ''statističkim probojima granica potencijalnosti.'' Zašto radovi ovog izuzetnog čoveka nisu uticali na savremenu misao? Pre svega, zato što su vodeći nemački naučnici i filozofi, sve do WWI, verovali u teoriju ''kontinuirane strukture'', dok se Boškovićev rad zasnivao na teoriji o diskontinuitetu. Sledeće, proučavanja Boškovićevog dela sistematski posle njegove smrti bila su otežana zbog rasutosti po celom svetu. Dalja istraživanja ukazaće koliko je bio neobičan ovaj čovek?1 P.S. Jedan od izbornih predmeta u moje doba na filozofiji bila je i fizika koju je predavao Pop-Jordanov; profesor koji je je diplomirao prvo filozofiju pa onda elektrotehniku. Više od pola semestra slušali smo priče o Boškoviću, inače neke njegove teorije morale su se znati i za Istoriju filozofije II. Ovo su neki odlomci iz profesorovih predavanja, možda su zastareli ali poklapaju se sa nekim podacima iz one Enciklopedije. Prilog diskusiji o genijima. Smilja :)

filozofija.85 pperica, 27 Dec 98 -> #81, mcar

Ne verujem da bi to na ovim prostorima funkionisalo... Diploma iz takve skole bi trebalo da bude vrednija nego iz drugih skola, pa bi novopeceni bogati seljaci placali da njihova prosecna (daj boze) deca setaju bele carape do skole i nazad, da bi tamo razmenjivali selotejpe i druzili se sa decom ministara i bogatuna na koncertima mitra mirica... Ne znam ko bi mogao da stane iza prijemnog i da kaze seselju: vas klinac nije za nasu skolu, ... Kazem vam, propala stvar...

