EXTRA.6

18 Jun 1994 - 11 Oct 1994

Messages - hi.fi

hi.fi.1 dusan,
Ajd da budem prvi :)
hi.fi.2 sjocic,
Koja pojačala mogu da se kupe trenutno u Bg, a da im se cena kreće 600-700 dem (nešto što bi se lepo slagalo sa Tannoy J95 zvučnicima a snage bar 80W na 8 oma)? Takođe me zanima koji CD-plejer može da se nađe ca cenom od 400-500dem?
hi.fi.3 vujos,
tema: Ne tiče se HI_FI-a ali ima mikrofon ;) Ne znam da li ste primetili na Svetskom prvenstvu u US, pored aut linije ljude sa providnim parabolama. LM, pošto znamo da su to 'hvatači šumova' interesuje me da li neko ima iskustva sa sličnim stvarčicama (domet, osetljivost mikrofona i sl.) ps. Ne, ne, ne treba mi objektiv 1000mm, ni toki-voki, ;))))))
hi.fi.4 stefan, -> #3, vujos
> ljude sa providnim parabolama. LM, pošto znamo da su to 'hvatači šumova' > interesuje me da li neko ima iskustva sa sličnim stvarčicama (domet, Ne znamo ;) Ja baš htedoh da pitam što drže te "satelitske antene" pored igrališta ;) Dakle, čemu to služi, da hvata udaljene zvukove?
hi.fi.5 jegor, -> #2, sjocic
Sto se mene tice, uz tvoje kutije bi najbolje pasovalo neko Rotel pojacalo. Probaj sa modelima 840 BX4, ili jos bolje ako nadjes 840 BX3. Od novijih probaj bilo koji model iznad oznake 960. Neces zazaliti.
hi.fi.6 sjocic, -> #5, jegor
├> Sto se mene tice, uz tvoje kutije bi najbolje pasovalo neko Rotel pojacalo. Da li to ima da se nadje u Bg, koje su im cene i karakteristike? :)
hi.fi.7 dveselinovic, -> #5, jegor
"Najbolje bi išlo"? Kako to najbolje, molim te objasni zašto? Pozdrav, DVV
hi.fi.8 vujos, -> #4, stefan
¨> igrališta ;) Dakle, čemu to služi, da hvata udaljene zvukove? Da, baš za to :)
hi.fi.9 ljubisha, -> #8, vujos
>¨> igrališta ;) Dakle, čemu to služi, da hvata udaljene zvukove? >> Da, baš za to :) To je "običan" usmereni mikrofon. A bio je pre desetak godina film u kome je čovek koristeći takav mikrofon (i uz pomoć silne audio tehnike) slučajno otkio jednu poveću zaveru.
hi.fi.10 zqusovac, -> #3, vujos
> ljude sa providnim parabolama. LM, posto znamo da su to 'hvataci sumova' > interesuje me da li neko ima iskustva sa slicnim stvarcicama (domet, Ima. Pitajte konkretno. Samo kao mali uvod: Jedan od najboljih profesionalnih mikrofona za terensko tonsko snimanje SENNHEISER HD 416 ima ugao zahvata oko 8 o (sto ce reci da mu nesto oko 90% zvuka koji zahvati dolazi iz tog opsega). Pojacavanjem osetljivosti na mikseti moze se uhvatiti zvuk sa prilicne daljine. Problem sa usmerenim mikrofonima je sto treba veoma precizno 'hvatati' izvor zvuka, sto je u slucaju trcecih ljudi prilicno tesko (a jos x 90 minuta!). Sirokougaoni mikrofoni (zahvatni pojas je siroka kardioida) ne mogu se koristiti za udaljene izvore jer zahvataju sve i svasta sa strane, pa se zeljeni zvuk mesa sa nezeljenim, tj. sum je prevelik. Da bi se uhvatio ton na utakmici koristi se parabolicni reflektor sa zahvatom oko 30 o. U zizi reflektora je sirokopojasni mikrofon, tako da je moguce ili postaviti nekoliko kombinacija mikrofon/reflektor da pokrivaju razne sektore ili blago usmeravati reflektor, sto je daleko lakse. P.S. Molim da me ne pitate za strucne termine db, atenuacija itd, ja sam samo korisnik a pri ruci nemam mnogo literature. poz, zq
hi.fi.11 funky,
Imam viška trenutno englesko pojačalo Musical fidelity B1. Ako nekog interesuje, nek vidi oglase :) Pozdrav, funky
hi.fi.12 jegor, -> #6, sjocic
Gledaj oglase, ne budi nestrpljiv, cekaj pravu stvar i nekoliko meseci ako treba, veruj mi isplatice se. Te sprave sigurno mogu da se nadju u Beogradu, ali ces morati da budes uporan. Imas vrhunske kutije, ne zaleci se na japance. Nemoj da te brine snaga pojacala. Taj model ima vrlo visoku osetljivost, tako da i manje pojacalo moze da ih potera, ali naravno ako hoces pravi bas, moraces da potrazis nesto sto je na gornjem pragu njihove izdrzljivosti. Pozdrav :) Jegor
hi.fi.13 jegor, -> #7, dveselinovic
Pazi ovamo ;) Tannoy J95 su mrak kutije. Kataloska cena im je 520 Funti. Uz njih ne ide da se butaju tamo neki technics-i. Najbolje bi bilo da se uzme neko lampasko pojacalo sa predpojacalom, ali to kosta. Postoji i neko nepisano pravilo da pojacalo kosta koliko i zvucnici ili cak malo vise. Ovo naravno vazi ako hoces da imas muski zvuk. Ja imam odlicno iskustvo sa Rotelom i zato ga i predlazem. Ako neko zna za bolje za te pare neka se javi. Cao !
