CIVIL.3

13 May 1993 - 20 Oct 1993

Topics

filozofija (58)
religija (7)
nauka (47)
umetnost (51)
knjizevnost (303)
o.jeziku (886)
istorija (29)
ko.je.ko (105)
film (340)
muzika (2192)
licni.stav (615)
razno (95)
recnik (159)
unknown (45)

Messages - knjizevnost

knjizevnost.204 hercog, 14 Oct 93 -> #194, dcolak

**> Prvo, SET CODE!! To jeste. Promenjeno je... **> Drugo, pro~itao sam, koliko se se}am komentari su bili jo{ **> nepovoljniji.. Ne bih se složio. Pogledaj malo bolje pa ćeš videti... Il treba ja da ti citiram? **> I tre}e, pogledaj tekstove grupe Suicidal Tendencies, tek da vidi{ **> kako se lako i elegantno mo`e izbe}i patetika... Mogao bi da pošalješ neki tekst na mail... Sale

knjizevnost.205 hercog, 14 Oct 93 -> #195, enterprise

**> Interesuje me gde bih mogao da nadjem knjige Roberta Ladlama .. :) Knjižara kod JUGODRPA (Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta) Sale

knjizevnost.206 ndragan, 14 Oct 93 -> #189, princess

/ vrlo je pozitivno uoblicavati emocije na ovakav nacin i ja bi svim / ljudima ovog sveta preoprucila da pisu...nije bitno kako ce to ispasti / i sta kazu "knjizevni Što jes jes. Imaš pravo što se toga tiče, a ko ima petlju da to što napiše još i pusti u svet, sam je kriv za sve što ga otuda snađe :) Jeste to što je Hercog napisao i patetično i nakićeno, sladunjavo, viđeno za pet na pismenom i brzi zaborav i štogod još hoćemo da dodamo, ali je čovek u to uložio podobru količinu emocija, i to treba poštovati. To što ja nemam živaca, da natenane čitam takve stvari, potiče više od mog robovanja sadašnjoj kulturi, gde stvari u kojima nema akcije nemaju šanse da prođu. Mnogo publike (uključujući mene) vrlo dobro emulira FF taster dok čita. Ja čak većinu filmova (osim baš prve lige, recimo dobar deo onog što se vrti po teveju) gledam negde od pola. Taman dovoljno da pohvatam siže, i da steknem bolji utisak nego što bi bio da sam gledao od početka. Što se kritike tiče, možda je i bolje da čoveku kažemo ovako, nego da ne kažemo ništa. Tek to ubija. / Tolstoja itd....bas su mi bili potrebni ljubavni romani!!! Posle sve to dođe na svoje, pređe se na nešto uživo, ali sanjarenje ostaje. Pitam se samo, koliko su ti ljubići vaspitali ovdašnjeg ženskinja da uzdiše za skupim kolima i mašta o jahtama. Ono, "ne princ na belom konju, nego konj u belom princu". p.s. Let's leave your username out of this, ok?

knjizevnost.207 ndragan, 14 Oct 93 -> #188, dr.grba

/ se malo bolje osvrnemo na Danila Harmsa. A najava? "Igra Frano Lasić". Kao da najavljuju premijeru.

knjizevnost.208 ndragan, 14 Oct 93 -> #185, veca

/ Promocija knjige je u utorak 12.10. u 19 h, U koji čin ili zvanje?

knjizevnost.209 bbaja, 14 Oct 93 -> #203, hercog

>|| A jesi li procitao moje ostale price? Priznajem da je ova >|| zadnja cista patetika ( znas pisao sam je dok sam mislio na >|| osobu do koje mi je veoma Samo ti nastavi i pisi i dalje. Ne daj da ti kritike smanje entuzijazam. Inace, vrlo cenim kada neko skupi hrabrost i svoj rad izlozi sudu javnosti, iako i sam zna da to nije savrseno.

knjizevnost.210 veca, 14 Oct 93 -> #195, enterprise

>> Interesuje me gde bih mogao da nadjem knjige Roberta Ladlama .. :) Videh neko veče, ima ga i u knjižari Stilos, žika Ljubina 10.

knjizevnost.211 dcolak, 14 Oct 93 -> #201, wizard

│ A jel su namerno izabrali patetični naziv za grupu ili im se omaklo? ;) Nije patetika.. Suicidal Tendencies (nakon samoubistva jednog prijatelja) je uzet naziv kao nešto simboliše klicu bunta u svakom od nas, pa čak i bunta protiv samog života.. Njihova muzika potvrđuje i opravdava u potpunosti njihov naziv.. Sledge DAMMIR!

knjizevnost.212 fancy, 14 Oct 93 -> #202, dr.grba

ŮŢ>>> Jebote... a ja mislio da si takav zbog muzike koju si slušao..;) ŮŢ> Takav... Kakav? Baš me zanima šta misliš. Ma... ;)))) Grbav :) Fancy

knjizevnost.213 niklaus, 14 Oct 93 -> #193, dr.grba

(:> Kad me je drmao pubertet čitao sam Hesea i Apolinera, Tagoru (:> i Stevana Raičkovića, Vaska Popu i Markesa... ((: Ovo me podsetilo na starog (dobrog) ortaka (stari, jer je otišao u USA), koji je jednu ribu pokušavao da šarmira sa: "Bilo je to vreme, kad sam svirao po dark-bendovima, pufff (cug iz cigare), i čitao Hese-a..." Ja & ekipa smo umrli od smeha... (: Za čoveka pouzdano znam da je čitao Mikijeve Almanahe i sl., a _možda_ je i pročitao "Sidartu". Svejedno, car čovek. (: (:niklaus:)

knjizevnost.214 bojans, 14 Oct 93

Mislim da književnost, kao i umetnost uopšte, ima jedan veliki problem. Mehanizmi vrednovanja su veoma složeni. Još ponajbolji sud izgleda da daje vreme. Sećam se samo jedne situacije iz srednje škole kada se profesorka srpskog zgranula na pitanje jednog mog druga koje je glasilo: "zašto je Tolstoj veći pisac od Agate Kristi kada je ona prevođena na više jezika, a uz to je i bolje prodavana?" Umalo ga nije poslala kod psihologa. Zaista, izgleda da kada je književnost (i ne samo ona) u pitanju, mišljenje mase je prilično irelevantno. Kako ovci objasniti lepotu poezije?

knjizevnost.215 novim, 14 Oct 93

Miloš Crnjanski: U POžETKU BEŠE SJAJ Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom. I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, jer je gadno tamo reči crne jadati iz srca raskidana. I videti da od cveta do cveta i videti da od žene do žene i videti da od bajke do bajke i videti da od dana do dana uzalud smo išli. Tužno je ići čak do poljana. 1912.

knjizevnost.216 dr.grba, 15 Oct 93 -> #203, hercog

>> A jesi li pročitao moje ostale priče? Jednu ili dve. Nema posebnog utiska. Potražiću ih negde po disketama, mislim da su tu negde. >> ...Priznajem da je ova zadnja čista patetika ... Pa što je nisi izbrisao kad si je pročitao... Da li si je pročitao pre kačenja u konf?

knjizevnost.217 dr.grba, 15 Oct 93 -> #207, ndragan

>> A najava? "Igra Frano Lasić". Kao da najavljuju premijeru. Dobro, on me baš i nije impresionirao. Ali mnogo, mnogo mi se sviđa onaj dugi, dugi kadar na početku filma, koji prati dečaka ulicom dok promiču scene terora, potom kran, pa kroz hodnik do susreta dva para očiju. Dostojan omaž Orsonu Velsu. Mada je o ovome trebalo u susednoj temi, film...

knjizevnost.218 dr.grba, 15 Oct 93 -> #212, fancy

>> ŮŢ> Takav... Kakav? Baš me zanima šta misliš. >> >> Ma... ;)))) Grbav :) Hvala.

knjizevnost.219 dr.grba, 15 Oct 93 -> #213, niklaus

>> "Bilo je to vreme, kad sam svirao po dark-bendovima, >> pufff (cug iz cigare), i čitao Hese-a..." Sad ga ne bih čitao ni da me plate po minutu čitanja.

knjizevnost.220 novim, 16 Oct 93

Miloš Crnjanski: USPAVANKA Kad šuma svene ostaće nad njom zvezde rumene. Ponećeš svud, pošla ma kud, samo srce svoje gorko. Vetar studeni duše, ne stidi se mene, nema duše, ni zakona ni časti, nad bolom ima vlasti još samo golo telo. Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telom tvom je golom. Sve nam dopušta tuga.