filozofija.86 smilja, 27 Dec 98 -> #82, mcar

> I jos jedno pitanje: Kako objasniti kompleksnost i tananost kineske spram > zapadne filozofije. Neverovatna demokraticnost, npr: Kineska civilizacija je veoma stara, prva kultura ili tzv: pekinški čovek javlja se u periodu oko 500.ooo p.n.e. Rana kultura oko 4000 p.n.e - grnčarstvo a to je već kineski neolit. Prva Dinastija ŠANGA - bronza - 1.500 P.NE... To podrazumeva jedno čitavo državno uredjenje ali i specifičnu filozofiju života. Mislim, da sam već pisala o razlici izmedju paradoksalne logike istoka/kineske logike i zapadnjačke koja je mnogo kasnijeg datuma. Kina je pravo otkiriće, prvi zapisi - na laku - potom na svili - na kraju prva hartija sa preko 4000 znakova - pretpostavlja visoku civilizaciju ali i hijerarhijski stupanj u organizaciji društva. Sve je to moralo da bude objašnjeno kroz budizam, konfučijanstvo i naravno tananost samog istočnjačkog bića. Nama najpoznatije Dinastije su : HAN 206 p.n.e. do 9.. n.e. i MING 1368 -1644 n.e. posle kojih dolaze Mandžurci. Šta kažu Kinezi za Konfučija: ''...kad Sin Neba hoće da obdari čovečanstvo i uspostavi sveopšti mir, njegovi su vesnici jednorozi ( ći lin ), feniksi ( huang ), kornjače ( kuej) ili zmajevi ( lung ). Smatra se da se Jednorog pojavio u času kad se rodio Konfučije.Konfučije je rodjen u gradu ČI -FUU 551. p.n.e. a živeo je do 479.p.ne.; u ranoj mladosti postaje čuvar i nadzornik pisarnice u svom rodnon gradu a potom počinje da se bavi politkom. Dakle, negde u vreme dinastije ČU ..., postaje učenik Lao Cea... U 51. godini života je ministar pravde a nok 56. godine života napušta sva zvanja i počinje da putuje sa svojim učenicima propovedajući svoju filozofiju. Osnova njegovog učenja je o moralnoj odgovronsti od prvog do poslednjeg atoma društva: ''Čovek je taj koji PUT može načiniti velikim a ne PUT da bude taj koji će od njega načiniti velikim.'' Ideal je harmonija savršenog individualnog i dobro organizovanog družtva i medjusobnim obavezama, podjednakim izmedju ministara i vladara, oca i sina, mladjeg i starijeg brata, muža i žene, medjusobno poštovanje i pijetet i bratstvo izmedju dve duhovne vrline. Vladar treba da bude vodjen etikom ovakve filozofije, primer gradjanima a kroz religiju da se ispunjavaju moralne obaveze. Konfučije veoma precizno postavlja principe superiornog čoveka čiji su standardi moralni principi, dok kao ljudsko biće uopšte čoveka negira onog koji se rukovodi profitom - inferioran čovek. Njegova čitava doktrina se smatra kao etički humanizam. Ako pretpostavimo da je ovakav princip razmišljanja postavljen oko 500. p.n.e. onda slobodno možemo da uporedimo vreme početka slobodno nazovimo je filozofijom-kineskom i početka antičke filozofije doba sedam mudraca VII p.n.e. koji spadaju u zapadanu filozofiju i spadaju tek u kosmološko razdoblje. Činjenica je da se država tada stvara civilizacijski na obalama male Azije dok je Kina do tad promenila već nekoliko dinastija. > svaki covek, ma kakav bio poseduje Put. Razlika izmedju prostog coveka i > mudraca je u tome sto je mudrac toga svestan.... To je Konfučije i prema tom principu funkcioniše i današnja Kina ali ta filozofija morala je da bude i prilagodjena ogromnom siromaštvu ISTOKA ali i borbe da se preživi. Uz to ontološka suština Kineza je sasvim drugačija od suštine Zapadnog ! čoveka; na istoku bez obzira na sve i danas sam život ovozemaljski malo vredi i Kinezi su specifičan narod. Ali umetnost Kine, zanatske veštine i činjenica da su oni tvorci, hartije, baruta, prvog pisanog zapisa, možda prvih zakona a ne Hamurabi govori o posebnosti ove nacije pa i filozofije. To nije filozofija to je način života, način razmišljanja ali i specifična zatvorenost prema svetu. Lično Kinu ne volim i svaki odlazak za mene je mučenje jer su prema strancima veoma podmukli i uopšte beskrupolozni prema belcima. Plava žena je djavo :)) Kolektivizam im je u duši i disciplina. > Neverovatna demokraticnost, npr: Tamo ne postoji demokratičnost niti je ikad postojala o čemu govore sasvim jasno Konfučijeve tablice već pravila, obaveze i dužnosti. RED, RAD, DISCIPLINA !!!!! Koja se moraju poštovati do kraja što veoma lepo piše na Konfučijevim tablicama čemu se Kinezi podučavaju još od malih nogu. To je način života koji omogućava produžetak nacije... koja je mnogo ratovala i borila se za prostor. Medjutim, divim se njihovoj umetnosti ali jedan Ming ( vaza) pripada palati u Nankingu. Uostalom kao i Konfučijeve tablice i njegov muzej u Pekingu. > Dakle nista trt-mrtt, bog-djavo, cisto-prljavo, uzviseno-neuzviseno. Ako sam preterala o Kinezima bila sam i blaga ali Zapadna civilizacija nije trt -mrt već je prilagodjena ontološkoj suštini načeg bića. Bogu i djavolu....itd. Moram x puta da Vam ponavljam da su oni drugačiji i da bi posle godinu dana života u Kini podivljao. Naravno, osim ako živiš u Hong -Kongu - no to je sad kineska imovina ili Tajvanu. Sve te priče o mudrosti, harmoniji itd. to je priča za žutog čoveka. Smilja

filozofija.87 mcar, 27 Dec 98 -> #86, smilja

Mislio sam na Taoizam, kada sam govorio o demokraticnosti. Savremena Kina jeste diktatura. MC