hi.fi.14 dveselinovic, -> #13, jegor
Pitao sam onako iz znatiželje. Lično nisam oduševljen Rotel BX serijom, uprkos engleskim metanisanjima o njima (jer iza toga stoji firme Rank Audio), mada spremno priznajem da su bolji od proseka date klase. Međutim, u apsolutu, uvek bih uzeo Harman/Kardon, a ako mora da bude Japanac (mada je i H/K napravljen u Japanu, ali dizajn je još uvek iz okoline New York-a), prvo bih išao na Onkyo, a ako ni toga nema, onda bih uzeo Denon-a. Naravno, sve to su sasvim lični izbori. Uzgred, čujem da H/K risiveri od 30 i 45 W kod nas koštaju DM 1.100 i DM 1.240. Uprkos nominalno manjim snagama, to ih čini mojim prvim izborom, pa neka i koštaju DM 300-440 više od proseka Technics-a i sličnih uređaja. Bolje je poštenih 30W nego muljavih 100. Sinoć sam slušao neki Sansui risiver od 2x105W/8 oma koji je u SAD plaćen tačno $ 180. Neverovatna cena, iako je bila rasprodaja, ali je zato i zvuk za $ 180. Pozdrav, DVV
hi.fi.15 dr.grba, -> #12, jegor
>> Gledaj oglase, ne budi nestrpljiv, cekaj pravu stvar i >> nekoliko meseci ako treba, veruj mi isplatice se. Te sprave Zašto da čeka nekoliko meseci kad ima koga da pita na Sezamu?
hi.fi.16 vujos, -> #9, ljubisha
¨> To je "običan" usmereni mikrofon. A bio je pre desetak godina film u ¨> kome je čovek koristeći takav mikrofon (i uz pomoć silne audio tehnike) ¨> slučajno otkio jednu poveću zaveru. Znam o čemu se radi, nego pitam ima li neko iskustva ? ps. Film je 'Prisluškivanje' sa Jean Hekmanom ;)
hi.fi.17 dcolak, -> #15, dr.grba
│ Zašto da čeka nekoliko meseci kad ima koga da pita na Sezamu? Mala digresija, DejanR reče da i ovde treba čekati bar mesec dana na odgovor a pri tome ni ne najaviti čekanje ;) Sledge DAMMIR!
hi.fi.18 dveselinovic,
U vezi poruke 3.17, mislim, braćo Hajfilističari, da smo teško oklevetani. Ko je ovde čekao mesec dana na iole razumnije pitanje, pod uslovom da se nije odnosilo na neki dibidus leĘvi uređaj, koji niko sem ponosnog vlasnika nema? Možda grešim, ali mislim da smo mi ovde dosta brzi. Ako je i bilo kašnjenja, ona su bila reda veličine 5-6 dana, jer je bilo slučajeva da odgovora jednostavno nema na brzaka. Osećam se uvređenim i poniženim, a DejanR ću razmeniti par žustrih poruka.:-)))) Biće to borba do RESET-a! Pozdrav, DVV
hi.fi.19 vstan, -> #18, dveselinovic
> U vezi poruke 3.17, mislim, braco Hajfilisticari, da smo tesko > oklevetani. Ko je ovde cekao mesec dana na iole razumnije > pitanje, pod uslovom da se nije odnosilo na neki dibidus leĘvi > uredaj, koji niko sem ponosnog vlasnika nema? U potpunosti podrzavam glasogovornika :)
hi.fi.20 gknez,
Prijatelj je nabavio deck Techniks rs-b 405, ali nema nikakve papire. Zanimaju ga karakteristike.Deck je dvoglavi i, zanimljivo, ima DBX. Ako neko zna nešto, nek napiše ovde, ili na mail.
hi.fi.22 jasicp,
Gde se mogu nabaviti sundjeri za slusalice HD430 - Senheiser ? Mislim na deo koji ide na usi, ali i deo koji prekriva same zvucnike ? Koliko $$?
hi.fi.21 jasicp,
Hocu da namontiram PC ventilator u pojacalo. Koliko doticni kostaju i gde se mogu kupiti ? Koliko struje trose ( da li je uputno skidati struju sa trafoa ? ).
hi.fi.23 dveselinovic, -> #21, jasicp
Ventilatora ima po servisima, skinutih sa pokvarenih napajanja - pošto su, sam Bog zna. Alternativno, možda se naše i neki nov, a u Nemačkoj ih ima koliko hoćeš. Međutim, dobro razmisli o takvom potezu. Svaki ventilator je elektro motor, a svaki elektro motor manje ili više zrači. Ako se ventilator nađe negde gde neki deo kola pokupi to zračenje, mogao bi da dobiješ divnu sinusoidu od 2,2-3,6 kHz. Najzad, šta će ti to? Koji pojačavač je u pitanju? Pozdrav, DVV
hi.fi.24 zormi, -> #22, jasicp
* Gde se mogu nabaviti sundjeri za slusalice HD430 - Senheiser ? Mislim * na deo koji ide na usi, ali i deo koji prekriva same zvucnike ? Pre par dana sam kupio sundjerčiće za male walkman slušalice pored Tašmajdana. Bilo je i nekih većih, mada mi se čini da za HD430 ne odgovaraju.
hi.fi.25 vsasa,
Imam problem sa pojacalom :(( Kada ga ukljucim, nakon zagrevanja od par sekundi, na levom kanalu se cuje pucketanje i sum (odprilike ssssssss). Napominjem da nema veze koliko je "odvrnut" VOLUME, kao ni to da li je pored pojacala ukljucen bilo koji drugi uredjaj. Desni kanal je potpuno OK. Zvucnici nisu problem, probao sam da im zamenim mesta, sum se opet cuje samo na levom kanalu. Molim za savet! Zna li ko sta bi moglo biti i koji je lek? Pojacalo je englesko, vrlo kvalitetno (da ne kazem skupo), pa bih voleo da dobijem par saveta pre ev. servisa. Hvala, unapred. Sasa.
hi.fi.26 adj.joe,
Da li neko zna DOBROG majstora za zvučnike, tačnije drajvove? Naime pre neki dan sam tek video da mi je od starosti (valjda, ne znam šta bi drugo bilo u pitanju) istrulilo vešanje bas zvuč- nika, i voleo bih da to popravi neko ko se razume u posao. Hvala unapred, .JOE.
hi.fi.27 adzem,
Da li neko zna godinu proizvodnje pojacala YAMAHA A 550 ?