knjizevnost.221 i.a.n., 16 Oct 93 -> #219, dr.grba

>>>> pufff (cug iz cigare), i čitao Hese-a..." >> >> Sad ga ne bih čitao ni da me plate po minutu čitanja. Moj čovek... :)

knjizevnost.222 hercog, 16 Oct 93 -> #216, dr.grba

**> Pa što je nisi izbrisao kad si je pročitao... Da li si je pročitao pre **> kačenja u konf? Ta priča je baš namerno i sa ciljem stavljena u konf... Koji je to cilj to sam prosudi... Sale **> Jednu ili dve. Nema posebnog utiska. Potražiću ih negde po disketama, Da te podsetim - naslovi priča : " Tražim reč! " " Neobičan i strašan život u prokletoj avliji " " Hoću da te opišem rečima, svete moj " " Zatvor " " Skok " " Vreme " " Poslednji poziv upućen samoubici " " Poslednja noć " " Ljubav (originalna verzija) " " Svet će biti bolji ili nikakav " " Ja znam jedan dolap " itd....

knjizevnost.223 hercog, 16 Oct 93 -> #206, ndragan

**> Jeste to što je Hercog napisao i patetično i nakićeno, sladunjavo, **> viđeno za pet na pismenom i brzi zaborav i štogod još hoćemo da dodamo, BTW.... Ovo zadnje je pisano specijalno za jednu devojku.... Ali ima i mojih priča koje su pisane i drugačije.... I zato ako neko već hoće da kritikuje moj rad (hobi) onda neka pročita sve priče i neka prema svim tim pričama donosi sud... Sale

knjizevnost.224 veca, 17 Oct 93 -> #223, hercog

>> BTW.... Ovo zadnje je pisano specijalno za jednu devojku.... Nije sporno što je pisano za jednu devojku, mnogi veliki pesnici su to radili, stvar je u tome da malo više radiš na pričama, ako već želiš da ih obelodaniš i da mnogo, mnogo čitaš.

knjizevnost.225 fancy, 17 Oct 93 -> #224, veca

ŮŢ> ... ..., stvar je u tome da malo više radiš na pričama, ako ŮŢ> već želiš da ih obelodaniš i da mnogo, mnogo čitaš. (Veca nije bila eksplicitna, ali ja ću dovršiti) ...i tuđe priče ;) Fancy

knjizevnost.226 novim, 17 Oct 93

Miloš Crnjanski: SUMATRA Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče! Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje. Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920.

knjizevnost.227 novim, 17 Oct 93

Miloš Crnjanski: PLES O, pustili smo svuda duše i, eto, vraća se samo strast nevesela. Odosmo po ćilimovima dragih tela u nebesa, što nas izmeniše. U blage žalosti pređe zanos ludi, u tišine jutarnjih oblaka, razočarano telo, vitko od žudi. I užas lica, strasnih, davno pokrila je magla, kao mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se bela sen aveti, bela sen neveste, u beskraj za navek nagla. Sve posta nestvarno, što u ljubavi čine i činim; i život, ko pusto polje kud vetar ječi, pokrismo snegom praštanja svemu, poljupcima zunjenim i novim. Pa, eto, ipak, tragom se njinim kupi čemer i u zorama ovim, kad više okovan, nag niko ne kleči. I duša zagledana, nevesela, pokriva dim, pruge radosti i plesa, što u beskraju igraju nebesa, opet samo teškim, grimiznim plaštom strasnoga tela. 1922.

knjizevnost.228 veca, 17 Oct 93 -> #225, fancy

>> (Veca nije bila eksplicitna, ali ja ću dovršiti) >> ...i tuđe priče ;) To se valjda podrazumeva :)

knjizevnost.229 dr.grba, 18 Oct 93 -> #221, i.a.n.

>> >> Sad ga ne bih čitao ni da me plate po minutu čitanja. >> >> Moj čovek... :) Ma šta veliš? A kako sam ja to tvoj čovek?

knjizevnost.230 dr.grba, 18 Oct 93 -> #222, hercog

>> **> Jednu ili dve. Nema posebnog utiska. Potražiću ih negde po >> disketama, >> >> Da te podsetim - naslovi priča : Ej, Sale, 'ajde da malo smirimo loptu. Ovde dolazi do rasprave koja je uzrokovana jednom mojom ciničnom opaskom o priči koju si nedavno bacio u konf. Ono što mislim o toj priči ostaje, ali nije mi palo na pamet da generalizujem ocenu na tvoj kompletni opus. Ne želim, zaboga, da omalovažavam tvoje pokušaje da izbrusiš svoj stil pisanja. Uostalom, budeš li se u životu bavio pisanjem, verovatno ćeš nailaziti na mnogo otrovnije i zlonamernije kritike, eto ljudi su takvi. Izvinjavam ti se što sam te uvredio. To je bila posledica moje nervoze uzrokovane drugim stvarima, a projektovana, eto, gde nije mesto. Neću se više obazirati na ovu temu i, molim te, nemoj ni ti.

knjizevnost.231 veca, 18 Oct 93

Književni maraton od 18.10. od 16 h, do 19.10. do 04 h, književni klub Jazbina, Đure Danićića 10.

knjizevnost.232 veca, 18 Oct 93 -> #231, veca

Izvinjavam se na grešci, klub jazbina se nalazi u Đure Daničića 13.

knjizevnost.233 princess, 18 Oct 93 -> #224, veca

ma veco uopste nije sporna ni tematika ni stil pisanja i tezina :)

knjizevnost.234 princess, 18 Oct 93 -> #225, fancy

fancy ako ti implicitno (?) razmisljas zasto se onda explicitno exponiras?!

knjizevnost.235 ilazarevic, 18 Oct 93 -> #189, princess

> recimo kada sam imala 13 god...nije mi padalo na pamet da citam Sartra, > ili Tolstoja itd....bas su mi bili potrebni ljubavni romani!!! Kada sam ja imao 13 godina, ljubavne romane nisam gledao ni levim okom (ne gledam ih ni sada). Patetiku u svakom obliku treba proterati. Treba čitati Kafku, Dostojevskog, Hesea itd. u "glavnom pravcu" i SF, naravno :)

knjizevnost.236 fancy, 18 Oct 93 -> #234, princess

ŮŢ> fancy ako ti implicitno (?) razmisljas zasto se onda explicitno exponiras?! Eksplicitnim eksponiranjem dolazim dao implicitnog imponiranja, tj. srpski, imponovanja ;). Mđt. nekada jednostavno ne upali..:) Niko nije savršen. Fancy

knjizevnost.237 i.a.n., 18 Oct 93 -> #229, dr.grba

>>>> Moj čovek... :) >> >> Ma šta veliš? A kako sam ja to tvoj čovek? Hteo sam reći: da, slažem se s tobom, ne bih čitao Hesea. Poslednje što sam imao u rukama bio je "Stepski vuk", ali to je bilo u vojsci, kada sam sa istim zanimanjem pročitao i udžbenik sudske medicine i nekoliko brojeva nekog internog SUP-ovskog žurnala (plavci se međusobno bodre i tapšu po leđima, čestitajući sami sebi na pameti, retko vesela literatura). Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata o statusu te knjige, ako nekog zanima mogu da potražim, prevedem & pošaljem.

knjizevnost.238 i.a.n., 18 Oct 93 -> #235, ilazarevic

>> Treba čitati Kafku, Dostojevskog, Hesea itd. u "glavnom pravcu" i SF, >> naravno :) "Treba čitati..." Ovakve preporuke mogu da prihvatim samo ako iza njih ne sledi spisak imena. Treba čitati. Tačno. Tačka. Bespogovorni književni autoriteti ne postoje. (Među piscima ih je pogotovo uzaludno tražiti. Konrad nije trpeo Dostojevskog, i uopšte Ruse. Tolstoj Šekspira iz svojih razloga, Ezra Paund iz svojih. Primera ima koliko voliš.) Glavni pravac? "Mainstream", zar ne? Ali taj pojam opet podrazumeva nekog ko će reći "ovo valja, ovo ne", što nas vraća na autoritete. Ukusi se menjaju, pa se dešava da je danas "mainstream" ono što je pre deset (dvadeset, trideset...) godina proglašavano za drek. I obrnuto. >> Patetiku u svakom obliku treba proterati. U tom slučaju ostaješ bez 90% književnosti, bilo kakve. I u SF-u je ima, i te kako. Navodim iz Klarkove "Svetlosti zemaljske": "Ova zdanja su sagrađena sa namerom da se odupru silama kojima je Priroda mogla da ih ugrozi -- ali bi zato bila sasvim krhka u slučaju da se na njih okomi žovekova srdžba!" Uzvišena osećanja, velika slova, sudba nepojamna... Brrr. Ima jedna zgodna poslovica kod Vuka: "Glas do neba, a muda u pepelu".

knjizevnost.239 fancy, 18 Oct 93 -> #237, i.a.n.

