CIVIL.11

03 Sep 1998 - 23 Dec 1999

Topics

  1. filozofija (186)
  2. nauka (150)
  3. istorija (71)
  4. religija (7)
  5. književnost (460)
  6. o.jeziku (35)
  7. umetnost (44)
  8. film (296)
  9. galerija (324)
  10. oko.sveta (10)
  11. hedonizam (123)
  12. licni.stav (216)
  13. cyberworld (8)
  14. civ.savet (64)

Messages - filozofija

filozofija.103 spantic, -> #102, shoom
Izvinjavam se na hostu, odgovor je namenjen smilji. >> postignut je potpun cilj u stvaranju jednodimenzionalne civilizacije. > Jedno vreme (ipak mereno godinama), bio sam ljuti protivnik mnogo čega, pa > i Interneta. Ovo zadnje mi je dosta naškodilo iz prostog razloga što nije Xm, ovakav stav su imali ludisti kad su lupali mašine za koje su smatrali da im uzimaju posao. Internet je relativno nov medijum, sredina, sredstvo za komunikaciju i rad. Najviše je ogledalo nas samih, za ono za šta si zainteresovan, za to će i služiti. Za dokono ćaskanje (socijalizacija), za komunikaciju, za površnu zabavu, za ozbiljnu zabavu (igre beše), za rad...
filozofija.104 dr.grba, -> #103, spantic
>> Internet je relativno nov medijum, sredina, sredstvo za komunikaciju >> i rad. Najviše je ogledalo nas samih, za ono za šta si zainteresovan, >> za to će i služiti. Video sam jednu studiju u kojoj je razvoj Interneta poređen sa razvojem ljudskog društva. Pravljene su paralele sa razvojem zajednice, hijerarhijom, religijom, ratovima, ekonomijom... da bi se na kraju došlo do nekakvog zaključka da dolazi do prave veze između društva kao celine i interneta kao pojave. Sad, teza može da zvuči blesavo, ali je jedan prijatelj, novinar, na ovo dao opasku: "onda je Internet u svetu u fazi imperijalist'ćke hegemonije". Meni se čini, takođe, da je Internet u Jugoslaviji u fazi skupljačkog društva, barem sudeći po prosečnom Srbinu koji bi malo po "tom Internetu".
filozofija.105 willow,
"Ljubav između 2 muškarca nemoguća je zato što među njima ne sme da dođe do seksualnog odnosa, a prijateljstvo između muškarca i žene nemoguće je jer između njih mora da dođe do seksualnog odnosa." Džems Džojs Dakle, slažete li se sa ovom tvrdnjom?
filozofija.106 goth, -> #105, willow
Ja se ne bih slozio sa Dzojsom. Do seksualnog cina izmedju muskog i zenskog prijatelja moze da dodje ako oboje gaje tu vrstu privlacnosti jedan prema drugom, i ako ne potiskuju to. U suprotnom dolazi ono cuveno i svima poznato: "Pa mi smo samo prijatelji." Ako jedna osoba gaji seksualni afinitet, a druga ne, do toga nece doci.
filozofija.107 jelena., -> #105, willow
* "Ljubav izmedu 2 muskarca nemoguca je zato sto medu njima ne sme da * dode do seksualnog odnosa, a prijateljstvo izmedu muskarca i zene
filozofija.108 jelena.,
Ups...:) greska...sorry..:)
filozofija.109 ztasic, -> #105, willow
> "Ljubav između 2 muškarca nemoguća je zato što među njima ne sme da > dođe do seksualnog odnosa, a prijateljstvo između muškarca i žene > nemoguće je jer između njih mora da dođe do seksualnog odnosa." > > Džems Džojs > > > Dakle, slažete li se sa ovom tvrdnjom? Ne. ;) Meni se više sviđa ona koja kaže da privlačenje umova rađa poštovanje, privlačenje duša prijateljstvo, a privlačenje tela strast. A ova tri pak čine ljubav. :)
filozofija.110 smilja, -> #109, ztasic
> Meni se više sviđa ona koja kaže da privlačenje umova rađa poštovanje, > privlačenje duša prijateljstvo, a privlačenje tela strast. > A ova tri pak čine ljubav. :) Ja bih samo dodala još nešto: da je ovo podjednako i kod heteroseksualaca i homoseksualaca. Čak su u nekim slučajevima homoseksualne veze mnogo jače nego heteroseksualne jer ih vezuje inlektualnost - psyhe i poštovanje. Dok heteroseksualne veze najčešće nastaju obrnutim putem: privlačenje tela vice, versa seksualna strast iz koje se javljaju ili ne javljaju osećanja. Veoma često jedan strana, uglavnom, daje mnogo psyhe, unosi dušu u vezu nego li ona druga tada nastaje jaka seksualna veza koja prerasta u ljubav ili u patološku povezanost. Zatočnici EROSA jesu žrtve i često nisu dugo svesni da medju njima nema ljubavi već je samo strast, sladostrašće u pitanju. Poštovanje donosi sklad a da li ljubav postoji? Bojim se da je to prazan pojam. Ljudi pokušavaju da objasne kroz taj pojam..ali kad je reč o muško/ženskim odnosima ljubav je samo CARPE DIEM. Momenat kad smo ispunjeni i čini nam se da smo ušli u kuću onog drugog bića a to je samo sad i ovde! Čovek je rodjen da živi sam jer je rodjen tako i da umre sam; i u čoporu je sam. Pomislite samo svi Vi koliko ste puta bili sami sa onim za kog mislite da ga volim/voliš? Smilja:)
filozofija.111 smilja, -> #106, goth
Dragi Gote, To je problem u prijateljstvu različitih polova. Uvek postoji seksualna, obostrana, privlačnost. Medjutim postoji i neka čarobna linija koja vas razdvaja i takva prijateljstva traju godinama. Suština je da znaš da uvek postoji tvoj muškp/ženski pandan, prijatelj koji je uvek tu i kome možeš uvek da se izjadaš i isplačeš na ramenu. Mogu da se pohvalim da su moji prijatelji oduvek bili muškarci: nema zlobe, konkurencije, ogovaranja i ostaju dosledni. Ne poričem izvesnu seksualnu privlačnost ali sve bi se to banalno završilo u krevetu i poštovanju i slaganju duša bi bio kraj. Možda zbog prirode posla, te sam skoro oduvek bila okružena muškarcima, ali više poverenja imam u njihovu zadatu reč. Možda će me neke ženske omrznuti zbog ovog ali nek priznaju same sebi:''Koliko sam puta osetila zlobu prema drugarici!'' Smilja :)
filozofija.112 rdejan, -> #105, willow
Reply on: "Ljubav između 2 muškarca nemoguća je zato što među njima ne sme da dođe do seksualnog odnosa, a prijateljstvo između muškarca i žene nemoguće je jer između njih mora da dođe do seksualnog odnosa." Veliki Zen-bogovi me jednom posavetovaše, u časovima moje spiritualne evaporacije ka boljem životu, da su međuljudski odnosi samo jedna vrsta preigre i da na kraju neko uvek fasuje penetraciju. Nije proteklo mnogo, moje oči ugledaše _prave_ reklamne panoe, koje vi, neprosvetljeni, ne možete videti. Zaista, tog dana na magičnoj električnoj kutiji za cerebralnu lobotomiju umesto "Okrenite fonto i dobićete veliki stan" natpisa, koji gledah svaki dan, pojavi se "Okrenite se na konto i dobićete velik i okrutan." Ne mogah verovati toj prvoj realnoj instanci istinske stvarnosti, ali me, namesto natpisa "Od ponedeljka jugo na rate i pokloni kupcima", ubedi njegov iskreni vapaj "Od ponedeljka dugo na sate i pokloni se kur*ima." Tih dana sam bio vlasnik retko lepih stolica, te sam mislio da sve što je potrebno je više slatkog od dunja i probava će biti gušća. Onda me, poput munje boginje Kali, ošinu misao nesvesne ljubavne afere sa karma-gospodarima u divnoj zgradi iza dva divna konja, koji su, uzgred, ako vam je to slučano promaklo, uvek spremni za prisnu razmenu fluida; pomislih, nisam li doživeo neki, ne-daj-bože homoseksualni kontakt sa pripadnicima niže vrste, te promenio metabolički ciklus? Sreća mi se ipak osmehnula, jer su mi Muze dojavile da sam samo navukao grip tražeći novaca za sutrašnji ručak, pošto se doručak u ovoj zemlji preskače. I tada ugledah ovu poruku, poruku na koju odgovaram, gde se potpuno iskreno i sa vidnom pažnjom, autor posvećuje jednom mišljenju primerenom za neko drugo vreme i neke druge ljude. Podeliću sa vama svoju mudrost, o da! Reći ću vam istinu, i neka bi vas ona bolela, jer Bogovi su ti koji svoje pastire teraju na bol, a jeretike na greh. Ljubav postoji, rekoše bogovi, ali se mora iskusiti čistoga srca, odbaciti svoje telesno i racionalno i pretvoriti se u auru čula. Iskreno, ovakve misli bih stavljao isključivo u ljubavne romane od po 10 dindži na kiosci, za, u nedostatku adekvatnog španskog materijala na kutijicama za lobotomiju, srednjevečne žene prokockane mladosti. Ako, kojim slučajem, ipak rešite da ovo shvatite i razumete iskreno, istina koja će isplivati je da ljubav ne poznaje tabue, predrasude i norme, da ne poznaje godine niti pol, da ljubav čoveka čini bližim Bogu i da, voleći druge, čovek voli sebe. Ako vam se, 'pak, svidi ova interpretacija, nemojte mi se žaliti kad vam neko istog pola ponudi usluge koje ste vi žarko želeli da neko od vas zatraži. Tako to obično biva, "ako hoćeš da ti puše, moraš i da lizneš." Pozdrav, Dejan
filozofija.113 dzim, -> #112, rdejan
> Zaista, tog dana na magicnoj elektricnoj kutiji za cerebralnu > lobotomiju umesto "Okrenite fonto i dobicete veliki stan" natpisa, > koji gledah svaki dan, pojavi se "Okrenite se na konto i dobicete > velik i okrutan." Ne mogah verovati toj prvoj realnoj instanci A ja kazem: Chovek vidi ono shto on (svesno ili podsvesno) zeli da vidi. Iliti: Trazi, trazi, pa cesh naci.