hi.fi.28 jasicp, -> #23, dveselinovic
> Medutim, dobro razmisli o takvom potezu. Svaki ventilator je > elektro motor, a svaki elektro motor manje ili vise zraci. Ako se > ventilator nade negde gde neki deo kola pokupi to zracenje, mogao bi > da dobijes divnu sinusoidu od 2,2-3,6 kHz. E o tome sam itekako razmisljao i da iskreno kazem, nemam pojma sta bi se desilo. Da pravim oklop od lima? Koliki bi bio efekat zracenja i oklopa ? Nista ne znam. Pojacalo je 15 godina stari Sanyo DCA 611, sa po jednim STK0059 za svaki kanal. Bas sam prekjuce jedan lemio ( nov - 45.6 din kod BG Elektronika ) jer sam spojio izlaz od remote control umesto line out na Discmanu na AUX pojacala, pri cemu se culo jedno lepo PPUFFF... Dosta se greju hladnjaci, sto mi i nije nesto cudno, nego cisto mi palo na pamet. A evo sta sam uradio : postavio sam u regalu na 3-4 cm od kucista-proreza na gornjoj strani pojacala jedan ventilator za, da prostite, klozete : Iskra, 34W, onaj sto izvlazi miomirisni vazduh u kanal za ventilaciju. Duva tako dobro da mi je kuciste pojacala hladno u bilo koje vreme. POCINJE NESTAJE STRUJE I TREPERI SVETLO ! PANIKA, iskljucujem kompjuter iz struje i modem od zice, vec mi je jednom spaljen switcher, e nece vala vise... Cujemo se...
hi.fi.29 jasicp, -> #24, zormi
> Pre par dana sam kupio sundjercice za male walkman slusalice pored > Tasmajdana. Bilo je i nekih vecih, mada mi se cini da za HD430 ne > odgovaraju. Je'l tamo iza kad se krene ka onoj somoteci ( bivsi Cepelin ) ?
hi.fi.30 bulaja,
Ima li neko šemu i preporuku za neko minijaturno pojačalo snage nekoliko W (nrp. 4 do 10 W)? Uslov je da nije mnogo komplikovano za pravljenje i da se svi delovi mogu naći ovde. Ne treba mi ni nikakav high fidelity sound :) već nešto na šta ću nakačiti discman/walkman i neke zvučnike (zaostale od RIZ gramofona) zbog ozvučenja office-a. :)
hi.fi.31 drpr, -> #30, bulaja
-> Ima li neko šemu i preporuku za neko minijaturno pojačalo -> snage nekoliko W (nrp. 4 do 10 W)? Uslov je da nije mnogo -> komplikovano za Trebalo bi navesti i kakve zvučnike ćeš da nakačiš (koliko oma) da bi znali šta da ti potražimo. cope
hi.fi.32 dveselinovic, -> #30, bulaja
Imam ja. Hoćeš? :-)))))))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.33 zdrawcke,
Potrebna hitno lak žica 0.4mm. Ako neko zna gde ima da se kupi, biću mu veoma zahvalan na toj informaciji :)
hi.fi.34 sjocic,
Da li neko zna kako da rešim problem sve sporijeg nalaženja pesama (traka) na Technics CD plejeru ? Napominjem da su diskovi bili čisti i da nije problem do njih.
hi.fi.35 bulaja,
Kakav je Sony CD model CDP 295? Prodaju ga preko oglasa za 350 DEM, pa me interesuje vredi li te pare i ima li dovoljno dugmića i šarenih lampica? :)
hi.fi.36 vstan, -> #35, bulaja
> Kakav je Sony CD model CDP 295? Prodaju ga preko oglasa za 350 > DEM, pa me interesuje vredi li te pare i ima li dovoljno dugmica Toplo preporucujemo.
hi.fi.37 dveselinovic, -> #35, bulaja
Po meni, nije bog zna šta, ali za DM 350 zaista vredi ako je u razumno dobrom stanju. Lično bih pre išao na neki Marantz ili Philips, pa i Denon, ali ne može se reći da je taj Sony loš. Pozdrav, DVV
hi.fi.38 vstan, -> #36, vstan
> Toplo preporucujemo. ;>
hi.fi.39 jasicp,
Imam gramofon koji 3 godine nije ukljucivan, Akai direct drive. Juce sam ga pustio u pogon i ima problema : na stroboskopu, a i zvucno, se vidi da se motor sporije vrti ( kockice idu udesno, i ne moze se kompenzovati na "pitch control" jer je dugme do kraja okrenuto na "ubrzanje" ). Sta mislite, u cemu je problem ? Skoro da je lakse na 45 rpm postaviti normalnu brzinu 33rpm, nego kada ga pustim da ide na 33rpm.
hi.fi.40 evlad, -> #39, jasicp
>> Imam gramofon koji 3 godine nije ukljucivan, Akai direct drive. Juce Svojevremeno sam imao Technics 1200 MK2 i u uputstvu je pisalo da je potrebno skunuti tanjir i podmazati lezaj (otprilike 1 u godinu dana). Ne znam da li je kod tebe kuglicni ili mesingani prsten. Pogledaj u uputstvu za gramofon "nacin odrzavanja".
hi.fi.41 vstan, -> #39, jasicp
> Imam gramofon koji 3 godine nije ukljucivan, .. ======== Ajoooooj :[
hi.fi.42 dveselinovic, -> #39, jasicp
Mislim da postoje tri mogućnosti: 1. Treba podmazati ležaj AKO ga ima, tj. ako nije dihtovan kao samopodmazujući (kao na mom Dualu); 2. Struja u mreži nije sasvim OK, što se i te kako dešava. Probati u razno doba dana i noći; 3. Elektronske komponente su se "osušile", tj. usled duge neupotrebe izašle van granica radnih tolerancija. Očigledno, treba zameniti okrivljene komponente. Pozdrav, DVV P.S. Idealno rešenje - treba zameniti gramofon.:-)))) Na žalost, i najskuplje.
hi.fi.43 funky, -> #34, sjocic
Očisti laser :) Provereno radi
hi.fi.44 funky, -> #30, bulaja
RE: mini pojačalo Tebi bi trebalo nešto poput onoga sa kolom TBA810, 2x3.5W stereo, a ima ga kompletno u kitu u konradu, odn Belton-comerc za 8.95 DEM + troškovi ;) Pozdrav, funky PS da ne jurim sledeću poruku, odg. ti ovde za sony 295. To ti je najprostiji model 195, samo što ima daljinski. Ima tonu dugmića i tonu plastike, i te pare ne vredi. Vidjao sam i dosta bolji 395 za iste pare. Moja preporuka: Ako hoćeš Sony, ne uzimaj ništa što ne počinje najmanje na 7*.
hi.fi.45 ikordic,
Ortaka interesuje sledeće: Mikseta (Yamaha ili slična) 12-kanalna. Uslovi: da ima regulaciju svakog nivoa posebno, da ima na svakom nivou visoke i srednje basove i da ima pojačalo u sebi. Zanimaju me okvirne cene, kao i neki izvori odakle se ovo može navbaviti (u zemlji i inostranstvu). Ako neko ima konkretnu ponudu, molim u MAIL.