ŮŢ> Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata o statusu te ŮŢ> knjige, ako nekog zanima mogu da potražim, prevedem & pošaljem. Zanima mene.

knjizevnost.240 novim, 18 Oct 93

Miloš Crnjanski: STENJE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno. Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno. Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.

knjizevnost.241 dejanr, 18 Oct 93 -> #238, i.a.n.

>> Konrad nije trpeo Dostojevskog, i uopšte Ruse. Ne znam ko je taj Konrad, ali svaka mu čast, k'o da je mene pitao :)

knjizevnost.242 hercog, 18 Oct 93 -> #230, dr.grba

**> budeš li se u životu bavio pisanjem, verovatno ćeš nailaziti na mnogo Pisanje mi je samo hobi... **> Izvinjavam ti se što sam te uvredio. To je bila posledica moje nervoze Ok, ok, nisi me uvredio, samo sam malo čudno osećao... Sale

knjizevnost.243 novim, 19 Oct 93 -> #238, i.a.n.

> "Treba čitati..." "Treba sve čitati" (Mišel Fuko).

knjizevnost.244 ndragan, 19 Oct 93 -> #203, hercog

/ dne pročitane priče. Zato te molim da pročitaš i ostale priče koje su / ili u ovoj konferenciji ili u Civlizacija.2 i da tek onda sudiš o / svemu.... A razmisli o ovome: objave ti negde _jednu_ priču. I to dohvati neki kritičar i odelje te (ili digne u nebesa). Onda se zainteresuje te nađe i pročita ostale. Tu može da potvrdi ili opovrgne mišljenje koje je stekao na osnovu one prve. Ali, kritika je već napisana i objavljena. I priča. Kad jednom pustiš u javnost, to ti je kao da si pustio papirni brod niz vodu. Skoro nikako ne možeš da utičeš na njenu dalju sudbinu. Sve što si mogao, uradio si dok si pisao.

knjizevnost.245 ndragan, 19 Oct 93 -> #214, bojans

/ od Agate Kristi kada je ona prevođena na više jezika, a uz to je / i bolje prodavana?" Umalo ga nije poslala kod psihologa. Pa, mogla je i da iznese neki argument. Naprimer, da je baba Agata radila sa vrlo suženim izborom tema, tehnika itd - sve skupa, bila je blizu nekoj vrsti fah idiota (dobrog), dok je njegovo veljičestvo grof Debeli (ľ˛Ý§÷˛ŕ) itekako pazio i na formu, i na psihologiju, i na dramaturgiju, i na ovo i na ono, što sve babi nije trebalo jer bi joj porušilo dramaturgiju. P.S. I ja sam pročitao više Agate nego grofa.

knjizevnost.246 dr.grba, 19 Oct 93 -> #237, i.a.n.

>> kada sam sa istim zanimanjem pročitao i udžbenik sudske medicine i >> nekoliko brojeva nekog internog SUP-ovskog žurnala (plavci se Poštovani auditorijume, moram ovde da priznam da sam u časovima duboke psihičke krize za vreme odsluženja vojnog roka, u žapljini 1984. (čija je kasarna imala velelepnu bibilioteku u koju nismo imali pristupa), ah.... ...proč.... ....pročitao tri vikend-romana na temu "Nindža". Eto. Da. Tako. Priznao sam. Sad bi trebalo da mi je lakše. Nije.

knjizevnost.247 dr.grba, 19 Oct 93 -> #238, i.a.n.

>> U tom slučaju ostaješ bez 90% književnosti, bilo kakve. I u SF-u je >> ima, i te kako. Navodim iz Klarkove "Svetlosti zemaljske": Osećaj nemoći se može mnogo bolje i suptilnije opisati, nego upotrebom patetike. Kad već potežeš SF, preporučujem knjigu "žovek praznih šaka", od Ursule LeGuin. Uz ovu knjigu, kao još par Ursulinih, nije teško dokazati da je i SF dostojna atributa "velika književnost" ili kako već ljudi imaju običaj da to nazivaju.

knjizevnost.248 dr.grba, 19 Oct 93 -> #241, dejanr

>> >> Konrad nije trpeo Dostojevskog, i uopšte Ruse. >> >> Ne znam ko je taj Konrad, ali svaka mu čast, k'o da je mene pitao Đerđ Konrad, mađarski posleratni pisac, čovek koji je dobio više batina nego bračni par Hadžidrašković. Potpisao par dobrih romana, neke eseje i veliki broj otpusnica iz zatvora. Seronja koji je mislio da je Staljin najveće zlo dvadesetog veka. I nije mu zameriti. Napisao knjigu o čoveku čiji izbor je bio zatvor, pošto se odande ne vidi proces rušenja kule od karata u čijem građenju je učestvovao. A negativna, afektivna osećanja prema Rusima su samo posledica politike, a ne književnosti. Svejedno, po mnogo čemu je bio u pravu.

knjizevnost.249 dr.grba, 19 Oct 93 -> #243, novim

>> > "Treba čitati..." >> >> "Treba sve čitati" (Mišel Fuko). - Pročitajte sve, naglas! - ...štampa "XY press", peta istočna ulica 4089, 900001 Njujork, NY Ne, ne treba sve čitati. žitanje svega ustvari i nije čitanje. Znao sam dečka u doba osnovne škole koji je (navodno) pročitao 540 knjiga za godinu dana u gradskoj biblioteci i kao nagradu dobio neku debelu enciklopediju nečega. A knjige sve po 200-300 strana... Onda smo se moj drug i ja dogovorili da oborimo taj njegov rekord, naravno njegovom metodom. Uzimali smo dvaput nedeljno svaki po šest knjiga, "Vinetu" tipa, jer te su debele. Posle mesec dana bibliotekarka nas je prijavila učiteljici da to radimo. Mi smo otvoreno učiteljici priznali zašto smo to radili, a onda nam je ona bez ljutnje i u poverenju objasnila da nam fora ionako ne bi uspela: nijednom od nas ujak nije opštinski budža, a tata čuveni hirurg....

knjizevnost.250 dejanr, 19 Oct 93 -> #249, dr.grba

>> Uzimali smo dvaput nedeljno svaki po šest knjiga, "Vinetu" tipa, >> jer te su debele. Posle mesec dana bibliotekarka nas je prijavila >> učiteljici da to radimo. E da mi je još znati šta je bibliotekarka imala da vas "otkucava" učiteljici... Valjda je to prokletstvo života u manjem mestu, svako svakog zna :( Veliki grad ima razne mane, ali bar možeš sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da se bibliotekarka i učiteljica ne poznaju ;)

knjizevnost.251 veca, 19 Oct 93 -> #249, dr.grba

>>>> "Treba sve čitati" (Mišel Fuko). >> Ne, ne treba sve čitati. žitanje svega ustvari i nije čitanje. Možda ne sve, ali svakako dosta toga, kako bi izgradio sopstveni ukus.

knjizevnost.252 veca, 19 Oct 93 -> #237, i.a.n.