filozofija.114 willow, -> #112, rdejan
>> Pozdrav, Dejan E, drugari, nemojte nasesti potpisu: da j.... mačka u dupe ako se iza svega ovoga ne krije izvesni čupavac... znate već koji... Sale S. :)
filozofija.116 willow, -> #112, rdejan
Sale, Deksone, ko god da je ukucao poruku 1.112... nemojte se, bre, ljudi, zavaravati. Znaš šta je ljubav: to je ono kad jebe lud zbunjenog, to je sve. Inače, u vezi citata... slažem se da je Džojs lupio, ali, čitava poenta kačenja poruke bila je u tome da istaknem njegovu, Dž.Dž-ovu očitu grešku u rasuđivanju, nastalu usled pojma nemam čega. Ništa više.
filozofija.117 smilja, -> #112, rdejan
Pozdrav Smilja :)))
filozofija.118 smilja, -> #103, spantic
> Internet je relativno nov medijum, sredina, sredstvo za komunikaciju > i rad. Najviše je ogledalo nas samih, za ono za šta si zainteresovan, > za to će i služiti. U prvom momentu Internet postaje sjajna igračkica. Veliki zvrndolend. Ako dozvoliš to sebi!? Medjutim, ako već moraš da radiš a Internet je zapravo jedno od osnovnih izvora informacije kao sredstvo za komunikaciju i rad. Meni lično, mnogo znači, jer ne putujem više toliko često a informacije su mi potrebne. Zato Spantiću sjajna ste ekipa Vi sa EUneta. Mada ostajem na SEZAMU jer to su bili prvi koraci ...a ne zbog BIGZ-a. Smilja ::)
filozofija.119 willow, -> #118, smilja
>> Smilja ::) Smiljana J. Weber :), nemoj, bre, da zrikiš! Urnisaćeš, pobogu, svoj vid! :)
filozofija.122 smilja,
reply na poruku 1.120 askripka wrote: >> Iz svog đakuzija u Valhali već neko vreme percipiram mrmor nekakvih >> trolova pun gnusnih insinuacija o mom navodnom autorstvu koječega što >> vrapci-dupedavci u poslednje vreme cvrkuću po mreži. Te neki >> uzimala-davala-sa-mačkama-spavala dečko (koji mora da je jezivo obdaren >> jer su mačke poznate kao izuzetno širokoguze zveri - možes da im smestis >> jedan "Susamli Čibuk" i dve čačkalice, kad dobro podmažeš, izvor: serija >> obrazovnih video-klipova "Animal bizzare", deo pet, "Odi, mac....") tvrdi >> da sam ja, Chief Sale, smislio i poslao odgovor na briljantni komadić >> erotološkog diskursa (ciao, Smiljče, zasto se ne pridružis žuraji?) u kome >> se svi koljaši u bulju ovoga sveta od sad pa nadalje osuđuju na logorašku >> dijetu (Platon umesto kobasica, Lacio umesto Felacija, "Da li >> spermoproteini izazivaju rak trbušne duplje?", "Narkomani ubili vlasnika >> 'Brke'", Bojovića za predsednika), te se kao vrhunac sublimnog spoja dva >> bića proglašava snošaj izmedu psihotičnog i konfuznog (može, batice, ali >> samo u varijanti "Udri, Boško, jebi brata, pokaži mu ko je tata!"), te se >> vređa lik i delo autora kosmičkog mega-hita "Sveća u guzi, guza na vetru, >> vetar ga duva Baš-Čeliku", gospodina Eltona "Samni derpe, voke!" Džona... >> >> Evo zašto to nije, ne može i nikad neće biti tako: >> >> a) Kad sam ja, kurac, sebe cenzurisao kojekakvim zvezdicama? Gledaj, mama: >> kurac, pička, govno, sisa, mindža, sperma, bulja, sukrvica.... >> >> c) (stavka pod b) glasi "Ma jebo ja vama mamicu milosnu svima, jel vam >> jasno!", pa sam je, da je moderator ne bi ubio, preskočio) Klekni, pičko! >> >> d) Kakvi, bre, (kurac) Zen-bogovi? Ja sam bog, ja sam Elvis Prisli, Ričard >> "Dik" Holbruk, otac, majka, svastika, Vlajko Stojiljković, Tapi, Arkan i >> Jelena Živojinović, jel vam jasno, pičke? >> >> e) Pobeže mi nesto, mamu mu jebem u pičku! >> >> f) Ako želis da ti puše, promeni ime u Marlboro 100's. >> >> g) Kao sto ptiŠica svakog proleća kaže drugoj ptičici: ti si odavno jedan >> cvetak na mom kurcu.... >> >> Takode bih želeo da se zahvalim svim prijateljima koji su nesebičnom >> podrškom omogućili nastanak ovog polemičkog dokumenta: Vladimir N. >> Petrović, zvani Narkoman (tehnički pregled, udaraljke i polovnjače), Dejan >> B. Rudić, zvani Bruder (ginekoloske usluge, heavy petting, Heineken >> support), Mile Kitić, zvani Mile (S/M consulting, cvetna dekoracija), J. >> J. Okocha, zvani Džej (jer tako mora da bude), narodni heroj Petar >> Leković, zvani Pera Bulja (resor obrazovanja, Onaj Ko Po Kazni Jebe >> Leposavu Milićević), Bogoljub Karić, zvani Kamilko (ministar za naftu >> Ujedinjenih Arapskih Emirata, zvonar Bogorodične crkve), i na kraju, ali >> ne najmanje, Njegovo Visočanstvo, princ Tomislav Karadordević, zvani >> Thomy (goni ga u pičku materinu!). Opet ti! Jel tebi Đavo ne da mira? Autocenzura ;) Postoji urednik - moderator za to. Zasto si me izostavio iz zahvalnice? :) Gde nades cvetić? Jel kod Šekspira? Dosta, obuzdaj se malo, ipak je ovo javni sistem. Smilja :)
filozofija.123 willow,
Piščev Radni Naslov: DA MI GA ZDUDUČI LINIJSKI SUDAC AKO STE VI NORMALNI Piščev Predlog: SVI SMO MI POMALO UMOBOLNI Piščev Prolog: Popio si, Sale, bato, vidim, "bris iz confa", a? Piščeva Razrada: J-ja... eto, sine, šta se dobije u slučaju kad se skupe 3 zdrava, prava, mlada, sočna i naočita momka - Aleksandar, Vladimir i Dejan. Ovako, mark maj vrds, to ide: prvo se naroljaš, pošteno, dobro i olujno, kao zver, onda pustiš POKOKAJ IH SVE ili nešto slično da gruva u noći, a unaokolo sve mrtvo, nigde žive duše, sitni sati, beli miševi, vreme ludila, demoni duše iskaču van, pacovi plešu tango tvojim snovima, žena te ostavila kao psa, prokletinja, i uvalila ti ih, njih, sve te vrišteće potomke i kmeze i maze na čuvanje, i sad, šta ćeš drugo, tražiš neki od sretnijih načina, kako straćiti svoje vekove, mračne i srednje, čime ispuniti vakume do smrti a, izgleda, svi ih mi delimo kao da