hi.fi.46 bulaja, -> #44, funky
│Tebi bi trebalo nešto poput onoga sa kolom TBA810, 2x3.5W stereo, a ima ga │kompletno u kitu u konradu, odn Belton-comerc za 8.95 DEM + troškovi ;) └─── Odlično, baš bi mi nešto takvo trebalo :). Da li to kompletno u kitu znači sa štampanom pločom i napajanjem?
hi.fi.47 ljubisha, -> #46, bulaja
>Odlično, baš bi mi nešto takvo trebalo :). Da li to kompletno u kitu >znači sa štampanom pločom i napajanjem? E pa mnogo bi hteo. :)) Napajanje praviš sam i nije kritično za ovo kolo. Treba da bude dobro filtirirano (78xx serija stabilizatora) a od visine napona ti zavisi snaga pojačala (i otpor zvučnika). Nisam dugo radio sa njim ali mislim da je potreban napon od 5-24V i zvučnik od 2-16ŕ a za optimalan rad potreban napon na ulazu je 8-10mV.
hi.fi.48 sikima,
Moja drugarica ima gramofon PHILIPS (star oko 10 god) koji ne radi pa sam preuzeo obavezu da ga osposobim. Dosao sam do zakljucka da ne radi nesto u vezi mehanike, odnosno da nedostaje jedan mehanicki deo. Sta se desava: kada ukljucim START igla krene ali ne dodje do ploce, vec se zaustavi na pola puta. Isto to se desava kada se gramofon iskljucuje.Molio bih sve koji imaju PHILIPS gramofone da mi se jave na mail radi dva-tri pitanja. Isto tako da li neko zna gde bih mogao da servisiram (kupim rezervni deo za ovaj gramofon). Napominjem da je kvar (verovatno) mehanicke prirode. Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.49 dveselinovic, -> #48, sikima
Pre će biti da bi jedno dobro čišćenje alkoholom i podmazivanje boljim mašinskim uljem ili kvalitetnom grafitnom masti lepo rešilo problem. Koliko se sećam, Philips ima servis negde na N. Beogradu, ali ne znam tačno gde. Pozdrav, DVV
hi.fi.50 sikima, -> #49, dveselinovic
> Pre ce biti da bi jedno dobro ciscenje alkoholom i podmazivanje > boljim masinskim uljem ili kvalitetnom grafitnom masti lepo resilo > problem. Hvala na savetu, ali bih voleo da cujem nekoga sa PHILIPS gramofonom da bih mu postavio par konkretnih pitanja. U svakom slucaju probacu i to da izvedem > Koliko se secam, Philips ima servis negde na N. Beogradu, ali ne > znam tacno gde. Philips service, Jurija Gagarina 218, blok 61 tel. 150-164, 150-494 Oni se vise bave elektronikom a moj kvar je sigurno mehanicke prirode Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.51 dveselinovic, -> #50, sikima
Pade mi na pamet - što ga sam ne očistiš, onako polako, švalerski, nežno ga rastaviš, očistiš, podmažeš i sastaviš? Nikako mi u pamet ne staje ideja da ti nedostaje neki deo, verujem da se radi o potrebi podmazivanja. Inače, moj komšija koji se odseli pre neki dan ima Philips gramofon iz 1977 ili 78 koji i dan-danas besprekorno radi. On ga inače ni najmanje ne štedi. Pozdrav, DVV
hi.fi.52 ikordic, -> #44, funky
RE: Conrad => Tebi bi trebalo nešto poput onoga sa kolom TBA810, 2x3.5W stereo, a => ima ga kompletno u kitu u konradu, odn Belton-comerc za 8.95 DEM + => troškovi ;) ^^^^^^^^^^^^^ Ovi su zastupnici "Conrad"-a? Bio bih zahvalan za adresu/telefon.
hi.fi.53 sikima, -> #51, dveselinovic
> sto ga nezno ne rastavis, ocistis, podmazes i sastavis (gramofon) Da rastavim - znam,ocistim i podmazem - nije problem , ali da ga ponovo sas- tavljam - to malo teze. Obicno kada popravim nesto javi mi se visak (mehani- ckih) delova, tako da mi proces sastavljanja odnosi 60 % vremena rada. Nista drugo mi ne preostaje nego da krenem polako sa ciscenjem. > Nikako mi u pamet ne staje ideja da ti nedostaje neki deo, verujem da se radi o potrebi podmazivanja. Bavim se elektronikom, ali do sada nisam se bakcao sa gramofonima. Po mojim nekim rezonima tu su glavni kvarovi mehanicke prirode. > komsija sa PHILIPS garmofonom Da li moze telefon od komsije na mail, jer bi mi njegovi odgovori pomogli u daljem radu. Inace, gramofon je PHILIPS tip 563. Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.54 dveselinovic, -> #53, sikima
Komšija se pre desetak dana odselio u procesu zamene stana sa njegovom ćerkom, tako da tek treba da saznam novi broj. Međutim, ne verujem da će ti biti od pomoći, jer je on penzionisani pravnik koji nikada nije otvorio taj gramofon naprosto zato što mu nije trebalo, jer odlično radi još od onda. Ako ti pak trebaju saveti oko preferansa, o tome je pisao knjige i u tome je ubistven.:-)))) Pozdrav, DVV
hi.fi.55 sikima, -> #54, dveselinovic
> popravaka gramofona Kao sto rekoh u prosloj poruci rastavio sam kompletan gramofon na sastavne delove i sve ih prebrisao alkoholom, podmazao i ponovo ih sklopio. Za divno cudo nije bilo viska delova (: Sumnjao sam da je potreban neki jos deo ali gumica (remen) je oslabila pa je proklizavala i to me je dovodilo do zabune. Kupio sam gumicu u BG elektroniku ("povoljno"= 3 din) i zamenio je. U svakom slucaju problem je resen. Hvala na savetu ! Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.56 vujacic,
Pre izvesnog vremena sam pitao za savet kada sam hteo da kupim risiver pa se još jednom zahvaljujem na odgovorima. Inače ipak sam kupio Technich-a (sa-gx230d). Izgleda nije loš, ali mi smeta što ne pokazuje jačinu signala ili ja nisam pronašao. Interesantno je da se muzika koja se nudi po oglasima veoma lako prodaje, dok sam zvao za risivere bar polovina ponuđenog je bila prodata istog dana. Sad moram i zvučnike da kupujem pa ako može jedan savet koje, jer ne bih da kupim neke bezveze, a ne bih ni neke koji mnogo premašuju kvalitet risivera (da bacam pare). Nadam se da ima nešto solidno do 300 Dm. Šta mislite da li bi se zvučnici istog proizvođača ponašali bolje nego neki drugi istog kvaliteta. Pozdrav, Ljubiša.
