CIVIL.4

20 Oct 1993 - 17 Dec 1993

Topics

  1. filozofija (0)
  2. religija (0)
  3. istorija (0)
  4. nauka (0)
  5. umetnost (0)
  6. knjizevnost (0)
  7. film (0)
  8. muzika (0)
  9. o.jeziku (0)
  10. oko.sveta (0)
  11. aforizmi (0)
  12. ko.je.ko (0)
  13. deponija (0)
  14. licni.stav (0)
  15. skola�stav (0)
  16. unknown (3498)

Messages - unknown

unknown.2 hercog,
Odgovor na Civilizacija3.knjizevnost 5.230 **> budeš li se u životu bavio pisanjem, verovatno ćeš nailaziti na mnogo Pisanje mi je samo hobi... **> Izvinjavam ti se što sam te uvredio. To je bila posledica moje nervoze Ok, ok, nisi me uvredio, samo sam malo čudno osećao... Sale
unknown.3 fancy,
[odgovor na 5.300 i 5.302] ... ŮŢ> bio nateran da pročita sve te beskrajne gomile praznih reči koje ŮŢ> su liferovali "levi ruski pisci" traži da ih i drugi čitaju, jer ŮŢ> što da njima bude bolje nego njemu ;) Kao recimo kada su za 1. ... (ctrl/r) ...i podseti me da ti platim po piće za 5.300 i 5.302 kad se vidimo ;) ^^^^^^^ Fancy
unknown.4 fancy,
ŮŢ> A šta mislite o Grant Lee Buffalo ? Sve najlepše :))) Inače, pre neki dan sam nabavio nove Manicse, i sjajni su! Fancy
unknown.5 novim,
Miloš Crnjanski: BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više. Sudba mi bludi po nebu ovih dana, blaga i mirna, kišom oprana, kao ruka nekad po telu dragana. Nad zemljom više ne miriše krin, u proleću, oštar, bludan, ženski. Rascvetane voćke stiskam na rebra, kroz vazduh blagoveštenski. Nestaje noć, puna žalosti i bolnog razvrata, a ja ostajem u vedrom vidiku, modrim vodama, i rujnim šumama, kao sen trske, lišća, rosnog vlata. 1924.
unknown.6 novim,
ok, fancywork: pošto te ne zanima stogodišnjica Miloša Crnjanskog (sasvim je u redu, što se mene tiče), učini mi uslugu pa zaobiđi ovu temu sledećih 5-6 dana. biću ti jako zahvalan.
unknown.7 bojans,
Pa zar još nisu svi ukapirali fancy-ja? žovek voli da se zajebava, da drži lekcije iz političkih nauka lokalnim infantilnim spodobama, da u trenucima dokonosti kresne po koju drugaricu ;) ,a književnost, Crnjanski,... ma zaboravi. Fancy, kad navratim u BG častiš i mene piće, eto, tek onako, važi? :)
unknown.8 bojans,
Odgovor na civilizacija.3 5.300 >> Da mi vidimo broj prodatih primeraka knjiga, pa ćemo onda da >> vidimo ko kome i koliko može/ne može konkurisati ;> Ovoga sam se i plašio. Da li zaista smatraš da je broj prodatih knjiga osnovno merilo kvaliteta nekog pisca? Ili broj prodatih ploča merilo kvaliteta pevača? Da li je ukus mase ono pravo? Po toj logici je Ceca Veličković defintivno vrhunska pevačica u našim, a recimo Madona u malo širim okvirima s obzirom na enormni broj prodatih ploča. Najgore je što sledeći tu logiku veoma lako možemo da zaključimo kako je SPS stvarno naša najbolja partija. Najveći broj glasača opredelio se za nju. Priseti se samo onog stiha, znaš već odakle je i ko to kome kaže: "Pučina je stoka jedna grdna..."
unknown.9 bojans,
Odgovor na civilizacija.3 9.340 >> PS Nema katastrofe dok je Spilberg živ i zdrav :)) Spilberg - Felini 1:0. Sudija: Dejanr ;)
unknown.10 vcalic,
reply na 5.302, dejanr >> Ako je uopšte potrebno reći, zato što su reči "dosadno" dali jedno >> posebno značanje. Gradacija reči dosadno mogla bi da bude "dosadno", >> "dosadnije", "najdosadnije", "dosadno u p.m.", pa onda tu negde još >> jedno 100 kategorija kojima bi tek trebalo smisliti imena, i najzad >> na vrhu liste "levi ruski pisci". Eto sad, koliko je sve individualno. Recimo, meni nije ništa dosadnije od SF romana (o filmovima da i ne govorim), koje si ti u nekoj od poruka pomenuo u maksimalno pozitivnom kontekstu. Ne pamtim ni jedan u kome sam dogurao dalje od 30-e strane. >> Rusiji i među domaćim rusofilima. U zapadnoj teoriji književnosti svedeni >> su otprilike onde gde im je i mesto, a to baš i nije naročito visoko. Dostojevski i Tolstoj nisu visoko u zapadnoj teoriji književnosti!?! Bogami, koliko sam ja upućen, oni su VRLO, VRLO visoko. Dostojevski često i najviše. Sem možda u onim teorijama u kojima su glavni referentni okvir Margaret Mičel i slične gluposti. Vlada P.S. - Ne završavaju se svi romani hepiendom. - Ma, to nije književnost.
unknown.11 vcalic,
>> Da mi vidimo broj prodatih primeraka knjiga, pa ćemo onda da vidimo ko >> kome i koliko može/ne može konkurisati ;> Sumnjam da je mnogo knjiga dostiglo tiraž čuvenog plavog kompleta sabranih dela Dostojevskog iz 1975. Vlada
unknown.12 novim,
nova tema u CIVILIZACIJI.4:oko.sveta. - sad, kako mi je rečeno, ovde treba da bacate opise svojih putovanja, a mi koji ne putujemo da čitamo, i plačući uživamo. no, pošto vas je putnika.oko.sveta malo - naročito onih koji otputuju, pa se još i vrate (ooo!) - da ovo "oko.sveta" shvatimo ovako: da je "svetovo.oko" Sezam, nulta tačka, presek obe ose, pa da mi lepo krenemo u krstarenja po bližoj ili - još bolje - najbližoj okolini. po Beogradu. ko je raspoložen? ps: naravno, ko god ima nešto da ispriča o nekom tamo Japanu, Ognjenoj Zemlji, Madagaskaru, Segedinu (makar to!), ili o nekom gradu iz Srbije ili Crne Gore, dobrodošav je! za ostale - da jedni drugima malo otkrijemo Bgd. :) ko počinje prvi?
unknown.13 dejanr,
>> > Da mi vidimo broj prodatih primeraka knjiga, pa ćemo onda da >> > vidimo ko kome i koliko može/ne može konkurisati ;> >> >> Ovoga sam se i plašio. Da li zaista smatraš da je broj prodatih >> knjiga osnovno merilo kvaliteta nekog pisca? Da se razumemo - nisam ja prvi pomenuo da nam treba da "merimo" kvalitet nekog pisca. No, ako već hoćete/mo da ga merimo, treba nam kriterijum. E pa, pristupimo problemu sa naučne strane. Imamo konačan broj pisaca na ovome svetu, dakle konačan skup. Treba nam relacija poretka u tom skupu nešto što će nam za proizvoljnog pisca A i pisca B reći da li je A "bolji" od B ili je B bolji od A ili su možda jednaki. E pa, da bi neka relacija bila relacija poretka, treba da zadovolji sledeće uslove: refleksivnost (što će manje-više svaka zadovoljiti), antisimetričnost (da se ne može desiti da kad jednom primeniš kriterijum ispadne da je A bolji od B, a odmah zatim ga primeniš ponovo i ispadne da je B bolji od A, osim naravno ako je A=B) i tranzitivnost (ako je A bolji pisac od B, i B bolji pisac od C, onda je A bolji pisac od C). Ja imam kriterijum koji u potpunosti zadovoljava ove uslove, dakle jednu korektnu relaciju. Izvoli, daj mi neku drugu relaciju koja će biti korektno definisana, koja će za proizvoljna dva pisca davati odgovor koji je bolji i koja će biti refleksivna, antisimetrična i tranzitivna. Kad budeš imao takvu relaciju, onda da pričamo koja je od te dve (ili više) ponuđenih relacija bolja i koja bolje odslikava vrednost pisca. Dok nemaš konkurentsku relaciju, teško je diskutovati o bilo čemu :) >> Po toj logici je Ceca Veličković defintivno vrhunska pevačica u našim Ceca? Enorman broj ploča? Ma hajde, to su tipične zvezde koje se pojave, potraju godinu dve, za to vreme prodaju nešto ploča, i posle ih svi zaborave. Za razliku od pisaca o kojima sam govorio i koji "traju" (tj. prodaju se, i to dobro) već po pedesetak ili više godina, i za to vreme su skupili skor koji te trenutne zvezde mogu samo da sanjaju. Ako pogledaš diskografske podatke, videćeš da su i kod nas (ili bar "bivših nas" ;) neki drugi pevači i grupe prodali signifikantno više ploča. >> a recimo Madona u malo širim okvirima... Pa, i jeste od najboljih, zar ne? :) >> Najgore je što sledeći tu logiku veoma lako možemo da zaključimo >> kako je SPS stvarno naša najbolja partija. Najveći broj glasača >> opredelio se za nju. To i dalje ne znači da se tebi ili meni moraju dopadati (kao što ti se ne moraju dopadati ni Ceca, Madona, Agatha Christie itd), ali što jes jes, neke stvari rade velemajstorski, kada se radi o njihovom ostanku na vlasti. Eto baš danas (tj. juče... ;( )
unknown.15 dejanr,
>> Dostojevski i Tolstoj nisu visoko u zapadnoj teoriji književnosti!?! >> Bogami, koliko sam ja upućen, oni su VRLO, VRLO visoko. Dostojevski često >> i najviše. Ajd' kada ti kažeš... Nedavno sam imao prilike da vidim jedan kratak kurs svetske književnosti (nije baš kratak, jedno 300 strana) koji su napisala negde 1990. godine dva profesora sa Harvarda. Cenjenim ruskim klasicima posvetili su otprilike stranu ipo (na primer, Šekspiru preko 40 strana), knjigu nemam (nije moja) ali mogu da je dobijem za jedno nedelju-dve dana pa ako vas zanima mogu da vam prekucam šta su o njima napisali, ukratko, jake strane deskriptivnost i filozofija, a slabe sve ostalo. Kao što vidiš, ima raznih mišljenja. Uostalom, nisu džabe u američkim školama izmislili da u svom "slengu" Lava Tolstoja zovu Dull Tolstoy ;) PS Da, znam, Amerikanci i nisu neki narod, nemaju kulturu, svaka taraba u našem selu je starija od čitave njihove istorije itd, itd ;)
unknown.16 dejanr,
>> Sumnjam da je mnogo knjiga dostiglo tiraž čuvenog plavog kompleta >> sabranih dela Dostojevskog iz 1975. Jel to nešto na našem tržištu? Naterali svaku biblioteku da kupi po 100 kompleta? Neee, teško da je dostiglo tiraž dela druga Tita, njih su morali da kupe po 500 kompleta ;)) Sme li neko da se kladi da je taj "čuveni plavi komplet" prodat u više primeraka nego sabrana dela poznatog novosadskog penzionera zvanog Frederik Ešton? ;)) [Neću da vam uzmem pare a i inače se ne kladim, nego samo malo da "nerviram" ljubitelje levih ruskih pisaca] :)
unknown.17 maksa,
<><>>> Jednom je kao temu za pismeni dala "Zrno peska iz <><> profila". ;) <><> <><> Auuuuuuu! Ne kapiram? Je l' to po tebi dobra ili loša tema? :) Meni zvuči bolje od alternativa tipa "Pogled tvoj mi kaže", "Kišno jutro u Beogradu", "Moja ulica" i sl., a da ne pominjem one posvećene NOB-u i revoluciji. <><> Da opevam i ovo? (: Navali! :) Pošto je novim već uzeo ABBA, ti bi mogao haiku. (u stvari, može sve, samo nemoj deseterac)
unknown.18 maksa,
Skinuh onu listu knjiga zabranjivanih u Americi (hvala nemo), i dok se fajl unzipovao, očekivao sam neku listu anonimnih autora i naslova, kad ono... >THE CATCHER IN THE RYE, by J.D. Salinger. >Considered "dangerous" because of vulgarity, occultism, violence and sexual >content. Gde je tamo "occultism", a ni "violence" se nešto ne sećam. >THE MERCHANT OF VENICE, by William Shakespeare. >Objections to purported anti-Semitism. Pazi ovo. ;) >NINETEEN EIGHTY-FOUR, by George Orwell. Objections to pro- Communist material >and explicit sexual matter. -------------- ??? >ULYSSES, by James Joyce. itd., itd. i još mnogo poznatih knjiga i autora. Ima toga još, oni su stvarno sve i svašta zabranjivali (listu treba videti), a objašnjenja su totalno debilna. Kao da ih je zabranjivao neko ko ih nijednom nije pročitao. Ne kažem da su sve u fajlu pobrojane knjige vrhunac književne umetnosti (dobar deo - naprotiv, al' da ne započinjemo opet raspravu o razlici šund/pop.literatura), međutim uopšte mi nije jasno šta ih čini toliko opasnim. Šta mislite o ovome, sa osvrtom na pojedinačne knjige?
unknown.19 fancy,
ŮŢ> Pa zar još nisu svi ukapirali fancy-ja? žovek voli da se zajebava, ŮŢ> da drži lekcije iz političkih nauka lokalnim infantilnim spodobama, Ajd' mene... ali zašto nagrdi i druge ljude bez potrebe..? ŮŢ> Fancy, kad navratim u BG častiš i mene piće, eto, tek onako, važi? :) Važi, javi se. Fancy
unknown.20 fancy,
ŮŢ> ok, fancywork: Zaboravi slušajte sad, kad umrem neću nikakvo plakanje, samo uklonite ostatke, proživeo sam buran život, i ako je iko dobio u životu, taj sam, proživeo sam 7-8 života u jednom, dovoljno za svakoga. svi smo mi, na kraju krajeva, isti, zato nikakve govore, molim, osim ako želite da kažete kako se kladio na konje i bio vrlo uspešan u tome. vi ste sledeći i ja već znam nešto što vi ne znate, možda. Charles Bukowski
unknown.21 dragisak,
> krstić + štula desno dole (a vezana za levu nogu). > (Vuk je taj znak zvao: jać) * * U enciklopediji kažu ovako : ***** * * * * *****
unknown.22 ndragan,
(4.50) /> 4. Sumljivo lice (13,14,15).10. / Usput, da li se ova reč može prihvatiti u smislu "sumnjičavo"? žisto sumljam.
unknown.23 ndragan,
(6.867) / ­> Prijatelj mi HITNO prodaje: / OK, a kakve to veze ima s nama? :) Stručnjaci bi trebalo da kažu kako se tačno zove ova upotreba dativa kao prisvojnog ("on i žena mu"), štaviše bilo bi dobro da se to malo razjasni sa stručne strane. Meni se takva konstrukcija sviđa, blago rečeno zgodnija je od nagomilavanja genitiva, zvuči starinski a brza je, kratka i kompaktna, dakle ima sve što se traži od rečenice i konstrukcije joj :). Ono gore, međutim, baš se zgodno namestilo :)
unknown.24 ndragan,
(6.876) / reakcija na isti, ali usred zemlje Srbije vode se ozbiljne rasprave o / potrebi i opravdanosti korIenskog pravopisa!? I to tek pošto su Zar ne beše tkorienski? Dok objasniš da ovo ovde nije preterano ozbiljno... odoše neka slova, i dođoše druga, a ode sa prljavom vodom i nešto sitne dece. Ne bih se čudio da neko sutra uzme ove ovde rasprave kao argument za uvođenje neke gluposti u zvanični jezik. Opet, dok objasniš da ova tema uglavnom služi borbi protiv takvih, odoše reference i postadosmo saučesnici. Prema tome, otvorimo četvore oči i dreknimo na vreme. Da ne bude da ni mi nećemo moći dvesta godina da se sastavimo sa književnošću jer smo uništili alat. Mada, nešto se mislim da takve stvari ovde teže prolaze - srpski inat je jači od svake vlasti.
unknown.25 ndragan,
(5.246) / ....pročitao tri vikend-romana na temu "Nindža". Eto. Da. Tako. Mislio si da je u pitanju štamparska greška, i da je prvo slovo u stvari M? Posle si bio razočaran, ko u onoj narodnoj Vraćam se sa prokota razočaran grdno mislio sam da ću srat* al sam samo prdno p.s. jel nekad neko čitao nerešene ukrštene reči?
unknown.26 ndragan,
(5.264) / krimi-roman ;)) (nije zezanje, oni su to STVARNO shvatili kao nešto / jako slično krimi-romanima :(( ) Pa i nisu daleko. Dostojevski je zaista razradio tehnologiju kriminalnog zapleta - najbolji primer su braća Karamaz(g)ovi ( (c) Ljuba Moljac) - gde baš postoji čitav sloj koji poštuje pravila detektivskog romana. Naravno, nije samo to, ima tu mnogo više, ali ima, eto, i za čitaoce krimi romana. Pretpostavljam da su oni malo češće pritiskali FF taster.
unknown.27 ndragan,
(5.249) />> "Treba sve čitati" (Mišel Fuko). / Ne, ne treba sve čitati. žitanje svega ustvari i nije čitanje. Treba čitati svašta. Nikad ne znaš gde ćeš naći nešto svoje. Najbolje sam obožavao bibliotetke gde se šetaš između rafova, uzmeš, prelistaš, pa ako ti se svidi, uzmeš. One što te teraju da znaš šta hoćeš, ili da znaš u koju fiočicu su smestili karticu, baš mi ne pružaju neki kontakt. Kao glavni izuzetak od ovog svog pravila navodim biblioteku na PMFu Novi Sad, gde smo cimer i ja svake dve-tri nedelje po sat-dva sedeli i prebirali po karticama, izlazili sa po desetak knjiga i sve u svemu onim gospojama izvadili dušu. Odužio sam se buketom kad sam diplomirao.
unknown.28 ndragan,
(5.257) / "Guardati da colui che non ha letto che un libro solo" (čuvaj / se onoga ko je pročitao samo jednu knjigu) - Giacomo Casanova "Ko kaže da nisam pročitao nijednu knjigu? Sećam se vrlo dobro, zvala se 'Kako se kalio Baš-želik'" portir iz Tekstil-Prometa (ili onog drugog tekstila, ne znam ko ga je preuzeo). Tip je inače poznat kao polupismen, nije mogao da se seti kako se zove ona loza pendrekovača (13. juli), pa je rekao "ona bre loza, živeo prvi maj".
unknown.29 ndragan,
(5.256) / Nije joj trebala dramaturgija jer bi joj porušila dramaturgiju, a? :)) Upotrebio sam istu reč u dva smisla (prava dvomisao, da me Orvel poljubi u čelo) - ipak je grof radio mnogo obimnije stvari, pazio na dramsku napetost, gradacije itd, a Agata je imala samo onoliko dramaturgije koliko je potrebno da priča bude uverljiva. Dobar kriminalni roman je kao dobar vic - nema nijedne suvišne reči. Stanislavski do daske - puška iz prvog čina ili opaljuje u petom, ili služi da čitaoca navede na pogrešan trag. Sigurno ne stoji za ukras. / Uzgred, Agatha nije baš uvek bila baba :) U stvari, najbolje knjige / napisala ...je, prema legendi, sedeći na WC šolji i jedući jabuke.
unknown.30 ndragan,
(5.261) / samo što ja nisam upoznao tako "normalne" profesore književnosti Imao sam čast, koleginica Milja Marković, prva zrenjaninska gimnazija. Bogami smo imali dobar diskusioni klub. žak sam na jednom pismenom izmislio tezu "Alija Đerzelez kao superstar", tj jednodimenzioni čovek i žrtva sopstvenog imidža. Petica ko vrata. Ili teza da je Homer bio zajednički nazivnik za čitavu generaciju (ili generacije) narodnih pesnika. / bolje i stupidna diskusija nego da profesor priča prazne fraze a đaci / igraju podmornice ;) Nikad nas nisu uhvatili. Igrali smo znacima za gluvoneme, ja u zadnjoj a pajta u prvoj klupi.
unknown.31 dr.grba,
>> Odgovor na Civilizacija3.knjizevnost 5.230 Nisi morao da ponavljaš, video sam i originalni reply.
unknown.32 dr.grba,
>> Eto sad, koliko je sve individualno. Recimo, meni nije ništa >> dosadnije od SF romana (o filmovima da i ne govorim), koje si ti u >> nekoj od poruka pomenuo u maksimalno pozitivnom kontekstu. Ne >> pamtim ni jedan u kome sam dogurao dalje od 30-e strane. Jedan što je ovako pričao uzeo od mene "Amber" seriju, vratio je posle tri nedelje i rekao "Pročit'o sam dvaput".
unknown.33 dr.grba,
>> Sumnjam da je mnogo knjiga dostiglo tiraž čuvenog plavog kompleta >> sabranih dela Dostojevskog iz 1975. Pre dve-tri godine moj otac besno čeprka po biblioteci. - Gde je "Roman o Londonu"? Gde je "Roman o Londonu"? Gde je "Roman o Londonu"? Gde je "Roman o Londonu"?..... - Ćale, nemamo "Roman o Londonu". - Kako nemamo, pa imamo sabrana dela Crnjanskog! - ...Koja si kupio '69. godine... - Pa šta? - "Roman o Londonu" onda nije bio izdat. - ???? ...Naravoučenije: ako već kupujete sabrana dela nakog pisca, sačekajte da prođe par godina od njegove smrti, jer (a) kompletiraćete dela i (b) širina knjiga je veća i pompeznija.
unknown.34 peacock,
#### Charles Bukowski Ćale je dotičnog ubacio u lektiru za gimnazijalce. Morao sam da ga častim :)
unknown.35 peacock,
#### Ajd' kada ti kažeš... Nedavno sam imao prilike da vidim jedan #### kratak kurs svetske književnosti (nije baš kratak, jedno 300 #### strana) koji su napisala negde 1990. godine dva profesora sa #### Harvarda. Cenjenim ruskim klasicima posvetili su otprilike #### stranu ipo (na primer, Šekspiru preko 40 strana), knjigu #### nemam (nije moja) ali mogu da je dobijem za jedno nedelju-dve #### dana pa ako vas zanima mogu da vam prekucam šta su o njima #### napisali, ukratko, jake strane deskriptivnost i filozofija, a #### slabe sve ostalo. Kao što vidiš, ima raznih mišljenja. Obožavam kratke kurseve svetske književnosti koje izdaju amerikanci, pa makar bili i profe sa Harvarda. Studenti mogu da nauče sve o tome na 300 strana? Nemoj, Dejane, da zezaš, nije ti valjda to kriterijum. Nisam rusofil, pročitao sam mnogo knjiga, ali se Amerima nisam raspametio. To što je ruskim klasicima jaka strana deskriptivnost i filozofija, potpuno su u pravu. Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo se neće roditi Dostojevski ni za 1000 godina. Peacock
unknown.36 peacock,
#### Sme li neko da se kladi da je taj "čuveni plavi komplet" #### prodat u više primeraka nego sabrana dela poznatog #### novosadskog penzionera zvanog Frederik Ešton? ;)) ŠNeću da #### vam uzmem pare a i inače se ne kladim, nego samo malo da #### "nerviram" ljubitelje levih ruskih pisacaĆ :) Može, kad "poznati novosadski penzioner" bude izdat u "čuvenom plavom kompletu". Peacock
unknown.37 madamov,
Odgovor na CIVILIZACIJA.3 poruka 6.884 from dr.grba > "Moj stariji sin radi na kompjuKterima" - Gde je Milan? - Ma, eno ga u sobi, opet blene u onaj svoj blesimetar.
unknown.38 princess,
ni mene :( ....ne znam zasto prenosis njegove pesme....uskoro cemo imati zbirku na racunaru...
unknown.39 princess,
i pre 75....samo su bile crvene! :)
unknown.40 drpr,
Haj , lepo ime za topic :)) Elem gde je tema razno tj gde da očekujem obaveštenje o porukama u conf? cope
unknown.41 balsa,
>U enciklopediji kažu ovako : Nije, to je "tanko jer". "Jat" izgleda ovako: * ******* * ***** * * * * *****
unknown.42 akocmaruk,
Da li je neko slusao YU-radio nocu 19. na 20. oktobra? Ljudi su pustili ceo album Dennis Leary-ja " No Cure for Cancer" izmedju 4 i 5 ujutru. To je onaj tip sto je na MTV-u imao spot za stvar "Asshole". Ja sam se valjao od smeha.U stvari samo ta stvar "Asshole" lici na pesmu, a ostalo je prica uzivo pred publikom koja se takodje valja od smeha.A tip kako prica ... Kakav speed ... Za ilustraciju deo price iz stvari za koju mislim da se zove "More Drugs": "...Let me make sure I'm crystal clear on this issue: Heavy Metal funs are buying Heavy Metal records.Taking the records home. Listening to the records, and then blowing their heads off with shootguns... Where is the problem ? That's an unemployment solution right there, folks...It's caled natural selection. It's the bottom of the, fucken, food chain.OK ?" Sve to naravno isprekidano smehom. Jos jedanput: Dennis Leary - "No Cure for Cancer".
unknown.43 dejanr,
>> Ima toga još, oni su stvarno sve i svašta zabranjivali >> (listu treba videti), a objašnjenja su totalno debilna. Međutim, primetićeš da se radi o zabranama sasvim lokalne prirode, u jednoj školi ili jednom mestu. Ako je to sve što je zabranjeno, onda ga stvarno nema mnogo na onoliku Ameriku - a što se tiče razloga i obrazloženja, jesu debilna nema šta. Neki kreteni zabranili Haklberi Fina, e baš svašta :)
unknown.44 dejanr,
>> > Uzgred, Agatha nije baš uvek bila baba :) U stvari, najbolje knjige >> > napisala >> >> ...je, prema legendi, sedeći na WC šolji i jedući jabuke. Jedući jabuke (i to kisele!) da, ali ne u WC šolji nego u kadi :)
unknown.45 dejanr,
>> Obožavam kratke kurseve svetske književnosti koje izdaju >> amerikanci, pa makar bili i profe sa Harvarda. Studenti mogu >> da nauče sve o tome na 300 strana? A koliko strana imaju kursevi svetske književnosti iz kojih naši budući književnici i književni kritičari sve nauče? 3000? žisto sumnjam. Ponekad je lakše nešto natrubiti u X tomova nego ga sažeti na 100 strana. >> Nisam rusofil, pročitao sam mnogo knjiga, ali se Amerima nisam >> raspametio. Što se mene tiče, ne sećam da sam pročitao neku knjigu da je valjala (bolje reći da mi se svidela) a da nije od američkog, engleskog ili eventualno francuskog pisca. Da, plus par naših, iz rodoljubivih razloga :) >> To što je ruskim klasicima jaka strana deskriptivnost i filozofija, >> potpuno su u pravu. Eto vidiš da su u pravu :) >> Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo se neće roditi Dostojevski >> ni za 1000 godina. To im ne bi bio san - bio bi noćna mora ;))
unknown.46 vcalic,
>> Ajd' kada ti kažeš... Nedavno sam imao prilike da vidim jedan kratak kurs >> svetske književnosti (nije baš kratak, jedno 300 strana) koji su napisala >> negde 1990. godine dva profesora sa Harvarda. Pa, da, kao što sam i mislio, sigurno im je više od pola knjige uzela Margaret Mičel. Ameri pate od toga da ništa što oni nisu uradili nije dobro, a sa druge strane sve što se tamo ceni je bleda kopija Evrope. Oni ne cene ni svoju autentičnu kulturu (rock&roll, strip, tzv. "B-film" i sl.), valjda zato što je obično kritički nastrojena prema "tradicionalnim vrednostima američkog društva". Sa druge strane, kad već smatraš da je velika zastupljenost "levih ruskih pisaca" (a jel' postoje desni ruski pisci ;) kod nas stvar ideologije, zar ne misliš da je njihova mala zastupljenost u Americi isto tako stvari ideologije ? (Imperija zla i sl.) A komunisti baš i nisu mnogo voleli Dostojevskog. Treće, da si video preglede književnosti na evropskim univerzitetima video bi da su tamo neki Rusi na jako visokoj ceni. >> PS Da, znam, Amerikanci i nisu neki narod, nemaju kulturu, svaka taraba >> u našem selu je starija od čitave njihove istorije itd, itd ;) Njujork je stariji od Sankt Peterburga, zar ne? Vidiš, ja jako cenim neke segmente američke kulture, i to uglavnom one koje su autentično njihovi. Ali njihovom establišmentu je to trn u oku. E, da. Još si pominjao kako su u našoj lektiri samo Rusi. Ja se sećam da sam u srednjoj školi radio dva Tolstoja, jednog Dostojevskog i jednog Puškina. Da, bio je i onaj Šolohov, ali to nisam čitao. Daklem, sve u svemu 5 knjiga za 4 godine, a ukupno ih je bilo oko 13-14 u svakom razredu. Gde nestadoše ti silni Rusi. Vlada P.S. Ko je ono beše rekao: "Ameriku su otkrili mnogi pre Kolumba, ali niko nije imao hrabrosti da to prizna" ;)) ?
unknown.47 vcalic,
>> Jel to nešto na našem tržištu? Naterali svaku biblioteku da kupi po >> 100 kompleta? Neee, teško da je dostiglo tiraž dela druga Tita, njih >> su morali da kupe po 500 kompleta ;)) Opet ti. Ne isključujem da se taj komplet prodavao zato što je format bio takav da se lepo uklapao u mnoge police, ali je dugo godina bio na prvom mestu po prodavanosti svih sabranih dela iz oblasti beletristike. Podatak je bio objavljen u Politici pre jedno desetak godina. >> Sme li neko da se kladi da je taj "čuveni plavi komplet" prodat u više >> primeraka nego sabrana dela poznatog novosadskog penzionera zvanog >> Frederik Ešton? ;)) ŠNeću da vam uzmem pare a i inače se ne kladim, >> nego samo malo da "nerviram" ljubitelje levih ruskih pisacaĆ :) Pa sad, posećujući ljude koje poznajem, na jedno 20-tak mesta sam video taj komplet Dostojevskog. "Eštona" sam viđao samo u formi vikend-romana. A sad ako ćemo da upoređujemo filozofsku misao Dostojevskog i novosadskog penzionera, to bi bilo kao da upoređujemo filozofsku misao Platona ili Aristotela sa "filozofskom mišlju" onog kauboja što je prvo bio kobajagi glumac, pa posle postao neki tamo predsednik jedne svetske sile. Vlada
unknown.48 mnikolic,
Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ?
unknown.49 vcalic,
>> Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo se neće roditi Dostojevski ni >> za 1000 godina. Možda će nekome zvučati paradoksalno, čak i smešno, ali mene Bukovski dosta podseća na Dostojevskog. Vlada
unknown.50 dejanr,
>> Recimo, meni nije ništa dosadnije od SF romana (o filmovima da i ne >> govorim), koje si ti u nekoj od poruka pomenuo u maksimalno pozitivnom >> kontekstu. Ne pamtim ni jedan u kome sam dogurao dalje od 30-e strane. Super :) Znači, uživao si u školi, SF romana nije bilo, a Dostojevskog, Kamija i ostalih levih ruskih (kao što jednom ranije rekoh, "levi ruski pisac" ne mora nužno da bude Rus) pisaca što ih voliš k'o blata. Blago tebi. Ali, što samo ti da uživaš a onoliki drugi da pate? :) Zar ne bi bilo poštenije da i tebe malo muče da čitaš SF (koji neko drugi voli) a da istovremeno njega manje muče sa levim ruskim piscima u kojima ti uživaš? :)
unknown.51 veca,
Večeras u 18 h biće otvoren 38. Sajam knjiga. Sajam će otvoriti belgijski pisac čorž Arlas. Na sajmu učestvuje oko 150 domaćih i nekoliko stranih izlagača. A po prvi put, ove godine ulaz je besplatan.
unknown.52 dejanr,
>> Sa druge strane, kad već smatraš da je velika zastupljenost "levih >> ruskih pisaca" (a jel' postoje desni ruski pisci ;) ... Možda, mada ja nisam vid'o ni jednog :) >> kod nas stvar ideologije, zar ne misliš da je njihova mala zastupljenost >> u Americi isto tako stvari ideologije ? (Imperija zla i sl.) A komunisti >> baš i nisu mnogo voleli Dostojevskog. Pa, onda bi ga po logici ideologije Amerikanci voleli, ne? :) Mislim da to kod njih nema previše veze sa ideologijom, nego su prosto loše knjige u smislu da se slabo prodaju, i zato su mnogo manje cenjene. >> Treće, da si video preglede književnosti na evropskim univerzitetima >> video bi da su tamo neki Rusi na jako visokoj ceni. Gorbačov? :) >> E, da. Još si pominjao kako su u našoj lektiri samo Rusi. Ja se sećam >> da sam u srednjoj školi radio dva Tolstoja, jednog Dostojevskog i jednog >> Puškina. Da, bio je i onaj Šolohov, ali to nisam čitao. Daklem, sve u >> svemu 5 knjiga za 4 godine, a ukupno ih je bilo oko 13-14 u svakom >> razredu. Gde nestadoše ti silni Rusi. Kako rekoh, levi ruski pisci nisu nužno Rusi po nacionalnosti. Bilo je u lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla (kako ono beše, "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih strana sveta.
unknown.53 dejanr,
>> A sad ako ćemo da upoređujemo filozofsku misao Dostojevskog i novosadskog >> penzionera, to bi bilo kao da upoređujemo filozofsku misao Platona ili >> Aristotela sa "filozofskom mišlju" onog kauboja što je prvo bio kobajagi >> glumac, pa posle postao neki tamo predsednik jedne svetske sile. Ko govori o filozofskoj misli, priča se o tiražu. Da podsetim, replicirao sam na tvoju poruku i na: >> Sumnjam da je mnogo knjiga dostiglo tiraž...
unknown.54 novim,
/fancy:/ > Zaboravi > Charles Bukowski /princess:/ > ni mene :( ....ne znam zasto prenosis njegove > pesme....uskoro cemo imati zbirku na racunaru... /dejanr:/ > E pa, pristupimo problemu sa naučne strane. Imamo > konačan broj pisaca na ovome svetu, dakle konačan > skup. Treba nam relacija poretka u tom skupu je l' ja sad treba da objašnjavam što je pa od važnosti za nas Miloš Crnjanski? ili zašto mi se čini da imati njegove pesme na računaru nije loše? rekao bih ovo, s dopuštenjem žedomila, Aleksandre, Dejana i ostalih: kao što slušanje Maniksa, Grant Li Bafala, Radio Heda, ne ukida ni jednu notu Mocarta, Hajdna ili Donicetija, tako ni čitanje Bukovskog, Agate Kristi, Klarka ne briše ni slovo Dostojevskog, Šekspira ili, što da ne, Crnjanskog, niti, naravno, Spilbergovi filmovi bacaju u zaborav Felinija. na ovim poslednjima počiva civilizacija, a na prvima kultura određenih decenija ili godina. jako je opasno zalagati se za kulturu koja bi ukinula civilizaciju. dobro je, pak, dopustiti da postoje obe. što se Dejanovog stava tiče, loš je postupak detronizovati Dostojevskog, da bi se opravdala vlastita sklonost drugom tipu literature (Agata, Klark). naime, kad bi u stvarima vrednosti postojali samo tipovi, još bi se i dale porediti na osnovu logičkih relacija. ali u stvarima vrednosti postoje i topike. to će reći: Dostojevski i Agata nisu u istoj ravni, pa je otuda moguće da jedna ravan drugu ne ukida (pri tom, neka bilo koja od te dve ravni bude "viša" ili "bolja"; važniji je princip razlike i nesvodljivosti mesta od njihove neposredne hijerarhije). Dostojevski ne ukida ni Aagatu, niti Bukovskog (tačnije, za Bukovskog važi da bi teško bio moguć kao pisac da nije Dostojevskog i njegovih "Zapisa iz podzemlja", kao što ni Agata nije moguća bez E. A. Poa, koji, opet, piše "žinjenice u slučaju g. Valdemara" - sasvim "leva ruska" tema). argument da neka istorija književnosti s Harvarda daje "levim ruskim piscima" stranu ili dve može biti zabavan, ali je malo važan: najzad, nihilistički je bar utoliko što je na istom Harvardu svojevremeno predavao Nabokov, takođe "levi ruski pisac". (slične vrste je, na primer, Raselovo prelaženje preko Kanta u dve rečenice u "Istoriji zapadne filozofije"; opet, Gedelov paradoks, koji duguje mnogo Raselu, sasvim je kantovski po ideji.) itd. da skratim: načelo isključivanja (ekskluzivnosti i restrikcije) opasno je u stvarima duha; bolje je načelo nesvodljivosti (a time inkluzivnosti, tolerancije kao neke vrste otmene distance). na to se odnosi izreka Mišela Fukoa: "Treba čitati sve" (i ne zabranjivati drugom da čita, ma šta bilo to što se čita. ima u ovom svetu, a nadam se i na Sezamu, mesta i za "Terminal Compromise" i za pesme Miloša Crnjanskog. uostalom, ovaj poslednji je napisao i krimić - "Podzemni klub". lepo Fuko kaže: "Treba čitati sve". kao što treba i pisati sve, ko hoće ili može ili ume.) ps: pesme Crnjanskog na Sezamu bi mogle biti deo našeg uključivanja u projekt Gutenberg (le capitaine nemo bi mogao više o tome), koji je, opet, sasvim u skladu s idejom moderatora ove konferencije (v. poruku balinde br. 6.1 od 19.11.1991 u CIVILIZACIJI:knjizevnost) o pokretanju "Sezam biblioteke".
unknown.55 zonjic,
Upravo sam procitao knjigu "Beli hotel" od D.M. Tomasa. Meni se mnogo dopala, a nikada ranije nisam za tog gos'na cuo. Ima li neko ko je vise upucet u njegov rad? fala, Rade
unknown.56 zonjic,
> ko počinje prvi? Dok ovo stigne do Sezama verovatno neću biti prvi, ali nema veze. Evo jednog putovanja: Kod čikaškog aerodroma O'Hare nalazi se autobuska stanica za one moćne američke Grayhound-ove i ine autobuse. Tu se lepo ukrca prtljag, zatim se zavali u udobno (hedonističko) sedište sa lepim pogledom na televizor, i zatim se krene. Nema potrebe da kažem da je temperatura u autobusu u letnjim mesecima negde u drugoj desetini Celzijusa, pa sam, eto, morao obući i džemper. Šofer, majstor, iliti vozač, skoro po pravilu je u nekim poznim godinama, i ni malo ne podseća na jednog kolegu iz jedne pesme Leonarda Cohena (ne songa, nego baš pesme). On liči na turističku Ameriku, one dede i babe što zuje oko sveta sa kamerama. Krenusmo se sa O'Hare, pa se nekakvim jezivim auto-putevima 'orijentisasmo' prema Pioriji (Peoria), lepom, ali pravom dull_midwest gradiću u državi Ilinoji. Neverovatno je koliko tada, na svega dvadesetak kilometara od Chicago Loop (centar grada, sa onim vozovima što iznad zemlje tutnju unaokolo) prestaje Amerika, a počinje amerika. Ili su velika slova obrnuto raspoređena? To je Mid-West, srednji zapad Amerike, verovatno najdosadniji predeo na svetu, posle večitog leda i snega na polovima, i Novog beograda ;). Zemlja je ravna, farme, sela (ne u našem smislu te reči, jer ih tamo bukvalno nema!) gradići, pumpe, moteli ... Ovo me je podsetilo na adolescentske dane, kada sam se sa roditeljima vraćao iz Rusije vozom kroz Rumuniju, a nigde brda nekih 15+ sati. Elem, midwest po malo ubija u pojam, ali, ako obraćate pažnju na nešto drugo, a ne na to gde ste, nije tako katastrofalno. Piorija je lep gradić, mada isto tako dosadan. Nalazi se na samoj reci Ilinois, u njemu je jedna od najstarijih pivara i rakijarnica ;) tog kraja, mnogo crnaca, isto tol'ko belaca, jedan univerzitet (privatni), mnogo računara :)), mnogo pabova i opasnih tipova. Džordža nisam ni tamo, a ni u žikagu video. Od pabova, urezat mi je u sećanje jedan irski, u kome sam konzumirao špecijalitet toga kraja: pivo, kokice, i onaj sir za umakanje (dip cheese), u koji se kokice, šta bi drugo nego - umaču. Pošto sam imao 20 i kusur godina, a pošto mi je roždestvo palo na da 06.10. , a pošto Ameri to čitaju kao June 10th, a ne kako je pravilno ;), imao sam pravo, po davanju soške na uvid "Ircu" za šankom, da pijem i pivu (a bogme i slane kokice!). Naravno, vratio sam se istim putem, samo u suprotnom smeru... Rade
unknown.57 paki,
­> Ima toga još, oni su stvarno sve i svašta zabranjivali ­> (listu treba videti), a objašnjenja su totalno debilna. ­> Kao da ih je zabranjivao neko ko ih nijednom nije pročitao. Da znate, listu treba videti, od 10 knjiga 9 su zabranjene zbog seksa, psovki i satanističkog sadržaja. THE DIARY OF A YOUNG GIRL, by Anne Frank. Objections to sexually offensive passages.
unknown.58 dejanr,
>> rekao bih ovo, s dopuštenjem žedomila, Aleksandre, Dejana i >> ostalih: kao što slušanje Maniksa, Grant Li Bafala, Radio >> Heda, ne ukida ni jednu notu Mocarta, Hajdna ili Donicetija, >> tako ni čitanje Bukovskog, Agate Kristi, Klarka ne briše ni >> slovo Dostojevskog, Šekspira ili, što da ne, Crnjanskog, >> niti, naravno, Spilbergovi filmovi bacaju u zaborav Felinija. Ko govori o ukidanju i zaboravljanju i ko ga traži? Ja "samo" tražim da niko od mene ne očekuje da mislim da je Dostojevski veliki pisac a Felini veliki režiser, zato što to misli nekoliko uvaženih književnih i filmskih kritičara. Sve dok je meni dopušteno da pročitam neki njegov roman ili pogledam film i kažem "au, koje s*anje", sve je u redu. Nevolja je što u tome što taj stepen slobode u našoj školi nije obezbeđen, zapravo diskusija je i počela od toga što je neko ispričao kako ga profesorka književnosti za malo nije poslala kod školskog psihologa na lečenje zato što je rekao da je Agatha bolji pisac od Dostojevskog jer se bolje prodaje. Takođe, neshvatljivo je da se kroz lektiru ne pojavljuje veća raznovrsnost pisaca i žanrova, kako bi učenici, svako za sebe, videli šta je dobra književnost a šta beskrajne gomile gluposti ukoričene u plave korice. Ovako, neko završi školu i sasvim mu je jasno da je Dostojevski s*anje, ali nije video književnost koja vredi. Rezultat - celog života čita samo "Sport" (dobro, ovo zadnje je malo karikirano :) >> da skratim: načelo isključivanja (ekskluzivnosti i restrikcije) opasno >> je u stvarima duha; bolje je načelo nesvodljivosti (a time >> inkluzivnosti, tolerancije kao neke vrste otmene distance). Baš sam takav (jedina mi mana što sam mnogo skroman :)))) Neka štampa Dostojevskog ko god hoće, sve dok ga neko kupuje, a ako hoće da ga štampa i posle, neka štampa, ako je za njegove pare :) Uz prolazak vremena "društvenog vlasništva", velikih projekata koji su proizvodili gubitke ali su "lepo zvučali", afirmaciju ekonomske logike u čitavom svetu, prevazilaženje dogmi koje su nametala istočnoevropski modeli, novi svetski poredak :) itd, "levi ruski pisci" će izumreti polako i prirodnom smrću - već za našeg života prestaće da se štampaju jer neće imati ko da ih kupuje. čivi bili pa videli :)
unknown.59 astojkovic,
TWIN PEAKS (8 VIDEO KASETA) MAIL ASTOJKOVIC
unknown.60 astojkovic,
SFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSF NUDIM: FREDERIK POL "ANALI HICIJA" "RAT TRGOVACA" (REKLAMOKRATIJA 2) "GEM - STVARANJE JEDNE UTOPIJE" GREG BER "EON" ISAK ASIMOV "BOGOVI LICNO" "ROBOTI ZORE" "PRELUDIJUM ZA ZADUZBINU" URSULA LEGUIN "LEVA RUKA TAME" J.R.R. TOLIKEN "GOSPODAR PRSTENOVA" ( 2. I 3. KNJIGA, IZDANJE "STILOS") "KENTAUR" "NAJBOLJE SVETSKE SF PRICE 1984." T.BRETON & D.BENEICH "NJEZNI RAT" ("SOFTWAR") TRAZIM: ROGER ZELAZNY "OBERONOVA IGRA & VRATA HAOSA" "STVORENJA SVETLOSTI I TAME" PHILIP K.DICK "TECITE SUZE MOJE..." "DA LI ANDROIDI SANJAJU..." ZA INFORMACIJE MAIL ASTOJKOVIC SFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSFSF
unknown.61 fancy,
ŮŢ> potpuno su u pravu. Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo ŮŢ> se neće roditi Dostojevski ni za 1000 godina. Da li se ti zezaš? Pa šta će im Dostojevski????? Rusima svaka čast na "Majstoru i Margariti" od Bulgakova, i donekle "Idiotu" ali... ne stvarno... Fancy
unknown.62 fancy,
ŮŢ> Može, kad "poznati novosadski penzioner" bude izdat u ŮŢ> "čuvenom plavom kompletu". Ne sumnjam da postoje ljudi sa mnogo pompeznijim "čutim kompletom" nego što je pomenuti plavi... Fancy
unknown.63 fancy,
ŮŢ> Večeras u 18 h biće otvoren 38. Sajam knjiga. Sajam će otvoriti ŮŢ> nekoliko stranih izlagača. Tolstojevski čita svoje stihove drugog dana i potpisuje knjige na štandu RLP-a ;) Fancy
unknown.64 fancy,
Narode! Juče posle 18h, na Radio Jugoslavija čuo sam neku totalno opičenu stvar TOM WAITS-a... Radi se o tome da je jedini tekst "Jesus Love Never Failed Me..." (ili tako nekako ;) Muzika je u fazonu perioda "small change" i "blue valentine" i stvar je koncipirana tako da se pomenuti tekst ponavlja uz osnovnu temu, zatim ide nešto kao korus i razrešenje... Ceo loop traje oko pola minuta-45 sec. ali se ponavlja do u beskonačno!!! Uhvatio sam sebe da čekam 10-ak min. da pesma uzme drugi kurs, i onda sam shvatio da se ništa drugo neće dogoditi, i taman kad sam uzeo da premotam traku i nađem mesto da usnimim, pesma se u međuvremenu završila (?) pa nisam čuo odjavu o čemu se radilo :(((( ZNA LI NEKO O žEMU JE REž ?? Fancy
unknown.65 bojans,
>> Da se razumemo - nisam ja prvi pomenuo da nam treba da >> "merimo" kvalitet nekog pisca. No, ako već hoćete/mo da ga >> merimo, treba nam kriterijum. E pa, pristupimo problemu sa >> naučne strane. Imamo konačan broj pisaca na ovome svetu, dakle >> konačan skup. Treba nam relacija poretka u tom skupu Au, pa ovo je već žešći promašaj. Pa u gotovo svakom skupu se može uvesti slična relacija koja će nam dati potpuno pogrešne rezultate. Po tvojoj logici bismo mogli da ustanovimo da je Golf bolji auto od Rols Rojsa (prodavaniji je). A možemo i da uvedemo kriterijum da je najbolji auto onaj koji najmanje košta u kom slučaju bi pobednik bio neki Zaporožac ili Trabant (da se još proizvodi). Međutim pomenuti kriterijumi jednostavno nisu merodavni za procenjivanje kvaliteta i vrednosti jednog auta. Potpuno isto je i sa piscima. Ne znam šta ti bi da izneseš onakvo "naučno" razmatranje na kome bi ti verovatno svi književni kritičari pozavideli. Evo i mog doprinosa: smislio sam novu relaciju poretka u konačnom skupu pisaca. Dakle, kriterijum za procenjivanje je masa mozga pisca. Jeste da ne raspolažemo ovim podatkom za sve pisce, ali pošto je skup pisaca ipak samo podskup ukupne ljudske populacije uzećemo podatke iz Ginisove knjige rekorda kojima raspolažemo. Prema tome, najbolji pisac je Turgenjev, a najslabiji Anatol Frans. Mislim da moj kriterijum nije ništa manje tačan nego tvoj, jer ova relacija zadovoljava sve uslove koje si pomenuo. Da li si možda gledao "Društvo mrtvih pesnika"? Tamo se ubiše da dokažu da je u književnosti sasvim neprimereno kvantitativno procenjivanje i nekakav "matematički" pristup. A uz to i celokupna američka književnost ne da se uporediti sa evropskom, pa bih rekao da takvo podneblje jednostavno nije dobra baza za kvalitetne književne kritičare. Da li je kritika koju si spomenuo uopšte relevantna u nekim svetskim krugovima književne kritike? Mislim da bi ipak bilo bolje pogledati šta o Tolstoju i Dostojevskom kažu francuski i engleski kritičari. P.S. I ružna devojka nekom može biti privlačna, ali je lepa devojka - lepa. Lepoj devojci neko može da zavidi i da je mrzi, da tvrdi da je dosadna i glupa. Ona ostaje lepa. Baš kao što i veliki pisac ostaje veliki pisac, pa nek puknu dušmani :))))
unknown.66 milanv,
║║ Pa, onda bi ga po logici ideologije Amerikanci voleli, ne? :) Mislim da ║║ to kod njih nema previše veze sa ideologijom, nego su prosto loše knjige ║║ u smislu da se slabo prodaju, i zato su mnogo manje cenjene. žuj, Dejane: a, da se ti, lepo, vratiš u konf. PC.????.? i sl. Tamo si Car. Ovde se strašno degradiraš. :( Znam, znam: teorija skupova i statistički pregled grupa čitalaca kažu... Al' bolje nemoj o tome... Izvini ako sam bio grub. Hteo sam samo da kažem da nemaš razloga da lošim nazivaš knjige-pisce koje sav ozbiljan i dobronameran svet stavlja na civilizacijski tron. A to što su par profa (makar i sa Harvarda) hteli da se proslave vredjanjem Dostojevskog & Co. je neka druga priča. Tebi nije potrebno da ime gradiš na takav način. P.S. Hoćeš jednu Coca-Colu? čiveli! :)
unknown.67 asterix,
relpy na civ.3/5.290 Gde ko najviše voli da čita ? U krevetu ;) - Normalno
unknown.68 pkaca,
->>> Progoni me jedna metafora Hmm.... a sta mislite o temi koju je dobilo odeljenje 4 razreda Banjalucke gimnazije : Dal' je glista sa obe strane ista ? :)) Nije izmisljotina, tog profesora licno poznajem :) Kaca
unknown.69 pkaca,
reply 5.285 ->>> Ima li ko ovo i da li bi bio vredan da caskom prekuca pesmicu ovde ? Pa 'ajd da budem vredna :) Ljubivoje Rsumovic Deset ljutih gusara Deset ljutih gusara doslo u moj krevet jedan pao s' kreveta ostalo ih 9. Devet ljutih gusara jos ne znaju ko sam jednog sam uspavao ostalo ih osam. Osam ljutih gusara ja ih ostro gledam jedan pao u nesvest ostalo ih sedam. Sedam ljutih gusara pobeglo na brest jedan pao na glavu ostalo ih sest. Sest ljutih gusara zbrisalo u svet jedan se izgubio ostalo ih pet. Pet ljutih gusara lete ko leptiri jedan pao u bunar ostalo ih cetiri. Gle cetiri gusara bes u njima vri jedan puko od muke ostalo ih tri. Tri ljuta gusara a protiv njih ja jednoga sam zviznuo ostala su dva. Dva ljuta gusara a pogled im leden jedan se okliznuo jos ostao jedan. Jedan ljuti gusar postao je meden prosto se istopio ostao nijedan. U svakom pogledu prosla me je strava sad je sve u redu moze da se spava. Eto za klinca.... Kaca
unknown.70 pkaca,
reply 5.296 ->>> Aj' 'leba ti, kad privedes kraju vodim te na pice ;) A sto ti ne volis Crnjanskog ? Je si li ga uopste citao ? Kaca
unknown.71 i.a.n.,
>> Kako rekoh, levi ruski pisci nisu nužno Rusi po nacionalnosti. Bilo >> je u lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla (kako ono >> beše, "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih strana sveta. He, a ja se taman spremao da pitam da li imaš nešto protiv Rusa kao takvih. Stičem utisak da su tvoje jeremijade o prezastupljenosti "levih ruskih" u odnosu na ostale knjige posledica srednjoškolskog drilovanog čitanja (a još više "tumačenja") onih prvih. Priznajem, meni je taj sistem zadugo bio ogadio poeziju, koja još bolji teren za dogmatsko natezanje od proze. Ali ako si zbog tako stečene odbojnosti lišio sebe dobrog dela prvoklasne književnosti, onda je to žalosno. Zamrzeo si predmet zbog načina na koji mu se pristupa. Spominješ "Stranca". Da li ti je ta knjiga mrska kao delo, ili zato što si nekad morao da napišeš bogomprokleto visokouman pismeni sastav o njoj? Nadam se da je u pitanju ovo drugo.
unknown.72 i.a.n.,
>> Skinuh onu listu knjiga zabranjivanih u Americi (hvala nemo), >> i dok se fajl unzipovao, očekivao sam neku listu anonimnih >> autora i naslova, kad ono... Prvi anglosaksonski doseljenici u Ameriku neretko su bili članovi utopističkih ili verskih sekti, koji su Englesku napustili da bi na miru živeli u skladu sa svojim idejama, a bez "nemorala... i pogubnog vladanja engleskog plemstva". (Amerikanci su i danas prijemčivi za verske zanesenjake raznih vrsta, a i sami ih liferuju naveliko.) Kasnije se preko Atlantika išlo iz uobičajenijih razloga, ali naciji je ostala izvesna crta puritanske zadrtosti. Komunizam je u početku smatran za veliko zlo zbog navodnog propagiranja "slobodne ljubavi"; demokratija i ljudska prava su kasnije došli na red. Nisu ni drugi mnogo bolji. Englezi su se proslavili Baudlerom i njegovim "porodičnim" izdanjem Šekspira, iz koga su uklonjeni svi škakljivi delovi, a Šekspir se nije preterano ustručavao. Postoji i glagol "to bowdlerize", od tog doba. 1960 se digla velika dreka kad je "Penguin" po prvi put objavio Lorensovog "Ljubavnika Ledi žeterli", stvar je bila i na sudu. Henriju Mileru uopšte nije dopušteno da uđe u Englesku, tridesetih, a njegove knjige je dugo objavljivao isključivo pariski "The Obelisk Press". Ili kod nas -- u Matičinom rečniku nema nijednog "jačeg" glagola ili imenice, kao i kod ne-fototipskih izdanja Vukovog. Da ne dužim. Sklonost ka gunđanju zbog stvari koje bi mogle "pokvariti mladež" naći ćete svugde. Problem Amerike je njena veličina. Za svaku uvrnutost ima dovoljno mesta i spremnih sledbenika.
unknown.73 veca,
Noćas je u Somboru u 95. godini preminuo Milan Konjović.
unknown.74 veca,
>> ni mene :( ....ne znam zasto prenosis njegove pesme....uskoro cemo >> imati zbirku na racunaru... I šta je tu loše? Ako ti se ne dopada ti preskoči! Pošalji nešto što se tebi dopada, kad već kritikuješ :) pa da mi malo udarimo po tebi :)
unknown.75 veca,
>> Što se mene tiče, ne sećam da sam pročitao neku knjigu da je >> valjala (bolje reći da mi se svidela) a da nije od američkog, >> engleskog ili eventualno francuskog pisca. Da, plus par naših, iz Probaj sa nemačkim, možda ćeš se prijatno iznenaditi.
unknown.76 veca,
>> Možda će nekome zvučati paradoksalno, čak i smešno, ali mene >> Bukovski dosta podseća na Dostojevskog. Hm, mene ne. Bukovskog sam čitala kad sam imala dvadesetak godina i bila oduševljena, kasnije sam pročitala i neke kvalitetnije knjige...
unknown.77 veca,
>> Pa sad, posećujući ljude koje poznajem, na jedno 20-tak mesta sam >> video taj komplet Dostojevskog. "Eštona" sam viđao samo u formi >> vikend-romana. Mene nisi (još :) ) posetio, ali rekoh, da prijavim komplet :)
unknown.78 veca,
Policija u stopu prati kriminalce, a neke je čak i pretekla. Aleksandar žotrić
unknown.79 novim,
> svetski poredak :) itd, "levi ruski pisci" će > izumreti polako i prirodnom smrću - već za našeg > života prestaće da se štampaju jer neće imati ko da > ih kupuje. čivi bili pa videli :) mislim da ti je već rečeno - kvantifikacija (tj. tvoje pozivanje na "tržište") ovde ne važi. ukratko, v. poruku 5.273 (milanovu) iz CIV-a.3 :)
unknown.80 bojans,
>> zapravo diskusija je i počela od toga što je neko ispričao >> kako ga profesorka književnosti za malo nije poslala kod >> školskog psihologa na lečenje zato što je rekao da je Agatha >> bolji pisac od Dostojevskog jer se bolje prodaje. Pa eto, ja sam to ispričao sa ciljem da pokažem da mi je neshvatljivo da pomenuta prefosorka nije udostojila učenika objašnjenja. A zašto se Agatha ne ubraja u velike pisce? Evo nekoliko očiglednih razloga: 1) Nedovoljno iznijansirani karakteri. Baba se izgleda nije preterano trudila da svojim likovima da "dušu". Sterilni su i nekako robotizovani, do zla boga tipizirani i izveštačeni. 2) Šablonizovani i neinteligentni dijalozi. Ko ovo nije primetio, taj za Babu nije ni čuo. 3) Iako je sve svoje romane uklapala u neki realni kontekst, očigledan je nedostatak želje da kroz atmosferu situacije kojom je savršeno vladala i što je verovatno i njena najjača strana, dotakne i ponešto od realne atmosfere engleskog društva tog vremena. (Kod nje je sve idilično). Doduše, ovo je par puta, dosta naivno pokušala. Ovako kod nje nema ni mnogo duhovnosti, ni filozofije, ni preterane psihologije, ni društvene angažovanosti... Tu je sjajan zaplet koji čini da knjigu pročItamo u jednom dahu, jer je zanimljiva i to je sve... P. S. Ko je pomenuo vikend romane ;)
unknown.81 veca,
>> Pa, onda bi ga po logici ideologije Amerikanci voleli, ne? :) >> Mislim da to kod njih nema previše veze sa ideologijom, nego su >> prosto loše knjige u smislu da se slabo prodaju, i zato su mnogo >> manje cenjene. Sad si rekao pravu stvar! Toliko o njihovoj kompetentnosti. >> lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla (kako ono beše, >> "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih strana sveta. Uh, ispada da ti ceniš samo komercijalne stvari (?).
unknown.82 veca,
>> ŮŢ> nekoliko stranih izlagača. >> Tolstojevski čita svoje stihove drugog dana i potpisuje knjige na >> štandu RLP-a ;) :))) Nisam sigurna (proveriću ovih dana :) ) ali čini mi se da rekoše da su strani izlagači iz Srpskih krajina :)
unknown.83 veca,
>> Gde ko najviše voli da čita ? >> U krevetu ;) - Normalno I ja :)
unknown.84 veca,
>> Ko govori o ukidanju i zaboravljanju i ko ga traži? Ja "samo" >> tražim da niko od mene ne očekuje da mislim da je Dostojevski >> veliki pisac a Felini veliki režiser, zato što to misli nekoliko ========================== >> uvaženih književnih i filmskih kritičara. ======== Ups! Sam si naveo primer dva Harvarsdka profesora. Izgleda da se većina, ovde, sa njima ne slaže. >> književnosti za malo nije poslala kod školskog psihologa na lečenje >> zato što je rekao da je Agatha bolji pisac od Dostojevskog jer se >> bolje prodaje. Pravo da ti kažem, on je i jeste za psihologa :))) Jednostavno, takva merila nisu relevantna. >> Baš sam takav (jedina mi mana što sam mnogo skroman :)))) Neka >> štampa Dostojevskog ko god hoće, sve dok ga neko kupuje, a ako hoće >> da ga štampa i posle, neka štampa, ako je za njegove pare :) Uz Nepopravljiv si :))) >> svetski poredak :) itd, "levi ruski pisci" će izumreti polako i >> prirodnom smrću - već za našeg života prestaće da se štampaju jer >> neće imati ko da ih kupuje. čivi bili pa videli :) Kod nas, sa ovakvim standardom, sigurno neće, ne samo njih, nego ni mnoge druge. To da se kulturni nivo sve više srozava, je toliko očigledno, a najprodavanije će biti i već su, knjige koje proriču sudbinu, horoskopi etc. :((
unknown.85 zolika,
>> Deset ljutih gusara >> došlo u moj krevet >> jedan pao s kreveta >> ostalo ih devet >> >> Devet ljutih gusara... Nije original, ali će moći da posluži (moja kreacija): Devet ljutih gusara ne znaju ni ko sam, jednog sam izmlatio ostalo ih osam. Osam ljutih gusara drhte kad ih gledam, jedan hitro uteče, ostalo ih sedam. Sedam ljutih gusara napilo se malo; jedan čvrsto zaspao, šest ih je ostalo. Šest ljutih gusara krenulo u svet, jedan pao na glavu ostalo ih pet. Pet ljutih gusara iz bureta viri, jednog su usolili, ostalo ih četiri. žet'ri ljuta gusara od pakosti vri, jedan je izgoreo ostalo ih tri. Tri ljuta gusara susreo sam ja i jednoga skuvao, ostalo ih dva. Dva ljuta gusara pogled im je ledan, jedan se prehladio, ostao je jedan. Jedan ljuti gusarčić mali je i bedan i on nam je pobeg'o ostao NIJEDAN! Otpevaj kome treba i kaži kako im/mu/joj se dopada.
unknown.86 zolika,
[ Civilizacija.3, reply na 5.282 ] >> zbog koga su mnogi jastuci bili pritiskani između butina... Kao kontraceptivno sredstvo?
unknown.87 dejanr,
>> Pa u gotovo svakom skupu se može uvesti slična relacija koja će >> nam dati potpuno pogrešne rezultate. Ah, ta matematika :) U svakom (bez onog gotovo ;) konačnom skupu (pa i u nekim beskonačnim) može se uvesti relacija poretka, i to ne samo jedna. Ni jedna od tih relacija poretka ne može dati pogrešne rezultate - ona će uvesti redosled, a da li se tebi ili meni taj redosled sviđa, to nema baš nikakve veze sa njegovom "tačnošću" ili "pogrešnošću". >> Evo i mog doprinosa: smislio sam novu relaciju poretka u konačnom >> skupu pisaca. Dakle, kriterijum za procenjivanje je masa mozga pisca. >> ... jer ova relacija zadovoljava sve uslove koje si pomenuo. Ne zadovoljava, sorry. Eventualno bi davala podatke za mrtve pisce, ali njom ne bi mogao da ocenjuješ one koji su sticajem okolnosti živi. Pošto relacija ne može da se uspostavi nad proizvoljnim elementima skupa pisaca (nadam se da ne predlažeš da ih sve pobijemo i povadimo im mozgove zarad merenja na kantaru? ;), ne zadovoljava uslove i ne priznaje se ;) Probaj ponovo. Osim toga, skrenuo bih ti pažnju na još nešto što si izgleda prevideo - ja uopšte nisam rekao da se ne može uspostaviti nikakva druga relacija poretka u skupu pisaca - može ih se, šta više, uspostaviti, hm, da li beskonačno mnogo? Partitivni skup konačnog skupa ostaje konačan, ali može više relacija rezultirati istim poretkom - ako te relacije smatramo jednakima, onda ipak samo konačno mnogo relacija, pa bismo ih mogli redom proučiti ;). Dakle, ne sumnjam da ćeš uz još malo mućkanja glavom proizvesti neku korektnu relaciju poretka. Ako hoćeš da ti pomognem sa jednom koja je korektna i zadovoljava sve uslove, evo ti je - "bolji je pisac koji je kasnije rođen" (može i ranije, svejedno). Ali, pošto smo smislili relaciju, da pogledamo tri do sada pomenute (ajd' da "priznam" i tvoju, iako ne zadovoljava uslove): 1. Bolji je pisac čije su knjige prodate u više primeraka 2. Bolji je pisac čiji mozak ima veću zapreminu 3. Bolji je pisac koji je kasnije rođen. E sad, recimo da je sve što ti se nudi ove tri relacije, pa kaži pošteno, koju bi od njih tri izabrao da rangiraš pisce? (Znam da ne bi ni jednu, ali ponavljam, kada bi morao jednu od ove tri). Uzeo bi, ubeđen sam, prvu (ili možda ne bi?) E pa, kad smisliš konačno ispravnu relaciju, reci mi zašto bi ona davala realnije rezultate od no.1 u gornjem primeru, pa da popričamo o tome. >> Da li si možda gledao "Društvo mrtvih pesnika"? Tamo se ubiše da >> dokažu da je u književnosti sasvim neprimereno kvantitativno >> procenjivanje i nekakav "matematički" pristup. Glupost. Kada matematika uđe u neku oblast, ona postaje nešto, dotle je uglavnom prazna priča. Itekako je potrebno da razmišljamo o kvantifikovanju umetnosti jer će nam to, kada ga jednom savladamo, obezbediti neke lepe stvari. Već sada mnogi pisci koriste složen matematički aparat ugrađen u kompjuterske programe da bi unapredili kompoziciju i stil svojih dela, izbegli ponavljanja, otklonili nelogičnosti itd, a o kontroli jezika i gramatike da i ne govorimo. Naravno, nećemo stati tu, uvek se može malo i pustiti mašti na volju. Recimo, šta radi pisac? Ređa slova: prvo slovo, drugo, treće... hiljadito, milionito i tu je negde kraj knjige. Recimo da knjiga retko ima više 1000 strana (doduše, Tolstoj... ;), na strani neka je 3000 znakova, to mu dođe 3 megabajta. E sad, ima 30 slova, plus nešto malo interpunkcije, ovamo, onamo, recimo 80. Sve u svemu, može se napisati negde oko 80^3000000000 knjiga dužine do 1000 strana, i tu je sve - čitav Tolstoj, čitav Dostojevski, čitava Agatha Christie, dela još mnogo misaonija od dela Dostojevskog, detektivski romani mnogo zapetljaniji od Agatinih, pa onda prevodi svih tih knjiga na raznorazne jezike... divota jedna. E sad, broj 80^3000000000 jeste prilično veliki, zapravo toliko nezamislivo veliki da se ne može opisati ;) al' opet - konačan je. Ako poradimo na potrebnom matematičkom i statističkom aparatu, možda ćemo jednom naći način da izaberemo potrebne nizove slova u skladu sa ukusom naručioca, i onda eto raja za čitaoca. Voliš Dostojevskog? Kompjuter ti svakog dana napiše po jednog (koji će verovatno biti i bolji od originala), pa čitaj i uživaj. Voliš Agatu? Svaki dan po jedan genijalni zaplet. I još ne plaćaš knjige, ne plaćaš autorska prava, samo jednom platiš program (ne bi ga valjda piratovao? :) i docnije račune za struju :) Vrli novi svet, zar ne :)
unknown.88 dejanr,
>> žuj, Dejane: a, da se ti, lepo, vratiš u konf. PC.????.? i sl. >> Tamo si Car. Ovde se strašno degradiraš. :( Dragi prijatelju, meni je jako žao što ti nisi u stanju da misliš svojom glavom nego misliš televizorom... ups, misliš glavama "ozbiljnog i dobronamernog sveta koji stavlja leve ruske pisce na civilizacijski tron". Shvatam da nemaš baš nikakvih drugih argumenata osim činjenice da su te slagali u školi da su ti pisci veliki, tako da pretpostavljam da u takvoj situaciji i ne možeš da kažeš ništa osim onoga što si kazao. Primećujem da je jedini argument iz mojih poruka na koji si smatrao za shodno da se osvrneš pomenutih "par profa (makar i sa Harvarda) koji su hteli da se proslave vredjanjem Dostojevskog & Co", verovatno zato što je to jedini argument koji si u stanju da prihvatiš (neko tamo, ko bi mogao da bude ugledan, kaže da...) E pa da te razočaram, to sam pomenuo sasvim uzgred i ne smatram ni za kakav bitan argument - ne treba meni profesor sa Hardvarda da mi kaže da je neki levi ruski pisac loš, kao što mi ne treba profesor iz Moskve da mi kaže da je dobar. Ja ga prosuđujem po svojim kriterijumima, što bih i tebi iskreno želeo. Da si živeo u srednjem veku, nema sumnje da bi bio oduševljen idejom da se spali jeretik koji se usuđuje da, kontra mišljenju "ozbiljnog i dobronamernog sveta koji, još od Aristotela, zna da se Sunce okreće oko Zemlje", tvrdi takve očite budalaštine kao da se Zemlja okreće oko Sunca. Ako ne da se spali onda bar da se protera u PC.????.? konferenciju ;))
unknown.89 dejanr,
>> > na jedno 20-tak mesta sam video taj komplet Dostojevskog. >> >> Mene nisi (još :) ) posetio, ali rekoh, da prijavim komplet :) Ma, pusti bruke, imam ga i ja :) Jedina mi je odbrana da ga nisam ja kupio, ali, posle ovih poruka, ko će mi to verovati? ;)))
unknown.90 dejanr,
>> Uh, ispada da ti ceniš samo komercijalne stvari (?). Ja cenim sve stvari u koje su neki ljudi uložili neki trud, ali ako je to još ispalo komercijalno, onda ga utoliko više cenim :) Što bi rekao Gazda Jezda, "posao je posao, ali biznis je biznis" ;)))
unknown.91 dejanr,
>> mislim da ti je već rečeno - kvantifikacija (tj. tvoje >> pozivanje na "tržište") ovde ne važi. Pozivanje na tržište ne važi jedino u dogovornoj ekonomiji :) >> ukratko, v. poruku 5.273 (milanovu) iz CIV-a.3 :) Ćuj, vido - odgovorio ;))
unknown.92 dejanr,
>> 1) Nedovoljno iznijansirani karakteri. Baba se izgleda nije >> preterano trudila da svojim likovima da "dušu". Sterilni su i >> nekako robotizovani, do zla boga tipizirani i izveštačeni. >> >> 2) Šablonizovani i neinteligentni dijalozi. Ko ovo nije >> primetio, taj za Babu nije ni čuo. >> >> 3) Iako je sve svoje romane uklapala u neki realni kontekst, >> očigledan je nedostatak želje da kroz atmosferu situacije kojom >> je savršeno vladala i što je verovatno i njena najjača strana, >> dotakne i ponešto od realne atmosfere engleskog društva tog >> vremena. (Kod nje je sve idilično). Doduše, ovo je par puta, >> dosta naivno pokušala. >> >> Ovako kod nje nema ni mnogo duhovnosti, ni filozofije, ni >> preterane psihologije, ni društvene angažovanosti... Tu je ****************************************************************** >> sjajan zaplet koji čini da knjigu pročItamo u jednom dahu, jer >> je zanimljiva ****************************************************************** Ne videh početak poruke, pa sam tek kod redova uokvirenog zvezdicama shvatio da kritikuješ Agatu a ne Tolstoja (jes mi bilo čudno što ga zoveš Baba, ali šta znam, možda su ga tako zvali prijatelji :)) - njegova se dela ne čitaju u jednom dahu nego uz dahtanje ;>>>
unknown.93 dejanr,
>> Ups! Sam si naveo primer dva Harvarsdka profesora. To je bilo više uzgred, ne smatram za naročit argument šta su ovi ili oni profesori tvrdili u prilog ili protiv levih ruskih pisaca. Svako procenjuje za sebe. >> Izgleda da se većina, ovde, sa njima ne slaže. Ovde = na Sezamu, u Jugoslaviji, u Evropi, na svetu... ? Šta? Ako bi se, recimo, većina u bilo kojoj od tih grupacija opredeli za mišljenje da su levi ruski pisci, hm, najblaže rečeno, generatori praznih nizova reči koje nekome lepo zvuče, da li ćeš onda i ti tako misliti? Nešto bih rekao da nećeš. E pa, ni mene činjenica da većina misli ovako ili onako uopšte ne tangira, niti imam nameru da se toj pretpostavljenoj većini pridružim. Da je drugačije, verovatno bih i za SPS morao da glasam po mišljenju većine ;>
unknown.94 dejanr,
>> Devet ljutih gusara Oćemo još jednu varijantu? :) Deset malih crnaca pošlo je u krevet, jedan se zagrcnu i osta ih Devet. Devet malih crnaca bi do kasno tamo, jedan zaspa duže i osta ih Osam samo. Osam malih crnaca putovaše u Devon, jedan ne hte dalje i osta ih Sedam. Sedam malih crnaca poseklo je brest, jednog lupi sekira i osta ih Šest. Šest malih cranaca gledalo je pčelin let, jednog pčela ubode i osta ih Pet. Pet malih crnaca u pravne knjige zaviri, jednog pravda preuze i osta ih žetiri. žetri mala crnca pođoše na more svi, jednog proguta haringa i osta ih Tri. Tri mala crnca po šumi se šetala, jednog medved zgrabi i ostaše Dva Dva mala crnca sunčala se čitav dan, jednog sprži sunce i osta samo Jedan. Jedan mali crnac osta sam i bedan, ode i obesi se i ne osta Nijedan [Prevod je, kao što primećujete, dosta bedan]
unknown.95 milan,
> Upravo sam procitao knjigu "Beli hotel" od D.M. Tomasa. Meni se mnogo > dopala, a nikada ranije nisam za tog gos'na cuo. Ima li neko ko je > vise upucet u njegov rad? Bože Rade! Pa Dilen Tomas je jedan od najpoznatijih engleskih pesnika ovog veka (1914-1953) ako ne i najpoznatiji. Pl poz M
unknown.96 milan,
> U svakom pogledu > prosla me je strava > sad je sve u redu > moze da se spava. > > > Eto za klinca.... > > > Kaca Na žalost predmetni gospodin je pokrao jednu paradigmatičnu strukturu engleske poezije koja se koristi skoro kao folklor od dečjih pesama ("Nine Little Indians") do karmina ("One hundred bottles of beer") koje se pevaju nešto kaogod kod nas Bećarac. Pl poz M
unknown.97 mnikolic,
>> Pa, onda bi ga po logici ideologije Amerikanci voleli, ne? :) Mislim da to >> kod njih nema previše veze sa ideologijom, nego su prosto loše knjige u >> smislu da se slabo prodaju, i zato su mnogo manje cenjene. Ja ti i dalje tvrdim da se uopšte ne prodaju slabo, štaviše... Ukoliko mi vreme dozvoli poradiću na tome da ti ovo jako precizno argumentujem. >>>> Treće, da si video preglede književnosti na evropskim univerzitetima >>>> video bi da su tamo neki Rusi na jako visokoj ceni. >> >> Gorbačov? :) Ne baš. Neki Rusi iz prošlog veka ;) >> Kako rekoh, levi ruski pisci nisu nužno Rusi po nacionalnosti. Bilo je u >> lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla (kako ono beše, >> "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih strana sveta. Levi ruski pisci svih zemalja - ujedinite se !!! ;) Baš ti hvala što si me podsetio na moje omiljene knjige iz školske lektire. Kafka je doduše bio češki Nemac, ali to sad nije bitno. Izgleda da je čovek imao viziju Beograda '91-'93 kad je pisao Proces. Baš ću malo da ga prelistam da se podsetim. Vlada
unknown.98 vcalic,
>> Ko govori o filozofskoj misli, priča se o tiražu. Da podsetim, replicirao >> sam na tvoju poruku i na: Ma, ja rekao da ublažim muke Eštonu, pošto na tiražu već puca, pa da prebacim stvar na filozofiju, tu se ionako ništa ne očekuje od njega. ;)) Vlada
unknown.99 vcalic,
>> Da li se ti zezaš? >> Pa šta će im Dostojevski????? Ma, kad bolje porazmisliš, zašto bi oni i čitali bilo šta. Ionako velikoj većini njih to jako teško ide. Vlada
unknown.100 vcalic,
>>>> Možda će nekome zvučati paradoksalno, čak i smešno, ali mene >>>> Bukovski dosta podseća na Dostojevskog. >> >> Hm, mene ne. Bukovskog sam čitala kad sam imala dvadesetak godina >> i bila oduševljena, kasnije sam pročitala i neke kvalitetnije >> knjige... Mislio sam više na stil života i sudbinu, kao i na odnos sa savremenicima, a manje na neku formu. Dostojevski je u svoje vreme bio ono što je danas Bukovski. Vlada
unknown.101 vcalic,
>> Mene nisi (još :) ) posetio, ali rekoh, da prijavim komplet :) Super!! :) Odmah te ubacujem u registar ;) Vlada
unknown.102 mnikolic,
>> najzad, nihilistički je bar utoliko što je na istom Harvardu svojevremeno >> predavao Nabokov, takođe "levi ruski pisac". A i što se u jednom harvardskom udžbeniku ekonomije citira Dostojevski. Vlada
unknown.103 vcalic,
>> Takođe, neshvatljivo je da se kroz lektiru ne pojavljuje veća raznovrsnost >> pisaca i žanrova, kako bi učenici, svako za sebe, videli šta je dobra >> književnost a šta beskrajne gomile gluposti ukoričene u plave korice. >> Ovako, neko završi školu i sasvim mu je jasno da je Dostojevski s*anje, >> ali nije video književnost koja vredi. Rezultat - celog života čita samo >> "Sport" (dobro, ovo zadnje je malo karikirano :) Baš si ti neki altruista. Ti misliš da takvi čitaju Sport zato što su ih u školi terali da čitaju Dostojevskog!? Ne, Dejane, grešiš. Njima čitanje inače predstavlja problem, ali je Sport pisan jezikom koji su oni u stanju da razumeju. Doduše i u Sportu se mnogo brzo piše, ali ipak uspevaju tu i tamo nešto da pohvataju. >> Uz prolazak vremena "društvenog vlasništva", velikih projekata koji su >> proizvodili gubitke ali su "lepo zvučali", afirmaciju ekonomske logike >> u čitavom svetu, prevazilaženje dogmi koje su nametala istočnoevropski >> modeli, novi svetski poredak :) itd, "levi ruski pisci" će izumreti polako >> i prirodnom smrću - već za našeg života prestaće da se štampaju jer neće >> imati ko da ih kupuje. čivi bili pa videli :) Lepo si ti to zamislio, ali tvojoj teoriji nedostaje poprilična količina realnosti. Previđaš samo jednu veoma važnu činjenicu, a to je da je broj ljudi kojima knjige ne služe samo kao zamena za WC papir koga trenutno nema, a koji ne čitaju "leve ruske pisce svih zemalja" ;) predstavljaju manjinu čitalačke publike. Dokaz da je to tako je što se čak i ovakvoj situaciji jedan Selenić prodaje bolje od biografije Ljube Zemunca. Uostalom, stvar je jednostavna. Jedna Dobrilina knjiga dobija svoje definitivno razrešenje čitanjem njenih poslednjih stranica. Kod "Tolstojevskog svih zemalja" tek nakon poslednjih stranica počinje pravi zaplet. Vlada
unknown.104 vcalic,
>> A zašto se Agatha ne ubraja u velike pisce? Evo nekoliko >> očiglednih razloga: Sve napisano glede baba Dobrile je tačno a može se u velikoj meri primeniti i na njenog prethodnika, tj. Artura Konana I&II Dojla. Meni lično je Šerlok mnogo zanimljiviji nego Hercules 720x348 Poaro, ali i njegove famozne moći zapažanja su vrlo plitko i neubedljivo date. No, Konan Varvarin je svoju slavu postigao ne samo samim Šerlokom već i što je veoma lepo dočarao prilično jezovitu atmosferu zločina u maglovitom Londonu i okolini. Pri tom je koristio metode slične onima koji su koristili momci iz LRP ekipe. (Da, da, oni levi ruski...) Vlada
unknown.105 astojkovic,
D(onald) M(ajkl) Tomas: - prevodilac sa ruskog, pesnik, pisac, plagijator(?!). - vise knjiga pesama - romani: "Flautistkinja", 1979 "Rodni kamen", 1980 "Beli hotel", 1981, preveden na srpski "Ararat", 1983, preveden na srpski Za vise informacija procitaj predgovor Nolitovom izdanju Belog hotela koji je napisao (predgovor) David Albahari. l
unknown.106 astojkovic,
Dosta sr*nja o levim ruskim piscima. Dostojevski je DESNI pisac. (ruski PRAVI, engleski RIGHT) "JA citam najbolje pisce." "JA sam najpametniji i zato citam najbolje pisce." "JA sam najpametniji." . To se, ako me secanje ne vara, zove NATPISAVANJE. (engl. TO PISS) 2 decaka se takmice ko ce dalje da pisa. (podsvesno: onaj ko pisa dalje ima veci penis) "Moj je tata najjaci." "Moja sveska je najlepsa." "Moja kola su najbrza." "Moj kompjuter je najbolji." Ovde govorim o tome da postoji jedna faza u zivotu mladog ljudskog organizma, kada ovaj ima potrebu da bude NAJ. NEKI tu fazu ne ostave za sobom, vec se celog zivota natpisavaju. Nadju sadruga i eto zabave njima, a muke ostalima. Dragi, moji, prijatelji, nije bitno koliki vam je, vec da li ga i kako upotrebljavate. :) Sale p.s. Agata Kristi je klasican predstavnik WhoDoneIt (KoJeKrivac) romana. Struktura njenih romana je prikriveno seksualna, sa sve predigrom i klimaksom. To je verovatno jedna od tajni njenog uspeha. Dostojevskog zovu ocem psiholoskog romana. Kroz svoje romane on nas "tera" da prozivljavamo ono sto prozivljava junak. To bi trebalo da kroz junaka otkrije nesto o nama samima. Kod Dostojevskog citalac kroz roman otkriva sebe. Kod Agate Kristi otkriva ubicu.
