EXTRA.4

21 Jul 1993 - 04 Dec 1993

Topics

automobili (581)
avioni (18)
hi.fi (404)
samogradnje (26)
fotografija (40)
biznis (719)
sf (286)
zvezde (474)
misterije (1637)
sport (327)
eng (1)
etf (74)
mg (110)
tv (45)
razno (180)

Messages - zvezde

zvezde.303 prvul, 23 Sep 93 -> #298, miroslavn

ŮDa li elektro-magnetni talasi imaju masu? Nemaju? Ů▄▄ Ko te je to slagao? Imaju, zašto ne bi imali... svaka energija je ujedno i masa... Ů(ko zna možda je ovo šta ja pitam elementarna srednjoškolska fizika, a u Ůtom slučaju sam furnuo iz škole i nisam bio na predavanju :)) Ů▄▄ I još se time hvališ? Nije sramota to što si bežao iz škole, verovatno je to bilo veoma cool i šmekerski u tvoje vreme... bilo je i u moje... jedini problem je u tome što si ipak trebao da naučiš osnovne stvari, ako već pretenduješ da pišeš o njima. Ovako, tvoj stav se može posmatrati kao "ja lupam ali nema veze, ionako pojma nemam i nije me briga"...

zvezde.304 kriss, 23 Sep 93 -> #296, dgavrilovic

*> integritet Ajnštajnove teorije jer bi oni trebali da imaju *> negativnu masu mirovanja. Pitanje za tebe: kakav je fizički smisao pojma 'negativna masa'?

zvezde.305 kriss, 23 Sep 93 -> #299, zormi

*> Najkraće rečeno: svaki talas je i čestica, a svaka čestica je *> i talas. ;) Slažem se sa tobom, jer smo učili ;) da svaki talas možemo da posmatramo i kao talas i kao česticu. Ali onda se tu gube neke granice logike ... ili mi još uvek ne znamo kako se enrgija 'zgusne' i pređe u masu?

zvezde.306 milan, 24 Sep 93 -> #300, kriss

> Da li neko ima ideju kako bi se zaustavilo obrtanje Zemlje oko > svoje ose, ili eventualno promenio smer rotacije? Zavisi od zahteva zadatka. :)) Radi se, naime, o ogromnom momentu količine kretanja - radi se o nekakvim peta džulima ili još nekom gorem eksponentu, ali je mnogo bolji pokazatelj da je u poslednjih tri milijarde godina rotacija Zemlje usporena za samo pola sata (sa 24.5 ma 24 časa dnevno ili nešto slično) - što znači da je potrebno uložiti ogromnu energiju. > Sećam se da sam davno čitao nešto o tome, da je neko predlagao da > se postave veliki magneti na polove, ali to je sad sve u magli. > Dakle, ko misli da zna - izvolte! :) Nije mi jasno šta bi tu radili magneti ali mi je jasno kakvu bi funkciju mogli da imaju propulziono-reaktivni motori postavljeni da "špricaju" na ekvatoru u smeru suprotnom od smera rotacije zemlje. E, sad', da l' bi oni morali da u orbitu ispale 90% ili "samo" 10% mase Zemlje, valja izračunati ali mislim da kjoličina nije ispod 10%. Jednom rečju, hvalevredan ali skup i zamašan projekat. Pl poz M P.S. Primećuješ da nisam postavio pitanje:"A, zašto?"

zvezde.307 dejanr, 24 Sep 93 -> #306, milan

>> P.S. Primećuješ da nisam postavio pitanje:"A, zašto?" Možda je pročitao čuvenu priču H.Dž.Velsa "žovek koji je mogao da pravi čuda"? :)

zvezde.308 zormi, 24 Sep 93 -> #305, kriss

* Slažem se sa tobom, jer smo učili ;) da svaki talas možemo da * posmatramo i kao talas i kao česticu. Ali onda se tu gube neke * granice logike ... ili mi još uvek ne znamo kako se enrgija * 'zgusne' i pređe u masu? Mnoge granice logike se gube kada se udje u oblast subatomskih čestica, kvarkova... kao i u teoriji relativiteta sa druge strane. Mi živimo u sredini :) pa se naša logika izgradila na iskustvenim pojavama u tom domenu. Preporučujem popularno pisanu knjigu "U potrazi za Šredingerovom mačkom" (Biblioteka 2001, čini mi se).

zvezde.309 miroslavn, 24 Sep 93 -> #303, prvul

> Ko te je to slagao? Imaju, zašto ne bi imali... svaka energija je > ujedno i masa... Ok. Ok. To sam nekako i ja mislio, da je masa samo 'malo zgusnuta' energija. Onda naravno ispada da je to u suštini jedna ista stvar. I nešto još važnije. Znači kad bi mi (ili bilo ko) uspeo da bez problema prelazi kad mu se ćefne iz stanja u stanje (energija <-> masa). mogao bi da ide i brzinom svetlosti, jer energija 'nema masu' :) Tako bi energija mogla bez problema da putuje brzinama mnogo većim od brzine svetlosti. Eto kako bi vanzemaljci došli do nas, u vidu energije :) ALI POŠTO ENERGIJA IMA MASU (relativističku a ne mirovanja) onda tako nešto nije moguće. Btw. Kako onda energija (recimo talasi) idu brzinom svetlosti, iako imaju masu. Odgovor je da oni imaju SAMO relativističku masu, a ne masu mirovanja. Pa zašto su onda ograničeni na brzinu svetlosti???? Kad oni nemaju masu mirovanja, šta ih onda ograničava na brzinu svetlosti. Ajd da razumem nas materijalne, ograničava nas to što bi nam masa u pokušaju proboja svetlosnog zida otišla u beskonačno, al energiji? I još nešto, kada bi se negde recimo na 1000 sv. godina od nas, dogodio kolaps svemira, da li bi to mi osetili odmah il' tek kroz tih 1000 god. ? Ů(ko zna možda je ovo šta ja pitam elementarna srednjoškolska fizika, a u Ůtom slučaju sam furnuo iz škole i nisam bio na predavanju :)) Ů▄▄ > I još se time hvališ? Nije sramota to što si bežao iz škole, > verovatno je to bilo veoma cool i šmekerski u tvoje vreme... > bilo je i u moje... jedini problem je u tome što si ipak trebao > da naučiš osnovne stvari, ako već pretenduješ da pišeš o njima. > Ovako, tvoj stav se može posmatrati kao "ja lupam ali nema > veze, ionako pojma nemam i nije me briga"... :) nisam odoleo da ne odgovorim. Pa bre zezao sam se. Ako sam i nekad pobegao bilo je sa biologije (Ko zna Jelisavku iz IX jasno mu je). Fizika mi je uvek bio omiljen predmet. Nema to veze sa šmekerstvom i sa vremenom. Ja ne lupam nego diskutujem, ponekad isprovociram neku raspravu, al sve u cilju da nešto novo saznam, od ljudi koji znaju više od mene. Dosta sam i čitao iz raznih časopisa, kao što su Galaksija, Vasiona itd. pa sam možda nešto nekad i pogrešno shvatio, ali zato sad i diskutujem o tome. Pa nisam ja bre kompjuter. Ponekad nešto i zaboravim. E toliko za sad.

zvezde.310 m.hristodulo, 24 Sep 93 -> #298, miroslavn

>> Šta su onda nosioci te mase (kod >> svetlosti fotoni itd...). Svetlost je takođe elektromagnetno zračenje, u određenom rasponu talasnih dužina. Ustvari, fotoni su čestice elektromagnetnog zračenja. IV razred srednje škole.

zvezde.311 m.hristodulo, 24 Sep 93 -> #308, zormi

>> Mnoge granice logike se gube kada se udje u >> oblast subatomskih čestica, kvarkova... kao i u >> teoriji relativiteta sa druge strane. Mi živimo u >> sredini :) Na prvom predavanju iz Fizike I na ETF-u, pokojni M.I.Marković bi, i pre nego što bi se predstavio, nacrtao ovakvu tabelu: v/c ^ │ │ │ │ luks-tahionska 1 ├─────────┼─────────┼─────────┼────────── barijera │ │ │ │ │ │relativi-│relativi-│ relativi- │ ? │ -sticka│-sticka │ -sticka │ │ kvantna│fizika │kosmoloska 1 │ │ mehanika│ │ fizika ── ├─────────┼─────────┼─────────┼────────── 10 │ │ │ │ │ │ kvantna│ klasicna│kosmoloska │ ? │ mehanika│ fizika│ fizika │ │ │ │ │ │ │ │ 0 └─────────┴─────────┴─────────┴────────── > -ý -14 -10 20 log(d[m]) Onda bi rekao: "Ovu tabelu treba da imate u glavi od sad pa do kraja života! Ja sam M.I.M..." Bio je to veliki čovek.

zvezde.312 m.hristodulo, 24 Sep 93 -> #309, miroslavn

>> Ok. Ok. To sam nekako i ja mislio, da je masa >> samo 'malo zgusnuta' energija. Onda naravno >> ispada da je to u suštini jedna ista stvar. Ne može se reći: "Masa je zgusnuta energija", ni "Energija ima masu", ni "Masa ima energiju", ni "Masa je Energija, a energija je masa". Masa se *ne* pretvara u energiju niti obrnuto. To su dve veličine potpuno različite prirode. Masa je mera za inerciju, a energija sposobnost vršenja rada. Jedino se može reći da su masa i energija *ekvivalentni*. Ova ekvivalencija je iskazana Einsteinovom relacijom o odnosu mase i energije: E=mc^2 Einstein je nju izveo iz II Newtenovog zakona, definicije za kinetičku energiju, i rezultata Kaufmannovog eksperimenta. U stvari ovo je relacija koja povezuje *tri* fizičke veličine, pri čemu se brzina svetlosti ne može zanemarivati. Brzina svetlosti nije nikakav neimenovani broj, već važna fizička konstanta. Ona je faktor ekvivalentnosti mase i energije. Ona karakteriše električna i magnetska svojstva fizičkog polja. Materija je se može manifestovati kao supstancija i fizičko polje. Fizičko polje nosi energiju, i supstancija nosi energiju. Energija je ono što karakteriše materiju, i ništa više od toga. Definicije su vrlo jasne. >> ALI POŠTO ENERGIJA IMA MASU (relativističku a ne >> mirovanja) Jedino je ispravno reći da telo mase m ima energiju E=mc^2, isto kao što se kaže da telo mase m ima dužinu l, ili težinu mg. Ne može se reći da se masa pretvara u dužinu ili težinu, ili ma koju drugu fizičku veličinu, pa ni u energiju! Ostatak poruke je toliko besmislen, da ne vredi odgovarati na svaku rečenicu iz nje. Preporučujem osnovni kurs fizike za I godinu studija. NHF, :)

zvezde.313 magician, 24 Sep 93 -> #311, m.hristodulo

=> Bio je to veliki čovek. Aha, oko 150 kg ;) p.s. Oprosti mi bože na neumesnoj šali!