filozofija.88 dr.grba, 28 Dec 98 -> #81, mcar

>> Da li je neko analizirao stvarne efekte ovih skola na >> ekonomiju i razvoj pojedine drzave. Kakva je korist od njih. U bivšem SSSR-u su postojali ovakvi programi na svim nivoima. Hijerarhija je išla dotle da su pri vrhu postojala, recimo, univerzitetska odeljenja sa 10-20 studenata, jedinih u svojoj klasi u celom SSSR-u. Takvi su dobijali ptičje mleko u toku studija i bili viđeni za poslove u vladinim institucijama. Oni koji su usput otpadali završavali su "samo" kao vrhunski inženjeri, laboranti, univerzitetski profesori, štogod.

filozofija.89 dr.grba, 28 Dec 98 -> #83, smilja

>> Postavio je jedinstvenu teoriju univerzuma i opštu jednačinu čiji zakoni >> vladaju u mehanici, fizici, hemiji, biologiji, pa čak i fiziologiji. Uf, uf, uf... Da smirimo malo loptu. Reč je o Papus-Boškovićevoj teoremi konusnih preseka, gde je prvi put dat matematički obrazac za krive drugog reda (kružnica, elipsa, parabola, hiperbola - kruznica je, zapravo, specijalni oblik elipse gde se dve fokusne tačke poklapaju). >> otkriveni. U njegovim radovima nailazimo na kvante, talasne mehanizme, >> atom koga formiraju nukleoni. Za ovom formom se tragalo od starog veka. >> Istričar nauke L.A. Vajt smatra da je Bošković išao bar dva >> veka ispred svog vremena i da ćemo njegovo delo shvatiti tek kad se >> spoje teorija relativiteta i kvantna fizika. Ovo je spojeno u specijalnoj teoriji relativiteta. >> - Postojanje planeta koje se okreću oko zvezda van Sunčevog sistema; Bošković je čitao Keplerove radove, na kojima je i proverio svoju teoriju krivih drugog reda. Jeste, Ruđer Bošković je definitivno bio ispred svog vremena, ali ovaj spisak navoda ga u najmanju ruku čini vanzemaljcem (: Čovek je bio "samo" sjajan matematičar koji je uspeo da primeni metode multidisciplinarnih saznanja. To ga je, poput drugih velikih naučnika tog vremena, činilo posebnim: išao je u red onih koji su odgovore tražili na racionalnoj ravni, a ne u božanskom prisustvu u svemu što vidi oko sebe. Gde bi, uostalom, tek Njutn završio da nije bio religiozni fanatik?

filozofija.90 vasic, 28 Dec 98 -> #83, smilja

> Jedna od tema naučne fantastike: ako su relativisti u pravu, > ako živimo četvorodimenzionalnom svetu i možemo postati svesni > toga, onda je to kraj našeg sveta zdravog razuma. Cetvorodimenzionalnost koju je postavio Minkowski bi zaista mogla imati fantastican odraz na poimanja odredjenih sfera, do te mere da bi se moglo redji da je celokupna klasicna fizika u sluzbi samo jednog jedinog sveta...S druge strane ako bi tako stogod pokusali primeniti na misteriju ljudske svesti (recimo, ne posmatrati svest samo kao odraz elektrohemi- jskog rada mozga), dobili bi smo vrlo zdravu mesavinu okultizma i teo- rijske fizike. Ali, na zalost, nauka se ponasa arogantno i ignorantno prema svemu sto nije u stanju da objasni. > Neki anticipativni autori pokušali su da razmišljaju u > terminima prostrno- vremenskog kontinuma. Njihovi pokušaji > podsećaju na nastojanja ( istina na višem istraživačkom nivou i > izražena teorijskim jezikom) velikuh matematičkih > fizičara. Ali, da li je uopšte moguće da čovek misli u 4. > dimenzije? Za to bi mu bila potrebna posebna mentalna > struktura. Da li će čovek steći ove strukture > u budućnosti, kao proizvod neke sledeće mutacije? Možda je > čovek budućnosti vec medju nama? Zar ne postavljas coveka previsoko, na pijedestal objektivnog saznanja. Ne mora covek biti svesno u skladu sa kosmosom, kada je njegova svest ogranicena blokadom odredjenog dela mozga - npr. covek je oslobodjen zivotinjskog istinkta intuicije, i jos mnoge niti su izgubljene tokom evolucije u odnosu na zivotinje. Takva svest po kojoj se razlikujemo od zivotinja ne mora biti vrhunski odraz kosmosa unutar nas samih. Zasto smatras da bi covek buducnosti bio evolutivno pocascen u progresivnom smeru?