su naše sudbine, ustvari, povezane, kao veštice spaljene retroaktivno, to je sve, i do čega dođeš, bato, ni do čega, samo ćeš umreti malo čistije savesti, no nema potrebe, svi ćemo mi ionako završiti ribajući klozete u paklu, - a zašto: zbog našeg ponašanja, - ali da se ja vratim na sadašnjost, promeškoljiš se, onda prdneš, odeš do toaleta, iskenjaš se za svoj groš ako smatraš da postoji potreba za tim i tako to, pa kad sve obaviš, smestiš guzicu u fotelju, nađeš joj odgovarajući položaj jer, znaš i sam, guzicama to najlakše ide, pa ubaciš jedno glasno "lakunoć, svete pun bednika", udahneš duboko kao da ti je to poslednji put, zatim kucaš tamo gde te prsti nose... ako ih imaš... no, "kad bi mi odsekli ruke, kocao bih nogama" - Charles Bukowski. Pičkin dim. Piščev Melanholički Osvrt: Makar kad bi se u okolici našla kakva debela crna žena, pa da nas prihvati, baki, onako, sve džumle, i istandrče nas, mislim, pošteno... pa da vidiš, sine, što bi tada nastupila promena, o, da... žešća. Piščev P.S. E, moderatori, drugari, porfavor, mojne mi brišete poruku! :) Pzdrv, Raspevani slavuj agonije ludila smrti pakla noći
filozofija.124 smilja, -> #123, willow
> Piščev Radni Naslov: DA MI GA ZDUDUČI LINIJSKI SUDAC AKO STE VI NORMALNI Piščev radni naslov: ČAS ANATOMIJE > Piščev Predlog: SVI SMO MI POMALO UMOBOLNI Piščev predlog: DEMENTIA PRAECOX > Piščev Prolog: Popio si, Sale, bato, vidim, "bris iz confa", a? Piščev prolog: CVET 1001 noći (Pazolini) > Piščeva Razrada: J-ja... eto, sine, šta se dobije u slučaju kad se skupe 3 > zdrava, prava, mlada, sočna i naočita momka - Aleksandar, Vladimir i Dejan. Piščeva razrada: Nov predlog za usavršavanje srpskog jezika posle otpuštanja dekana Radmila Marojevića. Aleksandar Skripka - šef katedre za srbistiku.. Vladimir i Dejan mi nisu poznati pa ću da konsultujem Jovu Radulovića ( ministar prosvete:''Ne znam nisšta, nije mi poznato), još uvek dekan FON-a ;) U svakom slučaju i za njih će biti mesta na Filološkom :) > Piščev Melanholički Osvrt: Makar kad bi se u okolici našla kakva debela > crna žena, pa da nas prihvati, baki, onako, sve džumle, i istandrče nas, > mislim, pošteno... pa da vidiš, sine, što bi tada nastupila promena, o, > da... žešća. Piščev melanholični osvrt: Kad lud kreše zbunjenog ( heteroselusalci); da ih ne bacam na dijetu: Platon, Sokrat, Fuko, Arsenijević..; to je ljubav. > Piščev P.S. E, moderatori, drugari, porfavor, mojne mi brišete > poruku! :) Piščev P.S. Uvredjena senzibilna dušica (: Gde mu je bila duša i srce da ovo stavi u konferenciju filozofija? Smilja :))
filozofija.125 dr.grba, -> #122, smilja
>> Postoji urednik - moderator za to. Urednik je tu poruku obrisao, ali ni tebi đavo nije dao mira. Sada neka kopija stoji kao spomenik ljudskoj taštini.
filozofija.126 vasic,
Sve pod nebom svoj iskon ima, on je majka svih stvari. Upoznamo li majku, znacemo i decu. Spoznamo li decu, vraticemo se majci, do kraja opasnosti nema. Zapusi otvore, zatvori vrata, dokle te ima bolovati neces. Otpusi otvore, otvori vrata, spasa ti nema. Ko vidi sicusno, jasno vidi, ko meko grli, snagom odise. Sa njegovim svetlom, vrati se gledanju koje jasno vidi, sebe u nevolji dovesti neces. Ovo je uvek tako. Lao C' Mogli bismo raspravljati o ovome...
filozofija.127 praktica,
Nijedno srce nije rodjenjem skamenjeno nijedan covek nije sam sebe zatvorio. Bog nije coveka od praha tvorio djavo ga nije u prah pretvorio drzava ga nije vodila voda ga nije potopila. Sam sebi je smetao pa je vene presekao umro nije, preziveo jeste krvi je video, srecu je doziveo Onda kada je shvatio da je samo bice jedno covek od krvi i mesa kome nema granica. :)
filozofija.128 praktica,
Ljudi protiv prirode -99:1- cini nam se dobijamo, ali ustvari gubimo.
filozofija.129 praktica,
Za 25 godina vise necemo imati slatke vode! Pa kad bolje pogledamo sto smo uopste izlazili iz vode :(.
filozofija.130 mcar, -> #129, praktica
Potpunop si u pravu. Ali masa nikada i nigde ne razmislja o tim stvarima, tako da spasa nema. MC
filozofija.131 indi, -> #129, praktica
tacno pojedinac je inteligentan i ponasa se racionalno masa je glupa i iako vidi opasnost ne pokusava da je ukloni vec samo bezi od problema ono kao:" sto da bacim plasticnu flasu u kantu kad niko ne baca, pa sta ako samo ja i bacim koliko ih ima koji bacaju pored, pa necu ja da sacuvam planetu koliko god bio uporan" i svi ovako razmisljaju i eto ti :(
filozofija.132 praktica,
Indi. To sam bas i hteo da kazem, pored svih filozofa, naucnika itd. Nedju se glupi pojedinci koji dignu nos i bas ih briga za sve pa onda truju i nas i sebe. ...bem ti i glupake koji ne mogu da shvate da su svi manje vise isti i da cuvanjem prirode cuvaju i sebe.
filozofija.133 mcar, -> #132, praktica
Ljudi su vecinom glupi. Da li se tu bilo sta moze uciniti. MC
filozofija.134 gdown, -> #133, mcar
glupost je neunishtiva :(
filozofija.135 smilja,
Gde ste..? Jeste li svi zivi? Zdravi! Smilja....
filozofija.136 uuud, -> #135, smilja
>> Jeste li svi zivi? Tol'ko smo zivi da jedva cekamo da poginemo ... :)
filozofija.137 olio, -> #135, smilja
> Gde ste..? > Jeste li svi zivi? > Zdravi! > Smilja.... Da, zdravi smo, sto i tebi zelimo!!! Ala su mi razlupali dve fabrike u Pancevu. Oliver.
filozofija.138 pavijan, -> #135, smilja
> Gde ste..? > Jeste li svi zivi? > Zdravi! > Smilja.... ______________________________ E, de si Smoljo? Je si li bila malo vanka? Ajde informacije iz prve ruke molim. Pozdrav od pavijana.