zvezde.314 kriss, 24 Sep 93 -> #302, prvul

*> Na osnovu toga i još jedne (dve, ako se radi o opštoj *> teoriji) pretpostavke da se izvući da telo koje bi se kretalo *> brže od svetlosti ima negativnu masu... ali nigde se ne tvrdi *> da je to nemoguće... Ajde i tebe isto da pitam: kakav je fizički smisao negativne mase?

zvezde.315 kriss, 24 Sep 93

Apropo brzine svetlosti: imami štam dužine malo veće od 300.000 km, apsolutno krut. Sa jedne strane ga 'čvoknemo'. Pitanje: da li će se impuls preneti brže od svetlosti?

zvezde.316 wizard, 25 Sep 93 -> #315, kriss

> imami štam dužine malo veće od 300.000 km, apsolutno krut. Sa > jedne strane ga 'čvoknemo'. Pitanje: da li će se impuls preneti > brže od svetlosti? Zašto bi!?

zvezde.317 pele, 25 Sep 93 -> #314, kriss

>=} Ajde i tebe isto da pitam: kakav je fizički smisao >=} negativne mase? Nije baš u vezi toga ,ali je Pol Dirak razmišljajući o izrazu za totalnu energiju čestice ( javlja se koren ), umesto da batali, tj. preskoči mogućnost negativne energije došao do otkrića antimaterije, tj. pozitrona,anti... 1932. god. Anderson je u mehurastoj komori otkrio pozitron i potvrdio njegove pretpostavke. pele.

zvezde.318 prvul, 25 Sep 93 -> #309, miroslavn

ŮBtw. Kako onda energija (recimo talasi) idu brzinom svetlosti, Ůiako imaju masu. Odgovor je da oni imaju SAMO relativističku Ůmasu, a ne masu mirovanja. Pa zašto su onda ograničeni na Ůbrzinu svetlosti???? Ů▄▄ Pa zato što je to osnovna pretpostavka teorije... jednostavno, od nečega se mora početi. Dakle, neko se setio da postulira da se svetlost kreće strogo fiksnom brzinom u svim inercijalnim sistemima i onda na osnovu toga (i još koječega) izveo ostalo. Da li je taj postulat ispravan? To nikada nećemo znati, ali znamo da svi naši eksperimenti do sada ukazuju na to... u stvari, možda će neko jednoga dana izneti neku novu teoriju u kojoj će moći da se teorijski pokaže kako je ono što smo postulirali za brzinu svetlosti tačno, ali i ta teorija mora da od nečega počne, tj. i ona će morati da ima postulate. Prema tome, svetlost se kreće brzinom svetlosti (i nema masu mirovanja, a i kako bi je imala kada se uvek kreće, čak znamo i tačnu brzinu ;), a za ono što ima masu mirovanja se da pokazati da "ne može" da ima brzinu veću ili jednaku c. U stvari... Ako posmatramo formulu za relativističku masu tela koje ima masu mirovanja: m=m0/sqrt(1-v^2/c^2) vidimo da masa teži beskonačnoj kada brzina teži c... Dakle, ako je nešto na početku imalo brzinu jednaku npr. c/2, imamo mali problem: telo ubrzavamo, i njegova brzina raste... međutim, tada mu raste i masa, pa ako na telo delujemo bilo kojom konačnom silom, lako se izvodi da bi ga trebalo beskonačno dugo ubrzavati do c. Pošto to praktično znači da se sa konačnom silom nikada neće dobiti v=c, možemo pokušati sa beskonačnom silom... međutim, gde da nađemo beskonačnu silu? Dakle, nigde se ne tvrdi da telo ne može da se kreće brzinom svetlosti, već samo to da se telo ne može ubrzati do te brzine ako je već pre toga nije imalo. Dakle, ne isključuje se mogućnost da nekako navedemo telo da se kreće brzinom svetlosti, jedino što je sigurno to je da sa bilo kakvim guranjem, reaktivnim pogonom i uopšte ubrzavanjem neće ići... A to su trenutno jedini načini za koje znamo... ŮI još nešto, kada bi se negde recimo na 1000 sv. godina od Ůnas, dogodio kolaps svemira, da li bi to mi osetili odmah il' Ů▄▄ Ako bi se nešto desilo na 1000 sv.god. od nas, to definitivno ne bi moglo da se nazove kolapsom svemira, jer sama činjenica da u svemiru postoji rastojanje od 1000 sv.god. vodi na zaključak da će taj svemir trajati još bar 1000 godina, pa kakav je to onda kolaps? Ů Ponekad nešto i zaboravim. E toliko za sad. Ů▄▄ U, to ti je loša osobina ;) Sori, malko se iznerviram kada pričam nekome koga to što pričam zapravo i ne interesuje (što me je onda uopšte pitao ;)... A imali smo u Petnici takve slučajeve... pita te kako nešto da uradi u C++, i kada kreneš da mu objašnjavaš on će samo: "ma ne zanima me kako, nego ako imaš već gotovo"... pa zašto onda ne pita samo "jel imaš to i to u C++"

zvezde.319 prvul, 25 Sep 93 -> #314, kriss

ŮAjde i tebe isto da pitam: kakav je fizički smisao negativne Ůmase? Ů▄▄ A kakav je fizički smisao negativnog naelektrisanja? Jednostavno, "fizički smisao" se oslanja na neka naša iskustva... mi smo naviknuti da razmišljamo o pozitivnim i negativnim naelektrisanjima kao da je to nešto normalno... i jeste, masovno se koriste po televizorima i sijalicama... kada (i ako) neko uspe da napravi nešto negativne mase i to pametno upotrebi, svi će odjednom shvatiti fizički smisao negativne mase u istoj meri u kojoj sada shvata fizički smisao negativnog naelektrisanja, što će reći prilično slabo :(

zvezde.320 prvul, 25 Sep 93 -> #315, kriss

Ůimami štam dužine malo veće od 300.000 km, apsolutno krut. Sa Ůjedne strane ga 'čvoknemo'. Pitanje: da li će se impuls preneti Ůbrže od svetlosti? Ů▄▄ Kada štap čvokneš, impuls se prenosi kroz štap brzinom zvuka (naravno, ova brzina zavisi od materijala i nekih još parametara, ali je uvek daleko manja od brzine sveltosti).

zvezde.321 m.hristodulo, 25 Sep 93 -> #314, kriss

>> Ajde i tebe isto da pitam: kakav je fizički >> smisao negativne mase? Smisao za sad ne postoji, ali postoji jedna zanimljiva analogija. Gravitaciono polje je slično elektromagnetskom po manifestaciji, to jest ta dva polja imaju zajedničku osobinu - potencijalna su. Ali u prirodi se opažaju i "pozitivna" i "negativna" naelektrisanja, dok se opaža samo jedna vrsta mase. Sa matematičke strane nema prepreke da masa bude i negativna, ali se to u prirodi ne opaža. Negativnu masu bi, na primer imala antimaterija, supstanca sastavljena od antiprotona, antineutrona i pozitrona. U elektrogravitacionoj teoriji (neki je pripisuju čak i Tesli) predviđa se čestica analogna fotonu - graviton (koja nažalost još nije otkrivena, a postoje i osnovane sumnje da se gravitaciona sila u odnosu na elektromagnetsku samo analogno manifestuje, ali da ima potpuno različitu prirodu). Relativistička fizika nam ne kaže da li bi se takva tela kretala brže od brzine svetlosti, jer formule postaju besmislene u domenu negativnih masa. Relativistička fizika kaže jedino da se samo tela bez mase mirovanja mogu kretati brzinom svetlosti. Ako uzmemo analogiju sa elektromagnetikom, čak je i logično da se tela koja poprimaju izvesnu negativnu masu kreću brzinama manjim od brzine svetlosti. Što se tiče tahiona, oni su u domenu spekulacije (ŠBBKBB ;) ). Njihova pojava dovodi do takvog niza logičkih apsurada i paradoksa, da se oni u ozbiljnoj naučnoj teoriji i ne razmatraju.

zvezde.322 m.hristodulo, 25 Sep 93 -> #317, pele

>> Nije baš u vezi toga ,ali je Pol Dirak >> razmišljajući o izrazu za totalnu energiju >> čestice ( javlja se koren ), umesto da batali, >> tj. preskoči mogućnost negativne energije došao >> do otkrića antimaterije, Da, tu je čak i sa matematičke strane zanimljivo, kako je Dirac od izraza E^2 = E0^2 + p^2 * c^2 došao do E = E0 + A * p * c gde je p vektor impulsa, a A vektor sastavljen od 4x4 matrica. Uvek me je impresionirala veličina Diracove ideje da uzme u obzir i energiju u ovakvom "vektorsko-matričnom" obliku (naravno, Diracova jednačina važi u talasnoj mehanici). To može samo matematičar! :)

zvezde.323 m.hristodulo, 25 Sep 93 -> #315, kriss

>> imami štam dužine malo veće od 300.000 km, >> apsolutno krut. Sa jedne strane ga 'čvoknemo'. >> Pitanje: da li će se impuls preneti brže od >> svetlosti? Ako uzmemo da je štap homogen i izotropan, impuls će se preneti za vreme t = l / c gde je l dužina štapa, a c brzina zvuka u sredini od koga je načinjen štap. A ta brzina je za nekoliko redova veličine manja od brzine svetlosti. To znači da će taj impuls stići za vreme koje je za nekoliko redova veličine veće od vremena za koje svetlost pređe istu dužinu. Recimo 100, 1000 ili 10000 puta više!