unknown.107 astojkovic,
Dosta sr*nja o levim ruskim piscima. Dostojevski je DESNI pisac. (ruski PRAVI, engleski RIGHT) "JA citam najbolje pisce." "JA sam najpametniji i zato citam najbolje pisce." "JA sam najpametniji." . To se, ako me secanje ne vara, zove NATPISAVANJE. (engl. TO PISS) 2 decaka se takmice ko ce dalje da pisa. (podsvesno: onaj ko pisa dalje ima veci penis) "Moj je tata najjaci." "Moja sveska je najlepsa." "Moja kola su najbrza." "Moj kompjuter je najbolji." Ovde govorim o tome da postoji jedna faza u zivotu mladog ljudskog organizma, kada ovaj ima potrebu da bude NAJ. NEKI tu fazu ne ostave za sobom, vec se celog zivota natpisavaju. Nadju sadruga i eto zabave njima, a muke ostalima. Dragi, moji, prijatelji, nije bitno koliki vam je, vec da li ga i kako upotrebljavate. :) Sale p.s. Agata Kristi je klasican predstavnik WhoDoneIt (KoJeKrivac) romana. Struktura njenih romana je prikriveno seksualna, sa sve predigrom i klimaksom. To je verovatno jedna od tajni njenog uspeha. Dostojevskog zovu ocem psiholoskog romana. Kroz svoje romane on nas "tera" da prozivljavamo ono sto prozivljava junak. To bi trebalo da kroz junaka otkrije nesto o nama samima. Kod Dostojevskog citalac kroz roman otkriva sebe. Kod Agate Kristi otkriva ubicu.
unknown.108 vcalic,
>> Pozivanje na tržište ne važi jedino u dogovornoj ekonomiji :) Koliko bi se samo gigabajta dokaza da ovo nije tačno moglo napisati Vlada
unknown.109 vcalic,
>> Vrli novi svet, zar ne :) Ma, fenomenalno. Na kraju će neko svu tu skalameriju baciti u đubre, ukrasti iz muzeja pisaću mašinu i napisati pripovetku na tri strane. I ona se neće naći ni u jednoj od onih 80ž3000000000 koje je kompjuter izliferovao. Vlada
unknown.110 vcalic,
>> Shvatam da nemaš baš nikakvih drugih argumenata osim činjenice da su te >> slagali u školi da su ti pisci veliki, tako da pretpostavljam da u takvoj >> situaciji i ne možeš da kažeš ništa osim onoga što si kazao. A šta ćemo ako je čovek ipak pročitao left-russian-writers ekipu!? ;) Vlada
unknown.111 vcalic,
>> Ne videh početak poruke, pa sam tek kod redova uokvirenog zvezdicama >> shvatio da kritikuješ Agatu a ne Tolstoja (jes mi bilo čudno što ga >> zoveš Baba, ali šta znam, možda su ga tako zvali prijatelji :)) - >> njegova se dela ne čitaju u jednom dahu nego uz dahtanje ;>>> E, stvarno na Tolstoja sve može da se primeni ali ono što je bojans napisao za Dobrilu u tačkama 1., 2. i 3. definitivno ne može. Jer, baš su za Tolstoja karakteristični i veoma "iznijansirani" karakteri (čak previše za moj ukus);veoma nekarakteristični dijalozi za dotadašnju književnost;IZUZETNO realna atmosfera vreme koje opisuje (opet previše za moj ukus). Primer, Ana Karenjina ima dosta strana u kojima se Tolstoj bavi kritikom svojih političkih protivnika. Naravno, to su najmanje zanimljivi delovi romana. Ovom porukom je tvoja malicioznost prema LRW-sima prešla granice u kojima se držala kritike njihovih dela, te polako počela da prelazi u čisto prepucavanje. Što se Dostojevskog, Tolstoja, Kamija, Kafke i ostalih tiče, ne vidim razloga da mi ovde branimo njihovo delo, ono itekako može samo sebe da brani. Zato predlažem da se od sada pozabavimo "desnim američkim piscima" koji slično "ruskim levim" ne moraju da budu iz Amerike. Vlada
unknown.112 astojkovic,
Najveca oholost je isticanje sopstvene licnosti iznad svega i iznad svih - iznad svega sto uopste postoji na svetu. Apsolutno oholo stvorenje zivi i postupa, svesno i nesvesno cak, na sledeci nacin: MOJE resenje odredjuje pa cak i stvara vrednosti i zbog toga MOJA volja mora da vlada nad svim - sve sto se zbiva i sto ce se tek zbiti mora biti prema mom planu i mojim zeljama; mene niko nema pravo da hvali niti da me ocenjuje; cak i vrednosti kao sto su moralno dobro i istina ili lepota ne mogu vladati nada mnom i nemogu mi biti prepreka - ja nisam obavezan da se tome potcinjavam jer, sve je to uslovljeno MOJOM VOLJOM i ne postoji objektivno samo po sebi. Takvo apsolutno oholo stvorenje pripisuje sebi bozanska svojstva i hoce da zauzme mesto koje pripada Bogu. Odatle se radja suparnistvo oholnika s Bogom, aktivno BOGOBORSTVO koje ne donosi uspeha nego se izvrgava u ljutu mrznju prema Bogu. Stvorenje koje najdublje mrzi Samoga Boga Zivoga zove se - Satana. Skup takvih stvorenja obrazuje posebno carstvo postojanja koje je suprotnost Carstvu Bozjem i koje se naziva - pakao. Ima i medju ljudima onih koji mrze Boga i koji krecu putem BOGOBORSTVA. Medjutim, oni ostaju i dalje ljudi i ne pretvaraju se u satanu naravno - ako nije u pitanju apsolutna oholost i ako je u srcu sacuvana pozitivna veza s Bogom. "Ruska religijska filozofija i F.M.Dostojevski" Nikolaj Loski (2. Satana i njegova oholost)
unknown.113 princess,
veco..."lose" je potpuno neadekvatan termin za ono sto je sporno....-> smisao je da je besmisleno i da je trosenje vremena prekucavanje..u stvari tu si u pravu...sta mene briga za "necije" vreme :)
unknown.114 ndragan,
/ ... Treba nam relacija poretka u tom / skupu nešto što će nam za proizvoljnog pisca A i pisca B reći da li je / A "bolji" Koji će nam takva relacija? Veoma je linearna, a čini mi se da bilo kako da stvarno pokušavamo da je uspostavimo, ne bi bila ni tranzitivna, te ne bi mogla da uspostavi nikakav poredak. Eventualno bismo dobili neku zamršenu mrežu: Pera je bolji od Mike u svemu osim karakterima, Mika je bolji od Laze u svemu osim lepoti izraza, a Laza šije Peru po strukturi priče (ili da zakomplikujemo još bolje, ko ima vremena). žemu bi uopšte služila rang lista? One se, istina, prave, ali i njihovim tvorcima i čitaocima je jasno koji su im dometi.
unknown.115 ndragan,
/> NINETEEN EIGHTY-FOUR, by George Orwell. Objections to pro- Communist /> material and explicit sexual matter. / -------------- ??? E, pa, Orvel je šarao i levo i desno, samo što su svi prepoznavali stranu koja im se manje sviđala. U stvari je, prema Matesovom predgovoru, dobar deo štoseva maznut iz ponašanja britanskih vlasti za vreme rata. Partijski trikovi su mu poznati iz španskog građanskog rata, gde je bio svedok kako Staljin likvidira svoje najbolje ljude. Državna propaganda - dok je bio u Indiji. Sve u svemu, složio ih je na gomilu.
unknown.116 ndragan,
(5.290) / anketu: gde ko najviše voli da čita? Tamosve moguće cake koje štampač ima itd.
unknown.117 ndragan,
/ ... Treba nam relacija poretka u tom / skupu nešto što će nam za proizvoljnog pisca A i pisca B reći da li je / A "bolji" Koji će nam takva relacija? Veoma je linearna, a čini mi se da bilo kako da stvarno pokušavamo da je uspostavimo, ne bi bila ni tranzitivna, te ne bi mogla da uspostavi nikakav poredak. Eventualno bismo dobili neku zamršenu mrežu: Pera je bolji od Mike u svemu osim karakterima, Mika je bolji od Laze u svemu osim lepoti izraza, a Laza šije Peru po strukturi priče (ili da zakomplikujemo još bolje, ko ima vremena). žemu bi uopšte služila rang lista? One se, istina, prave, ali i njihovim tvorcima i čitaocima je jasno koji su im dometi.
unknown.118 ndragan,
/> NINETEEN EIGHTY-FOUR, by George Orwell. Objections to pro- Communist /> material and explicit sexual matter. / -------------- ??? E, pa, Orvel je šarao i levo i desno, samo što su svi prepoznavali stranu koja im se manje sviđala. U stvari je, prema Matesovom predgovoru, dobar deo štoseva maznut iz ponašanja britanskih vlasti za vreme rata. Partijski trikovi su mu poznati iz španskog građanskog rata, gde je bio svedok kako Staljin likvidira svoje najbolje ljude. Državna propaganda - dok je bio u Indiji. Sve u svemu, složio ih je na gomilu.
unknown.119 ndragan,
(5.290) / anketu: gde ko najviše voli da čita? Tamo gde car ide peške. Mir, tišina, koncentracija, dok neko sa druge strane vrata ne uoči relativnost vremena. Drugo najbolje mesto je krevet, ako svetlo dobro pada (skoro nikad).
unknown.120 ndragan,
(5.300) / naravno :( )? Gde su horor romani, romani katastrofe? Gde je / istraživačko novinarstvo/književnost, tako značajan pravac u modernoj Da znaš. Naprimer, uveo bih obavezno bar jednu stvar od Gintera Valrafa, svejedno koju, u srednje škole. A na novinarstvu nijedan da ne diplomira a da nije pročitao "aferu Bild".
unknown.121 ndragan,
Objavljujem ukidanje teme Rečnik. Kasno ste se setili da je popunjavate. Sve bacite ovde ili na Deponiju - preuzimam obavezu da u Biltenu razvrstam šta je trebalo da ide u Rečnik. Ionako je pola poruka koje je trebalo da stignu tamo dospevalo ovamo. Rečnik do daljnjeg ostaje kao deo jezika, u kome vam ostajem na usluzi (na megdanu?) bar do kraja četvrte Civilizacije, ukoliko ne budem smenjen, čega se ne bojim - lakše je smeniti narod nego vladu. Vaš ministar za jezik, deponiju i ostale tračeve, NDragan.
unknown.122 ndragan,
(6.880) / ­> objašnjava čime se to meri. Ovako je sve spakovano u izraz, a uz / A i pomoglo bi na pismenima iz fizike. Te ćemo tako imati "oslobodi me paskalature", "deco, smirite se malo, može li malo manje decibelaže?" i, napokon, "Let the Newtonage be with you".
unknown.123 ndragan,
(6.883) / ruku B)) kraju zar nije rekao: "Doneo sam tri metera kukuruza..."? Do četiri se još i ne zna, ali od pet naviše ide "meteri kukuruza" --> od Mužlje do Zrenjanina kilo ipo metar
unknown.124 ndragan,
(Sve sam očekivao da će gosn predsednik Vlade Republike Civilizacija da složi neku uvodnu poruku za novu temu, no on bi valjda radije raspustio sve teme i celu konferenciju, nego da se meša ministrima u posao.) Ovim svečano objavljujem da je došlo do zamene portfelja: nakon uspešno preboljene eutanazije rečnika, došli smo do zaključka da nam treba jedna bolesna, nikakva, tema. Tema nema nikakve veze sa blaženopočivšim rečnikom (koji je otišao u neko narkomansko nebo, svojim poslednjim trzajima). Tema, i moje novo ministarstvo, se zove Deponija. O uređenju ćemo tek da se dogovorimo, prvo da se pobrinemo za naseljavanje. Sve što ne znate kuda da strpate, a ima neke veze sa Civilizacijom i ne biste da tim zagađujete neku od normalnih tema, ostavite na Deponiju. Možete je shvatiti kao đubrište, kao bolnicu za, eventualno, izlečive boljke sadašnje nam civilizacije (ne mislim na konferenciju, nego na ono što se vidi kroz prozor), i kao depo u koji možete ostaviti mudre misli koje bi se zagubile čim zaboravite gde ste ih ostavili. Ono što bacite na deponiju, neće biti bačeno. Sve se može reciklirati (reciklovati?)(prekružiti??). žuvajte čistotu civilizacije. Zahvaljujem na vašem đub... prilogu kojim ćete obogatiti inventar depoa/deponije, dodeljenog mi u vidu ministarstva za negativnu ekologiju. Vaš podumerivač (submoderator), NDragan.
unknown.125 dragisak,
[novim, CIVILIZACIJA.3:5.289] > uništila (i koju nije osvojio). izreka da se treba čuvati > onih koji su pročitali samo jednu knjigu je verovatno neka > starija poslovica (Kazanova je možda konkretno mislio na > popove i Bibliju). Nisam siguran ali mislim da se radi o parafrazi jedne misli Sv. Tome Akvinskog. Toma je rekao nešto u stilu da ceo život treba posvetiti čitanju jedne knjige (Biblije), a Kazanova mu tu kontrira.
unknown.126 djelovic,
> Pošalji nešto što se tebi dopada, kad već kritikuješ :) pa da mi > malo udarimo po tebi :) Jooooj. Sad kad nam zipuje Bulaju...
unknown.127 djelovic,
> Ma, fenomenalno. Na kraju će neko svu tu skalameriju baciti u đubre, > ukrasti iz muzeja pisaću mašinu i napisati pripovetku na tri strane. I ona > se neće naći ni u jednoj od onih 80ž3000000000 koje je kompjuter > izliferovao. Ma biće tu opcija kojom se bira broj strana! :)
unknown.128 djelovic,
> Recimo da knjiga retko > ima više 1000 strana (doduše, Tolstoj... ;), na strani neka je 3000 > znakova, to mu dođe 3 megabajta. E sad, ima 30 slova, plus nešto malo > interpunkcije, ovamo, onamo, recimo 80. Sve u svemu, može se napisati > negde oko 80ž3000000000 knjiga dužine do 1000 strana, i tu je sve - čitav > Tolstoj, čitav Dostojevski, čitava Agatha Christie Osamdeset slova? E treba ti zabraniti da koristiš Clipper, skroz si zaboravio da optimizuješ kod! Dovoljno je trideset slova + interpunkcija, a posle možemo da ih razvrstavamo u mala i velika! :) Mada... sve je ovo teoretski - realan program bi ređao reči, a ne slova, uzimajući u obzir i gramatička pravila :). Šalu na stranu, tvoj kriterijum ocenjivanja knjiga samo po njihovom ekonomskom učinku možemo da primenimo i, recimo, na ljude? Nije bitno kakav si čovek, da li si ubio nekoga, da li imaš ženu i decu, da li te ljudi vole, već je bitno samo koliko si zaradio? Ekonomski učinak treba da (dobrim delom!) učestvuje u ocenjivanju neke knjige, ali nikako ne sme biti jedini i apsolutni kriterijum. Što se tiče školske lektire, tu se u potpunosti slažemo! Izučavanje isključivo "levih ruskih pisaca" i potpuna nezastupljenost nekih vidova književnosti ne vodi ničem dobrom. Ako uzmemo da je ekonomski učinak dobar indikator (a jeste!) toga koliko ljudi žele da pročitaju neku knjigu, onda je totalno sumanuto i kontraproduktivno da celokupna lektira zapravo tera ljude da čitaju ono što najamanje žele! Ne vidim kako naši vrli pedagozi misle da kod nekoga razviju ljubav prema čitanju na ovaj način. Sa svoje strane, ja bih otišao i korak dalje od toga: uveo bih u lektiru skoro isključivo popularne knjige. Trudio bi se da kod dece razvijem ljubav prema čitanju. Kasnije bi ta deca lako došla do Dostojevskog kada im se posle hiljadite (svojevoljno) pročitane knjige ukus dovoljno prefini.
unknown.129 m.hristodulo,
[O "Radio Head"] >> Uopste, ima li vise informacija o ovj grupi. >> Singl je ... boli glava? Imali su ranije singl "Everyone can play guitar", koja je bila izvanredna. "Creep" takođe nije loša stvar. Momci obećavaju...
unknown.130 fancy,
ŮŢ>->>> Aj' 'leba ti, kad privedes kraju vodim te na pice ;) ŮŢ> A sto ti ne volis Crnjanskog ? ŮŢ> Je si li ga uopste citao ? Patetičan do beskraja. Inače, nisam predložio piće zato što ga ne volim, nego zato što je red da čovek posle tolikog posla (pisanje i slanje...) malo i odmori, sa prijateljem sa kojim se nije dugo video, uz piće. Hoćeš li i ti sa nama, pa da lepo popričamo (te?) o Crnjanskom? Fancy
unknown.131 fancy,
ŮŢ> Dostojevskog zovu ocem psiholoskog romana. Kroz svoje romane on nas ŮŢ> "tera" da prozivljavamo ono sto prozivljava junak. To bi trebalo da ŮŢ> kroz junaka otkrije nesto o nama samima. ŮŢ> Kod Dostojevskog citalac kroz roman otkriva sebe. Radije čitam Peck-a "Put kojim se ređe ide"... A ni Hakslijev "Otok" nije za bacanje... A tek Le petit prince.. Fancy
unknown.132 peacock,
#### Charles Bukowski Ćale je dotičnog ubacio u lektiru za gimnazijalce. Morao sam da ga častim :)
unknown.133 peacock,
#### Ajd' kada ti kažeš... Nedavno sam imao prilike da vidim jedan #### kratak kurs svetske književnosti (nije baš kratak, jedno 300 #### strana) koji su napisala negde 1990. godine dva profesora sa #### Harvarda. Cenjenim ruskim klasicima posvetili su otprilike #### stranu ipo (na primer, Šekspiru preko 40 strana), knjigu #### nemam (nije moja) ali mogu da je dobijem za jedno nedelju-dve #### dana pa ako vas zanima mogu da vam prekucam šta su o njima #### napisali, ukratko, jake strane deskriptivnost i filozofija, a #### slabe sve ostalo. Kao što vidiš, ima raznih mišljenja. Obožavam kratke kurseve svetske književnosti koje izdaju amerikanci, pa makar bili i profe sa Harvarda. Studenti mogu da nauče sve o tome na 300 strana? Nemoj, Dejane, da zezaš, nije ti valjda to kriterijum. Nisam rusofil, pročitao sam mnogo knjiga, ali se Amerima nisam raspametio. To što je ruskim klasicima jaka strana deskriptivnost i filozofija, potpuno su u pravu. Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo se neće roditi Dostojevski ni za 1000 godina. Peacock
unknown.134 peacock,
#### Sme li neko da se kladi da je taj "čuveni plavi komplet" #### prodat u više primeraka nego sabrana dela poznatog #### novosadskog penzionera zvanog Frederik Ešton? ;)) ŠNeću da #### vam uzmem pare a i inače se ne kladim, nego samo malo da #### "nerviram" ljubitelje levih ruskih pisacaĆ :) Može, kad "poznati novosadski penzioner" bude izdat u "čuvenom plavom kompletu". Peacock
unknown.135 dr.grba,
>> Ne kapiram? Je l' to po tebi dobra ili loša tema? :) Dobra, dobra! Valjana za intelektualnu masturbaciju. >> Navali! :) >> Pošto je novim već uzeo ABBA, ti bi mogao haiku. Ne, uzeću amorfnu strukturu. To je ono što kažu Lale "s**e pa se maže" (: >> (u stvari, može sve, samo nemoj deseterac) Jel' ti se nije svidela pesmica o metafori? (: - *** - ZRNO PESKA IZ PROFILA Ti htede nešto reći? Prilazak tvoj mi teško pade gade. Nije ti se dalo stati, ali zašto izabra baš mene? Ni loša misao ni tuga ni bol nisu ništa prema onome što osećam prema tebi. Tog jutra peškir leže na isto mesto kao i uvek. U hladni talas sedoh kao i uvek. Uživah kao i uvek. I zašto, o zašto mi upade u gaće? - *** - Oko četiri minuta. Mnogo brže ide kad ne pazim na formu. Fazon je nemati nikakvu ideju u momentu pisanja naslova. Odlično za psihijatre, zar ne? Moja profesorica je kategorički tvrdila da se Vasko Popa drogirao. Kada sam pročitao "Koru", poverovao sam joj.
unknown.136 dr.grba,
>> Ne kažem da su sve u fajlu pobrojane knjige vrhunac književne >> umetnosti (dobar deo - naprotiv, al' da ne započinjemo opet >> raspravu o razlici šund/pop.literatura), međutim uopšte mi >> nije jasno šta ih čini toliko opasnim. To mi uopšte nije toliko ni bitno, koliko sam bio šokiran podatkom da je nekoliko knjiga bilo (javno?) spaljeno. Mislio sam da je to poslednji put u istoriji civilizacije rađeno po nacističkoj Nemačkoj. THE LIVING BIBLE, by William C. Bower. Considered "dangerous" because it is "a perverted commentary on the King James Version." Burned in Gastonia, North Carolina, 1986. SLAUGHTERHOUSE-FIVE, by Kurt Vonnegut, Jr. Considered "dangerous" because of violent, irreverent, profane and sexually explicit content. Burned in Drake, North Carolina, 1973; Rochester, Michigan, 1972; Levittown, New York, 1975; North Jackson, Ohio, 1979; Lakeland, Florida, 1982. THE SEDUCTION OF PETER S., by Lawrence Sanders. Called "blatantly graphic, pornographic and wholly unacceptable for a high school library." Burned by Stroudsburg (Pennsylvania) High School library, 1985. Ili grešim? Da li reč "burned" ovde ima drugo značenje? Mislim, da li su knjige spaljene komisijski u nekoj peći ili je u pitanju neki levi homonim?
unknown.137 dr.grba,
>> Mislio si da je u pitanju štamparska greška, i da je prvo slovo u >> stvari M? Ne, kompromitovan sam do daske. Ilustracije su bile prikladne, a i naslovi: "Kad polete šurikeni", "Ples senki",..... Da li obratite ponekad pažnju na naslove ljubavnih vikend-romana? Ponekad, u šetnji, gospođa i ja stanemo pred neki kiosk, pa se slatko smejemo.
unknown.138 dr.grba,
>> Pa i nisu daleko. Dostojevski je zaista razradio tehnologiju >> kriminalnog zapleta - najbolji primer su braća Karamaz(g)ovi ( (c) ******************* Ovo me podseti na razliku između kriminalnog i kriminalističkog filma. (:
unknown.139 dr.grba,
>> "Ko kaže da nisam pročitao nijednu knjigu? Sećam se vrlo dobro, >> zvala se 'Kako se kalio Baš-želik'" I opet legendarni slučaj kad je apsolvent prodao brucošu tehnologije knjigu koja će mu trebati za prvi seminarski, "Kako se kalio čelik".
unknown.140 dr.grba,
>> Jedući jabuke (i to kisele!) da, ali ne u WC šolji nego u kadi :) E, da joj beše nepromočivi notebook k'o Klarku... (:
unknown.141 dr.grba,
>> što je obično kritički nastrojena prema "tradicionalnim vrednostima >> američkog društva". E, o ovome se i radi. Tradicija američkog društva je fiktivna kategorija. Već tristo godina se tamo ne mogu dogovoriti. A i dan danas se grupaše na nacionalne, verske, rasne, političke i sve druge moguće klanove, diskreditujući jedni druge gore nego u pokojnoj Skupštini Srbije. I iz toga se nikad nije izrodilo nešto što se naziva tradicija. Surogat društvo, kartonske manžetne i kragne, ogromne plehane kante na četiri točka i misao da su bogom dati da vladaju svetom.
unknown.142 dr.grba,
>> ->>> Ima li ko ovo i da li bi bio vredan da caskom prekuca pesmicu ovde ? >> >> Pa 'ajd da budem vredna :) >> Eto za klinca.... VELIKO, VELIKO HVALA !!!!! (:
unknown.143 dr.grba,
>> I šta je tu loše? Ako ti se ne dopada ti preskoči! >> Pošalji nešto što se tebi dopada, kad već kritikuješ :) pa da mi >> malo udarimo po tebi :) Predlažem rvanje u želeu, pa koja pobedi.... (:
unknown.144 dr.grba,
>> Nije original, ali će moći da posluži (moja kreacija): ... >> jednog sam izmlatio >> ostalo ih osam. ... >> Otpevaj kome treba i kaži kako im/mu/joj se dopada. Moja Ana je dovoljno agresivno dete i bez ove verzije. Ali, neka, poslužiće. Ajd' sad svi: bacite se na stilske vežbe! Da vidimo ekonomsku, erotsku, plačnu, egocentričnu, hermetičnu, SF, hakersu i narodnjačku verziju pesme! Pobednik dobija zadovoljstvo pobede i pravo da potroši sve raspoloživo vreme na Sezamu ne iz tri, nego iz šest puta (:
unknown.145 dr.grba,
>> >> zbog koga su mnogi jastuci bili pritiskani između butina... >> >> Kao kontraceptivno sredstvo? Uobičajena praksa maloletnih devica.
unknown.146 dr.grba,
>> Oćemo još jednu varijantu? :) >> Šest malih cranaca gledalo je pčelin let, >> jednog pčela ubode i osta ih Pet. Catch the rhytm, man, whazza buzza with ya?
unknown.147 dr.grba,
>> Na žalost predmetni gospodin je pokrao jednu paradigmatičnu >> strukturu engleske poezije koja se koristi skoro kao folklor od Zasad je pesmica dobra, i nadam se da moja Ana neće jednog dana reći: "Sramota, matori! Iskoristio si naivnu prostodušnost svog malog deteta da poturaš kojekakve plagijatorske pesmice. Stidi se!"
unknown.148 dr.grba,
>> lektire. Kafka je doduše bio češki Nemac, ali to sad nije bitno. >> Izgleda da je čovek imao viziju Beograda '91-'93 kad je pisao Proces. Manite se "Procesa" već jednom! Ako hoćete da vidite šta je mračnjaštvo, pročitajte "Zamak". A ako hoćete da vidite kako izgleda rukopis spasen od vatre, a možda najvredniji od svih, pročitajte bar odlomke o Bruneldi u romanu "Amerika". I, uostalom, ložačevu priču, koja je i bila objavljena kao nezavisno delo. A "Proces" ni u kom slučaju nije dovoljan da se stvori potpuna slika o Kafki. ---> Pišite na adresu : Zlatna ulička 22, Hračani, Prag
unknown.149 dr.grba,
>> Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Nisam bio u Rusiji, ali se uvek asociram na priču mog drugara, koji je pre tri godine bio na apsolvenskoj ekskurziji. Elem, sedmorica njih lutalo gradom, i đavo zna kako naleti na neko veliko društvo lokalnih tipova i cura. Spanđaju se oni nekako, nastane veselje kad su lokalni shvatili da naši momci nose priličnu količinu alkohola. I dogovore se da se organizuje žurka u nekom stanu, što je tada (i danas, verovatno) bio osnovni vid socijalizacije omladine u Rusiji.... ...U ranim jutarnjim časovima cura (čiji je stan bio u pitanju) je pozvala dva taksija za naše momke. I podele se oni tako u dva taksija, bilo je da se vozi dosta, hotel je bio podaleko. Prvi taksi krene, a jednog pijanog su jedva strpali u drugi auto. I u taksiju krene priča sa taksistom. - Koliko će da košta do hotela? - Dve rublje. - ??? HAHAHAHAHA, HAHAHAHAHAHA,... Dobićeš pet rubalja ako stignemo pre onog prvog taksija! Ono što je usledilo viđeno je samo u filmovima "Vozač" i "Smoki i bandit". Taksista se polomio od vožnje, što je škripala Lada kroz lenjingradsku belu noć... I stigoše prvi, bogme tri-četiri minuta pre one grupe. Drugari velikodušno dadoše taksisti deset rubalja, a on im pomože i onog pijanog da iznesu iz kola i odvedu do lifta u hotelu... Sutra su tek saznali da je onim drugim taksista tražio dvadeset pet rubalja, a oni mu dali trideset (:
unknown.150 dr.grba,
>> Od pabova, urezat mi je u sećanje jedan irski, u kome sam >> konzumirao špecijalitet toga kraja: pivo, kokice, i onaj sir za >> umakanje (dip cheese), >> Naravno, vratio sam se istim putem, samo u suprotnom smeru... Nisi valjda iš'o tamo samo zbog piva? (: Brate, pa najlepše pivo na svetu ne piju Irci nego žesi. A bavarsko pivo im nije ni do kolena.
unknown.151 dr.grba,
O čemu je ova tema? O tekstovima koje pevaju Beki Bekić i Džej Ramadanovski? O glumačkim uzletima Bate čivojinovića i Branka Kockice? O filmovima Zorana žalića? O časopisu "Treće oko"?....
unknown.152 paki,
­> A sto ti ne volis Crnjanskog ? ­> Je si li ga uopste citao ? Da kažem i ja par reči o Crnjanskom, iako ovo nije upućeno meni. Pošto je ovo godina posvećena Crnjanskom, u svim školama (bar tako nam je rečeno, za moju znam sigurno) prvi pismeni zadatak ima veze s Crnjanskim, njegovim životom i delima. S druge strane, Crnjanski se ni ne pominje u raznim žitankama, Lektirama i ostalom materijalu za drugu godinu gimnazije. Zbog toga se naša profesorka svojski potrudila da nas nakljuka podacima o njemu. To bi bilo OK da je govorila o njegovim pesmama, ali je veći deo izlaganja dugog ukupno 3 časa bio posvećen njegovom životu, a pesme je samo pročitala. Na pismenom, naravno, nije bilo nijedne teme u kojoj bi se moglo pričati o Crnjanskom, već su sve tri bile posvećene analizi njihovih pesama, koje bar pola odeljenja nije ni pročitalo (ono što smo čuli na času ne računam u čitanje pesme, ne može se tako ništa uraditi). Popričao sam malo s društvom i konstatovali smo da se većini Crnjanski smučio (ne pesme Miloša Crnjanskog, već pojam 'Crnjanski' i sve što ima veze s njim). Na ovakav način, teranjem učenika da listaju razne predgovore i kritike, i zadavanjem teme vezane za gradivo koje nema veze s gradivom, profesorka je postigla vrlo negativan efekat. Eto, samo toliko o tome kako se čoveku može ogaditi neka vrlo lepa stvar.
unknown.153 peacock,
#### Ja cenim sve stvari u koje su neki ljudi uložili neki trud, #### ali ako je to još ispalo komercijalno, onda ga utoliko više #### cenim :) Ali komercijalni aspekt stavi u kontekst vremena kada je delo nastalo. Aristotela slabije ceniš zato što su mu tiraži bili mali, a? Šta misliš, koliko bi BACH (Dostojevski u umetničkoj muzici) prodao ploča, kaseta, etc... i šta bi sve napisao da je imao današnju tehnologiju? Ameri imaju puno dobrih stvari, slažem se, ali dovoljno živaca imam samo za SF, probrane krimiće, Millera, Bukovskog, Apdajka i još po nešto. A toga ima stvarno malo. Peacock
unknown.154 peacock,
#### A koliko strana imaju kursevi svetske književnosti iz kojih #### naši budući književnici i književni kritičari sve nauče? #### 3000? žisto I ne treba da uče iz takvih knjiga, treba što više sami da pročitaju. Da nauče da razmišljaju. Da izgrade svoj ukus. Ti si svoj, očigledno izgradio i ja to poštujem, ali ti ne mogu dati za pravo da negiraš sve ostale koji se ovde javljaju sa potpuno drugačijim stavovima. ####>> Ameri o tome mogu samo da sanjaju. Tamo se neće roditi ####>> Dostojevski ni za 1000 godina. #### #### To im ne bi bio san - bio bi noćna mora ;)) Tačno, nemaju oni vremena da razmišljaju, radije čitaju one dajdžeste, prvo prepričano šta se dešava u poglavlju, pa onda jedan odlomak, glavu po glavu i pročitao je knjigu. Nema to veze sa čitanjem. Peacock
unknown.155 peacock,
#### Mislio sam više na stil života i sudbinu, kao i na odnos sa #### savremenicima, a manje na neku formu. Dostojevski je u svoje #### vreme bio ono što je danas Bukovski. Za bolje razumevanje dotičnog, toplo preporušujem Marka Slonjina, Tri ljubavi Dostojevskog. Peacock P.S. Vlado, počeli smo da se slažemo u nekim stvarima :)
unknown.156 peacock,
#### Da li se ti zezaš? Ne! #### Pa šta će im Dostojevski????? Možda im i zatreba, kada budu prestali da misle samo na lovu :) #### Rusima svaka čast na "Majstoru i Margariti" od Bulgakova, i #### donekle "Idiotu" ali... ne stvarno... Prva je jedna od najboljih koje sam pročitao, a druga... hm, volim više Zločin i kaznu, Karamazove, Kockara... a što sam stariji, autor mi sve više paše. Peacock P.S. Moraću da ti pregledam policu sa knjigama kad navratim sledeći put :)
unknown.157 peacock,
#### Ne sumnjam da postoje ljudi sa mnogo pompeznijim "čutim #### kompletom" nego što je pomenuti plavi... Znam neke :), samo što je "žuti" za jednokratnu upotrebu.
unknown.158 peacock,
#### Glupost. Kada matematika uđe u neku oblast, ona postaje #### nešto, dotle je uglavnom prazna priča. Itekako je potrebno da #### razmišljamo o kvantifikovanju umetnosti jer će nam to, kada #### ga jednom savladamo, obezbediti neke lepe stvari. Već sada #### mnogi pisci koriste složen matematički aparat ugrađen u #### kompjuterske programe da bi unapredili kompoziciju i stil #### svojih dela, izbegli ponavljanja, otklonili nelogičnosti itd, #### a o kontroli jezika i gramatike da i ne govorimo. Glupost, ali za ono što si ti napisao. Da nisi malo zaslepljen naukom? Umetnost se ne može kvantifikovati jer se, uglavnom, individualno doživljava. Pisci, doduše, koriste sve prednosti kompjutera koje si naveo, ali to ne znači da će, osim što će manje vremena trošiti na tehniku stvaranja, pisati bolje (kvalitetnije) knjige. #### veliki da se ne može opisati ;) al' opet - konačan je. Ako #### poradimo na potrebnom matematičkom i statističkom aparatu, #### možda ćemo jednom naći način da izaberemo potrebne nizove #### slova u skladu sa ukusom naručioca, i onda eto raja za #### čitaoca. Voliš Dostojevskog? Kompjuter ti svakog dana napiše #### po jednog (koji će verovatno biti i bolji od originala), pa #### čitaj i uživaj. Voliš Agatu? Svaki dan po jedan genijalni #### zaplet. I još ne plaćaš knjige, ne plaćaš autorska prava, #### samo jednom platiš program (ne bi ga valjda piratovao? :) i #### docnije račune za struju :) Ne želim da poradim na matematičkom i statističkom aparatu zarad pisanja. Pisanje je kreativni čin koji zavisi od mnogo preduslova, a ponajviše od trenutne inspiracije autora. Nema tog algoritma koji će moći da zameni bilo kog stvaraoca, to ti je sanak pusti. Na sreću. Pročitao sam Agatu na tone i mnogo toga vezano za taj žanr, ali Agata je neponovljiva, zar ne? Peacock
unknown.159 dcolak,
│ Juče posle 18h, na Radio Jugoslavija čuo sam neku totalno opičenu │ stvar TOM WAITS-a... Jesus Gonna Be Here, and it's gonna be soon... Imam album Bone Machine, i to je jedna od pesama.. Možda je ta? BTW, ova ne traje beskonačno.. Možda im se zaprljao CD? ;)) Inače, takođe sve preporuke i za ovaj Album. Kako reče recenzent sa B92, muzika Tom Waits-a je izvan ovog vremena i prostora. Sledge DAMMIR!
unknown.160 snemcev,
>> TWIN PEAKS >> (8 VIDEO KASETA) >> MAIL ASTOJKOVIC Iznajmljuješ, pozajmljuješ, prodaješ, presnimavaš...?
unknown.161 dr.grba,
>> Drugo najbolje mesto je krevet, ako svetlo dobro pada (skoro >> nikad). A, bata je ugradio reflektor na zid iznad uzglavlja. (:
unknown.162 dr.grba,
>> "Let the Newtonage be with you". Molim prevod: Njutnaža ili novotonaža?
unknown.163 dr.grba,
>> --> od Mužlje do Zrenjanina kilo ipo metar +++ Jes' pokušao da definišeš onaj slinavi poluglasnik između "ž" i "lj" ?
unknown.164 niklaus,
(:> Baš sam takav (jedina mi mana što sam mnogo skroman :)))) (:> Neka štampa Dostojevskog ko god hoće, sve dok ga neko kupuje, (:> a ako hoće da ga štampa i posle, neka štampa, ako je za (:> njegove pare :) Uz prolazak vremena Bože, oprosti im. Ne znaju šta govore... (; (:> svetski poredak :) itd, "levi ruski pisci" će izumreti polako (:> i prirodnom smrću - već za našeg života prestaće da se (:> štampaju jer neće imati ko da ih kupuje. čivi bili pa videli :) Nisam sentimentalan, neću plakati na svojoj sahrani... (:niklaus:) PS Istorija će pokazati da će se istorija proterati iz škola... (;
unknown.165 madamov,
> Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Bio ja, samo što se tada još zvao Lenjingrad. B) A o nekom putopisu nema govora, osim Ermitaža i Zoo vrta nisam stigao ništa da vidim. Opijao sam se gruzijskim konjakom do besvesti. U stvari, najjači utisak iz tadašnjeg putešestvija po SSSR-u mi je otkriće da pored votke prave odlično i druga pića. A još saznanje da kad se opiješ i zaglaviš do tri četiri ujutro, a ustaješ u osam ili devet nema mamurluka i ne boli te glava. Što bi se reklo, čisto i prirodno piće, nema hemije. B)
unknown.166 dejanr,
>> > Vrli novi svet, zar ne :) >> >> Ma, fenomenalno. Na kraju će neko svu tu skalameriju baciti u đubre, >> ukrasti iz muzeja pisaću mašinu i napisati pripovetku na tri strane. >> I ona se neće naći ni u jednoj od onih 80ž3000000000 koje je kompjuter >> izliferovao. Da li je zbilja potrebno nekome ko se, reklo bi se, bavi kompjuterima objašnjavati ovako elementarne stvari? Naravno da će se i ta pripovetka nalaziti na spisku - tri strane teksta, i 997 strana blankova. Normalno da se u onih 80 znakova nalazi i blanko, pošto bi se bez njega knjige teško pisale.
unknown.167 dejanr,
>> A šta ćemo ako je čovek ipak pročitao left-russian-writers ekipu!? ;) U tom slučaju je dobrodošla njegova diskusija o tome, ali "proterivanje" ljudi u druge konferencije zato što drugačije misle teško da je dobar način da se o nečemu diskutuje.
unknown.168 novim,
Miloš Crnjanski: LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezde ovog leta. A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta. Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja. Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne mutim? Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezde ovog leta. A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Dubrovnik, 1927.
unknown.169 paki,
­> Agata Kristi je klasican predstavnik WhoDoneIt (KoJeKrivac) romana. Zar se ne kaže "Who Did It"?
unknown.170 niklaus,
(:>>> Pošalji nešto što se tebi dopada, kad već kritikuješ :) pa (:>>> da mi malo udarimo po tebi :) (:> (:> Predlažem rvanje u želeu, pa koja pobedi.... (: (na istim valnim dužinama) (: (PS i zbog želea i zbog smeška) (:niklaus:)
unknown.171 niklaus,
(:>>> Evo i mog doprinosa: smislio sam novu relaciju poretka u (:>>> konačnom skupu pisaca. Dakle, kriterijum za procenjivanje (:>>> je masa mozga pisca. ... jer ova relacija zadovoljava sve (:> uslove koje si pomenuo. (:> (:> Ne zadovoljava, sorry. Eventualno bi davala podatke za mrtve (:> pisce, ali njom ne bi mogao da ocenjuješ one koji su sticajem (:> okolnosti živi. Pošto Mala digresija, mozak Merlin Monro je bio 2 ipo kile. Kao malo ko od poznatih faca, čije su (mozgiće) merili. (; (:niklaus:)
unknown.172 niklaus,
(:> mali, a? Šta misliš, koliko bi BACH (Dostojevski u umetničkoj (:> muzici) prodao ploča, kaseta, etc... i šta bi sve napisao da (:> je imao današnju tehnologiju? Manje od Cece(-muve), sigurno. ((; (:niklaus:)
unknown.173 niklaus,
(:> Gde ko najviše voli da čita ? U vece-Ju. (; (:niklaus:)
unknown.174 niklaus,
(:> prema Pioriji (Peoria), lepom, ali pravom dull_midwest (:> gradiću u državi Ilinoji. (:> To je Mid-West, srednji zapad Amerike, verovatno najdosadniji (:> predeo na svetu, posle večitog leda i snega na polovima, i (:> Novog beograda ;). Zemlja je ravna, farme, sela (ne u našem (:> smislu te reči, jer ih tamo bukvalno nema!) gradići, pumpe, (:> moteli ... Ovo me je podsetilo na Igrom slučaja, baš u tom gradiću-univerzitetu je studirao moj rođak, te je i mene sudbina naterala u istu "rupu". Moji utisci o gradu su dijametralno suprotni tvojim. Istini govoreći, pažnju, kao 16-godišnjaku, mi nije privlačila geografija, već "real-life" (čitaj: adolescentsko zezanje). (; Gradić je prepun mladog sveta iz cele Amerike. Dakle, ovde možete videti pravi presek Američkog načina života. Univerzitet nije ni za bogataše, ni za rudare, već baš po meri. Od svega po malo, jedino što crnaca sam video tek 5%. Par njih i upoznao - sve "cool" ljudi. Ali od svih utisaka koje sam odande poneo, najbolje su se održali oni sa žurke. Bila je to moja prva (i (do sada) jedina) žurka u USA. Nisam verovao, ali atmosfera je bila skoro kao sa tinejdžerskih američkih filmova. Prava žurka u dvospratnoj kući na iznajmljivanje, prepuna svega(ljudi) i svačega(knjiga po najmanje). Zgužvanih limenki piva na sve strane, muzika do daske (zbog "stereo -surround efekta, van kuće Golf sa 250W muzike, koja trešti iz gepeka)... Sve sam blud i nemoral. Tada sam naučio svašta, počev od toga kako se bari prosečna (;kao i natprosečna - relativno retka pojava) Amerikanka, do ispijanja limenke piva (0.35L) za 2-3 sekunde. Iako imaju NBA, za mene (i mog burazera) su bili vezare. Dva od tri studenata ima kola (:i benzin, naravno). Naučio sam šta su "fraternities" kao što su Kappa-Phi,Etha-Sigma-Chi (i ostala stranjska slova)... , gde se okupljaju ljudi istih talasnih dužina... (bezvezarija, ali meni, seljaku sa balkana, zanimljivo) Pitate me kako sam "smeo" da pijem pivo sa 16 godina u Americi? - Jednostavno, ljudi su mislili da imam 21. (; (istini za volju sa nekih 185cm, odnosno Six foot One (;, nisam izgledao naivno) Sve u svemu - ludo i nezaboravno... (:niklaus:) PS To je jedan od utisaka o "American life-style" -u. Biće još... sledi srpsko-četničko mesto LibertyVille ((: i prelepe plaže Floride. ((:
unknown.175 bbaja,
>|| Medutim, primetices da se radi o zabranama sasvim lokalne >|| prirode, u jednoj skoli ili jednom mestu. Ako je to sve sto >|| je zabranjeno, onda ga stvarno nema mnogo na onoliku Ameriku >|| - a sto se tice razloga Tacno tako.
unknown.176 bbaja,
>|| Upravo sam procitao knjigu "Beli hotel" od D.M. Tomasa. Meni >|| se mnogo dopala, a nikada ranije nisam za tog gos'na cuo. ???
unknown.177 dcolak,
│ Jesus Gonna Be Here, │ and it's gonna be soon... 'It' za Jesus-a :)) and he's gonna be here soon... Sorry, lapsus slušanikus ;) Sledge DAMMIR!
unknown.178 dejanr,
>> Ma, ja rekao da ublažim muke Eštonu, pošto na tiražu već puca, pa da >> prebacim stvar na filozofiju, tu se ionako ništa ne očekuje od njega. ;)) Nisi u pravu što se prvog tiče (a za drugo ne kažem :) Prema podacima Zajednice izdavača, Frederik Ešton je, kada se govori o ukupnom broju prodatih primeraka u periodu 1948-danas (podatke za pre toga nemaju), ubedljivo najprodavaniji autor na prostorima ex-YU (računajući tu i prevode stranih knjiga), kao i najčitaniji naš autor svih vremena. Toliko je ubedljivo držao čelo liste da sledeći sa spisak nije imao ni polovinu njegove prodaje. To su, doduše, dosta bajati podaci (negde iz 1987 ili 1988 godine), ali nemam novije, a ne verujem da se tu nešto bitnije promenilo.
unknown.179 dejanr,
>> Ma, kad bolje porazmisliš, zašto bi oni i čitali bilo šta. Ionako >> velikoj većini njih to jako teško ide. Baš kao i velikoj većini naših zemljaka ovde ;) Ne zaboravi da smo mi po pismenosti pri dnu evropske liste.
unknown.180 dejanr,
>> a čini mi se da bilo kako da stvarno pokušavamo da je uspostavimo, >> ne bi bila ni tranzitivna, te ne bi mogla da uspostavi nikakav poredak. >> Eventualno bismo dobili neku zamršenu mrežu: Pera je bolji od Mike u >> svemu osim karakterima, Mika je bolji od Laze u svemu osim lepoti >> izraza, a Laza šije Peru po strukturi priče (ili da zakomplikujemo >> još bolje, ko ima vremena). Nesumnjiva činjenica da je takvu relaciju teško uspostaviti dosta je bedan izgovor da se to ne pokušava.
unknown.181 dejanr,
>> E treba ti zabraniti da koristiš Clipper, skroz si zaboravio da >> optimizuješ kod! Dovoljno je trideset slova + interpunkcija, a >> posle možemo da ih razvrstavamo u mala i velika! :) Ma ja sam prosto velikodušan čovek - obzirom da su brojevi 36^3000000000 i 80^3000000000 za naše poimanje stvari jednako nezamislivo veliki, a da su prema beskonačnosti oba jendako mala, što da mučimo ljude ili programe da posle pretvaraju velika slova u mala ili obratno? :) >> Ekonomski učinak treba da (dobrim delom!) učestvuje u ocenjivanju neke >> knjige, ali nikako ne sme biti jedini i apsolutni kriterijum. Tu bismo se lako mogli složiti, naročito ako je "dobar deo" dovoljno dobar :) >> Što se tiče školske lektire, tu se u potpunosti slažemo! Izučavanje >> isključivo "levih ruskih pisaca" i potpuna nezastupljenost nekih vidova >> književnosti ne vodi ničem dobrom. Ako uzmemo da je ekonomski učinak dobar >> indikator (a jeste!) toga koliko ljudi žele da pročitaju neku knjigu, onda >> je totalno sumanuto i kontraproduktivno da celokupna lektira zapravo tera >> ljude da čitaju ono što najamanje žele! Ne vidim kako naši vrli pedagozi >> misle da kod nekoga razviju ljubav prema čitanju na ovaj način. To je verovatno po našim čuvenim maksimama "batina je iz raja izašla" i "ovce se batinom na pašu teraju" ;)) Kod nas će kada naprave park odma' da betoniraju i staze, pa se posle čude što je trava ugažena svuda van njih. Pametni ljudi će najpre da puste ljude da idu po parku kako im odgovara, pa će onda da izbetoniraju staze onim putevima kojim je trava najviše ugažena, jer tuda ljudi najviše idu. >> Sa svoje strane, ja bih otišao i korak dalje od toga: uveo bih u lektiru >> skoro isključivo popularne knjige. Trudio bi se da kod dece razvijem >> ljubav prema čitanju. Kasnije bi ta deca lako došla do Dostojevskog >> kada im se posle hiljadite (svojevoljno) pročitane knjige ukus >> dovoljno prefini. Ili kada dovoljno oguglaju? :) Šalu na stranu, ideja mi se sviđa, dakle levi ruski pisci napolje iz lektire :))
unknown.182 dejanr,
>> I ne treba da uče iz takvih knjiga, treba što više sami da >> pročitaju. Da nauče da razmišljaju. Da izgrade svoj ukus. Onda, da ukinemo škole pa neka se svako sam obrazuje? :) Ipak moraju postojati neki udžbenici, pa i pregledi svetske književnosti, jer ne može niko da pročita, šta znam, 40-tak gigabajta koliko je "nataloženo" u nekoj omanjoj biblioteci sa 50-tak hiljada knjiga. >> Ti si svoj, očigledno izgradio i ja to poštujem, ali ti ne mogu >> dati za pravo da negiraš sve ostale koji se ovde javljaju sa >> potpuno drugačijim stavovima. A gde ih ja, moliću lepo, negiram? Ja priznajem svakome pravo na izbor knjiga koje će čitati, i samo tražim da se i meni dopusti slično pravo, uz pravo da diskutujem o tome sa istomišljenicima i neistomišljenicima. Kao što si možda primetio, neki već traže da se samo-prognam u PC.????.?? konferencije, i sad bih te pitao sa koje strane tu vidiš toleranciju a sa koje ne? ;) >> > To im ne bi bio san - bio bi noćna mora ;)) >> >> Tačno, nemaju oni vremena da razmišljaju, radije čitaju one >> dajdžeste, prvo prepričano šta se dešava u poglavlju, pa onda >> jedan odlomak, glavu po glavu i pročitao je knjigu. Nema to >> veze sa čitanjem. Možda i nema, ali ima veze sa vremenom. A za onoga za koga je vreme novac, to i nije tako beznačajna stvar ;)
unknown.183 dejanr,
>> Umetnost se ne može kvantifikovati Sve se može kvantifikovati. >> Nema tog algoritma koji će moći da zameni bilo kog stvaraoca, to >> ti je sanak pusti. Na sreću. Nema trenutno, biće uskoro. Negde "sredinom" srednjeg veka, pojavio se određen broj knjiga o onome što danas zovemo medicinom. Sve te knjige su veštinu lečenja ljudi proglašavale za umetnost, dižući u velike visine mističnost odnosa između lekara i pacijenta, propagirajući to da je samo Proviđenje udahnulo u lekara duh kojim on, jednako kao i puštanjem krvi i drugim "nižim" metodama, spasava živote. U svojoj poznatoj knjizi Renea Florentinca, najpoznatijeg dvorskog lekara iz doba Katarine Mediči, pažnja se posvećuje gotovo isključivo tome da lekar prouči ispovest bolesnika, razne znake koji se javljaju na žrtvovanim životinjama itd, pa da se na osnovu toga nad travicom koja će se davati kao lek baje ova ili ona bajalica. Pa ipak, uz svu tu umetnost i mistiku lečenja, kako kaže Isaac Asimov u svojoj studiji te teme, vekovima je verovatnoća da ćeš ozdraviti (ili preživeti) ako odeš i ako ne odeš kod lekara bila manje-više jednaka. Kada je medicina počela da biva efikasna? Kada je od nje otpala mistika, a u nju ušli brojevi - ovoliko miligrama ove trave, onoliko miligrama one, pusti tu i tu zračenje te i te frekvencije toliko i toliko vremena, ugradi u jedro ove ćelije gen broj X iz one itd. Tako su lekari prestali da budu umetnici i čarobnjaci, ali su počeli uspešno da leče ljude. Ili, recimo, šah - igra koju su mnogi predstavili kao umetnost. Strategija, tektika, inspiracija, nadahnuće, sanjanja pojedinih poteza, žrtva, previd... sve kategorije koje je čovek ljubomorno za sebe prisvojio. Pa ipak, već ove 1993. godine imamo programe i računare koji "rutinski" pobeđuju velemajstore, dakle šahiste visokog ranga. Još nemamo programe koji će pobediti šahiste vrhunskog ranga, dakle svetskog prvaka i pedesetak najboljih koji se otimaju o njegov tron (tj. trenutno tronove ;) ali to je bukvalno pitanje dana. Mislim da je Minsky još pre 20 godina, u svojoj kontraverznoj studiji o mogućnostima i napretku veštačke inteligencije, predvideo da će 1995. godine računar biti svetski prvak u šahu, i biće da je otprilike pogodio. Po objavljivanju te studije pojedini šahisti su "vrisnuli k'o Damjanov zelenko" i pisali eseje o šahu koji je umetnost, i u kome nikada "hladni" računar, baratajući brojevima, neće moći da nadjača čovekov mozak koji tome pristupa sa kreativnošću, inspiracijom, bla, bla... Baš bih voleo da čujem šta sada kažu. Da se razumemo, ne kažem ja da su srednjovekovni lekari i šahisti od pre 20 godina intimno verovali baš u sve što su pisali - sigurno je Rene znao da travica koju daje pacijentu više učini za njegovo izlečenje od svih bajalica i sečenja glava žrtvenim kokošima, zato i nije mnogo drobio o konkretnim travicama da mu neko ne ukrade ono što stvarno vredi u njegovoj nauci. Znao je i svaki velemajstor da je šah više jedan težak rad na proučavanju pozicija, partija, nalaženju teorijskih novosti, valorizaciji pojedinih elemenata pozicije itd. Ali je i jednima i drugima odgovaralo da u očima neukog sveta do nekih granica mistifikuju ono čime se bave, jer time sebi "dižu cenu". Slično će se desiti i sa umetnošću - isti kontraverzni Minsky nam, opet ako se dobro sećam (moram da nađem tu studiju pa da prekucam "kalendar") za 2005. ili 2010. obećava gotovo savršeno kompjutersko prevođenje, pa onda dolaze i razne druge stvari među kojima i kompjutersko pisanje i komponovanje. Ja sam veoma ubeđen da će ljudi jednog dana (samo pitanje da li ćemo mi taj dan doživeti) čitati knjige koje nisu pisali pisci, slušati muziku koju nisu komponovali kompozitori i koju ne izvode muzičari, odnosno u kojima se čuje glas ali ne živog pevača, i gledati filmove (odnosno nekakve projekcije koje na neki način podsećaju na ono što danas zovemo filmom) u kojima su likovi potpuno sintetizovani tj. nema glumaca (uostalom, takvim filmovima bez glumaca smo već jako blizu). Nekome to možda izgleda "grozno" (kao što i bilo kakva nova tehnologija većini ljudi izgleda "grozno" - pre samo stotinak godina su "naučno dokazali" da bi svi ljudi u vozu koji bi se kretao brzinom od preko 100 km/h pomrli), ali videćete kada osetite blagodeti te tehnologije - nema više potrebe da se vi prilagođavate postojećim trendovima i žanrovima, knjiga se automatski piše u trenutku i specijalno za vas, tako da savršeno odgovara vašem ukusu, muzika potpuno "rezonira" sa vašim mozgom (mada tim povodom vredi pročitati priču H.Dž.Velsa "Savršena kompozicija" iz koje ispada da komponovanje muzike koja savršeno rezonira sa mozgom nije dalo baš sjajne rezultate ;))... A šta će raditi umetnici kojima će time biti uzet 'leba? Nema brige - naći će se već (ili izmisliti) neka nova oblast koja će jedno vreme važiti za "mističnu", tj. za nešto što se baš nikako ne može pretočiti u brojke i formule. I tako dalje :)
unknown.184 dejanr,
>> Uostalom, stvar je jednostavna. Jedna Dobrilina knjiga dobija svoje >> definitivno razrešenje čitanjem njenih poslednjih stranica. Kod >> "Tolstojevskog svih zemalja" tek nakon poslednjih stranica počinje >> pravi zaplet. žudna stvar, ja bih to uzeo kao prednost "Dobrile" :) Samo mi još treba da mi pisac da zagonetku o kojoj ću X dana lupati glavu ;) Pročito knjigu, zabavio se, sve jasno na kraju, ajmo na posao :) Sto ljudi, sto ćudi, sto žena, naravno, dvesta sisa :)
unknown.185 dejanr,
>> > A zašto se Agatha ne ubraja u velike pisce? Evo nekoliko >> > očiglednih razloga: >> >> Sve napisano glede baba Dobrile je tačno Tačno malo (preko)sutra. Loša strana što "i pored ovog i onog nije potpuno uspela da dočara atmosferu u Engleskoj godine te i te"? Pa jel ja čitam kriminalistički roman da bi mi neko dočarao atmosferu u Engleskoj tad i tad, i šta me uopšte briga za tu atmosferu? Ako me zanima šta se dešavalo, ima istorijske knjige pa to tamo lepo i egzaktno piše. Sa druge strane, dragi Tolstoj, kako ti kažeš, daje "IZUZETNO realnu atmosferu vremena koje opisuje", čak "previše realnu za tvoj ukus". Otkud znaš da je ta atmosfera dobro i realno opisana, jesi možda imao vremeplov pa trknuo i proverio? :) Pisac uvek opisuje nekakvu atmosferu jer mu je potrebno "okruženje" za njegove junake i događaje u kojima oni učestvuju. Da li je ta atmosfera urađena po ugledu na Englesku XIX veka, ili na Rusiju XVII veka, ili na Grčku iz petog veka p.n.e. ili je totalno izmišljena (mada je malo pisaca koji mogu da "izmisle" okruženje - čak i u većini SF-a koji priča o nekim dalekim budućnostima i vanzemaljskim civilizacijama, retko ko uspe da izmisli nešto sasvim novo; najzad, sam Asimov kaže da se on doduše trudi da opiše nove svetove, ali da mu je jesno da su mnogi od tih svetova u stvari današnja Amerika ;) za mene je od jako malog značaja. Knjiga je svet za sebe, i dok je ta atmosfera dosledno izvedena, mene njena usklađenost sa ovim ili onim periodom mnogo ne zanima; najzad, ne mogu ni znati kakva je tada i tamo stvarno bila atmosfera pa da uporedim. Što se tiče Agate, mogu joj se zameriti druge stvari koje bojans u svojoj poruci uopšte nije pomenuo, pa sam se zato u odgovoru i šalio na onaj način :) Prvo, dešavalo joj se da napravi ozbiljne g-r-e-š-k-e. Logičke nekonzistentnosti, recimo onaj čuveni pasoš mađarskog bračnog para u jednom od njenih najpoznatijih dela, "Zločinu u orijent ekspresu". Drugo, ponavljala je ideje - zapravo, imam utisak da je smatrala za pogodno da svaku dobru ideju koju ima eksplatiše kroz dva do tri romana - onoga momenta kada si pročitao prvi, drugi i treći su ti tek upola interesantni. Recimo, "Mrtvačeva ludost" (tako je kod nas prevedoše, pa šta da se radi ;), "Treća devojka", "Ko plimu uhvati", "Najavljeno ubistvo" i "žasovnici" - isti motiv događanja koji vas oduševi kada prvi put na njega naletite, ali vas iznervira kod drugog, trećeg, četvrtog i petog - "pa zar opet isto???". Dalje, ume da bude dosadna, ali tu nema pardona da se, kao kod levih ruskih pisaca, kada Barba čvane krene da prelazi prugu, preskaču strane, jer na tim stranama može da bude nešto veoma bitno. Skoro sam ubeđen da je jednom ili dva puta, kada je imala da nešto kaže što je jako bitno a što nije umela da sakrije nekom od uobičajenih metoda, *namerno* bila dosadna na par strana ne bi li čitalac tu bitnu stvar prenebegao od zevanja (recimo, ono sa staklenim okom u, beše, "Karibijskoj misteriji"). Moglo bi i nekih drugih zamerki da se uputi, ali ovo su za mene bile glavne. >> Što se Dostojevskog, Tolstoja, Kamija, Kafke i ostalih tiče, ne vidim >> razloga da mi ovde branimo njihovo delo, ono itekako može samo sebe da >> brani. Ne može - da bi samo sebe branilo i, eventualno, odbranilo, mora neko da ga pročita. A ko bi još to čitao ;>>>
unknown.186 dejanr,
>> Mala digresija, mozak Merlin Monro je bio 2 ipo kile. >> Kao malo ko od poznatih faca, čije su (mozgiće) merili. (; Pa da, zato su i voleli Merlin - zbog mozga :)))
unknown.187 paki,
­> Iznajmljuješ, pozajmljuješ, prodaješ, presnimavaš...? Poklanjaš? :)
unknown.188 gtomic,
> Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Je li moze Lenjingrad? ;)
unknown.189 gtomic,
> Mozda, mada ja nisam vid'o ni jednog :) Vladimir Vojnovic je dosta desno a njegov "...Ivan Conkin" je vrlo zabavna knjiga.
unknown.190 gtomic,
> to mu dode 3 megabajta. E sad, ima 30 slova, plus nesto malo interpunkcije, > ovamo, onamo, recimo 80. Sve u svemu, moze se napisati negde oko > 80^3000000000 knjiga duzine do 1000 strana, i tu je sve - citav Tolstoj, Slicnu problematiku je obradjivao i Umberto Eko u "Fukoovom klatnu", cak u jednom trenutku glavni junaci koriste neki program za generisanje recenica. Preporucujem za citanje! P.S. boris se ko lav :) mada mislim da nisi u pravu.
unknown.191 i.a.n.,
>> Tema, i moje novo ministarstvo, se zove Deponija. O uređenju ćemo >> tek da se dogovorimo, prvo da se pobrinemo za naseljavanje. "Započnimo našu Državu lancem trgovina, lancem piljarnica, lancem gasnih komora i nacionalnom igrom. Posle toga možemo napisati Ustav." Vonnegut, "Cat's Cradle"
unknown.192 i.a.n.,
>> E sad, broj 80^3000000000 jeste prilično veliki, zapravo toliko >> nezamislivo veliki da se ne može opisati ;) Slično nezamisliv broj :) *jeste* opisan, kod Borhesa. Ne znam kako on stoji na tvojoj rang-listi -- ja ga ne ljubim preterano, iz razloga koji nemaju veze sa "L.R.P." kategorijama -- ali mislim da je priča ("Vavilonska biblioteka") vredna čitanja.
unknown.193 milan,
> Što se Dostojevskog, Tolstoja, Kamija, Kafke i ostalih tiče, ne vidim > razloga da mi ovde branimo njihovo delo, ono itekako može samo sebe da > brani. Zato predlažem da se od sada pozabavimo "desnim američkim piscima" > koji slično "ruskim levim" ne moraju da budu iz Amerike. Ovo je zdrav stav! Optimalno podržavam! :)) 'Ajd' da se oborimo da desne američke pisce. Vadimo im citate, švalerke, izjave i oči! Pl poz M
unknown.194 voki,
>> Objavljujem ukidanje teme Rečnik. Kasno ste se setili da je >> popunjavate. Šteta. Ima li šanse da "vlast" popusti narodu, makar sada tokom izborne kampanje ? A jel' znaš ti ono: "kad narod ćuti - popuštaj...", a u toj temi narod ćutao... Pozdrav Voki.
unknown.195 paki,
­> │ Jesus Gonna Be Here, ­> │ and it's gonna be soon... ­> Sorry, lapsus slušanikus ;) Nisam čuo pesmu, ali da li je ovo 'Jesus Gonna Be Here' pravilno? Možda treba 'Jesus Is Gonna Be Here'?
unknown.196 fancy,
ŮŢ> Jesus Gonna Be Here, and it's gonna be soon... ŮŢ> Imam album Bone Machine, i to je jedna od pesama.. Možda je ta? ŮŢ> BTW, ova ne traje beskonačno.. Možda im se zaprljao CD? ;)) Da si ti meni živ i zdrav :)... Imam ti ja SVE što je TOM WAITS izdao na CD-u, osim "One from the heart" koji imam na ploči... ;))) Sigurno ne bih pitao za nešto tako matoro kao Bone Machine, koji BTW imam skoro godinu dana... I usput, mislim da sam sasvim JASNO napisao text, i ne vidim gde gore piše Jesus love never failed me... yet... No, dobro, Sledž, samo da znaš da pratim Waits-a nekih 15 godina, i ako ti nešto zatreba samo se javi :) Fancy
unknown.197 fancy,
(o Dostojevskom) ŮŢ> što sam stariji, autor mi sve više paše. Šta više reći nego... jebi ga... ŮŢ> P.S. Moraću da ti pregledam policu sa knjigama kad navratim ŮŢ> sledeći put :) Važi, al' pazi se ako počneš da me ofiraš ovde ;))) Fancy
unknown.198 fancy,
ŮŢ> Ja ga prosuđujem po svojim kriterijumima, što bih i tebi iskreno želeo. Right to the point. Iz mojih razgovora sa čitaocima leve ruske orijentacije (da se razumemo, čitao sam i ja svojedobno pomenute, verovali ili ne ;) došao sam do frapantnih podataka. Naime, upitani o poreklu svoje opčinjenosti pisanjem tzv. LRP (zgodna kovanica, moram priznati) dobijao sam mahom IDENTIžNE odgovore. Duša, psihologija likova, pa opet prvo, pa opet drugo... Sve mi je to strašno smrdelo na nekad široko propagirano rusofilstvo i opčinjenost velikim bratom. Da ne govorim o tome da se jednostavno nikad nije ni prihvatala diskusija o objektivnosti datog stava. Priznajem, jednom mi je to pomoglo da pričam o Tihom Donu desetak minuta i zaradim dobru ocenu i budem pohvaljen pred čitavim razredom bez da sam knjigu i otvorio! Stvar je samo bila u shvatanju funkcionoisanja date škole mišljenja i bezobzirnoj eksploataciji... Nije da se time ponosim, ali sam ovo pomenuo kao dodatak raspravi o objektivnom ocenjivanju LRP. Dakle, vrativši se na početak moje poruke predlažem da se još jednom razmisli o kolektivizmu u procesu razmišljanja (pomenuta slična iskustva puno čitalaca LRP) i dovede u vezu sa nekim mnogo skorijim, i ne baš eksplicitno sa književnošću povezanim događajima. Fancy p.s. Pitanje na koje nisam dobio odgovor od nekoliko vatrenih navijača LRP bilo je - Po čemu je dublje otišao Tolstojevski (izbor knjige proizvoljan) od Francoise Sagan u Bonjour Tristesse... Ako je dubina ono što se računa.
unknown.199 veca,
>> Predlažem rvanje u želeu, pa koja pobedi.... (: Ja sam, ipak, malo suptilnija :)
unknown.200 veca,
>> mi kaže da je dobar. Ja ga prosuđujem po svojim kriterijumima, što >> bih i tebi iskreno želeo. Zašto bi tvoj kriterijum bio ispravniji od njegovog? Ja sam recimo, "leve ruske pisce" čitala nezavisno od škole i stekla sopstveni utisak, tek kasnije sam 'morala' da ih čitam.
unknown.201 veca,
>> Ja cenim sve stvari u koje su neki ljudi uložili neki trud, ali ako Za je lako napisati par hiljada strana, čak i samo prekucati ih, već je dovoljan posao.
unknown.202 veca,
>> A "Proces" ni u kom slučaju nije dovoljan da se stvori potpuna >> slika o Kafki. Naravno. Ja već godinama upozno pokušavam da nađem njegove pripovetke (jednom su mi došle do ruke, ali sam brzo morala i da ih vratim :( ) p.s. Ako neko ima tu knjigu biću mu zahvalna da mi pozajmi/proda/pokloni :)
unknown.203 veca,
>> Ma, pusti bruke, imam ga i ja :) Jedina mi je odbrana da ga nisam >> ja kupio, ali, posle ovih poruka, ko će mi to verovati? ;))) :))) Nisam ni ja, kupila mama kad je starijem bati trebalo (?) za školu, a ja ga kasnije prisvojila :)
unknown.204 veca,
>> da su levi ruski pisci, hm, najblaže rečeno, generatori praznih >> nizova reči koje nekome lepo zvuče, da li ćeš onda i ti tako >> misliti? Nešto bih rekao da nećeš. E pa, ni mene činjenica da >> većina misli ovako ili onako uopšte ne tangira, niti imam nameru da >> se toj pretpostavljenoj većini pridružim. Da je drugačije, >> verovatno bih i za SPS morao da glasam po Ne, naravno da nisam na to mislila, niti se to traži od tebe. Samo što si u prethodnoj poruci bio kontradiktoran, pa sam ti poturila tvoje reči o profesorima :) Izgleda da si drugačije shvatio :)
unknown.205 i.a.n.,
>> Na pismenom, naravno, nije bilo nijedne teme u kojoj bi se moglo >> pričati o Crnjanskom, već su sve tri bile posvećene analizi >> njihovih pesama >> ništa uraditi). Popričao sam malo s društvom i konstatovali smo >> da se većini Crnjanski smučio (ne pesme Miloša Crnjanskog, već >> pojam 'Crnjanski' i sve što ima veze s njim). >> Eto, samo toliko o tome kako se čoveku može ogaditi neka vrlo >> lepa stvar. The story continues... :((
unknown.206 i.a.n.,
>> ­> Agata Kristi je klasican predstavnik WhoDoneIt (KoJeKrivac) >> romana. >> >> Zar se ne kaže "Who Did It"? Ni jedno ni drugo. Kritičari taj termin pišu "whodunit" (iskvareno "who has done it") i obavezno stavljaju pod navodnike.
unknown.207 i.a.n.,
>> Brate, pa najlepše pivo na svetu ne piju Irci nego žesi. A bavarsko >> pivo im nije ni do kolena. Provereno i potvrđeno (vo vremja ono kad su ga točili za pet kruna po litre). :))
unknown.208 gtomic,
> Ili kada dovoljno oguglaju? :) Salu na stranu, ideja mi se svida, dakle > levi ruski pisci napolje iz lektire :)) A zar ne mislis da je i matematika npr. jednako dosadna (mozda cak i dosadnija) od "levih ruskih pisaca". Zato matematika mars iz skole ;) Moj predlog je da se uvedu izborni predmeti u osnovnoj i srednjoj skoli. Licno ja bih izbrao domacinstvo, likovno i muzicko ;) Nije smisao skole da te natera da volis L.R.P, vec da: te socijalizira, da ti smisao za lepo i logicno, nauci te da ucis, izdriluje i nauci samodisciplini i odgovornosti koja ce ti biti neophodna za dalji zivot. U protivnom se desava ono sto se sada kod nas desava (sam si rekao da smo na dnu lestvice po obrazovanosti) da su koncerti Maje Marijane rasprodati (a o Ceci da i ne govorimo), da im Jezda pokrade pare, da misle da TV Dnevnik govori istinu, da vole kung-fu filmove, da glasaju za SPS, da navijaju za Partizan ;)) ....... Dole kic, citajmo L.R.P. :)
unknown.209 gtomic,
> Brate, pa najlepse pivo na svetu ne piju Irci nego Cesi. A bavarsko pivo > im nije ni do kolena. Vidi, ja sam pricao sa jednim Francuzom, po zanimanju tehnolog piva, o tome gde je najbolje pivo na svetu a on mi odgovori: "Neces mi verovati, ali najbolje pivo na svetu se pravi na Tajlandu."
unknown.210 dejanr,
>> > Ja ga prosuđujem po svojim kriterijumima, što bih i tebi iskreno želeo. >> >> Zašto bi tvoj kriterijum bio ispravniji od njegovog? Za mene je, prirodno, ispravniji, a za njega je verovatno njegov. Međutim, dotični gospodin jedva da raspravlja o mom kriterijumu - on bi da me progna u PC.????.?? konferencije jer ne može da podnese nikakvu misao koja se suprotstavlja "njegovim" kriterijumima. A šta da kažem i o onima koji se slažu sa slanjem učenika koji misle da je Agata bolji pisac od Dostojevskog kod psihologa (veca, 14.5)? Nadam se da je to bila šala a ne "imamo mi već postupak kojim će i V. Smit na kraju da shvati da voli Velikog Brata"?
unknown.211 dejanr,
>> > Ja cenim sve stvari u koje su neki ljudi uložili neki trud, ali ako >> >> Zar je lako napisati par hiljada strana, čak i samo prekucati ih, >> već je dovoljan posao. Naravno, zato i kažem da to cenim zbog truda koji je uložen. A da je još i napisana dobra knjiga ( = koja se meni dopada), još bih ga više cenio. PS Uopšte mi nije jasno na šta si mi ovde zapravo replicirala.
unknown.212 dejanr,
>> A zar ne mislis da je i matematika npr. jednako dosadna (mozda cak i >> dosadnija) od "levih ruskih pisaca". Naravno da ne mislim. >> Moj predlog je da se uvedu izborni predmeti u osnovnoj i srednjoj >> skoli. Potpuno se slažem i to je upravo ono što sam ja u jednoj ranijoj sličnoj diskusiji predlagao, naročito za srednju školu. Šta ima neko ko uči za programera da se pati sa levim ruskim piscima, i obratno, šta ima da se neko ko se uči za levog ruskog pisca srpskog porekla da gubi vreme na matematiku. Svaki predmet vuče određen broj poena, sakupiš X poena i završio si razred. U osnovnoj školi bi to teško išlo, ali u srednjoj savršeno. >> Licno ja bih izbrao domacinstvo, likovno i muzicko ;) Ne bi od toga skupio poena da završiš. >> Nije smisao skole da te natera da volis L.R.P, vec da: te socijalizira, >> da ti smisao za lepo i logicno Ha, ha, ha, ko se bude učio logici na, recimo, "Procesu" taj će stvarno u velikog logičara da izraste ;>> >> U protivnom se desava ono sto se sada kod nas desava (sam si rekao da >> smo na dnu lestvice po obrazovanosti) da su koncerti Maje Marijane >> rasprodati (a o Ceci da i ne govorimo), da im Jezda pokrade pare, da >> misle da TV Dnevnik govori istinu, da vole kung-fu filmove, da glasaju >> za SPS, da navijaju za Partizan ;)) ....... Slažem se da je dobar deo tih stvari posledica pogrešnog školovanja, ali upravo u smislu suprotnom od onoga koji pominješ. žekaj, šta si mislio pod onim "u protivnom se dešava ono..."? Kakvom "protivnom"? U sadašnjoj školi i u sadašnjim programima imaš leve ruske pisce u izobilju, pa opet silan broj onih koji upravo takvu školu završe trk kod Maje Marijane i kod gazda Jezde da čekaju u redu da ih opljačka. To su rezultati sistema koji već postoji i koga, reklo bi se, ti propagiraš (ili možda misliš da bi dalje povećanje doze levih ruskih pisaca popravilo stvari?). Ja se, naprotiv, zalažem da škola "spusti durbin", i da ne tera sve đake da pročitaju "Rat i mir", "Zločin i kaznu" i druge gluposti, što i uz svo teranje većina đaka i ne uradi, niti pročita niti razume, nego nekako izošljari i izprepisuje iz nekih predgovora, pa odmah posle časa uradi jedan flush toga iz memorije. Umesto toga, da se svako nauči (ali stvarno nauči) da napiše pristojno pismo. Jednu stranu. Da nauči da ispriča šta se juče desilo na ulici (3 minuta - pogledajte samo na šta liči kad nekoga na ulici anketiraju da kaže nešto o bilo čemu, kakvi su to grčevi, nepovezane rečenice, protivrečnosti, Bože me sačuvaj). A ono što će da čita, da bude štivo koje će velikoj većini doneti zadovoljstvo, koliko da nauče da je zanimljivo čitati. A kome baš zapne da čita Dostojevskog, čitaće ga u slobodno vreme. Isto važi i za sve druge predmete (recimo, matematika - ne integrale, diferencijalne jednačine i ne znam šta, nego da se zna kolko treba računanja; naravno, to za one koji se ne spremaju za matematičare i srodna zanimanja - za njih nema pardona)
unknown.213 haevorn,
CIVILIZACIJA.3>> rep 6.847 > *>// napisano sa velikim "M" > *>// == > *> > *>?? > > Napisano rukom. Napisano sa velikim "M". Ok? :) Ne bih rekao da je OK. Napisano rukom, velikim "m", ali tekst je pisao Mika sa čikom.
unknown.214 vcalic,
>> P.S. Vlado, počeli smo da se slažemo u nekim stvarima :) Da :) Vlada
unknown.215 veca,
>>>> Umetnost se ne može kvantifikovati >> Sve se može kvantifikovati. Može, ali gubi vrednost!
unknown.216 veca,
>> Ne može - da bi samo sebe branilo i, eventualno, odbranilo, mora >> neko da ga pročita. A ko bi još to čitao ;>>> Onaj ko ne čita samo ono što mu na TV-u kažu da je najbolje :) Kako objašnjavaš to (nije više pod moranje) što LRP i dalje nalaze u planovima izdavačkih (pa i privatnih) kuća i što se i dalje prodaju?
unknown.217 veca,
Oni koji govore da nemaju šta da jedu su strani plaćenici. Aleksandar žotrić
unknown.218 bojans,
>>>> Umetnost se ne može kvantifikovati >> >> Sve se može kvantifikovati. Mislim da se polako približavamo baznoj filozofiji. Da li se sve može kvantifikovati? U trenutku kada, dok čitam neke tvoje poruke u ovoj konferenciji, osetim mučninu u stomaku, u mom telu se dešavaju sasvim određene hemijske reakcije. Sve ono što čovek oseća se, uslovno rečeno, može podvesti pod biohemijske pojave za koje bi se mogle napisati i odgovarajuće formule. Snaga pojedinih emocija mogla bi se, recimo, potpuno demistifikovati i ogoliti na puke koeficijente koji stoje u nekim hemijskim reakcijama. Možemo otići i korak dalje. Spustimo se na mikro nivo i posmatrajmo čoveka kroz ponašanje elementarnih čestica od kojih je, kao i svako materijalno telo, sastavljen. Trebao bi nam, verovatno malo složenije formule, ali bismo takođe mogli da sve objasnimo čistom fizikom. Hajdemo još dalje. Posmatrajmo Univerzum na sličan način i pridružimo se pobornicima teorije o njegovoj potpunoj determinisanosti (kojima vervatno pripada i dejanr). Sve se dakle može kvantifikovati. Da li imamo ikakvu korist od ovakvog saznanja? Setimo se, na primer, RSA ključeva za šifrovanje koji se, teorijski vrlo lako, mogu provaliti, samo treba puno, puno, puno vremena. Da li je možda ta relacija, kodirana negde duboko u našem mozgu, koja uspostavlja vezu između forme i osećaja koja ta forma izaziva u nama, dakle da li je ta relacija kodirana na tako fantastično složen način da je ni sasvim hipotetički super računar koji bi se upustio u njeno pronalaženje ne bi otkrio za jedno 10 milijardi godina? U tom slučaju čak i saznanje da postoji sasvim konačan broj knjiga do 1000 strana ne bi imao praktičnog značaja, jer bi kriterijum vrednovanja i dalje ostao neuhvatljiv. Jedino da Svemogući računar ispiše Sve Knjige, pa da onda opet ljudi krenu da ih iščitavaju, a književni kritičari da kažu koja je dobra, a koja nije ;)>>
unknown.219 bojans,
Još nešto u vezi sa kvantifikacijom. žujem da se u poslednje vreme kod izbora nekih devojaka za modele ili manekenke jednostavno (sem tela) premeri i faca, dobijeni podaci lepo srede, pa se utvrdi da li može da prođe ili ne. Kažu da se sa velikom verovatnoćom za devojku koja se uklapa u tamo neke tabele može reći da je lepa i zgodna. Međutim mom (i ne samo mom) izvežbanom oku potreban je delić sekunde i nikakva merenja da utvrdi to isto. Da li ja interno vršim nekakvu kvantifikaciju, ne znam. Znam samo da ni ti ni ja ne znamo kako taj algoritam izgleda. Tako je i sa umetnošću. Za sada nemamo merne instrumente, pa ćemo još neko vreme koristiti ove mogućnosti koje imamo za vrednovanje umetničkog dela.