filozofija.91 vasic, 28 Dec 98 -> #84, smilja

> Veliki značaj Bočković je pridavao alhemiji. Dao je jasan i > naučni prevod jezika lahemičara. Četri elementa - voda - > vazduh, zemlja - vatra - razlikuje samo na poseban način na > koji se čestice ( bez mase ili težine ) uredjuju. To je > očigledno anticipacija najnaprednijeg savremenog stanvišta o > univerzalnoj formuli. To je rekao Kornelius Agrippa, nemacki alhemicar jos u XV veku, a da ne spominjem radove Paracelsusa, Dr.John Deea ili Marie Prophetisse (jedina velika zena alhemicar)... > Prilog diskusiji o genijima. Uprkos ovom gore sto sam rekao, slazem se s tobom da je Boskovic bio genije...

filozofija.92 vasic, 28 Dec 98 -> #82, mcar

> I jos jedno pitanje: Kako objasniti kompleksnost i tananost > kineske spram zapadne filozofije. Neverovatna demokraticnost, > npr: > svaki covek, ma kakav bio poseduje Put. Razlika izmedju prostog > coveka i mudraca je u tome sto je mudrac toga svstan.... > Dakle nista trt-mrtt, bog-djavo, cisto-prljavo, > uzviseno-neuzviseno. Pre nego sto sam krenuo da pisem ovo video sam sta je Smilja rekla povodom toga, stoga ne verujem da bih imao da dodam stogod bitno. U svakom slucaju, odraz zapada ka istocnjackoj filozofiji je onakav kakav je Barouz opisao u nekim svojim delima... Istok je, uprosceno, Yin-Yang pricip - mikstra dve suprotne energije, Yin, zensko, zlo; Yang, musko, dobro - s tim da jedna sila u sebi sadrzi uvek klicu one druge. Jednostavan nacin da se sagleda kosmicko ustrojstvo, ali izrazito realno i primenljivo...Istok je okrenut ka pitanjima o sustini. Nirvana, kao krajnji cilj je nistavilo, ravnodusnost, ekstatican osecaj kosmicke svrsishodnosti, osecanje apeirona...