>> Hteo sam reći: da, slažem se s tobom, ne bih čitao Hesea. Poslednje Hesea sam čitala davno, dosta toga se sećam kao kroz maglu, ali svejedno ostaje mi dobar utisak onoga što sam tada čitala. Možda su godine bile u pitanju, no i dalje ne mislim da ga ne treba čitati, naprotiv!

knjizevnost.253 veca, 19 Oct 93 -> #241, dejanr

>>>> Konrad nije trpeo Dostojevskog, i uopšte Ruse. >> Ne znam ko je taj Konrad, ali svaka mu čast, k'o da je mene >> pitao :) Uh, ne znam, ali rekla bih da je posledica ovakvog stava to što su decu u srednjoj školi terali da čitaju Dostojevskog (em je obiman, em zahteva pažnju) kad su želeli vreme drugačije da iskoriste. Ipak, mislim da je to stvar senzibiliteta, a ne to da je Dostojevski loš pisac.

knjizevnost.254 veca, 19 Oct 93 -> #231, veca

>> Književni maraton od 18.10. od 16 h, do 19.10. do 04 h, književni >> klub Jazbina, Đure Danićića 10. Ako sinoć (juče) kojim slučajem niste bili na "maratomu" samo da vam kažem da ništa niste propustili, naprotiv! Ono je najblaže rečeno bio užas. Došle neke face (jao, je*ote, bre), totalno nekultivisane i štatijaznam kakve sve, samo da kažu kako su eto bili na nekom književnom događaju, a to što nisu ništa ukapirali, a i kako bi, kad nisu ni slušali (sve vreme su vodili neke svoje razgovore i to veoma glasno, te autori nisu bili sigurni da li da nastave sa čitanjem svojih radova ili da ih sve oteraju u majčinu), mada, sve i da su slušali, pitanje je da li bi njihov mozak bio sposoban da sve to dešifruje. Strašno :(

knjizevnost.255 dejanr, 19 Oct 93 -> #214, bojans

>> Sećam se samo jedne situacije iz srednje škole kada se profesorka >> srpskog zgranula na pitanje jednog mog druga koje je glasilo: "zašto >> je Tolstoj veći pisac od Agate Kristi kada je ona prevođena na više >> jezika, a uz to je i bolje prodavana?" Umalo ga nije poslala kod >> psihologa. To je samo posledica dogmatskog pristupa školovanju, koje je unazadilo generacije na raznim fakultetima, a posebno one na raznim društvenim naukama. Normalan profesor u nekoj školi na Zapadu bi takvu izjavu uzeo za izuzetnu temu na osnovu koje bi u razredu mogla da se razvije veoma lepa rasprava, jer ima argumenata i za takvo tvrđenje a i protiv. Obaška što bi to bila jako dobra tema za neki pismeni zadatak, jer bi u odgovoru na nju moglo da se vidi kako koji učenik razmišlja. Ali ne - ta profesorka književnosti (a, na žalost, i mnoge druge) je školovana tako da misli da su "levi ruski pisci" svetinje, i ako joj udariš u svetinju kao da si prekršio sve tabue ugrađene u njen mozak, očito ograničen poput terase ;) Pošto sa takvom tvrdnjom po njenom, ne mišljenju nego instinktu, ne možeš nikako biti u pravu, onda znači da si lud, pa pravac psiholog ;)

knjizevnost.256 dejanr, 19 Oct 93 -> #245, ndragan

>> Naprimer, da je baba Agata radila sa vrlo suženim izborom tema, tehnika Pa, nije baš ni Tolstoj bio toliko raznovrsan - uglavnom istorijske teme, u koje je stavljen jedan otpadnik (otpadnica) koji ima nekakve dileme i na kraju dotični ovako ili onako nagrabusi. >> pazio i na formu, i na psihologiju, i na dramaturgiju, i na ovo i na >> ^^^^^^^^^^^^ >> ono, što sve babi nije trebalo jer bi joj porušilo dramaturgiju. >> ^^^^^^^^^^^^ Nije joj trebala dramaturgija jer bi joj porušila dramaturgiju, a? :)) Uzgred, Agatha nije baš uvek bila baba :) U stvari, najbolje knjige napisala je pre nego što je došla u taj stadijum, a kao baba se uglavnom ponavljala. Jel neko čitao njenu zadnju knjigu, Postern of the Fate? Nije? Neka se i ne trudi ;)

knjizevnost.257 novim, 19 Oct 93 -> #249, dr.grba

>>> > "Treba čitati..." >>> "Treba sve čitati" (Mišel Fuko). > Ne, ne treba sve čitati. "Guardati da colui che non ha letto che un libro solo" (čuvaj se onoga ko je pročitao samo jednu knjigu) - Giacomo Casanova

knjizevnost.258 drazen, 19 Oct 93 -> #233, princess

> ma veco uopste nije sporna ni tematika ni stil pisanja i tezina :) Jel' ovo bice pismeno? Pl poz D

knjizevnost.259 drazen, 19 Oct 93 -> #237, i.a.n.

> Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata o statusu te > knjige, ako nekog zanima mogu da potrazim, prevedem & posaljem. Obavezno. Hese me ne zanima. Ali Vonegat da i to mnogo. Kada smo kod istog da li neko zna gde se moze naci "Kolevka za drugu macu" ? (Mislim da nisam pogresio naslov.) Pl poz D

knjizevnost.260 nemo, 19 Oct 93 -> #255, dejanr

==> naukama. Normalan profesor u nekoj školi na Zapadu bi takvu izjavu ==> uzeo za izuzetnu temu na osnovu koje bi u razredu mogla da se ==> razvije veoma lepa rasprava, jer ima argumenata i za takvo tvrđenje ==> a i protiv. Obaška što bi to bila jako dobra tema za neki pismeni ==> zadatak, jer bi u odgovoru na nju moglo da se vidi kako koji učenik ==> razmišlja. nije mi baš najjasnije šta ovo znači: to bi valjda učinio 'normalan' profesor bilo gde, a ne samo na 'Zapadu'... evo vam, u prikačenoj datoteci uz ovu poruku spisak knjiga koje su bile zabranjene kao lektira učenika u poslednjih nekoliko godina na 'Zapadu' od 'nenormalnih' profesora (ili moralne manjine) le cap banned.zip

knjizevnost.261 dejanr, 19 Oct 93 -> #260, nemo

>> to bi valjda učinio 'normalan' profesor bilo gde, a ne samo na 'Zapadu'... Pa da, samo što ja nisam upoznao tako "normalne" profesore književnosti ovde, a slabo sam i čuo da ih je iko upoznao, tako da sam sklon da verujem da ih nema mnogo. Za njih su vrhunac književnosti bile razne teme tipa "veliki plavi krug i u njemu zvezda", a ako bi neko tu dao malo "avangardniji" odgovor, nije mu ginula neka beda od ocene. Uostalom, pisasmo neki dan u ORKA/obrazovanje o nekom što je i iz škole isteran zbog pismenog zadatka. Sa druge strane, pitajte nekoga ko je išao u neku američku školu kako tamo izgledaju časovi književnosti - osnova je u diskusiji. Doduše, neke diskusije koje sam čitao (u nekim školama se vode i zapisnici) su dosta stupidne, ali bolje i stupidna diskusija nego da profesor priča prazne fraze a đaci igraju podmornice ;)

knjizevnost.262 novim, 19 Oct 93 -> #255, dejanr

>>> ....... zgranula na pitanje jednog mog druga koje >>> je glasilo: "zašto je Tolstoj veći pisac od Agate >>> Kristi > ........ Normalan profesor u nekoj školi na Zapadu bi > takvu izjavu uzeo za izuzetnu temu na osnovu koje bi > u razredu mogla da se razvije veoma lepa rasprava, ma i na srednjeistoku, tj. ovde. jedna od mojih profesorski (s faksa, tj. sa svetske) držala nam je kurs o tome zašto misli da je Dostojevski loš pisac. bile su to sjajne analize, i o Dostojevskom smo naučili više nego iz dosadnih predavanja D. N.-a. doduše, ona je bila sasvim neortodoksna pojava (časove smo imali kod nje, u kući, dva sata rada, a onda smo nastavljali kao žurka, lozovača, vino, ko je hteo da duva mogao je; ne, nije bilo "onoga", to se radilo po drugim kućama.) njena osnovna linija argumentacije je bila da je Dostojevski loš PISAC - u smislu konstrukcije romana, ali ne da je loš MISLILAC - to ne, naravno.

knjizevnost.263 niklaus, 19 Oct 93 -> #246, dr.grba

(:> ....pročitao tri vikend-romana na temu "Nindža". Eto. Da. (:> Tako. Priznao sam. Sad bi trebalo da mi je lakše. Nije. Nismo li rekli da se kaže "Ninđa". Sorry, sada ti je još teže. (; (:niklaus:)

knjizevnost.264 mnikolic, 19 Oct 93 -> #253, veca

>> Ipak, mislim da je to stvar senzibiliteta, a ne to da >> je Dostojevski loš pisac. Apsolutno. Terati decu da čitaju Dostojevskog je čista glupost. Kad smo u školi radili "Zločin i kaznu" samo par nas je shvatilo da to nije krimi-roman ;)) (nije zezanje, oni su to STVARNO shvatili kao nešto jako slično krimi-romanima :(( ) Inače, za mene je Dostojevski No.1 ! Vlada

knjizevnost.265 balsa, 19 Oct 93 -> #261, dejanr

********* da ih nema mnogo. Za njih su vrhunac književnosti bile razne teme tipa "veliki plavi krug i u njemu zvezda", a ako bi neko tu dao malo "avangardniji" odgovor, nije mu ginula neka beda od ocene. Uostalom, pisasmo neki dan u ********* A, jok, pojavljuju se i avangardni profesori. ;) žujem da je u jednoj od "elitnih" beogradskih gimnazija nedavno za pismeni pala tema: "Progoni me jedna metafora" Auh.