unknown.220 bojans,
>> Ne zadovoljava, sorry. Eventualno bi davala podatke za mrtve >> pisce, ali njom ne bi mogao da ocenjuješ one koji su sticajem >> okolnosti živi. Pošto relacija ne može da se uspostavi nad >> proizvoljnim elementima skupa pisaca (nadam se da ne predlažeš >> da ih sve pobijemo i povadimo im mozgove zarad merenja na >> kantaru? ;), ne zadovoljava uslove i ne priznaje se ;) Probaj >> ponovo. Mogu i ja da budem potpuna cepidlaka. Da li raspolažeš podacima o prodatim knjigama za sve pisce? Da li su oni apsolutno tačni? Šta misliš da je samo kod jednog pisca podatak pogrešan. Tvoja relacija onda otpada jer bi pokazao da je A bolji od B, a u stvari je obrnuto. Ti si pošao od pretpostavke da postoje podaci o prodatim knjigama, a ja da postoje podaci o masama mozgova. Uostalom, kakva je ta tvoja relacija poretka kad na osnovu nje pisci menjaju svoj kvalitet. Danas je bolji Pera, a u ponedeljak Mika (prodao čovek za vikend više knjiga)?
unknown.221 bojans,
>> U tom slučaju je dobrodošla njegova diskusija o tome, ali >> "proterivanje" ljudi u druge konferencije zato što drugačije >> misle teško da je dobar način da se o nečemu diskutuje. A zašto? Koristiš opet neki svoj kriterijum, a? ;) Sa istim žarom kojim ti tvrdiš da su LRP loši, mogao bi neki ubica da tvrdi da je učinio nešto lepo, jer se on osećao dobro, a to što je nekome oduzeo život, pa šta tu ima loše...? Smrt je prirodna pojava, sastavni deo života, pa ionako će svako na kraju da umre. Da li bi mogao neko argumentovano da objasni šta ima loše u tome da se počini ubistvo? Ubijenom se to nije sviđalo? Pa šta. Stvar ukusa, očito drugačijeg od onog koji ima ubica. Ima li neke logičke greške u ovom razmišljanju? P.S. Većina ljudi na ovom svetu misli da je ubijanje drugih ljudi loša pojava? Pa šta. I dejanr ostade u ovoj konferenciji u manjini, pa mu ipak ne fali ni dlaka s glave. :))
unknown.222 bojans,
>> Ovo je zdrav stav! Optimalno podržavam! :)) >> 'Ajd' da se oborimo da desne američke pisce. Vadimo im >> citate, švalerke, izjave i oči! Ti Milane ćutiš i iz prikrajka zajebavaš. Ajde, nek se malo ujedini opozicija, Faraon je upravo raspustio parlament levih ruskih pisaca, koji izgleda nisu ni Rusi ni levi... Možda nisu ni pisci?!
unknown.223 bojans,
>> Sa druge strane, dragi Tolstoj, kako ti kažeš, daje "IZUZETNO >> realnu atmosferu vremena koje opisuje", čak "previše realnu za >> tvoj ukus". Otkud znaš da je ta atmosfera dobro i realno >> opisana, jesi možda imao vremeplov pa trknuo i proverio? :) Što bi rekla jedna američka studentkinja: "ne mogu da tvrdim da je Aušvic postojao, jer ja to nisam videla". Jednog dana, kada ne bude više živih svedoka II svetskog rata, možda će se naći neki genijalac da utvrdi da se on nije ni dogodio, a da su materijalni dokazi zapravo puki falsifikati nadobudnih i dokonih istoričara.
unknown.224 bojans,
>> žudna stvar, ja bih to uzeo kao prednost "Dobrile" :) Samo mi >> još treba da mi pisac da zagonetku o kojoj ću X dana lupati >> glavu ;) Pročito knjigu, zabavio se, sve jasno na kraju, ajmo >> na posao :) Ako si po dozivljavanju kniževnosti zaista na tom nivou, onda je to tužno :(
unknown.225 minovakovic,
Evo price koju sam obecala. Posle mnoogoo razmisljanja odlucila sam da je posaljem u obicnom ASCII obliku tako da svi mogu da je citaju/stampaju bez ikakvih dodatnih programa. Moje delo se zove SNAUCERI i mozete da ga pokupite opcijom: /f. Posle jos vise razmisljanja shvatila sam da je najbolje da dozvolim slobodno kopiranje, stampanje ili umnovazavanje "Snaucera" dok god se nista ne menja u tekstu i dok god stoji da sam ja pisac i da zadrzavam sva svoja autorska prava. Nadam se da cete procitati moju pricu, da ce vam biti zanimljiva i da cete je preporuciti drugima. Izvinjavam se na mogucim greskama u kucanju. snauceri.arj
unknown.226 darone,
Odgovor na CIVILIZACIJA.3, 6.855 >> Da li nam ie stvarno potrebno slovo j? >> "i" bi moglo sasvim lepo da ga menja (osim, možda, u "lj" i "nj") >> :) Niie.
unknown.228 spantic,
> Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Uh, jer se računa i kao Lenjinagrad? :) Ako jeste, bio svojevremeno ja.
unknown.229 vcalic,
>> Da li je zbilja potrebno nekome ko se, reklo bi se, bavi kompjuterima >> objašnjavati ovako elementarne stvari? Naravno da će se i ta pripovetka >> nalaziti na spisku - tri strane teksta, i 997 strana blankova. Normalno >> da se u onih 80 znakova nalazi i blanko, pošto bi se bez njega knjige >> teško pisale. Ja uopšte nisam mislio da u kombinaciju ne ulaze pripovetke sa tri strane, već da će čovek napisati priču koju kompjuter neće moći da generiše, iako ima na raspolaganju sva slova. Paradoksalno? Ne, iz prostog razloga što ljudska misao izrečena rečima nije samo skup slova. Vlada
unknown.230 vcalic,
>> U tom slučaju je dobrodošla njegova diskusija o tome, ali "proterivanje" >> ljudi u druge konferencije zato što drugačije misle teško da je dobar >> način da se o nečemu diskutuje. Naravno. žovek je preterao, u to nema sumnje. Vlada
unknown.231 vcalic,
>> (:> mali, a? Šta misliš, koliko bi BACH (Dostojevski u umetničkoj >> (:> muzici) prodao ploča, kaseta, etc... i šta bi sve napisao da >> (:> je imao današnju tehnologiju? >> >> Manje od Cece(-muve), sigurno. ((; Greška. Vlada
unknown.232 vcalic,
>>>> Ma, kad bolje porazmisliš, zašto bi oni i čitali bilo šta. Ionako >>>> velikoj većini njih to jako teško ide. >> >> Baš kao i velikoj većini naših zemljaka ovde ;) Ne zaboravi da smo mi >> po pismenosti pri dnu evropske liste. Naravno. Ali, mi smo tek posebna priča. Ipak, zanimljivo je što, iako je narod takav, imamo i imali smo jako dobre umetnike, pisce, slikare, filmadžije... I ne može se reći da nisu na glasu u belom svetu. Vlada
unknown.233 vcalic,
>> Nisi u pravu što se prvog tiče (a za drugo ne kažem :) Prema podacima >> Zajednice izdavača, Frederik Ešton je, kada se govori o ukupnom broju >> prodatih primeraka u periodu 1948-danas (podatke za pre toga nemaju), >> ubedljivo najprodavaniji autor na prostorima ex-YU (računajući tu i >> prevode stranih knjiga), kao i najčitaniji naš autor svih vremena. OK, oni moji podaci govore drugačije, možda su se odnosili samo na beletristiku, ali nije ni bitno. Bitno je da LRW imaju jako dobre tiraže, i to zbog toga što su ljudi to hteli da čitaju, a ne zbog neke partijske direktive kako si ti to naveo. Sa druge strane, pre par godina sam tražio kod ljudi koje znam Luna Kralja Ponoći jer mi je trebala jedna priča i živ sam se namučio dok je nisam našao. Prošlo je možda i čitave dve godine. Većina ljudi mi je rekla "ma imao sam to negde, al' sam verovatno bacio". Kad sam tražio LRW našao sam u roku od dan-dva. Ešton se, dakle, posle čitanja negde ćušne, dok se Tolstojevski pažljivo čuva, što dovoljno govori o tome kakvo ljudi mišljenje imaju o jednima i o drugima. A to što je NS penzioner najčitaniji kod nas... Pa i sam si pomenuo pismenost našeg naroda. ;) Vlada
unknown.234 vcalic,
>> Kada je medicina počela da biva efikasna? Kada je od nje otpala mistika, >> a u nju ušli brojevi - ovoliko miligrama ove trave, onoliko miligrama >> one, pusti tu i tu zračenje te i te frekvencije toliko i toliko vremena, >> ugradi u jedro ove ćelije gen broj X iz one itd. Tako su lekari prestali >> da budu umetnici i čarobnjaci, ali su počeli uspešno da leče ljude. To je više bila stvar sistematizacije znanja, a manje samih brojeva. Uloga matematike u razvoju medicine je mnogo veća kad se gleda indirektno. Matematika je u saradnji sa fizikom i ostalim naukama omogućila tehnološki razvoj. Možda je tu najvažnije od svega to što je uz pomoć raznih sistema komunikacija omogućeno brzo prenošenje utvrđenih činjenica, te njihova lakša, brža i efikasnija sistematizacija. Uostalom, brojevi su vrlo relativna stvar u medicini. Jer, nisu sve bolesti isključivo organske. >> Slično će se desiti i sa umetnošću - isti kontraverzni Minsky nam, opet >> ako se dobro sećam (moram da nađem tu studiju pa da prekucam "kalendar") >> za 2005. ili 2010. obećava gotovo savršeno kompjutersko prevođenje, pa >> onda dolaze i razne druge stvari među kojima i kompjutersko pisanje i >> komponovanje. Opet ti. Muzika i pisane reči su stvar misli i emocija, slova i note su samo načini njihovog prenošenja. Kompjuter može da izgeneriše slova i note i njihove kombinacije, ali ne i misli i emocije. Zato od veštačkog komponovanja i pisanja nema ništa. >> Nekome to možda izgleda "grozno" (kao što i bilo kakva nova >> tehnologija većini ljudi izgleda "grozno" - pre samo stotinak godina >> su "naučno dokazali" da bi svi ljudi u vozu koji bi se kretao brzinom >> od preko 100 km/h pomrli), Ti stalno porediš babe i žabe. Porediš kretanje fizičkog tela sa ne- fizičkim pojavama kakve su intelekt i emocije. >> mada tim povodom vredi pročitati priču H.Dž.Velsa "Savršena kompozicija" >> iz koje ispada da komponovanje muzike koja savršeno rezonira sa mozgom >> nije dalo baš sjajne rezultate ;))... Naravno, jer mozak ne radi po algoritmu. >> A šta će raditi umetnici kojima će time biti uzet 'leba? Nema brige - naći >> će se već (ili izmisliti) neka nova oblast koja će jedno vreme važiti >> za "mističnu", tj. za nešto što se baš nikako ne može pretočiti u brojke >> i formule. I tako dalje :) Umetnost nije ništa mistično. Ona se bavi najprostijim mogućim stvarima koje su deo svake osobe. Vlada
unknown.235 vcalic,
>> Naime, upitani o poreklu svoje opčinjenosti pisanjem tzv. LRP (zgodna >> kovanica, moram priznati) dobijao sam mahom IDENTIžNE odgovore. >> Duša, psihologija likova, pa opet prvo, pa opet drugo... Sve mi je to >> strašno smrdelo na nekad široko propagirano rusofilstvo i opčinjenost >> velikim bratom. žim čitamo Ruse odmah smo rusofili !? Nisi valjda to hteo ovim da kažeš? Da nismo možda i komunisti! Ma, da. Šta se i ja foliram. Odoh u podrum da izvadim Staljinovu sliku. >> Priznajem, jednom mi je to pomoglo da pričam o Tihom Donu desetak minuta >> i zaradim dobru ocenu i budem pohvaljen pred čitavim razredom bez da sam >> knjigu i otvorio! Stvar je samo bila u shvatanju funkcionoisanja date >> škole mišljenja i bezobzirnoj eksploataciji... Što govori o tvojoj domišljatosti i snalažljivosti sa jedne strane i o gluposti tvog profesora/profesorke i imbecilnosti sistema nastave sa druge, ali ni najmanje ne zadire u suštinu predmetnog dela. Doduše, Šolohov ne spada u prve tri lige ruske književnosti, ali to u ovom slučaju nije mnogo bitno. >> Dakle, vrativši se na početak moje poruke predlažem da se još jednom >> razmisli o kolektivizmu u procesu razmišljanja (pomenuta slična iskustva >> puno čitalaca LRP) i dovede u vezu sa nekim mnogo skorijim, i ne baš >> eksplicitno sa književnošću povezanim događajima. Kolektivizam u procesu razmišljanja je neminovnost u civilizaciji ovakvoj kakva je, pogotovo u društvima kakvo je naše, ali tu Dostojevski nije ništa kriv. Da se malo dohvatim muzike, ti reče da su Joy Division omiljeni. E, pa, vrlo često kad sam sa nekim samozvanim ljubiteljima JD razgovarao o muzici pomenutog benda, nisam mogao da se otmem utisku da oni u celoj toj priči pod milim bogom ništa ne razumeju, te da dotični bend slušaju zato što ga eto sluša ovaj i onaj, a i u modi je brate. Verovatno si i sam video slične primere. Jesmo li sad ti i ja opčinjeni nekim velikim bratom samo zato što i mi slušamo Joy Division !? >> p.s. Pitanje na koje nisam dobio odgovor od nekoliko vatrenih navijača >> LRP bilo je - Po čemu je dublje otišao Tolstojevski (izbor knjige >> proizvoljan) od Francoise Sagan u Bonjour Tristesse... Ako je >> dubina ono što se računa. "Dobar dan tugo" nisam čitao i ne mogu da ga poredim sa Dostojevskim. Ali zato dobro znam zbog čega me knjige Dostojevskog oduševljaju. Šteta što nemam vremena za čitanje ovih dana, inače bih ti vrlo rado uprličio jedno poređenje. Vlada
unknown.236 vcalic,
>> A šta da kažem i o onima koji se slažu sa slanjem učenika koji misle da >> je Agata bolji pisac od Dostojevskog kod psihologa (veca, 14.5)? Uff, dok je kod psihologa dobro je. Znam neke koji bi ga poslali kod defektologa ;))) Vlada
unknown.237 vcalic,
>>>> Što se Dostojevskog, Tolstoja, Kamija, Kafke i ostalih tiče, ne vidim >>>> razloga da mi ovde branimo njihovo delo, ono itekako može samo sebe da >>>> brani. >> >> Ne može - da bi samo sebe branilo i, eventualno, odbranilo, mora neko da >> ga pročita. A ko bi još to čitao ;>>> Onaj kome čitanje nije samo zabava. Ne boj se, ima takvih dosta. Vlada
unknown.238 mnikolic,
>> Uh, jer se računa i kao Lenjinagrad? :) Ako jeste, bio >> svojevremeno ja. Računa se, ako napišeš nešto o gradu :)
unknown.239 wizard,
> Sve se može kvantifikovati. Ne može sve. > tehnologije - nema više potrebe da se vi prilagođavate postojećim > trendovima i žanrovima, knjiga se automatski piše u trenutku i specijalno > za vas, tako da savršeno odgovara vašem ukusu, Duh tvoje poruke je takav da imam utisak da bi ti se ovo dopalo? Pa mogu da te obradujem, nešto slično već postoji. :) Nije još uvek na nivou koji opisuješ i priželjkuješ, ali poslužiće dok se ne naprave dovoljno brzi kompjuteri koji će to da rade. Naime, knjižice se zovu "Odaberi sam svoju pustolovinu" ;) i izašlo je čini mi se, bar 20-ak raznih priča. Mana im je što su kratke - ali su svakako zabavne... ;) > A šta će raditi umetnici kojima će time biti uzet 'leba? Nema brige - > naći će se već (ili izmisliti) neka nova oblast koja će jedno vreme > važiti za "mističnu", tj. za nešto što se baš nikako ne može pretočiti u > brojke i formule. I tako dalje :) Imaš, blago rečeno, čudno shvatanje reči "umetnik".
unknown.240 wizard,
> Pa > jel ja čitam kriminalistički roman da bi mi neko dočarao atmosferu > u Engleskoj tad i tad, i šta me uopšte briga za tu atmosferu? Problem je što porediš dve različite stvari - pisci koje nipodaštavaš su umetnici (čiju umetnost, naravno, ne može svako ko je pismen da razume), a Agata je zanatlija. To je slično kao da upoređuješ film "Evropa" sa serijom "Dinastija", ili kad upoređuješ Crnjanskog ili Bećkovića sa "'Oće Tuđman preko Drinu - marš u pizdu materinu!" braće Bajić. Jedno su umetnici, oni svoje poruke prenose čitaocu kroz atmosferu, dijaloge, opise - navode čitaoca (gledaoca, slušaoca) na razmišljanje kroz sublimirane poruke. Njihova dela imaju više slojeva, različiti ljudi će ih doživeti, razumeti i/ili (ne)prihvatiti na različite načine. Oni svoja dela nisu stvarali sa primarnim finansijskim motivom, i ona nisu, generalno gledano, pravljena da "budu zanimljiva", da zabave nekoga i skrate mu časove dokolice. Umetnička dela su poseban "jezik" kojim *komuniciraju* stvaralac i publikum. Ona se ne konzumiraju usput, njima moraš da *posvetiš* vreme. Pošto je vreme novac, logično je da deo populacije koji je na nižem nivou duhovnosti i čija je jedina upotrebna civilizacijska vrednost u obezbeđenju opstanka (nekada lov, danas pravljenje para, a sa istim primarnim ciljevima) ne želi i ne može i ne shvata da bi mogao da odvoji i posveti vreme nečemu takvom, jer jednostavno ne razume kakvu korist može da ima od toga (ona, naime, nije materijalna i ne može se kvantifikovati, u svakom slučaju ne neposredno) i, logično - pošto ga ne razume, pošto mu nije dorastao - taj deo populacije ima averziju prema tome koju javno ispoljava (oni iskreni), ili se pretvara da "razume" to i da "voli" to (snobovi), kada ga, najčešće, i kupuje, iz pomodarstva. Ali, TO NIJE ROBA - to je umetnost! Tu umetnost stvaraju umetnici. Ono što ti voliš (Agata, Dinastija... Braća Bajić?) - to je biznis, to je estrada, to je novac. I to samo novac, i to novac radi novca. To je pravljeno sa ciljem da se zaradi, sa ciljem da se proda. Ta dela su pravljena tako da podilaze čitaocu/gledaocu/slušaocu. Ona su pravljena da skrate časove dokolice ljudima. Ona su pravljena da zaintrigiraju čoveka - recimo porno filmovi (velika većina), vikend romani svih vrsta (ljubavni, krimi, vestern...), filmska B produkcija, popularna muzika, tzv. "šou biznis", iliti - estrada... i da ga ZABAVE! To se pravi po "implicitnoj" porudžbini (ono što ti predviđaš da će da rade mašine za koju deceniju, i što će, sasvim moguće, i da rade). To se često naziva umetnošću da bi mu se povećala tržišna vrednost, da bi se pojedini snobovi lakše privukli na tu robu i da bi je platili. Ali TO NIJE UMETNOST - to je roba! Tu robu prave zanatlije. Lično, ja cenim i umetnike i zanatlije. I jedni i drugi imaju svoje mesto u društvu, i jedni i drugi čine ovu civilizaciju onakvom kakva je, i jedni i drugi imaju svoje "tržište", svoje "interesne grupe". Nisu svi ljudi isti - nekima je dovoljna čašica i sisata pevačica, neki vole da pogledaju dobar pornić, drugi vole male intelektualne izazove (ukršene reči, krimić, partija šaha), treći nešto treće... Najčešće se jedni drugima ne mešaju u "hobi" - uglavnom sve ostaje na međusobnim podrugljivim i podsmešljivim komentarima. Ovde je problem, čini mi se, nastao zato što je korišćeno isto ime (književnost) za sve što se štampa u obliku knjige. Recimo i da je to pravilna upotreba, ali postoji i "književnost" u užem smislu, a to je nešto drugo - to je ono što sa pravom nosi ime umetnost. Kreacije zanatlija se mogu nazivati "umetnošću" samo u smislu u kome nekog fudbalera nazivaš "umetnikom sa loptom". Naravno, i umetnost ima svoje "tržište", da ga nema - prestala bi da postoji. Ona umetnost koja nema tržište, ona verovatno i ne postoji, ili postoji samo u nečijim glavama. :) > *namerno* bila dosadna na par strana ne bi li čitalac > tu bitnu stvar prenebegao od zevanja (recimo, ono sa staklenim okom u, > beše, "Karibijskoj misteriji"). Pa dobro... I najbolji zanatlija ne može uvek da bude u formi. :) Rokovi su tu, mora da se završi rukopis, izdavač čeka, treba dati u štampu, prodati, brojati pare, pisati sledeću, prodati, brojati pare, pisati, brojati pare, brojati pare, ... pare, pare...
unknown.241 milan,
> p.s. Pitanje na koje nisam dobio odgovor od nekoliko vatrenih navijača > LRP bilo je - Po čemu je dublje otišao Tolstojevski (izbor knjige > proizvoljan) od Francoise Sagan u Bonjour Tristesse... Ako je > dubina ono što se računa. ====== Nije! Pl poz M
unknown.242 milan,
> Ti Milane ćutiš i iz prikrajka zajebavaš. Ajde, nek se malo > ujedini opozicija, Faraon je upravo raspustio parlament levih > ruskih pisaca, koji izgleda nisu ni Rusi ni levi... Možda nisu > ni pisci?! Ja ne ćutim (mada za******m ;) nego samo na ovu temu ne pišem eseje - pišem na druge teme koje smatram važnim. Ovde - ako treba da se i formalno izjasnim mada je to sasvim jasno - podržavam tvoj stav. Jedino mi nije jasno zašto se svi toliko "primate" na Dejranove estetičke konfabulacije? Kako bih - a i zašto? - ja polemisao sa nekim ko misli da je tiraž - mutatis mutandi: popularnost, gledanost, slušanost, zarada - estetički kriterijum, mutatis mutandi: književnoteorijski kriterijum? Pa taj naprosto ili ne zna šta je estetika odnosno teorija književnosti ili pokušava da je redefiniše odnosno tim rečima prida drugo značenje. Nije mi poznatno - mada ne isključujem mogućnost da je na State University of Southwestern Nowhereland neko i napisao doktorat pod nazivom "Kenzie's Theory of Profit Rate and Contemporary American Litterature" - da je popularnosti proizvoda na nakom mediju ikada pripisana moć estetičkog vrednovanja. žini mi se da se ovde radi o nesporazumu u kome se brkaju umetnost i medija. Film, pisana reč, zvuk, pokret, glas jesu medija odnosno sredstva za prenošenje informacija. Dela stvorena na ovim medijama nisu nužno umetnička dela. Naprotiv! Većina nisu nikakva umetnička dela pa čak na to ni ne pretenduju. Zar su vesti na radiju ili televiziji, prenos utakmice, špica za emisiju, prigodna muzika, novine, poziv majke detetu da iz dvorišta dođe na večeru, umetnička dela? Naravno, neka od dela na medijama mogu doneti velike novce i veliko dopadanje i biti umetnička ali i ne biti. Da bi se to prosudilo, ako se želi, uključuje se estetika da to prosudi. Kao u svakoj oblasti ljudskog stvaralaštva tu rade dva kriterijuma: stručnjaci i vreme. Na Dejranovu žalost ni stručnjaci ni vreme nisu Dobrilu uvrstili među vrhunska dostignuća književnosti. U najboljem slučaju priznali su joj da jeste književnik(ca?). Ja tu nemam šta ni da dodam ni da oduzmem. Roma locuta, causa finita! Pl poz M
unknown.243 balinda,
[reply na 13.2 drpr] >> Haj , lepo ime za topic :)) Elem gde je tema razno >> tj gde da očekujem obaveštenje o porukama u conf? Pošto je broj tema prilično restriktivno postavljen, odlučili smo da ukinemo temu 'razno' očekujući da se ona, većom pažnjom korisnika, najlakše može kompenzovati. (?) Kao izvesna alternativa mogla bi poslužiti ova tema, s obzirom da nismo uspeli da zamislimo ni jednu poruku koja bi bila za temu 'razno' a da ne bi odgovarala i temi 'licni.stav'. ;)
unknown.244 fancy,
ŮŢ> Ipak, zanimljivo je što, iako je narod takav, imamo i imali smo jako ŮŢ> dobre umetnike, pisce, slikare, filmadžije... I ne može se reći da nisu na ŮŢ> glasu u belom svetu. Zaboravio si Moniku Seleš..;) Ma to su sve omiljene režimske žvake... te mi imamo ovo, te mi imamo ono, te cene u svetu naše ove, te cene naše one... Koji naš pisac je ZAISTA cenjen (osim Kiša) i koji naš režiser (osim Emira K. a i on je problematično "naš"...) je kao cenjen (ne računam one silne partizanske filmove popularne u Kini i bivšem CCCP-y) Slikari??? Mića Popović... i? (kako se zvaše onaj u Parizu, Šobajić? ;)))) Ma sve je to u proseku normalno za malu zemlju kao što je naša... E, da... NEKADA smo imali zaista dobar košarkaški tim... Fancy
unknown.245 fancy,
ŮŢ> kriv. Da se malo dohvatim muzike, ti reče da su Joy Division omiljeni. E, ŮŢ> pa, vrlo često kad sam sa nekim samozvanim ljubiteljima JD razgovarao o ŮŢ> muzici pomenutog benda, nisam mogao da se otmem utisku da oni u celoj toj ŮŢ> priči pod milim bogom ništa ne razumeju, te da dotični bend slušaju zato što ŮŢ> ga eto sluša ovaj i onaj, a i u modi je brate. Verovatno si i sam video ŮŢ> slične primere. Jesmo li sad ti i ja opčinjeni nekim velikim bratom samo ŮŢ> zato što i mi slušamo Joy Division !? Može biti... ne negiram ni to u svakom slučaju, samo je u mojoj glavi jasna distinkcija između dva pomenuta "velika brata". Svako je nečim (ili nekim) opčinjen. Ono što sam pokušao da kažem je da li zaista LRP zaslužuju mesto na kome se nalaze. Što se Joy Divisiona tiče (iskreno preferiram New Order, ali, to je cena odrastanja :))) oni nisu sasvim dobar primer za poređenje, oni bi bili možda kao Silvija Plat u muzici, a ne LRP (možda da za poređenje iskoristimo Emerson Lake & Palmer..? beskonačne solaže, komplikovane teksture i "dosada dokle god dopire pogled" /by Garfield :)/ ... xe xe... RLP-ELP ?). Dobro, pitaj mene šta mi se sviđa kod Joy Division, i ja ću ti jednostavno reći - osećaj koji mi daje pesma shadowplay, slika grada u prolazu i borba (koju paradoksalno pisac nije izdržao :(( ) koja će u životu (tad sam ipak imao samo 16 godina...) biti neminovna... Ljubav, oslikana u Love will tear us apart, puno lepih melodija... Sve u svemu neki duh kojeg nema kod LRP... Izgleda da je sve stvar "feeling-a", a meni atmosfera LRP dafinitivno ne odgovara. Ubija. Fancy
unknown.246 astojkovic,
--------------------------------------------------------- !ŮŢ> Dostojevskog zovu ocem psiholoskog romana. Kroz svoje romane on nas !ŮŢ> "tera" da prozivljavamo ono sto prozivljava junak. To bi trebalo da !ŮŢ> kroz junaka otkrije nesto o nama samima. !ŮŢ> Kod Dostojevskog citalac kroz roman otkriva sebe. ! ! Radije citam Peck-a "Put kojim se rede ide"... A ni Hakslijev ! "Otok" nije za bacanje... ! A tek Le petit prince.. ! ! Fancy !----------------------------------------------- 6.91 --- Mislio sam naravno na Boga u sebi i u svakom drugom, na bogocoveka. Sale Rusija je tamo gde je istina vere! Pravoslavlje ili smrt!
unknown.247 astojkovic,
--------------------------------------------------------- !>> ­> Agata Kristi je klasican predstavnik WhoDoneIt (KoJeKrivac) !>> romana. !>> !>> Zar se ne kaze "Who Did It"? ! !Ni jedno ni drugo. Kriticari taj termin pisu "whodunit" (iskvareno !"who has done it") i obavezno stavljaju pod navodnike. !----------------------------------------------- 6.144 --- Moja greska! Jeste whodunit. Mada Trifo izostavlja navodnike.(Trifo:Hickok 46.str.) Sale
unknown.248 astojkovic,
Aman, ljudi dosta o "levim ruskim piscima" (sic!) Nema levih ruskih pisaca. Osim u Americi gde su svi pisci levi i gde je jako OUT biti desno orjentisan. (vec 50-ak godina) Svi su culi za americku levicu, a bar ja ne za americku desnicu. (osim, naravno K.K.K i razna White udruzenja, Militantne "evangeliste", PTA i ostale debile) U Americi desnica je razbijena i ne deluje skupa. Levica je itekako organizovana i razne (homo, lezbo, zapravonaabortus, marksisti, trockisti, aids, Hemet, Ginzberg, Barouz, Crnci (Afroamerikans(!)), Hispanoam. liberali, demokrate, 68asi, LeGuin) grupe deluju zajedno. Tako je svuda na zapadu. Kako samo vijaju tipove iz BNP po Londonu. *pitanjce1: A jel' ima neka novija sf knjiga a da nije nihilisticka? vidi Asimov, Pol, LeGuin (odbacuje se telesnost, a ono sto ostaje nije besmrtna dusa, vec neznamnijasta) *pitanjce2: Dajemo sva prava pederima i lezbejkama. Sta je sa nekrofilima? I oni su ljudi. Sale Rusija je tamo gde je istina vere! Pravoslavlje ili smrt!
unknown.249 astojkovic,
--------------------------------------------------------- !>> TWIN PEAKS !>> (8 VIDEO KASETA) !>> MAIL ASTOJKOVIC ! !Iznajmljujes, pozajmljujes, prodajes, presnimavas...? !----------------------------------------------- 7.3 --- A sta treba? Sale
unknown.251 astojkovic,
Moze li gore? ******************************************** Osobe slaboga srca ili osetljivije prirode ne bi trebalo da citaju tekst koji sledi. Ovo su priznati pisci, ali ovo sto sledi je surovo i odvratno i svako ko npr. ne moze da spava posle slika bosanske klanice neka preskoci ovu poruku. ******************************************** Nije zezanje!!! Par pesama Gotfrida Bena, prepev Slobodan Glumac MALA HRIZANTEMA Utopljenog raznosaca piva polozili su na sto. Neko mu je medju zube zatakao svetlo-tamnu ljubicastu hrizantemu. Kad sam, zapocevsi od grudi, ispod koze, dugackim nozem isekao jezik i nepce, bice da sam je gurnuo, jer ona skliznu u mozak koji je bio u blizini. Dok su ga zasivali, stavih mu je u grudnu duplju medju suske. Napij se do mile volje u svojoj vazi! Pocivaj u miru, mala hrizantemo! LEPA MLADOST Usta devojke koja je dugo lezala u sevaru izgledala su tako izgrickana. Kad su otvorili grudi, jednjak je bio sav izbusen. Naposletku su u kupoli ispod dijafragme nasli leglo mladih pacova. Jedan od male brace bio je mrtav. Ostali su ziveli od jetre i bubrega, pili hladnu krv i tu proveli lepu mladost. A lepo i brzo ih je snasla i smrt: pobacali su ih u vodu. Ah, kako su njuscice cicale! * Deo iz romana "Lotreamon" Isidora Dikasa u prevodu Danila Kisa i Mirjane Miocinovic "Treba pustiti da vam nokti rastu petnaest dana. Oh, kakva je milina surovo istrgnuti iz postelje dete koje jos nema nista na usnici i ,razrogacenih ociju, pretvarati se da ga blago milujemo po celu, zabacujuci unazad njegove lepe uvojke! Zatim, odjednom, u trenutku kada se ono tome najmanje nada, zariti duge nokte u njegove meke grudi, ali tako da od toga ne umre. Jer ako bi umrlo, ne bismo imali zadovoljstvo da uzivamo kasnije u njegovoj patnji. Zatim treba piti krv, lizuci rane; a za to vreme, koje bi trebalo da traje koliko i vecnost - dete place. Nista nije tako ukusno kao njegova jos topla krv, ukoliko to nisu njegove suze, gorke kao so."
unknown.252 djelovic,
> Paradoksalno? Ne, iz prostog razloga što ljudska misao izrečena rečima > nije samo skup slova. Ali knjiga jeste :). Ako misliš da u čovekovim mislima ima nečeg posebnog što neka mašina jednog dana neće moći da emulira, onda se grdno varaš.
unknown.254 balinda,
STANOJE STANOJEVIĆ istoričar Rođen je 12. avgusta 1874. godine u Novom Sadu. Studirao je i doktorirao u Beču kod Jagića i Jirečeka. Profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije. Napisao je više značajnih dela iz srpske istorije, a među kojima se ističu: Vizantija i Srbi, Sv. Sava, Biografija Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa kao istorijski izvor, Studije o srpskoj diplomatiji, Istorija srpskog naroda, a organizovao je i uredio Narodnu enciklopediju srpsko-hrvatsko-slovenačku. Umro je u Beču 30. jula 1937. godine.
unknown.255 djelovic,
> Međutim mom (i ne samo mom) izvežbanom oku potreban je delić > sekunde i nikakva merenja da utvrdi to isto. Jok. Tvoje (uvežbano) oko utvrdi na koju ti se diže, a oni santimetrom mere na kojoj će njihove stvari lepo da izgledaju. Nevezano za to, tvoj primer sa RSA u predhodnoj poruci ("da li se isplati kvantifikovati?") je dobro smišljen, ali nije primenljiv na umestnost. Pitanje nije da li ćemo moći da kvatifikujemo neko umetničko delo, već kada ćemo moći da ga kvantifikujemo. Možda ti misliš da nećemo uspeti ni za hiljadu godina, ali ja sam pre sklon da verujem da će to biti već u sledećem veku. Neuronske mreže i tako to.
unknown.256 balinda,
VOJISLAV BAKIĆ pedagog Rođen je 22. avgusta 1847. godine u Perni (kod Vrginmosta). Studirao je pedagogiju i filozofiju u Lajpcigu i Hajdelbergu. Profesor Velike škole u Beogradu, pri kojoj je osnovao prvi Pedagoški seminar. Bavio se novinarstvom i uređivao časopis Vaspitač. Izdao je više zapaženih dela iz oblasti pedagogije: Opštu pedagogiku, O obrazovanju karaktera, Posebna pedagogika i dr. Umro je u Beogradu 30. aprila 1929. godine.
unknown.257 balinda,
SVETOLIK RANKOVIĆ književnik Rođen je 7. decembra 1863. godine u Moštanici (Šumadija). Završio je Bogosloviju u Beogradu i Duhovnu akademiju u Kijevu. Katiheta i profesor u Nišu i Beogradu, jedan od najdarovitijih srpskih pripovedača i romansijera. Napisao je tri romana: Gorski car, Seoska učiteljica, Porušeni ideali, i više pripovedaka: Jesenje slike, "Stari vruskovac", "Potera", "Bogomoljac", "Seoski dobrotvor" i dr. Bavio se i prevođenjem sa ruskog jezika. Umro je u Beogradu 18. marta 1899. godine.
unknown.258 balinda,
MIRKO PETROVIĆ vojvoda Rođen je 19. avgusta 1820. godine u Njegušima. Brat kneza Danila i otac kneza i kralja Nikole, crnogorskih vladara. Proslavljeni junak koji se naročito istakao u velikoj bici protiv Turaka na Grahovu. Epski pesnik, odličan guslar. Umro je na Cetinju 20. jula 1867. godine.
unknown.259 balinda,
JOVAN NAKO dobrotvor Rođen je 1814. godine u Komlošu (Banat). Pošto mu je dobro išla trgovina, stekao je veliku imovinu koju je namenio srpskom narodu u prosvetne svrhe. Umro je u Beču 9. marta 1889. godine.
unknown.260 djelovic,
> Naravno, jer mozak ne radi po algoritmu. A po čemu radi, majke ti? Em ne znaš ni šta znači reč "algoritam", em to što hoćeš da kažeš nije tačno :). P.S. Balinda verovatno sada gricka nokte zato što mu brojevima rušimo romantiku civilizacije :).
unknown.261 balinda,
ĐORĐE KRATOVAC svetitelj Rođen je 1497. godine u Kratovu. Sin Dimitrja i Sare, kratovskih Srba. Bavio se kujundžijskim zanatom koji je izučio u Sofiji. Pošto je odbio da se poturči, Turci ga stave na lomaču i spale 10. februara 1515. godine. Srpska crkva ustanovila je kult Đorđa Kratovca, mučenika za veru.
unknown.262 balinda,
GLIGORIJE M. JEFTANOVIĆ trgovac Rođen je 7. novembra 1840. godine u Sarajevu. Trgovac koji je svoje bogatstvo koristio u nacionalne svrhe i razvoj srpske prosvete. U okupiranoj Bosni i Hercegovini, kada je teror nad srpskim narodom bio najžešći, okupio je srpske prvake i poveo borbu za sticanje nacionalnih prava i za ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Uz velike žrtve stvorio je jak nacionalni pokret koji je doveo do autonomije u sastavu carevine (1905). Posle atentata na austrougarskog prestolonaslednika uhvaćen je i zatvoren kao taoc (1914), a posle Prvog svetskog rata, kao predsednik Narodnog veća za Bosnu i Hercegovinu, proklamuje ujedinjenje sa Srbijom u jedinstvenu Kraljevinu SHS. Umro je u Sarajevu 15. marta 1929. godine.
unknown.263 balinda,
ANDRA ĐORĐEVIĆ političar Rođen je 28. marta 1854. godine u Kragujevcu. Studirao je prava u Beogradu. Pravnik, profesor prava na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Ministar prosvete (1897-1900), značajan po školskim reformama. Objavio je veći broj radova iz pravne struke i više udžbenika. Najznačajnije mu je delo Sistem privatnog (građanskog) prava u Kraljevini Srbiji u vezi sa međunarodnim privatnim pravom (I-IV). Umro je u Kragujevcu 22. oktobra 1914. godine.
unknown.264 balinda,
LAZAR DOKIĆ zoolog Rođen je 27. septembra 1845. godine u Beogradu. Završio je medicinu u Beču. Kao lekar bio je u vojnoj službi (referent saniteta), a zatim načelnik saniteta Šumadijskog korpusa u ratu 1876-1878. Kraljev guverner (1885), predsednik Državnog saveta, ministar prosvete i predsednik Ministarskog saveta (1893). Predsednik Srpskog lekarskog društva. Bavio se novinarstvom i književnošću, bio je urednik Srpskog arhiva. Napisao je poznatu Istoriju srpskog vojnog saniteta, kao i stručno delo Građa za faunu Kraljevine Srbije. Umro je u Opatiji 1. decembra 1893. godine.
unknown.265 balinda,
TOŠKO VLAJKOVIĆ vojvoda Rođen je 1892. godine u Rovcima (kod Kolašina). Kao pitomac crnogorske vlade, studirao je pedagoške nauke u Petrogradu i Jeni. Po povratku u zemlju, stupa kao dobrovoljac u kolašinsku brigadu i učestvuje u svim njenim borbama do kapitulacije (1916). Pošto se jedno vreme bori u kolašinskom srezu, ubijajući pripadnike okupatorskih vlasti, prelazi sa odredom u Toplicu i operiše u pravcu Sofije. Kada je Toplica dignuta na ustanak (1917), Bugari upućuju velike vojne snage radi ugušenja ustanka. Prihvatajući borbu sa znatno nadmoćnijim neprijateljem u Jablanici, poginuo je hrabro se boreći 1917. godine.
unknown.266 djelovic,
> Ipak, zanimljivo je što, iako je narod takav, imamo i imali smo jako > dobre umetnike, pisce, slikare, filmadžije... I ne može se reći da nisu na > glasu u belom svetu. Opet romatične predstave! Ajde prebroj naše umetnike poznate svuda po svetu i umetnike neke druge zemlje naše veličine (Francuska? Engleska?) pa ćeš videti da u tom pogledu nismo ništa posebno. Da si rekao sportiste, to bi već bila druga priča. P.S. Naravno, pričam o ex-YU. Ovu novu ni ne priznajem :).
unknown.267 bbaja,
>|| ....... "leve ruske pisce" .................................... Mesto i uloga LRP, time i adekvatno "pozicioniranje" pomenutih u skolske lektire, prevashodno slovenskih kultura je, po meni, odredjena njihovom "benignoscu" i u specificnom smislu - odsustvom zelje da delom "menjaju svet". Estetika, moralne dileme, uzvisena ljubav, problemi socijalizacije i tu i tamo jos poneka tema, izneseni kao hronika u obliku tragedije, ili bilo koje druge forme sa visokim emotivnim nabojem, savrseno odgovara poznatom slovenskom "uzvisenom pateticno-tragicarskom mentalitetu" mirenja sa sudbinom i njegovom nihilistickom odnosu prema sadasnjosti i buducnosti. Fali mi "akciono jedinstvo" uma i snage; pojedinca i pojedinca, njega i njegove volje; da menja svet i sebi ga prilagodjava. Svime ovim ne zelim da im odricem vrednost - naprotiv, ali da mi je onda bila ova pamet ;) , sigurno ne bih toliko vremena potrosio na njihovo tadasnje "izucavanje". "Ne radi se o tome da se svet objasni i bolje razume, vec da se izmeni" ;)
unknown.268 dcolak,
│ Nisam čuo pesmu, ali da li je ovo 'Jesus Gonna Be Here' pravilno? │ Možda treba 'Jesus Is Gonna Be Here'? Pisao sam kako sam slušao.. Gramatika ne postoji kod Tom Waits-a.. U stvari, još nisam čuo pesmu koja je gramatički i šta ti ja znam šta ispravna :) Svi gutaju slova, reči itd.. Pa recimo COMA od Guns-a, k'o tu povata reči - svaka mu se dala! Sledge DAMMIR!
unknown.269 dcolak,
│ No, dobro, Sledž, samo da znaš da pratim Waits-a nekih 15 godina, i │ ako ti nešto zatreba samo se javi :) Akhm O:) žim nabavim kasetu, prosleđujem je tebi na fillovanje ;) Sledge DAMMIR!
unknown.270 dcolak,
│ vecnost - dete place. Nista nije tako ukusno kao njegova │ jos topla krv, ukoliko to nisu njegove suze, gorke kao │ so." Mora da sam oguglao.. Ali mene su ovi tekstovi nasmejali! :)) Sledge DAMMIR!
unknown.271 dragisak,
> Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Ne, ali sam zato bio u Lenjingradu. :)
unknown.272 zonjic,
> > Upravo sam procitao knjigu "Beli hotel" od D.M. Tomasa. Meni se > > mnogo dopala, a nikada ranije nisam za tog gos'na cuo. Ima li neko > > ko je vise upucet u njegov rad? > > Bože Rade! Pa Dilen Tomas je jedan od najpoznatijih > engleskih pesnika ovog veka (1914-1953) ako ne i najpoznatiji. > > Pl poz M Ama, bre. Nisam u svojoj inzenjerskoj orijentaciji ostao uskogrud, i skucenih svjetonazora. D.T. je ok pesnik, bas kao i T.S. Eliot, Stiven Spender itd. Ja sam u srednjoj skoli i na faxu redovito bivao odusevljet Pingvinovom knjigom engleskoga stiha (The Penguin Book of English Verse) i poete mi nisu strane. Ali nije taj Tomas (nije taj Jovanovic ;)
unknown.273 zonjic,
> Nisam siguran ali mislim da se radi o parafrazi jedne misli Sv. > Tome Akvinskog. Toma je rekao nešto u stilu da ceo život treba > posvetiti čitanju jedne knjige (Biblije), a Kazanova mu tu kontrira. da, nisam znao kome kontrira, ali mi je odmah pala na pamet Biblija! Rade
unknown.274 zonjic,
Nego, ima li koga sa vecim fondom Pajtonovaca? Rado bi ih gledao! anegdota: sedim sa nekom Amerikankom u tv-sali, gledamo 'Potragu za svetim gralom' (ili tako nekako), ja se valjam od smeha, padam u svoj histeriji i euforiji na pod, a ona me, onako cool pita "What is so funny here???" Rade
unknown.275 zonjic,
> Nisam čuo pesmu, ali da li je ovo 'Jesus Gonna Be Here' pravilno? > Možda treba 'Jesus Is Gonna Be Here'? Ama, bre! Pa prvo ovo gonna nije pravilno, a ono sto je Damir pravilno cuo nije pravilno 2x, ali je tako u originalu. (ako su lagali mene i ja lazem vas ;)
unknown.276 zonjic,
> Da si ti meni živ i zdrav :)... > Imam ti ja SVE što je TOM WAITS izdao na CD-u, osim "One from the > heart" koji imam na ploči... ;))) > > Sigurno ne bih pitao za nešto tako matoro kao Bone Machine, koji BTW > imam skoro godinu dana... I usput, mislim da sam sasvim JASNO > napisao text, i ne vidim gde gore piše Jesus love never failed me... > yet... No, dobro, Sledž, samo da znaš da pratim Waits-a nekih 15 > godina, i ako ti nešto zatreba samo se javi :) Fancy, kad ces ti da "cut this ego-trip", covece? Mislim, koliko si pljuseva pobrao kod mene zbog upucetosti ;) u Tominu muziku, tolko si i izgubio na fanfarisanje. A ja sam ti jedan prosecan covek ;) Inace, da li si rad da meni das na uvid neki CD? Ja, sa druge strane, mogu da ponudim sledece: Sugarcubes - Stick Around For Joy Jimi Hendrix - Experience REM - Out of Time Janes Addiction - Ritual de lo Habitual Shamen - En-Tact B-52's - Party Mix/Mesopotamia Pixies - Trompe le Monde Psychedelic Furs - World Outside Erasure - Chorus Andreas Vollenweider - Book of Roses Faith No More - The Real Thing Faith No More - Angel Dust P.I.L. - The greatest Hits So Far Cure - Staring at the Sea / the Singles James Brown - The Greatest Hits of the Fourth Decade Peppersi - blood - sugar - sex - magik Lenny Krawitz - Mamma Said Paul Simon - 71-86 Enya - Sheperd Moon i jedan rapcic: Das EFX - Dead Serious i jedan Roj OrBiZon.
unknown.277 zonjic,
> Tada sam naučio svašta, počev od toga kako se bari prosečna (;kao i > natprosečna - relativno retka pojava) Amerikanka, do ispijanja > limenke piva (0.35L) za 2-3 sekunde. Iako imaju NBA, za mene (i mog > burazera) su bili Da, pio sam i ja na zurkama pivo na crevo ;) za 2 sec :-))) Genijalna stvar... > Naučio sam šta su "fraternities" kao što su Kappa-Phi,Etha-Sigma-Chi > (i ostala stranjska slova)... , gde se okupljaju ljudi istih > talasnih dužina... (bezvezarija, ali meni, seljaku sa balkana, > zanimljivo) Hehe, nasi momci u New Yorku - braća Rikić, zatim Muta (iz Partizana) i kompanija, koji igraju basket za Wagner College sa Staten Islanda napravili su proslog leta ršum sa fraternities na utakmicama - doveli su celu teta-ni und jos jednu na tekmu i napravili atmosferu kao u Hali sportova na NBG. :-)) Inace, interesantna stvar je inicijalizacija - tj. prijem u bratstvo na univerzitetu - imaju neke bezvezne zadatke da urade - na primer da ukradu americku zastavu sa nekog jarbola, da popiju x limenki piva, i tako dalje. Jeste bezveze, ali mnogo je interesantno kada, s pocetka godine vidis stotine brucosa (freshmena) kako jurcaju unaokolo trazeci da ispune ono sto bratstvo zahteva za prijem ;)
unknown.278 zonjic,
> > > Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? > > Bio ja, samo što se tada još zvao Lenjingrad. B) A o nekom putopisu > nema govora, osim Ermitaža i Zoo vrta nisam stigao ništa da vidim. > Opijao sam se Isti slucaj :-(
unknown.279 zonjic,
> "Započnimo našu Državu lancem trgovina, lancem piljarnica, lancem > gasnih komora i nacionalnom igrom. Posle toga možemo napisati > Ustav." > > Vonnegut, "Cat's Cradle" Ovaj Von zvuci interesantno - ima li neka preporuka za citanje? Rade
unknown.280 astojkovic,
-from an unpublished journal of Malcolm Lowry Death of a sense of fun. Death of a sense of humour. Death of sense. Death. How do you recover from this? What do you fear? Being found out. Then why do you always give yourself away? What do you want to do? Hide. Then why go out and make an axhibition of yourself? What do you seek? Oblivion.
unknown.281 astojkovic,
! ! Mora da sam oguglao.. Ali mene su ovi tekstovi nasmejali! :)) ! ! Sledge DAMMIR! !-----------------------------------------------13.8 --- Stvar ukusa. Meni je "Lotreamon" neko vreme bio interesantan, a zamim je postao dosadan. Kao i film "Covek ujeo psa". Dikas je inace umro u 24. godini. Nije ni cudo. ;) Ben je zanimljiviji slucaj: "1933. Ben pozdravlja dolazak nacionalsocijalista na vlast; ubrzo uvidja zabludu, ali ne pokusava da - kao toliki drugi pisci i intelektualci - krene u emigraciju"... Kasnije pesme (ove 2 su iz perioda 1912-1921) su 'normalnije', ali nisu za 'deponiju'. Sale
unknown.282 fancy,
Dajemo sva prava pederima i lezbejkama. Sta je sa nekrofilima? I oni su ljudi. Rusija je tamo gde je istina vere! Pravoslavlje ili smrt! (dobro zvuči) Šef sale
unknown.283 fancy,
ŮŢ> Mislio sam naravno na Boga u sebi i u svakom drugom, ŮŢ> na bogocoveka. Nisam baš razumeo smisao tvog reply-ja... ŮŢ> Rusija je tamo gde je istina vere! ŮŢ> Pravoslavlje ili smrt! ...ali ne moraš da se trudiš da pojasniš.
unknown.284 fancy,
ŮŢ> Gramatika ne postoji kod Tom Waits-a.. U stvari, još nisam čuo Grešiš :) Slenga i lokalizama ima kol'ko 'oćeš, ali but gramatika...
unknown.285 i.a.n.,
>> Slično će se desiti i sa umetnošću - isti kontraverzni Minsky >> nam, opet ako se dobro sećam (moram da nađem tu studiju pa da >> prekucam "kalendar") za 2005. ili 2010. obećava gotovo savršeno >> kompjutersko prevođenje, pa onda dolaze i razne druge stvari među >> kojima i kompjutersko pisanje i komponovanje. Ti sebi predstavljaš budućnost kao sadašnjost sa elefantijazisom, sadašnjost dovedenu do krajnjih granica. Na tome su se mnogi okliznuli. Seti se sa kakvim se žarom predviđao rast korišćenja nuklearne energije. "Nuklearka u svakom sokaku!" I šta? Zaškripalo je, i još uvek škripi. Ili svemirski let. Kompjuteri su još uvek živi i zdravi, hvala Bogu. Ali ne bih se usudio da im bezrezervno predviđam dominantan poločaj u nekom budućem društvu. Uvek postoji mogućnost pojave nečeg kvalitativno novog ili drugačijeg, što će većinu euforičnih pozivanja na ono staro učiniti smešnim. Možda vrednim blagonaklono-sažaljivog klimanja glavom. U vezi sa pisanjem/prevođenjem, kažeš da će umetnici pravo na otpad. A svi ostali koji pišu ili prevode? Da, taj dan bi vredelo videti. UKS izdaje saopštenje da, i pored učestalih samoubistava, situacija uopšte nije tako alarmantna kako zlonamernici tvrde. U dnevni red Skupštine je, po hitnom postupku, uvršćen predlog zakona po kome bi na svakoj publikaciji jasno pisalo da li je delo kompjutera ili ne. Momo Kapor je primećen kako se prepredeno smeška dok tegli kući neke kutijčine. Uredništvo časopisa "Better Homes and Gardens" je u odgovoru na protestno pismo pretplatnika izjavilo da su prostakluci u poslednjih nekoliko brojeva najverovatnije delo nekog programera nezadovoljnog malom platom. Istraga je u toku. "American Ghost-Writer Association" je preuzela odgovornost za poslednji bombaški napad na sedište MGM-a. Redakcija "Računara" se kolektivno spaljuje, pošto je instalirana najnovija verzija spisateljskog softvera koji će svakog meseca štancovati po jedan savršen broj lista. "Verujemo da će ovaj korak značajno unaprediti kvalitet i ritam izlaženja 'Računara'", kaže se u dirljivom oproštajnom pismu, za koje se naročito naglašava da nije napisano kompjuterski. Sezam, čijih je 15000 nodova manje-više stalno zauzeto, i dalje funkcioniše normalno. May the PTT be with you. :)))
unknown.286 astojkovic,
D(onald) M(ajkl) Tomas - rodjen 27.I 1935. u Kornvolu - prevodilac sa ruskog, pesnik, pisac, plagijator(?!). - vise knjiga pesama - romani: "Flautistkinja", 1979 "Rodni kamen", 1980 "Beli hotel", 1981, preveden na srpski "Ararat", 1983, preveden na srpski Za vise informacija procitaj predgovor Nolitovom izdanju Belog hotela koji je napisao (predgovor) David Albahari. *** iz predgovora Davida Albaharija (koji preporucujem kao pogovor zato sto se, za predgovor, previse bavi samim "Belim hotelom": "Pisanje je zanat i pisac moze, i mora, da gresi, a te greske postaju manje vazne kada posle njih usledi remek-delo. Tako treba gledati na prva dva Tomasova romana, kao i na veci deo njegove poezije: to je bila priprema za 'Beli hotel' (1981), roman koji nece izmeniti tokove svetske knizevnosti, jer nijednom od tih tokova i ne pripada, ali koji ce sigurno ostati kao jedno od izuzetnih knjizevnih dela, bez kojeg bi nam razumevanje naseg doba bilo neuporedivo teze." (znaci opet postmodernizam) "Kada se 'Beli hotel' pojavio, Tomas je u uvodnoj belesci naznacio da se u petom delu svoje knjige sluzio materijalom iz dokumentarnog romana 'Bablji jar' Anatolija Kuznjecova. Kasnije kada su knjige uporedjene, videlo se da se ne radi samo o 'koriscenju materijala'; naime, navedeni deo Tomasovog romana jeste detaljna razrada - gotovo svojevrstan prozni prepev - sedmog poglavlja Kuznjecovljeve knjige.Pri tom Tomas ...je doslovno prepisivao pojedine odlomke i dijaloge." "Druge dve optuzbe na izgled je teze pobiti..." (Donalde, Donalde djavole jedan...) ;) Knjigu valja procitati. Zanimljiva je i originalna. Stil je neobican. Seks u knjizi je zanimljiv i originalan. ;) Sale Rusija je tamo gde je istina vere! Pravoslavlje ili smrt!
unknown.287 maksa,
<><> "Ne radi se o tome da se svet objasni i bolje razume, <><> vec da se izmeni" ;) Studentski protest 92' (parafraza) : "Ako želite da popravite svet - za početak popravite svoje zube" :)
unknown.288 cdragan,
> Sa istim žarom kojim ti tvrdiš da su LRP loši, mogao bi > neki ubica da tvrdi da je učinio nešto lepo, jer se on > osećao dobro, a to što je nekome oduzeo život, pa šta tu > ima loše...? Smrt je > Ima li neke logičke greške u ovom razmišljanju? Ima :) Kada bi ubica ostao na rečima, tj, samo tvrdio da po njegovom mišljenju nema ništa loše ako nekog ukoka, ali to ne uradi onda je to relativo OK jer ne ugrožava drugu osobu. Sa Dejanom se, povodom LRP, slažem u potpunosti, ali ne bi se složio sa tim da on, recimo, dodje kod tebe u kuću i zapali ti sve knjige za koje on misli da pripadaju LRP-u. ( Dobro, možda bi se i složio, ali to nije OK ;). To je već ugožavanje imovine i lica ( lica zato što bi ti možda izgoreo spašavajući Dostojevskog ;) i možda bi tek tada tvoje poredjenje imalo nekog smisla ...
unknown.289 cdragan,
> Sa druge strane, pre par godina sam tražio kod ljudi koje > znam Luna Kralja Ponoći jer mi je trebala jedna priča i > živ sam se namučio dok je nisam našao. Prošlo je možda i > čitave dve godine. Većina ljudi mi je rekla "ma imao sam > to negde, al' sam verovatno bacio". Kad sam tražio LRW > našao sam u roku od dan-dva. Ešton se, dakle, posle > čitanja negde ćušne, dok se Tolstojevski pažljivo čuva, > što dovoljno govori o tome kakvo ljudi mišljenje imaju o > jednima i o drugima. To znači da se Lun čita i daje dalje ili baca a da se LRP kupuju da bi stajali u ormanu, pa da kad komšije i rodjaci dodju, klimaju diskretno glavama prema polici za knjige ;) I iz ličnog primera mogu da ti kažem da su mojih nekoliko knjiga od LRP ostale sasvim nove a knjige Hejlija, Šeldona, Foleta, Kišona, Asimova i drugih su se već izlizale od čitanja. Kad mi neko kaže da mu dam nešto za čitanje obično mu kažem da se sam posluži i niko se dosad ne uhvati za neku knjigu od LRP ;)
unknown.290 dejanr,
>> > Sve se može kvantifikovati. >> >> Može, ali gubi vrednost! Pojam "gubitka vrednosti" ima smisla samo ako je ta vrednost merljiva - pre je bila A, a sada je B, pri čemu je B<A. Ako pre određivanja vrednosti vrednost nije postojala tj. nije mogla biti kvantifikovana, tvoja tvrdnja je logički apsurdna.
unknown.291 dejanr,
>> U trenutku kada, dok čitam neke tvoje poruke u ovoj konferenciji, >> osetim mučninu u stomaku... To je bila šala? Bar se nadam ;) Ja svakako ne bih učestvovao u jednoj ovako neobaveznoj diskusiji ako bi mi ona donosila mučninu bilo gde :) >> Možemo otići i korak dalje. Spustimo se na mikro nivo i posmatrajmo >> čoveka kroz ponašanje elementarnih čestica od kojih je, kao i svako >> materijalno telo, sastavljen. Trebao bi nam, verovatno malo složenije >> formule, ali bismo takođe mogli da sve objasnimo čistom fizikom. Na žalost, nisi u pravu - tu bismo se suočili sa neizbežnim Principom neodređenosti i ne bi pomogle bilo kakve formule :( >> Da li imamo ikakvu korist od ovakvog saznanja? Setimo se, na >> primer, RSA ključeva za šifrovanje koji se, teorijski vrlo lako, >> mogu provaliti, samo treba puno, puno, puno vremena. Puno, puno, puno vremena *za današnje računare* (bar one za koje znamo, ko zna šta sve ima CIA, NSA i slični). Međutim, pre samo 50-tak godina Nemci su u ratu koristili šifrerske mašine sa valjcima koje su smatrali potpuno bezbednim jer bi za isprobavanje svih njihovih par stotina hiljada kombinacija trebalo "puno, puno, puno vremena". Naravno, sa druge strane okeana su već tada pokretali prve kompjutere i to "puno, puno, puno vremena" je postalo mnogo manje puno, i nemačka čuvena šifra (mašina) "Eureka" je pala. Nemci, naravno, o tome nisu bili na vreme obavešteni ;) a posledice se osećaju i danas :) >> Da li je možda ta relacija, kodirana negde duboko u našem mozgu, koja >> uspostavlja vezu između forme i osećaja koja ta forma izaziva u >> nama, dakle da li je ta relacija kodirana na tako fantastično >> složen način da je ni sasvim hipotetički super računar koji bi >> se upustio u njeno pronalaženje ne bi otkrio za jedno 10 >> milijardi godina? To, dakako, ne znači da treba da odustanemo od čitave problematike - treba samo da radimo na konstrukciji 10 biliona puta bržeg računara koji će posao obaviti za 9 sati. >> žujem da se u poslednje vreme kod izbora nekih devojaka za >> modele ili manekenke jednostavno (sem tela) premeri i faca, >> dobijeni podaci lepo srede, pa se utvrdi da li može da prođe >> ili ne. Kažu da se sa velikom verovatnoćom za devojku koja se >> uklapa u tamo neke tabele može reći da je lepa i zgodna. >> >> Međutim mom (i ne samo mom) izvežbanom oku potreban je delić >> sekunde i nikakva merenja da utvrdi to isto. Vidiš, tu si u pravu sa svog stanovišta ali nisi u pravu sa stanovišta onoga ko te devojke zapošljava. Budi siguran da taj, osim devojaka, zapošljava i one koji po tom pitanju imaju mnogo izvežbanije oko od tvoga, pa ipak poseže za milimetrima i tabelama. Zašto? Zato što njemu nije cilj da nađe devojku koja će se *njemu* sviđati, niti koja će se sviđati trojici članova nekog žirija koji imaju jako izvežbano oko, nego model koji će se sviđati što široj populaciji budućih "gledača". A tu dva ili šest očiju ne predstavlja dobar kriterijum, treba nešto egzaktnije i efektnije. Brojevi :)
unknown.292 dejanr,
>> Kao u svakoj oblasti ljudskog stvaralaštva tu rade dva >> kriterijuma: stručnjaci i vreme. Na Dejranovu žalost ni >> stručnjaci ni vreme nisu Dobrilu uvrstili među vrhunska >> dostignuća književnosti. Koji to stručnjaci, verovatno oni naši, slavni književni teoretičari čiji takođe slavni duhovni prethodnici godinama nisu hteli da prime jednog Branislava Nušića u Akademiju i da ga smatraju "piscem", a istovremeno su primali i slavili neke što su napisali jednu knjigu koja se mogla prodati jedino tako da autor "usreći" nekog uvaženog prijatelja poklonivši mu primerak. A vreme? Zar nije dovoljna "presuda" vremena što se njene knjige rado čitaju i štampaju po čitavom svetu, na preko 100 jezika? >> U najboljem slučaju priznali su joj da jeste književnik(ca?). Toliko su priznali da se njena dela vrlo detaljno proučavaju u većini škola koje obrazuje pisce u USA (a verovatno i u drugim zemljama, ali za njih ne znam konkretno pa da ne "zamišljam"), baš kao i dela mnogih drugih koji su uspeli da napišu knjige koje će stotine hiljada ljudi čitati, pa svakako i vcalic-eve "ljubimice" Margaret Mičel. Zato što iz takvih analiza jedan budući pisac (a pisac je, ma koliko ti zbog toga "pukao od muke", onaj što mu ime piše iznad naslova knjige, a ne neko koga će da "priznaju" nekakvi imaginarni "stručnjaci" ;). Svakako se proučavaju i levi ruski pisci, do određene mere - najzad, treba budući pisac da vidi i kako ne treba pisati ;>> Ajmo još jednom onaj citat Hičkokove izjave sa svečanosti na kojoj mu je dodeljivana nagrada za životno delo. Hičkok, to beše onaj režiser što je snimao hitove, čuvao se umetnosti, i za to što je radio, zamislite, uzimao prljave dolare ;) "Umetničko delo? Ja sam o svojim filmovima uvek razmišljao kao o poslu kojim se bavim, a toga da su u pitanju umetnička dela uglavnom bih se setio kada se na blagajni proda malo karata"
unknown.293 dejanr,
>> Mogu i ja da budem potpuna cepidlaka. Da li raspolažeš podacima >> o prodatim knjigama za sve pisce? Da li su oni apsolutno tačni? Ja svakako ne posedujem, ali mogu se nabaviti. Podaci su u svakom slučaju za neki "žešći" faktor potpuniji i tačniji od "tvojih" podataka o masama mozgova. >> Uostalom, kakva je ta tvoja relacija poretka kad na osnovu nje >> pisci menjaju svoj kvalitet. Sasvim očekivano - normalno je da pisac u toku karijere napreduje ili nazaduje na lestvici i svaka relacija koja to ne bi uzimala u obzir bila bi nerealna. Najzad, deca u školi se, na časovima gimnastike, rangiraju po visini, ali kada neko od njih poraste više od drugog, onda se i "vrsta" preuređuje što ne čini prethodnu "vrstu" manje tačnom.
unknown.294 dejanr,
>> Sa istim žarom kojim ti tvrdiš da su LRP loši, mogao bi neki >> ubica da tvrdi da je učinio nešto lepo, jer se on osećao dobro, >> a to što je nekome oduzeo život, pa šta tu ima loše...? Ima loše to što je to što je ubica uradio protivno zakonu, i kao takvo vuče određene za njega dosta neprijatne posledice. Koliko znam, nema nikakvog zakona koji bi zahtevao da se poštuju levi ruski pisci. >> I dejanr ostade u ovoj konferenciji u manjini To je pomalo diskutabilno, mislim da su po broju "našeg" i "vašeg" tabora otprilike "pata karte", ili možda imate jednog diskutanta više. No ne zaboravi da se utakmica vodi na "vašem terenu", CIVILIZACIJA/ književnost - tu su mnogi mrzitelji levih ruskih pisaca po default-u dali resign ;)) Da se priča u nekoj PC.??? konferenciji (na oduševljenje moderatora ;>>) ili, recimo, u EXTRA, možda bi rezultati bili drugačiji. A možda i ne bi, ko zna :) No, i ako ostajem u manjini, šta da radim - ne mora to da bude toliko loše :)
unknown.295 dejanr,
>> već da će čovek napisati priču koju kompjuter neće moći da generiše, >> iako ima na raspolaganju sva slova. Paradoksalno? Ne, iz prostog razloga >> što ljudska misao izrečena rečima nije samo skup slova. Nije paradoksalno, nego netačno. Na opisan način bi se generisale *sve* priče i romani i studije i novinski članci i... koje mogu da postoje, a ako ti u to nećeš da veruješ, ja te ne teram :) >> Sa druge strane, pre par godina sam tražio kod ljudi koje znam Luna >> Kralja Ponoći jer mi je trebala jedna priča i živ sam se namučio dok >> je nisam našao. Prošlo je možda i čitave dve godine. Većina ljudi mi >> je rekla "ma imao sam to negde, al' sam verovatno bacio". Drugi put pitaj mene. Ja retko šta bacam ;) >> Kad sam tražio LRW našao sam u roku od dan-dva. Ešton se, dakle, posle >> čitanja negde ćušne, dok se Tolstojevski pažljivo čuva, što dovoljno >> govori o tome kakvo ljudi mišljenje imaju o jednima i o drugima. Jock vala, nego govori o tome koliko je koštala jedna (od spolja gledano) atraktivna knjiga a koliko jedan roman u mekim koricama koji obično liči na X-100. Mada je, što se toga tiče, taj način izdavanja i cena "knjige" verovatno i razlog za toliku prodaju Eštona.
unknown.296 dejanr,
>> > isti kontraverzni Minsky nam, opet ako se dobro sećam (moram da >> > nađem tu studiju pa da prekucam "kalendar") za 2005. ili 2010. >> > obećava gotovo savršeno kompjutersko prevođenje, pa onda dolaze >> > i razne druge stvari među kojima i kompjutersko pisanje i >> > komponovanje. >> >> Opet ti. Muzika i pisane reči su stvar misli i emocija, slova i note su >> samo načini njihovog prenošenja. Kompjuter može da izgeneriše slova i >> note i njihove kombinacije, ali ne i misli i emocije. Misli i emocije, tralala. Muzika, pisane reči, uskoro i filmovi = niz bitova na CD-u. Doduše, znam da ti ne voliš CD-ove :) >> Zato od veštačkog komponovanja i pisanja nema ništa. Isto su to pre 20 godina tvrdili za šah. >> > mada tim povodom vredi pročitati priču H.Dž.Velsa "Savršena kompozicija" >> > iz koje ispada da komponovanje muzike koja savršeno rezonira sa mozgom >> > nije dalo baš sjajne rezultate ;))... >> >> Naravno, jer mozak ne radi po algoritmu. Ha, kladim se da nisi čitao rečenu priču ;> Nije stvar u tome što (po njoj) mozak ne radi po algoritmu pa stvar nije uspela, nego je mozak baš radio po algoritmu pa je stvar uspela isuviše dobro. "Kompjuter" (H.Dž.Vels, dakako, nije baš mogao da predvidi kompjuter u današnjem smislu, ali je opisao nekakvu skalameriju koja bar funkcionalno odgovara današnjem kompjuteru) je uspeo da iskomponuje savršenu melodiju, i ona je toliko dobro izrezonirala sa mozgom onog ko ju je čuo da se on potpuno isključio iz realnog sveta i ostao "zauvek" da bulji u prazno i "sluša" to sazvučje koje ga je očaralo.
unknown.297 dejanr,
>> > Sa druge strane, dragi Tolstoj, kako ti kažeš, daje "IZUZETNO >> > realnu atmosferu vremena koje opisuje", čak "previše realnu za >> > tvoj ukus". Otkud znaš da je ta atmosfera dobro i realno >> > opisana, jesi možda imao vremeplov pa trknuo i proverio? :) >> >> Što bi rekla jedna američka studentkinja: "ne mogu da tvrdim da >> je Aušvic postojao, jer ja to nisam videla". Jednog dana, kada >> ne bude više živih svedoka II svetskog rata, možda će se naći >> neki genijalac da utvrdi da se on nije ni dogodio, a da su >> materijalni dokazi zapravo puki falsifikati nadobudnih i dokonih >> istoričara. Recimo, Napoleon koji je, kao što je poznato, umro na ostrvu Sveta Jelena, koje već beše godine. Istorija je zapisala da je umro prirodnom smrću i to je godinama, da ne kažem vekovima jer od tada nije prošlo baš mnogo vekova, smatrano za činjenicu, potkrepljenu brojnim materijalnim dokazima u vidu iskaza raznih lekara itd. Oni koji su u to sumnjali, ako ih je uopšte bilo, smatrani su za neozbiljne. Pa ipak, dva čoveka su dovoljno dugo sumnjala i ulagala ogroman rad u to, te su najzad uspeli da dođu do komadića Napoleonove kose koja je odsečena posle smrti. Laboratorijsko ispitivanje je pokazalo postojanje fragmenata arsenika koji ni posle 150 godina nisu nestali, i nedvosmisleno je pokazano da je Napoleon otrovan, što se danas uzima kao istorijski fakat i čak su kasnije preduzeta obimna istraživanja koja su pokazala ko ga je verovatno otrovao i po čijem nalogu. A sve je počelo od sumnje u neku "opšte utvrđenu" činjenicu. Sumnja (pa čak i sumnja te studentkinje, ma koliko delovala groteskno) je vrlo zdrava stvar i u osnovi vodi svet unapred.
unknown.298 dejanr,
>> treba dati u štampu, prodati, brojati pare, pisati sledeću, prodati, >> brojati pare, pisati, brojati pare, brojati pare, ... pare, pare... A šta je tako loše u parama? ;)
unknown.299 fancy,
ŮŢ> Nadam se da cete procitati moju pricu, da ce vam biti zanimljiva i da ŮŢ> cete je preporuciti drugima. Mlada umetnica je opravdala poverenje i zaslužuje skidanje. Go ahead, download it, it's worth reading!! .F nO morE.
unknown.300 fancy,
ŮŢ> Pošto je vreme novac, logično je da deo ŮŢ> populacije koji je na nižem nivou duhovnosti i čija je jedina ŮŢ> upotrebna civilizacijska vrednost u obezbeđenju opstanka (nekada lov, ŮŢ> danas pravljenje para, a sa istim primarnim ciljevima) ne želi i ne može ŮŢ> i ne shvata da bi mogao da odvoji i posveti vreme nečemu takvom, jer Pogrešno. Prema navedenome, ispalo bi da Srbija 1993. AD hita ka vrhuncima duhovnosti. Kome je ovde vreme novac?? Onima koji čeprkaju po kontejnerima?? Veruj mi, knjige čitaju ljudi koji su u stanju da razumeju da je vreme novac, i prema tome ništa strašno ako neki od njih, ili više njih tako doživi i književnost, i pažljivo bira na koje će knjige da utroši vreme. ŮŢ> ga, najčešće, i kupuje, iz pomodarstva. Ali, TO NIJE ROBA - to je umetnost! ŮŢ> ŮŢ> Tu umetnost stvaraju umetnici. LRP umetnici??? Dripci. Isti tip onih koje revolucije dovode na vrh. ŮŢ> i jedni i drugi imaju svoje "tržište", svoje "interesne grupe". Nisu svi ŮŢ> ljudi isti - nekima je dovoljna čašica i sisata pevačica, neki vole da ŮŢ> pogledaju dobar pornić, drugi vole male intelektualne izazove (ukršene ŮŢ> reči, krimić, partija šaha), treći nešto treće... Najčešće se jedni ŮŢ> drugima ne mešaju u "hobi" - uglavnom sve ostaje na međusobnim Ovo je zadnja demagogija, na koju može da da odgovor žarls Bukovski u pesmi DOBAR POZIV. .F nO morE.
unknown.301 fancy,
DEO ODGOVORA NA 14.25: DOBAR POZIV Isuviše me Zivkaju telefonom. traže žrtvu. ja nikada nisam telefonirao Knutu Hamsunu ili Erniju ili Selinu. nikada nisam zvao Selindžera nikada nisam zvao Nerudu Noćas je opet zazvonio: zdravo. jel' to žarls Bukovski? da. eto, vodim kuću. da? kupleraj. razumem. čitao sam vaše knjige. imam jahtu u Sosalitu. dobro. hoću da vam dam telefon. ako ikad dođete u San Francisko častim piće. okej, dajte mi broj. zapisao sam. vodimo otmenu kuću. sve sam advokat i senator, krupne zverke, makroi i slično. javiću vam se kad svratim gore. dosta devojaka čita vaše knjige. vole vas. je l'? axa. pozdravili smo se. dopao mi se taj poziv. Charles Bukowski
unknown.302 fancy,
ŮŢ> .... Pa šta. I dejanr ostade u ovoj konferenciji u ŮŢ> manjini, ... Diskutabilno. .F nO morE.
unknown.303 veca,
>> A šta da kažem i o onima koji se slažu sa slanjem učenika koji >> misle da je Agata bolji pisac od Dostojevskog kod psihologa (veca, >> 14.5)? Nadam se da je to bila šala a ne "imamo mi već postupak >> kojim će i V. Smit na Naravno, video si valjda onoliki smajli :)
unknown.304 veca,
>> P.S. Balinda verovatno sada gricka nokte zato što mu brojevima >> rušimo romantiku civilizacije :). Ne gricka nokte on, nego ja :) već dva dana spremam bilten, a po svoj prilici ću i narednih nekoliko :)
unknown.305 veca,
>> Ma, da. Šta se i ja foliram. Odoh u podrum da izvadim Staljinovu >> sliku. Još nisi??? :))) >> Kolektivizam u procesu razmišljanja je neminovnost u civilizaciji >> ovakvoj kakva je, pogotovo u društvima kakvo je naše, ali tu >> Dostojevski nije ništa kriv. Da, a sad je neobično moderno suprotno, tj. sad se kolektivno ne vole LRP zato što se time želi zbaciti ono je je u proteklom periodu važilo kao dobro, odoše komunisti, pa ko vele mora i ono što su oni voleli.
unknown.306 veca,
U našoj banci vaš ulog je siguran. Ni vi ga ne možete podići. Milan Beštić
unknown.307 dejanr,
>> > I dejanr ostade u ovoj konferenciji u manjini >> >> To je pomalo diskutabilno, mislim da su po broju "našeg" i "vašeg" >> tabora otprilike "pata karte", ili možda imate jednog diskutanta više. Ovo sam poslao "iz exec-a", ali sam, posle čitanja današnjih poruka u CIVILIZACIJI, "prinuđen" da se demantujem - kako trenutno stoje stvari, polako "vi" prelazite u manjinu :) No i dalje ostajem pri onome: >> No, i ako ostajem u manjini, šta da radim - ne mora to da bude toliko >> loše :) Što jednako važi i za "vas" :)
unknown.308 pedjak,
> žudna stvar, ja bih to uzeo kao prednost "Dobrile" :) Samo mi još > treba da mi pisac da zagonetku o kojoj ću X dana lupati glavu ;) > Pročito knjigu, zabavio se, sve jasno na kraju, ajmo na posao :) Ako knjige čitaš radi zabave, onda... hm, pa ne znam zašto ih onda i čitaš. Uzmi bolje stripove :) , ionako imaju puno više slika nego knjige , a i zabavniju su :)
unknown.309 milanv,
║║ Dragi prijatelju, meni je jako žao što ti nisi u stanju da misliš ║║ svojom glavom nego misliš televizorom... ups, misliš glavama ║║ "ozbiljnog i dobronamernog sveta koji stavlja leve ruske pisce ║║ na civilizacijski tron". Shvatam da nemaš baš nikakvih drugih ║║ argumenata osim činjenice da su te slagali u školi da su ti pisci ║║ veliki, tako da pretpostavljam da u takvoj situaciji i ne možeš da ║║ kažeš ništa osim onoga što si kazao. Vrednovanje književnosti, kao i drugih grana umetnosti je vrlo ne-egzaktan pojam. Tu ne prolazi IF ... THEN ... ELSE, što je Tebi, a i meni zanatski bliže. Takođe, nije lako (ako je uopšte i moguće) postaviti kriterijume i parametre vrednovanja. To je i razlog zbog koga među umetnicima sebe mogu da prepoznaju od: Betovena, Pikasa, Dostojevskog... do Maje Marijane, naivaca, pisaca ljubavnih vikend romana. I (skoro) svi nalaze publiku za svoja dela. Otuda i Tvoje i moje različito viđenje ruskih pisaca. A obojica smo bez ličnih argumenata. Bez obzira što Ti misliš da ih imaš, odnosno da su Tvoji značajniji; a oni su: a) ogroman broj prodatih primeraka, b) dvojica profesora velikog univerziteta, c) uživaš dok ih čitaš, d) potiču iz Amerike, E) NE potiču iz Rusije. Moji argumenti: a) mislim televizorom, b) slagali su me u školi (ne znam samo kog profesora kojom mukom da mučim), c) volim da ih čitam, d) mislim glavama "ozbiljnog i dobronamernog sveta koji stavlja leve ruske pisce na civilizacijski tron". a) + b) + c) + d) + E) >> a) + b) + c) + d) => pobedio si. ║║ Da si živeo u srednjem veku, nema sumnje da bi bio oduševljen idejom ║║ da se spali jeretik koji se usuđuje da, kontra mišljenju "ozbiljnog i ║║ dobronamernog sveta koji, još od Aristotela, zna da se Sunce okreće ║║ oko Zemlje", tvrdi takve očite budalaštine kao da se Zemlja okreće ║║ oko Sunca. Ako ne da se spali onda bar da se protera u PC.????.? To što sam predložio da se vratiš u druge konferencije je bilo izuzetno grubo, zbog čega Ti se iskreno izvinjavam. To sam pokušao i da objasnim (očigledno neuspešno) svojim trećim pasusom u kome sam rekao da nemaš razloga da lošim nazivaš pisce (i njihova dela) ako ti se ne sviđaju. Ja za Tvoje omiljene stvaraoce (među koje spada i Spilberg, a koga, takođe, ne volim) to nisam rekao. Samo iznosim stav da to što je nešto bolje od drugog (sve jedno šta od čega), ne znači da je drugo loše.
unknown.310 dejanr,
>> Ako knjige čitaš radi zabave, onda... hm, pa ne znam zašto ih onda i >> čitaš. Uzmi bolje stripove :) , ionako imaju puno više slika nego >> knjige , a i zabavniju su :) Ne znam, meni nisu zabavniji. Nekako, nikad nisam posebno mario za stripove.
unknown.311 dragisak,
> A "Proces" ni u kom slučaju nije dovoljan da se stvori potpuna slika o > Kafki. Moj omiljeni je "Preobražaj". "Kada se, jednoga jutra, Gregor Samsa probudio iz nemirnih snova, našao se u svom krevetu pretvoren u golema kukca. ..." (Izvinite na ovome zadnjem. Šta ću kad mi je prevod hrvatski.) :)
unknown.312 dragisak,
> Rusija je tamo gde je istina vere! Rusija izgleda nije tamo gde sam ja mislio da jeste. :) > Pravoslavlje ili smrt! Bolje grob nego rob ! ;)
unknown.313 dragisak,
> Levica je itekako organizovana i razne (homo, lezbo, > zapravonaabortus, marksisti, trockisti, aids, Hemet, > Ginzberg, Barouz, Crnci (Afroamerikans(!)), Hispanoam. > liberali, demokrate, 68asi, LeGuin) A filatelisti ?