zvezde.324 djelovic, 25 Sep 93 -> #318, prvul

> međutim, gde da nađemo beskonačnu silu? Gravitacija drugog tela koje putuje još većom brzinom? :-)

zvezde.325 miroslavn, 25 Sep 93 -> #318, prvul

>> Pa zato što je to osnovna pretpostavka teorije... jednostavno, >> od nečega se mora početi. Dakle, neko se setio da postulira da >> se svetlost kreće strogo fiksnom brzinom u svim inercijalnim >> sistemima i onda na osnovu toga (i još koječega) izveo ostalo. Hm. Pogrešno smo se razumeli. Ja sam pitao zašto je to baš ta brzina, 300000km/s, a ne neka druga, jer se problem svodi na ono 0xý=realan broj. E taj broj je približno 300000km/s. E to. Mada je to možda i pomalo filozofsko pitanje :) ŮI još nešto, kada bi se negde recimo na 1000 sv. godina od Ůnas, dogodio kolaps svemira, da li bi to mi osetili odmah il' Ů▄▄ > Ako bi se nešto desilo na 1000 sv.god. od nas, to definitivno ne bi > moglo da se nazove kolapsom svemira, jer sama činjenica da u svemiru > postoji rastojanje od 1000 sv.god. vodi na zaključak da će taj svemir > trajati još bar 1000 godina, pa kakav je to onda kolaps? Pa u tome je srž. Da li se fizičko polje (gravitaciono) prenosi brzinom svetlosti ili možda i većom brzinom. To čini mi se da još nije utvrđeno, ali se pretpostavlja da se kreće brzinom svetlosti. (nije lako naći odjedamput ogromnu masu i pratiti kojom će se brzinom njen uticaj širiti! ;) U, to ti je loša osobina ;) Sori, malko se iznerviram kada pričam nekome koga to što pričam zapravo i ne interesuje (što me je onda uopšte pitao ;)... A imali smo u Petnici takve slučajeve... pita te kako nešto da uradi u C++, i kada kreneš da mu objašnjavaš on će samo: "ma ne zanima me kako, nego ako imaš već gotovo"... pa zašto onda ne pita samo "jel imaš to i to u C++" Grešiš. Interesuje me. I to mnogo, čak mislim time da se bavim u životu. Da budem fizičar istraživač. Za sada je u pitanju 'Fizička elektronika' na ETF-u a za dalje verovatno inostranstvo, pošto ovde očigledno nema uslova i neće ih ni biti čak i kad skinu sankcije.

zvezde.326 miroslavn, 25 Sep 93 -> #312, m.hristodulo

> Jedino se može reći da su masa i energija > *ekvivalentni*. Ova ekvivalencija je iskazana > Einsteinovom relacijom o odnosu mase i energije: > > E=mcž2 Tačno. Pošto očigledno dobro vladaš fizikom, ajd jedno striktno tumačenje pojma "FIZIžKO POLJE". Da li to polje ima masu? A energiju? Da li polje mora od nečeg da potiče ili može i samo do koegzistira? (primer: ti pošalješ el-mag. talas u svemir i on se širi i širi praktično beskonačno dugo, bez obzira da li si ti prestao sa emitovanjem ili ne. Znači sam egzistira, a nastao je od tebe. Tj. polje koje ga stvara je nestalo, a on i dalje postoji i sad sam ima svoje polje koje ga održava? I ajd da mi neko kaže u šta spada onda taj talas? Dal u čisto polje ili u 'neko telo' ili možda u energiju? (pošto su to potpuno različite stvari ne može i ovo i ono).)

zvezde.327 maksa, 25 Sep 93 -> #315, kriss

<><> imami štam dužine malo veće od 300.000 km, apsolutno <><> krut. Sa jedne strane ga 'čvoknemo'. Pitanje: da li će <><> se impuls preneti brže od svetlosti? Pretpostavljam da hoćeš da kažeš da će se preneti brže od svetlosti? Za longitudinalni impuls: Ako je štap apsolutno krut po svim osama, znači da ne može da dođe do deformacije (delta l = 0 => epsilon = 0) pa mu je i modul elastičnosti po svim osama beskonačno veliki, (E=n.napon/epsilon) ako uzmemo da deljnje nulom ima smisla. Iz v=ű(E/rho) sledi da je i brzina prostiranja impulsa u apsol. krutom štapu beskonačno velika ... To kaže manipulisanje osnovnim formulama. Ovde je štos u pretpostavci "apsolutno krut". Taj pojam ima čisto teorijski značaj, isto kao pojam materijalne tačke. Transverzalni impuls : Neće se preneti ama baš nikako. Inače, u skoro svaku formulu možeš da ubaciš nulu na nezgodno mesto i da na osnovu toga dobiješ fantastične rezultate. Izaberi skoro bilo koju iz Fizike I/II i eto zezanja.

zvezde.328 kriss, 25 Sep 93 -> #316, wizard

*>> jedne strane ga 'čvoknemo'. Pitanje: da li će se impuls *>> preneti brže od svetlosti? *> *> Zašto bi!? Na pitanje se nikad ne odgovara pitanjem ;) Dakle, ja tebe pitam, zašto ne bi? Ako je štap apsolutno krut, znači nema onog "krene longitudinalni talas tom brzinom ...", zašto ne bi? Evo podataka: - Jungov moduo elastičnosti, koji je mera *krutosti* tela = ý (Ey) - Brzina prostiranja talasa se računa po formuli: c=sqrt(Ey/ro) => c=ý Pa čak i za konačne vrednosti (ali veoma velike naravno) Ey i ro može da se dobije v>c.

zvezde.329 dgavrilovic, 25 Sep 93 -> #301, zormi

> * Da li neko ima ideju kako bi se zaustavilo obrtanje Zemlje oko > * svoje ose, ili eventualno promenio smer rotacije? > > Sačekati nekoliko mlrd. godina da Mesec zaustavi Zemlju jer joj oduzima > rotacioni momenat na plimu i oseku ;) Sve ostalo je SF. Ne vredi. Pre toga će zemlja plimskim efektom uništiti mesec. Dobićemo sistem prstenova, izgubiti mesečinu, ali će se znati ko je gazda u kući :)

zvezde.330 dgavrilovic, 25 Sep 93 -> #306, milan

>> Da li neko ima ideju kako bi se zaustavilo obrtanje Zemlje oko >> svoje ose, ili eventualno promenio smer rotacije? >> >> ... > > Nije mi jasno šta bi tu radili magneti ali mi je jasno kakvu > bi funkciju mogli da imaju propulziono-reaktivni motori > postavljeni da "špricaju" na ekvatoru u smeru suprotnom od smera > rotacije zemlje. E, sad', da l' bi oni morali da u orbitu ispale > 90% ili "samo" 10% mase Zemlje, valja izračunati ali mislim da > kjoličina nije ispod 10%. > Jednom rečju, hvalevredan ali skup i zamašan projekat. Zadatak bi mogao da se završi uz mnogo manje troškove ako bi svako prevozno sredstvo svremena na vreme, najbolje prilikom produžavanja registracije, obišlo zemljinu kuglu oko ekvatora u smeru od zapada ka istoku. Morske površine, a njih na tom mestu ima poprilično, bi se savlađivale trajektima, a o trošku ujedinjenih nacija. Doduše, duže bi trajalo, ali mislim da bi uspeli da završimo posao, tj. da padnemo na sunce, pre nego što ono preraste u crvenog džina. U slučaju da se zemljina rotacija nasilno zaustavlja u kraćem vremenskom intervalu imali bi žestoke probleme sa pregrevanjem.

zvezde.331 maksa, 26 Sep 93 -> #328, kriss

<><> Dakle, ja tebe pitam, zašto ne bi? Ako je štap <><> apsolutno krut ... ... ako je štap apsolutno krut, kako bi se to odražavalo na ostale njegove osobine? Koliku bi recimo specifičnu masu imao apsolutno krut štap? I šta znači da je štap apsolutno krut? a) Ili da ne postoji (jednak je nuli) međumolekulski prostor koji bi se povećavao/smanjivao pri deformaciji b) ili da su međumolekulske sile toliko jake da ne dozvoljavaju nikakve deformacije. U slučaju pod a) impuls bi se preneo trenutno (ajd' da kažemo beskonačno brzo), ili možda brzinom kojom je štap "čvoknut"? U slučaju pod b) da li bi se impuls uopšte preneo obzirom da unutar štapa ne može da dođe do kretanja čestica (nema deformacije - nema prenošenja impulsa) <><> Pa čak i za konačne vrednosti (ali veoma velike <><> naravno) Ey i ro može da se dobije v>c. Za tako nešto čestice unutar štapa bi morale da se kreću brzinom većom od c, što je verovatno nemoguće.