hi.fi.57 evlad, -> #56, vujacic
>> solidno do 300 Dm. Sta mislite da li bi se zvucnici istog proizvodaca >> ponasali bolje nego neki drugi istog kvaliteta. Zavisi od vrste muzike koje ces slusati. za klasiku - KEF za zabavnu - JBL, Infinity Ako volis "ostar" zvuk kupi neke japanske. Ja imam Technics SU-V505 i Infinity Quantum JR. i vrlo sam zadovoljan.
hi.fi.58 dveselinovic, -> #55, sikima
Ako proklizava bilo kakva guma, dobro je namazati je kalofonijumom rastvorenim sa malo alkohola ili vode. To obično reši stvar, mada ako se radi o istrošenosti, samo prekrije (ali ne i reši) problem, bar za neko vreme. Pozdrav, DVV
hi.fi.59 dveselinovic, -> #57, evlad
žisto principijelno, moram da se usprotivim podeli zvučnika na pogodne za ovo ili za ono. Mislim da je definicija koju je postavio AR još pre 20+ godina jedina prava - čim je neki zvučnik dobar za ovo a ne i za ono, to nije dobar zvučnik. Dobar zvučnik je dobar za sve, sasvim sigurni nije probirljiv oko vrste muzičkog materijala. Uzmi tvoj Infinity; iako su ti zvučnici po meni malo hladni, ne može im se zameriti da loše reprodukuju niti klasiku, niti rok, niti folk.:-)))) Mene to ne čudi, to je stara firma, a sadašnji vlasnik je Harman International (tj. Harman/Kardon); isti je vlasnik i još poznatije firme JBL, koja drži profesionalce. Sem toga, tu je i pitanje ukusa. Ja recimo sem modela 107 ne bih uzeo KEF da mi plate, jer smatram da prilično boje zvuk (koji manje, koji više); od Engleza, poštujem Spendor zvučnike, neke B&W modele (istina, nisam ih sve čuo), a najviše su mi se sviđali IMF zvučnici (transmission line modeli). Inače sam od 1972. godine vlasnik AR zvučnika, koje i danas imam. Pozdrav, DVV
hi.fi.60 evlad, -> #59, dveselinovic
>> Mislim da je definicija koju je postavio AR jos pre 20+ godina >> jedina prava - cim je neki zvucnik dobar za ovo a ne i za ono, to >> nije dobar zvucnik. U pravu si ! Imao sam prilike da slusam sledece (kod ortaka koji je fanatik): B&W, Cabese (mislim da su francuske), RED, JBL, AR-9, AR-10 pi ... (ne mogu svega da se setim covek je u "zlatna vremena" menjao kombinaciju svakih mesec dana) od pojacala sam slusao Crown (made in usa, sa dokumentima o laboratoriskom certifikatu da je pojacalo ispitano), luxmann, Musical Fidelity ... Meni se licno najvise svidela komb: Crown i AR-9. Mi smo se lepo ispricali, ali nismo coveku kazali koje kutije da kupi. Stvar ukusa. Neko voli hladniji zvuk, neko topliji (a i dubina novcanika je jedan od presudnih faktora) ... PS. Moje infinity sviraju sve sem YU-FOLK :)
hi.fi.62 cnenad, -> #59, dveselinovic
ŁŁŁ uzeo KEF da mi plate, jer smatram da prilično boje zvuk (koji manje, Zaboravljaš da ima ljudi koji vole 'obojen zvuk' :) >>> Ne dajte da vas drugi farbaju <<<
hi.fi.61 cnenad, -> #58, dveselinovic
ŁŁŁ Ako proklizava bilo kakva guma, dobro je namazati je kalofonijumom ŁŁŁ rastvorenim sa malo alkohola ili vode. To obično reši stvar, mada ako Ne znam šta je kalofonijum pa molim za objašnjenje. BTW čuo sam da naravno gume NIKAKO ne treba čistiti čistim alkoholom već sa malo sapuna jer alkohol valjda nagriza i rasteže gumu. Doduše pretpostavljam da je ova kombinacija koju si naveo sigurno bolja od čistog sapuna.
hi.fi.63 dveselinovic,
Pre neki dan, uzmem da sređujem svoj sto i naletim na fascikle sa šematksim prikazima. Malo preberem, a tamo, svega i svačega. Malo zagledam, sine mi ideja, razgledam još malo više i pomalo se zapanjim. Pade mi na pamet da malo pažljivije pogledam kakve suštinske razlike postoje između standardnih, narodnih Hi-Fi uređaja i debele ezoterije, valjda očekujući ogromne razlike. Njih naravno ima, ali niti su ogromne, niti su suštinske. U praksi, to znači otprilike sledeće: 1. Stvarnih razlika u primenjenim šemama, kada posmatramo suštinsku elektroniku, ima ali su veoma male. To znači da je na primer naponsko pojačanje u jednom narodnom pojačavaču električno gledano potpuno isto kao u nekom ezoteričnom pojačavaču - koji košta oko 8-9 puta više. Isti principi, ista funkcionalna kola, malo drugačija izvedba; 2. Razlike koje postoje se u osnovi svode na dosta racionalne zahvate, što znači da nisu unošene onako iz ćefa i hira, već zato što nečemu realno služe (ili bar mogu da služe); 3. Najveća razlika se nalazi u domenu izvedbe, a ne projektovanja kola. Topologija kola je dosta slična, ponekada i identična (uz poštovanje objektivnih razlika, recimo u snazi), ali je izvedba radikalno drugačija. Navešću par primera. Svi navedeni parametri su dati prema proiz- vođačkim karakteristikama. Imam šeme jednog serijskog i jednog ezoteričnog uređaja. Jasno se vidi da onaj serijski vuče jake korene (ovo je bila stvarno diplomatska fraza - čitaj, more, kopiran je bezočno!) od onog ezoteričnog, a izmene su unete radi izbegavanja autorskih prava (funkcija ista, drugačija izvedba, ergo formalno različito) i naravno čiste ekonomije. U serijskom uređaju, izlazni stepen (po kanalu) se sastoji od jednog para tranzistora u metalnom TO-3 kućištu; tranzistori su komplementarni par od po 120V/10A/115W. Iz takvog stepena, dobija se nominalna snaga od 60/80W RMS/impulsno u 8 oma (za impuls t = 100 nS). Inače, pojačavač ima veoma malu povratnu spregu, a lično mogu da potvrdim da zaista lepo i čisto svira Egzotični model ima izlazni stepen sa dva para serijski/paralel- no vezanih tranzistora. Svaki tranzistor ima osobine 100V/25A/115W, a nominalno daje po 50/70W RMS/impulsno u 8 oma. Dok prvi uređaj uopšte nije predviđen za zvučnike od 4 oma, drugi daje 100/150W RMS/impulsno u 4 oma, i čak 150/220W u RMS/impulsno u 2 oma. Uređaj ima čak i nešto manju povratnu spregu od serijskog, uz ista ili manja izobličenja. Dalje, serijski uređaj koristi jedan hladnjak koji lično proce- njujem kao zadovoljavajući za datu snagu, ali i kao jedan od glavnih uzroka ograničavanju izlaza na 8 oma, jer je nedovoljno efikasan da rashladi izlazni stepen pri većim strujama potrebnim za rad sa manjim impedansama. Egzotični