filozofija.139 brka, -> #135, smilja
> Gde ste..? > Jeste li svi zivi? > Zdravi! > Smilja.... Gde si Smiljo, Sunce li ti kalemljeno... Dugo te nije bilo. Da nisi bila u nekoj od agresorskih zemalja? :) Pozdrav, Aleksandar
filozofija.140 giftmaster,
ko neko moze da mi uzajmi (tj ako ima) sledetje knjige, bio bih mu do groba zahvalan Lok Dzon "Ogled o ljudskom razumu" Hjum D. "Istrazivanja o ljudskom razumu" Barkli Dz. "Rasprava o principima ljudskog saznanja" Ejer A. "Problem saznanja" hvala unapred :)
filozofija.141 chadra, -> #140, giftmaster
>ko neko moze da mi uzajmi (tj ako ima) >sledetje knjige, bio bih mu do groba zahvalan Ukoliko ti engleski nije problem, većinu knjiga koje si naveo možeš naći na: http://www.alphalink.com.au/~pashton/etexts.htm
filozofija.147 askripka,
=- (...) i izdajnik Jeljcin spremaju iznenadjenje. U Rusiji, kao i kod nas, protiv Jeljcina su jedino komunisti i ostale usijane glave bez mozga. Nisi se valjda ofarbala u crveno? ;)
filozofija.148 smilja, -> #137, olio
OLIO, Pa bio je i red, nisu oni ba[ toliko ćoravi i slepi pa da ne vide one tvoje fabričice. A imali ste brate velike plate.. bio je red da vam malo skrešu lični dohodak (: Smilja
filozofija.149 smilja, -> #138, pavijan
Ma jok nisam bila vanka.. Radim u agitpropopu.. zadužena sam za kutrno-istorijske spomenike. Tu i tamo prošetam po neku delegaciju.. Preživela sam bombardovanje Kineske ambasade pa od sad pa na dalje neću više nikad da kritikujem mau-pau filozofiju. Odričem se svoje nauke.. Vesti iz prve ruke..: Gajdaće most na reci Kvai..jer je Beograd grad na obali dvaju reka:) Info..KLJINTON..Bejkon..Šejk..Klark..Soljana..i izdajnik Jeljcin spremaju iznenadjenje. Bila sam u Prištini, deluje normalno..(ako je to neko inozemstvo)! Smilja
filozofija.150 smilja, -> #139, brka
> Da nisi bila u nekoj od agresorskih zemalja? :) Jesam, bila sam u Prištini..(: Sad ni žene ne mogu da izadju iz zemlje( nezvanično), samo majke sa malom decom.. Radim od jutra do mraka..a računar mi se toliko ogadio da kad se ovo završi BACIT ĆU GA.. Nemam vremena.. Smilja
filozofija.151 pavijan, -> #147, askripka
> Mislila sam smak sveta ali nije bio na zalost.. ______________________________ Zdr :)))) Bice, skoro propast sveta, nek propadne nije (neka) steta (kad je vec ovakav nikakav). :))))) Pa de si bre Smiljo? Te nema onoliko? Pa kako si? Kako tumacis cinjenicu da je Jamie Shaey potparol Nato-a tvoj kolega po struci to jest profesor filozofije? Pozdrav od pavijana.
filozofija.152 hercog,
Ako kažem 'Ja lažem' Šta je to (istina ili laž)? Sale
filozofija.153 dzim, -> #152, hercog
> Ako kazem > 'Ja lazem' > Sta je to (istina ili laz)? ...to je izjavna rechenica... ...a neshto tome slichno imash kao zadatak u "Zbrici za izoshtravanje uma"...nisam 100% siguran, ali otprilike ide ovako: "Bili jednom selo A i selo B. Zitelji sela A uvek su lagali a zitelji sela B su uvek govorili istinu. Elem, ti si obreo u jednom od ta dva sela, ne znash koje je i ispred tebe su dva seljaka. E sad, imash fore samo jedno pitanje da ih pitash ne bi li saznao u kom se selu nalazish. Pitanje glasi: _____________________ ?"
filozofija.154 olio, -> #148, smilja
> Pa bio je i red, nisu oni ba[ toliko coravi i slepi pa da ne vide one tvoje > A imali ste brate velike plate.. bio je red da vam malo skresu licni A ko daje ovoj drzavi pare? Zar Vi gospodjice? ili MI u Industriji? Jel hoces cinjenice? Pozdrav Oliver.
filozofija.155 giftmaster,
Moze i ona klasichna: "Jedan Spartanac tvrdi da svi Spartanci lazu."
filozofija.156 praktica, -> #153, dzim
Ne serite, leba vam, to vam je moj savet.
filozofija.157 obren, -> #153, dzim
> "Bili jednom selo A i selo B. Zitelji sela A uvek su lagali a > zitelji sela B su uvek govorili istinu. Elem, ti si obreo u jednom od > ta dva sela, ne znash koje je i ispred tebe su dva seljaka. E sad, > imash fore samo jedno pitanje da ih pitash ne bi li saznao u kom se > selu nalazish. Pitanje glasi: _____________________ ?" "Šta bi rekli žitelji sela A kada bi ih pitao da li lažu?" Ako je odgovor "da" nalaziš se u selu A, ako je "ne" onda si u selu B ;) Ima i slična fora sa sveznajućim računarom koji nepogrešivo odgovara na svako pitanje sa DA ili NE i jednim čovekom koji ga je pokvario postavivši pitanje "da li će tvoj sledeći odgovor biti NE?" ;)
filozofija.158 goth, -> #155, giftmaster
> "Jedan Spartanac tvrdi da svi Spartanci lazu." Paradoks koji se moze naci u mnogoj istoriji filozofije...
filozofija.159 giftmaster, -> #158, goth
>>"Jedan Spartanac tvrdi da svi Spartanci lazu." >> Paradoks koji se moze naci u mnogoj istoriji filozofije... PA da..Paralogizam :)
filozofija.160 smilja, -> #152, hercog
To je sofizam! Smilja Da li lažov laže kad kaže da laže?
filozofija.161 smilja, -> #147, askripka
Ti si se pozivao do sad na pravo da kažeš i da javno napišeš ono što misliš i da ukažeč na tudju nedoučenost i besmislice. Usudio si se da sudiš i da prosledjuješ stavove o ljudima koje ne poznaješ ili ih površno znaš preko mutavog ekrana. Znak ironije u tvom pitanju ništa nije novo jer Ti sebi možeš da dozvoliš takvu ironiju bez cenzure. Možeš sebi da dozvoliš i da radiš ono što možda neko drugi ne bi uradio ali nikad nećeš moći da prekoračiš granicu.. Priznajem Ti tvoje granične (privatne) situacije, svi smo ih imali u svom životu i svako od nas nosi neki krst. Ali mi Ti nećeš držati govore o nacionalizmu, odbrani zemlje i ponosu o tome kako si Beogradjanin..Ti jesi deo ove urbane sredine i sa tim možeš da se ponosiš ali ne pripadaš niti ćeš ikad pripadati ovoj zajednici sa čim se možda i ponosiš. Da li sam ja ofarbala kosu u crveno to je moja stvar. Da li sam videla Surdulicu, Ćupriju, Čačak, Niš, KBC Dragiša Mišović..jesam.. Videla sam tramvajske šine zavijene u osmicu i iskidane ruke i noge dece u Aleksincu. Čula sam zapomaganje devojke u bombardovanoj Kineskoj ambasadi jer je gorela živa i niko nije mogao da je izvuče. Radila sam svih nepunih 80. dana u zgradi koja je označena kao meta, išča sam na teren koji je iznova bio bombardovan. Provela sam nedelju dana u Prištini. Nećeš mi ni Ti ni neko drugi pričati šta je usijana glava bez mozga..jer ja nisam trol koji se krije.. Svaki rat se završava kao neki od Šekspirovih komada, glavni junaci su mrtvi..Ti si preživeo i živećeš..jer si mislio da je ovaj rat besmislen.. To što ja mislim tebe boli k.... i možeš da sereš i da mi repliciraš koliko god hoćeš Voljena zemljo plači! Smilja
filozofija.162 mango, -> #161, smilja
Da vise ne biste nabrajali sve moguce parafraze, da vam bar dam original problema koji je ponudio grcki filozof Samos sa Krita (ako se ne varam): "Svi Kricani lazu".
filozofija.163 kum.djole,
Ko obrisa 1.157 ??
filozofija.164 askripka, -> #161, smilja
Ajd da spustim loptu ( za promenu ;) ). Ja sam jedino rekao da su protiv Jeljcina jedino komunsti i usijane glave (bez mozga, sto je prirodna stvar jer ga usijanje po defaultu eliminise). Ako hoces da mi repliciras na to sto sam napisao, onda to i uradi. Ako pak zelis da repliciras na neke moje ranije poruke upucene tebi, onda repliciraj na te poruke a ne na ovu. U tom slucaju dobices reply na 'zadatu temu'. Ako zelis da me prozoves zbog nekih stavova, izvoli. Ako ti treba materijal, dobar polaz je da objasnis zbog cega je Jeljcin izdajnik. Ili moja izjava da ja _jesam_ domaci izdajnik i da se time ponosim. Ili da ja _mogu_ da drzim pridike o nacionalizmu. Toliko.