unknown.314 asterix,
> Ma to su sve omiljene režimske žvake... te mi imamo ovo, te mi imamo > ono, te cene u svetu naše ove, te cene naše one... Koji naš pisac je Premda u ovome ima istine, mislim da si previše restriktivan. > ZAISTA cenjen (osim Kiša) i koji naš režiser (osim Emira K. a i on je > problematično "naš"...) je kao cenjen (ne računam one silne partizanske > filmove popularne u Kini i bivšem CCCP-y) Does the Nobell Prize ring a bell ? Dušan Makavejev ? > Slikari??? Mića Popović... i? (kako se zvaše onaj u Parizu, Šobajić? > ;)))) Vlada Veličković ? Sava Šumanović ? Milena Pavlović ? > Ma sve je to u proseku normalno za malu zemlju kao što je naša... > E, da... NEKADA smo imali zaista dobar košarkaški tim... ^^^^^^ To je tačno. Sada imamo samo dobar tim. Kao i vaterpolo uostalom.
unknown.315 asterix,
> I ja :) I ti NORMALNO ? ;)) Znao sam -> !WOW ;)
unknown.316 fancy,
ŮŢ> Fancy, kad ces ti da "cut this ego-trip", covece? OK, ja to uradim, i šta onda? ;) .F nO morE.
unknown.317 fancy,
ŮŢ> Vlada Veličković ? Sava Šumanović ? Milena Pavlović ? E, da, rek'o sam Konjoviću da ih sve pozdravi..;) .F nO morE.
unknown.318 fancy,
ŮŢ> A šta je tako loše u parama? ;) kako šta - pa nemaju dušu ;) duša ili smrt Pravo slavlje na zapadu! Donald Duck just went othodox. jebeš ovaj tag line.
unknown.319 fancy,
ŮŢ> "Umetničko delo? Ja sam o svojim filmovima uvek razmišljao kao o poslu ŮŢ> kojim se bavim, a toga da su u pitanju umetnička dela uglavnom bih se ŮŢ> setio kada se na blagajni proda malo karata" eto... sećam se da smo za loše ribe govorili da imaju dobar karakter.
unknown.320 voki,
>>>> Da li nam ie stvarno potrebno slovo j? >> Niie. A ja se mučim da objasnim, kad ga ti srezao jednom jedinom rečju :))))))))) Pozdrav Voki.
unknown.321 astojkovic,
C.Bukowski "Kako da postanes veliki pisac"(odlomak pesme) ... "i secaj se starih pasa koji su se borili tako dobro: Hemingveja, Selina, Dostojevskog, Hamsuna. ako mislis da nisu otkacinjali u malim sobiccima bas kao sto ti sada otkacinjes bez zena bez hrane bez nade onda jos nisi spreman."... Chief Sale "When I was two, my mum bought me a Rolling Stones record, a Beatles record, a shotgun, a balaclava, and some drugs" - Shaun Ryder
unknown.322 astojkovic,
!ŮŢ> Rusija je tamo gde je istina vere! !ŮŢ> Pravoslavlje ili smrt! Pa dobro bre jel' vi niste culi za CAMP! Mislim... kao Almodovar, Orton i ostali... Samo... dok nije GAY! OK! Sale ( on sale tax free :) "Cook went blind and drank too much and fed his guests on angel dust" - Shaun Ryder
unknown.323 astojkovic,
!ŮŢ> Rusija je tamo gde je istina vere! !ŮŢ> Pravoslavlje ili smrt! Pa dobro bre jel' vi niste culi za CAMP! Mislim... kao Almodovar, Orton i ostali... Samo... dok nije GAY! OK! Sale ( on sale tax free :) "Cook went blind and drank too much and fed his guests on angel dust" - Shaun Ryder
unknown.324 astojkovic,
Agata Kristi? Dajmo rec Majstoru: Raymond Chandler "Pisma" (odlomak) "George Harmon Coxe 27.6.1940. Zahvaljujuci iskljucivo tvojoj preporuci procitao sam od Agathe Christie 'And Then There Were None', i nakon citanja napisao analizu te knjige, jer je reklamiraju kao savrsenu kriminalisticku pricu, apsolutno postenu zbog nacina na koji je konstruisana. Kao zabava svidja mi se pocetak i prvi deo. Drugi deo je mnogo slabiji. No postena kriminalisticka prica, postena u smislu da citatelju pruza pravi materijal, cvrstu motivaciju i mehanizme ubistva - to je cisti fol. Posebno mi je zasmetala osnovna koncepcija knjige. Tu je neki sudija, pravnik, covek sa sadistickom crtom ali i strascu prema egzaktnoj pravdi, i taj covek osudjuje na smrt i ubija grupu ljudi samo na temelju pukih naklapanja. Ni u jednom slucaju nije imao ni trunke dokaza da je bilo ko od njih zaista i pocinio zlocin. U svakom slucaju, to je uglavnom bilo necije misljenje, ili moguce, cak i verovatno izvodjenje zakljucaka iz odredjenih okolnosti. No dokaz, pa cak ni apsolutno unutrasnje uverenje jednostavno ne postoji. Neki od tih ljudi priznaju svoje zlocine, ali to je sve NAKON sto su ubistva vec bila planirana, presuda donesena, kazna izgovorena. Drugim recima, citalac je jos jednom kompletno i besmrtno povucen za nos. A ne zelim ulaziti u mehanizme zlocina, od kojih vecina pociva na cistom slucaju, a neki su i potpuno nemoguci. Prisutno je i nedokucivo nepoznavanje smrtonosnih lekova i njihovog delovanja. Medjutim, drago mi je sto sam procitao tu knjigu jer sam konacno i za svagda u svojoj glavi sredio jedno pitanje koje me povremeno kopkalo. Je li moguce napisati cisti, posteni krimic klasicnog tipa? Nije. Da bi zakomplikovao zaplet, valja patvoriti nit, vremensko odredjenje, igru slucajnosti, i uzeti nesto kao izvesno cak i kada su mogucnosti za to samo pedeset odsto. A da bi ubica bio iznenadjenje, valja krivotvoriti i njegov karakter, sto mi najteze pada, jer imam istancani osecaj za karakter. Ako ljudi zele igrati tu igru, ja nemam nista protiv. Ali za Boga miloga, nemojmo samo pricati o postenim krimicima. Takvih nema." :))) - rasporediti prema ukusu sale "Nauka je red koji namecemo prirodi; umetnost je emocija koju priroda budi u nama; zato su estetski znakovi slike stvarnosti. U gramatickom smislu reci mozemo da kazemo da je nauka prenosna a umetnost neprenosna. Naukom nazivamo svet zatvarajuci ga u resetku naseg Razuma; umetnoscu sami sebe oznacavamo desifrujuci nasu Psihu kao odraz prirodnog reda." Pjer Giro - "Semiologija" Nagradno pitanjce: Lady Agatha Christie je junakinja jednog naseg (srpskog) romana. Kojeg?
unknown.325 bojans,
>>>> U trenutku kada, dok čitam neke tvoje poruke u ovoj >>>> konferenciji, osetim mučninu u stomaku... >> >> To je bila šala? Bar se nadam ;) Ja svakako ne bih učestvovao >> u jednoj ovako neobaveznoj diskusiji ako bi mi ona donosila >> mučninu bilo gde :) Naravno da je bila šala :) Ja se zapravo divim tvojoj neverovatnoj mentalnoj energiji koju ulažeš da bi dokazao nešto što nije tačno. Da si na Zapadu i da takvu energiju ulažeš u pravljenje para možda bi bio veći od Rokfelera. Dejranfeler, kako to gordo zvuči ;) Iako, najverovatnije, misliš da sam ja zaljubljen u Dostojevskog ili Tolstoja, stvar je upravo obrnuta. Niti ih mnogo volim, niti sam se ubio od čitanja njihovih knjiga. Ali, ne polazim od činjenice da ono što se meni ne sviđa nije dobro. Najviše sam, ipak, pročitao SF knjiga i istinski uživao u njima. Zabavila me je i Agata Kristi, ali sam osetio i po koju pozitivnu senzaciju čitajući Kamija ili Kafku. Mislim da razmišljanje po sistemu "ovo je sranje, jer se meni ne dopada" koje ti propagiraš baš i ne doprinosi korektnosti diskusije. Vidim da voliš da sve tumačiš brojevima. Složićeš se onda da se inteligencija takođe može meriti. Možda nemamo baš najsavršenije instrumente, ali je, da se poslužim tvojim oružjem, samo pitanje dana kada ćemo moći da egzaktno definišemo i izmerimo inteligenciju čoveka. Upravo zahvaljujući nadarenim pojedincima civilizacija je već nekoliko hiljada godina u stalnom usponu. Tih inteligentnih i kreativnih ljudi nema mnogo, ne raspolažem tačnim podacima, ali je mediokriteta i tupadžija svakako mnogo više. E, u tom grmu leži zec. Zašto je odziv čitalačke mase na romane Dobrile Krstić bio veći nego na "leve ruske pisce"? Zato što nju može da čita svako ko zna da čita i nije moron. Za Tolstoja je potreban veći IQ. Da li prihvataš stav da je shvatanje umetnosti u korelaciji sa inteligencijom? Pogledaj publiku na koncertima Madone (za koju je potreban stadion) i onu na, recimo izvođenju Šopenovih dela (dovoljna je koncertna dvorana). Drugih je manje, ali je prosek njihovih IQ veći. Prema tome, mislim da je tvoj kriterijum neadekvatan. Nikad mi nije bilo bitno mišljenje američkih domaćica koje sačinjavaju tvoju pobedonosnu populaciju.
unknown.326 bojans,
>> To, dakako, ne znači da treba da odustanemo od čitave >> problematike - treba samo da radimo na konstrukciji 10 biliona >> puta bržeg računara koji će posao obaviti za 9 sati. Mislim da postoji logička greška u tvom rasuđivanju. Moglo bi se pokazati da postoji konačna maksimalna brzina računara bez obzira na njegovu arhitekturu (Verovatno da bi se negiranjem poneke teorije relativističke fizike i ovo moglo opovrgnuti, ali bi se onda našli u bezvazdušnom prostoru, jer ne bismo mogli da se oslonimo na bilo šta, sem na sopstvenu fikciju). U slučaju RSA šifre, složenost povećavamo generisanjem još većih prostih brojeva. Uvek se može napraviti takva šifra koja će za datu brzinu računara biti neprobojna, a ipak upotrebljiva. Dakle, sličan kompromis onom kakav trenutno postoji. Ponoviću još jednom svoju pretpostavku da u našem mozgu postoje tako fantastično složeno kodirani algoritmi da su nesavladivi za bilo koji računar čija brzina ne prelazi maksimalno moguću. Sklon sam zato da poverujem da je neke pojave, umetnost na primer, najbolje tretirati makroskopski tj. "odozgo" bez nepotrebnog gubljenja vremena da se pronikne u njenu egzaktnu interpretaciju, jer tako verovatno nećemo doći ni do kakvih rezultata. Neke su stvari mnogo složenije nego što izgledaju. Seti se priče o žitu i šahovskoj tabli. Na sličan način na koji si ti pokazao da ima konačno mnogo knjiga do 1000 strana, može se ustanoviti da ima konačno mnogo fotografija veličine 18x24 i slične druge "neverovatne" stvari. Pa nije poenta u toj konačnosti. Konačan je i broj atoma u kosmosu, ali to ne isključuje njegovu strahovitu složenost, sasvim dovoljnu da bi ga teško neki njegov bedan podskup kakav su ti tvoji super računari budućnosti mogli preorati uzduž i popreko.
unknown.327 bojans,
>> Pitanje nije da li ćemo moći da kvatifikujemo neko >> umetničko delo, već kada ćemo moći da ga kvantifikujemo. Možda >> ti misliš da nećemo uspeti ni za hiljadu godina, ali ja sam >> pre sklon da verujem da će to biti već u sledećem veku. >> Neuronske mreže i tako to. Definitivno ostajem pri stavu da je kvantifikacija umetnosti moguća ali ne za života ove civilizacije, dakle nemoguća je. Bojanov paradoks.
unknown.328 bojans,
>> Ovo sam poslao "iz exec-a", ali sam, posle čitanja današnjih >> poruka u CIVILIZACIJI, "prinuđen" da se demantujem - kako >> trenutno stoje stvari, polako "vi" prelazite u manjinu :) Ajde da se kvantifikujemo :)) Na jednoj strani su: milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans a na drugoj: djelovic, cdragan, fancy, dejanr Dakle 8:4 Izvinjavam se onima koje nisam ubacio, kao i onima koje sam ubacio na pogrešno mesto (ako ih ima). Molim oštećene da se jave.
unknown.329 bojans,
>> Sumnja (pa čak i sumnja te studentkinje, ma koliko delovala >> groteskno) je vrlo zdrava stvar i u osnovi vodi svet unapred. Da, ali postoji i nezdrava, kontraproduktivna sumnja. žovek sumnja da se trisekcija ugla ne može izvršiti lenjirom i šestarom i sad tu ima nešto napredno i zdravo. Pa baš si ti sličnim tipovima svojevremeno nemilosrdno odbrusio u "Galaksiji". Zar je sumnja one studentkinje zdravija od sumnje ovih ludaka? Ili su tvoji kriterijumi dvostruki?
unknown.330 djelovic,
> Definitivno ostajem pri stavu da je kvantifikacija umetnosti > moguća ali ne za života ove civilizacije, dakle nemoguća je. Dozvoli da smo Dejran i ja ipak bolje upućeni u mogućnosti neuronskih mreža nego ti. No s obzirom na to koliko si definitivan u svome tvrđenju, bilo bi lepo da izneseš argumente za njega.
unknown.331 novim,
> (ili nekim) opčinjen. Ono što sam pokušao da kažem > je da li zaista LRP zaslužuju mesto na kome se > nalaze. ajd da završimo ovo, meni postaje jako dosadno što se petljate u oblast prosuđivanja književnosti iz ugla kvantifikacije, sumnjive (u najmanju ruku) ideje o jeziku (još niste čuli da jezik NIJE kod?). LRP iliti Tolstojevski jest autor pre svega iz nasleđa biblijske problematike, ok. Biblija je najprodavanija knjiga. ergo - i vaša "merila" su zadovoljena, i ruske "ovčice" na broju, svi srećni. :) ps. fancy, još tri dana Crnje... dakle, u sredu častiš, proslavljamo 100 godina Miloša C. važi? :)
unknown.332 novim,
> Estetika, moralne dileme, uzvisena ljubav, problemi > socijalizacije i tu i tamo jos poneka tema, izneseni > kao hronika u obliku tragedije, ili bilo koje druge > forme sa visokim emotivnim nabojem, savrseno odgovara > poznatom slovenskom "uzvisenom pateticno-tragicarskom > mentalitetu" mirenja sa sudbinom i njegovom > nihilistickom odnosu prema sadasnjosti i buducnosti. jeste. pa zar Sofokle i Evripid nisu Srbi iz Malog Crnića, a Marsel Prust iz Velike Moštanice? ;) a tek onaj Gete (kad je bio dete, naravno). ;))
unknown.333 novim,
> ZRNO PESKA IZ PROFILA > I zašto, o zašto mi upade u gaće? ma jesi siguran da si baš pisao o zrncu peska ;>>
unknown.334 novim,
> Deo iz romana "Lotreamon" Isidora Dikasa u > prevodu Danila Kisa i Mirjane Miocinovic deo može biti iz "Maldororovih pevanja", autor je Lotreamon (Isidor Dikas).
unknown.335 novim,
> Kako objašnjavaš to (nije više pod moranje) što LRP i > dalje nalaze u planovima izdavačkih (pa i privatnih) > kuća i što se i dalje prodaju? antisrpska zavera, dabome (reko mi čo'ek). naime, pisci su svi prodane duše (osim nekoliko njih), koji rade sve da Serbia ne bude merkantilno-kvantifikatorska zemlja. oni (ti pisci, knjiž. teoretičari i ostali dripci, pu pu pu) otuda guraju LRP u izd. planove, lektire, škole (čak jedan i Crnjanskog šalje na Sezam, zamisli, veco! e stvarno!)
unknown.336 novim,
> LRP umetnici??? > Dripci. Isti tip onih koje revolucije dovode na vrh.
unknown.337 novim,
> rekao da nećeš. E pa, ni mene činjenica da većina > misli ovako ili onako uopšte ne tangira, niti imam > nameru da se toj pretpostavljenoj većini pridružim. > Da je drugačije, verovatno bih i za SPS morao da > glasam po mišljenju većine ;> dejanre, neko šalje poruke u tvoje ime, i tvrdi suprotne stvari od tebe u CIV:knjizevnost (naime, tamo konstatuje da pripadaš većini koja je za Agatu). - zar je moguće da ti je provalio pass? ;) ili si se kvantifikovao (umnožio, ukvantitetio, barem duplirao), o? ;)
unknown.338 milan,
> Ali nije taj Tomas (nije taj Jovanovic ;) Aha! To je ovaj drugi, nokautirani. ;))) Pl poz M
unknown.339 veca,
>> vrednosti vrednost nije postojala tj. nije mogla biti >> kvantifikovana, tvoja tvrdnja je logički apsurdna. Mislila sam na umetničku vrednost (kvalitet)! Nema logike u umetnosti, tu je potrebna mašta i/ili zanat.
unknown.340 veca,
>> No, i ako ostajem u manjini, šta da radim - ne mora to da bude >> toliko loše :) Svakako! Šta bismo mi bez tebe? :)
unknown.341 vitez.koja,
#=> Slikari??? Mića Popović... i? (kako se zvaše onaj u Parizu, Veličković.
unknown.342 jovana,
> E sad, broj 80ž3000000000 jeste prilično veliki, zapravo toliko > nezamislivo veliki da se ne može opisati ;) al' opet - konačan > je. Ako poradimo na potrebnom matematičkom i statističkom > aparatu, možda ćemo jednom naći način da izaberemo potrebne > nizove slova u skladu sa ukusom naručioca, i onda eto raja za > čitaoca. Voliš Dostojevskog? Kompjuter ti svakog dana napiše po > jednog (koji će verovatno biti i bolji od originala), pa čitaj > i uživaj. Voliš Agatu? Svaki dan po jedan genijalni zaplet. I > još ne plaćaš Pa jeste, tako nešto je mislio i žomski. Bilo je od toga i koristi, ali ja se pitam, može li kompjuter da smisli vic?
unknown.343 jovana,
>>> U trenutku kada, dok čitam neke tvoje poruke u ovoj >>> konferenciji, osetim mučninu u stomaku... > > To je bila šala? Bar se nadam ;) Ja svakako ne bih učestvovao u > jednoj ovako neobaveznoj diskusiji ako bi mi ona donosila > mučninu bilo gde :) Ali tema nije nimalo neobavezna, zar ne? Barem se meni tako učinilo dok sam čitala vaše poruke vezane za nju.
unknown.344 jovana,
> (6.867) > / ­> Prijatelj mi HITNO prodaje: > > / OK, a kakve to veze ima s nama? :) > > Stručnjaci bi trebalo da kažu kako se tačno zove ova upotreba > dativa kao prisvojnog ("on i žena mu"), štaviše bilo bi dobro > da se to malo Nisam neki stručnjak, ali evo šta kaže nezaobilazni M. Stevanović: ta upotreba se zove baš tako, posesivni dativ, što, kaže dotični, "označava pojam kome nešto pripada", pa navodi i primer "Pita Marušku, kćer mu" (citat je, kaže, Petra Kočića), i "Ostadosmo ja, dvije mi sestre i stara nam mati" (isti). A ima još jedan, od istoga Kočića: "Je li i njemu zemlja Bosna". Dalje Stevanović kaže: "U ovakvim je primerima posesivnost jasno određena.(!) U svima njima mesto dativa ličnih zamenica mogle bi se upotrebiti odgovarajuće posesivne zamenice ili pridevi, ili pak posesivni genitiv imenica." Tako Stevanović.
unknown.345 fancy,
ŮŢ> ps. fancy, još tri dana Crnje... dakle, u sredu častiš, ŮŢ> proslavljamo 100 godina Miloša C. važi? :) Vazda! gde idemo?? :)) .F nO morE.
unknown.346 fancy,
ŮŢ> Chief Sale ŮŢ> and some drugs" - Shaun Ryder Šef si, nema šta ;) .F nO morE.
unknown.347 fancy,
ŮŢ> Mislim... kao Almodovar, Orton i ostali... "At Joe Orton's wedding, the bride wore black, dead company's got'em bouqet... " David J .F nO morE.
unknown.348 fancy,
ŮŢ> Na jednoj strani su: ŮŢ> milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans ŮŢ> a na drugoj: ŮŢ> djelovic, cdragan, fancy, dejanr ŮŢ> Dakle 8:4 JOK! Tučemo vas SA NULOM ;) .F nO morE. p.s. šuplji ste na desnom krilu ;)))))
unknown.349 fancy,
ŮŢ>> LRP umetnici??? ŮŢ>> Dripci. Isti tip onih koje revolucije dovode na vrh. ŮŢ> ŮŢ> O.K. O.K. znam, ostao si bez reči ;) Ali ipak hvala što si još jednom potcrtao suštinu. čista katarza... .F nO morE.
unknown.350 fancy,
ŮŢ> "Cook went blind and drank too much ŮŢ> and fed his guests on angel dust" - Shaun Ryder call the cops... (Shaun again ;)
unknown.351 fancy,
ŮŢ> dejanre, neko šalje poruke u tvoje ime, i tvrdi suprotne ŮŢ> stvari od tebe u CIV:knjizevnost (naime, tamo konstatuje da ŮŢ> pripadaš većini koja je za Agatu). - zar je moguće da ti je ^^^^^^^^^^^^^^^ A da li si ti čuo da postoje PRINCIPIJELNA i NEPRINCIPIJELNA većina ;) ?? .F nO morE.
unknown.352 jasicp,
> Nevolja je sto u tome sto taj stepen slobode u nasoj skoli nije obezbeden, > zapravo diskusija je i pocela od toga sto je neko ispricao kako ga profesorka Apropo ovoga cu da ispricam nesto: imao sam u gimnaziji profesorku iz knjizevnosti kod koje smo nekad mogli da biramo knjizevno delo koje cemo analizirati. Ja sam odabrao Artura Klarka - Odiseja 2000. Govorio sam sve najbolje o delu i profesorka Vera Reljin iz VI beogradske se zainteresovala i zamolila me da joj donesem knjigu. Posle nekoliko dana smo na casu popricali o knjizi opet, i njeno misljenje je bilo da, cisto knjizevno, delo i nije nesto posebno vredno. Nismo ulazili tom prilikom u "ideju". Bilo bi lepo kada bi profesori cesce bilo tako tolerantni i kada bi dozvoljavali "private initiative" i na casovima.
unknown.353 jasicp,
> Ovde = na Sezamu, u Jugoslaviji, u Evropi, na svetu... ? Sta? Ako bi > se, recimo, vecina u bilo kojoj od tih grupacija opredeli za misljenje Tacno, i gubite cesto iz vida da nije vazno samo misljenje samo po sebi, osim, naravno, ako je ekstremno. Stos je u kreativnosti, odnosno u cinjenici da nove ideje retko daju oni koji se drze sablona vec oni koji su dovoljno hrabri da stvari posmatraju razlicito od drugih. Tolstoj i Dostojevski su, verovatno, veliki pisci ali ja ih ne volim i smatram da nisu nimalo inspirativni.
unknown.354 jasicp,
> Sve sto ne znate kuda da strpate, a ima neke veze sa Civilizacijom i > ne biste da tim zagadujete neku od normalnih tema, ostavite na Deponiju. SPS.
unknown.355 .bale.,
> Inace, interesantna stvar je inicijalizacija - tj. prijem u bratstvo Inicijacija :)
unknown.356 milan,
> ps. fancy, još tri dana Crnje... dakle, u sredu častiš, > proslavljamo 100 godina Miloša C. važi? :) Važi, ako fancy časti! :)) Pl poz M
unknown.357 milan,
>>> Kao u svakoj oblasti ljudskog stvaralaštva tu rade dva >>> kriterijuma: stručnjaci i vreme. Na Dejranovu žalost ni >>> stručnjaci ni vreme nisu Dobrilu uvrstili među vrhunska >>> dostignuća književnosti. > > Koji to stručnjaci, verovatno oni naši, slavni književni teoretičari > čiji takođe slavni duhovni prethodnici godinama nisu hteli da prime > jednog Branislava Nušića u Akademiju i da ga smatraju "piscem", a > istovremeno su primali i slavili neke što su napisali jednu knjigu > koja se mogla prodati jedino tako da autor "usreći" nekog uvaženog > prijatelja poklonivši mu primerak. A vreme? Zar nije dovoljna "presuda" ==================== > vremena što se njene knjige rado čitaju i štampaju po čitavom svetu, ============================================================= > na preko 100 jezika? Teraš me da ponavljam nešto što sam već rekao: Popularnost nije estetički kriterijum! Njujorški telefonski imenik je najtiražnija knjiga na svetu pa je niko ne smatra umetničkim delom. Dobriline knjige istina, neki smatraju, al' se nisu još probili sa svojim mišljenjem u stručnu časopise. čao mi je! > Ajmo još jednom onaj citat Hičkokove izjave sa svečanosti na kojoj mu > je dodeljivana nagrada za životno delo. Hičkok, to beše onaj režiser što > je snimao hitove, čuvao se umetnosti, i za to što je radio, zamislite, > uzimao prljave dolare ;) > > "Umetničko delo? Ja sam o svojim filmovima uvek razmišljao kao o poslu > kojim se bavim, a toga da su u pitanju umetnička dela uglavnom bih se > setio kada se na blagajni proda malo karata" Odavde jedino možemo da zaključimo da je Hičkok pravio filmove koji uglavnom nisu pretendovali da budu umetnička dela što se, uostalom, u potpunosti slaže sa mojim mišljenjem o njegovim filmovima. Pl poz M
unknown.358 milan,
[bojans dejanr-u] > Da, ali postoji i nezdrava, kontraproduktivna sumnja. žovek > sumnja da se trisekcija ugla ne može izvršiti lenjirom i > šestarom i sad tu ima nešto napredno i zdravo. Pa baš si ti > sličnim tipovima svojevremeno nemilosrdno odbrusio u > "Galaksiji". Zar je sumnja one studentkinje zdravija od sumnje > ovih ludaka? Ili su tvoji kriterijumi dvostruki? Ovo poslednje. ;)) Pl poz M
unknown.359 vcalic,
>> Ma to su sve omiljene režimske žvake... te mi imamo ovo, te mi imamo >> ono, te cene u svetu naše ove, te cene naše one... Ma izgleda da sam ja ipak komunista !? ;) Što jes' jes', imam čitavu kolekciju Manifesta komunističke partije, džepno izdanje Oslobođenja. Oćeš jedan primerak? >> Koji naš pisac je >> ZAISTA cenjen (osim Kiša) i koji naš režiser (osim Emira K. a i on je >> problematično "naš"...) je kao cenjen (ne računam one silne partizanske >> filmove popularne u Kini i bivšem CCCP-y) Andrić, Crnjanski, od novijih Pavić. Od filmadžija Saša Petrović, nekad onaj ludi Makavejev (više zbog ideologija, al' ajde), Marković. >> Slikari??? Mića Popović... i? (kako se zvaše onaj u Parizu, Šobajić? Tapi (hm, naterao me da preispitam svoj stav o hiperrealizmu) E, da, zaboravio sam Duška Kovačevića. Njega ne kapiraju mnogo zato što se bavi Srbima koji njima baš nisu mnogo jasni, al' kapiraju da je te Srbe jako uspešno prikazao. Vlada
unknown.360 vcalic,
>> oni nisu sasvim dobar primer za poređenje, oni bi bili možda kao Silvija >> Plat u muzici, a ne LRP (možda da za poređenje iskoristimo Emerson Lake >> & Palmer..? beskonačne solaže, komplikovane teksture i "dosada dokle god >> dopire pogled" /by Garfield :)/ ... xe xe... RLP-ELP ?). Ne, ne, baš su dobar primer. Prosečnom slušaocu su Joy Division baš potencijalno dosadniji od ELP. Ako računamo samo one ELP albume koji nisu dvostruki i trostruki, onda je vreme trajanja albuma ELP i Joy Division približno isto. E, sad, kad bi mogli da okupimo jedan uzorak Sezamovaca koji su resign-irali temu muzika, pa im puštali paralelno ELP i Joy Division, ubeđen sam da bi bar 50% reklo da su im JD dosadniji. To što su njima pesme kraće je manje bitno, ako se slušanje bazira na albumima. Analogno, i romani LRW-a podeljeni na sitnije celine (glave i sl.) Toliko o podesnosti Joy Division za poređenje sa LRW. >> Dobro, pitaj mene šta mi se sviđa kod Joy Division, i ja ću ti >> jednostavno reći - osećaj koji mi daje pesma shadowplay, slika grada u >> prolazu i borba (koju paradoksalno pisac nije izdržao :(( ) koja će u >> životu (tad sam ipak imao samo 16 godina...) biti neminovna... Vidiš, nešto jako slično se meni sviđa kod Dostojevskog. Isto tako slika grada (St. Peterburga koji je inače što se arhitekture i nekih drugih stvari tiče moj omiljeni grad), njegovo umeće da prepozna i prikaže neke karakteristične tipove ljudi, kao i nastojanje da prodre u suštinu odnosa među ljudima. Ono što me fascinira to je njegova umešnost da me u potpunosti uvede u svet koji je kreirao svojim romanom. Nekoliko puta sam zatekao sebe kako o njegovim likovima razmišljam kao o stvarnim ljudima. A tripovanju na suvo nešto nisam sklon. O njegovoj životnoj sudbini da i ne govorim. To ionako nije tema diskusije, ali možda bi bilo lepo dotaći je. Kod ostalih koji se ovde pominju, jedino me je Kami nešto više zaintrigirao, zbog njegovih egzistencijalističkih stavova koje sam ponekad sklon da prihvatim ;) Tolstoj je isto imao fantastične opise, ali me nikad nije fascinirao. O Kafki drugi put... >> Ljubav, oslikana u Love will tear us apart, puno lepih melodija... >> Sve u svemu neki duh kojeg nema kod LRP... >> Izgleda da je sve stvar "feeling-a", a meni atmosfera LRP dafinitivno >> ne odgovara. Ubija. Naravno da je sve stvar filinga. Samo reci to tehnomanijacima tipa Dejana R. i Dejana J. Vlada
unknown.361 vcalic,
>> Ako misliš da u čovekovim mislima ima nečeg posebnog što neka mašina >> jednog dana neće moći da emulira, onda se grdno varaš. Same misli. Vlada
unknown.362 vcalic,
>> Neuronske mreže i tako to. Potpuna simulacija mozga, a? Znaš, psiholozi su utvrdili povezanost fizioloških procesa u mozgu sa svesnim procesima, ali uspeli su utvrdili i da veštački stimulisani fiziološki procesi koji se javljaju pri određenim svesnim procesima ne uspevaju da izazovu te iste svesne procese. Ako nastavimo dalje u ovu diskusiju možda je bolje da promenimo temu. Biće da je tema 'filozofija' bolje mesto za ovo. Ovo je sada pitanje da li čovek može da 'iskopira' samog sebe, i nema mnogo veze sa književnošću. Vlada
unknown.363 vcalic,
>>> Naravno, jer mozak ne radi po algoritmu. >> >> A po čemu radi, majke ti? Pa, ako tvoj mozak radi po stanovitom algoritmu, nemoj ostale da nabeđuješ! ;) >> Em ne znaš ni šta znači reč "algoritam", em to što hoćeš da kažeš >> nije tačno :). Oh, Bože, hvala ti što si mi poslao personu koja će mi ukazati da ne poznajem značenje reči 'algoritam'. Vlada
unknown.364 vcalic,
>> Opet romatične predstave! >> Ajde prebroj naše umetnike poznate svuda po svetu i umetnike neke >> druge zemlje naše veličine (Francuska? Engleska?) pa ćeš videti da u tom >> pogledu nismo ništa posebno. Pa što jes' jes' u poređenju sa Francuskom i Engleskom smo go ku*ac, ali nisam ni hteo da nas poredim sa dotičnima. Ipak te zemlje imaju *malo* dužu tradiciju kulture od nas. No, naši autori nisu previše skloni da se bave umetnošću na svetskom nivou. Uglavnom se bave lokalnim temama koje samo ovde mogu da budu shvaćene pa stoga njihovo delo inostrana publika ne može da prosuđuje. Uzmi Duška Kovačevića za primer. žovek je toliko uspešno odslikao ovdašnje tipične ljudske karaktere da je to ponekad zastrašujuće. Pa, ljudi, on je maltene celu Srbiju strpao u jedan autobus (i to mnogo pre Slobodana Miloševića ;)). To su neviđeno visoki umetnički dometi, a to ni u Sloveniji nisu mogli da shvate, a kako će tek na zapadu. Vlada
unknown.365 vcalic,
>> "Ne radi se o tome da se svet objasni i bolje razume, vec >> da se izmeni" ;) žista identifikacija. Promeni prvo sebe, onda menjaj svet. Vlada
unknown.366 vcalic,
>> Sezam, čijih je 15000 nodova manje-više stalno zauzeto, i dalje >> funkcioniše normalno. Ma jeste, samo da se cela ta priča sve-će-jednog-dana-raditi-kompjuteri ne završi kao onaj chat koga vide demo korisnici ;)) Ili ne da Bože dođe neki pra-pra-pra-pra-unuk Bila Gejtsa pa izvuče utikač iz štekera. Vlada P.S. Gle, pa ti Gejtsovi i nisu toliki negativci koliko to nekad izgleda ;)
unknown.367 vcalic,
>> To znači da se Lun čita i daje dalje ili baca a da se LRP kupuju >> da bi stajali u ormanu, pa da kad komšije i rodjaci dodju, klimaju >> diskretno glavama prema polici za knjige ;) Aman, ko ovde priča o tome. Ima i onih "kompleta knjiga" koje su pravljene po meri polica i koje imaju samo spoljnu stranu, ali ovde pričamo o književnosti, a tema u ovoj konferenciji za takve slučajeve se zove "Deponija". Vlada
unknown.368 vcalic,
>> No ne zaboravi da se utakmica vodi na "vašem terenu", CIVILIZACIJA/ >> književnost - tu su mnogi mrzitelji levih ruskih pisaca po default-u >> dali resign ;)) Verovatno tu ima dosta mrzitelja čitanja uopšte ;) Vlada
unknown.369 vcalic,
>> Nije paradoksalno, nego netačno. Na opisan način bi se generisale *sve* >> priče i romani i studije i novinski članci i... koje mogu da postoje, a >> ako ti u to nećeš da veruješ, ja te ne teram :) Pa, reči nesumnjivo postoje. Ali da li postoji ono što stoji iza tih reči? >> Drugi put pitaj mene. Ja retko šta bacam ;) Važi :) Vlada
unknown.370 vcalic,
>> Misli i emocije, tralala. Muzika, pisane reči, uskoro i filmovi = niz >> bitova na CD-u. Doduše, znam da ti ne voliš CD-ove :) Jeste niz bitova, nisam ja to negirao, ali nije samo to, čak je to manje bitno. Muzika je materijalizacija emocija, a emocije nikakav CD neće zabeležiti. >> Isto su to pre 20 godina tvrdili za šah. Pa nije šah isto. Šah je u domenu konačnog. >> Ha, kladim se da nisi čitao rečenu priču ;> Nisam. Od dotičnog sam čitao samo Istoriju sveta ;) >> njoj) mozak ne radi po algoritmu pa stvar nije uspela, nego je mozak baš >> radio po algoritmu pa je stvar uspela isuviše dobro. Taj "savršeni" mozak radi po nekom algoritmu kojeg će neko nazvati "savršenim" (što za nekog drugog ne mora da bude), i radiće "savršeno" i pri tom savršeno različito od ljudskog mozga. Vlada
unknown.371 vcalic,
>> Mlada umetnica je opravdala poverenje i zaslužuje skidanje. >> >> Go ahead, download it, it's worth reading!! Slažem se! Naročito mi se sviđa opis u poslednje vreme popularnog muzičkog pravca koji se naziva grind-core, a koji izvodi grupa PMS pomenuta u priči ;)) Vlada
unknown.372 vcalic,
>> Još nisi??? :))) Bio me zent, al' sad kad sam raskrinkan... ;)) >> Da, a sad je neobično moderno suprotno, tj. sad se kolektivno ne >> vole LRP zato što se time želi zbaciti ono je je u proteklom >> periodu važilo kao dobro, odoše komunisti, pa ko vele mora i ono >> što su oni voleli. Autoritarci i mi i oni ;)) Kad malo bolje razmislim svi smo mi pomalo socijalisti ;))) Vlada
unknown.373 vcalic,
>> Ovo sam poslao "iz exec-a", ali sam, posle čitanja današnjih poruka u >> CIVILIZACIJI, "prinuđen" da se demantujem - kako trenutno stoje stvari, >> polako "vi" prelazite u manjinu :) Naravno da smo u manjini i ponosni smo na to ! ;)) Vlada
unknown.374 vcalic,
>>> A "Proces" ni u kom slučaju nije dovoljan da se stvori potpuna slika o >>> Kafki. >> >> Moj omiljeni je "Preobražaj". >> >> "Kada se, jednoga jutra, Gregor Samsa probudio iz nemirnih snova, našao >> se u svom krevetu pretvoren u golema kukca. ..." >> >> (Izvinite na ovome zadnjem. Šta ću kad mi je prevod hrvatski.) :) Ma nema šta da se izvinjavaš. Ta rečenica ni na jednom jeziku ne funkcioniše tako dobro kao na hrvatskom. Upravo zbog reči 'kukac'. Vlada
unknown.375 vcalic,
>> Ajmo još jednom onaj citat Hičkokove izjave sa svečanosti na kojoj mu >> je dodeljivana nagrada za životno delo. Hičkok, to beše onaj režiser što >> je snimao hitove, čuvao se umetnosti, i za to što je radio, zamislite, >> uzimao prljave dolare ;) A jel' ti poznato da se i Dostojevski čuvao umetnosti? Ni Hičkok ni Dostojevski se nisu čuvali umetnosti nego "umetnosti". Vlada
unknown.376 vcalic,
>> Pogrešno. >> Prema navedenome, ispalo bi da Srbija 1993. AD hita ka vrhuncima >> duhovnosti. Kome je ovde vreme novac?? Onima koji čeprkaju po >> kontejnerima?? Pogrešno. ;) Gde se god okreneš svi pričaju o novcu. I ne samo to, nego i razmišljaju o novcu. Nigde na svetu nije novac toliko merilo vrednosti kao ovde i sada. To što je tvoje shvatanje novca ikompatibilno sa njihovim je druga stvar. Oni što preturaju po kontejnerima najviše razmišljaju o novcu. >> LRP umetnici??? >> Dripci. Isti tip onih koje revolucije dovode na vrh. Kao uostalom i tip onih koji razmišljaju po sistemu "uzmi pare i beži". Vlada
unknown.377 dejanr,
>> > Da, ali postoji i nezdrava, kontraproduktivna sumnja. žovek >> > sumnja da se trisekcija ugla ne može izvršiti lenjirom i >> > šestarom i sad tu ima nešto napredno i zdravo. Pa baš si ti >> > sličnim tipovima svojevremeno nemilosrdno odbrusio u >> > "Galaksiji". Zar je sumnja one studentkinje zdravija od sumnje >> > ovih ludaka? Ili su tvoji kriterijumi dvostruki? >> >> Ovo poslednje. ;)) E sad Milane, bojansu može da se oprosti što priča ovako nešto, a ti bar znaš u čemu je stvar i praviš se da ne znaš ;) Dokaz da je trisekcija ugla nemoguća pod datim uslovima korektno je izveden, raspoloživ u literaturi i radi se o matematici - taj problem je *dokazano* nerešiv i to ostaje zauvek. Onaj ko u to ne veruje može da prouči dokaz i da se uveri da je korektan, i kraj priče. Isto tako nikada neće biti izvršeno udvostručenje kocke ili rešenje proizvoljne jednačine sedmog stepena izraženo u nekom obliku itd. To je matematika i tu baratamo sa večnim istinama. Kada se radi o tome da li je Napoleon ubijen ili nije i da li je bilo Aušvica ili nije, radi se o istorijskim činjenicama (bolje reći tvrdnjama) koje opet počivaju na nekim svedočanstvima, snimcima itd. Sve to podleže sumnji i proveri, i uvek će joj biti podložno dok ne izmislimo vremeplov kojim će moći da se ode i pogleda. X puta se desilo da istorija duže vreme tvrdi da je nešto bilo tako-i-tako, a posle se ipostavi da je bilo drugačije. Kod matematike već nije taj slučaj.
unknown.379 dejanr,
Izvod iz današnje (subotnje) "Politike", iz pera dopisnika iz Rusije S. Samardžije: ----------------- CITAT ----------------- Ekonomija diktira promenu ruskih navika TEŠKA VREMENA ZA PESNIŠTVO Nestankom Sovjetskog Saveza promenili su se i uslovi u kojima stvaraju umetnici - Ko ne izdrži zahteve tržišta, mora da menja profesiju Ruski pesnik Andrej Demitijev doskoro je uživao sve blagodeti uspešnog i popularnog pisca. Njegove knjige štampane su onog trenutka kada su bile završene, u luksuznim povezima i u tiražima od kojih se mnogim uspešnim zapadnim pesnicima prosto vrtelo u glavi. Njegovi tekstovi korišćeni su kao podloga za muziku, uživao je sve privilegije koje je donosilo članstvo u Udruženju sovjetskih pisaca, bio je šef uredništva jednog uglednog časopisa posvećenog kulturi, imao je stan u Moskvi, vilu za odmor, kola... Ali, nestankom sovjetske države nestaju i sve prednosti koje je takvo društvo donosilo uspešnim pojedincima. U poslednje dve godine Demitijev nije uspeo da pronađe izdavača za svoju najnoviju knjigu poezije od 600 strana. "Kažu da poezija nije više profitabilna, traže se petparački romani", žali se Demitijev. I tako, u 65. godini, nekada maženi pesnik, suočava se sa teškoćama, toliko svakodnevnim za njegove kolege u drugim zemljama, pre svega nedostatkom para za izdavanje knjiga. Ono što celu situaciju dodatno komplikuje je činjenica da se ovaj 65-godišnji pesnik iznenada našao suočen sa zamkama tržišne ekonomije o kojima nikada ranije nije morao da razmišlja. Ni onima koji nisu bili miljenici sovjetske države ne cvetaju ruže. "Nekadašnja politička cenzura zamenjena je ekonomskom", vajka se pesnik i bivši disident Andrej Voznesenski. Sa polica najvećih moskovskih knjižara nestali su Tolstoj, Dostojevski... zamenili su ih Stiven King, Džeki Kolins, Danijel Stil... Jedna od najvećih sovjetskih izdavačkih kuća, "Novosti", nekada specijalizovana za štampanje propagandističke literature, sada se pretvorila u najvećeg izdavača zapadne "lake književnosti". Od stotinu knjiga koje su u ovogodišnjem planu, samo je jedna od ruskog autora. "Štampamo ono što ima prođu", kaže Aleksandar Proskorin. "U protivnom, inflacija će potpuno da nam obezvredi zaradu". -------------- KRAJ CITATA -------------- Ostatak teksta me mrzi da prekucavam, a i u njemu nema ništa bitno osim jedne rečenice koju ću navesti da ne bih ispao jednostran - "u Domu knjige ipak postoji lista čekanja za najnovija izdanja dela Dostojevskog i Bloka". Toliko o tekstu, a zaključak jedva da je i potreban - levi ruski pisci "izumiru" čak i u samoj Rusiji. Zamenjuju ih... videli ste ko - oni što znaju kako treba pisati ono što će ljudi želeti da čitaju :) Ne sumnjam da će se takvi pisci vremenom pojaviti i u Rusiji, zamenjujući tako one čija će dela, nekad tako "naduvavana" i favorizovana, završiti na Reganovom "smetlištu istorije" :)
unknown.380 dejanr,
>> Aman, ljudi dosta o "levim ruskim piscima" (sic!) >> Nema levih ruskih pisaca. >> Osim u Americi gde su svi pisci levi i gde je jako >> OUT biti desno orjentisan. (vec 50-ak godina) Dopusti da kažem da reč "levi" u nazivu "levi ruski pisci" ((C) dejanr) nije trebalo da označi bilo kakvu ideološku orijentaciju tih pisaca, nego "levi" u smislu "levaci". I to ne u smislu "levorukosti", nego u onom drugom ;)
unknown.381 dejanr,
>> Estetika, moralne dileme, uzvisena ljubav, problemi >> socijalizacije i tu i tamo jos poneka tema, izneseni kao hronika u >> obliku tragedije, ili bilo koje druge forme sa visokim emotivnim >> nabojem, savrseno odgovara poznatom slovenskom "uzvisenom >> pateticno-tragicarskom mentalitetu" mirenja sa sudbinom i >> njegovom nihilistickom odnosu prema sadasnjosti i buducnosti. Da, to je onaj naš čuveni "bol u duži", ono od čega, ako je verovati Bajagi, pati i sam Hemfri Bogart :)
unknown.382 dejanr,
>> Ti sebi predstavljaš budućnost kao sadašnjost sa elefantijazisom, >> sadašnjost dovedenu do krajnjih granica. Na tome su se mnogi >> okliznuli. Što se toga tiče, lako je moguće da si u pravu. Nije lako predvideti budućnost, na žalost. >> Seti se sa kakvim se žarom predviđao rast korišćenja nuklearne energije. >> "Nuklearka u svakom sokaku!" I šta? Zaškripalo je, i još uvek škripi. >> Ili svemirski let. Obe tehnologije su jako nove i postigle su izuzetne rezultate posle samo po tridesetak godina razvoja. Potrebno je dosta vremena i novca (a da bi se novac našao i motiva onoga ko će taj novac ulagati) da se u tim stvarima napreduje, ali nema sumnje da naše znanje o njima raste iz dana u dan. Što se tiče atomske energije, otkrili smo da put kojim se išlo nije praktičan, jer stvara nuklearni otpad sa kojim se teško izboriti (što svakako nije ni prvi ni poslednji ćorsokak u koji je nauka upala). Ali, već imamo značajna saznanja o "obrnutoj" tehnologiji koja bi trebalo da nam da mnogo "čistiju" energiju. Treba još neki problemi da se reše da bi se ona mogla kontrolisati, ali na tome se vrlo ozbiljno radi. Samo treba vremena. Što se tiče vasionskih letova, tek je 30 godina prošlo od prvih letova u svemir i mislim da su za tih 30 godina postignuti fantastični rezultati. Poslednjih par godina nemamo neke spektakularne prodore, pre svega, rekao bih, zato što je zamrla konkurencija između USA i USSR oko toga "ko će prvi...". Ali svemirski letovi se obavljaju "svakodnevno" i nikako ne bih rekao da se od njih odustalo pa ni da su gurnuti na marginu. >> Kompjuteri su još uvek živi i zdravi, hvala Bogu. Ali ne bih se usudio >> da im bezrezervno predviđam dominantan poločaj u nekom budućem >> društvu. Uvek postoji mogućnost pojave nečeg kvalitativno novog ili >> drugačijeg... Ja sam pomenuo automatsko prevođenje (ili automatsko pisanje, komponovanje itd) kao zadatak koji će se rešiti, a da li će to biti pomoću računara u današnjem smislu te reči ili neke naprave koja će biti utemeljena na nekim drugim osnovama (mikrotalasna rerna koja kuva knjige? :), sasvim je svejedno sa aspekta problema koji se rešava. >> U vezi sa pisanjem/prevođenjem, kažeš da će umetnici pravo na otpad. A >> svi ostali koji pišu ili prevode? Da, taj dan bi vredelo videti. UKS >> izdaje saopštenje da, i pored učestalih samoubistava, situacija uopšte >> nije tako alarmantna kako zlonamernici tvrde... Postojao je, ako se ne varam, nekakav pokret "Ludista" koji su lupali mašine misleći da će im iste oteti poslove posle čega će umreti od gladi. I zaista su mnogi poslovi koje su nekada obavljali ljudi sada prešli na mašine, ali ljudi nisu pomrli od gladi. Automatsko prevođenje nije nešto što će se pojaviti u danu, juče ga nije bilo a danas je savršeno. Postojaće neki period kroz koji će ono napredovati, možda sasvim dovoljan da se i za prevodioce nađe neko drugo uhleblje (ako ništa drugo, saradnja na izradi programa koji prevode). Najzad, valjda će jednom doći i dan da čovek više ne mora ništa da radi da bi obezbedio svoju egzistenciju - radiće mašine a ljudi će... šta znam, možda sedeti i pisati "za svoju dušu". Naravno, mnogo gore od računara, ali zašto bi to bilo važno ako se oni dobro zabavljaju? :)
unknown.383 dejanr,
>> a) + b) + c) + d) + E) >> a) + b) + c) + d) => pobedio si. Ni sam nisam znao kako sam ubedljiv :)) >> u kome sam rekao da nemaš razloga da lošim nazivaš pisce >> (i njihova dela) ako ti se ne sviđaju. Mislim da ovaj naš mali nesporazum naprosto potiče otuda što se nismo razumeli. Ako kažem da "ja mislim da je nešto loše", to je otprilike sinonim za "ja znam da mi se to ne sviđa". Neko drugi, naravno, može da misli drugačije i ja cenim to njegovo mišljenje, sve dok on ceni moje (pa i posle toga ;) Jedino za šta se zalažem, a što prevazilazi okvire moga ličnog pogleda na ove ili one pisce, je da se količina levih ruskih pisaca u lektiri smanji, i da se zamene drugim piscima i drugim žanrovima, kako bi se stekao pregled na kompletnu (ili bar kompletniju) svetsku književnost, a ne samo na jedan njen mali segment uvažavan od izvesnih stručnjaka i slabije uvažavan od tržišta.
unknown.384 dejanr,
>> > Ovo sam poslao "iz exec-a", ali sam, posle čitanja današnjih poruka u >> > CIVILIZACIJI, "prinuđen" da se demantujem - kako trenutno stoje stvari, >> > polako "vi" prelazite u manjinu :) >> >> Naravno da smo u manjini i ponosni smo na to ! ;)) E onda prestani da budeš ponosan jer je bojans utvrdio da ste u većini ;))
unknown.385 dejanr,
>> > Misli i emocije, tralala. Muzika, pisane reči, uskoro i filmovi = niz >> > bitova na CD-u. Doduše, znam da ti ne voliš CD-ove :) >> >> Jeste niz bitova, nisam ja to negirao, ali nije samo to, čak je to >> manje bitno. Muzika je materijalizacija emocija, a emocije nikakav CD >> ^^^^^^^^^^^^^^^^ ^^^^^^^ >> neće zabeležiti. Savršeno :) Sam si sebi odgovorio tako lepo da tu više ne treba ništa ni dodati ni oduzeti. CD neće zabeležiti emocije, ali će zabeležiti njihovu materijalizaciju. I to digitalno, kao niz nula i jedinica. To je baš ono što sve vreme tvrdim - ako je knjiga svođenje emocija na nizove slova, a muzika na nizove tonova, a i jedno i drugo se može predstaviti kao konačan niz binarnih jedinica i nula, završili smo priču po tom pitanju i sveli materijalizovali emociju u bitove. Dakle, sveli je u domen konačnog. >> > Isto su to pre 20 godina tvrdili za šah. >> >> Pa nije šah isto. Šah je u domenu konačnog. Baš kao i književnost, što sam već pokazao. Zapravo, diskutabilno je pitanje da li ima više mogućih knjiga od, recimo, 200 strana ili šahovskih pozicija, svakako bi se na to moglo matematički odgovoriti. >> > Ha, kladim se da nisi čitao rečenu priču ;> >> >> Nisam. Od dotičnog sam čitao samo Istoriju sveta ;) >> >> > njoj) mozak ne radi po algoritmu pa stvar nije uspela, nego je mozak >> > baš radio po algoritmu pa je stvar uspela isuviše dobro. >> >> Taj "savršeni" mozak radi po nekom algoritmu kojeg će neko nazvati >> "savršenim" (što za nekog drugog ne mora da bude), i radiće "savršeno" >> i pri tom savršeno različito od ljudskog mozga. Nije konstruisan savršeni mozak, niti su uopšte pokušavali da prave mozak, samo su sintetisali savršenu melodiju koja je na izvestan način uništila sasvim običan ljudski mozak. Nije posebno bitno, ako jednom stigneš pročitaj priču, nije loša.
unknown.386 dejanr,
>> > Nije paradoksalno, nego netačno. Na opisan način bi se generisale *sve* >> > priče i romani i studije i novinski članci i... koje mogu da postoje, a >> > ako ti u to nećeš da veruješ, ja te ne teram :) >> >> Pa, reči nesumnjivo postoje. Ali da li postoji ono što stoji iza tih >> reči? Da li je iza reči stajalo ovo ili ono to ti kada uzmeš knjigu pojma nemaš. Sve što imaš je knjiga, tj. niz slova. Šta ćeš pronaći "iza" reči u knjizi je tvoj problem, zapravo stvar tvoje imaginacije. Kada ćeš znati da je došao trenutak da kompjuter piše jednako dobro kao čovek? Tjurningov test - izabraćeš nekog autora koga posebno ceniš i navesti jednu-dve njegove knjige koje *nisi* čitao (naravno, pretpostavlja se da si pri tome pošten). Dobićeš četiri knjige, dve su stvarno knjige tog autora, dve je pisao kompjuter. Ako po čitanju ne uspeš da odrediš koje su koje, kompjuter je položio. Tu je i čuveni problem robota i ljubavi. Recimo da imaš robote koji su potpuno čovekoliki tj. praktično ih je nemoguće razlikovati od ljudi/žena. Može li takav robot da voli? Ne, ako se pojam "ljubav" gleda sa neke mistične strane, ali ako se robot ponaša prema tebi kao da te voli, nećeš moći da uočiš razliku, tj. da znaš da li je u pitanju žena koja te voli ili robot koji je programiran da se tako ponaša.
unknown.387 dejanr,
>> > Zar nije dovoljna "presuda" vremena što se njene knjige rado >> > čitaju i štampaju po čitavom svetu, na preko 100 jezika? >> >> Teraš me da ponavljam nešto što sam već rekao: Popularnost >> nije estetički kriterijum! Njujorški telefonski imenik je >> najtiražnija knjiga na svetu pa je niko ne smatra umetničkim >> delom. Prvo, nije najtiražnija knjiga na svetu. Drugo, sasvim sigurno nije preveden na preko 100 jezika i još manje se štampa i prodaje po čitavom svetu. >> Dobriline knjige istina, neki smatraju, al' se nisu još >> probili sa svojim mišljenjem u stručnu časopise. A ti inače sve te časopise redovno pratiš, pa tako samouvereno tvrdiš da se *nisu* probili? ;)
unknown.388 vcalic,
>> Savršeno :) Sam si sebi odgovorio tako lepo da tu više ne treba ništa ni >> dodati ni oduzeti. žini ti se. >> CD neće zabeležiti emocije, ali će zabeležiti njihovu >> materijalizaciju. I to digitalno, kao niz nula i jedinica. To je baš ono >> što sve vreme tvrdim - ako je knjiga svođenje emocija na nizove slova, a >> muzika na nizove tonova, a i jedno i drugo se može predstaviti kao konačan >> niz binarnih jedinica i nula, završili smo priču po tom pitanju i sveli >> materijalizovali emociju u bitove. Dakle, sveli je u domen konačnog. Ma, da. Ajde to i da napišemo: Prijatno=000010 ; Neprijatno=000001 ; Radost=00000110; čalost=00001000;Strah=0001001;Ljubav=0000111;Mržnja=1001101 Kad god neko pokuša nešto da ti dokaže ti ponavljaš istu stvar. Uzimaš u obzir samo jedan deo dokaza, naravno, onaj koji može da se transformiše u kontekst onog stanovišta koje ti zastupaš. Elem, ja sam napisao da su muzika i pisana reč materijalizacija emocije, a ti si se odmah uhvatio za termin "materijalizacija". No, da bi tvoja tvrdnja bila tačna emocije moraju da budu transcedentacija muzike ili pisane reči, a to baš i nije slučaj. Prema tome tvoje ushićenje ;) sa početka poruke na koju je ova odgovor, je potpuno promašeno. >> Nije konstruisan savršeni mozak, niti su uopšte pokušavali da prave mozak, >> samo su sintetisali savršenu melodiju koja je na izvestan način uništila >> sasvim običan ljudski mozak. Nije posebno bitno, ako jednom stigneš >> pročitaj priču, nije loša. Nisam baš mislio na tu konkretnu priču kad sam ono pisao, već na uopšte na teorije "savršenog mozga". A priču ću gledati da pročitam. :) Vlada
unknown.389 vcalic,
>> E onda prestani da budeš ponosan jer je bojans utvrdio da ste u većini ;)) Ma, u većini smo u ovoj conf. (što je pohvalno) a u manjini smo u ukupnoj populaciji (što je još pohvalnije). :) Vlada
unknown.390 novim,
jedna od verovatno najlepših pesama napisanih na ovom jeziku: Miloš Crnjanski: PRIVIĐENJA Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? U Danskoj, 1929.
unknown.391 astojkovic,
Fancy, enjoy. sale "Hallelujah, hallelujah, I'm Shaun William Ryder, gonna lie down beside you, fill you full of junk!" S.Ryder:ANGEL It's not I who sought the novice It's the novice who sought me Cook went blind and drank too much And fed his guests on angel dust Where did the pain start? When did the symptoms begin? Where did the pain start? When have the symptoms been? It my heads been throuch a windscreen Why are all the eyeballs green? Take me round the roundabout Slowdown don't stop I'll bail out - pull up It was not I who bit the sheriff It was the sheriff who bit me Cut me open stich me up Be my lambchops, buttercup What's a crucifixtion What's a crucifixtion mean I was bitten by a horse Now I'm movin for divorce It took more then one man To change my name to Shanghai Lily What's a cluckin chicken What's a cluckin chicken need Where's the clukin chicken Where's the clukin chicken been Naravouchenije: "Never do a drug named after your arse!"
unknown.392 astojkovic,
!> Deo iz romana "Lotreamon" Isidora Dikasa u !> prevodu Danila Kisa i Mirjane Miocinovic ! ! deo moze biti iz "Maldororovih pevanja", autor je Lotreamon ! (Isidor Dikas). ! !-----------------------------------------------13.11 --- Deo jeste. U pravu si. Hvala. Sale
unknown.393 bbaja,
>|| E, da... NEKADA smo imali zaista dobar kosarkaski tim... :(
unknown.394 bbaja,
>|| Rusija je tamo gde je istina vere! >|| Pravoslavlje ili smrt! Ne! Nemoguce!? Reci mi da se samo zezas. Please!!!
unknown.395 bbaja,
>|| E, da... NEKADA smo imali zaista dobar kosarkaski tim... :(
unknown.396 bbaja,
>|| Rusija je tamo gde je istina vere! >|| Pravoslavlje ili smrt! Ne! Nemoguce!? Reci mi da se samo zezas. Please!!!
unknown.397 fancy,
ŮŢ> Naročito mi se sviđa opis u poslednje vreme popularnog muzičkog pravca ŮŢ> koji se naziva grind-core, a koji izvodi grupa PMS pomenuta u priči ;)) Devojčice su šećeri, i njihova pojava u priči me je prvo iznenadila a zatim naterala na skidanje kape umetnici. Predmenstrualni sindrom i diskretan JAZZ govore o suptilnom ukusu predmetne. "We the cats shall hep ya... Just rip this righteous riff :)" .F nO morE.
unknown.398 fancy,
ŮŢ> žista identifikacija. Promeni prvo sebe, onda menjaj svet. "If you can't change yourself, change the world..." (ima, ima, ali pred kraj pesme :) .F nO morE.
unknown.399 astojkovic,
OK. Granny Agatha is THE BEST. Samo sto to vise nije umetnost, vec obicna logicka konstrukcija. (vidi PITALICE\SLEDECA.TXT) Ne treba nista izjednacavati, pa ni detektivske romane, iako "R.Chandler: Vecina detektivskih romana je lose napisana" (vidi "Pisma", Agatha kao primer) sale "I stuck six-inch gold blade in the head of a girl... Hands off, pretty baby, tough bone then so soft to slip" N.Cave ********* Andrej Tarkovski: "Umetnost kao ceznja za idealnim" (odlomak) .. "U odredjenom smislu covek uvek iznova saznaje bit zivota i samog sebe, svoje mogucnosti i ciljeve. Koristi se zbirom vec postojecih znanja. Pa ipak, eticka samospoznaja ostaje odlucujuce iskustvo svakog pojedinca i tice se, uvek iznova, u svim razlicitim pojavnostima samo njega. Covek se, takodje, postavlja uvek u drugaciji odnos prema svetu vodjen mucnim nagonom da ga sebi podredi, da ga dovede u sklad sa svojim intuitivno dosegnutim idealom. Neispunjivost tog nagona je vecni izvor ljudskog nezadovoljstva i patnja nedovoljnosti vlastitog Ja. Umetnost i nauka su dakle oblici prisvajanja, oblici saznavanja na putu coveka ka takozvanoj 'apsolutnoj istini'. Ali vec tu prestaju sve licnosti ova dva oblika ispoljavanja stvaralackog duha, pri cemu - usudjujem se da na tome insistiram - tvorevine nisu stvar otkrica vec stvaralastva. Ovde se radi o principijelnom razlikovanju naucne i estetske forme saznanja. U umetnosti covek prisvaja svet svojim subjektivnim dozivljajem. U nauci ljudsko znanje sledi beskrajni niz stepenika, pri cemu uvek ista saznanja o svetu stupaju na mesto zastarelih. Tu se, dakle, po zakonitosti kategorizacije, na osnovu saznavanja objektivnih detalja, pravilno redjaju uvidjanja. Umetnicka uvidjanja su tome suprotstavljena i nastaju uvek iznova kao originalna i jedinstvena slika sveta, kao hijeroglif apsolutne istine. Ona se ukazuje kao otkrovonje, kao zilava, svetlucajuca, strasna zelja umetnika da prateci intuitivno sazme celokupne zakonitosti sveta - u njihovoj lepoti i ruznoci. u covecnosti, u beskrajnosti i ogranicenosti. Sve to umetnik pokusava da odrazi jednom slikom koja na sebi svojstven nacin sadrzi apsolutno. Tom slikom zadrzava se obecanje beskonacnog jer je postavljanje granica ona dovedena do izraza: dusevno je artikulisano u materijalno i beskonacno je dobilo granice. Moglo bi se reci da je umetnost simbol ovog sveta, povezano sa apsolutno dusevnim istinama koje pozitivisticko-pragmaticna praksa pokusava da nam otudji i sakrije od nas. Vezan za neki naucni sistem, covek aktivira logicno miljenje, on ovladava odredjenim sistemom i prinudjen je da razume. Umetnost se obraca SVIMA u nadi da ce izazvati utisak, da ce je neko pre svega OSETITI, da ce izazvati emotivnu potrosenost i biti PRIHVACENA. Ona ne namece nikakve nepobitne razumske argumente, vec duhovnu energiju, najintimnije umetnikovo posedstvo. I, umesto nadgradnje u pozitivistickom smislu, ona se obraca covekovom duhovnom iskustvu." ...(nastavak sledi)
unknown.400 mnikolic,
> "Umetničko delo? Ja sam o svojim filmovima uvek razmišljao kao o poslu > kojim se bavim, a toga da su u pitanju umetnička dela uglavnom bih se > setio kada se na blagajni proda malo karata" Moram ovde da intervenišem minijaturnim ličnim stavom glede gospon Hičkoka i njegove citirane izjave :) Lično smatram da je ona proizašla iz pregoleme skromnosti dotičnog umetnika! Pored toga, mislim da se ona sasvim legitimno može tumačiti tako da i sam Hičkok ne osporava, već prihvata epitet umetnosti za svoja dela; a najviše mi zvuči kao jedna od standardnih pošalica koje se prave na sopstveni račun u takvim prilikama. m.
unknown.401 i.a.n.,
>> Duša, psihologija likova, pa opet prvo, pa opet drugo... Sve mi je >> to strašno smrdelo na nekad široko propagirano rusofilstvo i >> opčinjenost velikim bratom. U opčinjenosti velikim bratom nije ostajalo mnogo mesta za dušu.
unknown.402 i.a.n.,
>> Naravno. Ja već godinama upozno pokušavam da nađem njegove >> pripovetke >> p.s. Ako neko ima tu knjigu biću mu zahvalna da mi >> pozajmi/proda/pokloni :) Na engleskom. Slobodno za pozajmljivanje.
unknown.403 zkehler,
Ŕ Ovaj Von zvuci interesantno - ima li neka preporuka za citanje? Slaughterhouse 5. ZK
unknown.404 bradenkovic,
Izvinjavan se za malu digresiju od teme, kad sam ovo procitao nisam mogao da odolim ;) >dokazima u vidu iskaza raznih lekara itd. Oni koji su u to sumnjali, ako >ih je uopste bilo, smatrani su za neozbiljne. Pa ipak, dva coveka su >dovoljno dugo sumnjala i ulagala ogroman rad u to, te su najzad uspeli >da dodu do komadica Napoleonove kose koja je odsecena posle smrti. Izgleda da kad je umro nisu seckali samo kosu. Pre 3-4 godine procitam u novinama da je Napoleonov "Alat" koji su mu secnuli cim je odapeo prodat na nekoj aukciji za 2 miliona dolara. Reporteri sa lica mesta opisuju konkretan predmet prodaje kao jednu malecku suvu "spravu" cije dimenzije ni u kom slucaju nisu odgovarale istorijskoj velicini bivseg vlasnika. >Laboratorijsko ispitivanje je pokazalo postojanje fragmenata arsenika koji Pade mi napamet da bi ispitivanja bila efikasnija da su pomenuti naucnici zamolili novog gazdu da im pozajmi Napoleonov "Alat" radi utvrdjivanja okolnosti koje mogu da promene istoriju. Mogu da zamislim kako bi pocinjali njihovi radovi u naucnim casopisima koje bi citirala bulevarska stampa a dejanr bi preneo i na Sezam :) Napoleon je sahranjen u Parizu u Domu invalida, Crkvi koju je sagradio u cast svojih izginulih i osakacenih vojnika. Pociva u sarkofagu koji se sastoji od 7 kovcega sto od drveta sto od mermera. Sarkofag je tako namesten da ako hocete da ga pogledate sa galerije, morate da se sagnete, kako kazu kustosi, hteli ne hteli poklonite senima velikog drzavnika. E od tog momenta posete Parizu su dobile jos jednu draz, obaveznu posetu Domu invalida. Dozivljaj je potpun, monumentalno zdanje Doma invalida, sarkofag od 7 kovcega, ako hoces da ga vidis moras da se poklonis, a unutra pociva persona falicna na za muskarca najznacajnijem mestu ;) Tako nesto ne moze da se vidi ni u Srbiji :)
unknown.405 fancy,
ŮŢ> Pogrešno. ;) ŮŢ> Gde se god okreneš svi pričaju o novcu. I ne samo to, nego i razmišljaju ŮŢ> o novcu. Nigde na svetu nije novac toliko merilo vrednosti kao ovde i sada. ŮŢ> To što je tvoje shvatanje novca ikompatibilno sa njihovim je druga stvar. ŮŢ> Oni što preturaju po kontejnerima najviše razmišljaju o novcu. Kao I, nije fer da koristiš više USER-a ne bi li dokazao da "vas" ima više ;), a kao II nigde nisam govorio da se ovde NE PRIžA o novcu i da novac NIJE "merilo vrednosti ovde i sada..." Ti ili brkaš neke pojmove ili se nismo dobro razumeli. Daklem, slažem se da ti što čeprkaju po kontejnerima razmišljaju najviše o novcu, i uostalom, većina nas je priniđena da na ovaj ili onaj način makar samo kroz ekonomisanje sredstvima radi efikasnijeg preživljavanja, razmišlja o novcu... O.K. Mđt. o tome nije bilo reči, nego o ljudima kojima je vreme novac. A to sigurno nisu čeprkači (<--! ovo turiti u o.jeziku ;) kontejnera, čak ni većina od nas. Ono, dakle, što htedoh reći je da ti ljudi nisu nužno "duhovne nule" samim tim što se bave recimo, biznisom, ili na neki način ekonomišu vremenom zbog multitaskinga..:) Sve je počelo od, čini mi se, Wizardove primedbe da se sintagma "vreme je novac" odnosi na ljude koji se bore za svoj egzistencijalni opstanak, i posvećuju pravljenju novca najveći deo svog vremena, dakle zapostavljaju duhovnu stranu svoje ličnosti itd. itsl.... Moja primedba je bila da upućena u pravcu toga da "VREME JE NOVAC" sigurno nije primenjiva na mas populaciju u Srbiji 1993 AD, već na ipak jedan uži krug ljudi sposobnih da razmišljaju na takav način, i da treba paziti kad se odriče duhovnost tim ljudima, jer i sama filozofija "time equals money" zahteva određene mentalne potencijale. E sad, druga je stvar što našem pravoslavnom biću to možda zvuči skandalozno, ali bože moj, vreme ima jednu dobru osobinu... stalno ide napred. Usput, ne vidim razloga da takve ljude trpaš u "take the money and run" pretinac... a ako nisi, izvinjavam se, učinilo mi se da sam tako pročitao. .F nO morE.
unknown.406 fancy,
ŮŢ> Naravno da je sve stvar filinga. Samo reci to tehnomanijacima tipa ŮŢ> Dejana R. i Dejana J. O.K. a i ti smiri svoje, pa da potpišemo primirje, i usput se ovajdimo za put do čeneve ;) .F nO morE. tagline: "PRVO SMO MI čESTOKO UZVRATILI, A ZATIM SU ONI PREKRŠILI PRIMIRJE"
unknown.407 fancy,
ŮŢ> Naravouchenije: ŮŢ> "Never do a drug named after your arse!" "..so get me an UZI, and someone to use it who smiles..." .F nO morE.
unknown.408 fancy,
ŮŢ>> Sve sto ne znate kuda da strpate, a ima neke veze sa Civilizacijom i ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ ŮŢ>> ne biste da tim zagadujete neku od normalnih tema, ostavite na Deponiju. ŮŢ> ŮŢ> SPS. Khm... look up ;) (emphasized...) .F nO morE.
unknown.409 paki,
­> anegdota: sedim sa nekom Amerikankom u tv-sali, gledamo 'Potragu za ­> svetim gralom' (ili tako nekako), ja se valjam od smeha, padam u svoj ­> histeriji i euforiji na pod, a ona me, onako cool pita "What is so funny ­> here???" Film se zove "Monty Python and the Holy Grail". Inače, moja najtoplija (takoreći proključala) preporuka svakome da ga pogleda, vrištao sam od smeha i posle dvadesetog gledanja. --> "Ask me the questions, Bridgekeeper, I'm not afraid."
unknown.410 paki,
­>> Da je drugačije, verovatno bih i za SPS morao da ­>> glasam po mišljenju većine ;> ­> ­> dejanre, neko šalje poruke u tvoje ime, i tvrdi suprotne ­> stvari od tebe u CIV:knjizevnost (naime, tamo konstatuje da ­> pripadaš većini koja je za Agatu). - zar je moguće da ti je On ne pripada toj većini po moranju.
unknown.411 dragisak,
> Ne znam, meni nisu zabavniji. Nekako, nikad nisam posebno mario za > stripove. Nemoj to da mi radiš ! :( Stripovi su zakon. Dostojevski u stripu. žista post-moderna. :)
unknown.412 maksa,
<><> niz binarnih jedinica i nula, završili smo priču po tom <><> pitanju i sveli materijalizovali emociju u bitove. <><> Dakle, sveli je u domen konačnog. Naravno da se svaki proces u svemiru može svesti na besmisleni niz simbola, ali emociju ćeš teško da svedeš na bitove, sem ako ne misliš na ascii zapis opisa anatomsko-fizioloških procesa koji se dešavaju dok čovek "oseća emociju" :). Dakle, ovim gore-citiranim nisi sveo "emociju na bitove", nego muziku, (knjigu, sliku) kao njen krajnji produkt/pokretač. A tu valjda postoji bitna razlika?
unknown.413 drazen,
> O cemu je ova tema? O tekstovima koje pevaju Beki Bekic i Dzej > Ramadanovski? O glumackim uzletima Bate Zivojinovica i Branka Kockice? > O filmovima Zorana Calica? O casopisu "Trece oko"?.... Ne znam po kom kriterijumu se Branko Kockica nasao u ovom drustvu. Naime, mozemo misliti o njemu licno sta hocemo, ali stoji cinjenica da je oformio autenticno decje pozoriste u ovome gradu, Pozoristance Puz. Koje (pozoriste) deca posecuju sa neopevanom radoscu. Kako sam u poslednjih nekoliko godina nebrojeno puta prisustvovao raznim predstavama namenjenim deci, mogu pod punom materijalnom i moralnom odgovornoscu da tvrdim, da je predmetni Branko jedini zabavljac za decu koji moze da odrzi decju paznju duze od pola sata. Prikazujuci im pri tome sasvim pristojne predstave. Jedini incident na njegovim predstavama se zbio pre jedno godinu dana. Kada su se pre predstave na bini pojavili Djogo & Nogo, te Moma Kapor, i odrzali deci, znate vec kakvo, predavanje, koje, doduse nije dugo trajalo. Pl poz D
unknown.414 drazen,
> Ajd' kada ti kazes... Nedavno sam imao prilike da vidim jedan kratak kurs > svetske knjizevnosti (nije bas kratak, jedno 300 strana) koji su napisala > negde 1990. godine dva profesora sa Harvarda. Cenjenim ruskim klasicima > posvetili su otprilike stranu ipo (na primer, Sekspiru preko 40 strana), Kao sto su, u samoupravnim dzepnim izdanjima svetske knjizevnosti, pisci NOB-e zauzimali stostostuko veci prostor u odnosu na Sekspira i Dostojevskog. Stvar je ideoloska, pa se ni vrednost niti civilizacijski doprinos se ne meri kao na kantaru. Pogotovu, ako su kantar sastavila "dva profesora sa Harvarda". Ne zelim da se ukljucujem u diskusiju oko toga da li je ili ne Dostojevski veliki pisac. Apsolutno je legitiman subjektivisticki pristup. Po kome moze Agata Kristi (sto ne i Lule Isakovic?) da bude znacajnija pisac od Dostojevskog. Ali ono na sta zelim da ukazem paznju je dalja akstrapolacija subjektivistickog stava koja se ovde javlja, verovatno u zaru borbe. Naime, ne moze se sporiti da je Dostojevski u samom fundamentu ideja koje cine zapadnu civilizaciju. Rame uz rame sa antickim tragedijama, Sekspirom, Biblijom. I da su dela Dostojevskog bitno uticala na dalji razvoj pomenute civilizacije. Niko pre njega nije tako plasticno opisao nesvesno, niti pokazao dramatican znacaj onoga sto o sebi i drugima na javi ne znamo. Ali cuci u nama. Jezikom pragmaticnog kratkog kursa svetske knjizevnosti profesora sa Harvarda, da nije bilo Dostojevskog, verovatno ne bi bilo, ili se ne bi razvila na nacin na koji se razvila, psiholoska analiza nesvesnog. Sto verovatno znaci da ne bi bilo takozvane seksualne revolucije, pokreta za liberalizaciju seksualnih odnosa. Sto za veliku vecinu mladjih ljudi sa Sezama znaci da bi prebracna seksualna iskustva sticali po opskurnim burdeljima... Dok sa druge strane, eventualno nepostojanje dela Agate Kristi niko ne bi primetio. Pl poz D
unknown.415 drazen,
> Ajde da se kvantifikujemo :)) > > Na jednoj strani su: > milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans > > a na drugoj: > djelovic, cdragan, fancy, dejanr Opet kantar. Ovo pokazuje stetan uticaj demokratije na ljude. Ne moze se o svemu glasati. Pl poz D
unknown.416 bojans,
>> To je matematika i tu baratamo sa večnim istinama. I matematika je prolazila kroz svoju "krizu identiteta". žini mi se da je Raselov paradoks pretio da ozbiljno uzdrma temelje na kojima počiva matematička logika. Dakle, ako ćemo da teramo do kraja, u izvesnoj meri i u matematici je korisna sumnja. >> Sve to podleže sumnji i proveri, i uvek će joj >> biti podložno dok ne izmislimo vremeplov kojim će moći da se >> ode i pogleda. X puta se desilo da istorija duže vreme tvrdi >> da je nešto bilo tako-i-tako, a posle se ipostavi da je bilo >> drugačije. Kod matematike već nije taj slučaj. Ako se dobro sećaš naveo sam primer o postojanju Aušvica. Sumnja da je on postojao je besmislena - svakako ne manje besmislena od negiranja večnih matematičkih istina. Ili ti možda misliš drugačije?
unknown.417 bojans,
>> Dozvoli da smo Dejran i ja ipak bolje upućeni u mogućnosti >> neuronskih mreža nego ti. No s obzirom na to koliko si >> definitivan u svome tvrđenju, bilo bi lepo da izneseš >> argumente za njega. Ne vidim čemu tako ozbiljan ton, zar nije bilo očigledno da se zezam. Ne sumnjam ja u tvoje i Dejranovo poznavanje neuronskih mreža (ali izražavam sasvim korisnu sumnju u njihove mogućnosti ;) Što se argumenata tiče, ne vidim ni tvoje. Poenta je bila u tome kako otkriti algoritam za procenu umetničkog dela kodiran u našem mozgu. I pored veoma zanimljivih primera o veštačkoj inteligenciji koje je dejanr naveo, sve je to još uvek u povoju i ako ti i on možete na osnovu ovog što je do sada urađeno da vidite neke opipljive rezultate ja bih vas zamolio da objasnite na čemu zasnivate tak optimističke stavove. A ja bih, na primer, bio mnogo srećniji kada bih čuo za neko decidirano tvrđenje da će se u narednom veku pronaći lek za rak ili sidu. Pa nije to valjda složeniji posao od spoznaje Velikog algoritma mozga.
unknown.418 bojans,
>> E onda prestani da budeš ponosan jer je bojans utvrdio da ste >> u većini ;)) Što i nije bilo tako teško. Uključujem i mnikolica. Dakle 9:4. Ako želiš da tebe ubrojim više puta, kaži ;)
unknown.419 bojans,
>> Jedino za šta se zalažem, a što prevazilazi okvire moga ličnog >> pogleda na ove ili one pisce, je da se količina levih ruskih >> pisaca u lektiri smanji, i da se zamene drugim piscima i >> drugim žanrovima, kako bi se stekao pregled na kompletnu (ili >> bar kompletniju) svetsku književnost Pa ja mislim da tu nema spora. Dobrila Krstić bi se, na primer, našla negde oko četvrtog razreda osnovne škole, a žaslav Bukvić bi bio tempiran za fazu puberteta :)
unknown.420 bojans,
>> ...a ljudi će... šta znam, možda >> sedeti i pisati "za svoju dušu". Naravno, mnogo gore od >> računara, ali zašto bi to bilo važno ako se oni dobro >> zabavljaju? :) A u trenutku kada računari budu bolji od čoveka u svemu, kada ovladaju svim njegovim sposobnostima, oni će zavladati svetom i početi da stvaraju novu veštačku inteligenciju, jer su svoju proglasili autentičnom. I tako u krug. Možda smo i mi poreklom neki računari, ko zna :)
unknown.421 drazen,
> Inace, takode sve preporuke i za ovaj Album. Kako rece recenzent > sa B92, muzika Tom Waits-a je izvan ovog vremena i prostora.
unknown.422 drazen,
> Da si ti meni ziv i zdrav :)... > Imam ti ja SVE sto je TOM WAITS izdao na CD-u, osim "One from the > heart" koji imam na ploci... ;))) Da li imas "Nighthawks at the dyner"? Pl poz D
unknown.423 drazen,
> Juce posle 18h, na Radio Jugoslavija cuo sam neku totalno opicenu > stvar TOM WAITS-a... Da li to znaci da isti radio emituje Toma Waitsa? Mislim, Tom Waits je za mene bio jedan od dva poslednja razloga zbog kojih slusam B92, zvanicno glasilo State Depatmenta za Srbiju. Pl poz D
unknown.424 dcolak,
│ Može li takav robot da voli? Ne, ako se pojam "ljubav" gleda sa neke │ mistične strane, ali ako se robot ponaša prema tebi kao da te voli, nećeš │ moći da uočiš razliku, tj. da znaš da li je u pitanju žena koja te voli ili │ robot koji je programiran da se tako ponaša. Hm... Znači ljudi su roboti koje je programirao onaj Gore? Zanimljivo, ali nije romantično... Ax, da, šta misliš o smislu za humor? Hoće li TO uspeti da ubace u brojeve? Sledge DAMMIR!