filozofija.93 qpele, 28 Dec 98 -> #81, mcar

> Kakvo je vase misljenje o tzv. "skolama za genije". Tj. o > specijalnim skolama u kojima se deca obrazuju po posebnim > programima da bi se potpomogao njihov brzi razvoj. U ovom > smislu bi se mogle posmatrati i tzv. "skole za talente". > Ajd' da kao svrseni djak Matematicke dam svoje misljenje. Nakon matematicke djak izadje sa sjajnim znanjem prevashodno iz oblasti matematike, fizike i racunarstva. Tome ne doprinosi samo nastavni plan i program vec i odnos ucenik-profesor koji je atipican za ove nase krajeve. Profesora po pravilu mozete pitati sve sto je u vezi sa predmetom koji predaje, mozete ga kritikovati, raspravljati se sa njim. Takva atmosfera je kod mene u tom periodu adolescencije, kada uglavnom svi izbegavaju skolu i ucenje, stvorila ljubav prema nauci i saznanju. No, da bi se toliko postiglo iz oblasti prirodnih nauka, naravno mora se necega odreci. U MG-u nema muzickog, likovnog, ima samo jedan strani jezik, nema latinskog,... Najveci problem MG-a je to sto u nju uglavnom dolaze vukovci, mahom djaci generacija, dakle ljudi koji su navikli da budu najbolji u skoli. A u MG ne moze svako da bude najbolji, ne moze svako da bude odlican. Tu dolazi do stvaranja ogromnih kompleksa. Tome doprinose i pritisci roditelja, pod kojim su vecina djaka u MG. Vecina djaka MG-a nema klasican drustveni zivot karakteristican za coveka tog uzrasta. Vecina ( ili makar skoro vecina) retko kad uvece izlazi, dosta njih nikad nije imalo decka/devojku. Zanimljivo je sta se desava sa takvim ljudima posle MG. Uglavnom ne postaju sjajni studenti. Valjda se u nekom trenutku umore od silnog ucenja koje je pocelo od najranijih srednjosklskih dana. Od celog mog odeljenja (20 djaka) ( generacija maturanata '95) samo je petoro ljudi upisalo redovno 4. godinu studija. Sudbine ljudi su jos zanimljivije. Jedan moj ortak je sjajno studirao 2 godine, prosek preko 9, cisito obe godine, a onda je prolupao, digao ruke od fakulteta, utripovao da hoce da svira trubu, to ga je drzalo par meseci, onda nije nista radio, sad je otisao u vojsku, ko zna sta ce posle. Druga je postala verski fanatik ( sto je po meni isto zlo kao i biti sektas) ne izlazi iz crkve, ide po manastirima, svi rezoni u zivotu su joj formiranu krozu prizmu religije... Treca je dobila dete sa narkomanom. Cetvrti se navukao na droge, pa je pao sa Kalemegdana, jedva preziveo. Peti je postao potpuno asocijalan lik. Ako se tome doda da je u mom odeljenju bilo 20 djaka , dolazimo do brojke od 25% ljudi koji su krenuli putem kojim ne verujem da bi neko svesno krenuo. > Jer sta znaci genijalnost cija je cena unistenje ili osakacenje > licnosti. Daleko vece divljenje zasluzuju ljudi cija > postignuca nisu bila na racun razaranja njih samih. > Pazi, oni pravi genijalci, znaci govorimo o ljudima sa IQ preko 140 su sjajni likovi, makar one koje ja znam. Prosti jednostavni, neoptereceni svakojakim glupostima, u odnosu na ostale u MG jako malo uce. Takve likove niko i nista ne moze osakatiti. Problem je u onoj velikoj vecini koja je nadprosecno inteligentna a utuvili su im u glavu da su genijalci, i onda kad naidju na nekog pametnijeg od njih, koga ne mogu da dostignu nastaju kompleksi. Pitanje je koliko na stvaranje tih komlpeksa utice skola, a koliko vaspitanje i same te licnosti.

filozofija.94 smilja, 30 Dec 98

Dragi moji SEZAMOVCI, Ova godina je za mene bila uspešna..i teška! Pošto je ovo moje razredno odeljenje pozdravljam sve pa i VELIKOG MANITUA Askripku :)) Svog urednika, tj. moderatora dr.grbu...:)) Želim nam svima vedro nebo, više para, mnogo ljubavi..:) Pišite što više...!? Smilja/Iris :)

filozofija.95 askripka, 06 Jan 99 -> #94, smilja

=- Ova godina je za mene bila uspesna..i teska! =- Posto je ovo moje razredno odeljenje pozdravljam sve pa =- i VELIKOG MANITUA Askripku :)) Ljubavi moja jedina, a sto ovo 'pa i'?!?!? Nemoj da se razljutim ;) Znas ti da ja tebe bezuslovno (dakle bez 'pa i') obozavam... ;)

filozofija.96 willow, 06 Jan 99 -> #95, askripka

Sale, jebo te lesi, pa 'de si bre ti? Kako žena? Kako mačka? Kako K.Hammet? Kako sve ostalo? :)

filozofija.97 spantic, 07 Jan 99 -> #81, mcar

> Primer ovakvih skola za talente su npr. Petnica ili Mat. > gimnazija Za Petnicu ne znam, ali to reći za MG može samo onaj ko tamo nikad nije bio. Boravak u MGu je veoma podsticajan za inteligentne ljude i veoma je daleko od istine reći da su MGovci jednostrani.