knjizevnost.266 novim, 19 Oct 93

Miloš Crnjanski: SERENATA žuj, plače Mesec mlad i žut. Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog. A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915.

knjizevnost.267 i.a.n., 19 Oct 93 -> #248, dr.grba

>>>> Ne znam ko je taj Konrad, ali svaka mu čast, k'o da je mene pitao >> >> Đerđ Konrad, mađarski posleratni pisac, čovek koji je dobio više >> batina A ja mislio na Džozefa Konrada. Neka, i Đerđ K. je dobar primer.

knjizevnost.268 i.a.n., 19 Oct 93 -> #249, dr.grba

>> Ne, ne treba sve čitati. žitanje svega ustvari i nije čitanje. ───────────── Postoji li neki izraz za to? Bibliomanija?

knjizevnost.269 i.a.n., 19 Oct 93 -> #247, dr.grba

>> Kad već potežeš SF, preporučujem knjigu "žovek praznih šaka", Da, Le Guinova ima osećaj za meru. Klarka sam citirao kao primer gadnog preterivanja s patetikom (ne samo u toj knjizi).

knjizevnost.270 i.a.n., 19 Oct 93 -> #259, drazen

>>> Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata o statusu >>> te knjige, ako nekog zanima mogu da potrazim, prevedem & posaljem. >> Obavezno. Hese me ne zanima. Ali Vonegat da i to mnogo. OK, samo trebaće mi vremena da do knjige dođem, nekom sam je pozajmio, pa taj nekom drugom... Znaš već. >> Kada smo kod istog da li neko zna gde se moze naci "Kolevka za >> drugu macu" ? (Mislim da nisam pogresio naslov.) Mislim da jesi, jer se knjiga zove "Kolevka za macu" (Cat's Cradle). Izašlo u "Kentauru" pre ?? godina, danas može da se nađe valjda samo po antikvarnicama ili bibliotekama.

knjizevnost.271 i.a.n., 19 Oct 93 -> #252, veca

>> Hesea sam čitala davno, dosta toga se sećam kao kroz maglu, ali >> svejedno ostaje mi dobar utisak onoga što sam tada čitala. Da je utisak bio bolji, ono "davno" verovatno ne bi bilo tako davno. :) >> su godine bile u pitanju, no i dalje ne mislim da ga ne treba >> čitati, naprotiv! Ne kažem ni ja "ne treba", rekoh već da mi takve izjave nisu mile. Ako se nekom sviđa, fine by me.

knjizevnost.272 .bale., 19 Oct 93 -> #259, drazen

> istog da li neko zna gde se moze naci "Kolevka za drugu macu" ? Ne znam za macu, ali mislim da sam video "Belo magarence" negde u gradu ;-)

knjizevnost.273 milan, 20 Oct 93 -> #262, novim

> kućama.) njena osnovna linija argumentacije je bila da je > Dostojevski loš PISAC - u smislu konstrukcije romana, ali ne > da je loš MISLILAC - to ne, naravno. Ovo mi liči na Vladislavu Ribnikar, ali nema veze, to nije bitno. Naime, džabe se ti sa Dejranom trudiš oko finesa, on preferira Oca i Sina (Dumas-e) i Dobrilu Krstić svakom "levom ruskom piscu" što je, naravno, njegova privatna stvar i lični ukus - mada ja ne verujem da postoje različiti ukusi već samo ukus i neukus, ali to je druga priča. Drama sa njegovim estetičkim uzletima u ovoj i njojzi bliskim konferencijama ne proizlazi iz njegovog prava da mu budu Otac, Sin i Dobrila zabavni i zanimljivi - i meni su, pa šta? - nego iz toga što on, kao svako dete iz bolje kuće (na vreme oterano ;))) mora da OPRAVDA svoje afinitete te iz toga izvlači čitavu jednu estetiku - koja se otprilike svodi na brzu montažu u američkim filmovima tj. ako je brzo montirano dobro je inače je shit - ali i pedagogiju (andragogiju?) koja bi iz toga valjalo da sledi. Dakle, on pokušava da nas ubedi da je Otac-Sin-Dobrila književnost vredna ozbiljnog izučavanja u školama. Naravno, nije sporno da bi se neka od nji'ovih knjiga možda mogla "metiti" u lektiru (možda Monte Kristo i jeste?) ali to ne znači da bi Tolstojevskog trebalo izbaciti iz iste. Na njegovu žalost to ti i tvoje kolege nikako da prihvatite, pa se on zdravo ljuti. Nikako da se pomiri sa činjenicom da su Tolstojevski otvorili toliko više važnih tema od pomenutog Trojstva i, što je još važnije, na ta otvaranja dobili odziv čitave judeo-hrišćanske kulture, da im Trojstvo ne može konkurisati sve da se multiplicira sa nekim megabajtom. Parola za izbore: "žitajte Dobrilu, ama i za pojas zadenite!" Pl poz M

knjizevnost.274 ndragan, 20 Oct 93 -> #237, i.a.n.

/ Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata o statusu te Gde je?

knjizevnost.275 ndragan, 20 Oct 93 -> #238, i.a.n.

/ "Treba čitati..." Ovakve preporuke mogu da prihvatim samo ako iza njih / ne sledi spisak imena. Nema veze da li ima spisak imena ili ne. Ako ne sledi, svakako je u pravu, a ako sledi, neko od prisutnih jamačno ispaljuje protivspisak, te neko treći ko to sluša dobija razlog da _počne_ da čita, jedno, drugo, ili nešto treće. Bitno je da se čita. / ima, i te kako. Navodim iz Klarkove "Svetlosti zemaljske": Ja vidim da sam zbog nečeg batalio Klarka... sad si me podsetio.

knjizevnost.276 ndragan, 20 Oct 93 -> #240, novim

/ Miloš Crnjanski: / STENJE Opet moje brzo oko (turbo čitanje): ko stenje?

knjizevnost.277 fancy, 20 Oct 93 -> #276, ndragan

ŮŢ>/ Miloš Crnjanski: ŮŢ> ŮŢ>/ STENJE ŮŢ> ŮŢ> Opet moje brzo oko (turbo čitanje): ko stenje? Pa... piše ti iznad..;)

knjizevnost.278 dr.grba, 20 Oct 93 -> #250, dejanr

>> E da mi je još znati šta je bibliotekarka imala da vas "otkucava" >> učiteljici... Valjda je to prokletstvo života u manjem mestu, svako I poznaju se, ali u Kikindi je u ono vreme (a možda i sad) metoda prijave đaka u gradskoj biblioteci išla kroz škole, pa su svi podaci o korisnicima bili referisani...Već sam pričao negde na Sezamu slučaj u kome sam imao konflikt sa nervoznim direktorom, koji me je nabrusio kao vola što neke knjige držim već godinu dana. A ispostavilo se da je moj imenjak, Dragan Grbić kao i ja, a godinu mlađi od mene, tri dana ranije uzeo neke knjige, a bibliotekarka strpala karton u pogrešan fah... Sve u svemu, iako sam veliki ljubitelj knjiga i čitanja istih, imao sam prilično razloga da zamrzim gradsku biblioteku... ):

knjizevnost.279 dr.grba, 20 Oct 93 -> #257, novim

>> "Guardati da colui che non ha letto che un libro solo" (čuvaj >> se onoga ko je pročitao samo jednu knjigu) - Giacomo Casanova └─────┬────────┘ (((: ────────────┘ MIslim da je gosn Kazanova ovo mislio figurativno (: jer sudeći po pričama njegovo vreme je odlazilo na štogod drugo (;

knjizevnost.280 dr.grba, 20 Oct 93 -> #263, niklaus

>> Nismo li rekli da se kaže "Ninđa". Da ne zapodevamo u beskraj, setio sam se rasprave kad sam pisao onu poruku. U dotičnoj literaturi je pisalo "Nindža", pri čemu ne pretendujem na isključivost. Samo se služim tom varijantom. A o bitnosti te reči imam mišljenje koje nije za javni auditorijum.

knjizevnost.281 dr.grba, 20 Oct 93 -> #265, balsa

>> "Progoni me jedna metafora" E, pa ako je dozvoljen neortodoksni pristup, tu bih primenio tehniku "jao, jao, sad sam naderao" koju sam već koristio i obarao svoje profesorice s nogu. Pritisla me jedna glupa tema neudobno, k'o drveta kora. Kako, brate, da se oslobodim? Progoni me jedna metafora. Sad po noći ne mogu da spavam, moje lice - to je slika bedna. Ne verujem da ću se izvući. Progoni me metafora jedna. Ako nađem za sebe rešenje k'o iz topa reći ću ga svima. Nek' vas zebnja napusti u času: biće jedna metafora fina. Tako... Oko šest minuta.

knjizevnost.282 dr.grba, 20 Oct 93 -> #267, i.a.n.