model ima dva hladnjaka, od kojih je svaki bar duplo efikasniji od serijskog uređaja. Dodajmo tome da se izlazni stepen sastoji od ne jednog nego dva para tranzistora, što i te kako doprinosi boljem hlađenju usled podele izvora topolota, i eto bitne pretpostavke za približavanje cilju idealnog naponskog izvora. Transformator u serijskom uređaju je prilično mali i jeftin, dok egzotika ima dva odvojena trafoa, po jedan za svaki kanal, a svaki pojedinačno je sigurno osetno jači od serijskog. Onaj serijski procenjujem na 220-250 VA, a u egzotici, svaki daje bar po 300 VA, dakle ukupno najmanje 600 VA. Ispravljački most u serijskom uređaju je bio japanske proizvod- nje, pa ga ne prepoznajem; cenim da se radi o nekom ekvivalentu evropskog B100C5000 (100V, 5 A) mosta. U egzotičnom uređaju, tu su dva KBPC 04-25 (400V, 25 A) mosta, svaki montiran na sopstveni lokalni hladnjak. Najzad, serijski uređaj koristi dva elektrolita od po 8.200 uF/63V za oba kanala, a egzotični koristi (2 puta paraleno/serijski vezana po 2 elektrolita) 8 elektrolita od po 4.700 uF/63V. Da časkom rekapituliramo - egzotični uređaj ima tačno duplo jači izlazni stepen, bar je 3-4 puta bolje hlađen, ima oko 2,4+ puta jače transformatore, 10 puta jače ispravljače i 2,29 puta veće filterske kondenzatore, koji su pride i boljeg kvaliteta. To su one očigledne razlike, ono što se vidi na prvi pogled kada se otvore kutije. Ali, ima još. Serjski uređaj koristi jeftine japanske dualne tranzistore (dva tranzistora spakovana u zajedničko kućište i na zajedničkom supstratu, što im daje bolju uparenost) koji koštaju DEM 1,30 u maloprodaji. Ezoterični uređaj koristi Precision Monolithics (PMI) MAT-04 super uparene, super niskošumne tranzistore, koji u istoj maloprodaji koštaju oko DEM 28. To je ulazni stepen. Drugi stepen je takođe diferencijalni par. U serijskom uređaju, on se sastoji od dva diskretna tranzistora, gde svaki košta DM 0,21, a u ezoteričnom uređaju na tom mestu se nalazi LM394, opet super uparen, niskošumni par tranzistora sa cenom od DM 8,80. Serijski uređaj koristi standardne kondenzatore, dok ezoterični koristi strogo polipropilenske i metaloslojne kondenzatore. Serijski uređaj koristi standardne ugljene otpornike tolerancije +/-5%, dok ezoterični koristi metaloslojne otpornike tolerancije +/-1% gde god to ima ikakvog smisla. U serijskom uređaju, trimeri su strogo "Piher" u plastici po ceni od DM 0,59 komad, dok ezoterija koristi "Amphenol" potenciometre od 25 obrtaja min-max uže tolerancije po ceni od DM 1,90 komad. Shvatili ste. E sad, ne bude mi mrsko, pa sednem i počnem da računam. Kada se cena u delovima serijskog uređaja uzme kao indeks 1,00, cena ezoteričnog bi imala indeks 2,23, što je ipak mnogo manje od prodajnih 8. Ako pretpostavimo da je objektivno teže projektovati ezoteričan uređaj nego serijski (jer se dobro zna ko je koga iskopirao) i da se radi o manjim serijama koje su stoga nužno skuplje po komadu, i ako na osnovu toga dozvolimo DUPLIRANJE apsolutnog indeksa, to je opet 4,46, a i to je mnogo manje od 8. More, da tu ipak neko ne udara D E B E O porez na šminku? Pozdrav, DVV
hi.fi.64 dveselinovic, -> #62, cnenad
Naravno, ali kada dođemo do bojenja zvuka, onda nema kraja diskusiji. Po meni, cilj je da sve što manje boji zvuk; ergo, meni su draži oni uređaji koji ne boje od onih koji boje. Pošto je tako, ono koji boje me ne zanimaju, posebno u slučaju zvučnika, gde je problem bojenja veoma prisutan, kao uostalom i kod svih pretvarača. Ostajem dakle pri prethodnim komentarima: zvučnik koji je dobar za jedno ali ne i za drugo nije dobar zvučnik. Primer je moj AR 94. Naravno da i on kao i svaki zvučnik boji ton, ali smatram da on to radi u manjoj meri od drugih i uvek to radi jednako, bez obzira na vrstu programskog materijala. Klasika je isto toliko i isto onako obojena kao i rok muzika. Glavno otstupanje od ideala nastaje na veoma niskom basovima, ali je uvek isto i zavisi samo od intenziteta zvuka, a ne i od vrste. Kada čujem žičani instrument, ako je dobar snimak, jednako čujem prste kako prelaze preko žica slušao Omanitasa de Salatu ili Rod Stewart-a. Lično smatram da je AR 94 jedan od četiri najbolja zvučnika koje je AR ikada napravio; redno, to su bili AR-3 odnosno 3a Improved, AR 10 pi, AR 90 i AR 94. Inače, AR smatram verovatno najboljom firmom za neke serjske proizvode, ne zato što nema i drugih dobrih (ima, ima!), nego zato što su u proseku njihovi zvučnici srednje klase osetno bolji od konkurencije u istoj klasi. Na žalost, jeftiniji zvučnici im nisu bili bog zna šta u proseku. Pozdrav, DVV
hi.fi.65 dveselinovic, -> #61, cnenad
Kalofonijum je tvrda poluprovidna pasta koja se koristi za premazivanje žica na violini i drugim gudačkim instrumentima, kako bi maksimalno povećala trenje. Time se izbegava da gudalo klizi preko žica, već se tera da pokreće žice. Pošto je u tvrdom stanju, kalofonijum se mora nečim razblažiti kako bi se preneo i namazo na željenu površinu. Tipičan primer u tvom slučaju bi bio štapić sa vatom zamočen u vodu ili rastvor vode i alkohola u odnosu 50:50. Rastvoriš kalofonijum, i namažeš prirodnim kretanjem uređaja u pogonu ili sam remen, ili obrtnu osovinu (dođe mu na isto). Time smanjiš proklizavanje. Metod je proveravan decenijama i svaki put radi bez greške. Ja ga koristim od 1970. godine, kada sam i kupio ovu kutijicu kalofonijuma u nekoj radnji koja je prodavala muz. instrumente na Bulevaru. Pozdrav, DVV
hi.fi.67 evlad, -> #64, dveselinovic
>> Licno smatram da je AR 94 jedan od cetiri najbolja zvucnika koje >> je AR ikada napravio; redno, to su bili AR-3 odnosno 3a Improved, AR >> 10 pi, AR 90 i AR 94. Inace, AR smatram verovatno najboljom firmom za Stari maestro zna sta valja, ako bih mogao da dodam u listu JBL 4311 A. (moze na 5 mesto )
hi.fi.66 evlad, -> #62, cnenad
>> Zaboravljas da ima ljudi koji vole 'obojen zvuk' :) Kupi Ei nis zvucnike, pa ces se osecati kao sa SVGA na 16M boja ;).