unknown.425 madamov,
> u svom krevetu pretvoren u golema kukca. ..." > Izvinite na ovome zadnjem. Šta ću kad mi je prevod hrvatski. Dobreo je sve dok se ne napravi greška u kucanju pa se jedno k u kukca pretvori u r. B))
unknown.426 madamov,
> Na jednoj strani su: > milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans Ubaci i mene među vas, jeste da ne raspravljam mnogo o ovoj temi (već je jednom bila pokrenuta), ali delim vaše mišljenje.
unknown.427 madamov,
> Isti slucaj :-( Mislim da nismo jedini. B)) Mada se sad sećam da smo obišli i onaj Letnji Dvorac što ga izgradi, valjda, Petar I, a koji je nekih pola sata autobusom van grada. Sećam ga se po tome što je bilo zabranjeno snimanje, a ja moju Sony Video 8 kameru uključio još na ulazu i snimao sve iz ruke. Najlepši događaj sa kamerom je bio u Ermitažu jer je dozvoljeno snimanje kamerom, a foto aparatom (zbog blica) nije. Nasnimao sam se Rembrantovih i ostalih slika da posle uživam kod kuće natenane. Jedino, iz principa, nisam snimao u onoj prostoriji gde su Lenjin i bratija posle upada u Zimski dvorac planirali nastavak revolucije. B) Ako vas zanimaju detalji oko unošenja kamere u tadašnji SSSR recite, pa da vam opišem jedan od najsmešnijih događaja sa tog putovanja.
unknown.428 fancy,
ŮŢ>> proslavljamo 100 godina Miloša C. važi? :) ŮŢ> Važi, ako fancy časti! :)) I ne samo to! Recitovaću Crnjanskog. .F nO morE.
unknown.429 fancy,
ŮŢ> unutra pociva persona falicna na za muskarca najznacajnijem mestu ;) A koje je to "mesto", rad sam saznati ? ŮŢ> Tako nesto ne moze da se vidi ni u Srbiji :) Dotično "mesto" ? Kol'ko sam sfatio ;) kod nas ne da ima šta da se vidi nego.. .F nO morE.
unknown.430 vcalic,
>> Devojčice su šećeri, i njihova pojava u priči me je prvo iznenadila >> a zatim naterala na skidanje kape umetnici. Da, i ja sam bio iznenađen. Što se tiče PMS sve najbolje. čivi dokaz za moju omiljenu tezu da će ribe spasti rokenrol. Vlada
unknown.431 vcalic,
>> O.K. a i ti smiri svoje, pa da potpišemo primirje, i usput se >> ovajdimo za put do čeneve ;) Važi, al' ne očekuj onih 16% teritorija ;) Vlada
unknown.432 vcalic,
>> Kao I, nije fer da koristiš više USER-a ne bi li dokazao da "vas" ima >> više ;), Ne koristim više password-a. Sve moje poruke na sistem stižu preko username-a mnikolic. Kako to da im se posle ime u zaglavlju promeni u vcalic ja to stvarno ne znam ;))) Vidi res read vcalic i obrati pažnju na zaglavlje, tj. na datum poslednjeg poziva. ;) A mogao si da primetiš da ja sve vreme tvrdim da je "nas" zapravo manje. ;) I da mi je baš drago zbog toga ;)) >> a kao II nigde nisam govorio da se ovde NE PRIžA o novcu i da >> novac NIJE "merilo vrednosti ovde i sada..." Ok, mali nesporazum. Nismo pričali o istim stvarima, sorry. >> Ono, dakle, što htedoh reći je da ti ljudi nisu nužno "duhovne nule" samim >> tim što se bave recimo, biznisom, ili na neki način ekonomišu vremenom >> zbog multitaskinga..:) Naravno da nisu, mada ima dosta biznismena koji su mnogo niže od duhovne nule. Ali isto tako ima dosta i onih koji su izuzetno obrazovani i prosvećeni. Kod nas se često misli da su takvi retki. Možda su ređi od onih prvih, ali da su retki, nisu. >> equals money" zahteva određene mentalne potencijale. E sad, druga je >> stvar što našem pravoslavnom biću to možda zvuči skandalozno, ali bože >> moj, vreme ima jednu dobru osobinu... stalno ide napred. Po M. Veberu je ta "Time Equals Money" filozofija proizvod protestantskog shvatanja rada i novca. Ako je njegovo tumačenje tačno, onda i nekom katoličkom biću ovo što si ti napisao zvuči skandalozno ;)) Vlada
unknown.433 vitez.koja,
#=> Toliko o tekstu, a zaključak jedva da je i potreban - #=> levi ruski pisci "izumiru" čak i u samoj Rusiji. Al si našao zemlju za primer, svaka ti čast. Rusija je u ekonomskom haosu, teško je očekivati normalan sistem vrednosti u takvoj situaciji. Kao kad bi uzeo našu tužnu zemlju kao primer kretanja svetske industrije muzike (ili bilo čega drugog :( ). Možda misliš da će narodnjaci poplaviti svet ?
unknown.434 vitez.koja,
#=> Ponoviću još jednom svoju pretpostavku da u našem mozgu #=> postoje tako fantastično složeno kodirani algoritmi da #=> su nesavladivi za bilo koji računar čija brzina ne #=> prelazi maksimalno moguću. Ovo je mistifikacija prirodnih pojava, slična onom nekadašnjem tvrđenju autoriteta u hemiji koji su rekli da se organska materija ne može sintetizovati, jer ima nešto nadprirodno (animu, šta li) u sebi. Da li imaš racionalan razlog da pretpostaviš da tehnološki ne može da se proizvede napravi ono što već postoji ? Povodom ovoga, da pomenem gustinu zapisa koja se postiže u genima. Trenutno je ona nezamislivo veća od medija za skladištenje podataka, kako onih sadašnjih tako i futurističkih (npr. nekakva optička kocka). Kakvu bi blagodet doživela računarska industrija kad bi dobila medij gustine i kapaciteta kao kod gena... space invaders na 150 TB (terabajta), itd. Međnutim, broj atoma upotrebljenih da bi se sačuvao jedan trocifreni broj u sistemu s osnovom 4, a na tom principu funkcioniše iRNA, je ogroman. Mišljenja sam ;) da je moguće napraviti savršeniji sistem memorisanja, koji bi imao veću gustinu zapisa nego geni. Ako ne grešim nigde, analogijom bi se moglo pretpostaviti da je moguće proizvesti računar sa "tako složeno kodiranim algoritmima" koji će prevazići ljudski mozak.
unknown.435 vitez.koja,
#=> Naime, upitani o poreklu svoje opčinjenosti pisanjem #=> tzv. LRP (zgodna kovanica, moram priznati) dobijao sam #=> mahom IDENTIžNE odgovore. Možda si okružen snobovima ? :> Šalu na stranu, pokušaj da opišeš šta te privlači kod neke, omiljene ti pesme. Taj-i-taj deo, ta-i-ta melodija. Sad, zašto te privlači ? E, kada mi rečima jasno opišeš zašto je npr. Stairway to Heaven lepa pesma, onda... pa, videćemo šta ćemo onda. Da uzmemo kao primer "Tihi Don" od Šolohova, knjigu koja me je, u svoje vreme ;) toliko okupirala da su ljudi morali da me obaveštavaju kako je, eto, zvonilo i za kraj poslednjeg časa i da sada treba da idem kući. Ta knjiga ima izutetnu atmosferu, nenametljiv piščev jezik i stil, dobro je istorijski zasnovana, zanimljiva je... Šolohov opisuje bedu i patnju, ali na prihvatljiv način [čitao sam skoro "Korene" Dobrice Ćosića; tema je, opet beda. Knjiga je toliko mučna i mračna, za razliku od Tihog Dona, da mi je trebalo po pola sata posle čitanja da se smirim i počnem normalno da razmišljam; dok sam bio pod neposrednim utiskom ove knjige, _bilo šta_ što mi mi palo napamet (skijanje, krempite, ljubav, život, diskete) izgledalo mi je gadno. To bi trebalo zakonom zabraniti]. Zadovoljan odgovorom ?
unknown.436 milanv,
║║>> Tačno, nemaju oni vremena da razmišljaju, radije čitaju one ║║>> dajdžeste, prvo prepričano šta se dešava u poglavlju, pa onda ║║>> jedan odlomak, glavu po glavu i pročitao je knjigu. Nema to ║║>> veze sa čitanjem. ║║ ║║ Možda i nema, ali ima veze sa vremenom. A za onoga za koga je vreme ║║ novac, to i nije tako beznačajna stvar ;) Fora je u tome da 'ti' neki smatraju da nije sve u novcu. I tu je sudar kultura; i civilizacija.
unknown.437 milanv,
║║ Itekako je potrebno da razmišljamo o ║║ kvantifikovanju umetnosti jer će nam to, kada ga jednom savladamo, ║║ obezbediti neke lepe stvari. I odneti jednu lepu stvar - umetnost!
unknown.438 milanv,
║║ Ako uzmemo da je ekonomski učinak ║║ dobar indikator (a jeste!) toga koliko ljudi žele da pročitaju neku ║║ knjigu, onda je totalno sumanuto i kontraproduktivno da celokupna ║║ lektira zapravo tera ljude da čitaju ono što najamanje žele! Ne vidim ║║ kako naši vrli pedagozi misle da kod nekoga razviju ljubav prema čitanju ║║ na ovaj način. Kada bi se u školi izučavale samo stvari koje se vole, verovatno bi smo imali 90% odeljenja struke: Fudbaler, Maneken(ka)... Doduše po neko bi izučavao i matematiku, fiziku, hemiju (fuj!), ali i to u okviru dopunske nastave
unknown.439 milanv,
║║ Potpuno se slažem i to je upravo ono što sam ja u jednoj ranijoj sličnoj ║║ diskusiji predlagao, naročito za srednju školu. Šta ima neko ko uči za ║║ programera da se pati sa levim ruskim piscima, i obratno, šta ima da se ║║ neko ko se uči za levog ruskog pisca srpskog porekla da gubi vreme na ║║ matematiku. Ovo mi nešto zaudara na 'Šuvaricu', koju smo, a i još uvek proklinjemo. Ali, zar takav tip škole ne stvara robote od ljudi. Pa, evo i mi govorimo i o knjigama, muzici, automobilima,..., devojkama ;), a osnovno nam je bavljenje kompjuterima. To, naravno, ne znači da svi koji se voze avionom treba da su piloti, ali neko, osnovno, upoznavanje sa opštim vrednostima nikome nije na odmet. ║║ U sadašnjoj ║║ školi i u sadašnjim programima imaš leve ruske pisce u izobilju Možeš li to da argumentuješ. U jednoj od predhodnih poruka neko je istakao upravo suprotno - da od 14-15 * <broj razreda> knjiga, svega 4-5 otpada na 'izobilje' LRP. Samo, čini mi se da tebi ne smeta to što je reč o tim, konkretnim, delima, već ti smeta što su stvaraoci Rusi!? ║║ Ja se, naprotiv, ║║ zalažem da škola "spusti durbin", i da ne tera sve đake da pročitaju ║║ "Rat i mir", "Zločin i kaznu" i druge gluposti ║║ A ono što će da ║║ čita, da bude štivo koje će velikoj većini doneti zadovoljstvo, koliko ║║ da nauče da je zanimljivo čitati. Na osnovu čega gradiš utisak da 'velikoj većini donosi zadovoljstvo' čitanje Desnih Američkih Pisaca (kada postoje LRP, valjda postoje i DAP :). Naravno, dobar argument je broj prodatih knjiga (a naročito u Americi). Samo, problem je u tome što većina tih koji radije posežu za DAP, nisu ni imali prilike da se ozbiljnije pozabave sa LRP. Između ostalog i zbog toga što ako su Coca-Cola i Levi's tako dobre stvari (stvarno jesu!), mora da su im i knjige najbolje, a to što u školi "moramo da čitamo tamo neke Ruse, ma ko j*be školu!).
unknown.440 milanv,
║║ nema više potrebe da se vi prilagođavate postojećim ║║ trendovima i žanrovima, knjiga se automatski piše u trenutku i ║║ specijalno za vas, tako da savršeno odgovara vašem ukusu, muzika potpuno ║║ "rezonira" sa vašim mozgom I onda ćemo svi postati mali zeleni (beli?), sa ogromnim glavama, na kojima dominiraju oči i uši (možda i usta) i atrofiranim telom... (bljak) Upravo sam se setio jedne (pa recimo) humoreske iz Računara ili SK (ne sećam se više), od pre par godina, u kojoj se kaže ovako nešto: Pitali su najmoćniji kompjuter da li postoji Bog. Mašina se zamisli (!) i reče: daj te mi još bolji procesor, još memorije... i odgovoriću vam. Stručnjaci se baciše na posao, i po obavljenom poslu, ponoviše pitanje. Kompjuter - ponovo izvoljeva. Oni - opet, on - opet... Kada u njega ugradiše svo znanje ovoga sveta (i stvoriše monstruma) on, najzad, reče: E, SADA POSTOJI! (bljak, bljak)
unknown.441 i.a.n.,
>> Tolstoj i Dostojevski su, verovatno, veliki pisci ali ja ih ne >> volim i smatram da nisu nimalo inspirativni. Zašto onda misliš da su veliki? Ovime si se slatko upecao na Dejranovu tvrdnju da je njihova veličina laž kojom su nas nakljukali rusofilski kritičari, školski sistem i ko sve ne. I sam pojam "veličine" je vrlo nezgodan. Ako znači broj prodatih primeraka, onda Agata zaista sve šije, izuzimajući Bibliju. Ako je u pitanju količina kritičke literature... onda im i Dejran pomaže ;).
unknown.442 i.a.n.,
>>> Definitivno ostajem pri stavu da je kvantifikacija umetnosti >>> moguća ali ne za života ove civilizacije, dakle nemoguća je. >> >> Dozvoli da smo Dejran i ja ipak bolje upućeni u mogućnosti >> neuronskih mreža nego ti. No s obzirom na to koliko si definitivan >> u svome tvrđenju, bilo bi lepo da izneseš argumente za njega. Ne želim da se pomisli kako hoću drugima da trpam reči u usta, ali čini mi se da bi to rezonovanje moglo da se predstavi ovako: svaka civilizacija ima postavke na kojima je zasnovana. Jedna od postavki ove u kojoj smo jeste da je umetnost onostran (smešak Aleksandru B. Nedeljkoviću) kvantifikacije. Civilizacija koja će kvantifikaciju umetnosti, ako do toga dođe, prihvatiti, ne može biti ova sadašnja.
unknown.443 i.a.n.,
>> Ajde da se kvantifikujemo :)) Pa da se onako lepo, po balkanski, pokoljemo. Ne znam da li ovde treba staviti :) ili :(. >> Molim oštećene da se jave. Nešto mi se čini da će na kraju svaka strana smatrati da je ona druga oštećena. Umno. ;>>
unknown.444 i.a.n.,
>> Ali tema nije nimalo neobavezna, zar ne? Barem se meni tako >> učinilo dok sam čitala vaše poruke vezane za nju. Jeste utoliko što nikom od diskutanata književnost nije hleb (ili grešim?). Svaki bona fide kritičar koji drži do sebe smatrao bi nas gomilom dokonih zevzeka koji ne znaju o čemu pričaju.
unknown.445 i.a.n.,
>> U poslednje dve godine Demitijev nije uspeo da pronađe izdavača za >> svoju najnoviju knjigu poezije od 600 strana. "Kažu da poezija nije >> više Taj veselnik je Danijela Stil u (levom) ogledalu. Pisao je ono što je u njegovo vreme imalo prođu. Najnovija knjiga poezije od 600 strana? Gotovo savršen pandan mega-romanima koje su zapadni pisci bestselera prinuđeni da liferuju zbog načina na koji se sklapaju ugovori. *Sabrana* poezija američkog pesnika Vilijama Karlosa Vilijamsa, na primer, jedva da ima toliki obim. A taj je pisao dobrih pedeset godina. >> "Nekadašnja politička cenzura zamenjena je ekonomskom", vajka se >> pesnik i bivši disident Andrej Voznesenski. Sa polica najvećih >> moskovskih knjižara nestali su Tolstoj, Dostojevski... zamenili su >> ih Stiven King, Džeki Kolins, Danijel Stil... U Rusiji se sada odigrava reakcija na sedamdeset i kusur godina komunističkog pridavljivanja, što je uključivalo i nemogućnost nabavke bilo kakve literature osim zvanično dopuštene. Primer: sabrana dela Dostojevskog, 1957, izdateljstvo Goslit-ne-znam-čega, tiraž 300.000 (tri stotine hiljada) primeraka. A to nije jedino izdanje. Zašto bi prosečan Rus bio spremniji da svari Dostojevskog nego prosečan Englez? Još bolje, zašto bi bilo koji Rus bio prinuđen da čita isključivo Dostojevskog? Svaka esencija, pre ili kasnije, izađe na nos. I u Rusiji će se u dogledno vreme uspostaviti ravnoteža. Za Dostojevskog ne verujem da će završiti "na smetlištu istorije", što reče onaj pajac.
unknown.446 i.a.n.,
>> Obe tehnologije su jako nove i postigle su izuzetne rezultate posle >> samo po tridesetak godina razvoja. Potrebno je dosta vremena i >> prvi...". Ali svemirski letovi se obavljaju "svakodnevno" i nikako >> ne bih rekao da se od njih odustalo pa ni da su gurnuti na marginu. Ne sporim. Hteo sam da ukažem na razliku u stavu prema obema tehnologijama, koji više nije onako optimističko-razdragan kao što je u početku bio. >> Ja sam pomenuo automatsko prevođenje (ili automatsko pisanje, >> komponovanje itd) kao zadatak koji će se rešiti, a da li će to biti Dok sam ja mislio na pojavu nečega što bi automatsko prevođenje učinilo izlišnim. (Ne pitaj me šta bi to moglo da bude.) >> programa koji prevode). Najzad, valjda će jednom doći i dan da >> čovek više ne mora ništa da radi da bi obezbedio svoju egzistenciju >> - radiće mašine a ljudi će... ... sedeti na Sezamu i nadmudrivati se. :)
unknown.447 i.a.n.,
>> Ili ne da Bože dođe neki pra-pra-pra-pra-unuk Bila Gejtsa pa izvuče >> utikač iz štekera. Ma šta će nam taj. Misliš da će robotizovane "tetkice" biti bolje od današnjih? ;))
unknown.448 bojans,
>> Opet kantar. Ovo pokazuje stetan uticaj demokratije na ljude. >> Ne moze se o svemu glasati. Slažem se. Ne može se o svemu glasati, ne može se sve prebrojavati, ali neki to vole da rade, pa nisam ni ja mogao da odolim.
unknown.449 bojans,
>> ... da nije bilo Dostojevskog, verovatno ne >> bi bilo, ili se ne bi razvila na nacin na koji se razvila, >> psiholoska analiza nesvesnog... >> ... Dok sa druge strane, eventualno >> nepostojanje dela Agate Kristi niko ne bi primetio. Upravo se o tome radi. Smisao književnosti nije samo da piscima donosi pare ili da zabavi čitaoce. Da bi civilizacija bila siromašnija bez Dostojevskog sasvim je jasno. Temama koje je on razmatrao u svojim knjigama, čovek se kroz razne stadijume svog sazrevanja iznova vraća, doživljavajući ih na različite načine. Pročitavši jednom kompletan opus Agate Kristi, čovek teško da je postao vredniji za neko novo saznanje o životu, sem ako ne namerava da počini savršeno ubistvo, pa traži teorijsku podlogu, proučavajući ona koja to nisu :)
unknown.450 dejanr,
>> Ja sam odabrao Artura Klarka - Odiseja 2000. Govorio sam sve najbolje >> o delu i profesorka Vera Reljin iz VI beogradske se zainteresovala i >> zamolila me da joj donesem knjigu. Posle nekoliko dana smo na casu >> popricali o knjizi opet, i njeno misljenje je bilo da, cisto knjizevno, >> delo i nije nesto posebno vredno. Nismo ulazili tom prilikom u "ideju". >> Bilo bi lepo kada bi profesori cesce bilo tako tolerantni i kada bi >> dozvoljavali "private initiative" i na casovima. Svakako. Što se tiče same Odiseje 2001, ja sam imao sreću ili hendikep da je čitam posle više gledanja istoimenog filma, tako da nekako nisam bio u stanju da je procenim kao knjigu jer mi se mešala sa scenama iz filma. U zbiru mi se čini da je film nekako "spektakularniji" od knjige, iako je knjiga svakako jasnija od filma - kada je pročitaš sve je jasno, a kada prvi put gledaš Odiseju, hm, baš i nije ;)
unknown.451 dejanr,
>> Tu je neki sudija, pravnik, covek sa sadistickom crtom >> ali i strascu prema egzaktnoj pravdi, i taj covek osudjuje >> na smrt i ubija grupu ljudi samo na temelju pukih naklapanja. >> Ni u jednom slucaju nije imao ni trunke dokaza da je bilo ko >> od njih zaista i pocinio zlocin. U svakom slucaju, to je >> uglavnom bilo necije misljenje, ili moguce, cak i verovatno >> izvodjenje zakljucaka iz odredjenih okolnosti. No dokaz, pa >> cak ni apsolutno unutrasnje uverenje jednostavno ne postoji. Uvaženi gospodin Chandler ovde je naprosto "slagao" - svi (svi, svi ;) koji su stradali u "Deset malih crnaca" su neopozivo krivi za to za šta su optuženi i to se jasno vidi iz knjige. Redom: Vera Claytone jeste nagovorila dete da se udavi, sama priznala. Philip Lombard jeste pobegao i ostavio domorodačku ekspediciju da skapa od gladi. On to ni u jednom trenutku nije osporavao, čak se na neki način ponosio time. Emily Brant jeste isterala devojku koja je onda izvršila samoubistvo. Ona o tome nije htela da govori pred muškarcima iz grupe ("jer su to ženske stvari") ali u jednom dijalogu sa Verom Claytone jasno je ispričala šta je bilo. General Macarthur je nesumnjivo, opet po sopstvenom priznanju, poslao svog oficira, ljubavnika svoje žene, namerno u smrt. Doktor Armstrong je skrivio smrt pacijentkinje zbog pijanstva. Sam priznao. Tony Marston jeste pregazio decu - tu nema dileme, i on sam to ne spori. Suđeno mu je za to, oglašen je krivim i kažnjen, doduše blago. Henry Blore jeste lažno svedočio da bi jedan gangster bio osuđen, i od toga je imao koristi. Tj. "konkurentska" banda mu je za to platila. Dokaz: sam je priznao, a i policija docnije kaže da je to utvrđeno. Gospodin i gospođa Rogers su praktično jedini za koje bi tvrdnja gospodina Chandlera mogla da bude tačna. Jesu se ponašali toliko sumnjivo po pitanju ostavljanja svoje bivše gazdarice (koja im je ostavila nasleđe) da umre, pa se kod čitaoca stvara nedvosmislen utisak da su krivi. Ali, priznali nisu. Prerano su ubijeni da bi stigli da priznaju. Naravno, neka od ovih dela teško mogu da zaslužuju kaznu, a naročito smrtnu - Emily Blore jeste učinila to za šta je optužena i "osuđena" ali tu nema ničega kažnjivog, Tony Marston je kriv za saobraćajnu nesreću, suđeno mu je i osuđen je, svoj dug pravdi je platio i završio sa tim... Međutim, u knjizi imamo jednog ludog ubicu koji smatra da je poslat da podeli "pravdu" (tj. svoj uvrnuti oblik pravde) za takve stvari, što najzad i radi, dakle tu nema nikakve nedoslednosti. >> Neki od tih ljudi priznaju svoje zlocine, ali to je sve >> NAKON sto su ubistva vec bila planirana, presuda donesena, Zar i mnoga druga kriminalna dela (u realnom životu) nisu priznata posle presude i kazne? >> A ne zelim ulaziti u mehanizme zlocina, od kojih vecina pociva na cistom >> slucaju, a neki su i potpuno nemoguci. Tu već ima istine, neki od zločina jesu pomalo neverovatni, ali ni jedan nije potpuno nemoguć. >> Prisutno je i nedokucivo nepoznavanje smrtonosnih lekova i njihovog >> delovanja. Ovde nema istine, Agatha je uvek pokazivala poznavanje potrebnih grana medicine veće od mnogih drugih pisaca krimića. Najzad, imala je i izvesno formalno medicinsko obrazovanje. Od otrova se u knjizi pominje cijankalij, koji deluje upravo tako kako je opisano, i hlor hidrat, koji je korišćen kao uspavljujuće sredstvo. To je sve od otrova. >> No postena kriminalisticka prica, postena u smislu da citatelju pruza >> pravi materijal, cvrstu motivaciju i mehanizme ubistva - to je cisti >> fol. "Deset malih crnaca" zaista pruža čitaocu mogućnost da otkrije ko je ubica, i to baš na osnovu tih prethodnih zločina odnosno krivice za njih. Kada sam čitao tu knjigu i stigao do tačke na kojoj počinje razjašnjenje, a koja je srećom jasno obeležena, stao sam sa čitanjem da malo razmislim, i pošto mi je bilo jasno da je jedan od "stradalih" zapravo lažni "mali crnac" koji je pobio ostale i najzad izvršio samoubistvo, smatrao sam da on nije kriv za ono što je optužen. Tu sam krenuo u drugi prolaz kroz knjigu da ustanovim ko je dafinitivno kriv a ko nije (po spisku). Utvrdio sam ono što piše u prvom delu ove poruke, dakle "kandidati" su bili Rogersovi koji, kako rekoh, nisu nigde priznali da su ostavili ženu da umre, ali mi je izgledalo krajnje neverovatno da bi oni delili nekakvu "kosmičku pravdu". Međutim, jasno sam primetio da sudija Wargrave (1) nikada nije eksplicitno rekao da je onog Setona na pravdi Boga osudio na smrt i (2) da je Agatha pravila marifetluke da bi izgledalo da jeste (ovo (2) je mnogo jača indicija od onog (1) ;) Recimo: --------- citat --------- - Da li ste uopšte poznavali Setona? Mislim, pre suđenja? Reptilske oči sevnuše ispod kapaka i sretoše se sa njegovim. Jasnim, ledenim glasom, sudac odgovori: - Nisam znao ništa o Setonu pre suđenja. Armstrong zaključi u sebi "Stari laže - znam da laže" ------ kraj citata ------ Eto ga marifetluk #1 - u svim ostalim prilikama napisala bi nešto kao "Wargrawe pomisli 'da li će mi poverovati u takvu laž'" ili tome podobno. Međutim, ovde to pomisli sagovornik, koji dakako ne mora biti u pravu. Ili: --------- citat --------- Uživao je u tom slučaju. Matthewsova završna reč bila je fenomenalna. Liewellyn, govoreći posle njega, nije uspeo izbrisati dojam koji je ostavila odbrana. A onda je došla njegova završna reč... Sudac Wargrawe pažljivo izvadi zubnu protezu i stavi je u čašu sa vodom. Mlitave usnice povukoše se u usnu šupljinu. Sada su to bila okrutna usta - okrutna i grabežljiva. Sklapajući oči sudac se nasmeši. Lepo je skuhao tog Setona ------ kraj citata ------ Kao što se vidi, nigde se nedvosmisleno ne kaže da je stvarno osudio nevinog čoveka, iako je taj utisak stvoren i pojačan marifetlukom #2 sa vilicama koje su poslužile kao povod da se prikaže kao "okrutan i grabežljiv". Da bi čitalac bio skloniji da pogrešno protumači pomenuto "kuhanje". žinjenica da nije učinio taj "bivši" zločin (ili bar da nije utvrđeno da ga je izvršio) čini ga najozbiljnijim kandidatom za ubicu u "tekućim" događajima. Sve u svemu, na osnovu ove dve stvari ja sam ušao u čitanje završnog poglavlja sa jedno 90 postotnom verovatnoćom da je Wargrawe ubica, i bio u pravu. To mi je Agathina knjiga kod koje sam sa gotovo najvećom verovatnoćom smatrao da sam "pogodio" ubicu (jedina veća verovatnoća, praktično sigurnost, bila je kod "The Secret Adversary", na osnovu jednog vlastitog imena koje je namerno pogrešno spelovano, što sam ja kao stranac koji 'čita kako je napisano' bez greške i bez napora primetio, a Englez verovatno ne bi primetio za sto godina), dakle veoma "fer" roman.
unknown.452 dejanr,
>> Ja se zapravo divim tvojoj neverovatnoj mentalnoj energiji koju ulažeš >> da bi dokazao nešto što nije tačno. Pa, to što se tebi čini kao "neverovatna mentalna energija" je zapravo 20-tak minuta dnevno da se napiše ovih nekoliko poruka. Vrlo je lako obrazložiti i odbraniti nešto što je kristalno jasno i tačno. Verovatno tebi treba mnogo više mentalne energije da se "boriš" za nešto u šta i sam slabo veruješ, jer kažeš: >> Iako, najverovatnije, misliš da sam ja zaljubljen u Dostojevskog >> ili Tolstoja, stvar je upravo obrnuta. Niti ih mnogo volim, niti >> sam se ubio od čitanja njihovih knjiga. >> Najviše sam, ipak, pročitao SF knjiga i istinski uživao u njima. >> Zabavila me je i Agata Kristi, ali sam osetio i po koju pozitivnu >> senzaciju čitajući Kamija ili Kafku.... Sve što treba sam si rekao :))
unknown.453 dejanr,
>> U slučaju RSA šifre, složenost povećavamo generisanjem još većih >> prostih brojeva. Uvek se može napraviti takva šifra koja će za >> datu brzinu računara biti neprobojna, a ipak upotrebljiva. >> Dakle, sličan kompromis onom kakav trenutno postoji. Nisi u pravu. Baš povodom RSA algoritma poznato je da određene obaveštajne agencije ulažu ogromna sredstva u fundamentalno izučavanje prostih brojeva, baš zbog njihovog značaja za šifre i druge sa njima povezane probleme. Ima stručnjaka koji smatraju da je to fundamentalno izučavanje rezultiralo metodama za faktorisanje velikih brojeva koji su znatno efikasniji od Eratostenovog sita koje je poznato lepih 2000 godina. Dakle, ako je za faktorizaciju broja od X cifara potrebno milion godina "klasičnim" algoritmom probanja deljenja sa svim brojevima redom, možda se isti posao može uraditi za milion minuta ili milion sekundi primenom boljeg algoritma. Otprilike kao ono u Indiana Jones-u 1 kad onaj krene da maše mačem po nekoj složenoj borilačkoj veštini, a naš junak "ladno" izvadi pištolj i ubije ga. Najbolji štos u filmu, mada kažu da ga je Spilberg "drpio" ne znam od koga :) >> Sklon sam zato da poverujem da je neke pojave, umetnost na >> primer, najbolje tretirati makroskopski tj. "odozgo" bez >> nepotrebnog gubljenja vremena da se pronikne u njenu egzaktnu >> interpretaciju, jer tako verovatno nećemo doći ni do kakvih >> rezultata. Neke su stvari mnogo složenije nego što izgledaju. >> ... >> Konačan je i broj atoma u kosmosu, ali to ne isključuje njegovu >> strahovitu složenost, sasvim dovoljnu da bi ga teško neki njegov >> bedan podskup kakav su ti tvoji super računari budućnosti mogli >> preorati uzduž i popreko. Nema sumnje da postoji sklop težak jedva 2-3 kilograma koji je u stanju da pojmi i stvara ono što mi zovemo umetničkim delima. Otkud znam? Otuda što takav sklop, u vidu ljudskog mozga, postoji i to evidentno radi. Ako postoji jedan takav sklop, mogao bi se napraviti i drugi, pa zvali ga kompjuter, neuralna mreža ili nekim desetim imenom.
unknown.454 dejanr,
>> > rekao da nećeš. E pa, ni mene činjenica da većina >> > misli ovako ili onako uopšte ne tangira, niti imam >> > nameru da se toj pretpostavljenoj većini pridružim. >> > Da je drugačije, verovatno bih i za SPS morao da >> > glasam po mišljenju većine ;> >> >> dejanre, neko šalje poruke u tvoje ime, i tvrdi suprotne >> stvari od tebe u CIV:knjizevnost (naime, tamo konstatuje da >> pripadaš većini koja je za Agatu). - zar je moguće da ti je >> provalio pass? ;) Izgleda da ti logika nije baš jača strana - nema konflikta kod mene (što bi rekao Darth Wader ;)). Ja svoje mišljenje formiram prema svojim kriterijumima i na njega vrlo slabo utiče to što "većina" misli ovako ili onako. Međutim, ako to moje mišljenje ispadne u skladu sa mišljenjem većine, ne izbegavam da to kažem, baš kao što ne izbegavam da izložim svoje mišljenje ako ono nije u skladu sa mišljenjem većine. Dakle, ja ne volim Agatu zato što je "većina" voli, nego zato što se meni sviđa. A to što se "većina" slaže sa mnom je samo dobrodošao dodatak :)
unknown.455 kuki,
> --> "Ask me the questions, Bridgekeeper, I'm not afraid." what's your name? :)))
unknown.456 fancy,
ŮŢ> A ja bih, na primer, bio mnogo srećniji kada bih čuo za neko ŮŢ> decidirano tvrđenje da će se u narednom veku pronaći lek za rak ŮŢ> ili sidu. Pa nije to valjda složeniji posao od spoznaje Velikog ŮŢ> algoritma mozga. A možeš li potpuno odgovorno ustvrditi da to nema veze jedno sa drugim? .F nO morE.
unknown.457 fancy,
ŮŢ> Srbiju strpao u jedan autobus (i to mnogo pre Slobodana Miloševića ).To su ŮŢ> neviđeno visoki umetnički dometi, a to ni u Sloveniji nisu mogli da shvate, ŮŢ> a kako će tek na zapadu. EVROPO JEBEM TE GLUVU ! (grafit na uglu Srpskih Maršala i Svetozara Markovića)
unknown.458 fancy,
ŮŢ> Da li to znaci da isti radio emituje Toma Waitsa? Mislim, Tom Waits je Axa... imaju sjajnu muziku... .F nO morE.
unknown.459 fancy,
ŮŢ> Da li imas "Nighthawks at the dyner"? "Nighthawks at the diner" - da.
unknown.460 fancy,
ŮŢ> ja se pitam, može li kompjuter da smisli vic? A ja se pitam koliko li je LjUDI u stanju da smisli dobar vic. Kompjuteri u suštini i nisu daleko od toga...
unknown.461 drazen,
Jel bese na ploci pise "dyner" ili "dinner" ili.. Pl poz D
unknown.462 .obj,
> Ako vas zanimaju detalji oko unošenja kamere u tadašnji SSSR > recite, pa da vam opišem jedan od najsmešnijih događaja sa tog > putovanja. Pričaj, čoveče. :) Ova tema je strava. :)
unknown.463 bbaja,
>|| Cista identifikacija. Promeni prvo sebe, onda menjaj svet. Identifikacija sa cim? Menjajuci svet, menjas i sebe.
unknown.464 bbaja,
>|| Mlada umetnica je opravdala poverenje i zasluzuje skidanje. Znaci da skidamo ;)
unknown.465 bbaja,
>|| a na drugoj: >|| djelovic, cdragan, fancy, dejanr I ja se prijavljujem.
unknown.466 dcolak,
│ Da li to znaci da isti radio emituje Toma Waitsa? Mislim, Tom Waits je │ za mene bio jedan od dva poslednja razloga zbog kojih slusam B92, │ zvanicno glasilo State Depatmenta za Srbiju. Nisam znao da Srbija ima State Department? Jel' to skoro otvoreno? P.S. žuo sam da je Zloba u stvari podružnica velikog Belog u Rimu :)) Sledge DAMMIR!
unknown.467 mirkot,
>> Nisi valjda iš'o tamo samo zbog piva? (: >> Brate, pa najlepše pivo na svetu ne piju Irci nego žesi. A >> bavarsko pivo im nije ni do kolena. Istina. Kod nas ne postoji nikakav ekvivalent njihovih pivnica. Tamo svi idu u pivnice (i žene i muškarci, i stariji i mlađi) i bukvalno se oblokavaju. Poneko podvaljuje sa pivom bez alkohola, ali je veoma zabavno. U njihovim domovima je uobičajen gest gostoprimstva odmah gostu sipati čašu piva, bez pitanja. Kvalitet i ukus piva nije potrebno ni diskutovati, to treba probati. Ja ovde pivo skoro uopšte ne pijem, a u žeškoj sam tamanio par litara dnevno. Mirko
unknown.468 djelovic,
>>> Neuronske mreže i tako to. > > Potpuna simulacija mozga, a? Znaš, psiholozi su utvrdili povezanost > fizioloških procesa u mozgu sa svesnim procesima, ali uspeli su utvrdili i > da veštački stimulisani fiziološki procesi koji se javljaju pri određenim > svesnim procesima ne uspevaju da izazovu te iste svesne procese. Iako sam mišljenja da će se jednog dana moći napraviti veštački mozak (inteligencija?) po mogućnostima potpuno jednaka čovekovoj, to sa ovim nema veze. Znaš kako se uči neuronska mreža da prepoznaje koje su jabuke dobre, a koje nisu? Sedne čovek pored komjutera, i zajedno gledaju slike jabuka. I čovek govori koja je dobra, a koja nije. E, posle hiljadite jabuke neuronska mreža je "naučila" koja je jabuka dobra a koja nije, i dalje može sama. Jednostavno, uči da potpuno verno oponaša čovekov mišljenje za neku određenu klasu problema. Ne postoji nijedan realan razlog zašto to ne bi funkcionisalo i sa umetničkim slikama, s tim što je, naravno, potrebna mnogo kompleksnija mreža zbog kompleksnosti samog problema. Sada dolazu touche: svaka neuronska mreža se može predstaviti nekom matematičkom funkcijom. Ergo, umetnička slika se može kvantifikovati.
unknown.469 djelovic,
> Pa, ako tvoj mozak radi po stanovitom algoritmu, nemoj ostale da > nabeđuješ! ;) Algoritmom se može opisati sve za šta postoji uzročno-posledična veza. Da ne spominjem da je u Vebsteru algoritam definisan kao "opis kako nešto radi". Što će reći, ako priznaješ da mozak uopšte "radi", priznaješ i da radi po nekom algoritmu :).
unknown.470 djelovic,
> Na jednoj strani su: > milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans > > a na drugoj: > djelovic, cdragan, fancy, dejanr Da, ali svaki od nas vredi za dvojcu. Šalu na stranu, čini mi se da smo izgubili iz vida ono od čega je ova diskusija i počela. Ja prvi nemam ništa protiv "levih ruskih pisaca" - neke od njih čak veoma volim da čitam. Ono o čemu se ovde priča jeste njihova zastupljenost u našoj lektiri. Koliko god da su oni dobri, nemoguće je da se za svo ovo vreme od kada su umrli nije pojavilo bar još toliko dobrih pisaca. Zašto onda oni nisu zastupljeni? žini se da je stavljanje samo levih ruskih pisaca u lektiru ipak posledica nekih dogmi. Gorenavedena ekipa samo pokušava da to lepo pokaže i dokaže nekim čvrstim argumentima.
unknown.471 djelovic,
>>> Ako misliš da u čovekovim mislima ima nečeg posebnog što neka mašina >>> jednog dana neće moći da emulira, onda se grdno varaš. > > Same misli. Naravno. Međutim, misli su samo proces. Mi tebe ovde ne prepoznajemo po tvojim mislima već po njihovom krajnjem proizvodu, što je nešto što će mašina jednog dana sasvim lepo moći da emulira. Pošto toliko držiš do ljudske posebnosti, dozvoli da te stavim pred dilemu: Kako znaš da je sve što vidiš oko tebe stvarno i ljudski. Ti naravno, iz "mislim dakle postojim" znaš da si ti stvaran. Međutim, kako znaš da sve ovo nije samo san. Možda si ti trenutno u komi na bolničkom krevetu, i možda se sve ovo odigrava u tvojoj glavi. Ili, možda se zapravo ovde radi o globalnoj zaveri protiv tebe. Ja, i Dejran i svi ljudi oko tebe možda ne postojimo već smo natprirodna bića sa zadatkom da uđemo u ljudske ljušture i zamajavamo tebe. Možda Budva trenutno ne postoji već je zatvoren zbog radova - pravimo na mestu na kome je ona bila Grčku, jer si odlučio da tamo ideš sledećeg leta. Nema ništa posebno u emulaciji ljudi - možda to radimo upravo sada :).
unknown.472 bojans,
>> Sve što treba sam si rekao :)) Da, da, ali rekao sam ja i još po nešto. Poenta je u drugom delu poruke. To što je moj književni ukus, možda čak i sličan tvom je potpuno nebitno. Ovde smo raspravljali o nekim principijelnim stvarima. Ja dopuštam mogućnost da nešto što se meni ne sviđa može da bude i sjajna stvar, vrhunski domet umetnosti, a ti takvu mogućnost potpuno isključuješ.
unknown.473 bojans,
>> Nema sumnje da postoji sklop težak jedva 2-3 kilograma koji je >> u stanju da pojmi i stvara ono što mi zovemo umetničkim >> delima. Otkud znam? Otuda što takav sklop, u vidu ljudskog >> mozga, postoji i to evidentno radi. Ako postoji jedan takav >> sklop, mogao bi se napraviti i drugi, pa zvali ga kompjuter, >> neuralna mreža ili nekim desetim imenom. Hm, da se ne ispostavi da taj drugi sklop koji radi sve isto što i mozak ne može biti ništa drugo nego - mozak. A da napravim drugi mozak, to umem i ja i to sa sve telom :) (Doduše, još to nisam uradio, ali ima vremena).
unknown.474 bojans,
>> A možeš li potpuno odgovorno ustvrditi da to nema veze jedno >> sa drugim? Da li proučavanje funkcionisanja mozga ima veze sa otkrivanjem leka protiv raka i side? Ne bih baš rekao. žak sumnjam da istraživanje kancera i side ima dodirnih tačaka. U drugom slučaju imamo konkretnog uzročnika, dakle virus, a kancer je mnogo suptilnija stvar - poremećaj same osnove funkcionisanja živog sistema. Lečenje je još uvek simptomatsko...
unknown.475 bojans,
>> "Deset malih crnaca" zaista pruža čitaocu mogućnost da otkrije >> ko je ubica Da li i ostali Agathini romani pružaju dovoljno materijala čitaocu da pre završne reči pretpostavi ko je ubica? Uopšte, gde god se pojavljuju unutrašnja razmišljanja nekog lika, a posle se ispostavi da je taj ubica, radi se o neverovatnom bezobrazluku i gluposti. Selekcija nečijih misli da se ne bi otkrilo ko je on zapravo, zar je to fer?
unknown.476 bojans,
>> Ubaci i mene među vas, jeste da ne raspravljam mnogo o ovoj >> temi (već je jednom bila pokrenuta), ali delim vaše mišljenje. Važi. Znači 10:4 ;) Uzgred, tvorac teze o "levim ruskim piscima", ispade i sam levi ruski pisac po svom sopstvenom kriterijumu koji ga je raspalio kao bumerang. Mišljenje onih koji su dali resign na ovu konferenciju teško da je relevantno, ti su se već opredelili da o književnosti nemaju šta da kažu/čuju. Dakle, niskotiražno mišljenje = "levo rusko mišljenje" :)
unknown.477 bbaja,
>|| Da li imas "Nighthawks at the dyner"? Ima kod mene.
unknown.478 bbaja,
>|| Jel bese na ploci pise "dyner" ili "dinner" ili.. Na ploci pise diner (izgovara se kao da se pise dyner) - specificna vrsta road house restorana.
unknown.479 bbaja,
>|| Da li to znaci da isti radio emituje Toma Waitsa? Mislim, Tom >|| Waits je za mene bio jedan od dva poslednja razloga zbog >|| kojih slusam B92, zvanicno glasilo State Depatmenta za >|| Srbiju. Ovo li su razlozi tvog slusanja predmetnog radia: Razlog prvi - pustaju T.Waits-a razlog drugi - zvanicno glasilo SD za Srbiju P.S. Ako je tako tuzicu te dedi ;)
unknown.480 bbaja,
>|| Ne znam po kom kriterijumu se Branko Kockica nasao u ovom >|| drustvu. Apsolutno je neopravdano svrstavati Branka Kockicu u deponiju. Njegove TV decje emisije su na nivou svetske produkcije za decu: Sesame St., Mr.Rogers ili Pee Wee Herman.
unknown.481 fancy,
ŮŢ> jasno opišeš zašto je npr. Stairway to Heaven lepa pesma, onda... pa, ŮŢ> videćemo šta ćemo onda. Jel' moram? Nisam baš ljubitelj, ali recimo da je dobar zvuk telekastera u njoj... ŮŢ> Zadovoljan odgovorom ? "Hajde dete, neka lete rakete..." Bajaga (ne znam zašto, dunulo mi...)
unknown.482 fancy,
ŮŢ> da će ribe spasti rokenrol. Ali upropastiti nas..:) .F nO morE.
unknown.483 fancy,
ŮŢ> Važi, al' ne očekuj onih 16% teritorija ;) Mojne da zovem Amere ;) (ili da napustim pregovore ;)) .F nO morE.
unknown.484 fancy,
ŮŢ> Da bi civilizacija bila siromašnija bez Dostojevskog sasvim je ŮŢ> jasno. Tebi. OK, ne samo tebi nego mnogima... Dokazi? ŮŢ> Temama koje je on razmatrao u svojim knjigama, čovek se ŮŢ> kroz razne stadijume svog sazrevanja iznova vraća, ŮŢ> doživljavajući ih na različite načine. A ti to znaš... odakle? ŮŢ> Pročitavši jednom kompletan opus Agate Kristi, čovek teško da je ŮŢ> postao vredniji za neko novo saznanje o životu, sem ako ne ŮŢ> namerava da počini savršeno ubistvo, pa traži teorijsku podlogu, U redu. A za koja si TI nova saznanja o životu postao vredniji posle čitanja Dostojevskog..? Ako je to pitanje malo previše "off", kako bi bilo da mi odgovoriš ko je postavio kao osnovni kriterijum za ocenu književnog opusa stepen u kome posle čitanja ostaješ vredniji za novo saznanje o životu ?? Jedna od mogućih posledica - ultimativna književna dela isključuju potrebu za življenjem. .F nO morE.
unknown.485 fancy,
ŮŢ> Znaci da skidamo ;) Jakako, no za razliku od regularnog postupka, prvo skineš pa pročitaš..;) .F nO morE.
unknown.486 fancy,
ŮŢ> Jel bese na ploci pise "dyner" ili "dinner" ili.. piše kao što je napisano... dakle... "žitaj kao što piše" ;) Vuk :) diner (dajner) - nešto kao prčvarnica kraj puta...
unknown.487 a.kircanski,
_-=> Ne znam, meni nisu zabavniji. Nekako, nikad nisam posebno _-=> mario za stripove. KHM :-), stripove treba čitati ako oćeš da se zabaviš, a knjige, ako oćeš da se kulturno obrazuješ, i manje, da se obrazuješ. Stripovi su ZAKON :-) sale.
unknown.488 drazen,
> P.S. Ako je tako tuzicu te dedi ;) Moz' me tuzit' kol'ko 'oces. Moji stavovi su odavno poznati. Cak i ovi sa sezama, koje neko uredno prenosi dalje. Tako da, sa dan ili dva zakasnjenja, potpunije saznajem sta sam sve napisao na sezamu. Ponekad' ima i dodataka, ali su uvek interesantni, tako da ne pravim pitanje. U svakom slucaju, tvoja poruka mi je jako lepo posluzila da pozdravim druga Spijuna. Pl poz D
unknown.489 drazen,
> Apsolutno je neopravdano svrstavati Branka Kockicu u > deponiju. Njegove TV decje emisije su na nivou svetske > produkcije za decu: Sesame St., Mr.Rogers ili Pee Wee Herman. Ja sam takodje prosvjedovao glede takvog tretmana predmetnog. Pl poz D
unknown.490 djelovic,
> Ne vidim čemu tako ozbiljan ton, zar nije bilo očigledno da se > zezam. Kada sada pogledam u rikverc, moja poruka je bila pretenciozna i nepotrebna. Sorry. > Poenta je bila u tome kako otkriti algoritam za procenu umetničkog dela > kodiran u našem mozgu. Neuronske mreže se ne programiraju, već se uče. Sedne lepo kritičar pored kompjutera, gleda slike i govori koliko mu se koja sviđa. Posle nekog vremena, neuronska mreža uhvati "štos" i u potpunosti prisvaja mišljnje kritičara. Još bolje, ako joj se pokaže neka slika koja ne podseća ni na šta što je do sada videla, velike su šanse da će i za nju ekstrapolirati mišljenje gorenavedenog kritičara. I pored veoma zanimljivih primera o veštačkoj > inteligenciji koje je dejanr naveo, sve je to još uvek u povoju > i ako ti i on možete na osnovu ovog što je do sada urađeno da > vidite neke opipljive rezultate ja bih vas zamolio da objasnite > na čemu zasnivate tak optimističke stavove. Neuronske mreže nisu u već danas imaju masu primena: 1. Koriste ih banke da bi na osnovu informacija koje dobijaju sa mašina za davanje novca i ostalih punktova otkrile koje su kartice ukradene. Pošto provera svake transakcije nije realna, onda se proveravaju one koje su po nečemu sumnjive. Ranije su se za taj posao koristili klasični programi, ali on je izdvajao toliko potencijalno sumnjivih kartica da im nije mnogo pomagao. Od kada su prešli na neuronske mreže, sve je sasvim O.K. žak i kada lopovi izmisle neku novu "šemu" za proveru da li je kartica prijavljena kao ukradena (ne bi li im ostala zaključana u mašini ili bila oduzeta), mreža ih uvek provali. 2. Koriste ih velike avio kompanije da bi predvidele koliko će se putnika koji su napravili rezervaciju zaista pojaviti. 3. Koriste ih za vremensku prognozu. 4. Koriste ih za predviđanje berzanskih kretanja, na osnovu nekih petnestak parametara (cena zlata i slično). 5. Optical character recognition. 6. ...
unknown.491 djelovic,
> Naravno da je sve stvar filinga. Samo reci to tehnomanijacima tipa > Dejana R. i Dejana J. žekaj. Ako smo se u ovoj konferenicji sporili oko nečega, sporili smo se oko dve stvari: 1. Oko mesta LRP u obrazovanju. 2. O kvantifikaciji umetnosi. S obzirom da pretpostavljam da sam epitet "tehnomanijaka" dobio zbog druge tačke, dopusti da nešto pojasnim: Ja verujem u i cenim "dušu" koju neko ulaže u svoje delo, bilo da je to pesma, knjiga, slika, lepa građevina, skulptura ili neki drugi oblik umetnosti. Ono u čemu se ja i ti razlikujemo jeste u tome što ja mislim da iza toga ne stoji mikakva magija - misli koje se odigravaju u ljudskom mozgu nisu ništa drugo do elektrohemijski (ili kakvi već - subatomski?) procesi. No to me ne sprečava da uživam u lepotama umetnosti: Da li to što znaš da je neka devojka sagrađena od atoma tebi smeta da ceniš njenu lepotu? Naravno da ne! A da li ti smeta to što će sve devojke kroz hiljadu godina zahvaljujući nauci izgledati lepo? Opet ne! Isto je i sa umetnošću.
unknown.492 novim,
> A da li si ti čuo da postoje PRINCIPIJELNA i > NEPRINCIPIJELNA većina ;) ?? a obe daju manjinu ;) (mala priprema za 19. decembar)
unknown.493 novim,
>>> Dobriline knjige istina, neki smatraju, al' se nisu >>> još probili sa svojim mišljenjem u stručnu > časopise. > > A ti inače sve te časopise redovno pratiš, pa tako > samouvereno tvrdiš da se *nisu* probili? ;) xe xe, al ga zato ja obaveštavam ;) ps: ma, gadni smo mi "levi ruski pisci" :)))
unknown.494 novim,
> Dostojevski u stripu. žista post-moderna. :) jock! nego strip u Dostojevskom :)
unknown.495 prvul,
Ů Jeste niz bitova, nisam ja to negirao, ali nije samo to, čak je to manje Ůbitno. Muzika je materijalizacija emocija, a emocije nikakav CD neće Ůzabeležiti. Ů▄▄ A šta će CD-u emocije? Jel' program za obračun plata zna šta radi? Jel' sažaljeva jadnike kojima upravo proračunava mesečnu dozu od par desetina maraka? Ne. E, baš zato što je odgovor "ne" je taj program i koristan. Računar ne gubi vreme na suštinu i razumevanje, ne greši zbog toga što misli o nečemu drugom dok računa i ne pravi sra*a jer se sažalio na nekog mučenika. Ali to ga ne sprečava da obavi ono što treba da obavi. Slično tome, računar koji bi generisao muziku (u smislu u kome je Bah generisao muziku ;) ne bi morao da uopšte shvata šta radi... lepo sledi određeni postupak i dobije nešto što kada se pusti kroz D/A konverter odgovara baš u tom trenutku baš onome ko sluša, jer je program lepo uzeo parametre i procesirao ih i napravio muziku... i to je sve... a to da li je to umetnost ili nije i nema mnogo veze... u stvari, što se umetnika tiče ima veze, jer ih verovatno čeka.. hmmm... znate ono u "Vodiču" kada nailaze na onaj brod koji je kao jedan od tri broda koji sele neku civilizaciju sa planete na planetu, ali prvo je krenuo brod sa pesnicima, filozofima, slikarima i ostalima, za njim je krenuo brod sa advokatima, psihijatrima i ostalima od te sorte, a za tim brodom je trebalo da krene brod sa naučnicima, inženjerima, radnicima i sličnim... ali prva dva broda tako putuju već par godina i još nisu uspeli da spaze onaj treći iza njih ;)
unknown.496 prvul,
Ů Povodom ovoga, da pomenem gustinu zapisa koja se postiže u genima. ŮTrenutno je ona nezamislivo veća od medija za skladištenje podataka, Ů▄▄ I nezamislivo nepouzdanija. Šta će ti disk koji staje na vrh igle ako on nije u stanju da očuva podatke koje upišeš na njih, nego imaš mnogo grešaka pri očitavanju sa tog diska, a uz to se i na samom disku podaci dosta brzo mutiraju? Ůgeni. Ako ne grešim nigde, analogijom bi se moglo pretpostaviti da je moguće Ůproizvesti računar sa "tako složeno kodiranim algoritmima" koji će prevazići Ůljudski mozak. Ů▄▄ Pitanje je šta će nam to? Šta će ti računar koji pravi greške u računu jer je upravo prošla zgodna sekretarica? Mislim da mi ne tražimo da računar emulira funkcije čovekovog mozga (mislim da je to moguće, ali da je apsolutno beskorisno) već samo da obavlja neke poslove pouzdano... u te poslove može spadati i pisanje umetničkih dela, ali nikako ne smatram poželjnim da takav računar provodi mesece "zaludan" jer nema inspiraciju ;)
unknown.497 prvul,
Ů Kada bi se u školi izučavale samo stvari koje se vole, Ůverovatno bi smo imali 90% odeljenja struke: Fudbaler, ŮManeken(ka)... Doduše po neko bi izučavao i matematiku, fiziku, Ůhemiju (fuj!), ali i to u okviru dopunske nastave Ů▄▄ Mislim da nisi u pravu. Obavezno školovanje je relativno skorašnji izum, a civilizacija je i pre toga napredovala. Ako neko hoće da bude, kao što si ti dao primer, fudbaler, zašto ne bi učio onoliko matematike i fizike koliko mu je potrebno da skonta kuda će lopta da ide kada se odbije od stative (naravno, pod uslovom da ne želi da zna više)? Mislim da je jako glupo terati nekoga da uči kako se rešava kvadratna jednačina ako on to ne želi da zna i ne treba mu... naravno, to neznanje povlači za sobom posledice, ali sam je izabrao...
unknown.498 prvul,
ŮCivilizacija koja će kvantifikaciju umetnosti, ako do toga dođe, Ůprihvatiti, ne može biti ova sadašnja. Ů▄▄ Ako je kvantifikacija izvedena kako treba, potpuno je irelevantno da li to većina prihvata ili ne. Cena "računarske" umetnosti bila bi višestruko manja od "ljudske" približnog "kvantiteta" (kvaliteta), što bi vrlo brzo dovelo do toga da se samo malom broju ljudi isplati da se profesionalno bave umetnošću (jer bi za tržište imali samo snobove koji će platiti nešto mnogo puta više nego što vredi, kao što bi se i sada našlo makar par budala na svetu koje bi kupile ručno rađene diskete za po 100$ komad). Tako bi (surovo ali istinito) tržište učinilo da umetnost postane skoro isključivo računski posao, a onda bi vrlo brzo došlo i prihvatanje kvantifikacije... uh... Ova civilizacija je mnogo kurumpabilnija nego što se pretvara da jeste.
unknown.499 kenza,
(;> Prvo, nije najtiraznija knjiga na svetu. Drugo, sasvim (;> sigurno nije preveden na preko 100 jezika i jos manje se (;> stampa i prodaje po citavom svetu. Po tome, ispade da je toalet papir najbolje umetnicko delo :) (;> A ti inace sve te casopise redovno pratis, pa tako (;> samouvereno tvrdis da se *nisu* probili? ;) A ti tvrdis da se *jesu* probili? ;)
unknown.500 novim,
> Jeste utoliko što nikom od diskutanata književnost > nije hleb (ili grešim?). Svaki bona fide kritičar > koji drži do sebe smatrao bi nas gomilom dokonih > zevzeka koji ne znaju o čemu pričaju. meni književnost jeste hleb ;) - ako želite, uzeo bih da na kraju ove rasprave sumiram stvari iz ugla književne teorije (ona mi je najuža oblast, i za nju i zvanično dobijam platu). - ne, nemam nameru na kraju da "presudim" ko je u pravu/krivu, nego samo da podvučem koji su problemi ovde pokrenuti zaista relevantni, koja pitanja nisu dotaknuta a preduslov su za raspravu, koja znanja nedostaju, i šta je ono što je izvan pitanja kojima se bavi teorija literature, pa su nadležne druge oblasti. - lični utisak (za sada): rasprava - posredno - pokazuje snagu literature (u smislu LRP) da pokrene pitanja koja paraliteraturi (u smislu Agate) nisu dostupna. (što ne znači da ne treba voleti ili čitati Agatu, sačuvaj Bože!)
unknown.501 novim,
> Izgleda da ti logika nije baš jača strana - nema > konflikta kod mene samo čitam šta piše. jednom: u većini smo, ura! drugi put: ma, ta većina, nije ni važna. :) slažem se tobom da većina nije važna, ukus je tzv. lična stvar, ali onda ne mogu da logički povežem kako to da većina nije važna, ali važi princip kvantifikacije u sudu ukusa. - pazi, nisam JA sprečavao da se čita Agata, već se TI zalažeš za proterivanje LRP iz lektire. pošto mi logika nije jača strana, zaključujem da sam netolerantan, dok ti jesi, etc.) ps: ovde te navlačim na tanak led, kladim se da nećeš primetiti! :)
unknown.502 pedjak,
> Mlada umetnica je opravdala poverenje i zaslužuje skidanje. :))
unknown.503 dejanr,
Ne bih da analiziram "petljanje" baš reč po reč, ali nikako da se pomerimo od početka. žitanje knjige *u tebi* (ne samo u tebi, naravno :) izaziva emocije, baš kao i muzika, film itd. Ok. Ali u knjizi objektivno nema ništa osim slova. U muzici (sa CD-a, a ni sa drugih medija) nema ništa osim niza bitova. Dakle, ti nizovi slova (bitova) mogu eventualno da izazovu emocije, i izazvaće ih bez obzira da li ih je zapisao čovek ili mašina, što ti, čitajući ili slušajući, i nemaš načina da znaš. To što ti tvrdiš eventualno bi se moglo priznati kada bi rekao da emocije može da izazove samo čitanje originalnog rukopisa koji je napisao pisac guščjim perom, pa ono, kad je bio tužan a ono zadrhtala ruka na neki neponovljiv način :) No to je u međuvremenu prekucano, preštampano, slova standardizovana u fontove itd, pa opet izaziva emocije :)
unknown.504 dejanr,
>> Ma, u većini smo u ovoj conf. (što je pohvalno) a u manjini smo u ukupnoj >> populaciji (što je još pohvalnije). :) Maksimalno dosledno, nema šta :)
unknown.505 dejanr,
>> Dakle, ovim gore-citiranim nisi sveo "emociju >> na bitove", nego muziku, (knjigu, sliku) kao >> njen krajnji produkt/pokretač. >> A tu valjda postoji bitna razlika? Postoji, i baš o tome govorim - knjiga je niz bitova koji može da napiše čovek, a moći će eventualno jednoga dana da je napiše i računar, tako da efekat te knjige na čoveka bude isti ili bolji nego da ju je napisao čovek.
unknown.506 dejanr,
>> Jezikom pragmaticnog kratkog kursa svetske knjizevnosti profesora sa >> Harvarda, da nije bilo Dostojevskog, verovatno ne bi bilo, ili se ne >> bi razvila na nacin na koji se razvila, psiholoska analiza nesvesnog. >> Sto verovatno znaci da ne bi bilo takozvane seksualne revolucije, >> pokreta za liberalizaciju seksualnih odnosa. Ah, koja konstrukcija :) Ubedio si me upravo onoliko koliko i izvesna sa trećeg kanala koja kaže da nas je to što smo prestali da pratimo pravu umetnost i našu autentičnu kulturu (u koju, bojim se, spadaju levi ruski pisci kao kamen temeljac ;) oteralo u seksualnu revoluciju (podmetnutu nebeskom narodu, prirodno) koja nas svakodnevno upropašćuje ;>>
unknown.507 dejanr,
>> A ja bih, na primer, bio mnogo srećniji kada bih čuo za neko >> decidirano tvrđenje da će se u narednom veku pronaći lek za rak >> ili sidu. Siguran sam da će biti. Za oba. Što, na žalost, ne znači da i posle toga neće imati od čega da se umire :(
unknown.508 dejanr,
>> A u trenutku kada računari budu bolji od čoveka u svemu, kada >> ovladaju svim njegovim sposobnostima, oni će zavladati svetom Tja, valjda ćemo biti dovoljno predostrožni da im ugradimo Tri zakona, ili nešto slično :)
unknown.509 dejanr,
>> > A ti inace sve te casopise redovno pratis, pa tako >> > samouvereno tvrdis da se *nisu* probili? ;) >> >> A ti tvrdis da se *jesu* probili? ;) Diskutabilno, jer ako bih ja naveo neki tekst koji se probio, druga strana bi mi rekla da "taj časopis baš i nije neki". Kao kada jedva nađoh program neke škole u USA i kurseva književnosti, u kojima naravno od levih ruskih pisaca ni pomena, a uvaženi sagovornici (koji su pre toga zastupali težnju da se Dostojevski proučava svuda i na svakom mestu) fuj Amerika, nije neka država, šta oni znaju o kulturi, fuj škola, nije neka škola i tako dalje. Ovoga puta ću par aduta na tu temu sačuvati još neki dan da bi ih upotrebio u boljem kontekstu. A možda nađem još po nešto. Međutim, sa tvrdnjom da se "jesu" probili mnogo ću lakše proći nego Milan i Novim sa tvrdnjom da "nisu" - za "jesu" je dovoljno naći jedan konkretan tekst (ili par njih). Za tvrdnju "nisu", trebalo bi pratiti gotovo sve što se na tom planu objavljuje, a toga ima tako mnogo da duboko sumnjam da to iko ovde prati. Zato tako samouverenu tvrdnju da se *nisu* probili smatram prilično neozbiljnom.
unknown.510 maksa,
<><> Nadam se da cete procitati moju pricu, da ce vam biti <><> zanimljiva i da cete je preporuciti drugima. Svaka čast.
unknown.511 dejanr,
>> slažem se tobom da većina nije važna, ukus je tzv. lična stvar, >> ali onda ne mogu da logički povežem kako to da većina nije važna, >> ali važi princip kvantifikacije u sudu ukusa. Pa, ja formiram svoj ukus i biram šta ću ja da čitam. Za mene je samo to važno. Ti formiraš svoj ukus i biraš šta ćeš da čitaš, i za tebe je to važno. I tako svaki čovek. Kada to saberemo i usrednjimo, dobijamo nekakav "srednji ukus ljudskog roda", uz koji bi još trebalo odrediti i druge statističke parametre. Kada jednom kod nas svrate mali zeleni, pa im budemo činili poklon, reći ćemo "evo dragi prijatelji, ovo je knjiga koju je najviše zemljana pročitalo, ovo je film, muzika, ovo je Sinclair Spectrum (Engleska kraljica - ili bi Margaret Tačer - je u nekim posetama davala knjigu Šekspira, knjigu Agathe Christie i Sinclair Spectrum, ne znam šta sada daju :), ponesite to na vašu planetu sa našim najlepšim željama, bla, bla..." >> pazi, nisam JA sprečavao da se čita Agata, već se TI zalažeš za >> proterivanje LRP iz lektire. Ne za proterivanje, nego na smanjenje količine levih ruskih pisaca i uvođenje u lektiru dodatnih autora i, naročito, dodatnih žanrova.
unknown.512 novim,
Miloš Crnjanski: LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem i ležim, hladan, kao na pepelu klada. Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde, nego neka čudovišta, polipi, delfini, što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde i urliču: "Prah, pepeo, smrt je to." A viču i rusko "ničevo" - i špansko "nada". Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg. Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu, i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg. U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač. U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti, i ponavlja, kao dan i detinji plač. A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje, Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje. ESPANJA i nas Hvar, Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli, priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var. Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš. Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći, već neki papagaji, čimpanzi, neveseli, što mi se smeju i vrište u mojoj samoći. Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche!" dere. Drugi mi šapće: "Cadavere!" Treći: "Leš, leš, leš." Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh. U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba, prelivši krv, kao vino, u novi meh. A kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati. TI, PROŠLOST, i moj svet, mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljeci, priviđate mi se još, kao san, talas, lepi svet, u društvu maski, koje je po mene došlo. Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi, nego neke ruševine, aveti, i stećci, što ostaju za nama na zemlji, i u travi. Pa kažu: "Tu leži paša! - Prosjak! - Pas!" A viču i francusko "tout passe". I naše "prošlo". Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom, nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit. Ti pevaš vedro, sa grmljavinom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem. Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem. A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, Tvoj će bagren pasti na me kao kiša. LIčBUA i moj put, u svet, kule, u vazduhu i na morskoj peni, priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne. Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi, nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću "Ąao, Ąao, Ąao" i naše "ne, ne". Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u Tvoj san. Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan. Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah. A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti. FINISTERE i njen stas, brak, poljupci, bura što je tako silna bila, priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas, dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak. Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan, nego neki kormoran, divljih i crnih krila, što viče: zrak svake sreće tone u Okean. Pa mi mrmlja reči "tombre" i "sombre". Pa krešti njino "ombre, ombre". - i naš "grob" i "mrak". Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni, iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put. Dok meni dan tone u Tvoj ponor rečni, Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut. Ja ću negde, sam, u Sahari, stati, u onoj gde su karavani seni, ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati, Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni. A kad mi slome dušu, koplje, ruku i nogu, Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu. čIVOT ljudski, i hrt, sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini, priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt jednog po jednog glumca našeg pozorišta. Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više, nego neka pena, trenuci, šapat u Kini, što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše: da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin, ni Tao, trešnje, ni mandarin. Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv Tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah. Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi, i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom. Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj, to ime će biti poslednji šapat moj. Cooden Beach, 1956.
unknown.513 dejanr,
>> > ja se pitam, može li kompjuter da smisli vic? >> >> A ja se pitam koliko li je LjUDI u stanju da smisli dobar vic. >> Kompjuteri u suštini i nisu daleko od toga... Mene je uvek zanimalo - ko smišlja viceve? Nikad još ne čuh da neko kaže "evo vic što sam ja izmislio" (a ako baš i kaže, obično je to neki vic... hm... najblaže rečeno, veoma slabog kvaliteta ;) Pa ipak, kad postoje ovoliki mora da ih neko izmišlja? Ili negde imaju kompjuter koji ih štancuje? ;)) Šalu na stranu, ne verujem da će biti neki toliki problem da kompjuter smisli vic koji će ljudima biti smešan. Veće je pitanje da li će moći da smisli vic koji će "nasmejati" (šta god bi to značilo) drugi kompjuter ;)
unknown.514 milan,
>│ Da li to znaci da isti radio emituje Toma Waitsa? Mislim, Tom Waits je >│ za mene bio jedan od dva poslednja razloga zbog kojih slusam B92, >│ zvanicno glasilo State Depatmenta za Srbiju. > > Nisam znao da Srbija ima State Department? Sediš na ušima za vreme časa Sledge Hammer-u! Nema Srbija State Department nego State Department ima Srbiju! Pl poz M
unknown.515 dejanr,
>> Ja dopuštam mogućnost da nešto što se meni ne sviđa može da bude >> i sjajna stvar, vrhunski domet umetnosti, a ti takvu mogućnost >> potpuno isključuješ. Stalno mi stavljaš u usta (tastaturu?) nešto što nisam rekao. Ono što se meni ne sviđa može da bude sjajna stvar za nekog drugog, i za njega to može da bude vrhunski domet umetnosti. Ja "samo" znam šta je za mene sjajna stvar i šta je za mene vrhunski domet umetnosti.
unknown.516 dejanr,
>> > "Deset malih crnaca" zaista pruža čitaocu mogućnost da otkrije >> > ko je ubica >> >> Da li i ostali Agathini romani pružaju dovoljno materijala >> čitaocu da pre završne reči pretpostavi ko je ubica? Divno pitanje! Ne znam koliko će odgovor biti divan ali... kako koji! Većina pruža, i te smatram za uspele romane (nema veze da li meni uspe da pogodim ubicu ili ne, čak je i uspešniji ako ne pogodim :). Neki ne pružaju (tj. izloženo rešenje je u najmanju ruku verovatno koliko i neka druga), i te smatram neuspelim romanima. Nekoliko, jedva par, ne pružaju mogućnost ali iz razloga što ne možeš da objasniš zločin, zvuči kao magija, pa se na kraju zbilja oduševiš što je kraj ipak logičan i zasnovan, i ti su za mene bili i ponajbolji. Recimo, "Kod belog konja" - tu možda i pogodiš ko je ubica, ali nema možda 1%. (ova druga tačka da se označi promil ;) ljudi na svetu koji bi pogodili kako su zločini obavljani. Na stranu što je taj roman jednom spasao nekih 17 života, jer je jedna bolničarka koja je slučajno čitala taj roman prepoznala u čemu je stvar kod jedne grupe pacijenata koji su stradali u rudniku (nije bio u pitanju zločin, naravno, nego nesrećan slučaj) i od kojih su lekari bili već digli ruke i samo čekali da pomru. Toliko o tome što "onaj" reče da se Agatha nije razumela u otrove - toliko se razumela da su više puta, kada snimaju film po njenom romanu, menjali ime otrova i izmišljali neku reč koja ne postoji, da ne bi preciznošću tehničkih podataka pomagali ljudima da se ubijaju ;)) Međutim, pitanje "pogađanja ubice" i nije toliko bitno - posle pročitanih 30-tak njenih knjiga počinješ polako da "osećaš" ko je ubica. Ali treba dešifrovati motiv i način na koji je nešto urađeno (ili falsifikovano), i ja smatram da sam "pogodio" ubicu tek ako i po jednom i po drugom pitanju manje-više budem načisto. Problem su i motivi i postupci koji se ponavljaju u raznim romanima (što sam već pomenuo kao veeeliku manu), pa onda jedan zaplet rešiš po ugledu na drugi što je, bar za mene, veliko razočarenje. Nekoliko knjiga koje bih izdvojio i u kojima je teško (ili je bar meni bilo), gotovo nemoguće, "pogoditi" motiv i/ili metod, premda su svi hint-ovi stavljeni na raspolaganje čitaocu i premda je rešenje zbilja lucidno (bar po meni :), jesu "Smrt na Nilu", "Džep pun žita", "Zli vrh", "Sittafordska misterija", "Ubistvo u Mesopotamiji", "Tragedija u tri čina", "Zavesa"... >> Uopšte, gde god se pojavljuju unutrašnja razmišljanja nekog >> lika, a posle se ispostavi da je taj ubica, radi se o >> neverovatnom bezobrazluku i gluposti. Selekcija nečijih misli da >> se ne bi otkrilo ko je on zapravo, zar je to fer? Nije fer, to se, koliko se sećam, jedino javlja u pomenutom romanu "10 malih crnaca", koji je u svakom pogledu priča za sebe. Bilo fer ili ne, bilo je neophodno da bi se roman zaokružio.
unknown.517 dejanr,
>> ispade i sam levi ruski pisac po svom sopstvenom kriterijumu koji >> ga je raspalio kao bumerang. Sanjaj, sanjaj... ;) >> Mišljenje onih koji su dali resign na ovu konferenciju teško da je >> relevantno, ti su se već opredelili da o književnosti nemaju šta da >> kažu/čuju. Možda zato što "sve" već znaju? Možda zato što nemaju vremena? >> Dakle, niskotiražno mišljenje = "levo rusko mišljenje" :) I (j)opet pogrešno. Zaista bi trebao da prečistiš neke stvari oko pojma "implikacija" i pojma "ekvivalencija". Stil pisanja i drugi "kvaliteti" levih ruskih pisaca čini njihove romane nisko tiražnim, ali činjenica da je nešto nisko tiražno ne mora svrstati autora među leve ruske pisce.
unknown.518 dejanr,
>> > Toliko o tekstu, a zaključak jedva da je i potreban - >> > levi ruski pisci "izumiru" čak i u samoj Rusiji. >> >> Al si našao zemlju za primer, svaka ti čast. Rusija je u ekonomskom haosu, >> teško je očekivati normalan sistem vrednosti u takvoj situaciji. Ako je moj primer loš, a ti nađi bolji - gde prodaja levih ruskih pisaca raste, dok u Rusiji opada zbog ekonomskog haosa? ;) Tek, u zbiru izumiru :))
unknown.519 dejanr,
>> > Itekako je potrebno da razmišljamo o >> > kvantifikovanju umetnosti jer će nam to, kada ga jednom savladamo, >> > obezbediti neke lepe stvari. >> >> I odneti jednu lepu stvar - umetnost! Možda... ali obično kada se nešto dobija, nešto se i gubi, to je nekakva simetrija u prirodi. Što se umetnosti tiče, ne bih rekao da ćemo je izgubiti - samo ćemo je malo redefinisati.