>> A ja mislio na Džozefa Konrada... Pardon. Sad sam se asocirao na neke devojčice iz mojih dečačkih dana. Pomenu neko ime, ja pitam ko je to. "Zaboga, pa svi znaju ko je Rudi!". Naravno, saznah kasnije, Rudi je bio lokalni heroj, plavook, crnokos, zbog koga su mnogi jastuci bili pritiskani između butina...

knjizevnost.283 dr.grba, 20 Oct 93 -> #268, i.a.n.

>> Postoji li neki izraz za to? Bibliomanija? Verovatno pravi izraz. Mada sam i sam nazivan bibliomanom kad sam sa Sajma knjiga donosio po četrdeset knjiga. Šta sam mogao, knjige bile jeftine, a još slabije čuvane (: Apropos, pa ovih dana je vreme za Sajam knjiga, zar ne? Ni reči još ne čuh o tome. Ne, ne čitam novine. Ne, ne gledam informativni program na TV.

knjizevnost.284 dr.grba, 20 Oct 93 -> #270, i.a.n.

>> Mislim da jesi, jer se knjiga zove "Kolevka za macu" (Cat's >> Cradle). Beše onomad rasprava u kojoj je izneto mišljenje da "Cat's Cradle" zapravo ima sasvim drugo, idiomatsko značenje i da je doslovni prevod čist promašaj. Seća li se ko ovoga i zna li taj, navodno bolji, prevod?

knjizevnost.285 dr.grba, 20 Oct 93 -> #272, .bale.

>> Ne znam za macu, ali mislim da sam video "Belo magarence" negde u >> gradu ;-) (((((((((((((: I opet podsećanje: tražim već duže vreme slikovnicu "Deset ljutih gusara" od Ršuma, za neke drage mi klince. A i rad sam naučiti je napamet. Ima li ko ovo i da li bi bio vredan da časom prekuca pesmicu ovde? Deset ljutih gusara došlo u moj krevet jedan pao s kreveta ostalo ih devet Devet ljutih gusara...

knjizevnost.286 dr.grba, 20 Oct 93 -> #275, ndragan

>> Ja vidim da sam zbog nečeg batalio Klarka... sad si me podsetio. Srećom, natrčao sam samo na par Klarkovih knjiga u kojima sam zbilja prepoznao patetiku. Mnogo pre sam se odrekao čitanja njegovih knjiga. On je mnogo više, da 'prostite, ukakio motku očijukajući sa ekonomskim principima koje je ugradio u potku "2061: treća odiseja". Neka deda Klark lepo roni po svom bazenu i piše novi roman na nepromočivom notebooku, njegova uloga je završena prvom odisejom i mi ga zbog svih stvari do tada volimo. Neka tamo i ostane, koliko god ova moja molba takođe bila patetična.

knjizevnost.287 bojans, 20 Oct 93 -> #273, milan

>> Naime, džabe se ti sa Dejranom trudiš oko finesa, on preferira >> Oca i Sina (Dumas-e) i Dobrilu Krstić svakom "levom ruskom >> piscu" što je, naravno, njegova privatna stvar i lični ukus - >> mada ja ne verujem da postoje različiti ukusi već samo ukus i >> neukus, ali to je druga priča. A Babu (Agathu) si zaboravio :) Uzgred, zaista ne videh kod Dejana neko objašnjenje zašto ne voli ruske klasike. Znam mnoge koji na takvo pitanje (koje se može postaviti i u vezi sa klasičnom muzikom, slikarstvom itd.) odgovaraju sa jednostavnim "ne dopada mi se" i tu je tačka. Međutim, postoje i razornija pitanja koje sam postavljao nekim svojim prijateljima: "Kako ti se ne dopadaju proverene stvari poput Biblije, Šekspira ili ruskih pisaca? Da li si kompetentan da negiraš remek dela umetnosti?" Odgovori su se, uglavnom, svodili na to da svako ima pravo na sopstveno mišljenje, kriterijume, ukus i sl., da vaspostavljeni vrednosni sistem u kulturi i umetnosti nije od Boga dat za sva vremena... Neki su jednostavno priznali da nemaju ni volje ni vremena da se preterano udubljuju u "teške situacije", da ritam života nameće brze stvari i da bavljenje klasičnim, "sporovoznim" naukama treba prepustiti "zaluđenicima" i "fanaticima". Ono u čemu se slažem sa Dejanom je da treba prihvatiti raspravu na ovu temu, ali da bi, što ona dalje odmiče, ili pokazali da je Tolstoj zaista, za faktor beskonačno, veći pisac od gđe Christie ili bismo zadrli u neku složenu aksiomatiku estetike, koja bi, možda, rezultovala veoma zanimljivom diskusijom. Samo napred!

knjizevnost.288 maksa, 20 Oct 93 -> #261, dejanr

<><> Pa da, samo što ja nisam upoznao tako "normalne" <><> profesore književnosti ovde, a slabo sam i čuo da ih je <><> iko upoznao, tako da sam sklon da verujem da ih nema <><> mnogo. Profesorka Šujica, predaje (valjda još uvek) u VIII gimnaziji (danas III). Totalno otkačena žena (u pozitivnom smislu), između ostalog piše knjige erotske poezije. Jednom je kao temu za pismeni dala "Zrno peska iz profila". ;)

knjizevnost.289 novim, 20 Oct 93 -> #279, dr.grba

> MIslim da je gosn Kazanova ovo mislio figurativno (: > jer sudeći po pričama njegovo vreme je odlazilo na > štogod drugo (; gosn Kazanova je jedan od najnačitanijih ljudi svih vremena; autor je brojnih stvari, preveo Ilijadu na talijanski, napisao svoje Memoare na francuskom, poslednjih desetak godina života proveo kao bibliotekar; takođe, iako mu je prezime - koje nije njegovo, btw - sinonim za zavodnika, računice njegovih biografa pokazuju da je otprilike zavodio po 3-4 ženske godišnje (ne računaju se kupovine); specijalnost su mu bile sestre. na određen način, može se kazati da je svoju zavodničku karijeru završio katastrofalno: zaljubio se u jednu 17-ogodišnju curu, koja ga je zamalo uništila (i koju nije osvojio). izreka da se treba čuvati onih koji su pročitali samo jednu knjigu je verovatno neka starija poslovica (Kazanova je možda konkretno mislio na popove i Bibliju).

knjizevnost.290 novim, 20 Oct 93 -> #268, i.a.n.