hi.fi.68 evlad, -> #63, dveselinovic
>> Pade mi na pamet da malo pazljivije pogledam kakve sustinske >> razlike postoje izmedu standardnih, narodnih Hi-Fi uredaja i debele >> ezoterije, valjda ocekujuci ogromne razlike. Njih naravno ima, ali >> niti su ogromne, niti su sustinske. Kakva iskustva imas sa "lampaskim" pojacalima ? Mislim da ni jedno tranzistorsko (ili integralno) pojacalo A klase ne moze da se meri sa "lampaskom" A klasom. Stoji: lampas trosi vise struje, vise se greje, vise prostora zauzima, etc Ali Kvalitet zvuka ?
hi.fi.69 armitage, -> #59, dveselinovic
> žisto principijelno, moram da se usprotivim podeli zvučnika na > pogodne za ovo ili za ono. Smatram sebe velikim audiofilom, a vidim da si ti ovde neka vrsta "Velikog gurua za HiFi" :) , pa bih te pitao par stvari (mogu da odgovore i ostali, naravno) Šta misliš o Technics-ovom pojačalu SU-V670? Reci mi par reči o odnosu cena-kvalitet onda, kada se pojavilo i danas (serija SU-Vx70) Šta misliš uopšte o Tehnics-ovim pojačalima? Dalje, gajim izuztna osećanja prema zvučnicima, pa bih se nadovezao.. > Mislim da je definicija koju je postavio AR još pre 20+ godina > jedina prava - čim je neki zvučnik dobar za ovo a ne i za ono, to > nije dobar zvučnik. Da li bi mogao malo više da napišeš o AR-ovim zvučnicima? > Sem toga, tu je i pitanje ukusa. Ja recimo sem modela 107 ne bih > uzeo KEF da mi plate, jer smatram da prilično boje zvuk (koji manje, Eh, eto šlagvorda - "bojenje zvuka". Reci mi tvoj stav o tome. Koje zahteve po tebi trebaju zvučnici da zadovoljavaju. Voleo bih i kada bi prokomentarisao bass-reflex i subwoofer konstrukcije. I za kraj, šta mislite o odnosu ploča-CD. Koj medij preferirate i zašto? Imam jedan zanimljiv tekst o nekim istraživanjima na tu temu, pa ću ga poslati ako se nakanim da ga prevedem .. Nadam se da nisam dosadan ;) -*- Armitage -*-
hi.fi.70 vstan, -> #59, dveselinovic
> .........................., a najvise su mi se svidali IMF > zvucnici (transmission line modeli). Kada odem do galerije SANU obavezno podgledam IMF-ove :))
hi.fi.71 dveselinovic, -> #66, evlad
> Kupi Ei nis zvucnike, pa ces se osecati kao sa SVGA na 16M boja > ;). Misliš, vibrantno, životno, kao u prirodi, kao u koncertnoj hali? Istina, ima SVGA i SVGA, ima Cirrus, a ima i Western Digital, a opet ima i Matrox, Nth engine i Targa. U koju klasu stavljaš niške zvučnike? Šalu na stranu, ti zvučnici uopšte nisu tako loši kao što se ponekada misli i kaže. Nisu neka klasa ovako iz fabrike u Svrljigu, ali drajevri jesu dosta dobri i od njih se da napraviti čak odlična kutija. To znači da Svrljig loše uradi samu kutiju i skretnicu, što je šteta, jer im tako malo nedostaje pa da budu čak veoma dobri. Pozdrav, DVV
hi.fi.72 dveselinovic, -> #67, evlad
> Stari maestro zna sta valja, ako bih mogao da dodam u listu JBL > 4311 A. (moze na 5 mesto ) Moja jedina dilema u životu u kontekstu zvučnika je oduvek bila da li da uzmem AR ili JBL. Suprotno opšte uvaženom mišljenju kod nas, dobro mi je poznato ko je i kako radi JBL, pa na osnovu toga mogu mirne duše da kažem da sa njima nema ko da se juri. Primera radi, oni sami drže oko 70-75% *PROFESIONALNOG* tržišta u Americi i Kanadi. I dalje tvrdim da je JBL 4311 *NAJBOLJI* zvučnik koji sam ikada čuo, za bilo koje pare. Pare su jedini razlog zbog koga ga nemam, a i prostor nije zanemariv kao razlog.:-)))) Jedino što JBL-u zameram su njihove "narodne" kutije, koje u osnovi naplaćuju ime JBL, jer su daleko ispod onoga što oni umeju i znaju, dakle, čista napalata imena. Nisu mi se dopadale onda, a ni danas mi se ne dopadaju, pa nek' su 100 puta JBL. Ali, svako ko se seća modela L 110 i L 112, znaće da su to bile najbolje kutije svoga vremena i to za ipak razumne pare (iako nisu bile jeftine). Priča o JBL-u koji je "dobar za rok jer basira, a loš za klasiku" nepogrešivo identifikuje: a) neznalicu, i b) narko-čitaoca Hi-Fi časopisa. Te kutije su imale tako čist i jasan bas kakav bi i danas bilo problem naći, a koji u Engleskoj, sem kod Spendor-a i IMF-a, niko nikada nije ni imao. Caka je u tome što su evropski, a posebno britanski, ljubitelji dobrog zvuka toliko bili drogirani propagandom protiv bas refleks kutija i toliko drogirani pričama da samo Englezi umeju da naprave zvučnik (i danas su!) da im jednostavno nije palo na pamet da te kutije naprosto imaju jasan, čist i dubok bas sa egzemplarno malim izobličenjima. U poređenju sa engleskim g*****a, to je bilo otkrovenje, ali jel'te, pošto nije britanskih ruku