zvezde.332 zormi, 26 Sep 93 -> #329, dgavrilovic

*> * Da li neko ima ideju kako bi se zaustavilo obrtanje Zemlje oko *> * svoje ose, ili eventualno promenio smer rotacije? *> *> Sačekati nekoliko mlrd. godina da Mesec zaustavi Zemlju jer joj oduzima *> rotacioni momenat na plimu i oseku ;) Sve ostalo je SF. * * Ne vredi. Pre toga će zemlja plimskim efektom uništiti mesec. Dobićemo * sistem prstenova, izgubiti mesečinu, ali će se znati ko je gazda u kući :) Ako se Mesec do tada toliko približi da ga razbije plimsko dejstvo Zemlje (koliko se sećam potrebno je da pridje na 1/6 sadašnjeg odstojanja, ali nisam siguran) napraviće takodje dar-mar na zemlji (pomeranje kontinenata, vulkani...) sve u samoodbrani :) Bojim se da neće ostati niko da sazna ko je gazda ;)

zvezde.333 zormi, 26 Sep 93 -> #330, dgavrilovic

*>> Da li neko ima ideju kako bi se zaustavilo obrtanje Zemlje oko *>> svoje ose, ili eventualno promenio smer rotacije? * * Zadatak bi mogao da se završi uz mnogo manje troškove ako bi svako * prevozno sredstvo svremena na vreme, najbolje prilikom produžavanja * registracije, obišlo zemljinu kuglu oko ekvatora u smeru od zapada * ka istoku. Hmm... u trenutku polaska od zapada ka istoku bi ubrzanje sredstva izazvalo usporenje zemlje (srazmerno njihovim masama), ali bi u trenutku kočenja sve bilo popravljeno. Ipak mora da se "oduva" izvesna masa i napusti Zemlju u pogodnom smeru. Što većom brzinom je napušta to je manja masa potrebna.

zvezde.334 dcolak, 26 Sep 93 -> #332, zormi

│ Bojim se da neće ostati niko da sazna ko je gazda ;) Gospodin Clinton će sa svojom porodicom posetiti Mars u najnovijem modelu Space Shutle-a tek dva dana pre nesreće :) Sledge DAMMIR!

zvezde.335 dgavrilovic, 26 Sep 93 -> #325, miroslavn

> Hm. Pogrešno smo se razumeli. Ja sam pitao zašto je to baš ta > brzina, 300000km/s, a ne neka druga, jer se problem svodi na ono > 0xý=realan broj. E taj broj je približno 300000km/s. E to. > Mada je to možda i pomalo filozofsko pitanje :) Brzina svetlosti nema nikakve veze sa 0xý. Ona je izvedena iz dve fundamentalne konstante, dielektrične konstante i magnetne permeabilnosti vakuma. Zašto su one tolike kolike su to je već veoma filozofsko pitanje :)

zvezde.336 dgavrilovic, 26 Sep 93 -> #333, zormi

> Hmm... u trenutku polaska od zapada ka istoku bi ubrzanje sredstva > izazvalo usporenje zemlje (srazmerno njihovim masama), ali bi u trenutku > kočenja sve bilo popravljeno. Ipak mora da se "oduva" izvesna masa i > napusti Zemlju u pogodnom smeru. Što većom brzinom je napušta to je manja > masa potrebna. Hmm... Znam na šta misliš ali si zaboravio na sitnicu da je zemlja okrugla. Da pojasnim: Izgleda da se slažemo da bi se usporavanje zemljine rotacije izvršilo prenošenjem momenta količine kretanje u suprotnom smeru od onoga koji poseduje zemlja. Ubrzanje tu ne igra nikakvu ulogu. Da upotrebim klasičan školski primer: žovek koji se šeta čamcem prenosi izvesnu količinu kretanja na čamac i time izaziva njegovo kretanje u suprotnom smeru a brzinom obrnuto srazmernom odnosu njihovih masa. U trenutku kada čovek stigne do kraja čamca on će stati i time u sistem uneti novu količinu kretanja, suprotnog smera od pređašnje, koja će izazvati zaustavljanje čamca. Sistem čovek-čamac će ostati na isom mestu u odnosu na nezavisni referentni sistem, mada će same pozicije čoveka i čamca biti malo promenjene. Ali zaustavljanje na kraju čamca nije jedini izbor koji čovek ima. Umesto da stane on može produžiti sve do ispadanja iz čamca. U tom slučaju prvobitno saopštena količina kretanja čamcu ne bi bila poništena i čamac će nastaviti sa kretanjem. Ovo je ekvivalentno "oduvavanju" u svemir koje će sasvim sigurno zaustaviti rotaciju zemlje. Ali i druga, jeftinija, varijanta će sasvim sigurno raditi! Ako čovek prepešači pun obim ekvatora, ne mora baš pun obim ali tako je praktičnije, izuzev za one koji su rešili da se nastane u Kini, on će zemlji trajno preneti obrtni moment koji će se kompenzovati smanjenjem zemljine rotacije. Ovo se može poništiti samo istim putem u suprotnom smeru. Dajte nam autoput, zaustavićemo zemlju.

zvezde.337 m.hristodulo, 26 Sep 93 -> #326, miroslavn

>> ajd jedno >> striktno tumačenje pojma "FIZIžKO POLJE". Fizičko polje je *materijalnost* u prostoru u kome se odigravaju procesi koji se manifestuju u delovanju sila na tela u tom polju. Pomoću fizičkog polja se objašnjava dejstvo tela "na daljinu". Ovo je stav klasične fizike. Kvantna fizika je malo okrenula stvari. Fizičko polje se kvantuje, a kvanti po prirodi stvari dobijaju čestični oblik. Da bi se izbegla mala zamka, postulirano je da je kvant polja istovremeno i čestica i talas, što je vrlo dobro potvrđeno kroz eksperimente. >> Da li to polje ima masu? A energiju? Fizičko polje ima energiju. Masa se u klasičnoj fizici odnosi na supstancu, ali u relativističkoj (koja se mora primeniti, jer se pretpostavlja da se sva fizička polja prostiru brzinom svetlosti) ova energija ponekad izražava kao ekvivalentna masa. Ako se fizičko polje tretira kao čestično, onda je i normalno čestice koje ga čine imaju masu. >> Da li polje mora >> od nečeg da potiče ili može i samo da >> koegzistira? Kvanti fizičkog polja nastaju u interakcijama među česticama, a kako se i ti kvanti smatraju česticama, oni postoje nezavisno od izvora fizičkog polja. Ponekad čestice koje interaguju potpuno nestanu, "anihiliraju" se, da bi nastale čestice polja, koje poprimaju njihovu energiju. Na primer u anihilaciji elektrona i pozitrona oslobađa se gama-kvant (foton). Sada je u Fizici poznato četiri vrste interakcija, uz njih i četiri vrste fizičkih polja (u zagradi su dati kvanti polja): 1. Elektromagnetno (fotoni) 2. Gravitaciono (gravitoni?) 3. Slabo-nuklearno (W i Z bozoni) 4. Jako-nuklearno (gluoni)

zvezde.338 kriss, 26 Sep 93 -> #319, prvul

*> A kakav je fizički smisao negativnog naelektrisanja? Znak ispred naelektrisanja određuje *smer* kulonove sile, ali bi to trebao bolje da znaš od mene. Znači, da li će se naelek. čestica kretati ka 'većem naelekrisanju' (sorry na nepreciznosti izraza) ili će 'bežati' od njega. Dakle, znak ima 'vektorski' smisao, slično kao negativna projekcija. A kakav je smisamo negativne mase (fizički)? *> Jednostavno, "fizički smisao" se oslanja na neka naša *> iskustva... mi smo naviknuti da razmišljamo o pozitivnim i *> negativnim naelektrisanjima kao da je to nešto normalno... i Jeste, ali ne možemo da razmišljamo o negativnoj masi (pazi, težak sam -70 kg. ???)! *> jeste, masovno se koriste po televizorima i sijalicama... *> kada (i ako) neko uspe da napravi nešto negativne mase i to *> pametno upotrebi, svi će odjednom shvatiti fizički smisao *> negativne mase u istoj meri u kojoj sada shvata fizički *> smisao negativnog naelektrisanja, što će reći prilično slabo *> :( Gledaj, mase ili ima ili nema. To nije vektor, pa da mu rebneš znak - zbog smera. Dakle ... fizički smisao (ako ga uopšte ima) P.S. Samo da podsetim, počelo je od (ne)stabilnosti Ajnštajnove teorije, jer ako tahioni ne mogu da se kreću brzinom većom od c, onda imaju negativnu masu. Odatle i moje pitanje: kakav je ... ;)))

zvezde.339 kriss, 26 Sep 93 -> #320, prvul

*> Kada štap čvokneš, impuls se prenosi kroz štap brzinom zvuka *> (naravno, ova brzina zavisi od materijala i nekih još *> parametara, ali je uvek daleko manja od brzine sveltosti). XA! Potpuno pogrešno. I ti posle nekom pričaš o fizici. Gde li si TI bio kad se to radilo ... ;))) Evo ti jasna i glasna formula za LONGITUDINALNI (kakav je i ovaj iz primera) talas, tačnije za njegovu brzinu: (Predavanja iz fizike II, dr. Olga čižić, maš. fakultet bgd.) (strana 17 ;) ) ┌──────── │ Ey c = │ ──── řű ro Pri čemu je: Ey - Jungov moduo elastičnosti, koji predstavlja meru _krutosti_ tela, (što je telo kruće ;) moduo mu je veći ;) - prosto) ro - Gustina tela (predpostavlja se da je telo homogeno) c - Brzina prostiranja longitudinalnog (podužnog) talasa u istom telu Dakle, fizika je jasna. Ja sam pitao (i ponovo pitam): kada Ey

zvezde.340 kriss, 26 Sep 93 -> #323, m.hristodulo

*> To znači *> da će taj impuls stići za vreme koje je za nekoliko *> redova veličine veće od vremena za koje svetlost *> pređe istu dužinu. Recimo 100, 1000 ili 10000 puta *> više! Znači, imamo brzinu veću od c? :)

zvezde.341 kriss, 26 Sep 93 -> #327, maksa

*> Pretpostavljam da hoćeš da kažeš da će se preneti brže od *> svetlosti? Upravo to. *> Za longitudinalni impuls: *> Ovde je štos u pretpostavci "apsolutno krut". *> Taj pojam ima čisto teorijski značaj, isto kao pojam *> materijalne tačke. Ok, uzmi dovoljno veliku vrednost za Ey i - eto brzine veće od c!! Dakle, terijski može, još samo da pronađemo kako to praktično da izvedemo, i onda će o nama raspravljati na AlfaKentaurijučsezamčEXTRA:zvezde :)

zvezde.342 kriss, 26 Sep 93 -> #331, maksa

*> I šta znači da je štap apsolutno krut? Znači Ey=ý *> <><> Pa čak i za konačne vrednosti (ali veoma velike *> <><> naravno) Ey i ro može da se dobije v>c. *> *> Za tako nešto čestice unutar štapa bi morale da se kreću *> brzinom većom od c, što je verovatno nemoguće. Znači, klasična fizika laže? :)

zvezde.343 kriss, 26 Sep 93 -> #321, m.hristodulo

*> Relativistička fizika kaže jedino da se samo tela *> bez mase mirovanja mogu kretati brzinom svetlosti. Prvo: hvala na iscrpnom odgovotu o negativnoj masi :) Drugo: opet se nešto kosi sa logikom. Kako telo može da ima masu nula (masu mirovanja). Kakvo je to onda telo?