>>> Ne, ne treba sve čitati. žitanje svega ustvari i > nije čitanje. ───────────── > Postoji li neki izraz za to? Bibliomanija? pre bi mogla biti - lekciomanija. bibliomanija je preterana strast skupljanja knjiga (ne nužno i čitanje), jača od bibliofilije (koja je, kao, umerena). ima i tu raznih perverzijica (apsolutno relativnih, naravno), kao što su: kolektomanija, biblioklastija, bibliokleptija itd. ili sakupljanje praznih knjiga ("dummy books"). takođe - bibliofagija (doručkovati žehova?)... - nego, hajdmo brzu anketu: gde ko najviše voli da čita?

knjizevnost.291 novim, 20 Oct 93 -> #277, fancy

> ŮŢ> Opet moje brzo oko (turbo čitanje): ko stenje? > > Pa... piše ti iznad..;) ajd, mir tamo! još par dana Crnjanski, pa gotovo.

knjizevnost.292 novim, 20 Oct 93 -> #273, milan

> Ovo mi liči na Vladislavu Ribnikar nije. Vladislava je sasvim ortodoksna u tim stvarima (tupila nam je o Šekspiru, o tome da je Bajron "jako roooomantičan i mnogoooo melanholičaaan"), nego je majka jednog potonjeg političara koji, kako čujem, čeka da se u Srbiju vrati kao novi De Gol. pogodićeš, sigurno. jedna stara i fina dama. ps: usput, ogrešenja Dostojevskog kao pisca su brojna. na primer, uvede neko lice, pa ga zaboravi ("Braća Karamazovi"); izgrdi junake ("Zločin i kazna"); ubaci političke protivnike u roman, pa ih delje kao nemoralne ("Zli dusi"). - ali, njemu se, naravno, sve oprašta.

knjizevnost.293 dr.grba, 20 Oct 93 -> #288, maksa

>> Jednom je kao temu za pismeni dala "Zrno peska iz profila". ;) Auuuuuuu! Da opevam i ovo? (:

knjizevnost.294 novim, 20 Oct 93 -> #281, dr.grba

>>> "Progoni me jedna metafora" > Nek' vas zebnja napusti u času: > biće jedna metafora fina. blizu smo: Franc Kafka: O PARABOLAMA Mnogi se žale da su reči mudraca uvek samo parabole i da se u svakodnevnom životu ne mogu upotrebiti, a mi imamo samo taj jedini život. Kad mudrac kaže: "Pređi preko", on ne misli da treba preći na drugu stranu, što bi se još i moglo postići kad bi rezultat bio vredan pređenog puta, nego misli na neko legendarno Preko, na nešto što ne poznajemo, što ni on ne može pobliže da opiše i što nam, prema tome, ovde ne može biti ni od kakve pomoći. Sve te parabole žele, zapravo, reći samo to da je nepojmljivo nepojmljivo - a to smo znali. Ono, međutim, sa čim se svakoga dana mučimo, nešto je sasvim drugo. Na to će reći jedan: "Zašto se branite? Kad biste slušali parabole i postupali kako one kažu, i sami biste postali parabole, pa se već samim tim oslobodili svakodnevnih muka." Drugi reče: "Kladim se da je i to parabola." Prvi reče: "Dobio si." Drugi reče: "Ali, na žalost, samo u paraboli". Prvi reče: "Ne, u stvarnosti; u paraboli si izgubio". (prevod B. čivojinovića) ══════════ ps: Kafkina se priča zove: "Von den Gleichnissen", a "Gleichniss" znači: slika, priča u slici, poređenje, parabola, alegorija, metafora...

knjizevnost.295 novim, 20 Oct 93 -> #293, dr.grba

>>> Jednom je kao temu za pismeni dala "Zrno peska iz > profila". ;) > Auuuuuuu! Da opevam i ovo? (: što da ne! ajd da probamo (recimo da oblik bude rimovani četvorostih ABBA - onaj s najviše uspeha neka se nagradi nečim); moj prilog: zrnce! mrvo iz poruke: nek ti se profil opet zablista, nek voda prestane da biva ista, dok odlaziš iz ruke. eto, nije tako teško :)

knjizevnost.296 fancy, 20 Oct 93 -> #291, novim

ŮŢ> ajd, mir tamo! još par dana Crnjanski, pa gotovo. Aj' 'leba ti, pa kad privedeš kraju, vodim te na piće ;) Fancy

knjizevnost.297 gremlin, 20 Oct 93 -> #261, dejanr

>> ovde, a slabo sam i čuo da ih je iko upoznao, tako da sam sklon U devetoj je bila (sada je negde preko grane) strava profanka po imenu Mira Mraović. Na njena predavanja nemam primedbi, ali glavna stvar je to što je pola odeljenja navukla na planinarenje, tako da smo se pola godine verali po gudurama. Alex

knjizevnost.298 janko, 20 Oct 93 -> #270, i.a.n.

>>>> Apropos "Stepskog vuka", postoji dobar esej K. Vonegata >>>> o statusu te knjige, ako nekog zanima mogu da potrazim, >>>> prevedem & posaljem. I mene zanima, vrlo!

knjizevnost.299 djelovic, 20 Oct 93 -> #290, novim

> nego, hajdmo brzu anketu: gde ko najviše voli da čita? Na klozetskoj šolji, definitivno. To je jedino mesto u kući na kome čovek može da provede par sati a da ga niko ne uznemirava. Pod uslovom, naravno, da u kući imaš bar još jedan WC :).

knjizevnost.300 dejanr, 20 Oct 93 -> #273, milan

>> Naime, džabe se ti sa Dejranom trudiš oko finesa, on >> preferira Oca i Sina (Dumas-e) i Dobrilu Krstić svakom "levom >> ^^^^ >> ruskom piscu" A? Aleksandar Dima Sin? A otkud sam ga i gde to ja preferirao, onu njegovu "Damu sa kamelijama"? I nije neka knjiga. Jel' napisao još nešto? Ako i jeste, meni je promaklo. >> što je, naravno, njegova privatna stvar i lični ukus - mada ja >> ne verujem da postoje različiti ukusi već samo ukus i neukus, Naravno da postoje različiti ukusi, nego je problem što bi poneko hteo da "svoj" ukus proglasi za ukus, a tuđe ukuse koji se sa njegovim ne slažu za neukus. Ovo je vrlo raširena praksa, koja se završava time da "svako" misli da su svi drugi lišeni dobrog ukusa, što me uvek podseti na jednu instituciju koju ovde neću imenovati (jer neki kažu da predstavlja jedan od temeljaca srpske kulture ;) a za koju zli jezici kažu da svaki njen pripadnik smatra da su ostali pripadnici iste institucije totalni kreteni. I, što je najgore, svi su u pravu ;)) >> Drama sa njegovim estetičkim uzletima u ovoj i njojzi bliskim >> konferencijama ne proizlazi iz njegovog prava da mu budu >> Otac, Sin i Dobrila zabavni i zanimljivi - i meni su, pa šta? - >> nego iz toga što on, kao svako dete iz bolje kuće (na vreme >> oterano ;))) mora da OPRAVDA svoje afinitete te iz toga izvlači >> čitavu jednu estetiku... Uvek je opasno upuštati se u motive zbog kojih neko zastupa neke stavove - tako bi se isto moglo reći da neko ko je silom prilika bio nateran da pročita sve te beskrajne gomile praznih reči koje su liferovali "levi ruski pisci" traži da ih i drugi čitaju, jer što da njima bude bolje nego njemu ;) Kao recimo kada su za 1. april neke davne godine objavili u novinama da se neki kit, zbog nesrećne ljubavi, nasukao na obalu Jadrana, pa krenuli silni ljudi da vide čudo. Naravno, u povratku su svi koji su znali da "tamo" ima samo jedno veliko "aprililili" usrdno pričali svima koje sretnu kako se kreću u suprotnom smeru o čudu od kita nasukanom na obalu - kada su već oni bili blesavi da idu, nek i ti drugi budu jednako blesavi ;) Dakle, pustimo motive i diskutujmo o problemu. >> Naravno, nije sporno da bi se neka od nji'ovih knjiga >> možda mogla "metiti" u lektiru (možda Monte Kristo i jeste?) Nije, ne brini. To je dobra knjiga, ergo, nije u našoj lektiri. >> ali to ne znači da bi Tolstojevskog trebalo izbaciti iz iste. Aha, a kada sam se ja za to zalagao? Ako, nek ostane jedan levi ruski pisac u lektiri, još i najbolje da to bude Tolstoj jer je on od njih još i ponajbolji (ako uopšte i spada u njih). Neka budu i dva. Ali u lektirama su sve sami levi ruski pisci. Sa druge strane, kompletni žanrovi, praktično čitava moderna književnost, nisu u lektirama. Gde je, recimo, SF roman, omiljeno štivo velike većine nas ovde? Gde su fantastički romani, jel moguće da Tolkin nije u lektiri (moguće je, naravno :( )? Gde su horor romani, romani katastrofe? Gde je istraživačko novinarstvo/književnost, tako značajan pravac u modernoj književnosti? A da recimo ne pominjem interesovanje koje bi se pojavilo za književnost kada bi se u lektiru uvrstilo i nešto od Henri Milera ili tako nekog pisca ;) A šta imamo u lektiri? Sve same leve ruske pisce iz prošlih vekova, garnirane sa nešto soc-realističke književnosti izabrane ne po kriterijumu vrednosti, nego po kriterijumu političke podobnosti. I ništa više. Kao da je sva književnost prestala u XIX veku, nešto kao kada bi se iz fizike učili "lepo sređeni" Kepler i Njutn, i kraj priče - Ajnštajn, Hajzenberg, kvarkovi, tahioni i ostale novotarije i tako nisu vredne proučavanja, jer najzad, ko zna šta je tu sve istina a šta je samo moda ;) >> Nikako da se pomiri sa činjenicom da su Tolstojevski otvorili toliko >> više važnih tema od pomenutog Trojstva i, što je još važnije, na ta >> otvaranja dobili odziv čitave judeo-hrišćanske kulture... E judeo-hrišćanska kultura je jako poznata po tome što će se odazvati na sve živo ako joj dovoljno dugo stoji pred nosem. Evo, čujem da su se pre mesec dana odazvali čak i na Jasera Arafata. Možda da i njega stavimo u lektiru? ;) >> da im Trojstvo ne može konkurisati sve da se multiplicira sa nekim >> megabajtom. Može, može... seti me na jedan vestern u kome Džon Vejn (ili tako neko :) dolazi u neki grad, i ispred jedne vrlo lepe kuće (koliko su na Divljem Zapadu kuće mogle da budu lepe ;) sreće jednog vrlo lepo obučenog čoveka, malo priča sa njim a ovaj oduševljeno kaže da će dolazak pomenutog gospodina biti sjajan za njegov biznis. Kad sazna da je lepo obučeni gospodin grobar (to su oni što znaju da je život kratak, što se lepo videlo i u Skupštini Srbije :) Džon Vejn krene da se smeje, a grobar će na to "samo se vi smejte gospodine, i ja se smejem kad god nekog ostavim gore i krenem u banku da unovčim ček" ;)) Da mi vidimo broj prodatih primeraka knjiga, pa ćemo onda da vidimo ko kome i koliko može/ne može konkurisati ;>