filozofija.165 giftmaster,
Primetio sam da danas teoriju o tome shta je filozofija, mogu i smeju da imaju svi zivi.(osim onih koji eto mogu da kazu za sebe da su neshto od tog ogromnog fonda uspeli da prochitaju)Evo, ovako se tumachi filozofija, na predavanjima u Vishoj Poslovnoj Shkoli. ************************************************ >>****: filozifija nije zivot >> >>****: ona je po meni skup >>****: svih mislenja skupljenih u jednu gomilu >>****: koju samo jedan od 10000000000000 ljudi >>****: moze da poveze kako treba >>****: umesto da sernja i citira druge >>****: a ti se ne radjaju bas tako cesto >>****: to je bar moje mislenje >>****: danas se filozofija bazira na >>****: citiranju drugih pametnih ljudi >>****: serem ti se u predmet >>****: ili u nauku >>Poruka: a inache, ona je iznedrila sve ostale nauke >>****: to je izgleda jedino sto je uradila >>****: i sto je izbacila par likoa koji >>****: su stvarno shvatili neku sustinu zivota >>****: a sad il ih sledi i cuti >>****: il seri i citiraj glumeci pamet >>****: il radi po svom >>****: vrlo jednostavno >>****: mene je brucos sad nasao da uci >>****: o filozofiji i smislu zivota ***************************************************** A najzalosnije je to, shto je to toliki bes i podcenjivanje svega shto nije na prvi pogled shvatljivo, ili shto nema za direktnu svrhu gomilanje novca u kese i kase...i shto na kraju krajeva nije obrazac..... Iz komentara koji je sledio, moze se zakljuchitigovornikova ljubav prema mudrosti i pisanoj rechi. Toma Akvinski je definitivno bio u pravu...(ali to chovek ne razume dok ne iskusi)...kad je rekao "TIMEO HOMINEM UNIUS LIBRI"... i zaista!
filozofija.166 willow,
"Ima nasmejanih pički a ima i razgovorljivih pički; ima i ludih pički u obliku okarine, a ima i izobilnih, seizmografskih pički koje beleže priliv i opadanje sokova; ima ljudožderskih pički koje otvaraju čeljusti poput kita i gutaju sve živo; ima i mazohističkih pički, koje se zatvaraju poput ostrige i u kojih su izvana tvrde ljušture a iznutra poneki biser; ima ditirambskih pički koje zaigraju čim im se primakne penis i rastope se od zanosa; ima dikobraznih pički koje se naroguše i mašu zastavicama o božićnim praznicima; ima telegrafskih pički koje upotrebljavaju Morseovu azbuku i napune ti glavu tačkicama i crticama; ima političkih pički koje su nabijene ideologijom i koje čak osporavaju menopauzu; ima vegetativnih pički koje ne reaguju sve dok ih ne povučeš za koren; ima religioznih pički koje smrde kao subotari i pune su zrnja, crva, školjki, ovčjih brabonjaka a gdešto i mrvicama hleba; ima pički-sisavaca koje su presvučene vidrinim krznom i za dugih zima spavaju zimskim snom; ima plovećih pički što su opremljene poput jahti i pogodne za pustinjake i padavičare; ima ledenih pički o koje možeš zveknuti meteorom a da i ne zadrhte; ima još kojekakvih raznorodnih pički koje nije moguće ni svrstati, ni opisati, na koje nabasaš jednom u životu i koje te oprlje i žigošu; ima pički koje su sušta radost, koje nemaju ni imena, ni porekla, i one su najbolje od svih - samo kamo su se dele?" Henri Miler, mesto iz knjige "JARČEVA OBRATNICA"
filozofija.167 the.edge, -> #166, willow
T?>> Henri Miler, mesto iz knjige "JARCEVA OBRATNICA" Ko sve nece sebe nazvati filosofom. ;( Obicna prostacina. AcCeSS DeNiED
filozofija.168 willow, -> #167, the.edge
>> >> Henri Miler, mesto iz knjige "JARCEVA OBRATNICA" >> Ko sve nece sebe nazvati filosofom. ;( >> Obicna prostacina. da sad ne ulazimo u dublje rasprave... mislim, ivice, da žešće grešiš. i to, mnogo više nego što jedan prosečan um može i pretpostaviti... p.s. neki gubitnik je ovu istu stvar - da je ordinarna prostačina, - tvrdio i za najvećeg pesnika dvadesetog stoleća, Čarlsa H. Bukovksog. ustvari, ako me sećanje ne vara, beše više njih koji tvrdiše tu identičnu stvar... p.p.s. a da je H.M. filozofirao previše, tu se možemo složiti: ponekad je umeo debelo da ga tupi - ko da je poteko iz naše spisateljske škole.
filozofija.169 indi, -> #166, willow
-> "Ima nasmejanih picki a ima i razgovorljivih picki; ima i ludih picki -> u obliku okarine, a ima i izobilnih, seizmografskih picki koje beleze -> priliv i opadanje sokova; ima ljudozderskih picki koje otvaraju celjusti -> poput kita i gutaju sve zivo; ima i mazohistickih picki, koje se zatvaraju -> poput ostrige i u kojih su izvana tvrde ljusture a iznutra poneki biser; -> ima ditirambskih picki koje zaigraju cim im se primakne penis i rastope se -> od zanosa; ima dikobraznih picki koje se naroguse i masu zastavicama o -> bozicnim praznicima; ima telegrafskih picki koje upotrebljavaju Morseovu -> azbuku i napune ti glavu tackicama i crticama; ima politickih picki koje -> su nabijene ideologijom i koje cak osporavaju menopauzu; ima vegetativnih -> picki koje ne reaguju sve dok ih ne povuces za koren; ima religioznih -> picki koje smrde kao subotari i pune su zrnja, crva, skoljki, ovcjih -> brabonjaka a gdesto i mrvicama hleba; ima picki-sisavaca koje su -> presvucene vidrinim krznom i za dugih zima spavaju zimskim snom; ima -> plovecih picki sto su opremljene poput jahti i pogodne za pustinjake i -> padavicare; ima ledenih picki o koje mozes zveknuti meteorom a da i ne -> zadrhte; ima jos kojekakvih raznorodnih picki koje nije moguce ni -> svrstati, ni opisati, na koje nabasas jednom u zivotu i koje te oprlje i -> zigosu; ima picki koje su susta radost, koje nemaju ni imena, ni porekla, i -> one su najbolje od svih - samo kamo su se dele?" -> -> Henri Miler, mesto iz knjige "JARCEVA OBRATNICA"
filozofija.170 supers,
From: shaka.zulu@sezampro.yu Subj: Kami Apsurd i samoubistvo Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. Odgovor na suštinsko pitanje filozofije jeste zapravo razmišljanje o tome da li život vredi ili ne vredi da se proživi. Sva ostala pitanja - da li svet ima tri dimenzije, da li duh ima devet ili dvanaest kategorija - dolaze nakon toga. To su igrarije, treba najpre da se odgovori na ovo suštinsko pitanje. Ako je istina, kao što to želi Niče, da jedan filozof, da bi bio cenjen, mora da propoveda sopstvenim primerom, onda ćemo da shvatimo značaj tog odgovora jer će on da prethodi završnom činu. Sve su to očiglednosti koje su bliske srcu, ali koje treba da se prodube da bi postale jasnije duhu. Ako se zapitam na osnovu čega zaključujem da je takvo pitanje važnije od nekog drugog, odgovaram da je to zbog postupaka na koje ono obavezuje. Nikada nisam video nekoga da je umro zbog ontoloških argumenata. Galilej, koji je zastupao jednu značajnu naučnu istinu, javno je se odrekao, najlakše na svetu, čim je ona dovela njegov život u opasnost. U izvesnom smislu, postupio je dobro. Ta istina nije vredela da zbog nje bude spaljen. Potpuno je nevažno da li se Sunce okreće oko Zemlje, ili Zemlja oko Sunca. Sve u svemu, to je beznačajno pitanje. Nasuprot tome, vidim da mnogi ljudi umiru jer smatraju da život nema smisla. Vidim i neke druge koji se paradoksalno ubijaju zbog ideja ili iluzija koje njihovim životima daju izvesni smisao (ono što nazivamo razlogom za život istovremeno je i izvanredan razlog da se umre). Smatram, dakle, da je smisao života najvažnije pitanje. Kako na njega da se odgovori? Za sve suštinske probleme, podrazumevam tu i one koji mogu da dovedu do smrti, kao i one koji uvećavaju strast za životom, verovatno postoje samo dva metoda mišljenja: La Palisov i Don Kihotov. Jedino ravnoteža