zvezde.344 maksa, 27 Sep 93 -> #341, kriss

<><> Ok, uzmi dovoljno veliku vrednost za Ey i - eto brzine <><> veće od c!! Dakle, terijski može, još samo da pronađemo <><> kako to praktično Ok, uz'o sam, i? Takav štap (ne apsolutno, ali mnogo) krut bi znači morao da ima međumolekulsko rastojanje veće od nule, a ako znamo da se impuls prenosi sudaranjem čestica ili remećenjem polja međumol. sila u štapu, vidi se da ti molekuli moraju da pređu neki mali, ali ipak put. Ništa ne ide brže od fotona, pa neće ni ti molekuli.

zvezde.345 maksa, 27 Sep 93 -> #340, kriss

<><> Znači, imamo brzinu veću od c? :) Ne, po njegovom računu, vreme je veće => brzina je manja.

zvezde.346 ilazarevic, 27 Sep 93 -> #297, miroslavn

> Šta se dešava kad svetlost upadne u crnu rupu? Ako crna rupa ima toliku Svetlost ne izlazi iz crne rupe, zato je crna.

zvezde.347 ilazarevic, 27 Sep 93 -> #326, miroslavn

> tumačenje pojma "FIZIžKO POLJE". Da li to polje ima masu? Samo polje nema masu. Moguće je da postoje čestice polja (gravitoni, npr.) koje bi imale relativističku masu.

zvezde.348 prvul, 27 Sep 93 -> #321, m.hristodulo

Ů Negativnu masu bi, na primer imala Ůantimaterija, supstanca sastavljena od antiprotona, Ůantineutrona i pozitrona. U elektrogravitacionoj Ů▄▄ Ne, antimaterija ima "običnu" masu. Uostalom, kada bi imala negativnu masu, anihilacijom čistice i antičestice dolazilo bi do jednostavnog nestanka i jedne i druge... ovako, obe imaju pozitivnu masu pa se anihilacijom dobija energija koja odgovara zbiru masa.

zvezde.349 nbatocanin, 27 Sep 93

Neko nedavno reče da ima Blue Star program za hororskop? Treba mojoj drugarici.

zvezde.350 kriss, 27 Sep 93 -> #344, maksa

*> Ok, uz'o sam, i? Takav štap (ne apsolutno, ali mnogo) krut *> bi znači morao da ima međumolekulsko rastojanje veće od *> nule, a ako znamo da se impuls prenosi sudaranjem čestica *> ili remećenjem polja međumol. sila u štapu, vidi se da ti *> molekuli moraju da pređu neki mali, ali ipak put. Ništa ne *> ide brže od fotona, pa neće ni ti molekuli. ******** ****************************************** Kao prvo, to je diskutabilno (neko spomenu tahione, ali da ne ulazimo u diskusiju gde baš i nismo dovoljno kompetentni) Kao drugo, evo primera br.2: /─┬┬┬┬┬┬┬┬─ / ││││││││ / ││││││││ O ││││││││ (1) OOOOOOOO ..... Niz loptica koje se dodiruju (kao onaj školski 'aparat' za elastične sudare), 'dugačak' više od 300.000 km. Pustimo lopticu (1) tako da udari u drugu. Pretpostavka je da neće doći do 'skretanja' impulsa, da su loptice veoooma krute, da nema 'lufta' izmađu istih (da se 'idealno' dodiruju). Isto pitanje: da li će se impuls preneti brže od svetlosti (gotovo trenutno)? P.S. Zar niko osim makse ne može da kaže ništa više o ovome?

zvezde.351 kriss, 27 Sep 93

Tek, onako, usput: Da li se nekom ponovo ide do Petnice?

zvezde.352 pele, 28 Sep 93 -> #341, kriss

>=} Ok, uzmi dovoljno veliku vrednost za Ey i - eto brzine >=} veće od c!! Dakle, terijski može, još samo da pronađemo >=} kako to praktično da izvedemo, i onda će o nama >=} raspravljati na AlfaKentaurijučsezamčEXTRA:zvezde :) Pa postoji takozvano žerenkovljevo zračenje kada se, recimo , elektroni kreću brže od svetlosti u optički gušćim sredinama. pele.

zvezde.353 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #338, kriss

>> Znak ispred naelektrisanja određuje *smer* >> kulonove sile, >> Gledaj, mase ili ima ili nema. To nije vektor, pa >> da mu rebneš znak - zbog smera. Ni količina naelektrisanja nije vektorska veličina, već skalarna, jednodimenzionalna. Druga je stvar što su se fizičari dogovorili da jednoj vrsti naelektrisanja daju znak "+", a drugoj "-". Jednostavno lakše je bilo pisati jednu opštu formulu za obe vrste naelektrisanja, nego dve parcijalne. Znak ispred mase takođe određuje smer gravitacione sile! Tako ispada da bi se tela koja bi imala negativnu masu, odbijala. U vanzemaljski prostor bi odlazila sa ubrzanjem od 9.81 m/s^2. Dakle, Kulonov zakon i Njutnov zakon gravitacije su analogni po obliku, ali su ove dve sile (elektrostatička i gravitaciona) različite po prirodi. Zašto ima "pozitivnih" i "negativnih" naelektrisanja, a nema "negativnih" masa, to fiziku ne interesuje. Njoj je važno da ona dobro teorijski objasni ono što se dešava u prirodi. žak, eksperimenti su na pijedestalu. Teorija se uvek prilagođava eksperimentu. Cela kvantna fizika je i nastala na eksperimentima, na stranu to što je ta teorija i formalno, matematički, valjana.

zvezde.354 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #343, kriss

>> Prvo: hvala na iscrpnom odgovotu o negativnoj >> masi :) Molim. :) >> Drugo: opet se nešto kosi sa logikom. Kako telo >> može da ima masu nula (masu mirovanja). Kakvo je >> to onda telo? Dobro, možda je malo neprecizan termin "telo". Bolje bi bilo reći "objekat" ili "materijalnost". Reći za neki objekat da ima masu mirovanja jednaku nuli, znači da to telo ne može mirovati, jer onda *ne postoji*. Kada se to "telo" kreće, i to isključivo brzinom svetlosti, ono poprima izvesnu energiju. Koliku, to zavisi od drugih parametara. Foton, na primer, ima energiju (masu) koja zavisi od njegove talasne dužine. Ovakve pojave se jedino mogu objasniti talasno-korpuskularnom prirodom "kvantnih objekata". Foton je istovremeno i talas (ima talasnu dužinu), i čestica (ima energiju/masu pri kretanju).

zvezde.355 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #335, dgavrilovic

>> Brzina svetlosti nema nikakve veze sa 0xý. Ona je >> izvedena iz dve fundamentalne konstante, >> dielektrične konstante i magnetne permeabilnosti >> vakuma. Zašto su one tolike kolike su to je već >> veoma filozofsko pitanje :) Te dve konstante, uz gravitacionu konstantu, i nekoliko kvantnih konstanti (Plankova, slabi ugao mešanja, itd.) su fundamenti prirode. Naš svet bi izgledao veoma, veoma drugačije kada bi, na primer, dielektrična konstanta imala drugu vrednost. Isto važi i za sve ostale fundamentalne konstante, u koje spada i brzina svetlosti. Konstante imaju vrednosti, kakve imaju. Od nečega se mora krenuti. Svaka teorija mora imati postulate. Šta je broj? A skup? To su pojmovi koji se u matematici ne objašnjavaju. Na njima leži cela matematika. Konstante su eksperimentalno izvedene (neke, su bogami i predviđene unapred), i fiziku ne zanima *zašto* one imaju baš neke, određene, vrednosti, a ne neke druge. Fiziku zanimaju jedino *posledice*, tj. razvoj teorije.

zvezde.356 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #342, kriss

>> Znači, klasična fizika laže? :) Ne, nego klaasična fizika ne objašnjava dobro rezultate eksperimenata. U klasičnoj fizici se Jangov moduo meri eksperimentalno. (Ni u jednom slučaju nije nađen takav Ey da bi brzina prostiranja longitudalnih talasa bila približna onoj granici od 2/3c, pri kojoj se relativistički efekti mogu izmeriti.) U kvantnoj fizici ovaj moduo se može izračunati iz nekih drugih veličina, ali tu kvantna teorija ne dozvoljava da Ey poprimi neke ekstremno velike vrednosti. Priroda je ograničila maksimalnu brzinu prostiranja informacija na brzinu svetlosti, i tu se više ništa ne može učiniti... Na žalost :(

zvezde.357 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #348, prvul

>> Ne, antimaterija ima "običnu" masu. Da, da. Kasnije kad sam malo razmišljao, shvatio sam da antimaterija mora imati "običnu" masu. Time su tela sa negativnom masom još više nezamisliva.

zvezde.358 m.hristodulo, 28 Sep 93 -> #347, ilazarevic

>> Samo polje nema masu. Polje ima energiju. Kad se polje posmatra "klasično", besmisleno mu je pridavati masu, ali kada se polje kvantuje, tj. kada se za nosioce polja smatraju čestice, onda se njima može pripisati masa, koja je ekvivalentna energiji polja.