unknown.520 dejanr,
>> > Potpuno se slažem i to je upravo ono što sam ja u jednoj ranijoj >> > sličnoj diskusiji predlagao, naročito za srednju školu. Šta ima neko >> > ko uči za programera da se pati sa levim ruskim piscima, i obratno, >> > šta ima da se neko ko se uči za levog ruskog pisca srpskog porekla >> > da gubi vreme na matematiku. >> >> Ovo mi nešto zaudara na 'Šuvaricu', koju smo, a i još uvek proklinjemo. Ha! Potpuno obratno! Šta je, bar nominalno, uradio Šuvar? Produžio je osnovnu školu na 10 godina tako, opet nominalno, *povećavajući* opšte obrazovanje. Dakle, jednom budućem zanatliji koji će spajati donje i gornje delove obuće dao je još dve godine tokom kojih će ga upoznavati, uz ostalo, sa levim ruskim piscima i drugim stvarima iz takozvane "opšte kulture". Isto to je učio i onaj ko bi nekada pošao u klasičnu gimnaziju, a sada je sedeo u te prve fiksne godine usmerenog i tek od trećeg razreda se usmeravao ka književnosti, ali je zato u prva dva imao da štreba matematiku, fiziku i šta ja znam šta, što bi u nekadašnjoj klasičnoj gimnaziji bilo svedeno na nešto manju meru. Ukratko, Šuvar je naterao svakoga da čita više levih ruskih pisaca. žudi me da ga proklinješ ;> >> Samo, čini mi se da tebi ne smeta to što je reč o tim, >> konkretnim, delima, već ti smeta što su stvaraoci Rusi!? Kao što sam već N (n->5) puta rekao, levi ruski pisci nisu nužno Rusi. Ima i par Rusa koji su napisali knjige koje su mi se svidele (ne preterano, ali... mogu da prođu :)
unknown.521 dejanr,
>> Oni - opet, on - opet... Kada u njega ugradiše svo >> znanje ovoga sveta (i stvoriše monstruma) on, najzad, reče: E, >> SADA POSTOJI! (bljak, bljak) Glede toga, pročitaj i priču "Poslednje pitanje" od Isaaca Asimova. Inače čuvena priča. Kompjuter je takođe rastao, a na kraju je obavio dobar posao. Ne bih da prepričavam dalje jer je kraj jako efektan :)
unknown.522 vcalic,
>> Identifikacija sa cim? >> Menjajuci svet, menjas i sebe. Sa čim? Sam si sebi dao odgovor. Vlada
unknown.523 vcalic,
>> Naravno. >> Međutim, misli su samo proces. Mi tebe ovde ne prepoznajemo po tvojim >> mislima već po njihovom krajnjem proizvodu, što je nešto što će mašina >> jednog dana sasvim lepo moći da emulira. Može da me emulira dok meni ne padne na pamet, da na primer, umesto na srpskom sve ovo pišem na turskom. Onda mašina skapira šta sam ja uradio i počne tako da me emulira, al' ja joj opet izvrdam. Kada će moći da predvidi šta ću sledeće da uradim ? Dok to nije u stanju, onda me ne emulira, nego analizira ;)) >> Pošto toliko držiš do ljudske posebnosti, dozvoli da te stavim pred >> dilemu: Kako znaš da je sve što vidiš oko tebe stvarno i ljudski. Ti >> naravno, iz "mislim dakle postojim" znaš da si ti stvaran. Međutim, kako >> znaš da sve ovo nije samo san. Beše neki pravac u filozofiji koji se zove 'solipsizam' i koji je forsirao baš ovu ideju. Moglo bi se 80žonaj_broj_sa_silnim_nulama Ratova i Mirova ;) napisati o tome zašto ovaj pravac u odnosu na filozofiju ima status sličan onom koji karikatura ima u odnosu na sliku. No, nema potrebe raditi takve stvari. Da sam ja sam smislio svoj doživljaj sveta, nikad recimo ne bih sebe stavio u "demokratsku Srbiju" ((C) Ostoja '92), još manje bih izmislio Slobu ;)) >> Ili, možda se zapravo ovde radi o globalnoj zaveri protiv tebe. Ja, i >> Dejran i svi ljudi oko tebe možda ne postojimo već smo natprirodna bića >> sa zadatkom da uđemo u ljudske ljušture i zamajavamo tebe. A to li je znači!? A ja vas uvek zamišljao kao neke male zelene !? ;)) >> Možda Budva trenutno ne postoji već je zatvoren zbog radova De crna ne postoji, bio sam tamo pre mesec dana ;) Vlada P.S. Elem, zaključak je da nisi baš bio ubedljiv ;)
unknown.524 vcalic,
>> Hm, da se ne ispostavi da taj drugi sklop koji radi sve isto što >> i mozak ne može biti ništa drugo nego - mozak. A da napravim >> drugi mozak, to umem i ja i to sa sve telom :) (Doduše, još to >> nisam uradio, ali ima vremena). Lepo rečeno. Svaka čast. ;) Vlada
unknown.525 vcalic,
>> Da li proučavanje funkcionisanja mozga ima veze sa otkrivanjem >> leka protiv raka i side? Ne bih baš rekao. Ima veze sa rakom. Kopanjem po mozgu je provereno da je rak često psihosomatska bolest. Vlada
unknown.526 vcalic,
>> Ali upropastiti nas..:) Ako se damo upropastiti ;) Vlada
unknown.527 vcalic,
>> Mojne da zovem Amere ;) (ili da napustim pregovore ;)) Ma, jebeš Amere, daj da se još malo kokamo, lako ćemo za primirje ;)) Vlada
unknown.528 vcalic,
>> EVROPO JEBEM TE GLUVU ! žekaj bre!!! Ja jesam napisao da oni to ne kapiraju, ali to nije bilo u negativnom kontekstu. Niti mogu da kapiraju, niti treba, nije za njih ni pravljeno ;) Jebo te, ovde ako tvrdiš da nešto domaće valja odma' si komunista, militantni pravoslavac, vaskoliko-astralni bastiljoman i sl. Vlada
unknown.529 vcalic,
>> Tebi. >> OK, ne samo tebi nego mnogima... >> Dokazi? Koliko samo puta izneseni u ovoj raspravi. Da pređemo na crtanje? ;) Vlada
unknown.530 vcalic,
Prebacujem ovde jedan deo rasprave iz teme 'književnost' pošto mu ova tema mnogo više odgovara: reply na 6.321, prvul: >> A šta će CD-u emocije? Jel' program za obračun plata zna šta radi? Jel' >> sažaljeva jadnike kojima upravo proračunava mesečnu dozu od par desetina >> maraka? Ne. E, baš zato što je odgovor "ne" je taj program i koristan. >> Računar ne gubi vreme na suštinu i razumevanje, ne greši zbog toga što >> misli o nečemu drugom dok računa i ne pravi sra*a jer se sažalio na nekog >> mučenika. Ali to ga ne sprečava da obavi ono što treba da obavi. >> Slično tome, računar koji bi generisao muziku (u smislu u kome je Bah >> generisao muziku ;) ne bi morao da uopšte shvata šta radi... lepo sledi >> određeni postupak i dobije nešto što kada se pusti kroz D/A konverter >> odgovara baš u tom trenutku baš onome ko sluša, jer je program lepo uzeo >> parametre i procesirao ih i napravio muziku... Pa, sve je to lepo. I glupo. žemu ? Program za obračun plata obavlja jedan proces koji je u suštini stvar čiste konvencije i organizacije, jedan potpuno neproduktivan proces koji je eto slepo crevo organizacije ljudskog društva. Ima takvih stvari dosta i potpuno je normalan cilj ljudi da takve poslove ostave nekoj mašini, da ona to obavlja umesto njih. Uslovno nazvana "potreba za umetnošću" je jedan od najjačih motivacionih pokretača ljudskog delovanja. Ona predstavlja zbir nekih osnovnih potreba, potrebe za intelektualnim delovanjem, potrebe za socijalnim kontaktima, etc. Muzika, književnost, slikarstvo, nisu samo plod intelektualnog rada, oni su i vid komunikacije među ljudima. Kao što je i govor sredstvo simboličkog izražavanja misli i emocija u funkciji komunikacije, tako su i umetnička dela produkti svesti u funkciji komunikacije. Kada sve to lepo znamo, zamišljamo situaciju u kojoj imamo kompjuter koji je u stanju da izgeneriše svu materijalnu stranu umetničkih dela. Dobili smo Dostojevskog koji je bolji od Dostojevskog, dobili smo Mocarta koji je bolji od Mocarta, dobili smo Van Goga koji je bolji od Van Goga. Po čemu bolji? Po tome što je u formalnom smislu nadmašio svoj "ljudski original". Kompjuterski Dostojevski je "misaoniji", njegova dela su u mnogo većoj meri "izanalizirala" ljudsku psihu, etc. Ali da li je to suština dela Dostojevskog i da li je to suština ljudske potrebe da ta dela čitaju. Ne, jer smo videli da je suština umetnosti pored intelektualne, i socijalne prirode. Samim tim ni ljudska potreba neće biti zadovoljena šminkanjem produkta ljudske svesti od strane kompjutera. Znači, kompjuter nije zadovoljio ono što smo mi od njega tražili, nije zamenio čoveka kao stvaraoca. To je suština. Formalnosti tipa "ti ne znaš da li je tu knjigu napisao kompjuter ili čovek" su čisto okolišanje i gubljenje vremena na bespotrebne rasprave. Kompjuter će da uradi svoj posao, da žOVEKU olakša neke "dosadne" poslove, ali zameniti ga neće. Ova poruka nije samo odgovor na Prvulovu poruku, već i na sve ostale koje se bave ovom temom. Vlada
unknown.531 vcalic,
Ova rasprava više nema mnogo veze sa književnošću pa je prenosim u temu 'filozofija'. Reply na ovu poruku, i druge koje se bave tom temom je u gore pomenutoj temi. Vlada
unknown.532 vcalic,
Da pređemo u temu 'filozofija'. Nešto sam tamo već poslao, pa... Vlada
unknown.533 dejanr,
>> a najviše mi zvuči kao jedna od standardnih pošalica koje se prave na >> sopstveni račun u takvim prilikama. Naravno da je pošalica, ali odaje i način mišljenja i stav prema umetnosti kod američkih stvaralaca. Malo koji američki pisac, režiser, glumac itd će o tome što radi govoriti i misliti kao o umetnosti, oni o tome zaista razmišljaju kao o poslu kojim se bave. Cilj im je, dakle, da posao što bolje urade. Mislim da je tu opasku o razlici između američkog i evropskog pogleda na umetnost/posao izneo Hemingvej u jednom eseju, i mnogi su je u ovoj ili onoj formi ponovili. Pa, eto, i Hičkok u vedrom tonu :)
unknown.534 novim,
> Pa, ja formiram svoj ukus i biram šta ću ja da čitam. > Za mene je samo to važno. Ti formiraš svoj ukus i > biraš šta ćeš da čitaš, i za tebe je to važno. I tako > svaki čovek. Kada to saberemo i usrednjimo, dobijamo > nekakav "srednji ukus ljudskog roda", uz koji bi još > trebalo odrediti i druge statističke parametre. problematični su pre svega termini u kojima raspravljamo. najpre, šta je ukus? najrazrađenija definicija jeste kod Kanta, u "Kritici moći suđenja". naime, moramo razlikovati prijatno (gde spada i zabavno), od lepog (ovo poslednje je stvar ukusa). ukus je čisto kontemplativan (što će reći, briga nas u sudu ukusa da li predmet zaista postoji ili ne postoji; kod prijatnog, zanima nas postojanje stvari koja u nama izaziva prijatnost). bitnije je, pak, da sud ukusa otuda nije povezan sa saznanjem, pa se ne zasniva ni na pojmovima. ako prihvatimo ovakvo (elementarno) određenje ukusa (a ne bi bilo loše, skoro dva veka ljudskog mudrovanja se oko toga slaže), onda se o sudu ukusa može reći: on nije logički (odnosi u njemu su drukčiji no odnosi identiteta i razlike kako ih utvrđuje logika), on nije saznajni (njime se ništa ne proširuje u saznanju, niti se dedukuje, niti indukuje, nije ni analitičan, niti sintetičan), ali je on sličan logičkom utoliko što je, iako subjektivan (ličan, "proizvoljan"), ipak sa polaganjem prava na opštu važnost. kako nije zasnovan na pojmovima, to polaganje prava je, mada nužno, prevashodno refleksivno: u sudu ukusa "ja" koje sudi zapravo sudi pre o "ja" (tj. o sebi), nego o predmetu (koji igra, kao objekt, ulogu povoda, a ne uzroka). i ove vrednosti (nepojmovnost, alogičnost, refleksivnost) ne mogu se kvantifikovati (meriti konačnim jedinicama bilo koje vrste, sabirati, oduzimati, "usrednjavati", odnosno "statistikovati"). zamka ovog tipa, zamka estetskog suda, jeste da je on SLIžAN logičkom sudu, i da, kao takav, ima mogućnosti koje imaju i logički sudovi (konačne relacije). estetski sud može otuda produkovati i saznanje (ono je, iz čisto estetičke perspektive, uvek uzgredno, dopunsko, suplementarno), ali je saznanje tako dobijeno ontološki hipotetičko: svet Dostojevskog nas može (usput) naučiti tome i tome (da je svet beo ili crn, pakao ili raj, božiji ili đavolji itd.), svet Agate Kristi takođe (da se, na primer, zločin ne isplati, da pamet zla zaostaje za umom dobra itd.), ali sve te tvrdnje o svetu se verifikuju iz drugih oblasti. ta saznanja su uporedljiva (logički, praktički, i na druge načine), pa se može reći (i dokazati!) da delo Dostojevskog sadrži više informacija no delo Agate Kristi (i da je korisnije za one kojima su informacije portrebne - učenicima, na primer). ali, pace DejanR, ovakvi saznajni sudovi nisu u osnovi estetski: iz estetskog ugla (iz ugla ukusa, tj.) sud o Dostojevskom polaže pravo na opšte važenje kao i sud o Agati Kristi (preciznije, nije reč o njemu ili njoj, već o njihovim delima, ili, još preciznije, o njihovim tekstovima). sud ukusa je otuda - posmatran sa stanovišta objektivnih pravila - relativistički, proizvoljan, čak i neosnovan (osnovan je jedino na onome ko do njega drži). međutim, sa stanovišta subjekta, to je sud koji oblikuje samu refleksivnost (bez njega bi teško bilo subjekta kao subjekta, kao bića koje ima odnos prema sebi). - sve u svemu (razni su zaključci koji se mogu odavde izvući, i o njima je mogućno raspravljati zavisno od toga koliko daljih medijacija postavimo i kako gradimo složenu hijerhiju daljih sudova), nije sporno šta ko voli (šta se kome sviđa), već je sporno kako to obrazlaže. dalja raspravu o ovome (ukoliko ima smisla voditi je unutar rasprave o ukusu, estetici, refleksiji, subjektu, a ne kao ćaskanje - ovo poslednje je lagodnije, naravno, i prijatnije, ali je samim tim i manje lepo), morali bismo prebaciti u temu "filozofija". naime, kao što se, počev od izvesne tačke, rasprava o programiranju mora nastaviti usko matematički, tako se i rasprava o ukusu od određene tačke mora nastaviti - široko filozofski. ostalo je tek - sezanje, protiv čega, međutim, nemam ništa! :) /sve dok smo toga svesni!/
unknown.535 dejanr,
>> > To je matematika i tu baratamo sa večnim istinama. >> >> I matematika je prolazila kroz svoju "krizu identiteta". žini mi >> se da je Raselov paradoks pretio da ozbiljno uzdrma temelje na >> kojima počiva matematička logika. U stvari, nije. Više je laicima izgledao kao obaranje temelja matematičke logike. Milan ga je jednom, u nekoj od prethodnih CIVILIZACIJA.* konferencija, objasnio i, što se tiče matematike, nema tu posebnog paradoksa. >> Dakle, ako ćemo da teramo do kraja, u izvesnoj meri i u matematici je >> korisna sumnja. Da, sumnja u korektnost nekog dokaza, sumnja u saglasnost aksiomatskog sistema sa prirodom itd. Ali nema nikakve potrebe za pretpostavkom da će nešto što je dokazano nemoguće biti urađeno. >> Ako se dobro sećaš naveo sam primer o postojanju Aušvica. Sumnja >> da je on postojao je besmislena - svakako ne manje besmislena od >> negiranja večnih matematičkih istina. Ili ti možda misliš drugačije? Naravno da mislim drukčije. Verovatnoća da će biti izvršena trisekcija ugla pod traženim uslovima je nula. Verovatnoća da sve o Aušvicu predstavlja laž svakako je veća od nule (mada je, priznaću, jako mala). A suštinska razlika između "nemogućeg" i "krajnje neverovatnog", priznaćeš, postoji.
unknown.536 bojans,
>> I (j)opet pogrešno. Zaista bi trebao da prečistiš neke stvari >> oko pojma "implikacija" i pojma "ekvivalencija". Stil pisanja >> i drugi "kvaliteti" levih ruskih pisaca čini njihove romane >> nisko tiražnim, ali činjenica da je nešto nisko tiražno ne >> mora svrstati autora među leve ruske pisce. Postojao je i smajli na kraju... A možda bi TREBALO da i ti prečistiš neke stvari oko upotrebe glagola "trebati". A i za ono "nisko tiražno" nisam baš nešto siguran :)
unknown.537 bojans,
>> Stalno mi stavljaš u usta (tastaturu?) nešto što nisam rekao. >> Ono što se meni ne sviđa može da bude sjajna stvar za nekog >> drugog, i za njega to može da bude vrhunski domet umetnosti. >> Ja "samo" znam šta je za mene sjajna stvar i šta je za mene >> vrhunski domet umetnosti. Pa kako onda da neki računar (neuronsku mrežu) da naučimo šta je to umetnost, kako da je kvantifikujemo, kada se ne slažemo oko toga šta je ona zapravo? Uzgred, još jedna stvar mi nije baš najjasnija. Ako sam dobro razumeo djelovica neuronske mreze se ne programiraju, one uče na osnovu primera. Međutim, ako bismo posmatrali ljudski mozak, da li je ispravno pretpostaviti da čovek ima u svom genetskog kodu "informaciju" o shvatanju umetnosti, ili to nauči u toku sazrevanja. Mislim da bi bilo argumenata i za i protiv oba mišljenja. Jer, bilo bi recimo teško pretpostaviti da dete uzeto iz afričkog plemena u dubinama džungle, pa vaspitavano u duhu zapadne civilizacije ne bi bilo u stanju da kasnije razume slikarstvo, književnost, muziku... bez obzira na to što njegovi preci sa takvom vrstom umetnosti nisu imali dodira (ako su uopšte sa nekom vrstom imali). Sa druge strane, ako se o tome šta je umetnost, zapravo uči, kako se onda formira sopstveni ukus, a ako to ipak dolazi "od unutra" gde su mu onda praiskonski koreni?
unknown.538 milan,
> Šalu na stranu, čini mi se da smo izgubili iz vida ono od čega je ova > diskusija i počela. Ja prvi nemam ništa protiv "levih ruskih pisaca" - > neke od njih čak veoma volim da čitam. Ono o čemu se ovde priča jeste > njihova zastupljenost u našoj lektiri. Koliko god da su oni dobri, > nemoguće je da se za svo ovo vreme od kada su umrli nije pojavilo bar još > toliko dobrih pisaca. Zašto onda oni nisu zastupljeni? Da li se pojavilo "bar još toliko dobrih pisaca" i koliko je to "još toliko" ne znam ali da se lektira itekako ažurirala, jeste. Očigledno je da ne pratiš lektiru kao ni njene razne izmene. Dominiraju ideološke - čas uđe pa čas ispadne neki ideološki podoban odnosno nepodoban pisac. Takvi, recimo, čine 30% (tj. činili su jer su lane najureni) lektire: U preostalih 70% se nalaze i Kami i Kafka i Tomas Man i Golsvorti i Andrić i Krleža i Crnjanski, čak i Beket koji u mnogim evropskim zemljama spada u tako reći avangardu. Nejasno je, dakle, otkud ti zaključak da se nisu pojavili "novi pisci". Šta više, gledajući tu skoro program lektire nisam imao nikakvih značajnijih primedbi. Moglo bi se menjati jedno 10% sadržaja ali to nije bitno jer bi bilo zamenjeno sličnim piscima. Za osnovnu školu to ne važi. Sadržaj je i dalje grozan. Uzgred, naš program za lektiru je u odnosu na evropske države veoma savremen. U njemu dominiraju pisci tzv. evropske moderne tj. pisci koji su vrh dostigli sredinom ovog veka. Tamo, u većini zemalja, u lektiru ne ulazi niko ko je pisao posle Prvog svetskog rata. Pl poz M
unknown.539 dejanr,
>> Samim tim ni ljudska potreba neće biti zadovoljena šminkanjem >> produkta ljudske svesti od strane kompjutera. Znači, kompjuter >> nije zadovoljio ono što smo mi od njega tražili, nije zamenio >> čoveka kao stvaraoca. >> >> To je suština. Formalnosti tipa "ti ne znaš da li je tu knjigu >> napisao kompjuter ili čovek" su čisto okolišanje i gubljenje vremena na >> bespotrebne rasprave. Kompjuter će da uradi svoj posao, da žOVEKU olakša >> neke "dosadne" poslove, ali zameniti ga neće. Pravo da ti kažem, meni ovo objašnjenje liči na nešto što mi se jednom desilo, i na nešto što sam pročitao. To što mi se desilo je da sam jednom na TV, dajući neku Pitalicu, pomenuo poznati problem "kako da dva čoveka podele tortu a da niko nema razloga da se žali da ga je onaj drugi za*ebao". Rešenje je da jedan preseče tortu kako hoće, a drugi onda izabere jedno od dva parčeta. Ja sam postavio problem kako da to urade tri (ili N) ljudi, ali taj novi zadatak nije bitan za dalju diskusiju. Bitan je ovaj prvi. Elem, posle te emisije urednika ili organizatora ili ne znam više koga krene da juri svaki dan neki, hm, gledalac kome je pošto-poto stalo da stupi samnom u kontakt. Naravno, organizatori u takvim prilikama ne daju telefone saradnika, ali taj je bio neviđeno uporan najzad mu je nekakva sekretarica dala (mislim, dala mu telefon, da ne bude nesporazuma). E taj me je ugušio k'o zmija žabu (onaj naš Udav sa Kluba nije dostojan da mu cipele očisti) pošto je smatrao za svoju svetu dužnost da me prosvetli da to ne može tako, jer recimo jedan preseče tortu, a drugom se ne sviđa ni jedna "polovina". Džabe ja pričah da je torta homogena, šta ima da mu se ne sviđa, jok ni jedna polovina mu se ne sviđa. Ajd dobro, pametniji popušta, pustim ja njega da je u pravu ne bi li mi se samo skinuo s vrata, ali me je i dalje zvao jednom dnevno da mi objašnjava svoju životnu filozofiju koja je da ne pričam kako "jednostavna". Bio je toliki kreten da kad mu pustiš sekretaricu on nastavi da priča u nju i kad istekne onaj minut kolko si navio da se okreće kaseta, na šta sekretarica pišti ko blesava, ali to njega ne obeshrabruje ;) Nakon jedno 20 dana naglo je prestao da zove, moja radna teorija je da se to desilo kada su ga odveli u Kovin ;) Pročitana stvar je vedrije prirode, svojevremeno su u "Elektronu" objavili izvode iz čuvene Gadafijeve "Zelene knjige", gde su izložene velike životne istine tipa "muškarac se razlikuje od žene u tome što je muškarac, a žena je žena". Ili "žena je jednom mesečno slaba nekoliko dana, a muškarac nije slab jednom mesečno nekoliko dana". E, među tim velikim istinama je i sledeća: "referendum je velika laž zapadnih takozvanih demokratija, jer na njemu treba da glasaš ZA ili PROTIV. A šta da radi onaj ko nije ni za ni protiv?" Ne sumnjam da i u jednom i u drugom ima neke istine, ali meni nekako ne ide da je spoznam :))
unknown.540 dejanr,
Joj! Ako je to bila ona obećana zamka ("tanak led") iz poruke 14.69 u koju sam upao, lepo te molim da mi više ne postavljaš zamke. Posle ove poruke pojma nemam ni u kakvu sam to zamku upao, ni šta si hteo da kažeš, a još manje kako da se iz nje ispetljam tako da mi ostaje samo da ostanem u zamci :) Verovatno je poruka vrlo filozofska, psihološka, dubokoumna i sve ostalo, ali ćeš, ako treba da diskutujemo, morati da se spustiš na moj nivo i da mi je prevedeš na srpski. ;)
unknown.541 dejanr,
>> A možda bi TREBALO da i ti prečistiš neke stvari oko upotrebe >> glagola "trebati". A i za ono "nisko tiražno" nisam baš nešto >> siguran :) Fala, primedbu primam i tumačim kao posledicu (1) moje greške i (2) nedostatka argumenata sa tvoje strane u glavnoj diskusiji ;) Sledi citat iz teksta WHAT IS USENET koji se može preuzeti iz direktorijuma INFO. Odnosi se na bonton u elektronskom konferisanju uopšte. >> Spelling Flames Considered Harmful >> >> Every few months a plague descends on USENET called the spelling flame. >> It starts out when someone posts an article correcting the spelling or >> grammar in some article. The immediate result seems to be for >> everyone on the net to turn into a 6th grade English teacher and pick >> apart each other's postings for a few weeks. This is not productive >> and tends to cause people who used to be friends to get angry with >> each other. >> ... >> If you feel that you must make a comment on the quality of a >> posting, please do so by mail, not on the network. Ili, na srpskom, a za čega imamo temu o.jeziku? ;)
unknown.542 bojans,
>> Naravno da mislim drukčije. Verovatnoća da će biti izvršena >> trisekcija ugla pod traženim uslovima je nula. Verovatnoća da >> sve o Aušvicu predstavlja laž svakako je veća od nule (mada >> je, priznaću, jako mala). A suštinska razlika između >> "nemogućeg" i "krajnje neverovatnog", priznaćeš, postoji. Pošto u životu ne baratamo samo sa apsolutnim matematičkim istinama, dobro nam dođe da utvrdimo pod kojim ćemo okolnostima i nešto drugo smatrati apsolutnom istinom. Sećaš se onog slučaja kada je neko u "Računarima" zaključio da ti, u stvari, ne postojiš?
unknown.543 bojans,
>> Kao što sam već N (n->5) puta rekao, levi ruski pisci nisu >> nužno Rusi. Ima i par Rusa koji su napisali knjige koje su mi >> se svidele (ne preterano, ali... mogu da prođu :) Verovatno da o Rusima kao šahistima imaš bolje mišljenje nego kao o piscima. Pazi sad ovo izvođenje: Rusi su dobri šahisti. Ako je šah umetnost, (u klasičnom smislu reči) znači dobri su u umetnosti, pa su onda dobri i u književnosti... itd. Znači Dostojevski je dobar pisac :) Ako šah nije umetnost već samo izvršavanje algoritma onda su Rusi znači dobri u tome, a kako zaključismo da se i "lepa književnost" može kodirati... itd.. Znači Dostojevski je dobar pisac :)))) P.S. A zašto šah baš i nije nešto popularan u Americi? Valjda zato što im je dosadan...
unknown.544 bojans,
>> bespotrebne rasprave. Kompjuter će da uradi svoj posao, da >> žOVEKU olakša neke "dosadne" poslove, ali zameniti ga neće. Pa sad, da li si stavio poruku u pravu temu, ne znam. Jer zagovornici "bit-mapiranja" svega postojećeg teško da ljube filozofiju. Tu se o estetici, ukusu, moralu, emocijama,... raspravlja na tako prizeman ljudski način. Možda i filozofija (filosofija ?) spada u "leve ruske nauke"?
unknown.545 dejanr,
>> Rusi su dobri šahisti. Ako je šah umetnost, (u klasičnom smislu >> reči) znači dobri su u umetnosti, pa su onda dobri i u >> književnosti... itd. Znači Dostojevski je dobar pisac :) >> >> Ako šah nije umetnost već samo izvršavanje algoritma onda su >> Rusi znači dobri u tome, a kako zaključismo da se i "lepa >> književnost" može kodirati... itd.. Znači Dostojevski je dobar >> pisac :)))) E ovo je logika na nivou one iz Winnetou-a: - Vi se prezivate Hawkins - Da - To znači soko - Da - Soko ždere poljske miševe? - Ako ih uhvati onda ih ždere - Dakle, vi se zovete Hawkins, to znači soko, soko ždere poljske miševe znači vi žderete poljske miševe ;)))
unknown.546 dejanr,
>> Pošto u životu ne baratamo samo sa apsolutnim matematičkim >> istinama, dobro nam dođe da utvrdimo pod kojim ćemo okolnostima >> i nešto drugo smatrati apsolutnom istinom. Ni pod kojim, što se mene tiče. Stvar koja je dobro dokumentovana smatraću istinitom, do daljeg tj. dok se ne pojave novi dokazi koji će je bolje potkrepiti ili opovrgnuti. Ako je bolje potkrepe, i dalje ću je smatrati istinitom dok se ne pojave novi dokazi itd. Ako je opovrgnu, smatraću je neistinitom dok se ne pojave novi dokazi itd. Naravno, u zavisnošću od toga koliki značaj ta stvar ima za mene lično, pridavaću veći ili manji značaj proučavanjima njene istinitosti. Apsolutne istine nema van matematike (i drugih aksiomatski zasnovanih nauka).
unknown.547 wizard,
> Nadam se da cete procitati moju pricu, da ce vam biti zanimljiva i da > cete je preporuciti drugima. Fino, vrlo fino... Možda sam ja malo subjektivan zbog izbora teme i žanra, ali sam priču zaista sa zadovoljstvom pročitao. Moje zamerke bi se pre svega odnosile na neke sitne detalje, ali to je forma, to je rutina, to se stiče vremenom i vežbom - a suština je stvarno OK. :)
unknown.548 wizard,
> A šta je tako loše u parama? ;) Pa to što ih ti, u konkretnom slučaju, daješ njima a zauzvrat dobijaš jako malo. :) No, ako je tebi to dovoljno, onda je sve OK. :)
unknown.549 wizard,
> Prema navedenome, ispalo bi da Srbija 1993. AD hita ka vrhuncima > duhovnosti. Kako si došao do tog zaključka?! Pa ovdašnji narod je baš primoran da gotovo sve svoje vreme posveti preživljavanju, pa i pored najbolje namere nije u prilici da posveti neko vreme umetnosti, sve i da hoće. > Veruj mi, knjige čitaju ljudi koji su u stanju da razumeju da je > vreme novac, Veruj mi, razni su motivi zbog kojih razni ljudi čitaju knjige, oni (motivi) determinišu izbor, a njih (motive) uzrokuju senzibilitet, obrazovanje, psihičko stanje, pol, uzrast, okruženje, vaspitanje, ambicije, afiniteti... pojedinca. > i prema tome ništa strašno ako neki od njih, ili > više njih tako doživi i književnost, i pažljivo bira na koje će > knjige da utroši vreme. Ništa strašno ako neki od "njih", ili bilo ko, doživi bilo šta, na bilo koji način, a još manje je strašno ako pažljivo, ili bilo kako, oni, ili bilo ko, biraju na koje će knjige, ili bilo šta, da utroše vreme, ili novac u bilo kojoj drugoj formi. Ali je strašno (dobro - ne baš toliko strašno) kada neko ko ne razume (a i sam priznaje da ne razume, a i onda ako se pravi da razume) prava umetnička dela u književnosti, njima pretpostavi knjige kojima je jedina "vrednost" što mogu da zabave čoveka par sati (a i taj neko je toga još i sam svestan, i to priznaje). A posebno je strašno (ali ovoga puta zaista strašno) kada neko stoji na stanovištu da tu, zabavnu, litereaturu, koju ne pišu književnici već (postoji za njih fin termin ;) "spisatelji" i "spisateljice", treba "obrađivati" u školama, da treba da čine lektiru. Pa uloga škole je, valjda, da deci PREPORUžI ono što je dobro, ono što je kvalitetno, da im UKAčE na prave vrednosti, da ih UPUTI na nešto i da onima koji tu umetnost mogu da shvate, i koji nauče da je cene, olakša snalaženje u hiljadama štampanih naslova od Gutenberga na ovamo, da ne mora svao da polazi od početka! Naravno, neće svako umeti da ceni tu pomoć, neće svako razumeti te knjige - čak, nažalost, manji deo populacije će to umeti i moći, ali onima koji ne mogu niko neće braniti da čitaju zabavnu literaturu - Agatu Kristi, Luna - kralja ponoći, X-100 seriju (jel se tako zvaše?), ljubavne "vikend" romane (dok ima ovaca, biće i šišanja ;) ... Uostalom, u biblioteke nam još uvek ne zabranjuju da idemo, knjige još uvek ne pale - ali ne treba škola valjda da bude distribucioni centar za dela koja samo po svojoj formi potsećaju na književnost?! > LRP umetnici??? > Dripci. Isti tip onih koje revolucije dovode na vrh. Psiholog-amater bi o ovom momentaru imao svašta da kaže, ali će se ovoga puta suzdržati. ;) > Ovo je zadnja demagogija, Nisam baš razumeo termin "zadnja demagogija" (ima li prednje?), ali ako si mislio da kažeš da je deo moj teksta koji si citirao poslednja od demagogija kojom sam se služio u poruci, ili ako si imao nameru da termin "zadnja" upotrebiš u smislu "najniža", "prizemna", "jeftina" demagogija, molio bih te da to, ukoliko možeš, argumetnuješ. Ako nisi, onda makar objasni šta ti znači to - "zadnja demagogija". > na koju može da da odgovor žarls Bukovski u pesmi DOBAR POZIV. A Bora žorba ne može?
unknown.550 wizard,
> E onda prestani da budeš ponosan jer je bojans utvrdio da ste u većini > ;)) Ništa ti drugo ne preostaje nego da raspustiš konferenciju, kako bi se oformila nova na koju bi narod bio ponosan. ;))
unknown.551 wizard,
> Iako sam mišljenja da će se jednog dana moći napraviti veštački mozak > (inteligencija?) po mogućnostima potpuno jednaka čovekovoj, to sa ovim > nema veze. Po mogućnostima možda, verovatno... Ali po osobinama - nikad.
unknown.552 wizard,
> Postojaće neki period kroz koji će ono napredovati, možda sasvim dovoljan > da se i za prevodioce nađe neko drugo uhleblje (ako ništa drugo, saradnja > na izradi programa koji prevode). Možda za deset godina (kad reče, 2005.?) kompjuter bude u mogućnosti da korektno prevede neki tekst kao što je tehnička dokumentacija, uputstvo ili kulinarski recept (a i tada sigurno ne bolje od čoveka), ali poeziju... poezija se ne prevodi, ona se prepevava. :)
unknown.553 wizard,
> Pa, ljudi, on je maltene > celu Srbiju strpao u jedan autobus (i to mnogo pre Slobodana Miloševića > ;)). To su neviđeno visoki umetnički dometi, a to ni u Sloveniji nisu > mogli da shvate, a kako će tek na zapadu. Ovaj film je svojevremeno bio najgledaniji strani film godine u ... dal' Parizu, dal' Francuskoj. Nismo mi tako posebni, nerazumljivi i neshvatljivi kao što bi neki voleli da jesmo. :)
unknown.554 wizard,
> Ajde da se kvantifikujemo :)) > > Na jednoj strani su: > milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans > > a na drugoj: > djelovic, cdragan, fancy, dejanr > > Dakle 8:4 U bre... Ja mislio da ih šijemo samo po kvalitetu, kad ono - i u kvantitetu i po kvalitetu. ;>
unknown.555 wizard,
> Toliko o tekstu, a zaključak jedva da je i potreban - levi ruski pisci > "izumiru" čak i u samoj Rusiji. Zamenjuju ih... videli ste ko - oni što > znaju kako treba pisati ono što će ljudi želeti da čitaju :) Blago nama onda. Mi već imamo Milju, Džeja, Baju Knindžu, Branu... Rusi nisu ni svesni u kakvoj smo mi civilizacijskoj prednosti! To i nije tako bitno, ali izgleda da nismo ni mi. :((( > Ne sumnjam > da će se takvi pisci vremenom pojaviti i u Rusiji, zamenjujući tako one > čija će dela, nekad tako "naduvavana" i favorizovana, završiti na > Reganovom "smetlištu istorije" :) Ne mogu ih nikad zameniti, mogu samo kod jednog broja doći namesto njih, ali ih zameniti - nikada. Umetnost ostaje umetnost. Ne mogu samo da razumem zašto se raduješ činjenici da će (kako predviđaš) prevladati zabavna litaratura i beletristika nad umetničkim, kullturnim i civilitacijskim vrednostima u književnosti. Za mene ta činjenica (ako postane činjenica) samo svedoči o srozavanju čovečanstva - umesto sveopšteg razvoja, podizanja kulturnog nivoa (o pismenosti da ne govorimo) i prosperiteta koje bi mnogo više voleo da vidim. :(
unknown.556 peacock,
>**< (:> mali, a? Šta misliš, koliko bi BACH (Dostojevski u >**< umetničkoj (:> muzici) prodao ploča, kaseta, etc... i >**< šta bi sve napisao da (:> je imao današnju tehnologiju? >**< >**< Manje od Cece(-muve), sigurno. ((; Grešiš, sigurno, i da se zezaš.
unknown.557 peacock,
>**< Nisi u pravu što se prvog tiče (a za drugo ne kažem :) >**< Prema podacima Zajednice izdavača, Frederik Ešton je, >**< kada se govori o ukupnom broju prodatih primeraka u >**< periodu 1948-danas (podatke za pre toga nemaju), >**< ubedljivo najprodavaniji autor na prostorima ex-YU >**< (računajući tu i prevode stranih knjiga), kao i >**< najčitaniji naš autor svih vremena. Toliko je ubedljivo >**< držao čelo liste da sledeći sa spisak nije imao ni >**< polovinu njegove prodaje. To su, doduše, dosta bajati >**< podaci (negde iz 1987 ili 1988 godine), ali nemam >**< novije, a ne verujem da se tu nešto bitnije promenilo. Ukucaj podatke, leba ti, i kaži izvor. Luna su čitali krimić fanovi koji nisu tako brojni kao čitateljke "ljubića", za koje mogu da tvrdima da su se prodavali (i još uvek se prodaju) kao alva.
unknown.558 peacock,
>**< nove a knjige Hejlija, Šeldona, Foleta, Kišona, Asimova >**< i drugih +++++++ Šta će ovaj u ovom lepom društvu?
unknown.559 peacock,
>**< Onda, da ukinemo škole pa neka se svako sam obrazuje? >**< :) Ipak moraju postojati neki udžbenici, pa i pregledi >**< svetske književnosti, jer ne može niko da pročita, šta >**< znam, 40-tak gigabajta koliko je "nataloženo" u nekoj >**< omanjoj biblioteci sa 50-tak hiljada knjiga. Taman posla! Škola treba da ti pomogne da se ne izgubiš izmedju tih 40-tak gigabajta što, priznajem, zavisi od školskog programa što je posebna tema za diskusiju. Suština je u tome da te nauči da razmišljaš, a ti ćeš vrlo brzo sam da izgradiš svoje sopstvene kriterijume i da odabereš ono što ti se dopada. >**<>> Ti si svoj, očigledno izgradio i ja to poštujem, ali >**<>> ti ne mogu dati za pravo da negiraš sve ostale koji >**<>> se ovde javljaju sa potpuno drugačijim stavovima. >**< >**< A gde ih ja, moliću lepo, negiram? Ja priznajem svakome >**< pravo na izbor knjiga koje će čitati, i samo tražim da >**< se i meni dopusti slično pravo, uz pravo da diskutujem >**< o tome sa istomišljenicima i neistomišljenicima. Kao >**< što si možda primetio, neki već traže da se >**< samo-prognam u PC.????.?? konferencije, i sad bih te >**< pitao sa koje strane tu vidiš toleranciju a sa koje ne? Da te podsetim: sve je počelo od LRP koje si ladno otpušio. U principu, ovakve diskusije tretiram kao stvar ukusa, ali si ti počeo da iznosiš argumente koji se svode na nekakvu kvantifikaciju koju ne mogu da prihvatim. Pravo da diskutuješ i da kažeš šta misliš ti niko ne može uskratiti, a to što te neki teraju u PC konferencije je stvar njihovog (ne)vaspitanja a možda i mladalačke impulsivnosti. Zato je nabolje da rezimiramo i da svedemo celu priču na stvar ličnog ukusa. >**<>> Tačno, nemaju oni vremena da razmišljaju, radije >**<>> čitaju one dajdžeste, prvo prepričano šta se dešava u >**<>> poglavlju, pa onda jedan odlomak, glavu po glavu i >**<>> pročitao je knjigu. Nema to veze sa čitanjem. >**< >**< Možda i nema, ali ima veze sa vremenom. A za onoga za >**< koga je vreme novac, to i nije tako beznačajna stvar ;) Nisi samo ti u frci sa vremenom. Ono što mi je nekada bilo navika, sada se svelo na čitanje kada sam bolestan (što i nije neko pogodno vreme) i godišnji odmor koji uvek prekratko traje :( Vreme jeste novac, ali ponekad više volim da priuštim sebi zadovoljstvo nego novac. Da se razmemo, novca imam onoliko koliko ga zaradim, što u današnjim uslovima znači manje nego što bi trebalo. Ali se mnogo bolje osećam od ljudi koje srećem u poslu kojima su džepovi puni DM i novac jedini kriterijum života.
unknown.560 peacock,
>**< Važi, al' pazi se ako počneš da me ofiraš ovde ;))) Neću :))
unknown.561 peacock,
>**< dopao mi se taj >**< poziv. >**< >**< Charles Bukowski Oćeš da vidiš originalno pismo sa malom sličicom nažvrljanom rukom mastora?
unknown.562 peacock,
>**< Nego, ima li koga sa vecim fondom Pajtonovaca? Rado bi >**< ih gledao! Ima grupa na tu temu, proveri u starim konferencijama.
unknown.563 vcalic,
>> Pravo da ti kažem, meni ovo objašnjenje liči na nešto što mi se jednom >> desilo, i na nešto što sam pročitao. Pa, ja sam se uglavnom držao psiholoških definicija, i izvlačio zaključke u odnosu na njih. Ako ti se taj zaključak ne sviđa, ne mora da znači da sam Gadafi jr. :( Mnogo smo skloni da kvalifikujemo sagovornike ako iznose drugačiji stav od našeg. To ne govori baš mnogo lepog o nama. No, i dalje čekam odgovor na poruku. Vlada
unknown.564 vcalic,
>> Pa sad, da li si stavio poruku u pravu temu, ne znam. Jer >> zagovornici "bit-mapiranja" svega postojećeg teško da ljube >> filozofiju. Pa, malo taktike nije na odmet ;)) Mada, ne budi tako surov prema njima. Vidiš da bi neki od njih i "vektorisali" a ne samo "bitmapirali" ;)) >> Tu se o estetici, ukusu, moralu, emocijama,... >> raspravlja na tako prizeman ljudski način. Možda i filozofija >> (filosofija ?) spada u "leve ruske nauke"? Ma, šta možda. Jeste. Doduše, i matematika je nastala iz filozofije. Da ije i ona 'leva ruska...' ;) Vlada
unknown.565 fancy,
ŮŢ> Jebo te, ovde ako tvrdiš da nešto domaće valja odma' si komunista, ŮŢ> militantni pravoslavac, vaskoliko-astralni bastiljoman i sl. 'Ajde Vlado, smiri se, tebi barem nema šta da zamerim po pitanju političkog opredeljenja..;) Zezam se... nego nije trebalo suviše ozbiljno da shvatiš ono. .F nO morE. MOJ čIVOT JE LEP ! (grafit, odma' do "onog")
unknown.566 fancy,
ŮŢ> Ako se damo upropastiti ;) Ma hajde, laka smo mi roba..;) .F nO morE.
unknown.567 fancy,
ŮŢ>>> Dokazi? ŮŢ> Koliko samo puta izneseni u ovoj raspravi. Aaa TI DOKAZI..? E, onda O.K... mojne crtaš. ;> .F nO morE.
unknown.568 fancy,
ŮŢ> Postoji, i baš o tome govorim - knjiga je niz bitova koji može da napiše ŮŢ> čovek, a moći će eventualno jednoga dana da je napiše i računar, tako ŮŢ> da efekat te knjige na čoveka bude isti ili bolji nego da ju je napisao ŮŢ> čovek. Evo nečega zanimljivog, možda naizgled nema mnogo veze sa diskusijom, ali opet, then again..;) Iz područja je koje je meni izuzetno blisko, dakle, muzika... Sećam se da su prvi sintisajzeri izazivali velike averzije kod muzičara, čak se toliko daleko išlo u tome da je na pojedinim pločama stajalo obaveštenje da "na ovoj ploči nema sintisajzera". Razlozi za to su bili slični gorepomenutim u vezi kompjutera i knjiga... te nemaju dušu, te znači da će moći da svira svako bez obzira na muzičko obrazovanje... Onda su krenuli eksperimenti sa elektronskim komponovanjem, i onda se digla dreka u fazonu "ma neće mašine moći da komponuju u životu..." (isto - fali im senzibilitet Mocarta, sluh Betovena ;), etc...) O.K. Pored toga, izgledalo je i strašno komplikovano sa stanovišta razvoja tehnike (setimo se izgleda prvih računara... pa i Emersonovih sintija). Prošlo je vreme, nauka uznapredovala, pogotovu u domenu integrisane mikroelektronike, i već je dostupan softver a bogami i hardver koji omogućuju nešto vrlo nalik na, ili možda čak i samo - komponovanje... Na zadate recimo, akorde, tempo pesme, stil i orkestraciju, dobijate gotovu kompoziciju... Obratiti pažnju... OVO je u komercijalnoj prodaji, dostupno za par stotina deviza svakom, a možete li onda zamisliti šta se sve nalazi u laboratorijama..? Da ne pominjem potpuno elektronsku kompoziciju koju su Japanci pre izvesnog broja godina startovali na nekom sajmu elektronike, koja traje,traje, traje i traje... i traje - procenjeno je da je njena dužina negde oko 36 godina... (singl verzija je nadam se kraća - par meseci ;) a mogu da zamislim kakav bi tek remiks bio ;)))) E, sad, da se ne lažemo, i pričamo o tome kako to "nema dušu i emocije, jer to je, bože moj, čista elektronika"... ne verujem da bi neko mogao sasvim jasno da otkrije razliku između toga (potpuno elektronski komponovane muzike) i radova nekih sadašnjih synth heroja... Uostalom ima indicija da je Mocart živ sada, 'ladno bi se okružio Korg-ovima, Yamahama, Rolandima, E-mu... ili čak pomogao inženjerima da rade na usavršavanju elektronskog komponovanja... Sada, ako posmatramo muziku kao produkt 12 nota (klasičan tonalitet) i povučemo paralelu nota-slovo & akord-reč (dobro, dobro... znam da je pregrubo, ali dâ se aproximirati za naše potrebe...) dolazimo do toga da nas samo neko vreme razvoja VLSI -ova u neke VVVLSI ;) deli od "pisanja knjiga po porudžbini..." I možda čak uskoro nećemo znati da li se iza imena npr. Novica Milić DX2 krije čovek od krvi i mesa ili dobro ukomponovan set čipova, ili je npr. Dejan Balinda-Gigabajt pseudonim mašine koja po potrebi ove konferencije izbacuje "Mozgalice". Samo nek' ne boli :) .F nO morE.
unknown.569 fancy,
ŮŢ> Uzgred, naš program za lektiru je u odnosu na evropske ŮŢ> države veoma savremen. Touche! Da li je neko zamijetio da mi uopšte u školi nismo izučavali Shakespear-a ?? Pouzdano, za generacije iz prve polovine 60-ih, znam da su zasipane LRP a pri tome se William S. jedva pomenuo, i to usput. (valjda zato što smo imali savremenu naobrazbu..?) .F nO morE.
unknown.570 fancy,
ŮŢ> A Bora žorba ne može? ne može... niti će ikad moći. (a za ostatak poruke nema potrebe da odgovaram, sve sam već napisao)
unknown.571 fancy,
ŮŢ> Po tome, ispade da je toalet papir najbolje umetnicko delo :) Na koje jezike je dotični prevođen..??? ;) (osim na NAŠE zadnjih godina ;) .F nO morE.
unknown.572 fancy,
ŮŢ> bolje urade. Mislim da je tu opasku o razlici između američkog i evropskog ŮŢ> pogleda na umetnost/posao izneo Hemingvej u jednom eseju, i mnogi su je u ŮŢ> ovoj ili onoj formi ponovili. Pa, eto, i Hičkok u vedrom tonu :) Šta ima da kaže Oscar Wilde na dotičnu temu: All art is quite useless. (Picture of Dorian Gray)
unknown.573 djelovic,
> Može da me emulira dok meni ne padne na pamet, da na primer, umesto na > srpskom sve ovo pišem na turskom. Onda mašina skapira šta sam ja uradio i > počne tako da me emulira, al ja joj opet izvrdam. Kada će moći dap redvidi > šta ću sledeće da uradim ? Dok to nije u stanju, onda me ne emulira, nego > analizira ;)) Ulaziš u tehnikalije, a ne u suštinu. Naravno da tebe (misliš dakle postojiš) nemožemo zameniti a da ti ne primetiš :). Ali, možemo zameniti sve oko tebe, koje ti "znaš" samo po tome šta rade, dok su ti njihove misli nedokučive. Da ponovim još jednom, ti zaista ne znaš da li sam ja stvarno čovek ili sam možda neki Dejranov gnusni eksperiment u oblasti veštačke intelignecije :). > Beše neki pravac u filozofiji koji se zove 'solipsizam' i koji je > forsirao baš ovu ideju. Moglo bi se 80žonaj_broj_sa_silnim_nulama Ratova i > Mirova ;) napisati o tome zašto ovaj pravac u odnosu na filozofiju ima > status sličan onom koji karikatura ima u odnosu na sliku. No, nema potrebe > raditi takve stvari. Da sam ja sam smislio svoj doživljaj sveta, nikad > recimo ne bih sebe stavio u "demokratsku Srbiju" ((C) Ostoja '92), još > manje bih izmislio Slobu ;)) Solipsizam nema dobar status zbog "slepe ulice" u koju vodi. Ako prihvatiš hipotezu koju sam ti izneo, sve ostalo (pa i filozofija) gubi na značaju jer je ovo samo san :). BTW, što ae tiče "demokratske Srbije", možda je ovo noćna mora? :) >>> Možda Budva trenutno ne postoji već je zatvoren zbog radova > > De crna ne postoji, bio sam tamo pre mesec dana ;) Znam, ali nam je frka zbog tvog odlaska u Grčku, pa smo morali brzo da radimo. P.S. Da ne tražim poruku: Dejrane, u jednoj od ranijih poruka si rekao da na ovu konferenciju trošiš svega dvadesetak minuta dnevno. S obzirom da meni fizički ne uspeva da sve napišem bez jedno sat vremena, ajde otrij mi tajnu. Brzo kucaš? Ne čitaš sve, već selektivno, po autorima?
unknown.574 djelovic,
> Hm, da se ne ispostavi da taj drugi sklop koji radi sve isto što > i mozak ne može biti ništa drugo nego - mozak. A da napravim > drugi mozak, to umem i ja i to sa sve telom :) (Doduše, još to > nisam uradio, ali ima vremena). Pravljenje ljudi je nešto što sa sobom nosi određene etičke dileme i nije tema ove diskusije, pa bi samim tim hteo da izbegnem raspravu o tome. Ono o čemu ovde pričamo jeste pravljenje kompjutera, što će reći uskospecifičnih, pouzdanih mašina koje bi u određenoj, uskoj klasi problema funkcionisale kao čovek. Na primeru kvantifikacije umetsnosti, to ne znači da ću ja da kopiram tvoj mozak već da ću da *oponašam* samo onaj njegov deo koji se bavi ocenjivanjem dela. Dejranova izjava o tome da sklop za ocenjivanje umetnosti postoji (tj. mozak), i da se prema tome može emulirati (svaki se sklop može emulirati) nije govorila o tome da li to treba raditi, već je dokazivala da je to moguće.
unknown.575 vitez.koja,
#=> Jel' moram? Nisam baš ljubitelj, ali recimo da je dobar #=> zvuk telekastera u njoj... Dobar zvuk gitare sigurno ne čini pesmu dobrom sam po sebi... Ima tu još nešto, što se na da baš tako lako opisati.
unknown.576 vitez.koja,
#=> Po mogućnostima možda, verovatno... Ali po osobinama - #=> nikad. Zašto ? Ako pretpostavimo da u ljudskom mozgu nema ničeg mističnog, već da počiva na zakonima fizike, onda se u njemu odigrava konačno mnogo procesa koje, pre ili kasnije, možemo detaljno opisati. Ona počnemo da pravimo kopiju (koja će prvo da bude ogromna a posle sve manja i manja) i eto verne slike "polaznog" mozga, ekvivalentne i pos sposobnostima i po osobinama...
unknown.577 vitez.koja,
#=> Ako je moj primer loš, a ti nađi bolji - gde prodaja #=> levih ruskih pisaca raste, dok u Rusiji opada zbog #=> ekonomskog haosa? ;) Ne raste nigde, baš kao ni prodaja rols-rojsova ;) ili slika velikih majstora. Oni se prodaju *stalno*.
unknown.578 ilazarevic,
> stvari. Već sada mnogi pisci koriste složen matematički aparat ugrađen u > kompjuterske programe da bi unapredili kompoziciju i stil svojih dela, > izbegli ponavljanja, otklonili nelogičnosti itd, a o kontroli jezika i > gramatike da i ne govorimo. Fuj! To sigurno nije umetnost... Umetnost se ne da kvantifikovati, sem u broju prodatih primeraka (što i nije značajno). Ne može se ceo svet predstaviti ciframa.
unknown.579 ilazarevic,
> Ha, ha, ha, ko se bude učio logici na, recimo, "Procesu" taj će stvarno > u velikog logičara da izraste ;>> Onda, pretpostavljam, ni u "1984." nema logike? PS. "Proces" - najbolji roman "glavnog toka" (za mene).
unknown.580 ilazarevic,
> lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla (kako ono beše, > "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih strana sveta. E, ovo su već teške reči ;) "Stranca" bih ti i oprostio, ali "Proces"... Ceterum censeo, pokušaj da se udubiš u knjigu sa psihološke, a ne sa tehničke strane.
unknown.581 ilazarevic,
> Ma, da. Šta se i ja foliram. Odoh u podrum da izvadim Staljinovu sliku. Da ja pozovem brata Đuru? :) PS. "Balkanski špijun".
unknown.582 ilazarevic,
> se da je to bila šala a ne "imamo mi već postupak kojim će i V. Smit na > kraju da shvati da voli Velikog Brata"? Hm, biće nešto od tebe :) Sad lepo pređi sa "Osamdeset četvrte" na "Proces" i videćeš, problem se poklapa.
unknown.583 ilazarevic,
> euforiji na pod, a ona me, onako cool pita "What is so funny here???" I neka onda neko kaže kako su Amerikanci civilizovani :) Njihov humor se završava na "Ja Tarzan, a ti Džejn..."
unknown.584 peacock,
#### Nema sumnje da postoji sklop težak jedva 2-3 kilograma koji #### je u stanju da pojmi i stvara ono što mi zovemo umetničkim #### delima. Otkud znam? Otuda što takav sklop, u vidu ljudskog #### mozga, postoji i to evidentno radi. Ako postoji jedan takav #### sklop, mogao bi se napraviti i drugi, pa zvali ga kompjuter, #### neuralna mreža ili nekim desetim imenom. Zavisi samo kako se pravi :) Sigurno ne šrafcigerom i lemilicom :)
unknown.585 fancy,
ŮŢ> komunikacije, tako su i umetnička dela produkti svesti u funkciji ŮŢ> komunikacije. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ ^^^^^^^^^^^^ Podvlačim ovo i mislim na RLP..;) Komunikacija sa čim?
unknown.586 fancy,
ŮŢ> Oćeš da vidiš originalno pismo sa malom sličicom nažvrljanom ŮŢ> rukom mastora? Oću. (skenjiraj i prikači u mail :) .F nO morE.
unknown.587 fancy,
ŮŢ> prevladati zabavna litaratura i beletristika nad umetničkim, kullturnim ŮŢ> i civilitacijskim vrednostima u književnosti. Nije moje da se mešam, ali pomenuto je "redefinisanje" kao pojam, a da li ti je ikad palo na pamet da bar malo posumnjaš u postojeće temelje "umetničkih, kulturnih i civilizacijskih vrednosti u književnosti" ? .F nO morE.
unknown.588 darone,
>> bolesna, nikakva, tema. Hmmmmm... čemu zarez između "nikakva" i "tema"? darone
unknown.589 mnikolic,
> govori koja je dobra, a koja nije. E, posle hiljadite jabuke neuronska > mreža je "naučila" koja je jabuka dobra a koja nije, i dalje može sama. > Jednostavno, uči da potpuno verno oponaša čovekov mišljenje za neku > određenu klasu problema. Ne postoji nijedan realan razlog zašto to ne bi > funkcionisalo i sa umetničkim slikama, s tim što je, naravno, potrebna > mnogo kompleksnija mreža zbog kompleksnosti samog problema. Kada razmišljam o funkcionisanju neuronskih mreža, onako kako si to ukratko i pojednostavljeno predstavio, muči me jedan problem. Naime, čovek nema uvek isti doživljaj prema nekom umetničkom delu. Raspoloženje u kome se nalazi u datom trenutku može imati vrlo snažan uticaj, toliko snažan da bi zaključci o istom delu posmatranom pod različitim uslovima mogli biti dijametralno suprotni. Možda se varam, ali mislim da još uvek niko nije ni nagovestio mašinu, koja će za isti problem postavljen danas, kada je lep dan i sutra, kada udari kišurina, dati u izvesnoj meri različite rezultate. Moglo bi da se desi, kao što je i bojans već pomenuo, da savršena simulacija ljudskog mozga zahteva mozak sam po sebi. E sad, da li su nam potrebni duplikati nas samih, nisam siguran. U stvari, za sebe jesam :) Dovoljna sam muka sam sebi da bih još imao i veštački napravljenog dvojnika. Hvala, ali ne hvala :) m.
unknown.590 mnikolic,
> kod američkih stvaralaca. Malo koji američki pisac, režiser, glumac itd će > o tome što radi govoriti i misliti kao o umetnosti, oni o tome zaista > razmišljaju kao o poslu kojim se bave. Cilj im je, dakle, da posao što Hičkok je bio Englez. U Americi su zaista uvek u igri velike pare, pa to ne zaobilazi ni umetnost, pogotovo filmsku. Okruženje nužno daje neki ton umetnosti, ali ja nisam sklon da tome pridajem presudni značaj. Sklon sam tome da verujem da bi pravi umetnici radili svoj posao bez obzira na uslove i materijalne efekte proizašle iz tog rada. m.
unknown.591 stefan,
> nije neka škola i tako dalje. Ovoga puta ću par aduta na tu temu sačuvati > još neki dan da bi ih upotrebio u boljem kontekstu. A možda nađem još po > nešto. Nemojte ljudi molim vas :) Ajde da ovoga puta završite sa tim ruskim piscima ;))
unknown.592 .obj,
FAREWELL MY CONCUBINE A film review by James Berardinelli Copyright 1993 James Berardinelli Rating (Linear 0 to 10): 9.5 Date Released: 10/8/93 (U.S. Premiere); 10/20/93 (more widespread release) Running Length: 2:38 Rated: NR (Violence, mature themes, sexual situations) Starring: Leslie Cheung, Zhang Fengyi, Gong Li Director: Chen Kaige Producer: Hsu Feng Screenplay: Lilian Lee and Lu Wei based on the novel by Lilian Lee Released by Miramax Films Chinese with English subtitles FAREWELL MY CONCUBINE is a story that spans fifty-three years, presenting the lives of two men against the historical backdrop of a country in upheaval. Initially banned in China but shown to international acclaim, Chen Kaige's film is one of the year's few true masterpieces. Deserving of its award at Cannes and of its prominent position in 1993's New York Film Festival, FAREWELL MY CONCUBINE is a motion picture experience that few will soon forget after leaving the theater. In Beijing of 1924, the youthful Douzi and Shitou are brought together under the thumb of the strict master of a small acting troupe. It becomes quickly apparent that these are the most talented of the master's pupils, and he pushes them harder than his other students. Thirteen years later, their suffering has paid off. Douzi, now going by the name of Chen Dieyi (Leslie Cheung), and Shitou, called Duan Xiadlou (Zhang Fengyi), are major opera stars, and their production, "Farewell My Concubine" is nationally known. The two are inseparable, until the woman Juxian (Gong Li) comes between them. FAREWELL MY CONCUBINE is neatly divided into eight chapters, including a prologue and epilogue in 1977 that bookend the story. Each section represents a different era in both Chinese history and the lives of the characters. The historical background--from the time of the Warlords through the Cultural Revolution, including the Japanese invasion of 1937 and the Communist takeover, is more than window dressing. It is integral to the plot, its thread as important to the overall weaving as any other. The first portion of the film is devoted to the early lives of Dieyi and Xiadlou as they form an unshakable bond under the often-cruel punishments of their master. Years later, when we meet them again as well-known actors, the bond has only strengthened. These two are as close as men can be--yet Dieyi wishes for even greater intimacy. The subject of homosexuality is only once overtly referred to in FAREWELL MY CONCUBINE, but its presence is at once subtle and obvious. While Xiadlou remains blissfully unaware of the nature of his friend's love for him, Dieyi is tortured by it. The introduction of Juxian, a prostitute who becomes the potential future wife of Xiadlou, creates a moral dilemma for Dieyi that he is never able to completely resolve. Chen Kaige has done a fabulous job portraying these various relationships with depth, sensitivity, and realism. This is no occasionally melodramatic JOY LUCK CLUB, but a real and powerful illustration of human interaction that shows the layers of hatred and love built into the contact between the three principals (and especially the two friends). Just when you think you understand all the facets of the relationships, something else is uncovered. Character development of this sort is almost unheard-of in today's movies. Dieyi is the most fascinating character. From the beginning, his sense of identity is confused. Not only is he attracted to men, but his role as a woman in "Farewell My Concubine" creates a certain ambivalence about his own gender. In childhood, the refrain of "I am a girl" is drilled into him so that he can effectively assume the role of the concubine in the opera but, as another character observes, the line between reality and acting has become blurred. Dieyi has a prostitute for a mother, is raped by an old man, and has his best friend stolen from him by a woman. It's no wonder that his soul is so tortured. Xiadlou is a more straightforward personality--at least on the surface. Nevertheless, through his ever-changing relationships with Dieyi and Juxian, he proves that apparent simplicity often hides strong currents. It is eventually one of his actions that propels this movie to its literal and emotional climax. Juxian appears to be little more than a scheming whore frantic to capture a wealthy husband but, like everyone else, she is capable of a few surprises, including an entirely-unexpected streak of kindness towards Dieyi, who had shown her nothing but contempt. Starting out as a wedge between the two friends, Juxian ends up a crucial element in their relationship. It's no wonder that this film was initially banned in China (although the government eventually relented and there was one showing; more may be forthcoming). The Communist movement is not shown in a positive light. While not specifically a force for evil, Communist attitudes contribute to one of the movie's most emotionally-shocking scenes. Those unfamiliar with twentieth-century Chinese history are in for something of a crash course. No film can ever hope to convey the complex mosaic of cultural upheaval caused by everything that happened between 1924 and 1977, but FAREWELL MY CONCUBINE does an excellent job presenting samples of the flavor. Americans viewing this picture will find some portions difficult to follow because of cultural differences, but they will ultimately gain more than they lose. If there is a down side to FAREWELL MY CONCUBINE, it's that several scenes, as well as the motion picture as a whole, run on a little too long. This is a minor quibble, however, and one easily endured considering the high quality of the finished product. Better to cut judiciously than to hack out something important. The only member of the cast likely to be known to (some) American viewers is Gong Li, whose credits include RAISE THE RED LANTERN and THE STORY OF QUI JU. She is, as usual, excellent, but no more so than her two co-stars, both of whom effectively realize difficult and complex personalities. For the supporting actors, there's not a weak performance to be found. Sadly, there are some for whom this movie will turn out to be a dreadful bore. First and foremost, it requires more than two hours and thirty minutes of reading subtitles, which a disproportionate number of viewers find distracting (if not offensive). Secondly, while there are bursts of often-passionate action, the pace of FAREWELL MY CONCUBINE is leisurely, allowing time for characters and situations to breathe. Certainly among the best films of 1993, FAREWELL MY CONCUBINE can stand up favorably to any of the other contenders. It is also, in my opinion, the best Chinese film ever to reach these shores. I haven't seen any of Chen Kaige's other films (I believe this is his fifth or sixth directorial effort, and the first to get widespread international distribution) but, on the strength of what he has accomplished with this picture, I'll be on the lookout for his next project. If it's half as good as FAREWELL MY CONCUBINE, it will still be a worthy effort. James Berardinelli
unknown.593 madamov,
> Pričaj, čoveče. :) Ova tema je strava. :) Putovali smo autobusom do Budimpešte, a onda je trebalo vozom do Lvov-a, ali se nešto promenilo u planu pa smo išli vozom skroz do Moskve, da bi posle par dana opet vozom do Sankt Petersburga, a onda avionom do Kijeva, pa nazad vozom do Budimpešte. Elem, ja kao već iskusni turista ponesem kameru (pre toga je nošena u Kanadu, USA i Kinu) a kako nisam imao praznih Video 8 kaseta ponesem dve sa nekim filmovima na njima u nadi da ću u Budimpešti naći iste, ali ih nisam našao. U Budimpeštu stigosmo oko podne (onda nije bilo ovakvih gužvi na Horgošu B)) i krenuše da nas vodaju po gradu. Nisu mogli da propuste da ne vidimo sve socijalističke znamenitosti iako su u to vreme već podigli skele da skinu onu ogromnu petokraku sa Mađarskog parlamenta, tako da sam na traci zabeležio onaj ogromni spomenik, za koji čujem da je srušen, ruskim (odnosno sovjetskim) oslobodiocima, panoramu Budimpešte sa tog mesta. Voz nam je kretao u ponoć i mi smo već u 23:45 bili u svojim kupeima (spavaća kola) u vagonu u kome je trebalo samo mi da budemo. Međutim, Rusi su tada imali običaj da ostave poneki kupe prazan, valjda da kad iznenada ulete oni u kožnim kaputima imaju gde da ih smeste. Pošto je taj voz obično krcat, domaćin vagona (svaki vagon i ceo voz ima domaćina ili domaćicu, tako ih zovu) pita našeg vodiča, a ovaj nas, da primimo nekog mladog Rusa (kasnije se ispostavilo da je Ukrajinac) koga su Mađarske vlasti proterale (krenuo za Jugu da se bavi preprodajom i švercom). Od Viktora, tako se zvao, kupismo nekoliko votki i s njim uvatismo da pijemo i tada prvi put videh kako Rusi (Sovjeti piju). Nije ni čudo što se prozori u kupeima ne otvaraju, već samo oni na hodniku, kad se napiju u stanju su da iskoče iz voza, što nam je vodič i objasnio kao razlog zabravljenih prozora po kupeima. žim je voz krenuo domaćin nam podeli formulare u koje je trebalo popuniti svime što unosimo u SSSR, tako detaljno da smo maltene morali da popunimo i broj pari donjeg veša koje nosimo, mada je najbitnije od svega bilo da devojke popune koliko prstenja imaju (zlato valjda beše jeftino po Rusiji, pa da neko slučajno ne iznese silno zlato pri povratku) i da se popuni ko unosi koliko strane valute i da izjaviš da ne unosiš ruske rublje što je zabranjeno. Ja uredno upisah kameru, dve baterije, punjač za baterije, AC adapter i neke kablove za istu, a slagah ih za rublje jer sam u džepu imao nekih 1200 rubalja koje je moj matori mesec dana pre toga dobio u Singapuru kao protivvrednost za 100 USD. Put do mađarsko-ukrajinske granice nam prođe u brzom opijanju sa Viktorom i negde oko 2 polegasmo. Onda nas probudiše mađarski panduri, pa ruski vojnici (valjda su vojnici pošto nosiše Kalašnjikove, ne verujem da panduri to nose) pregledaše pasoše i digoše one sa donjih kreveta da bi iste podigli i proverili da neko ilegalno ne ulazi u SSSR švercujući se tamo gde obično stoji posteljina i jastuci. Tu opet zaspasmo misleći da je sve gotovo, kad ti mene, onako mamurnog, probudi domaćin zajedno sa vodičem i nekim carinikom. Tražiše da vide kameru, ja im je pokazah, onda me pitaše šta sam snimao, ja rekoh turističke atrakcije po Budimpešti, oni me pitaše da li može to da se pogleda, ja rekoh da može na okularu, ali će slabo da vide, oni rekoše nema veze. Tu ja, ponavljam onako mamuran, umesto unazad premotam traku unapred i ruski carinik je imao čast da, umesto lepota Budimpešte, odgleda deo "Povratka Pink Pantera" sa Piterom Selersom kao inspektorom Kluzoom. Mora da i dan danas veruje da Japanci imaju takvu tehnologiju na svojim kamkorderima koja istovremeno dok nešto snimaš to prevodi i titluje. B) Tu nije kraj. Sve se to dešava pošto su uredno rastavili čitavu kompoziciju na sastavne delove (vagone) da bi iste prebacili sa standardnih pruga na ruske široke pruge. Carinik mi reče da odem do stanične zgrade sa kamerom i da je pokažem tamo na carini. Izađoh iz vagona i shvatih da moram da pešačim dobrih kilometar i po do zgrade. Na putu do zgrade poče i da sviće, bilo je negde oko 5 izjutra. Kad sam ušao u zgradu, potražim mesto gde bih trebalo da regulišem stvar sa kamerom, a na tom mestu haos. Gomila građana SSSR-a se gura u redu da bi im carinici pogledali prtljag. Pronađem neka vrata koja mi izgledaše kao službeni ulaz, otvorim ih i nađem se sa druge strane. Priđem prvom uniformisanom licu, pokažem mu onaj formular i kameru, tu mi on nešto reče, ja ga zamolih nekako da ponovi, ali polako, i shvatim da mi je rekao da ću platiti kaznu od 1000 rubalja ukoliko ne budem imao kameru pri izlasku iz SSSR-a. Pitam ga ima li još nešto da mi kaže, on reče da mogu da idem i ja se lagano uputim nazad ka svom vagonu. Na putu nazad ustanovim da postoji stanoviti pritisak u mojoj bešici, ali, avaj, nigde zgodnog mesta. Vrlo prometna stanica u 5 ujutru. Ništa strašno, rekoh sebi, obaviću stvar u vagonu. Uto stigoh do istog, kad ono od vagona čardak ni na nebu ni na zemlji. žitav vagon podignut nekim dizalicama dva do tri metra iznad zemlje, a ispod njega nema točkova. Sva sreća da se probudio jedan drugar i sa devojkom stoji na prozoru pa sam imao kako da ubijem vreme čekajući majstore koji će podmetnuti točkove ispoda vagona i spustiti ga na zemlju. Bi mi malo neprijatno da ih pitam, ali mi je bilo još neprijatnije glede pritiska u bešici, pa me majstori uputiše na obližnji grm, sve vreme se smejući. Tu, u tom grmu, naočigled pospanih i mamurnih putnika iz i u tadašnji SSSR olakšam sebi muke. Nastavismo put, voz krenu, i to veče oko 22:00 stigosmo do Kijeva. A sutradan popodne siđosmo sa voza na jednoj od Moskovskih stanica.
unknown.594 madamov,
> Apsolutno je neopravdano svrstavati Branka Kockicu u deponiju. Slažem se, u potpunosti. Brankova emisija svojevremeno dobi neku nagradu u Japanu na festivalu sličnih emisija.
unknown.595 madamov,
> Da ja pozovem brata Đuru? :) Ima nas žvorovića. B)
unknown.596 ndragan,
/ Rusima svaka čast na "Majstoru i Margariti" od Bulgakova, i Takođe preporučujem i "Putovanje diletanata", finu parafrazu Dostojevskog (između ostalog) i "Gutljaj slobode", oboje od Okudžave. Sad će neko reći da Okudžava i nije Rus.
unknown.597 ndragan,
/ Njujork je stariji od Sankt Peterburga, zar ne? Šta, jel Novi Amsterdam stariji od Svetog Petrovgrada? :) / P.S. Ko je ono beše rekao: "Ameriku su otkrili mnogi pre Kolumba, ali / niko nije imao hrabrosti da to prizna" ;)) ? Ne znam ko je, ala ga je i trefio :). Po mojoj definiciji, Kolumbo je poslednji pronalazač Amerike. Što su to bila neka šugava vremena, ni patentnog prava, ni valjanih arhiva, ničega bre.
unknown.598 ndragan,
/ Aristotela sa "filozofskom mišlju" onog kauboja što je prvo bio / kobajagi glumac, pa posle postao neki tamo predsednik jedne svetske / sile. Koliko se sećam, gosn kravar je izigravao Đoku pre Đoke (Vješticu) na nekom lokalnom radiju, pa je tek posle bio glumac. / video taj komplet Dostojevskog. "Eštona" sam viđao samo u formi / vikend-romana. E da, ali je bio prevođen i na hrvatski. Ozbiljno, video sam '81 crno džepno izdanje (korice crne boje), gde se spominju Jane Wittington, Donald Sickert (ili Seekert - nikad mi nije jasno kako se gosn M. Milošević tako zeznuo da izmisli nepostojeće prezime) itd, ijekavizirato i kanda prevedeno bajagi na američanski ingleški i nazad. Kad smo kod tih bajagi američkih imena, jedan od žešćih LRP, Aleksej Beljajev, nafrljao se ko niko njegov, a vrhunski biser mu je "mister Raj Rup".
unknown.599 ndragan,
/ Golf bolji auto od Rols Rojsa (prodavaniji je). A možemo i da Može i gore - Ford T, najveći procenat prodaje jednog modela na tržištu; Folksvagen buba, najveći broj primeraka, Spaček - najviše godina proizvodnje po kubiku, Fića - najduža proizvodnja u izbačenom odelenju nakon napuštanja u centrali, Lada - najveći broj novih verzija nakon što je centrala odustala, Vartburg - najniža cena po kilogramu žive vage... Da se pokazati da su paradoksi lako prenosivi nazad u književnost.
unknown.600 ndragan,
/ u nekim beskonačnim) može se uvesti relacija poretka, i to ne samo / jedna. Ni jedna od tih relacija poretka ne može dati pogrešne / rezultate I svaka je tačna za sebe, i podjednako pogrešna. Ovo me podseća na besmislene rasprave o tome ko je bolji, Bitlsi ili Stounsi, Hendriks ili Klepton, Fjord ili Jung (na ovo sam znao odgovor - u fjord možeš da se skloniš kad je oluja). O ukusima se ne raspravlja, eventualno možemo da pričamo o srazmeri u školskoj lektiri. Koliko god da ti držim stranu po pitanju SFa (ko je rekao "znao sam") i potrebe da se u srednjoškolsku lektiru ubace bar predstavnici značajnijih žanrova ovog veka, a na uštrb pisaca koji su upali po ključu ili rusofilnim strastima sastavljača programa, toliko mislim da nema smisla izbaciti Tolstojevskog. Za Šolohova, Ljermontova i još par imena ne bih rekao ni reč, za Gogolja bih još razmislio, a za žehova naprosto nemam živaca. Ta njegova atmosfera beznadežnog raspadanja aristokratije... ubija. Volju za čitanjem. Dostojevski je to bolje uradio :). / Glupost. Kada matematika uđe u neku oblast, ona postaje nešto, dotle / je uglavnom prazna priča. Matematika i jeste uglavnom prazna priča, dok ne uđe negde pa se prekrsti u primenjenu, onda postaje nešto opipljivo. Neprimenjena matematika je, tako, nešto u vazduhu, što su lepo opisali LRP :)
unknown.601 ndragan,
/ neće naći ni u jednoj od onih 80ž3000000000 koje je kompjuter / izliferovao. Naći će se u sledećim, čim u pomenuti program bude ubačen dr.grba.bećarac.emulator :)
unknown.602 ndragan,
/ žemu bi uopšte služila rang lista? One se, istina, prave, ali i / njihovim Molim da ZZ uoči da je ova poruka (i još par udvojenih) zaista bila dva puta u _istom_ egzeku, da ne bi bilo "ua dupli egzek". Disketa na kojoj sam ga nosio u firmu je bila formatirana onim FMT na 1,33M, što se na nekim mašinama lepo čita, a na onoj sa koje sam zvao nije bilo baš lepo ;). Nije prijavio nikakvu grešku, a egzek je izgledao mestimično čudno. Najlepše od svega je što su sve poruke regularno prošle :)
unknown.603 ndragan,
/ Jel' bio neko u Sankt Peterburgu ? Pa, dok se još nije tako zvao, dvaput. Izbegavši da nas vodaju sa ovcama (turistička grupa), a uvažavajući činjenicu da je Finski zaliv još pod ledom (kraj marta), platimo taksi da nas odveze da ga vidimo. Izađemo nas dvoje do obale i okinemo nekoliko snimaka, a taksista za to vreme otvori prtljažnik, izvuče jedno pivo iz gajbe i nategne. Pitam ga posle, zar vas ne kontrolišu da li pijete? Da, ali ujutro. A milicija? Dve-tri rublje rešavaju stvar, a ni kazne nisu visoke. Posle treće kazne, istina, sledi otkaz, pa te malo premeste u mehaničare, pa posle dva-tri meseca opet sve ispočetka. A Finski zaliv... ako možete da zamislite da vam pred očima pukne deset kilometara leda. Inače, u odnosu na ono čudo od Moskve, ovo je grad sa štimungom. Možda je onaj sneg imao neke veze. Sa prozora hotelske sobe izbrojao sam 52 visoka dimnjaka - da li je industrija ili kotlarnice, ne znam. Prodaje se neka kisela voda "Poluostrovskaja", a poluostrvo je u samom gradu - mogli su da gaziraju vodu iz vodovoda. Pili smo neki jermenski konjak, nikad gori. Kad smo ga sipali u kiselu vodu, posiveo je kao da smo u njemu ugasili cigaretu. Našli smo jedno dobro mesto pored stanice Majakovskaja, mrak, glasna muzika (dobar izbor na lošem ozvučenju), pretrpana garderoba, jedan jedini tip dovoljno čupav da se meri sa mnom: "Ja hudožnjik", pa onda na uvo "sjurrealjist!". Tamo se pije nekakav koktel, deci votke ili konjaka, tri-četiri kocke leda, prelije se saftom od slatkog od kajsija, i dopuni oranžadom do tri deci. Osvežava i dobro udara. Lepo se slaže sa finim crnim hlebom, puterom i crvenim kavijarom. (1979)
unknown.604 haevorn,
> >>>> Da li nam ie stvarno potrebno slovo j? > > >> Niie. > > A ja se mučim da objasnim, kad ga ti srezao jednom jedinom > rečju Treba da pročitate kasnije poruke u vezi s ovim. Naravno da ne bi bilo "niie" nego "nie"!!!
unknown.605 dejanr,
>> No, i dalje čekam odgovor na poruku. Nema "odgovora", jer ne razumem "pitanje". Moj problem što je za mene (posmatrano u dekadnom sistemu ;) 2+2 uvek 4, a jedan bit je jedan bit. Pretpostavljam da su moguće i diskusije van takvih kategorija, ali ja nekako nemam želje da učestvujem u njima. Zato sam i imao resign na filozofija, ali nova konferencija, nikako da "oni" srede da se prenose resign-i pa... ;))
unknown.606 dejanr,
>> Ne mogu samo da razumem zašto se raduješ činjenici da će (kako predviđaš) >> prevladati zabavna litaratura i beletristika nad umetničkim, kullturnim >> i civilitacijskim vrednostima u književnosti. NADUVANIM umetničkim, kulturnim i civilizacijskim vrednostima u književnosti. Nestaju oni koji su ih godinama naduvavali, i to me jako raduje :)
unknown.607 dejanr,
>> > Ako je moj primer loš, a ti nađi bolji - gde prodaja >> > levih ruskih pisaca raste, dok u Rusiji opada zbog >> > ekonomskog haosa? ;) >> >> Ne raste nigde, baš kao ni prodaja rols-rojsova ;) ili slika velikih >> majstora. Oni se prodaju *stalno*. Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se prodaju sve manje ;>
unknown.608 vcalic,
>> Podvlačim ovo i mislim na RLP..;) >> >> Komunikacija sa čim? Međusobnoj ljudskoj komunikaciji. Kakve veze imaju RLP sa tim? Vlada
unknown.609 vcalic,
>> Šta, jel Novi Amsterdam stariji od Svetog Petrovgrada? :) Jeste. New Amsterdam je osnovan hiljadu šesto dvaes' i neke, a Petrograd 1703. Vlada
unknown.610 dejanr,
>> Umetnost se ne da kvantifikovati, sem u broju prodatih primeraka >> (što i nije značajno). Prebroj koliko knjiga ima strana, već si je nekako kvantifikova. To piše na svakoj kartici koja opisuje knjigu u svakoj biblioteci. >> Ne može se ceo svet predstaviti ciframa. Može.
unknown.611 bojans,
>> Zašto ? Ako pretpostavimo da u ljudskom mozgu nema ničeg >> mističnog, već da počiva na zakonima fizike, onda se u njemu >> odigrava konačno mnogo procesa koje, pre ili kasnije, možemo >> detaljno opisati. Ona počnemo da pravimo kopiju (koja će prvo >> da bude ogromna a posle sve manja i manja) i eto verne slike >> "polaznog" mozga, ekvivalentne i pos sposobnostima i po >> osobinama... Pazi sad. Da li će ta kopija u pogledu strukture i upotrebljenih materijala da se razlikuje od mozga? Možda je baš mozak taj konvergentni oblik materije koji radi to što radi? Drugo. Na ovom svetu ima nekoliko milijardi ljudskih mozgova, svi rade po nekom algoritmu i ni jedan se ne ponaša potpuno isto u određenoj situaciji. Prema tome, teško da bi se emulacija mozga mogla izvesti bez detaljnog zalaženja u njegovu biohemijsku strukturu. Jer, ako bi recimo neku neuronsku mrežu pokušavali da naučimo šta je to lepa književnost, pa prvo krene da objašnjava dejanr, a onda milan na pr. dotična mreža (računar) bi očas shvatila poentu rečenice "ko to mene ovde zajebava?" Posebno je pitanje šta je to ROM mozga, šta je tu zapisano i kako to pročitati. Dakle, treba li se mozak proučavati po principu crne kutije ili treba non-stop zavirivati unutra? Smatram da se mnogi ovde prilično uljuljkuju tezom "teorijski je to moguće i izgleda tako i tako..." Pa, pobogu, mislim da nije sporno da niko ne želi da mistifikuje život, mozak, umetnost, sve što je kroz istoriju ljudskog neznanja bilo označavano kao Božji dar. Da sve te pojave imaju svoju materijalnu fizičko - hemijsku podlogu i da se mogu digitalizovati, takođe je jasno. Problem je samo u tome da je, kako je već rečeno, da bi se sa tim nepreglednim nizovima bitova uhvatio u koštac, analizirao ih i na kraju spoznao, potreban računar milijardama puta brži od onih kakvim sada raspolažemo, koji bi se u svom terminalnom stadijumu ponašao kao ljudski mozak. A taj ljudski mozak finalni je proizvod jednog procesa koji je trajao stotinama miliona godina, pa se ipak nije javio u više oblika, već u samo tom jednom. I sad bi taj mozak hteo da pravi sebi dvojnika, savršenijeg i sposobnijeg od sebe. Plašim se da bi ipak svi napori dokazali jedinstvenost takvog oblika materije.
unknown.612 fancy,
ŮŢ> Međusobnoj ljudskoj komunikaciji. Axa. O.K. ŮŢ> Kakve veze imaju RLP sa tim? Nikakve.
unknown.613 fancy,
ŮŢ> Sad će neko reći da Okudžava i nije Rus. Okudžava i nije Rus.
unknown.614 fancy,
ŮŢ> Jeste. New Amsterdam je osnovan hiljadu šesto dvaes' i neke, a Petrograd ŮŢ> 1703. Znači lagali su nas za one "stare tarabe"... ?? ;) .F nO morE.
unknown.615 drazen,
> Ah, koja konstrukcija :) Ubedio si me upravo onoliko koliko i izvesna sa > treceg kanala koja kaze da nas je to sto smo prestali da pratimo pravu > umetnost i nasu autenticnu kulturu (u koju, bojim se, spadaju levi ruski > pisci kao kamen temeljac ;) oteralo u seksualnu revoluciju (podmetnutu > nebeskom narodu, prirodno) koja nas svakodnevno upropascuje ;>> Konstrukcija nije nista manje validna od brojanja strana po dzepnoj teoriju knjizevnosti dva profesora sa Harvarda. Sa druge strane poredjenje stepena tvoga ubedjenja je irelevantno. Jer uopste nisam hteo da te ista ubedjujem. Znajuci da kao dobar Srbin razlikujes samo svoje i pogresno misljenje, te da si na ono drugo potpuno imun. Pl poz D
unknown.616 novim,
> Verovatno je poruka vrlo filozofska, psihološka, > dubokoumna i sve ostalo, ali ćeš, ako treba da > diskutujemo, morati da se spustiš na moj nivo i da mi > je prevedeš na srpski. ma, jock. samo je bila napisana malkice stručno (tek da i ja branim svoju branšu, eh). ideja je: ne može se umetnički tekst (svejedno koji) prevesti u pojmovni (dakle, u bilo koji kod da bi se taj tekst "kvantifikovao") bez tzv. ostatka. taj ostatak ("višak", "dodatak", suplement) nije ništa slučajno - umetnost verovatno i ima zadatak da stvara takve "viškove" - ono što je, iz ugla svake ideje konačnih veličina, "neodređenost", "indecidabilnost". mogućnost za to sadržana je u samom jeziku (i zato jezik nije kod). praktične posledice: kompjuteri (ukoliko počivaju na ideji koda, konačnih veličina, "kvantifikaciji") nikad neće biti LRP. ti veruješ da hoće (iako to ne želiš!), ja verujem da neće (i ne želim). za svedoka tvoje postavke pozivaš budućnost (veru u progres), a ja prošlost - kantovsku estetiku. tebi je argumentacija kantovske estetike nerazumljiva (šteta, kažem ja), kao i meni argumentacije iz tvojih pitalica (ili, bojtova poruka br. 13.171 iz PC.PROG.3 mi ništa ne znači; šteta, možeš ti reći; od toga zavisi da li nam svima neće pasti krov na glavu; verovatno). e sad, kompetencija da se sudi o umetnosti daje se onom ko, uz ostalo, poznaje kantovsku estetiku. tanak lek je u tome što čim pristaneš da govoriš o umetnosti, moraš prihvatiti i kompetenciju izvesnih znanja: možeš se buniti koliko hoćeš što je to tako, iz toga izlačiti kakve želiš zaključke, sve je uzalud. takođe, mogući prigovor da je, kantovska estetika, na primer, olrajt za umetnost, ali da ona ne može reći ništa o mogućnostima kompjutera (za njih je nadležna matematika, naravno), ovde se ne može uvažiti, jer je za obe discipline nadležna filozofija (pa se ni ona ne može izbeći, svejedno da li je njen žargon ovaj ili onaj, "dubokouman" ili ne). a filozofija upravo kaže da su mogućnosti mašina za kodiranje/dekodiranje u udnosu na umetnički tekst ograničene. dakle, LRP ostaju, ostaju i kompjuteri, a ti mi za zimu zajmiš malo Agatinih knjiga, zar ne? :)
unknown.617 novim,
> ŮŢ> Po tome, ispade da je toalet papir najbolje > umetnicko delo :) > > Na koje jezike je dotični prevođen..??? ;) valjda će Guzina sa TV SK da dojavi :)
unknown.618 novim,
> Sklon sam tome da verujem da bi > pravi umetnici radili svoj posao bez obzira na uslove > i materijalne efekte proizašle iz tog rada. za umetnost (za stvaranje) presudna je dokolica, a ona može biti stanje bede, ali i stanje raskoši. naravno da je bolje ovo drugo. :)
unknown.619 novim,
> knjiga po porudžbini..." I možda čak uskoro nećemo > znati da li se iza imena npr. Novica Milić DX2 krije > čovek od krvi i mesa ili dobro ukomponovan set > čipova ja DX2? jock, bre, još sam bedni 386SX 20 Mhz :(
unknown.620 bojt,
>> tebi je argumentacija kantovske estetike nerazumljiva (šteta, >> kažem ja), kao i meni argumentacije iz tvojih pitalica (ili, >> bojtova poruka br. 13.171 iz PC.PROG.3 mi ništa ne znači; Dje me nadje? ;)
unknown.621 jovana,
> Da, to je onaj naš čuveni "bol u duži", ono od čega, ako je > verovati Bajagi, pati i sam Hemfri Bogart :) Nije Bajaga, nego Bora žorba ("Kazablanka")
unknown.622 jovana,
> A ja se pitam koliko li je LjUDI u stanju da smisli dobar vic. > Kompjuteri u suštini i nisu daleko od toga... Dovoljno je ako može samo i jedan. Za kompjuter još nisam čula...