očiglednog i lirskog može da omogući istovremeni pristup i emocijama i jasnoći. U jednom predmetu, istovremeno tako skromnom i tako prepunom patetike, učena i klasična dijalektika, dakle, mora da ustupi mesto jednom skromnijem duhovnom stavu koji u isti mah proističe iz zdravog smisla i iz simpatije. O smoubistvu se uvek raspravljalo samo kao o društvenoj pojavi. Nasuprot tome, ja ovde započinjem pitanjem o odnosu individualne misli i samoubistva. Takav čin priprema se u tišini srca, poput nekog velikog dela. Ni sam čovek za njega ne zna. Jedne večeri, on puca ili se davi. Pričali su mi jednom o nekom građevinskom poslovođi koji se ubio zato što je izgubio kćerku pre pet godina, da se od tog doba mnogo promenio i da ga je taj događaj potpuno "potkopao". Ne može se poželeti preciznija reč. Početak mišljenja, to znači i početak sopstvenog potkopavanja. Društvo u tim počecima ne može mnogo da učestvuje. Crv se nalazi u čovekovom srcu. Tu on i treba da se potraži. Treba da se prati i razume ta smrtna igra koja vodi od lucidnosti suočene sa egzistencijom do bekstva izvan svetlosti uma. Postoji mnogo razloga za jedno samoubistvo i, uopšte uzevši, najočigledniji razlozi nisu uvek bili i najdelatniji. Samoubistvo se retko izvodi (pretpostavka, ipak, nije isključena) na osnovu rasuđivanja. Ono što izaziva krizu gotovo uvek je nemoguće kontrolisati. Novine često govore o "intimnim tugama" i "neizlečivim bolestima". Ovakva objašnjenja su prihvatljiva. Međutim, potrebno je znati i to da li je baš tog dana očajnikov prijatelj s njim razgovarao ravnodušnim tonom. Možda je on i krivac. Jer i to može da bude dovoljno da podstakne svu ogorčenost i svu obeshrabrenost, koje su do tada bile još skrivene. Ali, ako je teško da se odredi tačan trenutak, suptilni korak u kome se duh odlučio na smrt, mnogo je lakše izvući iz samog čina posledice koje on pretpostavlja. Ubiti se, u izvesnom smislu, kao u melodrami, znači priznati. Znači priznati da nas je život prevazišao i da ga nismo razumeli. Međutim, ne idimo suviše daleko u ovim analogijama nego se vratimo običnim rečima. To samo znači priznati da život "nema smisla". Naravno, živeti nikada nije lako. Mi obično nastavljamo da činimo postupke koje nam život nameće iz mnogobrojnih razloga, od kojih je prvi svakako navika. Umreti dobrovoljno znači da smo prepoznali, čak instiktivno osetili,beznačajni karakter te navike, odsustvo bilo kakvog dubljeg razloga za život, besmisleni karakter svakodnevnog delovanja i beskorisnost patnje. Koji je, dakle, taj neuhvatljivi osećaj koji duhu oduzima san neophodan za život? Svet koji možemo da objasnimo, čak i lošim razlozima, blizak nam je. Međutim, naprotiv, u jednom svetu odjednom lišenom iluzija i jasnoće, čovek se oseća kao stranac. To je izgnanstvo bez povratka jer je čoveku oduzeto sećanje na izgubljenu domovinu ili nada u obećanu zemlju. Taj razdor između čoveka i njegovog života, između glumca i njegovog dekora, to je upravo osećaj apsurdnosti. Pošto su svi zdravi ljudi razmišljali o sopstvenom samoubistvu, možemo da priznamo, bez dodatnih objašnjenja, da postoji direktna veza između tog osećanja i težnje ka ništavilu. Predmet ovog ogleda je upravo odnos između apsurda i samoubistva, ona tačka u kojoj je samoubistvo rešenje apsurda. Mogao bi da se postavi princip da ono što čovek koji ne vara smatra istinom i treba da upravlja njegovim postupcima. Verovanje u apsurdnost egzistencije treba, dakle, da upravlja njegovim ponašanjem. Opravdana je radoznalost kad se čovek zapita, jasno i bez lažne patetike, da li zaključak ove vrste zahteva da se što pre napusti jedno neshvatljivo stanje. Govorim ovde, razume se, o ljudima spremnim da budu dosledni sami sebi. Postavljen u jasnim terminima, ovaj problem može istovremeno da izgleda i jednostavan i nerešiv. Međutim, pogrešno se pretpostavlja da iz jednostavnih pitanja proizilaze i jednostavni odgovori i da očiglednost za sobom povlači očiglednost. A prori, i obrnuto izražavajući problem, isto kao što se neko ubija ili ne ubija, izgleda kao da postoje samo dva filozofska rešenja - da ili ne. To bi bilo isuviše lepo. Ali potrebno je da se uzmu u obzir i oni koji uvek pitaju, a nikada ne donose zaključke. Ja ovde jedva da pravim neku ironiju: radi se o većini. Isto tako vidim da oni koji odgovaraju sa "ne", deluju kao da misle "da". U stvari, ako prihvatim Ničeansko polazište, onda oni misle "da" na jedan ili drugi način. Nasuprot tome, dešava se često da se ubijaju oni koji su bili potpuno uvereni u smisao života. Ove protivurečnosti su stalne. Može čak da se kaže da nikada i nisu bile tako žive kao na ovoj tački gde, naprotiv, logika izgleda tako poželjna. Opšte je mesto poređenje filozofskih teorija sa ponašanjem onih koji ih propovedaju. Međutim, ipak treba reći da među misliocima koji su poricali smisao života nijedan, izuzev Kirilova koji pripada književnosti, Peregrinosa koji se rađa iz legende, i Žila Lekjera koji se uzdiže iz hipoteze, nije u svojoj logici otišao do potpunog odbacivanja života. Često se navodi, šale radi, Šopenhauer koji je sastavljao pohvale samoubistvu za bogatom trpezom. Međutim, to uopšte nije stvar za šalu. Ovaj način da se tragično ne shvati suviše ozbiljno nije tako opasan, ali on završava osudom čoveka koji tako čini. Treba li onda, pred svim ovim protivrečnostima i nejasnoćama, da verujemo da ne postoji nikakav odnos između mišljenja koje možemo da imamo o životu i čina koji izvršavamo da bi smo ga napustili? Ne preterujemo uopšte u tom smislu. U vezanosti čoveka za svoj život postoji nešto mnogo jače od svih muka ovog sveta. Sud tela vredi sito toliko koliko i su duha, i telo uzmiče pred uništenjem. Pre stičemo naviku da živimo nego da mislimo. U toj trci koja nas svakim danom gura malo bliže u smrt, telo zadržava ovu nenadoknadivu prednost. Najzad, suština ove protivrečnosti počiva u onome što ću da nazovem "uzmicanjem", jer je ona istovremeno i manje i više od "zadovoljstva" u paskalovskom smislu reči. Smrtno uzmicanje, koje je terća tema ovog ogleda jeste nada. Nada u neki drugi život koji treba da se "zasluži", ili obamana onih koji ne žive samog života radi već za neku veliku ideju koja ga prevazilazi, uzvisuje, oplemenjuje, daje mu smisao i izdaje ga. Sve ovo doprinosi tome da se karte pomešaju . Nije se uzalud do sada igralo rečima i izgravalo verovanje da odricanje smisla životu nužno vodi u izjavu da život nema smisla. Zaista, ne postoji nikakva usiljena srazmera između ova dva suda. Jedino je potrebno da odbijemo da nas zavedu zbrke, razdori i nedoslednosti na koje smo do sada ukazivali. Potrebno je da se sve to odbaci i da se ide pravim putem prema istinskom problemu. Čovek se ubija zato što život nema smisla, eto nesumnjive, pa ipak neplodne, istine jer je već otrcana i opštepoznata. Međutim, da li ovaj napad na život, ovo opovrgavanje u koje smo zaronjeni, proizilazi upravo iz toga što život zaista nema nikakvog smisla? Da li njegova apsurdnost zahteva da iz njega pobegnemo u nadu ili samoubistvo - eto šta je potrebno da se rasvetli, ispita i objasni, a sve ostalo ćemo da ostavimo po strani. Da li apsurd zahetva smrt - ovom problemu treba da se da prednost pred drugima, izvan svih metoda mišljenja i igrarija nezainteresovanog duha. Nijanse, protivrečnosti, psihologija, koje (jedan) "objektivni" duh ume uvek da uvede u sve probleme, nemaju svoje mesto u ovom istraživanju i ovoj