zvezde.359 prvul, 28 Sep 93 -> #338, kriss

ŮZnak ispred naelektrisanja određuje *smer* kulonove sile, ali bi Ůto trebao bolje da znaš od mene. Znači, da li će se naelek. Ůčestica kretati ka 'većem naelekrisanju' (sorry na nepreciznosti Ůizraza) ili će 'bežati' od njega. Dakle, znak ima 'vektorski' Ůsmisao, slično kao negativna projekcija. A kakav je smisamo Ůnegativne mase (fizički)? Ů▄▄ Pa znak ispred mase određuje *smer* gravitacione sile, jedino što još nismo uspeli da napravimo negativnu masu. Znak ispred mase isto ima "vektorski" smisao.. Baš o tome sam pisao: isto tako nemamo pojma šta u suštini znači -1 kulon naspram 1 kulon, jedino nam negativna naelektrisanja deluju prirodno jer se sreću u prirodi... kada nađemo negativnu masu i dalje nećemo pojma imati šta je ona u suštini ali ćemo se "navići"... ŮGledaj, mase ili ima ili nema. To nije vektor, pa da mu rebneš Ůznak - zbog smera. Dakle ... fizički smisao (ako ga uopšte ima) Ů▄▄ Nije ni naelektrisanje vektor: nema pravac. ŮP.S. Samo da podsetim, počelo je od (ne)stabilnosti Ajnštajnove Ůteorije, jer ako tahioni ne mogu da se kreću brzinom većom od c, Ůonda imaju negativnu masu. Odatle i moje pitanje: kakav je ... ;))) Ů▄▄ m=m0/sqrt(1-v^2/c^2) Pretpostavimo da se neka čestica kreće brzinom sqrt(2)*c. Znači da je m=m0/sqrt(-1)=m0/i=-i*m0 gde je i imaginarna jedinica. Dakle, ako čestica ima realnu i pozitivnu masu mirovanja, onda bi imala ne samo negativnu, već i imaginarnu masu u stanju u kome se kreće brzinom većom od c. Obratno, čestica koja bi imala realnu masu dok se kreće brzinom većom od c bi imala mo=i*m imaginarnu masu mirovanja... što ne znači da takva čestica ne može da postoji, već samo to da mi pojma nemamo kako to da dobijemo.

zvezde.360 prvul, 28 Sep 93 -> #339, kriss

Ů*> Kada štap čvokneš, impuls se prenosi kroz štap brzinom zvuka Ů*> (naravno, ova brzina zavisi od materijala i nekih još Ů*> parametara, ali je uvek daleko manja od brzine sveltosti). ŮXA! Potpuno pogrešno. I ti posle nekom pričaš o fizici. Gde li si ŮTI bio kad se to radilo ... ;))) Ů▄▄ Ha! Samo čekam da izvučeš one formule za longitudinalne talase pa da ti saopštim tužnu istinu da su te formule uglavnom empirijske i da važe onda kada je Ey poprilično velika veličina. A i ono malo što ima neku teorijsku podlogu je zasnovano na klasičnoj fizici te prema tome ne može da važi pri velikim brzinama ;) Ů ┌──────── Ů │ Ey Ů c = │ ──── Ů řű ro Ů▄▄ Znao sam ;> Ta formula je klasičan primer inžinjerskog pogleda na fiziku: nemam pojma zašto je to tako, ali sam primetio brzina zvuka u štapu zavisi od gustine materijala po određenoj zakonitosti. Međutim ima i nešto drugo što utiče... nemam pojma šta, tek za isti materijal je to uvek jednako i nazvaću ga Ey i napraviću tablice i onda mogu da proračunavam... Međutim, posmatrajmo taj Ey: radi se o kristalnim rešetkama u materijalima, dakle veze su elektroslabe sile. Kao što znamo, ta sila se prenosi brzinom svetlosti. Kada se jedan kraj čukne, to dovodi do malog pomeranja čvorova rešetke na toj strani... čvorovi koji su se malko pomerili sada deluju (preko one elektroslabe sile) na susedne čvorove koji se sa svoje strane malko pomeraju i tako opasno približavaju sledećim čvorovima, pa zato deluju na njih te se i oni pomeraju... tako se talas prenosi kroz kristal. Pošto jepotrebno ne samo da ona sila deluje, već i da se ono na šta deluje malko pomeri da bi delovalo na sledeće, nema šanse da sve to ide brže od svetlosti, QED. Ako hoćete da dokazujete da teorija relativnosti ne valja, to možete na dva načina: prvo, pokažite da se ne poklapa sa eksperimentalnim rezultatima (ovo svi pokušavaju i nikako da upali) ili drugo, pokažite da je kontradiktorna sama sebi.. ali nikako se nemojte hvatati za kojekakve šacometrijko odokativne formule ;)

zvezde.361 maksa, 28 Sep 93 -> #350, kriss

<><> Kao prvo, to je diskutabilno (neko spomenu tahione, ali <><> da ne ulazimo u diskusiju gde baš i nismo dovoljno <><> kompetentni) Svaka čast drugovima tahionima ;) (ja o njima ne znam ništa :( ), ali ne reče nigde da je štap sačinjen od njih. Štos je da kada se stvari postave u idealne okvire (idealno krut, idealno dodiruju) skoro sve postaje moguće. Granični uslovi (strašno_mnogo_puno_veeooma_jako krut, s_m_p_j_veeooma blizu) su uvek dovoljno daleko daleko od "idealnih" pa da ne važe zaključci postavljeni za idealizovane modele i ta, naizgled mala (a ustvari beskonačna ;), razlika između "jaaako mnogo" i ý zbunjuje u klasičnoj mehanici. Zato valjda i postoje one ostale :) mehanike. Na primer, v=s/t, e kad bi našli nešto što može da pređe bilo koji put za baš 0 sekundi, al' bi to zujalooo (toshiba k'o ludo) :). Ili, idealno koncentrisana sila od 5 ŠN, au, pa to može da sve da probuši (beskonačan normalni napon) ... itd. Svako ko bi hteo da se bavi ovim stvarima treba da uzme poruku m.hristodula o podeli fizike, da je odštampa i okači na zid. :)

zvezde.362 paki, 28 Sep 93 -> #351, kriss

> Da li se nekom ponovo ide do Petnice? Kako da ne :) Ali ne baš odmah, bilo bi pomalo monotono da idemo svake nedelje ;)

zvezde.363 kriss, 28 Sep 93 -> #357, m.hristodulo

*> Time su tela sa negativnom masom još više *> nezamisliva. Upravo to ... nemoguća, u fizičkom smislu :)

zvezde.364 kriss, 28 Sep 93 -> #352, pele

*> Pa postoji takozvano žerenkovljevo zračenje kada se, recimo , *> elektroni kreću brže od svetlosti u optički gušćim sredinama. Ovo je zanimljivo :) Jel može malo više o tome, ako imaš vremena, of kors :)

zvezde.365 kriss, 28 Sep 93 -> #353, m.hristodulo

*> Znak ispred mase takođe određuje smer *> gravitacione sile! Tako ispada da bi se tela koja bi *> imala negativnu masu, odbijala. U vanzemaljski *> prostor bi odlazila sa ubrzanjem od 9.81 m/sž2. Da! To mi nije palo na pamet :) Svaka čast na ideji! :) P.S. Još samo da rešimo brzine veće od c sa onim impulsima i ... :) P.S.S. Hej! Sad se setih ;) A kako će teorija relativiteta da se složi sa negativnom masom?

zvezde.366 kriss, 28 Sep 93 -> #354, m.hristodulo

*> Dobro, možda je malo neprecizan termin *> "telo". Bolje bi bilo reći "objekat" ili *> "materijalnost". Reći za neki objekat da ima masu *> mirovanja jednaku nuli, znači da to telo ne može *> mirovati, jer onda *ne postoji*. Kada se to "telo" *> Ovakve pojave se jedino mogu objasniti *> talasno-korpuskularnom prirodom "kvantnih objekata". *> Foton je istovremeno i talas (ima talasnu dužinu), i *> čestica (ima energiju/masu pri kretanju). Da se razumemo - ja tebe apsolutno razumem :) Cela ta nauka mi nije strana + baš u zadnje vreme imam posla sa njom :( Naravno da mogu da razmišljam 'kvantno-mehanički' ali se neke niti kidaju kad se u sve ubaci logika, prosta logika. Dakle, da li možeš da zamisliš telo koga ima a nema? Opet - ne nauka, čista logika, slažem se potpuno sa tobom po pitanju onih činjenica gore. Probaj to da zamisliš! Gde je 'rupa'?!

zvezde.367 kriss, 28 Sep 93 -> #356, m.hristodulo

*> Priroda je ograničila maksimalnu brzinu *> prostiranja informacija na brzinu svetlosti, i tu se *> više ništa ne može učiniti... Na žalost :( Iskreno i duboko se nadam da nije ;) Jer ako je to 'top' (vrh, prim.kriss.), onda je to bogami nezgodno. Razvoj staje ... šta bi sa evolucijom koja ne trpi stajanje?

zvezde.368 ndragan, 29 Sep 93 -> #350, kriss

/ izmađu istih (da se 'idealno' dodiruju). Isto pitanje: da li će / se impuls preneti brže od svetlosti (gotovo trenutno)? To ti je bre brzina prostiranja mehaničkog talasa, daklem prostire se kao zvuk. Pa ti vidi.