filozofija.98 spantic, 07 Jan 99 -> #85, pperica

> Ne verujem da bi to na ovim prostorima funkionisalo... Itekako funkcioniše. Iz Matematičke gimnazije se masovno bežalo. U vreme kada sam je ja upisao (1984.) nisu imali kriterijum da preseku rang listu pošto je najslabije plasirani imao 50 poena. Tada nije bilo prijemnog, a upisivalo se posle drugog razreda srednje škole. Za neupućene 50 su imali samo oni sa svim peticama iz prva dva razreda, a više samo pobednici na takmičenjima iz matematike i fizike. Bila su dva najjača razreda, programera. Jedan su činili đaci iz drugog razreda MGa, a drugi III/2 mi od spolja. U mom odelenju su primili 44 ljudi. Do kraja septembra nas je ostalo 32. Svi koji nisu mogli da izdrže otišli su. I to je najbolje pokazalo vrednost njihovih ocena. Možeš primiti koga hoćeš, ali ako nije dobar ništa mu/joj to ne vredi.

filozofija.99 mcar, 07 Jan 99 -> #97, spantic

Sta znaci to "boravak u MG je potsticajan za inteligentne ljude"? MC

filozofija.100 smilja, 13 Jan 99 -> #95, askripka

> Ljubavi moja jedina, a sto ovo 'pa i'?!?!? O tome da li sam jedina moraću da razmislim (ljubav)? > Nemoj da se razljutim ;) Nemoj, molim te :))) > Znas ti da ja tebe bezuslovno (dakle bez 'pa i') obozavam... ;) Ništa nije bezuslovno, nego ima neka tajna veza ili ja ništa ne razumeti (: ????? Smilja:))))

filozofija.101 shoom, 14 Jan 99 -> #32, chadra

"Ko duva, život čuva". Tako je govorio anonimni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

filozofija.102 shoom, 15 Jan 99 -> #30, smilja

> i tome slično..da mu dojavim...za srpske hakere. Gde me nadje(; > INTERNET je za mene jedna velika bajka stvorena za zaludjivanje dokonog > sveta; pretpostavljam da ga u neke zaista pragmatične svrhe koristi > 20%... i tu mu ne osporavam vrednost ali to je Orvelovsko društvo. > Magična kutija bez koje se ne može kad se navikneš na nju...Dakle, > postignut je potpun cilj u stvaranju jednodimenzionalne civilizacije. Huh, Smiljo, cenim tvoj rad&trud, ali na ovo sam morao da odgovorim. Jedno vreme (ipak mereno godinama), bio sam ljuti protivnik mnogo čega, pa i Interneta. Ovo zadnje mi je dosta naškodilo iz prostog razloga što nije nimalo realno - nekad je to bilo dolazeće vreme televizije, pre toga - doba radija, a sad dolazi internet i to je manje-više cela priča. Zamisli nekog ko se nekada davno palio na to da sklopi radio aparat i sluša BBC ili da traži one male ljude i djavole u nekakvim kutijama i cevima zbog kojih ne dolaze susedi na partiju karata ... Što se tiče Orvelovskog baljezganja (ne kažem, par značajnijih dela nedovoljno uvaženih, ali ne baš toliko značajnih) i trodimenzionog zaključka, mogao bih da se prisetim jedne pesme i/ili priče koju sam negde davno čuo i/ili pročitao, o čoveku čiji je život postao jedna linija ali mislim da ne mogu da se setim ko je to napisao ... možda znaš ...