knjizevnost.301 dejanr, 20 Oct 93 -> #286, dr.grba

>> Neka deda Klark lepo roni po svom bazenu i piše novi roman na >> nepromočivom notebooku, njegova uloga je završena prvom odisejom >> i mi ga zbog svih stvari do tada volimo. Jes vala, kad pročitaš "Sastanak sa Ramom", zaista klasa od knjige. Onda pročitaš "Sastanak sa Ramom 2", a ono... srednje žalosno, al' ajde, nekako stigneš do kraja. A onda dođe "Sastanak sa Ramom 3" i uprska ga do daske, kad stigneš do kraja prosto se pitaš šta ti bi da ga čitaš. Zato sam i čvrsto rešio da mi neće uzeti pare ni za "Ramu 4" ni za "20001 - Finalnu Odiseju" ;)

knjizevnost.302 dejanr, 20 Oct 93 -> #287, bojans

>> Uzgred, zaista ne videh kod Dejana neko objašnjenje zašto ne >> voli ruske klasike. Ako je uopšte potrebno reći, zato što su reči "dosadno" dali jedno posebno značanje. Gradacija reči dosadno mogla bi da bude "dosadno", "dosadnije", "najdosadnije", "dosadno u p.m.", pa onda tu negde još jedno 100 kategorija kojima bi tek trebalo smisliti imena, i najzad na vrhu liste "levi ruski pisci". Ja se na neki način divim njihovom umeću da ređaju reči koje lepo zvuče i kojima se na više stotina strana opisuje ništa (taj posao bi se mogao nazvati "anti-arhiviranjem" tj. pronalaženjem načina da se za saopštavanje neke količine informacija potroši što više bajtova memorije :). Takva sposobnost je nešto što treba proučavati jer je potrebno i u savremenom svetu - recimo, neki dan skinuh neke DEC-ove promotivne materijale o Alphi, tu negde oko 40 K. Uzmem u editor da iz toga izvadim informacije, dakle šta su mi tu rekli što je novo i upotrebljivo za tekst, i izbacuj gluposti i prazne priče, izbacuj, izbacuj i najzad ostade jedva 500 bajta činjenica. Posle vremena izgubljenog na to možeš samo da kažeš 'fala Bogu što je Dostojevski umro, jer da je slučajno živ i da ga je DEC angažovao da im uradi taj reklamni materijal, on bi istih tih 500 korisnih bajta "anti-ZIP-ovao" na knjigu od 2 megabajta, a da su mu još dali tekst-procesor, ne smem ni da zamislim ;)) Šalu (?) na stranu :) osim nepojmljive preopširnosti zameram im i previsok stepen predvidljivosti toka romana. Uzmeš, recimo, da čitaš "Rat i mir", roman zbog koga i kažem da Tolstoj nije predstavnik "levih ruskih pisaca", dakle istorijski roman sa lepom tematikom koji se sasvim lepo može i čitati, s tim da čim Barba čvane krene da prelazi prugu (tj. čim krene niz beskrajnih opisa) preskočiš potreban broj strana. Zapravo, čuo sam da je neko izdao "Rat i mir" na 100 strana (ne znam kako tu ide sa autorskim pravima) i da je tu otprilike sve što je vredno čitanja u ta tri džinovska toma. Dakle, kreneš da čitaš jedno poglavlje, pročitaš par pasusa i znaš šta će da bude na kraju poglavlja. Ide priča, ide i na kraju stvarno to i bude, i čitalac neminovno zaključi da je ili on (čitalac) mnogo pametan, ili je pisac mnogo glup ;) To su bukvalno školske stvari koje pišu u svakom udžbeniku za pisce - ako pokrivaš neke događaje čiji je ishod opšte poznat (recimo, pišeš o putovanju Titanika - svi znaju da će on na kraju da potone. Ili pišeš o Borodinskoj bitci - svi znaju da će Napoleon da uđe u Moskvu), moraš da izmisliš druge prateće ličnosti i događaje koje ćeš po značaju da postaviš čak i iznad tih istorijskih scena i čiji će ishod biti neizvesan, kako bi tom neizvesnošću intrigirao čitaoca i držao njegovo interesovanje. Problem sa dobrim delom "levih ruskih pisaca" je što njih čitaoci nisu ni interesovali, niti su pisali za čitaoce. >> "Kako ti se ne dopadaju proverene stvari poput Biblije, Šekspira ili >> ruskih pisaca? Porediti Bibliju sa bilo čim drugim je vrlo nezahvalno. Osim toga, levi ruski pisci i Šekspir mu, po meni, dođu otprilike ko govno i miliprot, da izvine auditorijum na izrazu. A što se tiče "proverenosti" levih ruskih pisaca tiče, jeste, provereni su i uvaženi, naročito u Rusiji i među domaćim rusofilima. U zapadnoj teoriji književnosti svedeni su otprilike onde gde im je i mesto, a to baš i nije naročito visoko. >> Da li si kompetentan da negiraš remek dela umetnosti?" Nisam, ali sam jedini kompetentan da prosudim šta se meni sviđa a šta ne. Baš kao i ti, ako se radi o tvojim afinitetima. >> raspravu na ovu temu, ali da bi, što ona dalje odmiče, ili pokazali >> da je Tolstoj zaista, za faktor beskonačno, veći pisac od gđe >> Christie ili bismo zadrli u neku složenu aksiomatiku estetike Varaš se, ako kome treba nekakva složena aksiomatika, onda treba onome ko hoće da dokazuje da je Tolstoj veći pisac od Agathe. A i teško će se naći aksiomatika koja rezultira odnosima kao što je "beskonačno". Meni ne treba nikakva složena aksiomatika, treba mi recimo Ginisova knjiga. Napišemo jedan broj, napišemo drugi broj (istini za volju, Tolstojev broj teško da ćemo naći u Ginisovoj knjizi jer tamo navode tek prvih desetak ;> ), između njih kosu crtu, podelimo i eto faktora. Neće biti beskonačan, biće lepo i egzaktno numerički izražen na dve decimale. Evo i prigodan citat za kraj: "Umetničko delo? Ja sam o svojim filmovima uvek razmišljao kao o poslu kojim se bavim, a toga da su u pitanju umetnička dela uglavnom bih se setio kada se na blagajni proda malo karata" A. Hičkok, na svečanosti na kojoj mu je uručena nagrada za životno delo

knjizevnost.303 pedjak, 20 Oct 93 -> #255, dejanr

> Ali ne - ta profesorka književnosti (a, na žalost, i mnoge druge) je > školovana tako da misli da su "levi ruski pisci" svetinje, i ako joj ================ Dejane, nećemo valjda opet ? ;)