zvezde.369 pele, 29 Sep 93 -> #364, kriss

>=} Ovo je zanimljivo :) >=} Jel može malo više o tome, ako imaš vremena, of kors :) žERENKOV,Pavel,Aleksevič,sovjetski ( ruski? ) fizičar. Među njegova najznačnija otkrića spada pojava emisije svetlosti,tj. novog tipa zračenja koje emituju naelektrisane čestice koje se u nekoj sredini kreću brzinom većom od brzine svetlosti. Ovu pojavu je žerenkov proučio 1934. godine i po njemu je nazvana žerenkovljevo zračenje. Na osnovu ove pojave razradio je metodu registracije naelektrisanih čestica tzv. žerenkovljevi brojači. Ovi brojači su korišćeni i pri otkrivanju antiprotona. Teorijsko objašnjenje ovog efekta dali su 1937. godine sovjetski fizičari I.M. Frank i I.J. Tam, sa kojima je žerenkov 1958. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku. pele. P.S. Biće još ;)

zvezde.370 pele, 29 Sep 93

Nastavak o žerenkovljevom zračenju: žerenkov je zapazio da brzi elektroni, koji se kreću kroz datu prozračnu tečnost, emituju slabo vidljivu plavu svetlost. Dalja ispitivanja su pokazala da pomenuto zračenje nema nikakve veze sa zakočnim zračenjem, nego da se javlja samo u slučaju kada je brzina elektrona veća od brzine koju ima brzina svetlost pri prolazu kroz datu sredinu. To znači da se žerenkovljevo zrače- nje javlja ako je zadovoljen uslov v > c , gde je c brzina prostiranja svetlosti kroz datu sredinu. Pomenuta brzina svetlosti može se zameniti količnikom c0/n gde je c0 brzina svetlosti u vakuumu a n indeks prelamanja date sredine, na primer 1.5, onda je brzina svetlosti kroz tu sredinu c0/n = (300.000km/s / 1.5) = 200.000km/s. Poznato je da elektroni mogu imati veće brzine, pa otuda i mogućnost žerenkovljevog zračenja. Strogo govoreći, žerenkovljevo zračenje ne javlja se kao zračenje brzih elektrona nego zračenje sredine pod uticajem elektrona koji se brzo kreću. Za detaljna ispitivanja koriste se tzv. čerenkovljevi brojači,tj. dtetktori brzih naelektrisanih čestica koji se zasnivaju na regisraciji pomoću multiplikatora elektrona. pele.

zvezde.371 m.hristodulo, 29 Sep 93 -> #361, maksa

>> Svako ko bi hteo da se bavi ovim stvarima treba >> da uzme poruku m.hristodula o podeli fizike, da >> je odštampa i okači na zid. :) Slažem se! :) Inače, to je podela pokojnog prof. M.I.Markovića sa ETFa (Fizika I).

zvezde.372 ilazarevic, 29 Sep 93 -> #366, kriss

> Opet - ne nauka, čista logika, slažem se potpuno sa tobom po > pitanju onih činjenica gore. Probaj to da zamisliš! Ne može čovek sve da zamisli :) Niko ne može da zamisli beskonačnost, a opet sa njom operišeš svaki dan u matematici. Dvostruka priroda fotona je logički OK, jer sve sledi jedno iz drugog. Problem je u tome što to ne može da se predstavi slikom - ko bi još zamišljao fotone...

zvezde.373 ilazarevic, 29 Sep 93 -> #358, m.hristodulo

> kada se polje kvantuje, tj. kada se za nosioce polja > smatraju čestice, onda se njima može pripisati masa, Ovo sam i ja rekao - čestice polja imaju masu.

zvezde.374 kriss, 29 Sep 93 -> #360, prvul

*> Znao sam ;> Ta formula je klasičan primer inžinjerskog *> pogleda na fiziku: nemam pojma zašto je to tako, ali sam A kako bi ti da gledam na nju? ;) *> Pošto jepotrebno ne samo da ona sila deluje, već i da se ono *> na šta deluje malko pomeri da bi delovalo na sledeće, nema *> šanse da sve to ide brže od svetlosti, QED. U slučaju da je Ey veeliko, ko što reče maksa, onda je rastojanje između tih rešetki maaalo. Dakle, teorijski može da se dobije v > c, ali je samo prepreka dobiti (sa tehničke strane) veliko Ey, i dovoljno malo ro. Što se tiče one formule c=sqrt(Ey/ro), ona možda i jeste empirijskog porekla, ali to ne menja stvari. Brzina zavisi od te dve veličine i tačka. Da zavisi još od neke - uveli bi je ... sem ako ne uvedu relativnost Ey ;)

zvezde.375 kriss, 29 Sep 93 -> #368, ndragan

*> To ti je bre brzina prostiranja mehaničkog talasa, daklem *> prostire se kao zvuk. Pa ti vidi. Pa kakve ima veze kako se prostire? Važno je samo da ide preko c :)

zvezde.376 maksa, 30 Sep 93 -> #374, kriss

<><> između tih rešetki maaalo. Dakle, teorijski može da se <><> dobije v > c, ali je samo prepreka dobiti (sa tehničke <><> strane) veliko Ey, i dovoljno malo ro. Aman bre, ne može! :))) Štos je da se nosioci impulsa (čvorovi rešetke) kreću brzinom manjom od c, pa ni impuls ne može brže. Ja ti to rekoh jedno dva puta, a reče i čovek: prvul: <><> Pošto jepotrebno ne samo da ona sila deluje, već i da <><> se ono na šta deluje malko pomeri da bi delovalo na <><> sledeće, nema šanse da sve to ide brže od svetlosti, <><> QED. Kapiraš? :) PS A na stranu što je tehnički-teorijski teško, da ne kažem nemoguće, napraviti nešto što u isto vreme ima mala međumolekulska rastojanje i malo "rho".

zvezde.377 m.hristodulo, 30 Sep 93 -> #365, kriss

>> A kako će teorija >> relativiteta da se složi sa negativnom masom? Sasvim lepo. Matematički, sve formule ostaju u važnosti. Logički, neki efekti su suprotni! Na primer, telu koje se ubrzava, apsolutna vrednost mase se povećeva. Ali kad telo ima negativnu masu, onda se njegova masa *smanjuje* ubrzavanjem.(-20 < -4). Isto tako, telo negativne mase ima negativnu totalnu energiju. Znači potrebno mu je da apsorbuje energiju da bi nestalo ("obično" telo emituje energiju kada se anihilira). Ovakvih logičkih paradoksa ima još, Ali teorija relativnosti ostaje logična i zaokružena, i kad razmatra tele negativne mase.

zvezde.378 m.hristodulo, 30 Sep 93 -> #366, kriss

>> Naravno da mogu da razmišljam 'kvantno-mehanički' >> ali se neke niti kidaju kad se u sve ubaci >> logika, prosta logika. Ja ne vidim ništa nelogično, ;) Jednostavno, kvantna mehanika je i nastala da bi se objasnili neki, do tad, "neobjašnjivi" eksperimenti. Opet, uzmi podelu fizike M.I.M.-a iz neke moje starije poruke. Stvari moraš da posmatraš na dva nivoa, na mikro-nivou, i na makro-nivou. Mi smo navikli da opažamo na makro-nivou, i to smo uzeli kao referencu, kao logične stvari. Kad se spustimo na mikro-nivo, moramo da preuredimo logiku. Recimo ovako: Ono što mi opažamo na je samo manifestacija procesa na mikro-nivou, koji ne moraju biti analogni procesima na makro-nivou. Današnja fizika je zadovoljna onim što su kvantna teorija i teorija relativnosti ponudile. Zadovoljna je *objašnjenjem* eksperimenata. Da li se sve baš tako i odigrava - nikad nećemo videti. Ali do sad, sve ukazuje na to da su ove dve teorije ispravne, pa i logički. >> Dakle, da li možeš da zamisliš telo koga ima a >> nema? žega to ima, a nema. To nikad nisam tvrdio. Ako si mislio na talasno - korpuskularnu teoriju, tu je sve jasno. Svaka čestica, pa i ti, ;), je istovremeno i talas. Samo što se tvoje talasne osobine ne opažaju, jer imaš veliku masu, a malu brzinu kretanja. Ali, neke efekte (na primer difrakcija elektrona) je nemoguće objasniti bez talasno - čestične prirode objekata. >> Gde je 'rupa'?! Nema rupe, ti gledaš stvari na jedan način, ja na drugi, i ništa više. Meni očiglednost nekih razumnih i, što je važnije naučno proverenih, objašnjenja ne dozvoljavaju da se postavljam na nivo špekulacija. Možda sam suvoparan i dosadan, ali šta mogu, meni su fizičke torije potpuno prihvatljive kao tumačenje stvarnosti.

zvezde.379 m.hristodulo, 30 Sep 93 -> #367, kriss

>>* > Priroda je ograničila maksimalnu brzinu >>* > prostiranja informacija na brzinu svetlosti, >> Jer ako je to 'top' (vrh, prim.kriss.), onda je >> to bogami nezgodno. Razvoj staje ... šta bi sa >> evolucijom koja ne trpi stajanje? Daleko smo još mi od brzine svetlosti, a da ne pričam o tome da je nikad nećemo ni dostići konvencionalnim metodama (ubrzivanje od nule). Zato ćemo evoluirati na drugim poljima, ne brini... Tako je to, teško je priznati, u nečemu je priroda moćnija od čoveka. Brzina svetlosti je barijera, koja se ne može dostići i prestići. I kada bi se to učinilo, tu prestaje sva logika. Postoji puno paradoksa koji nam govore o tome da je brzina svetlosti beskonačnost u fizičkom smislu, slična ostalim fizičkim beskonačnostima: dimenzija svemira, subnukleonskih čestica, itd...

zvezde.380 m.hristodulo, 30 Sep 93 -> #374, kriss

>> Dakle, teorijski može da se dobije v > c, ali je >> samo prepreka dobiti (sa tehničke strane) veliko >> Ey, i dovoljno malo ro. Ona formula važi samo za male vrednosti Ey i rho. Kada se te vrednosti približavaju nekim graničnim vrednostima Ey i rho u prirodi, tada se brzina prostiranja longitudalnih talasa određuje drukčije. Rekoh, može i preko kvantne mehanike, a može i eksperimentalno. I u jednom i u drugom slučaju se dobiju vrednosti za v mnogo manje od c. Bar za dva reda veličine manje. I tačka. ;)

zvezde.381 pele, 01 Oct 93

Jel dokazano posojanje šestog kvarka? pele.