strasti. Potrebna je samo jedna nepravična misao, to jest logična. A to nije lako. Uvek je lako biti logičan. Ali je gotovo nemoguće biti logičan do kraja. Ljudi koji umiru od svoje sopstvene ruke slede tako do kraja silazni put svojih osećanja. Razmišljanje o samoubistvu daje mi, dakle, priliku da postavim problem koji me jedino i zanima: postoji li logika sve do smrti? To mogu da znam samo ako nastavim rasuđivanje, bez nereda strasti, jedino u svetlu očiglednog, rasuđivanje kome sam ovde naznačio poreklo. To je ono što ja nazivam apsurdnim rasuđivanjem. Mnogi su ga započeli. Još ne znam da li su ga se i pridržavali. Kada Karl Jaspers, otkrivajući da je nemoguće uspostaviti jedinstvo sveta, uzvikuje: "Ovo ograničenje me vodi ka meni samom, tamo gde se više ne povlačim iza objektivnog gledišta koje ja samo predstavljam, tamo gde ni ja sam ni egzistencija drugog ne mogu više da postanu predmet za mene", on podseća, posle mnogih drugih, na te puste i sušne predele gde misao stiže do svojih granica. Posle mnogih drugih, da, bez sumnje, ali koji se toliko žure da odatle pobegnu! Na ovu poslednju okretnicu, na kojoj misao posrće, mnogi su ljudi stigli, čak i oni najskromnijeg duha. Ovi su se tada odricali - u svojoj najčistijoj pobuni oni su pristupali samoubistvu svoje misli. Nasuprot tome, istinski napor jeste da se na toj okretnici održimo, koliko god duže je moguće, i da izbliza ispitamo čudesnu vegetaciju tih udaljenih predela. Postojanost i oštroumnost su povlašćeni gledaoci ove nečovečne igre u kojoj apsurd, nada i smrt razmenjuju svoje replike. Figure ovog plesa, istovremeno jednostavnog i prefinjenog, duh može tada da ispita pre nego što ih pojasni i oživi. Alber Kami, "Mit o Sizifu"
filozofija.171 sfilip, -> #170, supers
>Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. Vec na samom pocetku izlaganja pisac se izjashnjava o samoubistvu kao o problemu, stavivshi ga na prvo mesto svake filozovske diskusije dok zanemaruje da je razmishljanje o samoubistvu posledica trazhenje neke poente, jelte, postojanja. Ja bih pre rekao da je jedini istinski ozbiljan filozofski problem smisao zivota, ma koliko to banalno zvucalo. To je aksioma svakog pojedinca, na kojoj se zasnivaju razmisljanja i postupci, ukljucujuci tu i extremno razmisljanje o samoubistvu, koje je cini mi se tabu tema. A ja licno mislim da nas, pored svih nasih ubedjenja i razmisljanja, kroz zivot guraju isti (recicu "zhivotinjski", jer se ne mogu setiti adekvatne reci) nagoni i da svesno rukovodimo sobom mnogo manje nego sto mislimo da je tako. Odatle i misao da je samoubistvo nesto loshe. Odatle i najcesci razlozi samoubistva :)
filozofija.172 mango, -> #171, sfilip
> Vec na samom pocetku izlaganja pisac se izjashnjava o samoubistvu kao o > problemu, stavivshi ga na prvo mesto svake filozovske diskusije dok > zanemaruje da je razmishljanje o samoubistvu posledica trazhenje neke > poente, jelte, postojanja. :))) Kazes egzistencijalisti da zanemaruje razmisljanje o zivotu? Ili u prevodu - ucis caleta kako se prave deca:) Koliko se secam, cak i u MGu je "Stranac" obavezna lektira - e vidis, u toj knjizici na stotinak strana ti je mnogo toga receno o poenti zivota. Mada ce mnogi reci da je tu rec upravo u suprotnosti (to su oni koji nisu skapirali knjigu - zivela Vuka, moja profesorka srpskog;), smisao zivota Kami razotkriva na jedan krajnje suptilan nacin, rekao bih cak filmski, a da nigde eksplicitno ne pominje zivot, sve do samog kraja. Mozda te je zato zbunila ova mala studija o samoubistvu koja otvara "Mit o Sizifu". Uzmi, procitaj, pa napisi utiske.
filozofija.173 chadra, -> #171, sfilip
>>Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. >Vec na samom pocetku izlaganja pisac se izjashnjava o samoubistvu >kao o problemu, stavivshi ga na prvo mesto svake filozovske diskusije dok >zanemaruje da je razmishljanje o samoubistvu posledica trazhenje neke poente, >jelte, postojanja. Naprotiv, Kami ni najmanje ne zanemaruje pitanje smisla. Problem samoubistva je u stvari pitanje - ima li život smisla, i ako nema, vredi li ga živeti? >A ja licno mislim da nas, pored svih nasih ubedjenja i razmisljanja, >kroz zivot guraju isti (recicu "zhivotinjski", jer se ne mogu setiti >adekvatne reci) nagoni i da svesno rukovodimo sobom mnogo manje nego sto >mislimo da je tako. Čovekovo delovanje jeste ograničeno materijalnim i društvenim okolnostima, ali je on ipak svesno biće koje se prema svojoj okolini (pa i svojim nagonima) javlja kao delatna sila. Znači, čovek je kreator svoje sudbine, ali u okviru datih uslova života.
filozofija.174 willow,
Ne znam zašto treba nešto činiti na ovom svetu, zašto treba imati prijatelje i težnje, nade i snove. Hiljadu bih puta više voleo da se povučeš u neki udaljeni kutak sveta, gde ništa od onog što čini buku u komplikacije ovog sveta nema nijedan odjek? Odustavši od kulture i ambicija, da li bismo izgubili sve, ne dobivši ništa? No, šta se dobija na ovom svetu? Ima onih za koje nijedan dobitak nema važnost, koji su neizlečivo nesrećni i sami. Svi smo zatvoreni jedni za druge! I kad bismo bili otvoreni da primimo sve od drugog ili da mu čitamo dušu do dubina, koliko bismo osvetlili njegovu sudbinu? Toliko smo sami u životu, da se pitaš nije li samoća agonije simbol ljudskog postojanja. To je znak velikog nedostatka htenja da se živi i umire u društvu. Postoje li milovanja u poslednjim trenucima? Hiljadu puta je bolje umreti sam i napušten, kada te niko ne vidi i kada možeš da se ugasiš bez teatralnosti i poze. Emil Sioran, mesto iz knjige "KRIK BEZNADJA"
filozofija.175 willow,
Oblik ludila je odredjen organskim uslovima i temperamentom. Kako se većina ludaka regrutuju iz depresivnih, kobno je da depresivni oblik bude još učestaliji kod ludaka, nego prijatna, vesela i neizdrživa stanja ushićenja. Toliko je učestala crna melanholija kod ludaka, tako da svi teže ka samoubistvu, rešenju toliko teškom dok nisi ludak. Hteo bih da poludim samo u jednom slučaju. Kada bih postao veseli ludak, živahan i stalno dobro raspoložen, koji ne postavlja sebi nijedno pitanje i nema nijednu opsesiju, ali koji se smeje besmisleno od jutra do uveče. Mada želim beskrajno svetle ekstaze, ne bih hteo ni njih da imam, jer su one propraćene depresijama. No hteo bih kupanje u toploj svetlosti koja izvire iz mene i preobražava čitav svet, kupanje koje ne leči napregnutosti ekstaze, već čuva spokojstvo večne svetlosti. Daleko od zbijanja ekstaze, ono da liči na lakoću gracije i toplinu osmeha. Vasceli svet da pluta tim snom svetlosti, opčinjenošću i nematerijalnošću. Nek ne postoje više prepreke i materije, oblik i ivice. A u takvom okviru da umrem od svetlosti. Emil Sioran, mesto iz knjige "KRIK BEZNADJA"
filozofija.176 willow,