unknown.623 jovana,
> Jeste utoliko što nikom od diskutanata književnost nije hleb > (ili grešim?). Svaki bona fide kritičar koji drži do sebe > smatrao bi nas "Ne živi čovek samo od hleba" (italijanska poslovica).
unknown.624 jovana,
> Odavde jedino možemo da zaključimo da je Hičkok pravio > filmove koji uglavnom nisu pretendovali da budu umetnička dela > što se, uostalom, u potpunosti slaže sa mojim mišljenjem o > njegovim filmovima. A da mu se u tom slučaju nisu "omakli" i protiv volje? :)
unknown.625 veca,
>> Možda za deset godina (kad reče, 2005.?) kompjuter bude u >> mogućnosti da korektno prevede neki tekst kao što je tehnička >> dokumentacija, uputstvo ili kulinarski recept (a i tada sigurno ne >> bolje od čoveka), ali poeziju... poezija se ne prevodi, ona se >> prepevava. :) Isti slučaj je i sa aforizmima (šta ću moram da guram svoju branšu :) ) Kad mi je pre nekoliko godina jedan kolega rekao da kad pišem, pazim i na to da li može da se prevede, ja k'o iz topa: ih ko će moje aforizme da prevodi, on: nemoj tako, nikad se ne zna! Nakon izvesnog vremena tako i bi. Naši aforizmi se prevode, čak i sada (pod sankcijama :) ), ali ne svi, neki jednostavno ne mogu da se prilagode drugim mentalitetima. Ni jedadan com prg to ne bi mogao :)
unknown.626 veca,
>> Jeste utoliko što nikom od diskutanata književnost nije hleb (ili Meni jedno vreme jeste bila hleb, ali onda kupih kompjuter :) Ne, nemam program koji će pisati umesto mene :) (može li se napraviti neki koji će biti dovoljno bezobrazan :), morbidan, ciničan, paradoksalan, lucidan etc. da može pisati dobre satire?) jednostavno, nemam dovoljno vremena da padnem u trans :) i pišem. Doduše, kad bih se odrekla sezama, ko zna... :)
unknown.627 veca,
>> Da li je iza reči stajalo ovo ili ono to ti kada uzmeš knjigu pojma >> nemaš. Sve što imaš je knjiga, tj. niz slova. Šta ćeš pronaći "iza" >> reči u knjizi je tvoj problem, zapravo stvar tvoje imaginacije. Da li je baš tako? Knjigu uzimaš, najčešće, prema onome što očekuješ da će se naći iza tih reči, žanr, forma, pisac etc. Stvar imaginacije stoji, sam si rekao da si se u neke Agatine knjige razočarao, dakle nije ispunila tvoje očekivanja u odnosu na ono što je pre toga pisala, ali si svakako unapred znao šta možeš da očekuješ, bolje od toga je kad te pisac prijatno iznenadi :)
unknown.628 veca,
>> žitanje knjige *u tebi* (ne samo u tebi, naravno :) izaziva >> emocije, baš kao i muzika, film itd. Ok. Ali u knjizi objektivno >> nema ništa osim slova. Slova koja u čitaocu pokreću emocije. To nije ništa, to je mnogo. Dostojevki u tebi možda pokreće negativne emocije, i to je opet, nešto. >> može da izazove samo čitanje originalnog rukopisa koji je napisao >> pisac guščjim perom, pa ono, kad je bio tužan a ono zadrhtala ruka >> na neki neponovljiv način :) No to je u međuvremenu prekucano, >> preštampano, slova standardizovana u fontove itd, pa opet izaziva >> emocije :) U tome se ogleda kvalitet pisca, da te natera da osetiš kad mu je ruka zadrhtala. :)
unknown.629 veca,
>> nismo razumeli. Ako kažem da "ja mislim da je nešto loše", to je >> otprilike sinonim za "ja znam da mi se to ne sviđa". Neko drugi, Možda, tj. verovatno jesi, ali si to loše prikazao :)
unknown.630 veca,
>> Moj omiljeni je "Preobražaj". Kad sam pročitala tu priču, nekoliko dana nisam mogla da se oporavim (u pozitivnom smislu, naravno).
unknown.631 veca,
>> Ovaj film je svojevremeno bio najgledaniji strani film godine u ... >> dal' Parizu, dal' Francuskoj. Drugarica mi je pričala da su prošle godine u Lonodonu, prikazane neke predstvave D.K., prevedene na engleski (po njenim rečima, veoma korektno, s obzirom da je studirala engleski, verujem joj na reč :) ) i da su veoma dobro primljene, čak iznenađujuće dobro.
unknown.632 veca,
>> U poslednje dve godine Demitijev nije uspeo da pronađe izdavača za >> svoju najnoviju knjigu poezije od 600 strana. "Kažu da poezija nije >> više profitabilna, traže se petparački romani", žali se Demitijev. Znaš kako, zbirke pesama su naporne ako imaju toliki broj strana/pesama, i samim tim postavlja se pitanje kvaliteta. >> Toliko o tekstu, a zaključak jedva da je i potreban - levi ruski >> pisci "izumiru" čak i u samoj Rusiji. Zamenjuju ih... videli ste ko >> - oni što znaju kako treba pisati ono što će ljudi želeti da čitaju >> :) I njima je, kao i nama, komunizam uništio kulturu i kulturu stvaranja, (a sada, u pokušaju da se dodvore zapadu, pokušavaju i na taj način, što će tvrditi da je jedna Danijela Stil ili Džeki Kolins (Bože me sačuvaj) isto tako dobra kao i LRP) te ne vidim ništa čudno što je tako. Rekla bih da si bio pomalo zlurad kad si ovo kucao, a takvo stanje bi se pre moglo okvalifikovati kao tužno, umesto što se likuje.
unknown.633 veca,
>> Mislim da nisi u pravu. Obavezno školovanje je relativno skorašnji >> izum, a civilizacija je i pre toga napredovala. Jako sporo, sve do ovog veka. (ima li tu uticaja i obavezno školovanje? ;)) ) >> da je jako glupo terati nekoga da uči kako se rešava kvadratna >> jednačina ako on to ne želi da zna i ne treba mu... naravno, to >> neznanje povlači za sobom posledice, ali sam je izabrao... Nije glupo. Smatram da neke osnovne stvari svako treba da zna, a deca, pogotovo u osnovnoj školi unapred ne znaju šta žele, a šta ne. Iz rezultata koje postižu, može da se vidi prema čemu imaju više afiniteta. Meni se recimo, u osnovnoj školi najviše dopadala biologija, i nisam mnogo volela da čitam (trebalo je vremena za zujanje i doterivanje :) ), matematiku sam volela zbog dobre (mlade) profesorke, koja se sa nama družila kao da nam je drugarica, te smo se trudili da je ne razočaramo, a ne zbog same materije, koja mi, čini mi se ne leži :) Tek kasnije sam počela, ozbiljnije da čitam, a potom i da pišem, objavljujem...
unknown.634 vitez.koja,
#=> Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se #=> prodaju sve manje ;> Ovakvoj zasnovanoj argumentaciji ne može se ništa prigovoriti. Ko je rekao "paušalna ocena" ?
unknown.635 zolika,
>>>> Eto za klinca.... >> >> >> VELIKO, VELIKO HVALA !!!!! (: A moja pesma? Kog očina sam izmišljao celu pesmu, ako nećeš i NJU da pro- čitaš klincu?
unknown.636 mihailo,
SAJAM KNJIGA Ukoliko to koga zanima, sledi par utisaka. Prošle godine su se izdavači žalili na cenu izložbenog prostora, govorili kako će umesto sajma biti druženje po knjižarama i sl. No, i ove godine bi sajma. Osnovne tendencije su: štandovi na koje se izlaže na par kvadratnih metara 1 knjiga (u više primeraka),i tendencija pretvaranja prodajnog dela u staretinarnicu. Cene su u bile markama, tj. u bodovima koji su zapravo bili - marke. Ta novotarija je opšte prihvaćena u Bgdu od početka maja. Srećom, bilo je par mesta gde je bod bio i 10-ak hiljada. Ukoliko želite da kupujete knjige, bolje obiđite lokalne knjižare, a najtoplije preporučujem dopisnu "Vajatovu" knjižaru (bod je još par dana 7,000... dinara, naravno :) Bio sam na sajmu u petak. Bilo je VRLO malo ljudi - dosta manje nego prošle godine. Makar nigde gužve... Prodavci su priča za sebe - dosadašnja tendencija ljudi koji pojma nemaju šta imaju na štandu zamenjuje se ljudima koje ne zanima šta imaju na štandu, već samo da prodaju to što imaju. Pomalo neugodno mi je zazvučalo kada je izvesni prodavac svakome govorio "to je odlična knjiga" i "šta je 20 maraka? ništa". Neugodno, jer je bilo očigledno da nema pojma o poslu kojim se bavi, a o uljudnosti bolje i ne govoriti. BTW, na tim štandovima je bilo dosta starijih knjiga (kada bih kazao antikviteta, značilo bi da vrede). Video sam čak i komplet Agate Kristi ("Otokar Keršovani"), i nešto u sličnom povezu. Najtragičniji štand, po mome mišljenju, je bio onaj na kome je bio izloženo novo delce D. Ćosića. Prilično malo ljudi u hali, a oko štanda - samo prodavci (njih troje! za dvoje više no što je uobičajeno). Velika fotografija D.Ć., puno truda uloženo u uređenje... Neko je zlobno kazao da je to pisac koji je nadživeo svoje delo... Najlepše posle svega je činjenica da postoje (makar) tri sjajne izdavačke kuće. žinjenica da je jedna od njih privatna daje veru da nije sve izgubljeno, i da će (elitna?) kultura (ipak) opstati. Pre svega "Srpska književna zadruga". Kao najzanimljivije učinile su mi se knjige eseja Miodraga Pavlovića (doduše, tu sam možda i subjektivan, čovek je moj favorit :) i Helderlinove pesme "Hleb i vino". Novosadski "Svetovi" imaju Mopasana u 3 knjige, a nastavili su sa izdavanja u sjajnoj filozofskoj biblioteci: Šopenhauer "O volji u prirodi", izvikana knjiga Pola Virilioa "Mašine vizije", itd. BTW, "Svetovi su imali i najlepši katalog na sajmu :). "Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića" iz Sremskih Karlovaca neumorno nastavlja sa fantastičnim knjigama. Samo kada bi četvorotomna Burkhartova "povest grčke kulture" bila po nekoj normalnijoj ceni :( (npr. Rodeova "Psyche" je 32 boda, a kod njih je bod bio 1,5 DM :( ) Nemam nameru da dalje navodim naslove po sećanju, koga takve stvari zanimaju zna da nema promašaja u kupovini bilo koje knjige za koju taj čovek smatra da je valja objaviti! Naravno, bilo je još dobrih izdanja, ali sam odabrao pomenute izdavače jer izdaju dobre knjige u (bar) zadnje 3 godine. Ostali su skloniji oscilovanju. To je to, uglavnom. Ah, da! Pljeskavice su bile po 50,000 dinara, a ulaz 5,000. žini mi se da sajam traje još neko vreme, pa ko voli - nek' izvoli :)
unknown.637 paki,
­> dijametralno suprotni. Možda se varam, ali mislim da još uvek niko nije ­> ni nagovestio mašinu, koja će za isti problem postavljen danas, kada je ­> lep dan i sutra, kada udari kišurina, dati u izvesnoj meri različite ­> rezultate. Barometar? ;>>
unknown.638 paki,
­>>> bolesna, nikakva, tema. ­> ­> Hmmmmm... čemu zarez između "nikakva" i "tema"? Uticaj Miloša Crnjanskog? ;)
unknown.639 pkaca,
->>> Sto podjednako vazi i za "vas" ====== E, a kako bi bilo da objasnis ko su ti "vi" tj. "mi"....? A i da dokumentujes onu vasu vecinu...... Kaca
unknown.640 wizard,
> ako on to ne želi da zna i ne treba mu... naravno, to neznanje povlači za > sobom posledice, ali sam je izabrao... To bi vrlo brzo dovelo do stagnacije civilizacije. Pročitaj domaću SF priču "Filmovi" od Konstatina Tezeusa, alias A.B.N, tamo je to lepo opisano. :)
unknown.641 wizard,
> >> Ne može se ceo svet predstaviti ciframa. > > Može. Dokaži. ;)
unknown.642 wizard,
> Ne za proterivanje, nego na smanjenje količine levih ruskih pisaca i > uvođenje u lektiru dodatnih autora i, naročito, dodatnih žanrova. čanrovi? To je obična markentiška podela zabavne litereature i "hit"-filmova i koječega. Krimić, ljubić, akcija, komedija... bljak. Pravi filmovi i prave knjige su autentična dela i ne povinuju se žanrovskoj odredljivosti. čanrovi su smišljeni za one koji nemaju vremena da se posvete knjizi ili filmu, pa im se kaže - ovo je komedija, to gledaj ako ti se smeje, ovo je akcija, to gledaj ako bi malo uzbuđenja, ovo je pornić, to gledaj ako...
unknown.643 bojans,
>> filozofija upravo kaže da su mogućnosti mašina za >> kodiranje/dekodiranje u udnosu na umetnički tekst ograničene. U jednoj trenutku osetio sam opasnost da se upornim insistiranjem na digitalizaciji umetnosti ne dovedu u sumnju i sami temelji filozofije. Međutim taj krajnji redukcionistički pristup, svođenje na bitove, zapravo i nije neka strašna stvar. Mislim da postoji i neki moderniji trendovi, koji dopuštaju da se stvari ne raščlanjuju na svoje sastavne delove. U tom pogledu filozofija je više nego aktuelna. Ona ne ulazi u biohemijsko tumačenje čovekovih osećanja, već se bavi njima samima. Slični primeri su psihologija i psihoanaliza. Osnovni parametri kojima se ovde barata su, recimo, strah, nagon, svesno, nesvesno... itd. a ne njihove interpretacije u domenu mikrobiologije ili hemije, jer to nema praktičnog značaja. Kako beše ono: "od drveta se ne vidi šuma".
unknown.644 bojans,
>> Teraš me da ponavljam nešto što sam već rekao: Popularnost >> nije estetički kriterijum! Njujorški telefonski imenik je >> najtiražnija knjiga na svetu pa je niko ne smatra umetničkim >> delom. Dobriline knjige istina, neki smatraju, al' se nisu još >> probili sa svojim mišljenjem u stručnu časopise. čao mi je! Ili ona knjižica sa Mao Ce Tungovim mislima koja je garantovano imala tiraž od nekoliko stotina miliona primeraka. Može se, doduše, tvrditi da je Kineze na čitanje ove knjige naterala komunistička ideologija, ali zar nije sve domaćice ovog sveta odsustvo pameti nateralo da čitaju Dobrilu? E moj Dejane, sa kim si se u kolo uhvatio ;)
unknown.645 bojans,
>> Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se prodaju >> sve manje ;> A Golfovi se prodaju bolje od Rols-rojseva. Da li su i bolji od njih?
unknown.646 bojans,
>> Ako je to pitanje malo previše "off", kako bi bilo da mi >> odgovoriš ko je postavio kao osnovni kriterijum za ocenu >> književnog opusa stepen u kome posle čitanja ostaješ vredniji >> za novo saznanje o životu ?? Ako to nije nikakav kriterijum (ja mislim da jeste, a to nije samo moje mišljenje) da li je onda OK kriterijum po kome je književno delo vredno ako njegovim čitanjem uopšte ne dođeš do novih saznanja sem do onog ko je ubica?
unknown.647 bojans,
>> Kako rekoh, levi ruski pisci nisu nužno Rusi po nacionalnosti. >> Bilo je u lektiri i levih ruskih pisaca francuskog porekla >> (kako ono beše, "Stranac"? "Proces"?...), a i sa raznih drugih >> strana sveta. Malo mi je čudno da ti se "Proces" nije svideo. To je jedna zaista prefinjena studija o birokratizovanom društvu, veoma aktuelna i sveža i danas, baš kao i "1984".
unknown.648 bojans,
Pitanje za Dejana R. Koje domaće pisce smatraš za pisce "leve ruske orijentacije", a koje si rado čitao?
unknown.649 milan,
>> Odavde jedino možemo da zaključimo da je Hičkok pravio >> filmove koji uglavnom nisu pretendovali da budu umetnička dela >> što se, uostalom, u potpunosti slaže sa mojim mišljenjem o >> njegovim filmovima. > > A da mu se u tom slučaju nisu "omakli" i protiv volje? :) Iz toga što jedno delo NE PRETENDUJE da bude umetničko ne proizlazi da nije! Dakle, MOGUĆE je da su neki od Hičkokovih filmova umetnička dela ali to nije NUčNO! Pl poz M P.S. Lično mislim da nisu! ;))))
unknown.650 milan,
> > Da li je neko zamijetio da mi uopšte u školi nismo izučavali > Shakespear-a ?? > Pouzdano, za generacije iz prve polovine 60-ih, znam da su zasipane > LRP a pri tome se William S. jedva pomenuo, i to usput. > (valjda zato što smo imali savremenu naobrazbu..?) U školi se kada sam ja išao, učio Šekspir. Možda si ti žrtva neke šuvarizacije - saučešće!. Uči se i sada. Hamlet i Romeo i Julija zasigurno, što držim da je sasvim dovoljno za jednog lošeg dramskog pisca sa kraja XVI veka, koji nije čak ni kao Agata Kristi umeo da napravi rasplet nego na kraju, kada preterano zakuva pa ne zna šta da radi, pobije sve svoje junake. Pl poz M
unknown.651 jovana,
> > Šalu na stranu, ne verujem da će biti neki toliki problem da > kompjuter smisli vic koji će ljudima biti smešan. Veće je > pitanje da li će moći da smisli vic koji će "nasmejati" (šta > god bi to značilo) drugi kompjuter ;) To je pravo pitanje! Da li će kompjuter naučiti da se smeje?
unknown.652 jovana,
> > FAREWELL MY CONCUBINE Ima li ovog filma negde u gradu?
unknown.653 dejanr,
>> Znajuci da kao dobar Srbin razlikujes samo svoje i pogresno misljenje, >> te da si na ono drugo potpuno imun. Tja, ne bi se moglo reći ni da si se ti pokazao kao jako loš Srbin ;)) Ali zbilja, ko bi poverovao da bez Dostojevskog ne bi bilo seksualne revolucije, taj bi stvarno mogao u sve da poveruje :) U svakom slučaju, ako je zaslužan za seksualnu revoluciju, onda je garant kriv i za AIDS, mora da mu se oteo iz laboratorije :)))
unknown.654 dejanr,
>> E, a kako bi bilo da objasnis ko su ti "vi" tj. "mi"....? >> A i da dokumentujes onu vasu vecinu...... Izborna komisija je bojans, on je to lepo sabrao i ni sa jedne strane nije bilo primedbi. Ustanovio je da "mi" nemamo većinu, nego je imaju "oni". Sad, šta je, tu je :) Najzad, pošto smo "mi" već za Ameriku (ili makar za njenu literaturu, pogled na svet itd ;), možda u poslednjem trenutku dojaše konjica i preokrene rezultat ;))))
unknown.655 dejanr,
>> > > Ne može se ceo svet predstaviti ciframa. >> >> > Može. >> >> Dokaži. ;) A tebi nije palo na pamet da dokažeš suprotno? Nema veze - svaka stvar na svetu (pa i mnoge stvari koje na svetu ne postoje, kao npr. vampiri, veštice, gremlini itd) ima ime. Ime je niz slova. Svako slovo se može predstaviti kao ASCII znak, dakle ciframa. Ergo, svaka stvar, pa i sam "ceo svet" se može predstaviti ciframa.
unknown.656 dejanr,
>> A Golfovi se prodaju bolje od Rols-rojseva. Da li su i bolji od njih? Jesu, na neki način - za one koji ih kupuju predstavljaju "bolju kupovinu" zbog odnosa mogućnosti/cena ili naprosto zato što nemaju novaca da kupe rols-rojs. Kod knjiga takva logika ne bi mogla da se postavi, jer je raspon cena (ako se izuzmu neki rariteti itd) znatno manji
unknown.657 dejanr,
>> Malo mi je čudno da ti se "Proces" nije svideo. To je jedna >> zaista prefinjena studija o birokratizovanom društvu, veoma >> aktuelna i sveža i danas, baš kao i "1984". U 1984-toj su, u čitavom toku knjige, jasna "pravila igre" i knjiga je krajnje logična, čak i u onim segmentima u kojima se od glavnog junaka traži da nauči da je 2+2=5. "Proces" je haos.
unknown.658 dejanr,
>> jednog lošeg dramskog pisca sa kraja XVI veka, koji nije čak ni >> kao Agata Kristi umeo da napravi rasplet nego na kraju, kada >> preterano zakuva pa ne zna šta da radi, pobije sve svoje junake. To je i dalje bolje nego da neko ne zna šta da radi sa baboubicom, pa ga "natera" da se sam prijavi policiji ;>
unknown.659 dejanr,
>> tanak lek je u tome što čim pristaneš da govoriš o umetnosti, >> moraš prihvatiti i kompetenciju izvesnih znanja: možeš se buniti >> koliko hoćeš što je to tako, iz toga izlačiti kakve želiš >> zaključke, sve je uzalud. Pretpostavljam da je lek=led. Pretpostavljam i da se to što kažeš ne primenjuje i na druge oblasti, a ne samo na umetnost. Pretpostavljam da bi i Kolumbo, da je prihvatao "kompetencije izvesnih znanja", među kojima i onoga nesumljivo vladajućeg mišljenja da je more beskrajno i da se ne može preći, a koje je poticalo od "nadležnih" svetaca (a biti svetac je, priznaćeš, mnogo više nego biti nekakav Kant), ostao da se brčka negde u Đenovi i da do danas Amerika ne bi bila otkrivena. Što bi svakako doprinelo prođi levih ruskih pisaca ;>
unknown.660 bojans,
A ja sam siguran da si ti malo preterao sa negiranjem svega što ti se ne sviđa. Po tebi, svaka nauka koja nije aksiomatski zasnovana nije zavredila da postoji, ako je uopšte i smatraš za nauku. Književna kritika, filozofija... kome to još treba.
unknown.661 dejanr,
>> Ili ona knjižica sa Mao Ce Tungovim mislima koja je garantovano >> imala tiraž od nekoliko stotina miliona primeraka. Jeste, ali ako pogledaš Ginisovu knjigu, videćeš da se te stvari vrlo detaljno tretiraju. Knjižica sa Mao Ce Tungovim (mislim da ga sada zovu Mao Zedung :) jeste štampana u ogromnim tiražima, ali nije prodavana nego je (uglavnom) deljana džabe. Zato se, sasvim logično, vodi na posebnoj listi, jer ipak nije isto da li je neko izvadio pare pa kupio knjigu ili su mu je ubacili u sanduče ili dali na nekom stadionu pred paradu. >> ali zar nije sve domaćice ovog sveta odsustvo pameti nateralo da >> čitaju Dobrilu? Odsustvo pameti, naprotiv, tera ljude da čitaju Tolstoja, Dostojevskog i druge leve ruske pisce - pametan čovek je pametan (što bi rekao Gadafi ;) a glup misli da će postati pametniji ako čita nekakve knjige ili gricka koštice od jabuke iz onog vica ;> [PS kakav tvoj argument, takav i moj]
unknown.662 spantic,
> puno, puno vremena" je postalo mnogo manje puno, i nemačka čuvena šifra > (mašina) "Eureka" je pala. Nemci, naravno, o tome nisu bili na vreme > obavešteni ;) a posledice se osećaju i danas :) A da pri tome nekakvu ulogu nije imalo i padanje jedne cele mašine u ruke saveznika?
unknown.663 spantic,
> da pojmi i stvara ono što mi zovemo umetničkim delima. Otkud znam? Otuda > što takav sklop, u vidu ljudskog mozga, postoji i to evidentno radi. Ako > postoji jedan takav sklop, mogao bi se napraviti i drugi, pa zvali ga Kladim se da si kupio "Pozitronskog čoveka" od Asimova ;)
unknown.664 spantic,
> Dejranova izjava o tome da sklop za ocenjivanje umetnosti postoji (tj. > mozak), i da se prema tome može emulirati (svaki se sklop može emulirati) > nije govorila o tome da li to treba raditi, već je dokazivala da je to Ovde se sećam jedne davne diskusije koju smo kolega i ja vodili pri povratku MG-a sa ekskurzije ( Kranjska Gora ). Svodi se na to da je sve vreme povratka bilo iskorišćeno u raspravi da li ćemo ikada biti u stanju da kreiramo veštačku inteligenciju. Danas više nisam siguran da li je tema rasprave bila prava. Možda je trebalo da bude "da li ćemo biti u stanju da je prepoznamo?". Što se opet svodi na filozofsku dilemu kako izraziti inteligenciju. To još nismo ( a kada će, ne zna se ) uspeli da izrazimo kroz matematiku.
unknown.665 spantic,
> umestnost. Pitanje nije da li ćemo moći da kvatifikujemo neko umetničko > delo, već kada ćemo moći da ga kvantifikujemo. Možda ti misliš da nećemo A šta će biti merilo? Ukusi se menjaju. Posebno u umetnosti. Recimo u muzici. Bitlsi su danas klasika.
unknown.666 spantic,
> To je pomalo diskutabilno, mislim da su po broju "našeg" i "vašeg" > tabora otprilike "pata karte", ili možda imate jednog diskutanta više. Stvarno je diskutabilno, ko je ono beše još na tvojoj strani. Osim ako se ne multipliciraš :) > moderatora ;>>) ili, recimo, u EXTRA, možda bi rezultati bili drugačiji. > A možda i ne bi, ko zna :) Koliko mene sećanje drži, vodili smo i tamo raspravu i nešto se baš ne sećam da si dobio većinu ;) Zapravo podršku kao takvu :)
unknown.667 spantic,
> Na jednoj strani su: > milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans Ubacuj, ubacuj :)
unknown.668 spantic,
> svo ovo vreme od kada su umrli nije pojavilo bar još toliko dobrih pisaca. Koliko sam juče čuo, Pavićev "Hazarski rečnik" je u lektiri za četvrti razred gimnazije. Ima demantija?
unknown.669 dejanr,
>> Po tebi, svaka nauka koja nije aksiomatski zasnovana nije >> zavredila da postoji, ako je uopšte i smatraš za nauku. Zavredila je da postoji, naravno, ali mora biti otvorena za SUMNJU u prihvaćene istine. Za većinu ljudi je mnogo lakše da prihvati neke "bezbedne" i široko rasprostranjene tvrdnje nego da angažuje mozak i te tvrdnje preispituje. Pa ipak, preispitivanje vodi u napredak. >> Književna kritika, filozofija... kome to još treba. Treba mnogima, koliko ja mogu da prosudim. >> A ja sam siguran da si ti malo preterao sa negiranjem svega što ti se >> ne sviđa. Ja nisam siguran ali mi se čini da si ti počeo da se nerviraš ;) To ti je u ovakvim diskusijama vrrrlo ozbiljan hendikep :)
unknown.670 spantic,
> Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se prodaju sve manje ;> Samo jedno sitno pitanje. Po tvojoj definiciji u LRP ( što bi inače moralo postati zaštitni znak vrhunskog kvaliteta ;) se bez sumnje ubraja i Šekspir. E sad mi samo objasni kako to da prodaja njegovih dela ( ma ko inače stvarno pisao pod tim imenom ) ne pada? Usput, postoji i projekat prepisivanja svih njegovih dela u ASCII formatu. Da li ima nekog smisla da mi pokrenemo proces njihovog dovlačenja? Pošto ga Dejran kao LRP bez sumnje neće kačiti po direktorijumu :))
unknown.671 spantic,
> euforiji na pod, a ona me, onako cool pita "What is so funny here???" Ipak ta operisana nije cela Amerika. Postoje na Interenetu vavovi iz filma, cirka 2 MB ;)
unknown.672 spantic,
> Računa se, ako napišeš nešto o gradu :) Važi :) Evo storije o gradu koga više nema Lenjingradu ( o Sankt Petersburgu ćemo nadam se takođe skoro :) Inače izvinjavam se za Lenjinagrad, verovatno sam rano ujutru pisao poruku :( Imao sam tu sreću da prilikom mog prvog boravka u Lenjingradu a koji je srećnom igrom slučaja bio duži :) bele noći potraju do sredine jula, što je kako mi rekoše i za same žitelje doživljaj :) Ako želite da vidite Lenjingrad ( ili kako se trenutno već zove ja uskoro tipujem na Petrovgrad :) u najboljem izdanju podesite svoj boravak na doba godine kada još ima belih noći. Naravno, to znači i nesanicu dok se ne prilagodite ali ko je još i spavao u Lenjingradu. To je za mene bio jedini grad koji je zaista imao dušu u nekadašnjem CCCP-u. Dostojanstven grad, čak ni Sovjetima nije pošlo za rukom da ga unište. Zapravo, tu sam stekao poštovanje prema Rusima, koje sam opet izgubio u Moskvi 1989. obilazeći manastire u samom gradu. Koliko je sam Lenjingrad sa ljubavlju čuvan, održavan i obnovljen, to se za ostatak zemlje baš ne bi moglo reći. U Lenjingradu su i stare, "dekadente" palate obnavljane. Isaakijevski sabor na primer. Inače najveća crkva pravoslavnog sveta, koja je danas kako čujem opet u funciji posle više od pola veka bitisanja kao muzeja. Nego ja sam mnogo odlutao :) Lenjingrad, Petrovgrad, Sankt Petersburg... Grad sa više imena i kratkom ali bogatom istorijom. Sam grad je spomenik za koji vam trebaju mesece za upoznavanje. Ne zovu ga badava "Venecija severa". A tek njegova zdanja: Admiralitet, Ermitaž, Petrov dvorac, Marsovo polje, Kunstkamera, Piskarjovskaja, Aurora...
unknown.673 dejanr,
>> > puno, puno vremena" je postalo mnogo manje puno, i nemačka čuvena šifra >> > (mašina) "Eureka" je pala. Nemci, naravno, o tome nisu bili na vreme >> > obavešteni ;) a posledice se osećaju i danas :) >> >> A da pri tome nekakvu ulogu nije imalo i padanje jedne cele mašine u >> ruke saveznika? Naravno da je imalo. Zapravo, izgleda da su im u ruke pale tri mašine, i sve tri su bile oštećene, jedna gotovo uništena, a od dve su "sklepali" jednu. Međutim, sve to im ništa ne bi pomoglo bez kompjutera - za Nemce je gubitak mašine svakako bio neprijatnost, jer su tako drugoj strani otkrili kako mašina radi, ali ne zavisi tu sve od metoda nego od šifre, a šifri (kombinacija) je bilo previše da bi se isprobale metodama koje su njima (Nemcima) bile zamislive.
unknown.674 dejanr,
>> Kladim se da si kupio "Pozitronskog čoveka" od Asimova ;) Ih, gde bih Asimova propustio :)
unknown.675 bojans,
Ja se iznervirao?! Pa tek sam se zagrejao. Evo dobih i pojačanje. Kad Spanta navali... ne smem ni da pomislim ;)
unknown.676 dejanr,
>> > moderatora ;>>) ili, recimo, u EXTRA, možda bi rezultati bili drugačiji. >> > A možda i ne bi, ko zna :) >> >> Koliko mene sećanje drži, vodili smo i tamo raspravu Loše te služi sećanje (zar tebi to da se desi? ;) Diskusija je bila u ORKA.
unknown.677 novim,
Sezamov izbor pesama Miloša Crnjanskog (PESME-MC.ZIP, uz poruku). danas mu je 100 godina. ende. pesme-mc.zip
unknown.678 dejanr,
>> Samo jedno sitno pitanje. Po tvojoj definiciji u LRP ( što bi inače >> moralo postati zaštitni znak vrhunskog kvaliteta ;) se bez sumnje >> ubraja i Šekspir. Joj, pamćenje ti je definitivno zaribalo. Kaže, ORKA.3/15.937, autor moja malenkost: >> > a predpostavljam i da Šekspira trpaš u "leve ruske pisce" ;) >> >> Ne! Šekspir je sasvim ok za čitanje, mada mislim da ga ne prevode baš >> najbolje (ili ga je teško prevesti). Uzimam u obzir i koliko je on >> preporodio teatar, kad odeš u pozorište ti u stvari uvek gledaš Šekspira >> bez obzira ko je napisao komad :) Pa onda koliko motiva iz njegovih >> knjiga "živi" u današnjim romanima, recimo ako prelistate moderniji SF >> videćete više Šekspirovih ideja koje se dešavaju po raznim drugim >> planetama. Baš sam pre neki dan čitao knjižicu koja je pljunuti "San >> letnje noći", a dešava se u 10,000-toj godini ;) Pa onda, čim je krimić >> o "rename-ovanom" Jagou, da se očekivati dobra zabava... a o "Romeu i >> Juliji" da i ne govorimo ;) Ajd' što to nisi zapamtio, ko bi sve ovo pamtio (osim mene :) ali pogledaj čija je bila ona konstatacija "a predpostavljam i da Šekspira trpaš u leve ruske pisce"? Poruka ORKA.3/15.924 autor... spantic. Kad već pitaš (a i ne pitaš, nego tvrdiš), red je bar da pročitaš odgovor :) >> E sad mi samo objasni kako to da prodaja njegovih dela ( ma ko inače >> stvarno pisao pod tim imenom ) ne pada? Verujem da ti je prethodnim objašnjeno.
unknown.679 maksa,
<><> Da li je neko zamijetio da mi uopšte u školi nismo <><> izučavali Shakespear-a ?? Izučava se (šta god to značilo), barem je tako bilo 1986/7.
unknown.680 maksa,
<><> Na primeru kvantifikacije umetsnosti, to ne znači da ću <><> ja da kopiram tvoj mozak već da ću da *oponašam* samo <><> onaj njegov deo koji se bavi ocenjivanjem dela. Da bi tako nešto uradio, neophodno bi bilo da preslikaš celu celcatu _ličnost_, sve sa strahovima, frustracijama, nadama, afinitetima, vaspitanjem i ostalim komponentama koje je determinišu. Ne izgleda izvodljivo.
unknown.681 i.a.n.,
>>> Jeste utoliko što nikom od diskutanata književnost nije hleb >> >> "Ne živi čovek samo od hleba" (italijanska poslovica). Profesionalni kritičari bi ovu raspravu vodili drugačije, i nipošto je ne bi smatrali neobaveznom. Bolje?
unknown.682 i.a.n.,
>>>> Moj omiljeni je "Preobražaj". >> >> Kad sam pročitala tu priču, nekoliko dana nisam mogla da se >> oporavim (u pozitivnom smislu, naravno). Slično R.L. Stivenson, povodom "Zločina i kazne": "Najbolja knjiga koju sam pročitao za poslednjih deset godina... Mnogima je dosadna: Henri Džejms nije mogao da je dovrši: jedino što mogu da kažem je, umalo da ona dovrši mene. Bilo je to kao da sam preležao neku bolest."
unknown.683 i.a.n.,
>> Drugarica mi je pričala da su prošle godine u Lonodonu, prikazane >> neke predstvave D.K., prevedene na engleski (po njenim rečima, "Profesionalac" je doterao do #2 na nečijoj rang-listi.
unknown.684 balinda,
>> Dejan Balinda-Gigabajt pseudonim mašine koja po potrebi >> ove konferencije izbacuje "Mozgalice". Pa, to već postoji i na Sezamu. Ti bi bar trebalo da znaš da je taj username sintetizovan zajedno sa softverom za Sezam. ;)
unknown.685 fancy,
ŮŢ>> Na jednoj strani su: ŮŢ>> milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans ŮŢ> Ubacuj, ubacuj :) Pukli ste... Ovo je NAŠE najveće pojačanje ;)))) .F nO morE.
unknown.686 fancy,
ŮŢ>>> odgovoriš ko je postavio kao osnovni kriterijum za ocenu ŮŢ>>> književnog opusa stepen u kome posle čitanja ostaješ vredniji ŮŢ>>> za novo saznanje o životu ?? ŮŢ> Ako to nije nikakav kriterijum (ja mislim da jeste, a to nije ŮŢ> samo moje mišljenje) da li je onda OK kriterijum po kome je ŮŢ> književno delo vredno ako njegovim čitanjem uopšte ne dođeš do ŮŢ> novih saznanja sem do onog ko je ubica? Neka je to i jedini kriterijum tzv. "naše strane" (naravno da nije) ali je i taj jedan dovoljan jer je iskazan konkretno - saznanje ko je ubica. Pitanje još uvek vredi - koja su to "životna saznanja" ? Inače, možda će ti biti lakše da znaš da je SVAKI kriterijum OK, i da je to individualna stvar... Ono što je presudno da kažeš "ovo mi se sviđa, a ono mi se ne sviđa..." .F nO morE.
unknown.687 fancy,
ŮŢ> Što se opet svodi na filozofsku dilemu kako izraziti ŮŢ> inteligenciju. To još nismo ( a kada će, ne zna se ) uspeli ŮŢ> da izrazimo kroz matematiku. Možda nisu imali srca da ti kažu, ali to se radi godinama..;) .F nO morE.
unknown.688 fancy,
ŮŢ> Ja se iznervirao?! Pa tek sam se zagrejao. Evo dobih i pojačanje. Nekako mi se čini, da smo ga MI dobili..;) ŮŢ> Kad Spanta navali... ne smem ni da pomislim ;) U prvom naletu zabio je autogol... (videti 6.446 i 6.451)
unknown.689 fancy,
ŮŢ> Pravi filmovi i prave knjige su autentična dela i ne povinuju se ŮŢ> žanrovskoj odredljivosti. čanrovi su smišljeni za one koji nemaju ŮŢ> vremena da se posvete knjizi ili filmu, pa im se kaže - ovo je komedija, ŮŢ> to gledaj ako ti se smeje, ovo je akcija, to gledaj ako bi malo ŮŢ> uzbuđenja, ovo je pornić, to gledaj ako... Bea ljutnje, čini mi se da malo previše kruto gledaš svet... ...elitistički. Milslim da nemaš pravo na ovako paušalne ocene.
unknown.690 mnikolic,
Emily Dickinson THE BRAIN IS WIDER THAN THE SKY The brain is wider than the sky, For, put them side by side, The one the other will include With ease, and you beside. The brain is deeper than the sea, For, hold them, blue to blue, The one the other will absorb, As sponges, buckets do. The brain is just the weight of God, For, lift them, pound for pound, And they will differ, if they do, As syllable from sound.
unknown.691 vcalic,
>> Nema "odgovora", jer ne razumem "pitanje". Moj problem što je za >> mene (posmatrano u dekadnom sistemu ;) 2+2 uvek 4, a jedan bit je >> jedan bit. Pa i za mene je 2+2 uvek 4 a bit je bit. Gde sam to ja napisao da to nije tako? Ili sam pokušao da mistifikujem neku realnu pojavu? Ono na šta sam ja pokušao da ti ukažem je da se funkcionisanje ljudi i ljudskog društva NE MOčE *POTPUNO* definisati matematičkim rezonima. Mi, što je uostalom u matematici česta praksa, možemo neku čovekovu funkciju aproksimirati, ali potpuno ga definisati, to već ne možemo. Vlada P.S. Završismo li više s ovim? ;))
unknown.692 vcalic,
>> NADUVANIM umetničkim, kulturnim i civilizacijskim vrednostima u >> književnosti. Nestaju oni koji su ih godinama naduvavali, i to me jako Ispade da je Dostojevski neki beznačajni spisateljčić iz sredine prošloga veka, a da su ga komunisti uzdigli u nebesa. žudo onda da toliko pričaju o njemu i tamo gde komunizma nikad nije bilo. O ostalim LRP da i ne pričamo. Sve sami komunisti: Kami, Kafka, Tolstoj... Vlada
unknown.693 vcalic,
>> Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se prodaju sve manje ;> Da, u Rusiji gde standard koji nikad nije ni bio neki pada, sve knjige se manje prodaju pa bile one od desnih ili od levih. I Dobrili isto tako opada prodaja (ako se ikada i prodavala. Ranije nisu smeli da je čitaju a sad ne mogu da je kupe ;)) A gde to LRP-u još, molim te, opada prodaja sem tamo gde svemu opada prodaja? ;> Vlada
unknown.694 vcalic,
>>>> Ne može se ceo svet predstaviti ciframa. >> >> Može. Ne može ;) Vlada P.S. Ovo se zove argumentovana rasprava ;))
unknown.695 vcalic,
>> Znajuci da kao dobar Srbin razlikujes samo svoje i pogresno misljenje, >> te da si na ono drugo potpuno imun. Ovo bi trebalo preformulisati i svakom novom korisniku Sezama poslati zajedno sa uputstvom, da zna šta ga čeka ;) Vlada
unknown.696 vcalic,
>> Drugarica mi je pričala da su prošle godine u Lonodonu, prikazane >> neke predstvave D.K., prevedene na engleski (po njenim rečima, >> veoma korektno, s obzirom da je studirala engleski, verujem joj >> na reč :) ) i da su veoma dobro primljene, čak iznenađujuće >> dobro. Duško je genije !!! Vlada P.S. Dejane, jel' i on levi ruski... ? ;)
unknown.697 vcalic,
>> Najzad, pošto smo "mi" već za Ameriku (ili makar za njenu literaturu, >> pogled na svet itd ;), možda u poslednjem trenutku dojaše konjica i >> preokrene rezultat ;)))) Ako se Vlasi ne dosete, pa pred američku konjicu postave ogromnu sliku mozga. Ovi kad je vide odma' se okrenu nazad i dokažu kako nije tačno da materijalno telo ne može da se kreće brzinom većom od brzine svetlosti ;)) Vlada
unknown.698 vcalic,
>> To je za mene bio jedini grad koji je zaista imao dušu u nekadašnjem >> CCCP-u. Dostojanstven grad, čak ni Sovjetima nije pošlo za rukom >> da ga unište. Zapravo, tu sam stekao poštovanje prema Rusima, koje >> sam opet izgubio u Moskvi 1989. obilazeći manastire u samom gradu. Nisam imao sreću da posetim taj grad, ali mnogi su mi ljudi pričali kako je prosto neverovatno šta se sve od kulturnih događanja tamo dešavalo, i to maltene u centru kolevke levog totalitarizma. Sećam se i izjave jednog tipa u stilu:"Kakav Berlin, London, Amsterdam. Petrograd (već smo ga tad tako zvali ;) je kulturni centar Evrope". Stanovnici tog grada su jednostavno bili svesni svoje tradicije. I tu komunizam nije mogao ništa. Očekujem da će u narednih deset godina, Petrograd i definitivno postati evropska kulturna prestonica. Vlada
unknown.699 vcalic,
>> itd. a ne njihove interpretacije u domenu mikrobiologije ili >> hemije, jer to nema praktičnog značaja. Kako beše ono: "od >> drveta se ne vidi šuma". Pa, ima i ono da psihički proces izaziva hemijski proces, a obrnuto ne važi. Vlada
unknown.700 prvul,
Ů To je suština. Formalnosti tipa "ti ne znaš da li je tu knjigu Ůnapisao kompjuter ili čovek" su čisto okolišanje i gubljenje vremena na Ůbespotrebne rasprave. Kompjuter će da uradi svoj posao, da žOVEKU olakša Ůneke "dosadne" poslove, ali zameniti ga neće. Ů▄▄ Suština je to da računar ne oseća ništa ali je u stanju da napiše levlju rusku knjigu ;) od bilo kog levog ruskog pisca, a formalnost je to što ti ne možeš da razlikuješ koju knjigu je napisao čovek, a koju računar? Pa razlikovale bi se lako, kao što sada možeš lako da razlikuješ štampanu pločicu koju je radila mašina od one koju je radio čovek... "mašinska" je pedantnije urađena i nema grešaka... "mašinska" knjiga bi bolje ocrtavala karaktere i psihologiju likova, imala bolje opise, još bolje podsticala na razmišljanje o smislu života... čak bi, po mišljenju čitaoca, dublje izražavala osećanja pisca (koji ih zapravo uopšte nema, ali bitno je ono što "mušterija" veruje, a ne ono što jeste ;). Posle takve knjige, levi ruski pisci bi se čitali još samo na fakultetu računarskih nauka, odsek za književnost, a u okviru jednosemestralnog izbornog predmeta "istorijat računarske književnosti" sa koga ocena čak i ne ulazi u prosek ;> Naravno, čak i tada bi se našli oni koji bi tvrdili da ta knjiga nekako nema dušu, da nema još poneke stvari koje se ne mogu definisati (jer sve što se može definisati mašine će jednom moći bolje od ljudi)... no ne verujem da će to ostalima smetati da takve knjige čitaju...
unknown.701 prvul,
ŮRusi su dobri šahisti. Ako je šah umetnost, (u klasičnom smislu Ůreči) znači dobri su u umetnosti, pa su onda dobri i u Ůknjiževnosti... itd. Znači Dostojevski je dobar pisac :) ŮAko šah nije umetnost već samo izvršavanje algoritma onda su ŮRusi znači dobri u tome, a kako zaključismo da se i "lepa Ůknjiževnost" može kodirati... itd.. Znači Dostojevski je dobar Ůpisac :)))) Ů▄▄ Pa računari i nisu tako loši šahisti... da li da zaključimo da isto tako nisu ni tako loši pisci, samo što mi to (još) ne znamo ? :)
unknown.702 mnikolic,
> Iz toga što jedno delo NE PRETENDUJE da bude umetničko ne > proizlazi da nije! Dakle, MOGUĆE je da su neki od Hičkokovih Slažem se! Mogu autori da pričaju šta hoće, ali kada se neko delo završi, ono započinje samostalan život i pri tom može sebi da obezbedi i epitet umetničkog dela. Tu više ništa ne zavisi od autora. m.
unknown.703 haevorn,
Da li ono naše čuveno "bre" potiče od skraćenog "brate" ili je u pitanju nešto drugo?
unknown.704 stefan,
> ma, jock. samo je bila napisana malkice stručno (tek da i ja A jel' ti struka govori nešto o velikom početnom slovu u rečenici? :)
unknown.705 dcolak,
│ grešim?). Svaki bona fide kritičar koji drži do sebe smatrao bi nas │ gomilom dokonih ───────── ji ne znaju o čemu pričaju. Treba mi značenje podvučenih reči! Tj. šta to dođavola znači? :)) Sledge DAMMIR!
unknown.706 dcolak,
│ Taj-i-taj deo, ta-i-ta melodija. Sad, zašto te privlači ? E, kada mi rečima │ jasno opišeš zašto je npr. Stairway to Heaven lepa pesma, onda... pa, │ videćemo šta ćemo onda. ────────────────── TO lepa pesma?!! BLJAK PU PU, BLJUZGA FUJJ .... Eto, koliko se razlikujemo ;) Sledge DAMMIR!
unknown.707 madamov,
> Šta, jel Novi Amsterdam stariji od Svetog Petrovgrada? :) Nisam mnogo verziran glede godina nastanka ova dva grada, ali je moguće da ja Big Apple stariji od Petrograda, jer je potonji građen na močvarnom tlu direktivom Petra I tamo gde grada ranije nije bilo.
unknown.708 madamov,
> Finski zaliv još pod ledom (kraj marta), platimo taksi da nas odveze da ga > vidimo. Ja sam se, zajedno sa drugarima, prešao pa smo išli metroom. Otvorismo mapu i pogledasmo koja je stanica najbliža moru, ali, avaj, zaboravismo na razmere. Pešačili smo od te stanice dobra tri kilometra kroz naselje koje me je najviše podsetilo na Novi Beograd (i delove Moskve viđene nekoliko dana ranije) da bi došli do nekih kranova i gomile peska odakle se more videlo u daljini. Trud nam je bio nagrađen dva dana kasnije kad smo stajali na obalama zaliva prilikom posete Letnjem (Petrovom) dvorcu. > Inače, u odnosu na ono čudo od Moskve, ovo je grad sa štimungom. Ovo je utisak koji smo svi, a vidim da nismo jedini, poneli iz Petrovgrada. Prosto me je iznenadilo da se građani Petrovgrada drukčije ponašaju od onih u Moskvi. Ne blenu i ne okupljaju se oko stranaca da bi nešto ušićarili. U Moskvi su me bar dvaput dnevno vukli za rukav pitajući pošto jakna ili pošto farmerke. U Petrovgradu nijednom.
unknown.709 madamov,
> To je za mene bio jedini grad koji je zaista imao dušu u nekadašnjem CCCP-u. Slažem se. Meni je Moskva izgledala kao jedno veliko selo od 9 miliona stanovnika. A i stanovnici su mnogo napadni, jednom prilikom čekajući autobus ispred Boljšoja zamolim drugara da mi pridrži torbu da bih stavio kameru u nju. Kad smo podigli glave oko nas jedno dvadeset Moskovljana se gužvalo, valjda su mislili da nešto preprodajemo ili dilujemo pa da vide šta je.
unknown.710 madamov,
Juče ispratismo Ljilju, Kikija i malog Đoleta. Kakve to veze ima sa muzikom? Kiki je Zoran Lesendrić, pevač, gitarista i vođa grupe Piloti. Odoše u Južnoafričku Republiku na neko vreme, a posle će u Grčku. Dok se ne vrate, ako se vrate, Piloti su u zamrznutom stanju.
unknown.711 ndragan,
/ "ljudski original". Kompjuterski Dostojevski je "misaoniji", njegova / dela su u mnogo većoj meri "izanalizirala" ljudsku psihu, etc. Ali da / li je to suština Šta glupi program može znati o ljudskoj psihi (psisi?). Ne može imati intuiciju, ne može tako suptilno da pogreši (ili je bagovit - ali to je onda već sasvim ljudsko izražavanje autora programa), sve skupa i jeste besmisleno. S druge strane vidim smisao u tome da takav program ima neke svoje umetničke bube, u stilu "da, ali Tolstojevski.emulator koji sam _ja_ napravio nikad ne bi napisao tako nešto", "e ali u mom emulatoru sam upravo hteo da kod njega razvijem tu žicu". A to je opet neko umetničko oblikovanje, samo smo malo zakomplikovali alat. / To je suština. Formalnosti tipa "ti ne znaš da li je tu knjigu / napisao kompjuter ili čovek" su čisto okolišanje i gubljenje vremena / na bespotrebne rasprave. Kompjuter će da uradi svoj posao, da žOVEKU / olakša neke "dosadne" poslove, ali zameniti ga neće. Ovo je neka viša forma Turingovog testa. Razlika je tek u tome da je za osnovu takvog programa uzet čovek (bar dvojica, jedan LRP i jedan ili više, uslovno rečeno, programera), i opet, promenili smo alat, ali ipak to čovek smišlja i utiče na rezultat, pa dobijamo serijsko sranje u koloru ili remek delo ili bilo šta između, zavisno od samovolje genija :)
unknown.712 ndragan,
(1.6) / ŮŢ> komunikacije, tako su i umetnička dela produkti svesti u funkciji / Podvlačim ovo i mislim na RLP..;) Ja se sve mislim da više ne znamo šta je funkcija. Na matematici se lepo zna, ipsilon (iksilon) je funkcija od iksa, ili kako već definišemo, i tačka. Već konstrukcija "a je u funkciji bea" nije baš jasna. Da li se a savija kako be duva, ili a služi da bi bilo be, ili obratno? Vidim ja da se sve dalo u politiku, svima je do funkcija, malo ko mari za proceduru (demokratsku :).
unknown.713 ndragan,
/ Onda, da ukinemo škole pa neka se svako sam obrazuje? :) Ipak Znaš kako je, u srednjoj školi je opravdano tražiti da postoji udžbenik. Na studijama, još kako tako za brucoše. Ama od druge godine fakulteta ima da kopa po literaturi, kakvi udžbenici kakvi bakrači. A onima što diplomiraju iz udžbenika, svaka čast, ali ih nešto baš i ne smatram za stručnjake. Nikad nisu stekli naviku da kopaju. / jer ne može niko da pročita, šta znam, 40-tak gigabajta koliko je Pa ne može, naravno, ali ima da smisli neki svoj sistem za pretraživanje svega toga... čemu inače bibliografije, a?
unknown.714 ndragan,
/ Važi, al' pazi se ako počneš da me ofiraš ovde ;))) Za svaki slučaj, skloni žuti komplet na tavan, pa se iznenadi kroz koju godinu :)
unknown.715 ndragan,
/ Ali cuci u nama. Nevezano za temu, ali: "kolega, u vama čuči veliki talenat, a vi razmislite šta to radi kad čuči". Ne sećam se ko je kome rekao, ali...
unknown.716 ndragan,
/ A za koja si TI nova saznanja o životu postao vredniji posle / čitanja Dostojevskog..? Legla su dovoljno duboko da se ne sećam jasno. O životu? Valjda o sebi. Svejedno, Dostojevski je nepomerljivo zaseo u svetsku istoriju ideja, a da li su te ideje stigle do nas (prvi put) baš iz njegovih knjiga, ili iz pete ruke, recimo iz američkih melodrama tridesetih do pedesetih godina, koje vrve psihologiziranjem (neke su čak bukvalno ekranizovana poglavlja iz Frojda), uopšte nije bitno. Bitno je da su te ideje potekle od njega. A da ga nije bilo, bio bi izmišljen bar nekoliko puta u kasnijim godinama.
unknown.717 ndragan,
/ nebeskom narodu, prirodno) koja nas svakodnevno upropašćuje ;>> Dotična se oseća izbačenom iz iste, pa joj krivo? Da nađemo one slike, a?
unknown.718 ndragan,
/ mislima već po njihovom krajnjem proizvodu, što je nešto što će mašina / jednog dana sasvim lepo moći da emulira. Da krenemo od lakšeg. Za domaći, pajkan emulator, da se završi do nove godine.
unknown.719 ndragan,
/ Solipsizam nema dobar status zbog "slepe ulice" u koju vodi. Stvarno, čime se pobija solipsizam? Ako su kontraargumenti samo spisak nezgodnih posledica, a ne pravi dokazi, počeću ozbiljno da se zanimam za stvar. / BTW, što ae tiče "demokratske Srbije", možda je ovo noćna mora? :) Počinjem da se šopam dok se ne probudim.
unknown.720 ndragan,
/>> Može, ali gubi vrednost! / tvoja tvrdnja je logički apsurdna. Kakva bre logika, pričamo o umetnosti. Ona se pak zasniva na postojanju otkačenih tipova koji poznaju pravila svog zanata da bi ih sa nekim svojim razlogom kršili, te tako puca algoritam za njihovo emuliranje. Vrednost koja se gubi je čisto subjektivna kategorija, merljiva tek posredno, recimo količinom adrenalina i ostalog što izluči čitalac / slušalac. Tako dobijamo da će verovatno neko za tehnički, stilski i u svakom pogledu sjajno delo reći da je totalno đubre, jer mu nedostaje nešto. Da li će umeti da izrazi šta je to nešto, ne bih znao, ali će ga osetiti.
unknown.721 ndragan,
/ Svemogući računar ispiše Sve Knjige, pa da onda opet ljudi krenu Stvar je svakako nemoguća jer se ulazi u kombinatorni bum, te i za mnogo naivnije stvari od Dejranovog Tolstojevski.emulatora vrlo brzo treba više bajtova nego što ima elektrona u poznatom svemiru. Ono čega se većina pribojava ovde, je da će se kolege programeri dosetiti kako da skrate algoritam na razumnu meru, i da će pritom žrtvovati koješta što inače čini razliku između umetnosti i narodnjaka.
unknown.722 ndragan,
/ Ali tema nije nimalo neobavezna, zar ne? Barem se meni tako / učinilo dok sam čitala vaše poruke vezane za nju. Kako se uzme. Ovde mnogi od nas funkcionišu po načelu "kad popijem prvu čašu odmah sam drugi čovek, a taj drugi žedan pa blesav". Računaj sa tim da se pretvaramo u nešto drugo kad sednemo za tastaturu i počnemo da ložimo raspravu. Tako da to što ovde izgleda kao preozbiljna rasprava... ne bi trebalo uzeti previše ozbiljno. Ovde uglavnom raspravljaju naši emulatori.
unknown.723 ndragan,
/ kraju ove rasprave sumiram stvari iz ugla književne teorije Kakav kraj? Evo stiže kafica :)
unknown.724 ndragan,
/ Definitivno ostajem pri stavu da je kvantifikacija umetnosti / moguća ali ne za života ove civilizacije, dakle nemoguća je. Nije paradoks. To onda više neće biti _ova_ civilizacija (nego civilizacija.31 :)).
unknown.725 ndragan,
/ P.S. Balinda verovatno sada gricka nokte zato što mu brojevima rušimo / romantiku civilizacije :). Gricka ih Vlada sam, što je Vecino ministarstvo već nedostižno po broju poruka u odnosu na muzikante :)
unknown.726 ndragan,
/ ne spominjem da je u Vebsteru algoritam definisan kao "opis kako nešto / radi". A žerčova teza "intuitivna definicija algoritma je tačna definicija algoritma"?
unknown.727 ndragan,
/ Tja, valjda ćemo biti dovoljno predostrožni da im ugradimo Tri zakona, / ili nešto slično :) I da spalimo 2001, na Trgu Narodnog Heroja HALa 9000 :)
unknown.728 ndragan,
/ Mene je uvek zanimalo - ko smišlja viceve? Nikad još ne čuh da neko / kaže "evo vic što sam ja izmislio" (a ako baš i kaže, obično je to Pa vidiš, smislio sam ja nekoliko - da kažemo do dva komada godišnje (stvar nadahnuća, vrlo zaguljena kategorija), ali sam pre toga pojeo tehnologiju pričanja viceva, gde lepo stoji aksiom 4 "vic koji pre pričanja oglasiš kao svoj propao je unapred, ako ga oglasiš posle neće ti verovati, nego počni sa ...što sam juče čuo jedan dobar... i rani svinje i ne diraj ništa". To se tako lepo nauči, da se više ni ne sećam koji su ti moji.
unknown.729 ndragan,
/ Nesumnjiva činjenica da je takvu relaciju teško uspostaviti dosta je / bedan izgovor da se to ne pokušava. Ne, lako je, ali su svi rezultati podjednako (be)smisleni. Na kraju ostaje da o ukusima ne vredi raspravljati. --> mama, deda je kiseo
unknown.730 ndragan,
/ da je nekoliko knjiga bilo (javno?) spaljeno. Mislio sam da je to / poslednji put u istoriji civilizacije rađeno po nacističkoj Nemačkoj. U akciji "svi udri po kiču" u Kragujevcu / žačku / Nišu (nek precrta ko zna) su krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih spaljeni neki primerci "žika" i/ili "Starta" i još neke stvari.
unknown.731 ndragan,
/ a ne LRP (možda da za poređenje iskoristimo Emerson Lake & Palmer..? / beskonačne solaže, komplikovane teksture i "dosada dokle god dopire Nešto se ne sećam. To se ipak slabo zipovalo. žak i kad ti se činilo da se ponavlja, u stvari se usput menja. Za razliku od ovog što se sada tako dobro prodaje. Ima samo refren, a i taj je snimljen samo jednom.
unknown.732 ndragan,
/ tebi smeta da ceniš njenu lepotu? Naravno da ne! A da li ti smeta to / što će sve devojke kroz hiljadu godina zahvaljujući nauci izgledati / lepo? Opet ne! Isto je i sa umetnošću. Aman, kad mi dođe neko da mi meri i razmerava, ubija mi gušt. I zato odnesem lepo knjigu u zavod, zaključam, sednem, mir, tišina, koncentracija, dok ne utrnem. Pa onda dok ne odtrnem. Nekvantifikovano, samo pisac i ja.
unknown.733 ndragan,
/ bore. First and foremost, it requires more than two hours and thirty / minutes of reading subtitles, which a disproportionate number of / viewers find ================ Stvarno su nepismeni preko mere. Ameri.
unknown.734 ndragan,
/ Jes' pokušao da definišeš onaj slinavi poluglasnik između "ž" i "lj" ? Nemam pojma, južno od Bašaida se nikako ni ne izgovara.
unknown.735 ndragan,
/ O filmovima Zorana žalića? O časopisu "Treće oko"?.... Šta si stao? Nastavi. --> molim uočite redni broj teme. potiče iz srednjeg veka.
unknown.736 dr.grba,
>> Ovaj Von zvuci interesantno - ima li neka preporuka za citanje? Da, "Kolevka za macu".
unknown.737 dr.grba,
>> > ne biste da tim zagadujete neku od normalnih tema, ostavite na >> Deponiju. >> >> SPS. Ne zagađuj nam deponiju ):
unknown.738 dr.grba,
>> Apsolutno je neopravdano svrstavati Branka Kockicu u >> deponiju. Njegove TV decje emisije su na nivou svetske >> produkcije za decu: Sesame St., Mr.Rogers ili Pee Wee Herman. Zauvek mi se urezalo u pamćenje ono što sam video svojim očima, a to je ponašanje Branka Kockice kad je stala kamera na snimanju jedne epizode, pred ETF-om, baš kod Tesle. Igrali se, penjali po Tesli, kikotali... Kad je kamera stala, Branko je promenio facu, sišao sa Tesle i ostavio decu gore, i otišao da priča sa nekom ribom. Da je neko delo skočilo pod tramvaj, ne verujem da bi se okrenuo. I zato nikad, NIKAD, nemojte da me ubeđujete u kvalitete Branka Kockice, za koga izgleda ni Atelje 212 nije bio dovoljno avangardan. Imam i ja malo dete i od onda su se neki moji stavovi veoma izoštrili. Ako neko hoće da radi bilo šta sa decom, bio on glumac, zubar, prodavac obuće ili vaspitač, decu mora da voli, a ne njome da se koristi. A to je upravo ono što taj gad radi. Takođe, uopšte se ne slažem sa komparacijom prema svetskoj produkciji.
unknown.739 dr.grba,
>> Sediš na ušima za vreme časa Sledge Hammer-u! Nema Srbija >> State Department nego State Department ima Srbiju! Znači, profesore, dolarska tezga....
unknown.740 dr.grba,
>> Provereno i potvrđeno (vo vremja ono kad su ga točili za pet kruna >> po litre). :)) Pa taman i da je bilo najskuplje, pivo kod "Svetog Tomaža" je nešto što bih sebi vrlo, vrlo rado priuštio ponovo. I obećao sam sebi da ću ponovo u podnožje Hračana, u 800 godina staru pivnicu, gde grmalji klase >>Bud Spencer nose po dvadeset-trideset krigli. U pivnicu gde uveče plačete "Molim vas, ne mogu više" (((:
unknown.741 dr.grba,
>> gde je najbolje pivo na svetu a on mi odgovori: "Neces mi verovati, >> ali najbolje pivo na svetu se pravi na Tajlandu." Nećeš mi verovati, ali baš me briga šta kaže tehnolog piva. Verujem samo notornim pivopijama. U sopstvenom iskustvu ću ipak, subjektivno, staviti danski "Karlsberg" iz irski "Guinness". A plzensko iz bureta, sipano KROZ DRVENI žEP, jer nisu dozvolili NIKAKAV kontakt piva sa metalom, nije piće. To je doživljaj. To je putovanje.
unknown.742 dr.grba,
>> s pocetka godine vidis stotine brucosa (freshmena) kako jurcaju >> unaokolo trazeci da ispune ono sto bratstvo zahteva za prijem ;) Pričala drugarica koja je studirala na New Jersey University kako su dvojica izletela sa studija za vjeki vjekov: verovatno po nalogu bratstva ili bande ili šta je već, pokušali su da izmešaju auto-tablice na prvih pet automobila na parkingu (znate da tamo važi hijerarhija i na parkingu, najstariji najbliže vratima). Bili su uhvaćeni, jer se radilo o deliktu u po bela dana, i optuženi za krađu tablica, za šta se u USA inače ide i u zatvor... Preseo im grčki alfabet, a kako stvari stoje dobro su i prošli......
unknown.743 dr.grba,
>> Ako vas zanimaju detalji oko unošenja kamere u tadašnji SSSR >> recite, pa da vam opišem jedan od najsmešnijih događaja sa tog >> putovanja. Ovu temu prate oni koje takve priče interesuju, i stoga manite se najava tipa "Jel' hoćete da vam ispričam?"... Fala bogu da hoćemo!
unknown.744 dr.grba,
>> Istina. Kod nas ne postoji nikakav ekvivalent njihovih pivnica. >> Tamo svi idu u pivnice (i žene i muškarci, i stariji i mlađi) i >> bukvalno se oblokavaju. Poneko podvaljuje sa pivom bez alkohola, Drugar, moj prethodnik na putovanju po Pragu, (onaj isti što se vozio taksijem po Lenjingradu (:) je provalio da ljudi po žeškoj imaju običaj da trknu u obližnju pivnicu sa parom bokala, koje napune pa nose kući da založe ručak, normalno. I sedi on u bašti čuvenog "Fleka", ulazi jedan enormno debeli čiča sa dva dvolitarska plastična bokala, ista onakva kakve smo viđali po sindikalnim restoranima. Izlazi sa, je li, bokalima punim piva, i pre nego što se dokop'o kapije zastade, pa otpije malo iz jednog, malo iz drugog bokala. Pa zastade ponovo, razmišljao pet sekundi, pa eksirao jedan bokal. Slika pitoreskna, sve sa ulivanjem piva u uši (: Potom se čiča vratio par metara, seo na klupu, pa srušio i drugi bokal, ovaj put iz tri četiri gutljaja, ali očigledno u žurbi. I vrati se nazad, u šank, i krete ponovo sa punim bokalima, nasmejan i zadovoljan, zaljubljeno gledajući u pune bokale (((:
unknown.745 dr.grba,
>> Horgošu B)) i krenuše da nas vodaju po gradu. Nisu mogli da propuste da >> ne vidimo sve socijalističke znamenitosti iako su u to vreme već podigli >> skele da skinu onu ogromnu petokraku sa Mađarskog parlamenta,... Skele su digli ne da skinu petokraku, već da izglancaju grbove svih, pa i kikindskog dištrikta ): Petokraka je odletela helikopterom vrlo brzo. >> tako da sam na traci zabeležio onaj ogromni spomenik, >> za koji čujem da je srušen, ruskim (odnosno sovjetskim) oslobodiocima... Ona gospođa na obelisku na Citadeli? Ma, je li moguće? Doživljaj pored gospođe na obelisku.... Pokušavam da pronađem nekog turistu, da mu dam foto aparat, pa da uslika mene i Jasnu sa panoramom Pešte u pozadini. Ja: - Excuse me, could you make a snap shot of us? Tip (uskoro identifikovan kao Amer): - Yes, no problem! ...Vraćajući nam aparat: Tip: - Impossible,... you speak english! How's that possible? Jasna: - Simple, we're not Hungarian! Tip se zacenio od smeha, ali tu pade i hladna koka kola na njegov račun (: A osim Szent Haromsag Tera, to je možda najskuplje mesto za piće u gradu.
unknown.746 dr.grba,
>> svoj boravak na doba godine kada još ima belih noći. Naravno, to >> znači i nesanicu dok se ne prilagodite ali ko je još i spavao u >> Lenjingradu. Mesec dana sam proveo u polarnom krugu, u Narviku. U ponoć sredinom jula sam slikao fotke pri danjem (noćnom?) svetlu. Uobičajena osetljivost filma, 100 ASA, exp 1/125, blenda 4. Ko god ume sa foto aparatom, zna koliko je ovo svetla.
unknown.747 dr.grba,
Od petka do utorka 363 poruke u temi. Gospode bože!
unknown.748 dr.grba,
>> Mala digresija, mozak Merlin Monro je bio 2 ipo kile. Zboga miloga, otkud ti ovaj podatak? Da nisu pretegli jedno dve kile i dvesto?
unknown.749 dr.grba,
>> Vladimir Vojnovic je dosta desno a njegov "...Ivan Conkin" je vrlo >> zabavna knjiga. Sad, baš kad se setim i "žonkina" i "Moskve 2042", teško da bih Vojnoviča mogao nazvati "desnim". Ono što je sigurno je da Vojnovičev jezik nije pogodovao nekim viđenjima kritike socijalizma, u čemu se može dalje tragati i za originalnošću njegovog izraza. Bez obzira, što veliš, posmatrajući ga samo kao "zabavno" štivo, već ima određenu vrednost koja je neosporna.
unknown.750 dr.grba,
>> Slicnu problematiku je obradjivao i Umberto Eko u "Fukoovom >> klatnu", cak u jednom trenutku glavni junaci koriste neki program >> za generisanje recenica. >> >> Preporucujem za citanje! Preporučujem i ja tebi "Fukoovo klatno" za čitanje, malo pažljivije! Kazaubon je samo smlatio programče u BASIC-u koja vrši sve permutacije reči "IAHVEH", božjeg imena, e da bi provalio lozinku koju je Belbo postavio na Abulafiju.
unknown.751 dr.grba,
>> kriterijum vrednovanja i dalje ostao neuhvatljiv. Jedino da >> Svemogući računar ispiše Sve Knjige, pa da onda opet ljudi krenu >> da ih iščitavaju, a književni kritičari da kažu koja je dobra, a >> koja nije ;)>> Svemogući Računar će posle tri ipo miliona godina proračuna napisati Konačnu knjigu, u kojoj će pisati : 42 I onda ćemo shvatiti da ne znamo šta smo hteli ):
unknown.752 dr.grba,
>> vidi Asimov, Pol, LeGuin >> (odbacuje se telesnost, a ono sto ostaje nije besmrtna dusa, vec >> neznamnijasta) Vidi : "Tehanu", Ursula Le Guin. Upravo obrnuto nego što je gore opisano. Doduše, neću sporiti da je tom knjigom pomalo zasrala svoj opus, ali šta ćeš, klimaks drma.....
unknown.753 dr.grba,
>> Moj omiljeni je "Preobražaj". >> >> "Kada se, jednoga jutra, Gregor Samsa probudio iz nemirnih snova, >> našao se u svom krevetu pretvoren u golema kukca. ..." Moj naklon podsećanju na prvo delo književnosti u mom čitalačkom iskustvu koje mi je zabilo knedlu u grlo.
unknown.754 dr.grba,
>> ljudske karaktere da je to ponekad zastrašujuće. Pa, ljudi, on je >> maltene celu Srbiju strpao u jedan autobus (i to mnogo pre >> Slobodana Miloševića ;)). To su neviđeno visoki umetnički dometi, a >> to ni u Sloveniji nisu mogli da shvate, a kako će tek na zapadu. Ako nisu shvatili Kovačevića, shvatili su Šijana. Poruka, dakle, može sasvim efikasno da se kaže i na drugi način.
unknown.755 dr.grba,
>> Ili ne da Bože dođe neki pra-pra-pra-pra-unuk Bila Gejtsa pa izvuče >> utikač iz štekera. Prvo da ubode sina (: Ali, sudeći po Billy-jevoj navici da se istrčava sa izjavama po sajmovima i prezentacijama, ubo je on crnog vraga...
unknown.756 dr.grba,
>> Ma, da. Ajde to i da napišemo: Prijatno=000010 ; Neprijatno=000001 Ja ne mogu da podnesem ljute papričice. Moja supruga bi mogla da stuče deset komada brzinom brojanja. I šta sad tu ide, 000010 ili 000001? Zar ne mislite da je ova rasprava postala bespredmetna?
unknown.757 dr.grba,
>> > đđ a na drugoj: >> > đđ djelovic, cdragan, fancy, dejanr >> >> I ja se prijavljujem. Šta? Šta se deli? Deterdžent? Piši meni tri kile!
unknown.758 dr.grba,
>> Ova rasprava više nema mnogo veze sa književnošću pa je prenosim u >> temu 'filozofija'.... E, živ bio!
unknown.759 dr.grba,
>> Naći će se u sledećim, čim u pomenuti program bude ubačen >> dr.grba.bećarac.emulator :) Kako, moliću fino? "Un'o Lala komjuter u štalog sad sve krave daju više mleka"
unknown.760 dr.grba,
>> Znači lagali su nas za one "stare tarabe"... ?? ;) Nisu. Koja ono zgrada u Njujorku potiče iz sedamnaestog veka? A? Molim?
unknown.761 dr.grba,
>> A moja pesma? Kog očina sam izmišljao celu pesmu, ako nećeš i NJU >> da pro- čitaš klincu? Zoli, ištenem, mit ljutiš baratom, kesen(l)em sepe do groba! (;
unknown.762 dr.grba,
>> Malo mi je čudno da ti se "Proces" nije svideo. To je jedna >> zaista prefinjena studija o birokratizovanom društvu, veoma >> aktuelna i sveža i danas, baš kao i "1984". I dalje ne shvatam potrebu da se "1984" i "Proces" strpaju pod isti imenitelj. Slični su k'o bog i šeširdžija.
unknown.763 dcolak,
│ Sediš na ušima za vreme časa Sledge Hammer-u! Nema Srbija │ State Department nego State Department ima Srbiju! Aj aj aj! :) To je bio sarkazam, jer ja Takvo mišljenje stavljam u istu kantu sa Svetskom zaverom protiv Srbije :)) Sledge DAMMIR!
unknown.764 dcolak,
│ Koliko sam juče čuo, Pavićev "Hazarski rečnik" je u lektiri za četvrti │ razred gimnazije. Ima demantija? I ima i nema... Tj. Rečnik se radio ali čisto informativno, tj. javi se par "dobrovoljaca" pa lepo napišu referate, isčitaju ih i to je to.. Većina takvih "novih" stvari je bila neobavezna za čitanje.. Sledge DAMMIR!
unknown.765 dcolak,
│ Stalno se prodaju rols-rojsevi, a levi ruski pisci se prodaju sve manje ;> Ne baš stalno.. :) Zar nisi čuo za veliki broj podeljenih otkaza? Firmi ne cvetaju ruže ;) Sledge DAMMIR!
unknown.766 dejanr,
>> Duško je genije !!! >> P.S. Dejane, jel' i on levi ruski... ? ;) Pojma nemam, nisam čitao ništa što je napisao.
unknown.767 dejanr,
>> Pa i za mene je 2+2 uvek 4 a bit je bit. Gde sam to ja napisao da to nije >> tako? U silnim tvrdnjama da u knjizi ima nešto više od niza slova, i da bi ipak postojale knjige/priče koje se ne bi našle među onih 80^300miliona automatski generisanih.
unknown.768 dejanr,
>> A gde to LRP-u još, molim te, opada prodaja sem tamo gde svemu >> opada prodaja? ;> Recimo, u Francuskoj. Izvor: NIN, tekst od pre jedno pola godine, ali tada se nije vodila ova diskusija pa mi nije palo na pamet da ga sačuvam ili prekucam. Ukratko, otkada se SSSR raspao, presušile su "donacije" iste države, koja je ljubazno pomagala raznim firmama po Zapadu da rastu i napreduju ako se te firme slučajno bave nečim što ovako ili onako propagira ruse, njihovu veru (=komunizam), pa i kulturu. Odjednom se znatno smanjio broj onih koji su štampali ruske klasike po svetu, jer više nema lagodnih para za reklamu, gošćenje onih koji će "pomoći" ovde ili onde, pokrivanja gubitaka...
unknown.769 dejanr,
>> > kraju ove rasprave sumiram stvari iz ugla književne teorije >> >> Kakav kraj? Evo stiže kafica :) Sikter kafa? ;))
unknown.770 bojans,
>>>> A Golfovi se prodaju bolje od Rols-rojseva. Da li su i bolji >> od njih? >> >> Jesu, na neki način - za one koji ih kupuju predstavljaju >> "bolju kupovinu" zbog odnosa mogućnosti/cena ili naprosto zato >> što nemaju novaca da kupe rols-rojs. Tako i romani Agate Kristi predstavljaju dobru kupovinu za one koji ih kupuju zbog odnosa sopstveni_IQ/potreban_IQ_za_dotičnu_knjigu, što ne znači da ih ne kupuju i inteligentni ljudi, baš kao što i bogataši ponekad kupe Golf. A pošto su na ovom svetu, na žalost, inteligentni u manjini, eto razloga za veliki Babin tiraž.
unknown.771 bojans,
>> NADUVANIM umetničkim, kulturnim i civilizacijskim vrednostima >> u književnosti. Nestaju oni koji su ih godinama naduvavali, i >> to me jako raduje :) Prelistavao sam danas jednu francusku enciklopediju "PETIT ROBERT - DICTIONNAIRE UNIVERSEL DES NOMS PROPRES" i dođoh do interesantnih podataka: Dostojevskom je posvećeno 46 redova, Tolstoju 50, Agati Kristi 14, a francuskim piscima, na primer Balzaku i Igou, 49 i 56 redova respektivno. Šta bi rekle profe sa Harvarda?
unknown.772 bojans,
>> Inače, možda će ti biti lakše da znaš da je SVAKI kriterijum >> OK, i da je to individualna stvar... Ono što je presudno da >> kažeš "ovo mi se sviđa, a ono mi se ne sviđa..." Izvini ali iako stalno insistiraš na slobodnom opredeljenju i ukusu čoveka (što nije sporno), da li to znači i da poštuješ izbor drugačiji od tvog? Konkretno, da li recimo one koji se pale na novokomponovane narodnjake doživljavaš sasvim normalno ili na osnovu toga donosiš i neki sud o njima? Ne bih baš rekao da se oni kod tebe visoko kotiraju. Otprilike isto kao i kod mene oni koji Kamiju pretpostavljaju Sidni Šeldona. A ne vidim ni razlog da uporno negiraš mišljenje književnih kritičara, jer kriterijumi estetike u književnosti postoje. Nisu izmišljeni juče, stari su verovatno koliko i sama književnost. Vremenom, svakako, dolazi i do promena, ali ne verujem da bi bilo šta moglo da opstane samo zato što ga forsiraju neki zaluđeni kritičari, a da to zaista i ne vredi. Ne sumnjam, zato, u civilizacijske temelje u književnosti. Samim tim što su se toliko održali, oni i zaslužuju da budu temelji.