zvezde.382 m.hristodulo, 03 Oct 93 -> #381, pele

>> Jel dokazano posojanje šestog kvarka? Šesti t-kvark, nije otkriven do 1983. godine, od kada datira moja najsvežija literatura, ali one nove mašine u CERN i DESY, su sigurno pomakle stvari, za ovih deset godina. Dokazano je da t-kvark mora imati masu veću od 18 GeV/c^2. Njegovo postojanje je dosta izvesno i logično, jer on jedini fali da upotpuni treću lepton-kvark porodicu. Pitanje je, u stvari, da li je priroda ograničila materiju na samo ove tri porodice, ili ih ima još, čak možda beskonačno mnogo? 99% materije u svemiru je izgrađeno od prve kvark-lepton porodice, u i d-kvarkova (nukleoni), elektrona, i elektronskih neutrina. žudne, šarmantne, lepe i istinite stvari se događaju samo na višim energijama od ove naše uobičajene. :))

zvezde.383 bigbrada, 03 Oct 93 -> #350, kriss

> izmađu istih (da se 'idealno' dodiruju). Isto pitanje: da li će > se impuls preneti brže od svetlosti (gotovo trenutno)? Teorijski - da. Prakticno - ne. Brada.

zvezde.384 ndragan, 04 Oct 93 -> #377, m.hristodulo

/ kad razmatra tele negativne mase. To sa teletom se vuče još od prvog strikera, onog Arhimeda iz Grčke. Još je on ustanovio da se svako tele koje se potopi u vodu može izvući za rogove.

zvezde.385 valhala, 06 Oct 93

Moze li neko nesto opsirnije o tahionima, ako ne ovde onda na mail? Val.

zvezde.386 m.hristodulo, 06 Oct 93 -> #382, m.hristodulo

>> žudne, šarmantne, lepe i istinite stvari se >> događaju samo na višim energijama od ove naše >> uobičajene. :)) Mislio sam, naravno, na c, s, b, i t-kvarkove, čija su imena izvedena od početnih slova reči 'charm', 'strange', 'beauty', i 'thruth'. U i d-kvarkovi su dobili imena po rečima 'up' i 'down'. Zar nije to divno? :))

zvezde.387 m.hristodulo, 07 Oct 93 -> #385, valhala

>> Moze li neko nesto opsirnije o tahionima Tahioni su izvesne, pretpostavljene, čestice, koje se kreću brzinama većim od brzine svetlosti. Oni su postulirani, da bi se objasnili različiti paradoksi različitih oblasti fizike (između ostalih i teorija relativiteta). Tahioni, izvesno je, ne postoje. Oni su samo proizvod špekulacije, a njihovo postojanje (i istovremeno nepostojanje) dovodi do niza logičkih paradoksa. To što su tahioni brži od svetlosti znači da da se normalna ako-onda priroda eksperimenta obrće, i postaje onda-ako! Na fiktivnom tahionskom antitelefonu, odgovori uvek stižu pre nego što se pitanja izgovore. Ako do takve komunikacije dođe, do nje ne može doći! Ako je moguće uspešno izvesti tahionske eksperimente, oni bi morali biti neuspešni!

zvezde.388 ilazarevic, 08 Oct 93 -> #386, m.hristodulo

> reči 'charm', 'strange', 'beauty', i 'thruth'. U i > d-kvarkovi su dobili imena po rečima 'up' i 'down'. Digresija ka jeziku - čini mi se da se "beauty" i "truth" zovu još i "bottom" i "top", ali nijesam ;) baš siguran.

zvezde.389 m.hristodulo, 08 Oct 93 -> #388, ilazarevic

>> Digresija ka jeziku - čini mi se da se "beauty" i >> "truth" zovu još i "bottom" i "top", ali nijesam >> ;) baš siguran. Da da, u pravu si... U stavri 'bottom' i 'top' mu dođu kao analogija sa 'up' i 'down', a 'beauty' i 'thruth' kao analogija sa 'charm' i 'strange'. Jel znas onu svađu oko imena J/psi čestice? Koliko se sećam jednom je pokojni Mika pričo...

zvezde.390 princess, 09 Oct 93

ja se izvinjavam sto upadam u diskusiju (ako uopste postoji)▀ meni se jede rostilj!!!...hocemo da idemo da gledamo zsvezde? :)

zvezde.391 pele, 09 Oct 93 -> #389, m.hristodulo

>=} Jel znas onu svađu oko imena J/psi čestice? >=} Koliko se sećam jednom je pokojni Mika pričo... Evo kako je došlo do toga: J/psi mezon je bio otkriven kao rezonanca,tj. bio je opažen po povećanju verovatnoće reakcije među drugim česticama pri određenoj energiji. Otkriće je učinjeno skoro jednovremeno od strane S. Tinga i saradnika u Brukhevenskoj laboratoriji i B. Rihtera sa saradnicima u Stenfordu. Za to otkriće Tingu i Rihteru je 1976. godine pripala Nobelova nagrada za fiziku. Tingova grupa bombardovala je berilijumovu metu protonima sa energijom od nekoliko desetina GeV. Među produktima reakcije posebno su uočavani ele- ktronsko-pozitronski parovi. Po Tingovim rečima najviše je iznenađivalo to što je većina elektronsko-pozitronskih parova imala u potpunosti određenu energiju i impuls. To se moglo desiti samo u slučaju raspada neke čestice sa masom 3.1 GeV. Novootkrivenu česticu Ting je nazvao J-mezonom. Vreme života J-mezona je oko 10^-20 sec. U stenfordu je super-teški mezon bio otkriven prilikom anhilacije elektrona i pozitrona visoke energije u snopovima koji se susreću. Anhilacija elektro- nsko-pozitronskih parova sa energijom od 3.1 GeV bila je praćena rezonantnim rađanjem ili hadrona ili leptonskih parova. Došlo se do zaključka da se pri anhilaciji rađa nova čestica koja se zatim raspada na hadrone ili leptonske parove. Tu česticu je Rihter nazvao psi-mezonom. Pokazalo se da je on identi- čan sa Tingovim J-mezonom pa mu je ostalo ime J/psi mezon. Prema prihvaćenim predstavama među ficičarima J/psi mezon predstavlja kombi- nacijukvarka i antikvarka sa šarmom koji je inače i uveden nakon otkrića ovog mezona kako bi se objasnolo usporenje raspada J/psi mezona i drugih teških mezona. pele.

zvezde.392 vstan, 10 Oct 93 -> #390, princess

???????

zvezde.393 jerry, 11 Oct 93 -> #390, princess

> ja se izvinjavam sto upadam u diskusiju (ako uopste postoji)▀ > meni se jede rostilj!!!...hocemo da idemo da gledamo zsvezde? :) I meni. Ali bojim se da je sve manje lepih dana. :(((

zvezde.394 ndragan, 13 Oct 93 -> #390, princess

/ meni se jede rostilj!!!...hocemo da idemo da gledamo zsvezde? :) Ok, tebi roštilj, meni meso. čvezde nisu bitne.

zvezde.395 ilazarevic, 18 Oct 93 -> #390, princess

> meni se jede rostilj!!!...hocemo da idemo da gledamo zsvezde? :) Možda na proleće - počela je radna sezona, a i vreme je sve lošije.

zvezde.396 dejanr, 25 Oct 93

**** new file **** R:\IBMPC\FUN\*.* ---------------------- kihalica zip 9744* Prva Srpska Elektronska Kihalica ╔════════════════════════════════════════════════════════════════════╗ ║ P R V A S R P S K A E L E K T R O N S K A K I H A L I C A ║ ╚════════════════════════════════════════════════════════════════════╝ Šta vas čeka na ljubavnom planu? Isprobajte :) <Thanks to ana, a pomalo i thanks to ja>

zvezde.397 jerry, 29 Oct 93 -> #396, dejanr

> **** new file **** > kihalica zip 9744* Prva Srpska Elektronska Kihalica > Sta vas ceka na ljubavnom planu? Isprobajte :) Jeste li nekad dosli na ideju da razdvojite Astronomiju od astrologije koja uopste i nije nauka??? Grozim se mesavine jednog i drugog. (Pogotovo kad vidim Milju "Regulus") :o(

zvezde.398 dejanr, 30 Oct 93 -> #397, jerry

>> Jeste li nekad dosli na ideju da razdvojite Astronomiju od >> astrologije koja uopste i nije nauka??? Bilo nekada, pa je bilo malo poruka u jednoj, malo u drugoj... i onda neko (mislim Balinda) smisli ime 'zvezde', pa ih fuzionisasmo. Od tada imaju poruka "taman" za temu.

zvezde.399 ilazarevic, 01 Nov 93 -> #397, jerry

> Jeste li nekad dosli na ideju da razdvojite Astronomiju od > astrologije koja > uopste i nije nauka??? Grozim se mesavine jednog i drugog. (Pogotovo Bilo je ovde dosta zgražavanja u mnogo poruka, ali prosečan broj poruka jednostavno nije dovoljan razlog da se astronomija i astrologija odvoje (na žalost!)

zvezde.400 jerry, 02 Nov 93 -> #399, ilazarevic

> jednostavno nije dovoljan razlog da se astronomija i astrologija odvoje (na > zalost!) Mogu samo da kazem, na zalost. A jos pre mesec dana je ovde bilo vrrrlo zivo. (Setih se diskusije o nastanku kosmosa, mojih najdrazih crnih rupa [ ;> ] )

zvezde.401 pele, 02 Nov 93

Piše danas u novinama da je Klinton obustavio finansiranje najvećeg akceleratora čestica na svetu koji se inače gradi deset godina. pele. P.S. Jel to onaj u Teksasu?

zvezde.402 pele, 04 Nov 93 -> #400, jerry

>=} Mogu samo da kazem, na zalost. A jos pre mesec dana je >=} ovde bilo vrrrlo zivo. >=} (Setih se diskusije o nastanku kosmosa, mojih najdrazih >=} crnih rupa [ ;> ] ) He, pa uvek se čeka neko da počne. Ajd uvali neko interesantno pitanje pa da krenemo :) pele.