U osnovi, postoji samo strah od smrti. Ono što zovemo raznolikost straha nije ništa drugo nego manifestacija različitih aspekata naspram iste temeljite stvarnosti. Individualni strahovi su svi zajedno kroz skrivena slaganja povezani sa suštinskim strahom od smrti. Oni koji na osnovu izveštačenog toka misli teže da se oslobode straha od smrti silno se varaju, jer je apsolutno nemoguće otupeti organski strah apstraktnim misaonim konstrukcijama. Ko ozbiljno postavi problem smrti ne može biti izjeden strahom. Čak i one što veruju u večnost, strah od smrti zavodi u njihovo verovanje. U verovanju u večnost ukorenjen je bolni napor čoveka, čak i svet vrednosti bez apsolutne izvesnosti, usred kojeg je on živeo i kojima je doprinosio, da spase, da savlada Ništavilo u svetskom i da utemelji univerzalno u večnom. Pred smrću, koja se prihvata bez religioznog uverenja, ne postoji ništa što zavarava čovečanstvo stvoreno za večnost. Čitav svet oblika i apstraktnih kategorija pokazuje se pred smrću kao potpuno irelevantan, a zahtev za univerzalnošću formalnog i kategorijalnog propada, pred neopozivim prelaskom u Ništa, kroz smrt, u običnu varku. ... Filozofi su suviše umišljeni da bi priznali svoj strah od smrti, suviše drski da bi prihvatili duhovnu plodnost bolesti. U njihovim razmatranjima o smrti leži zavarana radost: u stvarnosti oni drhte i tresu se više od svih drugih. Ali ne sme se zaboraviti da je filozofija umetnost maskiranja osećanja i unutrašnje patnje da bi se svet obmanuo o pravim korenima filozofiranja. Emil Sioran, iz knjige "KRIK BEZNADJA"
filozofija.177 willow,
Mnogo bih želeo da jednog dana svi zaposleni, ili ljudi sa raznim obavezama, u braku ili ne, mladi ili stari, žene ili muškarci, ozbiljni ili površni, tužni ili veseli, napuste svoje stanove i kancelarije i, zanemarujući sve obaveze i dužnosti, izidju na ulice i odbiju da išta rade. Sav taj zaludjeni svet, koji radi bez ikakvog smisla, ili gaji iluzije da ličnim radom doprinosi napretku čovečanstva i budućih generacija, pod impulsom najstravičnije varke, trpeće u odlučnom trenutku osvetu mediokritetskog, ništavnog i jalovog života, za proćerdani život bez izuzetnosti preobražaja. Voleo bih da dodje vreme kada nikome neće biti potrebne zablude ideala, kada će biti nemoguće uživati u samim činjenicama života, a svako pomirenje iluzorno; kada će sve stege normalnog života konačno da puknu. Svi ljudi koji pate u tišini i ne usudjuju se da izliju kroz suze svoju gorčinu, zaurlaće u horu, u stravičnoj disharmoniji, čudesnim kricima koji će uzdrmati ovu zemlju. Vode će brže poteći, a planine će se preteći zaljuljati, drveće će ogoliti svoje korenje kao večni stravični pokor; ptice će zagraknuti poput gavranova, a zveri će, uplašene, bežati do iznemoglosti. Svi ideali će biti poništeni, verovanja će poštati koještarije, umetnost - laž, a filozofija - šala. Sve će biti uspenje i sunovrat. Emil Sioran, mesto iz knjige "KRIK BEZNADJA"
filozofija.178 willow,
Isti spoljni nepovoljni uslovi ostavljaju jedne ravnodušnim, druge ugrožavaju, a ostale navode na samoubistvo. Da bi se došlo do samoubilačke ideje potrebna su mnoga unutrašnja kolebanja, patnje i snažno razbijanje unutrašnjih barijera pa da od života ništa ne ostane, osim katastrofalne nesvestice, dramatičnog kovitlaca i nepojmljivih uzbudjenja. Može li samoubistvo biti afirmacija života? Kažu: izvršio je samoubistvo, jer ga je život razočarao. Kao takav, očekivao je nešto što mu život nije pružio. Kakva lažna dijalektika! Kao da samoubica nije živeo pre smrti, nije imao ambicije, nade, volje ili očajanja. Samoubici je bitna činjenica da ne može više da živi iz nekog kaprisa, nego iz najstravičnije unutrašnje tragedije. A ne moći više živeti, znači li to afirmisati život? Svako samoubistvo najpotresnije je po tome što čovek sam diže ruku na sebe. Čudnovato je da ljudi tragaju za drugim razlozima i motivima da bi hijerarhizovali samoubistvo, kao i raznim opravdanjima, kada ga poštuju. Ne postoji imbecilnije pitanje od onog koje se bavi hijerarhijom samoubistva, a koje se odnosi na samoubistva iz viših ili iz nižih pobuda itd... Zar sama činjenica oduzimanja života nije toliko potresna da svako traženje motiva čini bednim. (...) Divim se samo dvema kategorijama ljudi: onima koji su kadri da polude i onima koji u svakom trenutku mogu izvršiti samoubistvo. Samo me oni impresioniraju, jer samo u njima ključaju velike strasti i nastaju veliki preobražaji. Oni koji razumno žive, pouzdani u svakom trenutku, zaneseni prošlošću, sadašnjošću i budućnošću, imaju moje poštovanje. Jedino oni koji u svakom trenutku dolaze u dramatični kontakt sa poslednjom stvarnošću potresaju me do krajnjih granica. Pa zašto onda ne izvršim samoubistvo? Zato što se i smrti gadim kao i života. Čovek sam koga bi trebalo baciti u gorući kazan. Nepojmljivo mi je šta će biti sa mnom u vaseljeni. Osećam u ovom trenutku potrebu da vrištim, da izbacim krik koji će zgroziti ceo svet, naterati sve da zadrhte, da se raspuknu od stravičnog ludila. Stravičan grom osećam mogućim u sebi i čudim se kako ne izbije iz mene da bi uništio ovaj svet kojeg bi progutao za vjeki vjekov u mojoj praznini. Osećam da sam najstravičnije biće koje je ikada postojalo u istoriji, osećam se kao apokaliptična zver prepuna plamenova i mraka, poleta i očajanja. Životinja sam grotesknog osmeha koja se sama u sebi sažima do iluzije i širi u beskonačnost, koja umire i raste istovremeno, oduševljena izmedju svega i ništa, egzaltirana izmedju nade ničeg i očajanja svega, koja je rasla u parfemima i otrovima i izgorela od ljubavi i mržnje, uništena svetlošću i senkom. Moj simbol je smrt svetlosti i plamen smrti. U meni se gasi sve što svetli, da bi se opet rodilo u munji i gromu. A sama tama, ne gori li ona u meni? Emil Sioran, mesto iz knjige "KRIK BEZNADJA"
filozofija.179 willow,
I to bi, otprilike, bilo sve.
filozofija.180 misery,
Ko zna znace,ko krade imace...
filozofija.181 misery,
U pardon,ono je trebalo u licni stav?
filozofija.182 supers, -> #181, misery
>> U pardon,ono je trebalo u licni stav? Može i ovde. Podseti me da prekucam "Misao Brahamutande" od Umerta Eka kao odgovor na "Ko zna znaće, ko krade imaće" :)
filozofija.183 supers,
MISAO BRAHAMUTANDE Svami Brahamutanda (Bora Bora 1818-1919) je osnivač tautološke škole čiji su osnovni principi naznačeni u delu "Kažem ono što kažem": Biće je Biće, Život je Život, Ljubav je Ljubav, Šta nam se sviđa, sviđa, Ko uspe uspeće i Ništa je Ništavno. Učitelj je bio poznat kao nepopustljiv i strog (neki kažu: dogmatik) prema svojim sledbenicima koji su odstupali od njegovog učenja. Brahamutanda je bio pobornik jedne strogo suštastvene verzije svog učenja, prema kojem reći "žena je žena" predstavlja apsolutno nepromenljivu istinu, dok tvrditi kao neki da je "žena žena" ukazuje na opasnu izopačenost akcidentalista (s primesama skeptičkog relativizma). Poznat je slučaj odanog sledbenika po imenu Guru-Guru koji je, nakon što je tvrdio da su "poslovi poslovi" i da je "novac novac", pobegao sa zajedničkom kasom. Brahamutanda je stoički podneo udarac: skupio je sledbenike oko praznog stola, tvrdeći "ko ne pobegne tu je". Po nekim doksografima, na vest da je nevernika na granici uhapsila policija, otelo mu se jedno "ko zlo čini, zlu neka se nada", što je očigledno bilo u suprotnosti sa osnovnim principima njegove logike. (...) Umberto Eko, 1989.
filozofija.184 misery, -> #183, supers
> MISAO BRAHAMUTANDE > Svami Brahamutanda (Bora Bora 1818-1919) je osnivac tautoloske skole > ciji su osnovni principi naznaceni u delu "Kazem ono sto kazem": Bice je > Bice, Zivot je Zivot, Ljubav je Ljubav, Sta nam se svida, svida, Ko uspe Ovo nema veze sa onim sto sam ja napisao...Svejedno, taj Brahamutanda (je*em ga u ime) je stvarno biser...Odstampao sam celu tvoju poruku...
filozofija.185 supers, -> #184, misery
>> Ovo nema veze sa onim sto sam ja napisao...Svejedno, taj >> Brahamutanda (je*em ga u ime) je stvarno biser...Odstampao >> sam celu tvoju poruku... I ja tvoju ;>
filozofija.186 misery, -> #185, supers
> I ja tvoju ;> Ako, i treba...