unknown.773 prvul,
Ů<><> Na primeru kvantifikacije umetsnosti, to ne znači da ću Ů<><> ja da kopiram tvoj mozak već da ću da *oponašam* samo Ů<><> onaj njegov deo koji se bavi ocenjivanjem dela. ŮDa bi tako nešto uradio, neophodno bi bilo da preslikaš Ůcelu celcatu _ličnost_, sve sa strahovima, frustracijama, Ůnadama, afinitetima, vaspitanjem i ostalim komponentama Ůkoje je determinišu. Ne izgleda izvodljivo. Ů▄▄ U fizici i ostalim normalnim naukama postoji nešto što se zove model. Dakle, treba da predvidimo ponašanje dela nekog sistema u zavisnosti od nekih parametara... prvo uočimo koji parametri značajno utiču na pojavu, zatim vidimo postoje li neki parametri višeg reda takvi da približno objašnjavaju pojavu, a u sebi "sadrže" neke osnovnije parametre... Kada se sve to uradi, dobijamo model koji je lakši za rešavanje od polaznog sistema, a sve što radimo na modelu radiće i na stvarnom sistemu DOVOLjNO dobro... znači, nećemo napisati knjigu koja će biti baš idealna za date uslove, ali će biti skoro idealna... a ako se model pažljivo pravi, biće toliko blizu idealnog da instrument (čitalac) neće moći ni da uoči razliku... Po tvojoj filozofiji, situacija sa bilijarskom kuglom koja se kreće ka rupi na stolu je jako teška za predviđanje jer treba rešavati jednačine koje u obzir uzimaju sve kvarkove te kugle, stola i celog sveta, zatim uračunavaju efekat gravitacije svih nebeskih tela u ovoj galaksiji, uzevši u obzir relativističke efekte a boga mi i kvantne fluktuacije nivoa potencijala rupe, kao i verovatnoću da baš tada padne luster sa plafona i začepi rupu u koju bi kugla upravo počela da upada... Ako sve to ne uzmemo u obzir, dobijamo praktično odmah rešenje koje može biti pogrešno u nekom malom broju slučajeva (ako stvarno padne luster ili kugla tunelira sto ili dođu Vogoni...) ali je za primenu dovoljno dobro :)
unknown.774 prvul,
ŮPo tebi, svaka nauka koja nije aksiomatski zasnovana nije Ůzavredila da postoji, ako je uopšte i smatraš za nauku. Književna Ůkritika, filozofija... kome to još treba. Ů▄▄ Književna kritika, filozofija, pa čak i matematika... nisu nauke. To ne znači da ne treba da postoje (matematika je čak i korisna ;), ali nisu deo nauke... da bi nešto bilo naučno, mora ispunjavati određene uslove među kojima je bitno to da se može opovrgnuti eksperimentom. Npr. Njutnova teorija gravitacije je naučna teorija jer vrši neke predikcije i lako ju je eksperimentom opovrgnuti: ako se nešto NE ponaša u skladu sa Njutnovom teorijom gravitacije, a pri tome ispunjava uslove za primenu te teorije, to znači da teorija ne valja. E, fora je u tome što je za tu teoriju pokazano da ne važi, ali se i dalje koristi, samo što sada za te rezultate kažemo da su približni tačnima pod određenim uslovima... U psihologiji koja pretenduje da bude nauka imaju velike probleme zbog teorija koje nisu naučne: npr. Frojdova teorija uvek važi i ma kakav bio rezultat "eksperimenta" Frojdovci će naći načina da taj rezultat uklope u teoriju... u stvari, ne postoji ništa što bi moglo da se dogodi a što bi značilo da je ta teorija netačna... zbog toga se ta teorija ne može koristiti za predviđanje ponašanja (jer je bilo koje ponašanje u skladu sa teorijom), a nije ni naučna, ma šta psih(olozi|ijatri) tvrdili. U stvari, sve tzv. društvene nauke imaju problema zbog toga što polaze od pretpostavke da je svaki čovek jedinstven i neponovljiv i da mu ponašanje nije teorijski moguće predviđati... e, ako je tako, onda tu nema nauke... tada možemo sedeti i pisati eseje o ljudima i čuditi se njihovoj nepredvidljivosti, ali nauci podleže jedino ono što važi uvek i za sve ljude... u nauci nema izuzetaka od pravila, jer čim nađemo izuzetak pravilo prestaje da važi.
unknown.775 madamov,
> Fala bogu da hoćemo! Ma znam ja, nego se malo prenemažem. B)
unknown.776 madamov,
> Petokraka je odletela helikopterom vrlo brzo. Nisam znao za ovaj detalj. Mi bi mogli ove naše na Skupštini grada praćkom da skinemo, kolicne su. A još stoje. > Ona gospođa na obelisku na Citadeli? Ma, je li moguće? Tako mi rekoše, nisam bio u Budimpešti od tada. Zna li neko za sigurno?
unknown.777 madamov,
> Mesec dana sam proveo u polarnom krugu, u Narviku. Da li to znači da si kasnije udomio i nekog Norvežanina kad su vam uzvraćali posetu u Kikindi?
unknown.778 bbaja,
>|| ŮŢ> Sad ce neko reci da Okudzava i nije Rus. >|| >|| Okudzava i nije Rus. Jeste - kao sto su i Crnogorci Srbi.
unknown.779 todorp,
.to dejanr & ostali > Pa razlikovale bi se lako, kao sto sada mozes lako da razlikujes stampanu > plocicu koju je radila masina od one koju je radio covek... "masinska" je > pedantnije uradena i nema gresaka... "masinska" knjiga bi bolje ocrtavala > karaktere i psihologiju likova, imala bolje opise, jos bolje podsticala > sto "musterija" veruje, a ne ono sto jeste ;). Posle takve knjige, levi > ruski pisci bi se citali jos samo na fakultetu racunarskih nauka, odsek > za knjizevnost, a u okviru jednosemestralnog izbornog predmeta "istorijat > racunarske knjizevnosti" sa koga ocena cak i ne ulazi u prosek ;> U bre, sta je tehnomana ;) Pa bre nije cilj imati nesto savrseno nego teznja ka savrsenom. Sta ce meni knjiga koja 100% odgovara mom ukusu, mojem nacinu razmisljanja i mom rasmolozenju? Ako su takve knjige onda ce pre toga postati sve savrseno i sta ce tu onda ljudi? Pocrkace od dosade jer sta ima oni da rede i da kvare materijal kad to moze masina mnogo bolje? Jedino da svi zapale u neku meditaciju i nirvanu ;)) Pozdrav od Todora. ps. Mislim da nema svrhe citati 'savrsene' kompjuterske knjige ;)
unknown.780 veca,
>> Sezamov izbor pesama Miloša Crnjanskog (PESME-MC.ZIP, uz >> poruku). danas mu je 100 godina. ende. Zahvaljujem Novici na trudu koji je uložio da nam svakodnevno šalje pesme Crnjanskog i što mi je ovim fajlom olakšao pri izboru za bilten :) Možda je neko ovim prilozima promenio mišljenje o Crnjanskom (oni koji do sad nisu ili nisu imali prilike da ga mnogo čitaju), možda je nekom pomogao da mu ulepša dan, nekom možda i obrnuto, no, u svakom slučaju dobili smo kratku zbirčicu pesama.
unknown.781 zlaya,
YO! koliko sam ja upoznat sa rečcom bre, ona je samo čist turcizam, i znači ł4"budaĎżla" ili "budalo". moguće i da sam u krivu, a nisam na svom terenu. :))))))))))))) ZLAYA
unknown.782 dejanr,
>> Tako i romani Agate Kristi predstavljaju dobru kupovinu za one >> koji ih kupuju zbog odnosa sopstveni_IQ/potreban_IQ_za_dotičnu_knjigu Šta se traži, da taj količnik bude što veći ili što manji? ;) >> A pošto su na ovom svetu, na žalost, inteligentni u manjini, eto >> razloga za veliki Babin tiraž. Lepo, ali raspodela inteligencije u ovom svetu se verovatno zasniva na Normalnoj raspodeli (zvonasta kriva) što znači da je jako puno "prosečnih" i jako malo genija kao i otprilike isto toliko morona. Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;>
unknown.784 dejanr,
>> Da te podsetim: sve je počelo od LRP koje si ladno otpušio. Da te podsetim: nikoga ja nisam "otpušio", a ne znam ni tačno šta ti znači ta kvalifikacija. Prvo mi staviš "u usta" nešto što nisam rekao, a onda to kritikuješ - efektno, nema šta ;) A ako ovde neko diskutuje paušalno onda si to pre ti, sa komentarima tipa: >> ti počeo da iznosiš argumente koji se svode na nekakvu >> kvantifikaciju koju ne mogu da prihvatim. Dakako, ne moraš je prihvatiti ali bi se očekivalo da uzmeš neki konkretan argument koji sam, kako kažeš, izneo pa da kažeš šta to u konkretnom argumentu nije tačno i šta ne možeš da prihvatiš. Ovako, paušalno, to bi valjda bilo "ladno otpušavanje" koje pominješ. >> Zato je nabolje da rezimiramo i da svedemo celu priču na stvar >> ličnog ukusa. Odlično, sve dok niko ne daje sebi pravo da svoj (pa još manjinski) ukus nameće drugima - neka svaki izdavač štampa što želi, sve dok u to ulaže svoje pare, neka ljudi kupuju šta ih zanima i svima super. Međutim, kada se radi o lektiri, dakle obaveznoj literaturi, očekivalo bi da se u nju uvrsti nešto malo raznovrsnije, kako po pitanju autora tako i po pitanju žanrova.
unknown.785 dejanr,
>> P.S. Da ne tražim poruku: Dejrane, u jednoj od ranijih poruka si rekao >> da na ovu konferenciju trošiš svega dvadesetak minuta dnevno. S obzirom >> da meni fizički ne uspeva da sve napišem bez jedno sat vremena, ajde >> otrij mi tajnu. Brzo kucaš? Ne čitaš sve, već selektivno, po autorima? Pa, za tih 20 minuta, to je odokativna procena, nisam gledao baš u sat - možda je i neki minut više, a možda i nije. Pregledam sve, a kada se radi o odgovorima... mislim da je glavna "tajna" izdvojiti ono na šta vredi odgovarati, tj. ući u diskusiju samo tamo gde će ona predstavljati izvestan izazov. Ako sam sa nekim već detaljno razmenio mišljenja o problematici, uglavnom ne odgovaram, jer što da obojica gubimo vreme da ponavljamo ono što smo već rekli. Isto tako, mnoge poruke dosta brzo preskočim kao kandidate za odgovor jer, jer, premda bi se "druga strana" mogla totalno "sabiti pod zemlju", nema teškoće pa nema ni izazova - što bi rekli Amerikanci, to bi bilo teško "like taking candies from a baby". A što se onoga što ostane tiče, uzdam se u brzo kucanje :)))
unknown.786 dejanr,
>> Pitanje za Dejana R. >> Koje domaće pisce smatraš za pisce "leve ruske orijentacije", >> a koje si rado čitao? Što se tiče domaćih pisaca koje sam voleo i volim da čitam, mislim da sam o tome više puta pisao pa ne bih da se ponavljam. Što se tiče levih ruskih pisaca domaćeg porekla, konkurencija je zbilja velika pa bi trebalo malo više vremena da se lista sredi, tako da je ovde ne bih navodio, kako se to obično kaže, "iz straha da ću nekoga zaboraviti" ;) Al' čisto da ne budem bar bez jednog: onaj što puši na lulu (ali nije gazda Jezda), što se preziva Pavić (ali nije radio scenario za "Srećni život"), što je dobio posebnu nagradu (ali mu ona nije predata) zbog knjige (koja i nije knjiga) o nekakvom narodu (koji više nije narod), a koju je nazvao rečnik (iako nije rečnik). I, kako ovde čujem, već ga "preko reda" uvrstiše u lektiru, da pravi društvo ostalim levim ruskim piscima ;) Mada, za to ubacivanje u lektiru nemam primedbi, jer je taj "rečnik" na nekakvom relativno širokom glasanju izabran za roman decenije, pa ako je glasanje i brojanje glasova bilo pošteno (a valjda jeste, mada se to kod nas nikad ne zna - ne znam jel rekoše negde koliko je tačno glasova dobio, čisto da vidimo koliko je to glasanje bilo široko), roman decenije, pa još tekuće, svakako treba da bude u lektiri.
unknown.787 maksa,
<><> Ergo, svaka stvar, pa i sam "ceo svet" se može <><> predstaviti ciframa. Unapred se izvinjavam što ću da ugušim ;) al' ovo insistiranje na tome da, teoretski, svaki proces u svemiru "can be reduced to a meaningless string of symbols" (tako to zvuči u originalu) me podseća na onaj vic (glup vic, doduše ;) u kome stonoga, koju boli noga, dolazi kod sove, kao najmudrije životinje u šumi, i obraća joj se za pomoć. Stonoga, naime zna da je boli noga, al' pošto ih ima stotinjak, ne zna koja je boli. Sova inkasira lovu i ispali sledeće rešenje: "Znaš, stonogo, ti se pretvori u rodu, i imaćeš samo dve noge. E, sad, pošto roda ponekad stoji samo na jednoj nozi, kad to uradiš, znaćeš koja te noga boli ..." Stonoga, očigledno ispaljena, traži svoje pare nazad, a sova joj kaže: "E, pa čuj, ja sam ti rešila problem u teoriji, a ti se postaraj za realizaciju". Teoretski, verovatno (ok, sigurno) svaki proces u svemiru može biti sveden na niz simbola, al' ovakva tvrdnja ma kako opšta i sveobuhvatna bila, ne dokazuje da će kompjuter jednog dana izbacivati autentična i jedinstvena umetnička dela (barem ne "čovekolika" :) ). Moći će eventualno da štancuje 200 Agatha-zaplet klonova u minuti, i to je možda nekome dovoljno, al' to definitivno nije - to. :) PS Uzmeš CorelPaint, ubažiš neku digitalizovanu sličicu, izabereš efekat "impresionizam", odrediš pravac poteza, vlažnost četkice, razmak između poteza, i klikneš OK. Ok, dobio si nešto što neverovatno podseća na impresionizam, al' nit' si dobio Monea, nit' se kompjuter sâm setio da može i tako da se slika. E, u ovom zadnjem je poJenta. :)
unknown.788 maksa,
<><> Treba mi značenje podvučenih reči! Tj. šta to dođavola <><> znači? :)) bona fide (lat. "sa dobrom verom") - učinjeno s dobrom namerom, bez laži i prevare; zakonski valjano; iskreno; autentično.
unknown.789 maksa,
<><> Pa, ima i ono da psihički proces izaziva hemijski <><> proces, a obrnuto ne važi. Gde to piše? Stuci dva deci votke na eks, sačekaj hemijski, i onda posmatraj psihički proces. :))
unknown.790 vitez.koja,
#=> Juče ispratismo Ljilju, Kikija i malog Đoleta. Kakve to #=> veze ima sa muzikom? Kiki je Zoran Lesendrić, pevač, #=> gitarista i vođa grupe Piloti. Odoše u Još isprati lepog Caneta, Maju Marijanu i Bekija Bekića da se odmorimo ko ljudi ;)))
unknown.791 dejanr,
>> Teoretski, verovatno (ok, sigurno) svaki proces u svemiru >> može biti sveden na niz simbola Odlično :) To se već duže vreme trudim da dokažem nevernim Tomama :) >> al' ovakva tvrdnja ma kako opšta i sveobuhvatna bila, ne dokazuje >> da će kompjuter jednog dana izbacivati autentična i jedinstvena >> umetnička dela (barem ne "čovekolika" :) ). I tu se slažemo. Ali, sa druge strane, svakako ne dokazuje ni da ne može. Niko od nas ne zna šta će nam sve budućnost doneti, dakle sve su to samo pretpostavke. Ali, ne vidi se neka fundamentalna prepreka koja bi sprečila kompjuter (ili nekog kompjuterskog "naslednika") da uspe u tome. >> PS Uzmeš CorelPaint, ubažiš neku digitalizovanu sličicu, >> izabereš efekat "impresionizam", odrediš pravac poteza, >> vlažnost četkice, razmak između poteza, i klikneš OK. >> Ok, dobio si nešto što neverovatno podseća na >> impresionizam, al' nit' si dobio Monea, nit' se >> kompjuter sâm setio da može i tako da se slika. I dalje se slažemo :) Ali PC je jeftin računar, Corel je jeftin program, pa koliko para toliko muzike. Za tako nešto biće potrebna "malo" žešća mašina i "malo" složeniji program.
unknown.792 dejanr,
>> Pa, ima i ono da psihički proces izaziva hemijski >> proces, a obrnuto ne važi. Ma hajde, a droge?
unknown.793 djelovic,
> Da bi tako nešto uradio, neophodno bi bilo da preslikaš > celu celcatu _ličnost_, sve sa strahovima, frustracijama, > nadama, afinitetima, vaspitanjem i ostalim komponentama > koje je determinišu. Ne izgleda izvodljivo. Sve su to različiti ulazni signali koji se mogu bez problema simulirati, tako da deo za ocenjivanje, recimo, skulptura misli da su one tu iako zapravo nisu. No lično mislim da sve to nije potrebno, naša ocena "umetnosti" bi trebala da bude univerzalna, nezavisna od pojedinca? Jer, kako se inače svi vi slažete da je Dostojevski umetnik iako ste različiti ljudi?
unknown.794 djelovic,
> Naime, čovek > nema uvek isti doživljaj prema nekom umetničkom delu. Raspoloženje u kome > se nalazi u datom trenutku može imati vrlo snažan uticaj, toliko snažan da > bi zaključci o istom delu posmatranom pod različitim uslovima mogli biti > dijametralno suprotni. Možda se varam, ali mislim da još uvek niko nije ni > nagovestio mašinu, koja će za isti problem postavljen danas, kada je lep > dan i sutra, kada udari kišurina, dati u izvesnoj meri različite > rezultate. Mogao bi se recimo barometar :) priključiti na mašinu za ocenjivanje umetničkih dela kao još jedna ulazna veličina. Simple. Međutim, čemu sve to? Meni i ne treba Paranoidni Android Marvin koji će moći sve da uradi ali će večito biti u depresiji, već mi treba mašina koja će objektivno i tačno oceniti kakvo je neko umetničko delo. Nevezano za ovo, zar umetnost nije univeralna. Ili "Rat i Mir" prestaje da bude umetničko delo kada nisi raspoložen? :)
unknown.795 fancy,
ŮŢ> Dostojevskom je posvećeno 46 redova, Tolstoju 50, Agati Kristi ŮŢ> 14, a francuskim piscima, na primer Balzaku i Igou, 49 i 56 Dostojevski Pisac LRP orijentacije, napisao (sledi 45 redova nabrajanja dela), uglavnom beznačajan. Tolstoj Još jedan pisac LRP orijentacije popularan naročito u socijalističkim zemljama (sledi 49 redova nabrajanja istih ;), pisao dugačke i dosadne romane. Agata Kristi Engleski pisac, koji za razliku od LRP (sledi 13 redova nabrajanja) zaslužuje sve naše preporuke... ;)
unknown.796 fancy,
ŮŢ> Kiki je Zoran Lesendrić, pevač, gitarista i vođa grupe Piloti. Odoše u ŮŢ> Južnoafričku Republiku na neko vreme, a posle će u Grčku. Dok se ne vrate, ŮŢ> ako se vrate, Piloti su u zamrznutom stanju. Konačno i neke koristi od sveg ovog sranja..;)
unknown.797 fancy,
ŮŢ> U bre, sta je tehnomana ;) Pa bre nije cilj imati nesto savrseno nego teznja ŮŢ> ka savrsenom. Ne, nemoj mi prići..;) Rek'o si ga, ne zna se... .F nO morE.
unknown.798 fancy,
ŮŢ> Izvini ali iako stalno insistiraš na slobodnom opredeljenju i ŮŢ> ukusu čoveka (što nije sporno), da li to znači i da poštuješ ŮŢ> izbor drugačiji od tvog? Da. ŮŢ> Konkretno, da li recimo one koji se pale na novokomponovane narodnjake ŮŢ> doživljavaš sasvim normalno ili na osnovu toga donosiš i neki sud o njima? O svemu donosim sud, pa tako i o njima. Imaju potpuno pravo da slušaju to što slušaju, i da čak šta više uživaju u tome. To je naša stvarnost i ne vidim zašto se preterano uzbuđivati oko toga. To što mene lično to čini jako tužnim (u "moje vreme" bilo je BLAM za mladog čoveka da sluša narodnjake, ali avaj, vremena se menjaju..:(( ) nevažno je. ŮŢ> Ne bih baš rekao da se oni kod tebe visoko kotiraju. Otprilike isto kao ŮŢ> i kod mene oni koji Kamiju pretpostavljaju Sidni Šeldona. Ne smatram da je Šeldon na nivou novokomponovanih zombija, kao ni da je Kami bog. Kami je napisao knjigu koja mi je recimo u 16 godina bila zanimljiva i nešto značila, ali koja mi sad jednostavno ne bi držala pažnju ni do kraja uvodnog monologa... To otprilike važi i za celokupni opus H. Hesea (što reče jedna riba - "žitam samo Heseta i Ničeta" ) i sličnih... Na stranu to što ovim činiš stravičnu generalizaciju... Ne možeš postaviti znak jednakosti Šeldon - Novokomponovani... Nije u redu. Eventualno bi muzički ekvivalent Šeldonu bio POP... Pop muzika.. OK? ŮŢ> A ne vidim ni razlog da uporno negiraš mišljenje književnih kritičara, ŮŢ> jer kriterijumi estetike u književnosti postoje. Nisu izmišljeni Dve su stvari ovde bitne: 1. Ne misle SVI KRITIžARI kao što ti misliš da misle :) 2. Sumnja nikad nije lošeg donela, osim što je izjedala nerve čuvarima temelja postojećeg. tagline: "da ne bi zagorelo - treba bolje mešati" .F nO morE.
unknown.799 fancy,
ŮŢ> │ jasno opišeš zašto je npr. Stairway to Heaven lepa pesma, onda... pa, ŮŢ> TO lepa pesma?!! ŮŢ> ŮŢ> BLJAK PU PU, BLJUZGA FUJJ .... Interesovalo te šta znači "Bona Fide" ? E, to ti je ono što nisi pokazao u ovom reply-u :))))) .F nO morE.
unknown.800 fancy,
ŮŢ> Svejedno, Dostojevski je nepomerljivo zaseo u svetsku istoriju ideja, a ŮŢ> A da ga nije bilo, bio bi izmišljen bar nekoliko puta u kasnijim ŮŢ> godinama. Budući da nema živih svedoka, postoji osnovana sumnja da je dotični samo izmišljotina Agitpropa, dakle rudimentarna verzija emulirane stvarnosti, o čemu je uvaženi djelovic skoro ovde pričao... .F nO morE.
unknown.801 fancy,
ŮŢ> većina pribojava ovde, je da će se kolege programeri dosetiti kako da ŮŢ> skrate algoritam na razumnu meru, i da će pritom žrtvovati koješta što ŮŢ> inače čini razliku između umetnosti i narodnjaka. Tolstojevski = Umetnost Ko ne razume Tolstojevskog - taj je narodnjak ! Logično, nema šta. .F nO morE.
unknown.802 fancy,
ŮŢ> U stvari, sve tzv. društvene nauke imaju problema zbog toga što polaze ŮŢ> od pretpostavke da je svaki čovek jedinstven i neponovljiv i da mu ponašanje ŮŢ> nije teorijski moguće predviđati... e, ako je tako, onda tu nema nauke... Ali je "psihoistorija" u "Zadužbinama" (I.A.) po meni fantastično smišljena caka, i prosto mi je čudno da se neko još nije time malo ozbiljnije pozabavio... (ili možda jeste ?? :) .F nO morE.
unknown.803 todorp,
> Jel' moram? Nisam bas ljubitelj, ali recimo da je dobar zvuk > telekastera u njoj... Ovo je neka teska novina ;)) Cudan onaj dzipson-telekaster ;)))
unknown.804 haevorn,
sad mi pade napamet: republika - res publica (ako sam pogodio sta znaci na latinskom): javna stvar. Izvinite me ako gresim, ovo je cista improvizacija :)
unknown.805 djelovic,
> Dostojevskom je posvećeno 46 redova, Tolstoju 50, Agati Kristi > 14, a francuskim piscima, na primer Balzaku i Igou, 49 i 56 > redova respektivno. Šta bi rekle profe sa Harvarda? Zašto se Balzak i Igo ne izučavaju u lektiri?
unknown.806 pedjak,
> Da li je neko zamijetio da mi uopšte u školi nismo izučavali > Shakespear-a ?? Ne znam za tebe, ali mi smo ga izučavali.
unknown.807 prvul,
ŮU bre, sta je tehnomana ;) Pa bre nije cilj imati nesto savrseno Ůnego teznja ka savrsenom. Sta ce meni knjiga koja 100% odgovara mom ukusu, Ů▄▄ I šta sad?! Znači po tebi bi ljudi bili bolji pisci od kompjutera zato što (ljudi) lošije pišu? Pa dobro, za takve kao ti napravili bismo "sakat" program koji bi optimizaciju nasilno prekidao tako da se dobije nesavršeno delo ;) Savršen način za emulaciju težnje kasavršenom ;>
unknown.808 wizard,
> Nije moje da se mešam, ali pomenuto je "redefinisanje" kao pojam, a da > li ti je ikad palo na pamet da bar malo posumnjaš u postojeće temelje > "umetničkih, kulturnih i civilizacijskih vrednosti u književnosti" ? Da, često. Što?
unknown.809 wizard,
> NADUVANIM umetničkim, kulturnim i civilizacijskim vrednostima u > književnosti. Naduvanim? Na osnovu čega tvrdiš da je naduvano nešto ti ne razumeš i koje (zbog toga) ne voliš da čitaš? > Nestaju oni koji su ih godinama naduvavali, i to me jako > raduje :) Ko nestaje? Obrazovani, načitani, pismeni, inteligentni, umetnici? Zašto te to raduje!?
unknown.810 wizard,
> Bitlsi su danas klasika. Uh...
unknown.811 wizard,
> >> > > Ne može se ceo svet predstaviti ciframa. > >> > >> > Može. > >> > >> Dokaži. ;) > > A tebi nije palo na pamet da dokažeš suprotno? Pa ako ti tvrdiš nešto valjda treba i da dokažeš. :) > Nema veze - svaka > stvar na svetu (pa i mnoge stvari koje na svetu ne postoje, kao > npr. vampiri, veštice, gremlini itd) ima ime. Ime je niz slova. > Svako slovo se može predstaviti kao ASCII znak, dakle ciframa. > Ergo, svaka stvar, pa i sam "ceo svet" se može predstaviti ciframa. Bah... ja sam očekivao nešto bolje... žinjenica da nešto možeš da imenuješ ili numerišeš ne znači da možeš da ga predstaviš ciframa.
unknown.812 wizard,
> Zauvek mi se urezalo u pamćenje ono što sam video svojim očima, a to je > ponašanje Branka Kockice kad je stala kamera na snimanju jedne epizode, Pre neku godinu sam video B.M. kako izlazi sa ekipom iz obdaništa gde su valjda nešto snimali. Lokalni klinci su se primili i okupili čim su ga videli, a on je ušao u kombi, pogledao ka njima i pokazao im ... pa recimo - srednji prst. > Ako neko hoće da > radi bilo šta sa decom, bio on glumac, zubar, prodavac obuće ili > vaspitač, decu mora da voli, a ne njome da se koristi. A to je upravo ono > što taj gad radi. Slažem se u potpunosti.
unknown.813 wizard,
> Bea ljutnje, čini mi se da malo previše kruto gledaš svet... > ...elitistički. Ne... Možda sam samo suviše anti-komformista. Jednostavno ne želim da budem životinja koja će da bude potpuno zadovoljna kad je sita, kad joj toplo i kad ima čime da ispuni vreme i da se zabavi. Značajan deo populacije se zadovoljava time, ali ne moramo svi biti takvi. > Milslim da nemaš pravo na ovako paušalne ocene. Šta smatraš paušalnom ocenom? To što tvrdim da se prava umetnost ne povinuje žanrovskoj odredljivosti? Ili ono o zanatlijama koji svoja dela publikuju u formi knjiga i filmskih traka?
unknown.814 cdragan,
> Ajmo još jednom onaj citat Hičkokove izjave sa svečanosti > na kojoj mu je dodeljivana nagrada za životno delo. > Hičkok, to beše onaj režiser što je snimao hitove, čuvao > se umetnosti, i za to što je radio, zamislite, uzimao > prljave dolare ;) Glede Alfreda, danas je na 'Politiki' počeo veliki ciklus Hičkokovih filmova. Idu radnim danima od 16:00. Uživajte.
unknown.815 cdragan,
> Književna kritika, filozofija... kome to još treba. Kad smo kod kritike, ima jedna zgodna za filmske kritičare: - Kritičar je čovek koji se najviše ljuti kada se publici dopadne ono što se njemu ne svidja ... Može da se primeni i na književnost, slikarstvo ..
unknown.816 cdragan,
> To je pravo pitanje! Da li će kompjuter naučiti da se > smeje? Pa treba krenuti od početka. Nisam neki programer ali bi trebalo, za početak, pretražiti tekst i ako se u njemu spominju reči : Mujo, Haso, Fata ... then SMILE ;)
unknown.817 novim,
Ć A jel' ti struka govori nešto o velikom početnom Ć slovu u rečenici? :) govori (šapatom). ali mi poodavno ne piše :)
unknown.818 novim,
Ć Profesionalni kritičari bi ovu raspravu vodili Ć drugačije, i nipošto je ne bi smatrali neobaveznom. rasprava da li je Agata BOLJA od Dostojevskom vrtela bi se tada oko značenja "bolja", pri čemu bi se išlo unazad, kako bi se utvrdili pojmovi i norme na kojima se takva značenja osnivaju. kako god bilo, stiže se na opšta pitanja ukusa, suda, iskaza. sad, kad sam skrenuo pažnju na to (i dodao: ostalo je manje-više sve sezanje, i u redu je da je sezanje, pod uslovom da smo toga svesni), odgovoreno mi je: spusti nivo rasprave. može i to (dakle > sezanje), ali rasprava više nije relevantna. izvesna tehnička znanja su potrebna ako se želi govoriti i o literaturi (čemu onda profesionalci za tu oblast?), kao god i za druge oblasti (osim za matematiku, o njoj se može reći svašta, i tu nije potrebno nikakvo znanje, jer tu sve rešavaju kompjuteri - a to je čisto pitanje para).
unknown.819 novim,
Ć prepisivanja svih njegovih dela u ASCII formatu. Da Ć li ima nekog smisla da mi pokrenemo proces njihovog Ć dovlačenja? /on = Šekspir - n./ kad le capitaine nemo bude imao vremena, molio bih ga objasni projekt Gutenberg detaljnije. reč je to tome da se književna klasika (engleska) prekuca kao ASCII. slanje Crnjanskog ovamo je bilo u tom smislu. a prva poruka u ovoj temi (Balindina, na početku početka) bila je da se pravi "Sezam biblioteka". što ne bismo? naravno, u skladu sa svojim interesovanjima, vremenom, itd. - predlažem, dakle: kad završimo s ovim prepucavanjem Agata versus LRP da se malkice organizujemo. ko je zainteresovan, neka mi se javi u mail, pa da napravimo neku grupu (ili više grupa!) i dogovorimo se. :)
unknown.820 novim,
Ć Da li ono naše čuveno "bre" potiče od skraćenog Ć "brate" ili je u pitanju nešto drugo? "bre, uzv. tur. a. za skretanje pažnje (na ono što se kaže) često uz pretnju; čuješ. b. u čuđenju." (Rečnik MS)
unknown.821 novim,
Ć Pretpostavljam da bi i Kolumbo, da je prihvatao Ć "kompetencije izvesnih Ć ostao da se brčka negde u Đenovi i da do danas Ć Amerika ne bi bila otkrivena. Što bi svakako Ć doprinelo prođi levih ruskih pisaca ;> čekaj, da jedno razjasnimo: nisam ni amerikanofil ni obratno (bio tamo, radio na Jelskom univerzitetu, veri veri najs), niti sam rusofil (ali ni obratno). nisam shvatio da je ova rasprava o tome! - prijateljica koja je upravo došla iz Njujorka (živi tamo već više od 10 godina) mi kaže da je grad PREPUN Rusa: svuda se po metroima čuje ruski, radnje, reklame na ruskom - to pomalo deluje fantastično! halucinantno! i meni zastrašujuće u meri u kojoj pantehnološka kultura u toj meri pobeđuje da ništi onu drugu, civilizaciju skepse u šta se ti zaklinješ. a jedan od najvećih skeptika ovog stoleća beše jedan prognani ruski filozof, Lav Šestov, možda i najveći učenik Dostojevskoga. njegova je sumnja da Bog ipak postoji, uprkos svoj nauci! "rus"? "levi"? "pisac"? bez njega, opet, savremena filozofija etike (Levinas, recimo) ne bi imala na šta da se osloni! - svakako da sam na strani skepse (i u odnosu na Dostojevskog). ali, da ponovim dve stvari: 1. loš je metod da bi se volela Agata nužno mrzeti Fjodora; 2: mora se razlikovati kultura (tzv. ukus dana, nedelje, decenije, čak i epohe) od civilizacije (sistema normi koje upravljaju pojmom čoveka i njegovog sveta). ovo poslednje nam dopušta da da govorimo o američkoj kulturi koja je deo evropske civilizacije. ali ne i obratno! ps: utoliko i izjava "svaka srpska taraba je starija od američke nacije" nije nesuvisla. samo, kako napisah u jednom članku u Borbi (u doba Stud. protesta), iz toga treba izvući konsekvence i po tarabu (a ne samo po naciju)!
unknown.822 novim,
Ć Književna kritika, filozofija, pa čak i matematika... Ć nisu nauke. To ne znači da ne treba da postoje Ć (matematika je čak i korisna ;), ali nisu deo Ć nauke... da bi nešto bilo naučno, mora ispunjavati Ć određene uslove među kojima je bitno to da se može Ć opovrgnuti eksperimentom. na žalost, ovakva ideja "nauke" je jako zastarela. Fajerabend, Lakatoš, Laudon, novije rasprave o Liotaru, menjaju ideje o nauci pred našim očima. nauka je pre svega diferencirano (stratifikovano, tipo- i topološki) uređeno znanje, u kojem ima aksiomatike, ali i pragmatike, slabih i jakih teza, hipoteza, stvari dokazanih i prihvaćenih (ali i nedokazanih a prihvaćenih!), postavki na čijoj negaciji nastaju čitave prakse (a da pozitivni sud još nije oformljen), itd. postoji nauka o književnosti (koja se deli na teoriju, istoriju, metodologiju, kritiku u širem smislu, na filologiju literature, stilistiku, retoriku, itd.).
unknown.823 veca,
>> Od petka do utorka 363 poruke u temi. Gospode bože! Meni kažeš?! :) Srećom, uradih bilten (poginuh :) )
unknown.824 veca,
>> Ja ne mogu da podnesem ljute papričice. Moja supruga bi mogla da >> stuče deset komada brzinom brojanja. I šta sad tu ide, 000010 ili >> 000001? 10:1 za nju :)
unknown.825 veca,
>> I dalje ne shvatam potrebu da se "1984" i "Proces" strpaju pod isti >> imenitelj. Slični su k'o bog i šeširdžija. I ja bih rekla, kao što trpaju i Proces i Stranac.
unknown.826 veca,
>>>> Tako i romani Agate Kristi predstavljaju dobru kupovinu za one >>>> koji ih kupuju zbog odnosa >>>> sopstveni_IQ/potreban_IQ_za_dotičnu_knjigu >> Šta se traži, da taj količnik bude što veći ili što manji? ;) Manji :) inače propade manipulacija + tržište :) >> Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko >> ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;> Nema šta ko da mu kaže, to je očigledno! :) Da ne znam da se zezaš, pomislila bih da nas vređaš :)
unknown.827 veca,
>> Zašto se Balzak i Igo ne izučavaju u lektiri? Ne izučavaju? Ja sam Igoa još u osnovnoj školi imala. Nisam sigurna (davno beše :) ) mislim da se odlomak iz Jadnika zvao Kozeta (200 strana knjiga), beše tu nešto o nekoj devojčici sa lutkom, težak život etc.
unknown.828 veca,
>> ŮŢ> Izvini ali iako stalno insistiraš na slobodnom opredeljenju i >> ŮŢ> ukusu čoveka (što nije sporno), da li to znači i da poštuješ >> ŮŢ> izbor drugačiji od tvog? >> >> Da. Da, ali nije bitno ;) >> Ne smatram da je Šeldon na nivou novokomponovanih zombija, kao ni >> da je Kami bog. Kami je napisao knjigu koja mi je recimo u 16 >> godina bila zanimljiva i nešto značila, ali koja mi sad jednostavno >> ne bi držala pažnju ni do kraja uvodnog monologa... Šeldonovi romani su zabavno štivo prema kojima su rađeni dobri (estetski :) ) filmovi (posedujem komplet i još par džepnih izdanja :) da ne pomislite da posedujem samo LRP :) ). Kami nije bog, svakako, to ni za kog ne bih mogla da kažem, obično toliko ne idealizujem ljude, ali je ostavio malo više traga od Šeldona, nakon što sam pročitane knjige. Kafka je car! :)
unknown.829 spantic,
> žrtva neke šuvarizacije - saučešće!. Uči se i sada. Hamlet i > Romeo i Julija zasigurno, što držim da je sasvim dovoljno za Ne. Šekspir je pouzdano bio u programu.
unknown.830 spantic,
> Loše te služi sećanje (zar tebi to da se desi? ;) Diskusija je bila > u ORKA. Priznajem za konferenciju, jerbo sam tako dobio opkladu da ćeš se uhvatiti za to, a zaboraviti odgovor o podršci ;)
unknown.831 spantic,
> Ajd' što to nisi zapamtio, ko bi sve ovo pamtio (osim mene :) ali pogledaj > čija je bila ona konstatacija "a predpostavljam i da Šekspira trpaš u leve > ruske pisce"? Poruka ORKA.3/15.924 autor... spantic. Kad već pitaš (a i ne > pitaš, nego tvrdiš), red je bar da pročitaš odgovor :) Ali ja jesam zapamtio. Zato i ponavljam pitanje. Hvala na citatu :) Poenta je u tome da i Šekspir spada u velikane pisane reči, mada jasno ipak ne dostojan jednog Tolstojevskog ;) Ipak ti ga izdvajaš. Da razlog ipak nije subjektivna osećajnost da Zapad zna bolje? > Verujem da ti je prethodnim objašnjeno. Ako posmatraš svoja merila, dakle broj prodatih knjiga Baba bi ušila i Šekspira. To međutim iz lektire SAD neće izbaciti Šekspira.
unknown.832 spantic,
> Dostojevskom je posvećeno 46 redova, Tolstoju 50, Agati Kristi > 14, a francuskim piscima, na primer Balzaku i Igou, 49 i 56 > redova respektivno. Šta bi rekle profe sa Harvarda? "Ma tu su knjigu pisali LRP i tačka!" ;)
unknown.833 spantic,
> Zašto se Balzak i Igo ne izučavaju u lektiri? Odakle ti to? Onore de Balzak se izučava u lektiri. Vidi "žiča Gorio". Jedino za Viktora Igoa nisam siguran.
unknown.834 vcalic,
>>>> Pa, ima i ono da psihički proces izaziva hemijski >>>> proces, a obrnuto ne važi. >> >> Ma hajde, a droge? Ispravka, jedan određeni psihički proces izaziva određene hemijske procese. Isti ti, samo veštački stimulisani, hemijski procesi ne izazivaju taj isti psihički proces. Vlada
unknown.835 vcalic,
>> Suština je to da računar ne oseća ništa ali je u stanju da napiše levlju >> rusku knjigu ;) od bilo kog levog ruskog pisca, a formalnost je to što ti >> ne možeš da razlikuješ koju knjigu je napisao čovek, a koju računar? Možeš smisao poruke na koju repliciraš da prevodiš na svoj jezik koliko hoćeš, a da i dalje ne odgovoriš. To si sada uradio ti, to Dejan radi od početka. Mada, gledajući vas, počinjem da razmišljam da niste možda i vi u pravu. Naime, za svaku svoju poruku, već predvidim odgovor sa procentom pogotka oko 80% posto ;>> Trebalo ti to preformulisati u neki algoritam, iskodirati i eto nama prvog human-simulatora na PC-u ;)) Posle toga bačim source u javnost, da se urade i verzije za Windows, OS/2, Mac-a, UNIX, etc... Vlada
unknown.836 vcalic,
>>>> Pa i za mene je 2+2 uvek 4 a bit je bit. Gde sam to ja napisao da to >>>> nije tako? >> >> U silnim tvrdnjama da u knjizi ima nešto više od niza slova, i da bi ipak >> postojale knjige/priče koje se ne bi našle među onih 80ž300miliona >> automatski generisanih. Ne bih baš rekao :) Jedno je šta piše, a drugo šta ti hoćeš da pročitaš ;)) Vlada
unknown.837 vcalic,
>> Ama od druge godine fakulteta ima da kopa po literaturi, kakvi udžbenici >> kakvi bakrači. A onima što diplomiraju iz udžbenika, svaka čast, ali ih >> nešto baš i ne smatram za stručnjake. Nikad nisu stekli naviku da >> kopaju. Pa, ovim našim je Mao Ce Tung uvek nekako bio drag, ali nisu smeli otvoreno da kopiraju njegove metode pa su ih malo 'prikrili' ;) Vlada
unknown.838 vcalic,
>> Da krenemo od lakšeg. Za domaći, pajkan emulator, da se završi do nove >> godine. Pa to može i u nekom Procomm/Telix/Telemate skript jeziku da se napiše: waitfor bilo_sta say ("Druže, vašu ličnu kartu!") waitfor bilo_sta vadi_palicu() while 1 udri() endwhile Vlada
unknown.839 vcalic,
>> Gricka ih Vlada sam, što je Vecino ministarstvo već nedostižno po broju >> poruka u odnosu na muzikante :) Ma, nije to problem. Samo ostavim par poruka tipa "Pink Floyd su propali narkomani", "Smrt smdljivim pankerima" i sl., pa da vidimo ko je kome nedostižan ;)) Vlada
unknown.840 vcalic,
>> Ako nisu shvatili Kovačevića, shvatili su Šijana. Poruka, dakle, može >> sasvim efikasno da se kaže i na drugi način. Ma Šijan je tu nebitan. Od kad je prestao da radi sa Duškom slabo mu ide. Doduše, onaj Davitelj je bio dobar. Vlada
unknown.841 vcalic,
>>>> Ma, da. Ajde to i da napišemo: Prijatno=000010 ; Neprijatno=000001 >> >> Ja ne mogu da podnesem ljute papričice. Moja supruga bi mogla da stuče >> deset komada brzinom brojanja. I šta sad tu ide, 000010 ili 000001? Da nije ono gore rečeno u ironiji ? ;) Vlada
unknown.842 vcalic,
>> Nisu. Koja ono zgrada u Njujorku potiče iz sedamnaestog veka? A? Molim? Ne znam da li ima nekih zgrada, u stvari sumnjam s obzirom na arhitekturu doseljenika ;), ali Jabuku su stvarno osnovali u sedamnaestom veku, a Petrograd je podigao Petar Veliki 1703. i stavio tu prestonicu da bi zajebavao Šveđane koji su u to vreme bili jaki. No, petrogradska arhitektura je za samo dva veka nadmašila sve ostale. Vlada
unknown.843 vcalic,
>> Pojma nemam, nisam čitao ništa što je napisao. Pa kad se čita i ne funkcioniše baš najbolje. :) Bolje je da se gleda. Vlada
unknown.844 vcalic,
>> Recimo, u Francuskoj. Izvor: NIN, tekst od pre jedno pola godine, ali >> tada se nije vodila ova diskusija pa mi nije palo na pamet da ga >> sačuvam ili prekucam. Ha, moguće da je to baš tekst koji sam i ja čitao (nisam siguran da je to bio Nin, ali mogao je da bude samo Nin ;), ili možda eventualno Vreme). Elem, pominjali su smanjenje ponude ruskih pisaca uopšte, ali je bilo napomenuto da se neki Rusi sasvim lepo prodaju. Beše pomenut Dostojevski (ne Tolstoj) i još par njih, ne sećam se tačno. Savremeni Rusi nikad nisu ni imali neki tiraž. Uzgred, pročitao sam negde i da po Zapadu ima dosta njih koji padnu u komu kad čuju da je Dostojevski Rus ;) Vlada
unknown.845 vcalic,
>> Lepo, ali raspodela inteligencije u ovom svetu se verovatno zasniva >> na Normalnoj raspodeli (zvonasta kriva) što znači da je jako puno >> "prosečnih" i jako malo genija kao i otprilike isto toliko morona. >> Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko >> ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;> Moroni retko kad znaju da čitaju pa i ne kupuju knjige. Ko onda ostaje da kupuje LRP ? ;)) Vlada
unknown.846 vcalic,
>> da ću nekoga zaboraviti" ;) Al' čisto da ne budem bar bez jednog: >> onaj što puši na lulu (ali nije gazda Jezda), što se preziva Pavić >> (ali nije radio scenario za "Srećni život"), što je dobio posebnu Pa, otprilike se slažem da je dotični "levi", ali je pre "američki" nego "ruski". To Ameri mnogo vole, da koriste neke "neobične" forme da bi prikrili odsustvo suštine ;) Rusi više klasičnu formu :) Vlada
unknown.847 vcalic,
Jel' to izvod iz knjige "Kako beletristika da zameni WC papir" ? ;)
unknown.848 vcalic,
>> Budući da nema živih svedoka, postoji osnovana sumnja da je dotični samo >> izmišljotina Agitpropa, dakle rudimentarna verzija emulirane stvarnosti, >> o čemu je uvaženi djelovic skoro ovde pričao... Ajte vi gospodo što smatrate da je Dostojevski nešto što su komunisti propagirali, pročitajte malo neku istoriju književnosti ;)) Vlada
unknown.849 vcalic,
>> Zašto se Balzak i Igo ne izučavaju u lektiri? Meni se nekako čini da sam imao ovog prvog. Vlada
unknown.850 mnikolic,
>> Juče ispratismo Ljilju, Kikija i malog Đoleta. Kakve to veze ima sa >> muzikom? Kiki je Zoran Lesendrić, pevač, gitarista i vođa grupe Piloti. >> Odoše u Južnoafričku Republiku na neko vreme, a posle će u Grčku. Dok se >> ne vrate, ako se vrate, Piloti su u zamrznutom stanju. Konačno jedna poruka za bilten ;)) Vlada
unknown.851 voki,
>>> >>>> Da li nam ie stvarno potrebno slovo j? >>> >> Niie. >> Treba da pročitate kasnije poruke u vezi s ovim. >> Naravno da ne bi bilo "niie" nego "nie"!!! Ma što ne kažeš, znači može da se čita i kao "NJE" ;) Pozdrav Voki.
unknown.852 dejanr,
>> > Lepo, ali raspodela inteligencije u ovom svetu se verovatno zasniva >> > na Normalnoj raspodeli (zvonasta kriva) što znači da je jako puno >> > "prosečnih" i jako malo genija kao i otprilike isto toliko morona. >> > Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko >> > ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;> >> >> Moroni retko kad znaju da čitaju pa i ne kupuju knjige. Ko onda ostaje da >> kupuje LRP ? ;)) žovek koji slabo zna da čita i zbog toga ne kupuje knjige pokazuje solidnu dozu inteligencije :) Ako je već moron, on neće znati da čita ali će možda ipak kupovati knjige ;>>
unknown.853 dejanr,
>> Mada, gledajući vas, počinjem da razmišljam da niste možda i vi u pravu. >> Naime, za svaku svoju poruku, već predvidim odgovor sa procentom pogotka >> oko 80% posto ;>> Ako hoćeš da ti neko poveruje, deponuj unapred pretpostavljeni odgovor negde gde neće moći da bude promenjen (recimo, šifrovan fajl uz poruku) pa da vidimo :)
unknown.854 dejanr,
>> > > Pa i za mene je 2+2 uvek 4 a bit je bit. Gde sam to ja napisao da to >> > > nije tako? >> > >> > U silnim tvrdnjama da u knjizi ima nešto više od niza slova, i da bi ipak >> > postojale knjige/priče koje se ne bi našle među onih 80ž300miliona >> > automatski generisanih. >> >> Ne bih baš rekao :) Jedno je šta piše, a drugo šta ti hoćeš da pročitaš ;)) Sledi citat: >> =============================== >> 6.156 CIVILIZACIJA.4:knjizevnost >> vcalic, 23.10.Sub 02:15, 619 chr >> Odgovor na 6.117, dejanr, 22.10.Pet 14:09 >> --------------------------------------------------------- >> >> Da li je zbilja potrebno nekome ko se, reklo bi se, bavi kompjuterima >> >> objašnjavati ovako elementarne stvari? Naravno da će se i ta pripovetka >> >> nalaziti na spisku - tri strane teksta, i 997 strana blankova. Normalno >> >> da se u onih 80 znakova nalazi i blanko, pošto bi se bez njega knjige >> >> teško pisale. >> >> Ja uopšte nisam mislio da u kombinaciju ne ulaze pripovetke sa tri >> strane, već da će čovek napisati priču koju kompjuter neće moći da generiše, >> iako ima na raspolaganju sva slova. Paradoksalno? Ne, iz prostog razloga što >> ljudska misao izrečena rečima nije samo skup slova. >> >> Vlada >> ----------------------------------------------- 6.156 ---
unknown.855 dejanr,
>> > NADUVANIM umetničkim, kulturnim i civilizacijskim vrednostima u >> > književnosti. >> >> Naduvanim? Na osnovu čega tvrdiš da je naduvano nešto ti ne razumeš i >> koje (zbog toga) ne voliš da čitaš? Na osnovu toga što se dešava kada je pukao balon. >> > Nestaju oni koji su ih godinama naduvavali, i to me jako >> > raduje :) >> >> Ko nestaje? Obrazovani, načitani, pismeni, inteligentni, umetnici? Ne, nego nestaju oni koji su puštali ruski narod da skapava po polurazrušenim kućerinama i pase travu, a novac slali po svetu da potpomažu razne "komunističke pokrete" (od Josipa Broza pre rata do čorža Maršea donedavno), a onda uzgred i da se naduvavaju levi ruski pisci, pokrivaju gubici štamparija koje ih štampaju itd.
unknown.856 dejanr,
>> Bah... ja sam očekivao nešto bolje... žinjenica da nešto možeš da >> imenuješ ili numerišeš ne znači da možeš da ga predstaviš ciframa. Vidim da nemaš predstavu o tome šta je to predstava :)
unknown.857 dejanr,
>> > Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko >> > ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;> >> >> Nema šta ko da mu kaže, to je očigledno! :) Kod mene u školi kad bi neko rekao "to je očigledno" ili "vidi se sa slike", profesor bi mu lupio keca i poslao ga na mesto da razmišlja šta je očigledno a šta nije ;) Ali šta ćeš kad nismo išli u istu školu ;)
unknown.858 jovana,
> Profesionalni kritičari bi ovu raspravu vodili drugačije, i > nipošto je ne bi smatrali neobaveznom. > > Bolje? Naprotiv, još gore. Nisam govorila o profesionalnim kritičarima.
unknown.859 jovana,
> Tako da to što ovde izgleda kao preozbiljna rasprava... ne bi > trebalo uzeti previše ozbiljno. Ovde uglavnom raspravljaju naši > emulatori. Vidiš da je ipak ozbiljno!
unknown.860 jovana,
> Iz toga što jedno delo NE PRETENDUJE da bude umetničko ne > proizlazi da nije! Dakle, MOGUĆE je da su neki od Hičkokovih > filmova umetnička dela ali to nije NUčNO! De, de! Volim Hičkoka, pa šta ću? :)) > > P.S. Lično mislim da nisu! ;)))) Se omakli?
unknown.861 dejanr,
>> Priznajem za konferenciju, jerbo sam tako dobio opkladu da ćeš >> se uhvatiti za to, a zaboraviti odgovor o podršci ;) >> > Ajd' što to nisi zapamtio, ko bi sve ovo pamtio (osim mene :) >> > ali pogledaj čija je bila ona konstatacija "a predpostavljam i >> > da Šekspira trpaš u leve ruske pisce"? Poruka ORKA.3/15.924 >> > autor... spantic. Kad već pitaš (a i ne pitaš, nego tvrdiš), >> > red je bar da pročitaš odgovor :) >> >> Ali ja jesam zapamtio. Ja sam mislio da ćeš izmisliti neko ubedljivije "vađenje". >> Poenta je u tome da i Šekspir spada u velikane pisane reči, mada jasno >> ipak ne dostojan jednog Tolstojevskog ;) Ko što rekoh u poruci 5.302 u CIVILIZACIJA.3: >> Osim toga, levi ruski pisci i Šekspir mu, po meni, dođu otprilike ko >> govno i miliprot, da izvine auditorijum na izrazu. >> Ipak ti ga izdvajaš. Da razlog ipak nije subjektivna osećajnost da Zapad >> zna bolje? Ne, razloge sam opisao u poruci 6.451. >> Ako posmatraš svoja merila, dakle broj prodatih knjiga Baba bi ušila i >> Šekspira. To međutim iz lektire SAD neće izbaciti Šekspira. Neće i ne treba. Pa sigurno neće u lektiru da stave 50 knjiga od Agate - jedna je sasvim dosta. Kada namire nju, Margaret Mičel (ovo specijalno za vcalica :) i par drugih, ostaće i za Šekspira, nema brige.
unknown.862 dejanr,
>> Ajte vi gospodo što smatrate da je Dostojevski nešto što su komunisti >> propagirali, pročitajte malo neku istoriju književnosti ;)) Ma hajde, ono što komunisti *nisu* propagirali to se u SSSR-u nije ni štampalo - sve se bojim da je do skora mogao da se tamo kupi "Arhipelag Gulag" (BTW, gledaste li Solženjicina sinoć na NTV? Vrlo ubedljiv intervju) ili 1984. Mislim da je i na robiju išao kome to nađu u kući. Nego je njihova propaganda mudra, mnogo mudrija nego što ti misliš - ovo propagiramo, i to kupuju oni režimski nastrojeni. Ovo drugo je nešto šatro kontra države, ali ga štampamo, premda malo manje nego što bi trebalo tako da se teže nalazi. To kupuju oni "nepodobni", i srećni su što tako protestvuju. A u stvari i jedni i drugi čitaju ono što vlast hoće. Glede Dostojevskog, čisto sumnjam da su objavljivali "Zle duhe", ali ostalo su voleli :) To mu dođe kao kada su nam u Moskvi pokazali Lenjinov grob, pa ispred Staljinov grob a tamo negde na nekom groblju je sahranjen Hruščov. A sva tri groba okićena cvećem, Lenjinov po dužnosti a Staljina i Hruščova kite "građani", tj. nekakvi polu-disidenti koje puštaju da se noću šunjaju i ostavljaju to cveće, i onda su "srećni" što su im "pokazali šta misle" i "zajebali policiju" (al su je zajebali... ;)). A državi mnogo više odgovara da to rade javno noseći cveće po grobovima drugara iz iste ekipe, nego da nešto tajno snuju.
unknown.863 dejanr,
>> > U stvari, sve tzv. društvene nauke imaju problema zbog toga što >> > polaze od pretpostavke da je svaki čovek jedinstven i neponovljiv >> > i da mu ponašanje nije teorijski moguće predviđati... e, ako je >> > tako, onda tu nema nauke... >> >> Ali je "psihoistorija" u "Zadužbinama" (I.A.) po meni fantastično >> smišljena caka... Fantastično smišljena caka jeste, ali ona ne spori da je svaki čovek nepredvidljiv i ne može da predviđa ponašanje jednog čoveka, nego predviđa ponašanje ogromnih masa ljudi, nešto kao kinetička teorija gasova - ne možeš da sračunaš kuda će ići neki konkretan molekul, ali možeš da predvidiš kretanje glavnine molekula. >> i prosto mi je čudno da se neko još nije time malo ozbiljnije >> pozabavio... (ili možda jeste ?? :) Ako je po Asimovu, treba nam još oko 20-25,000 godina da je razvijemo ;)
unknown.864 dejanr,
>> Glede Alfreda, danas je na 'Politiki' počeo veliki ciklus >> Hičkokovih filmova. Idu radnim danima od 16:00. Uživajte. Na žalost, ovih prvih dana idu njegovi filmovi iz rane faze, koji i nisu nešto. Ali najavljeni su i pravi hitovi kao što su "Ptice" i "Psiho", to će biti praznik :)
unknown.865 dejanr,
>> > > Pa, ima i ono da psihički proces izaziva hemijski >> > > proces, a obrnuto ne važi. >> > >> > Ma hajde, a droge? >> >> Ispravka, jedan određeni psihički proces izaziva određene hemijske >> procese. Isti ti, samo veštački stimulisani, hemijski procesi ne >> izazivaju taj isti psihički proces. Ovo je već mnogo bolja tvrdnja kojoj je teško nešto zameriti. Pošto je to na neki način pitanje medicine, mislim da bi bilo zanimljivo stvar malo osvetliti sa te strane. Mislim da je u tretmanu sasvim nepoznatih bolesti jedna od stvari koja se pokušava lečenje simptoma. Recimo, pojavio se neki novi i jako smrtonosni otrov (ili virus, bakterija...) čije je delovanje nejasno. Prvo se proučava koja je to pojava koja dovodi do smrti i, recimo, ustanovi se da je to zgrušavanje krvi. Onda se pokuša da se subjektu (takvo "gađanje" se obično obavlja na životinjama, naravno) da neko snažno sredstvo protiv zgrušavanja krvi, pa se gleda šta će onda da bude. Subjekat sada opet umre (malo kasnije) zbog, recimo, nedovoljne ishranjenosti nekih tkiva. Onda se proba sa lečenjem tog simptoma i gleda se šta će dalje biti. I tako dalje, sa idejom da će u jednom trenutku, ako izlečimo dovoljno simptoma, pacijent da preživi, iako će nam i dalje ostati nejasno kako je taj novi otrov sve te simptome izazvao. Mislim da je tim koji je dobio Nobela pre par godina izašao upravo sa teorijom da se, ako se ide dovoljno duboko u lečenje simtoma, može spasti i pacijent bolesan od AIDS-a. "Mali" problem je što u praksi nije lako otići dovoljno daleko, a lečenje nekih simptoma izazove neke loše posledice koje dalje komplikuju lečenje, ali teorija svakako ima izvesne osnove. U tvojoj analogiji, bilo bi jako teško simulirati sve fizičke procese koji su posledica nekog psihičkog, ali mislim da je otvoreno pitanje da li bi, kada bi to nekako moglo da se uradi, psihički proces time bio iniciran ili ne bi.
unknown.866 wizard,
> Pa to može i u nekom Procomm/Telix/Telemate skript jeziku da se napiše: > > waitfor bilo_sta > say ("Druže, vašu ličnu kartu!") > waitfor bilo_sta <---+ > vadi_palicu() | > while 1 | > udri() | > endwhile | | | Ovde -----+ ti fali: "logoff".
unknown.867 ndragan,
/ Znači lagali su nas za one "stare tarabe"... ?? ;) Neeee, Pjotr Veljikij je tamo negde baš seo na dvestagodišnju tarabu i rekao "mrzi nas da se vraćamo... ostajemo ovde. sazidajte nam nešto zglavno".
unknown.868 ndragan,
/ ja Big Apple stariji od Petrograda, jer je potonji građen na močvarnom / tlu direktivom Petra I tamo gde grada ranije nije bilo. Već smo dobili odgovor. Inače, koji je ono grad bio na mestu Novog Amsterdama?
unknown.869 ndragan,
/ Pitanje još uvek vredi - koja su to "životna saznanja" ? Recimo, čitajući "Uliksa" došao sam do saznanja da sam, uprkos svom permanentnom ego tripu po unutrašnjosti, nepopravljivo normalan, i obratno, da se svet sastoji samo od nas, otkačenih tipova, što onda i nije bog zna šta kad nas već ima toliko. Očekivao nešto više? Od jedne knjige? A šta bi više. Vredelo je i to, i te kako. / je to individualna stvar... Ono što je presudno da kažeš "ovo mi se / sviđa, a ono mi se ne sviđa..." Svratio danas TArva do nas u firmu, i počnem da mu gunđam na račun jučerašnjeg grozomornog pada koji sam jedva skinuo (42 minuta!) usput sve psujući Dejrana što je bez najave otvorio nove Novosti i ZZa što već jednom ne napravi da rezignacija bude tranzitivna... i onda je ispalo da je 85% pomenutog pada otišlo na LRP, te sam ZZa izostavio. Posle pet minuta smo već zaređali po LRP, uradili jednu poštenu seču, preživeo Dostojevski i Okudžava, odleteli grof i Šolohov, te poneki noviji. Zanimljivo da se Solženjicin, Majakovski, Jevtušenko i celo ovovekovno društvo slabo spominju u raspravi. LRP su izum prošlog veka? Da javimo MekEfiju da ubaci u sken 112 (najkasnije) da obavezno detektuje LRP virus? --> jesam li već rekao da nemam živaca za žehova?
unknown.870 ndragan,
/ prevode, čak i sada (pod sankcijama :) ), ali ne svi, neki / jednostavno ne mogu da se prilagode drugim mentalitetima. Ni / jedadan com prg to ne bi mogao :) Gde me nađe. Znam za dosta prevodilačkih problema, i prosto obožavam da ubacim nešto što će eventualnog prevodioca baciti na tihu vatru. Imam čak nekoliko štoseva tako fino zavučenih (ne hvalim se, radi se o privatnim štosevima za koje niko ni ne zna osim mojih bližnjih) da garant nestaju u bilo kakvom prevodu. Ne verujem da bi neki tvorac lrp emulatora mogao da zna da i tako nešto treba da ugradi.
unknown.871 ndragan,
/> Na jednoj strani su: /> milan, veca, i.a.n, milanv, vcalic, wizard, novim, bojans / Ubacuj, ubacuj :) Ubaci me na obe strane. Danas se osećam kao stereo tip.
unknown.872 ndragan,
/ U Petrovgradu nijednom. Da načinimo razliku: Petrograd je grad o kome govorimo, a PetroVgrad je predratno ime Zrenjanina (oba imena Bečkereka su plod komunjarsko / američkog običaja da istorija počinje od nas).
unknown.873 ndragan,
/ Zavredila je da postoji, naravno, ali mora biti otvorena za SUMNJU Sumnjam da su LRP toliko loši :). Možda se samo loše digitalizuju :)
unknown.874 ndragan,
/ ŮŢ> uzbuđenja, ovo je pornić, to gledaj ako... / Bea ljutnje, čini mi se da malo previše kruto gledaš svet... ...to gledaj ako ti je suviše krut... pogled na svet ... / Milslim da nemaš pravo na ovako paušalne ocene. Možda je malo uopštio, dovoljno bi bilo da preformuliše u "umetnička dela treba prvo tražiti među onima koji se opiru žanrovima", pa bih se složio. Unutar žanra imaš pre svega zanat, a onda i vrhunski zanat koji doseže do umetnosti.
unknown.875 fancy,
ŮŢ> Da, često. Što? Ništa, samo onako...
unknown.876 fancy,
ŮŢ>> Jel' moram? Nisam bas ljubitelj, ali recimo da je dobar zvuk ŮŢ>> telekastera u njoj... ŮŢ> ŮŢ> Ovo je neka teska novina ;)) Cudan onaj dzipson-telekaster ;))) E, pa dragi moj, nauči nešto... Page JESTE uvek svirao Les Pola, ali je dotična pesma poznata po tome što je na njoj svirao FENDER TELECASTER... Niti je novina, niti je čudno ako umeš da slušaš i razlikuješ zvuk Fendera od Gibsona... Capito? .F nO morE.
unknown.877 fancy,
ŮŢ> Ne znam za tebe, ali mi smo ga izučavali. Jedan čas priče o Omletu naspram polugodišta o Ratu pa još polugodišta o Miru..??? To se zove KARenjINA... .F nO morE.
unknown.878 fancy,
ŮŢ> reči : Mujo, Haso, Fata ... then SMILE ;) Case Miško do loop
unknown.879 fancy,
ŮŢ> vremenom, itd. - predlažem, dakle: kad završimo s ovim ŮŢ> prepucavanjem Agata versus LRP da se malkice organizujemo. ko ŮŢ> je zainteresovan, neka mi se javi u mail, pa da napravimo ŮŢ> neku grupu (ili više grupa!) i dogovorimo se. :) A grupa će se, pretpostavljam, zvati: 10 malih crnaca ?? ;) .F nO morE.
unknown.880 fancy,
ŮŢ> No, petrogradska arhitektura je za samo dva veka nadmašila sve ostale. Monumentalno, nema šta... Veliko k'o Rusko srce, široko k'o Ruska duša... Novi domovi za nove Faraone... count me out.
unknown.881 fancy,
Evo male pesmice koju sam spevao po odlasku Kkija iz Pilota... "Jesen je bila kad su otišli Ova zima me potseća na nji'..." (pevati uz melodiju pesme Pilota - "Leeeeto je...")
unknown.882 fancy,
ŮŢ> predviđa ponašanje ogromnih masa ljudi, nešto kao kinetička teorija ŮŢ> gasova - ne možeš da sračunaš kuda će ići neki konkretan molekul, ali ŮŢ> možeš da predvidiš kretanje glavnine molekula. Fantastično. A zanimljiva implikacija bi bila da se to može primeniti na svaki dovoljno veliki skup... nečega..;) ŮŢ> Ako je po Asimovu, treba nam još oko 20-25,000 godina da je razvijemo ;) Uh, dobro je... pobojao sam se da je bilo reči o 200,000 g..:) .F nO morE.
unknown.883 fancy,
ŮŢ> Šta smatraš paušalnom ocenom? To što tvrdim da se prava umetnost ne ŮŢ> povinuje žanrovskoj odredljivosti? To... Ne bih stavljao tako jasne odrednice po pitanju umetnosti... Budući da sam se bavio "određenim vrstama umetnosti" u životu mogu samo da kažem da je ista vrlo nepredvidljiva, i teško može da izdrži pod pritiskom definicije. .F nO morE.
unknown.884 stefan,
> Ć Da li ono naše čuveno "bre" potiče od skraćenog > Ć "brate" ili je u pitanju nešto drugo? > > "bre, uzv. tur. a. za skretanje pažnje (na ono što se kaže) > često uz pretnju; čuješ. b. u čuđenju." (Rečnik MS) Ne odgovori čoveku odakle potiče :) Potiče od turske reči (pošto je turcizam ;) koja znači "stoka". Pa sad ti razmisli kad sledeći put to izgovoriš pred nekim turčinom ;)
unknown.885 djelovic,
> Ne izučavaju? Ja sam Igoa još u osnovnoj školi imala. Nisam > sigurna (davno beše :) ) mislim da se odlomak iz Jadnika zvao > Kozeta (200 strana knjiga), beše tu nešto o nekoj devojčici sa > lutkom, težak život etc. Izvinjotka, prsti mi idu brže od pameti. Originalno pitanje je bilo zašto se ne izučavaju barem upola toliko koliko i levi ruski pisci, ako im već dotična knjiga daje isti broj redova (strana?)? Evo, i ti se ne sećaš da si učila Igoa, spanta se ne seća Balzaka, a oboje se (i te kako dobro :) ) sećate Tolstoja i Dostojevskog :). Pa čak i da su ostali pisci dobro zastupljeni u nastavnom programu (kako kaže milan), ostaje činjenica da se svakom od njih u školi posveti samo čas ili dva, dok se levi ruski pisci izučavaju nedeljama. Verovatno profani više vole da pričaju o onome što znaju?
unknown.886 i.a.n.,
>> │ grešim?). Svaki bona fide kritičar koji drži do sebe smatrao bi >> │ nas gomilom dokonih ───────── ji ne znaju o čemu pričaju. >> >> Treba mi značenje podvučenih reči! Tj. šta to dođavola znači? :)) Doslovce, latinski, "u dobroj nameri". Ovde: pravi, autentičan, nepatvoren.
unknown.887 i.a.n.,
>> Lepo, ali raspodela inteligencije u ovom svetu se verovatno zasniva >> na Normalnoj raspodeli (zvonasta kriva) što znači da je jako puno >> "prosečnih" i jako malo genija kao i otprilike isto toliko morona. >> Dakle, nisu u manjini samo inteligentni, u manjini su i moroni. Ko >> ti kaže da baš prvi a ne drugi kupuju leve ruske pisce? ;> Nadam se da će Sezam jednog dana imati komandu SET RUBBISHLEVEL koja mi ovakve poruke neće puštati u PAD.
unknown.888 i.a.n.,
>> U pivnicu gde uveče plačete "Molim vas, ne mogu više" (((: Znam za dvojicu koji su zamalo Bogu dušu jer nisu znali da treba da okrenu podmetač sa reckama kad im je dosta.
unknown.889 dr.grba,
>> Južnoafričku Republiku na neko vreme, a posle će u Grčku. Dok se ne >> vrate, ako se vrate, Piloti su u zamrznutom stanju. Onomad pitah za grupu U dva, a sad pitam za "Pilote": Kakav je značaj ove grupe pod kapom nebeskom? Nit' su pevači, nit' su svirci, a bogami i repertoar je diskutabilan... ----> Plotunom po dr.grbi..... PALI!!!
unknown.890 dr.grba,
>> Još isprati lepog Caneta, Maju Marijanu i Bekija Bekića da se >> odmorimo ko ljudi ;))) Bilo bi tu putnika za dva Jumbo Jeta...
unknown.891 dr.grba,
>> Da li to znači da si kasnije udomio i nekog Norvežanina kad su vam >> uzvraćali posetu u Kikindi? Jesam. Da nemaš veze sa društvom iz Melenaca koje je sa Kikinđanima 1983. išlo na taj put u Norvešku? Bio sam u toj grupi. Referenca: gitara. Nemoguće da me se ne sećaju. Najluđa faca od tih Melenčovanovana (: beše neka Zorica, koja je po Stokholmu išla od butika do butika i grebala se štampane najlon kese. Ili Neša Đukić, ili kako se zvaše, koji je opseo bar u poslednjem vozu, od Berlina do Subotice, mašući novčanicom od 50 dolara, mlateći rukama i vičući "devet ber, devet ber..." u nameri da šankmenu objasni da mu treba, je li, devet piva. Brka iza šanka ga je gledao petnaestak sekundi ledenim pogledom, ovaj je penio, i brka najzad: "Šta se dereš, konju? 'Oćeš BIP ili Tuborg?". Jadni Đule je zaboravio da je posle mesec dana ušao u prljavi voz Jugoslovenske železnice...
unknown.892 dr.grba,
Još jedan doživljaj, ovaj put u poslednjem vozu u pravcu Narvika, a to je Stokholm - Kiruna, čija su se da vagona odvajala do Narvika. Pošto je prošlo već dva ipo dana puta, nakon presedanja u Berlinu, Malmeu i Stokholmu, čekalo nas je poslednjih 25 sati duž Švedske. Pošto su mnoge organizacione teškoće grupe od 33 ludaka time bile savladane, atmosfera je bila prilično opuštena, pa se tu otvorila i poneka flaša "Manastirke", inače namenjena kao poklon domaćinima (Nordijci su ludi za "Manastirkom"!). Vagon je podeljen na dva dela po 36 sedišta druge klase (jesam se vozio "Olimpikom", ali lepša je švedska druga klasa). Jedan deo smo zauzeli mi, a sa nama hrabro sedoše dva drugara, studenta slikarstva u Stokholmu, koji su išli u nekakav kamp. Jedan Šved, jedan Meksikanac. Obojica sunđeri, dostojni "Šumatovca" ili "Poslednje šanse". Šved se zapio sa kondukterom, dobili su pola litre "Manastirke", pa je zaspao, a kondukter je svaki čas dolazio da vidi "da li nam nešto treba", i na kraju je nazdravljao sa "Skol - jebega". Lepo smo mu rekli da nije "jebega", nego "jebi ga", al' nije vredelo... (: Meksikanac je bio bolje pripremljen na ovaj susret. Nas pet-šest koji smo izdržali tempo smo doživeli lepo iskustvo s njim. U neka doba M. izvadi bocu prave Mejico tekile, mutno beličaste boje. I to beše prva lekcija: "Ljuk, am..b..amigo, to je boja tekile...". Pa je izvadio tri-četiri limuna i kesicu soli. Pa nas je naučio gestu dobrodošlice u njegovom zavičaju. Na pragu kuće domaćin preseče limun po pola (uzduž, ne onako k'o kad hoćemo da ga cedimo), posoli po zalogaj na svakoj polovini, potom i domaćin i gost zgriznu zalogaj, zajedno sa korom, a potom gutljajem tekile iz boce sjure zalogaj u grlo. Ovo je neki ekvivalent slatkom u nekim našim krajevima... Pošto sam interaktivno prevodio šta M. priča, pripala mi čast da odigram ulogu gosta. Posoljeni limun, ali ONAJ limun, je nešto zanimljivo samo po sebi. A dobar gutljaj tekile je bio izuzetno ukusan u ustima. Jako se lako guta. A posle pola minuta.... ...brate, kako to rastura želudac. Pola sata sam imao utisak da mi se u želucu bodljikavo prase. Ali i danas, posle više od deset godina, vrlo dobro pamtim taj ukus koji nikad pre i nikad posle nisam imao prilike da osetim... O hamburgeru za džemom od mandaina drugom prilikom...
unknown.893 dr.grba,
>> / O filmovima Zorana žalića? O časopisu "Treće oko"?.... >> >> Šta si stao? Nastavi. O ponašanju servisera "EI-Bull"-a. O horoskopima preko telefona. O ljubavi Branka Kockice prema deci. O ljubavi Mande prema alkoholu. O "Biomedu". O YU fudbalu. O saradnji Jadranke Jovanović sa Bajagom. O popularnosti Danijela Šifera van Srbije. O grupama "U dva" i "Piloti". O opusu Mome Kapora. O parlamenarnoj tradiciji u Srba. O ceni hleba i mleka. O uticaju ruskih pisaca na veličinu padova korisnika Sezama. O časopisu "Sabor". O značaju Rake Đokića na kulturni nivo ovaca. O zakopanom blagu na travnjaku ispred zgrade Savezne skupštine. O platama vojske v/s platama milicije. O "Večernjim novostima". O pušenju. O "Indeksovom" radio pozorištu. O cinizmu u SANU. O značaju istog. O piratovanju softvera na našim prostorima. O Andriji K. O ceni piva. O dihtovanju traktorskih prikolica i značaju istih na zimsku prihranu stanoništva. O ljubavi prema domovini. O skijaškim dometima princa žarlsa. O sosu od magarca. O razvoju intelekta pomoću časopisa "Huper". O razgovorima u toku merenja šargarepe i kupusa na pijaci. O načinima da bez griže savesti kupite svom detetu čizmice za zimu. O nastupajućim EPP blokovima sledećih sedam nedelja. O uticaju sunčevih pega na menstruaciju muva.
unknown.894 dr.grba,
>> Svejedno, Dostojevski je nepomerljivo zaseo u svetsku istoriju >> ideja, a Ovo zvuči kao kad kikindski budžovani zasednu u "Plavu salu" Radničkog doma, izolovani od očiju kojekoga, pa orgijaju do jutra.
unknown.895 dr.grba,
>> Počinjem da se šopam dok se ne probudim. ***** C, c, c, c, c, c, c, c...... Kaže se "šopljavam".
unknown.896 dr.grba,
>> Pojma nemam, nisam čitao ništa što je napisao. U BIGZ-ovom izdanju džepne knjige, pojavio se Kovačevićev set "Balkanski špijun", skup pet drama. Literatura dovoljno laka za čitanje, a odličnim jezikom pisana, preporuka za čitanje.
unknown.897 dr.grba,
>> rasprava da li je Agata BOLJA od Dostojevskom vrtela bi se >> tada oko značenja "bolja", pri čemu bi se išlo unazad, kako >> bi se utvrdili pojmovi i norme na kojima se takva značenja Što reče Vlatko Stefanovski (ponovo sinoć na TV, snimak Press konferencije od prošle godine): "Dobio sam kompliment da sviram, uh, poput Satrijanija ili Stiva Veja, a to je glupo, jer nema staze koju možemo pretrčati, pa da se kaže ko je bolji." Amin.
unknown.898 dr.grba,
>> >> Ja ne mogu da podnesem ljute papričice. Moja supruga bi mogla da >> >> stuče deset komada brzinom brojanja. I šta sad tu ide, 000010 >> >> ili 000001? >> >> 10:1 za nju :) E, Veco, kod nje princip iz tajne grupe TNT : sve za jednog, jedan za sve. Ja sam taj "svi" ): (;
unknown.899 dr.grba,
>> Šeldonovi romani su zabavno štivo prema kojima su rađeni dobri >> (estetski :) ) filmovi (posedujem komplet i još par džepnih Šeldonovi romani su perfektno tempirani za onog kome su i pisani. Obični, dakle glupi i umorni zaposleni Amerikanac koji za sebe smatra da i nije tako naivan. I onda lepo priču o američkom snu strpa u kriminalistički milje, eventualno preseli van teritorije SAD da bi mogao efikasnije da kenja, da izvinete na istini, naravno teorija oscilacija... ne iz mehanike, nego iz Holivuda, čija poslednja amplituda ostaje gore na kraju. Lako za gutanje, poput kukuruznih pahuljica, nema da tupiš zube. A slike se samo talože, i lepo strpaš onog Kazanovu-Karingtona, crnu Amerikanku bez sisa i dupeta, Omara Šarifa, dva aerodroma, pet hotela iz nekog internacionalnog lanca, osam do deset automobila, od toga tri sportska, dva crna, blindirana, jedan što ne može da upali i dva po slobodnom nahođenju; dalje, nakit ili još bolje neki predmet vojno - industrijske špijunaže, ljubav prema detetu i jedno bračno neverstvo, dve izdaje i jedno nesalomivo prijateljstvo stečeno slučajno. Jedan ili dva neočekivana obrta i jedan inteligentni štos prepisan od nekog kopiranta Aleksanda Dime. Od klišea se upotrebljavaju samo jedna ludačka vožnja automobilom (sa pucanjem), strašna osveta, tri do pet šamara, od kojih je ključni onaj kad ona udari njega, pa padne u zagrljaj, pa cenzura u montaži, pa doručak u satenskoj posteljini. I, naravno, dve šolje za prvu jutarnju kafu u kabinetu.
unknown.900 dr.grba,
>> ... Samo ostavim par poruka tipa "Pink Floyd su propali narkomani"... Ej, jes' ti primetiJo da sam ja i ovde? ):<
unknown.901 dr.grba,
>> Ma Šijan je tu nebitan. Od kad je prestao da radi sa Duškom slabo >> mu ide. Mislim da je asocijacija bila "autobus". A kad mi neko u kontekstu filma kaže reč "autobus", meni je prva sledeća asocijacija "Slobodan Šijan".
unknown.902 dr.grba,
>> >> Ja ne mogu da podnesem ljute papričice. Moja supruga bi mogla da >> >> stuče deset komada brzinom brojanja. I šta sad tu ide, 000010 >> ili 000001? >> >> Da nije ono gore rečeno u ironiji ? ;) Ako misliš na konzumiranje ljutih papričica, istina je ): Moj starac pravi perfektan kupus sa ovčetinom u kotliću, a za mene obavezno spremi dosta piva da gasim ljutinu.
unknown.903 dr.grba,
>> No, petrogradska arhitektura je za samo dva veka nadmašila sve >> ostale. E, to sam hteo da čujem. Jednom dignut, Ermitaž ostaje jedna od najlepših građevina na svetu. A ima mu godina... A niko od nas se ne biiznenadio kad bi čuo da se na proleće ruši Empire State Building, e da bi se digla nova rugobna građevina, dvaput višlja... I sve ovo posmatrajmo u kontekstu kulture i tradicije, u kontekstu duha jednog grada. Nisam bio ni u jednom od ovih gradova, ali znam šta bih doživeo da ih vidim.
unknown.904 dr.grba,
>> kite "građani", tj. nekakvi polu-disidenti koje puštaju da se noću >> šunjaju i ostavljaju to cveće, i onda su "srećni" što su im >> "pokazali šta misle" Stanovao sam neko vreme, kao student, u ulici Baje Sekulića (Svetog Nikole?), tik pored Novog groblja. žesto sam idući do "Patrisa" na ručak udarao prečicu preko australijskog groblja, pa preko živice, pa je tu negde blizu bila i aleja Narodnih heroja. Najokićeniji je uvek bio Rankovićev grob, a neretko bi tamo osvanula i kutija cigareta ili čašica napunjena vinjakom...
unknown.905 maksa,
<><> Po tvojoj filozofiji, situacija sa bilijarskom kuglom <><> koja se kreće ka rupi na stolu je jako teška za <><> predviđanje jer treba rešavati jednačine koje u obzir <><> uzimaju sve kvarkove te kugle, stola i celog sveta, Da ja tebe lepo pitam: Da li ti stvarno misliš da je uticaj strukture ličnosti konzumenta ;) umetnosti na njegov ukus podjednako mali i nebitan kao uticaj svih ovih stvari (koje si pobrojao) na kretanje bilijarske kugle, ili ipak samo pokušavaš da nam pokažeš kako lepo barataš raznim fizikama? :) Inače, sa ovako slobodnim ekstrapoliranjem možeš svakom da nakalemiš proizvoljnu "filozofiju". <><> kugla tunelira sto ili dođu Vogoni...) ali je za <><> primenu dovoljno dobro :) Da, za bilijar je sasvim dovoljna klasična mehanika. Ajd' da pretpostavimo (ovo ni meni nije teško ;) da će se jednog (kog?) dana postaviti model koji će omogućiti kompjuteru da uspešno piše knjige za ljubitelje Tolstoja, kao nosioce određenog tipa ukusa (LRPoljubci ;) Neizrečena poenta : Teško da će doći dan kad će taj program (model) sâm da se seti da štrpne nešto od hispano-američke književnosti i smuti to sa Tolstojem, pa da vidi na šta će to da liči, i da pri tome bude sposoban da proceni da li je napravio mnogo.dobru.stvar/nebuloznu.ljigavu.smešu. On će da emulira/procenjuje nečije estetske krit