delo, to mora da je neka fora s' mora Pacifika, a sve što odande dolazi je loše (eto na primer, surf, Beach Boys, Ronald Regan, ...). Bez veze! Poavljam, *NE VERUJEM* u "američki", "britanski", "nemački" i ini zvuk, verujem u dobar zvuk, a odakle je, baš me briga. To što Ameri imaju dobre basove je pre svega funkcija veličine njihovih stanova koji mogu da istrpe velike kutije, a one obično imaju dobre basove. Male kutije, kakve je Evropa neumorno gurala, a Englezi i dalje guraju, jednostavno fizički ne mogu da izguraju duboke i čiste basove, tj. donje dve oktave (64-32 Hz i 31-16 Hz). Tu ionako ima malo osnovnih tonova, ali kada naiđe neki program koji tu ima ponešto, o'ma se na uvce čujki ko je tata! Plus, provale sa čisto ekonomskom pozadinom - Englezi imaju svega par ozbiljnih firmi (na primer, Naim, Mission, Meridian, Linn, Mitchell, SME - i to je to, nema više, u poslednje vreme još i Pink Triangle i Musical Fidelity), pa im ostaje da se švercuju na zvučne kutije. A njih kada ljudi premere, imaju šta da vide - spektralna analiza je bljak, izobličenja bljak, drajveri ajde-de, ali zato imaju "sound". Jes', šio mi ga Djura! I sete se Britanci da izmisle "subjektivni doživljaj". To je fazon u ovom smislu - jes' da kada ga izmerite nema šta da vidite, golo đubre, al' je zato tehničar, fata na finesu. Ajde! Ako ste iz svega ovoga zaključili da ja u osnovi prezirem Engleze (ne Britance, jer tu su i Škoti, Velšani i Irci), sasvim ste u pravu, ali ne zaboravite - ja sam tamo živeo godinama, pa ih jako dobro znam. To su lenji i dosta prepotentni ljudi, a foliranje je jedina umetnost koju znaju do srži. Ameri jesu teški seljaci, sirovine i provincijalci, ali brate, kada ti oni urade, to je uradjeno. Isto kao i Nemci; nikada ili kasnije će Englez napraviti nešto kao Burmeister. Dakle, JBL je firma, nema spora, 4311 je dobar da boljeg nema, a ja ga nemam zbog nedostatka para. Tužno, ali istinito. A kada bih seo nešto da pravim, radio bih samo aktivne kutije Pozdrav, DVV
hi.fi.73 dveselinovic, -> #68, evlad
> Kakva iskustva imas sa "lampaskim" pojacalima ? Pa, imam dosta iskustava sa lampašima, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je 1966. godine kada sam ja počeo da se interesujem za Hi-Fi, bar 50% uređaja radilo na lampe.:-)))) Stara kajla, a? > Mislim da ni jedno tranzistorsko (ili integralno) pojacalo A > klase ne moze da se meri sa "lampaskom" A klasom. Ja se ne slažem. žinjenice su da su cevni uređaji u nekim aspektima jako dobro razrađeni, činjenica je da rade na veoma velikim naponima što znači da ih nije lako zasititi i oterati u kliping (mada nije nemoguće) i činjenica je da rade u čistoj klasi A. Međutim, takođe je činjenica da nije lako nabaviti jake cevke, što dovodi do problema sa efikasnosti zvučnika, činjenica je da na izlazu imaju čuvene transformatore, koji su po definiciji čitav niz varijabli sami po sebi, a garantovano *SRANJE* u sprezi sa zvučnikom i činjenica je da je rad sa cevkama mnogo skuplji od rada sa tranzistorima, zbog osobina tehnologije. > Stoji: lampas trosi vise struje, vise se greje, vise prostora > zauzima, etc Odavno je poznato da cevke pretežno izobličuju parne harmonike, što ljudskom uhu subjektivno godi, a tranzistorski uređaji mahom izobličuju neparne harmonike, što ljudskom uhu ni malo ne godi, već ga para. SUP-ovci bi mogli reći da je to "lažiranje utakmice". Nikada do sada nisam uspeo da sagledam neke bitnije prednosti lampaša u odnosu na tranzistore, pod uslovom da se radi o dobro projektovanim i izvedenim uređajima - pre bih rekao suprotno. Tranzistor po svojoj prirodi daleko bolje "vari" struje od cevki, pa je u tom smislu daleko pogodniji za izlazne stepen od cevki. Cevke se opet bolje snalaze sa naponima, pa su stoga jako zgodne za naponske pojačavače. Zato se hibridi i prave tako - cevke u naponskom pojačanju, tranzistori ili MOSFET-ovi na strujnom pojačanju. Trik nije u tehnologiji, već u njenoj primeni. Nema sumnje da uređaj u klasi A lepše (prirodnije) zvuči od uređaja u klasi AB, ako su jednako dobro projektovani. Razlog je očigledan - u klasi A, uređaj vuče maksimum struje sa ili bez signala, a ma kakav signal bio sve do nominalnih granica, on nikada ne može iznenaditi pojačavač. Dalje, klasa A je u osnovi termalno potpuno stabilna, tj. nema promena temperature radne tačke (mada ni ovo nije strogo tačno!), pa ceo uređaj prirodno manje termalno "šeta". Najzad, pošto je sve podešeno na maksimum, nema potrebe baktati se sa nekim silnim zaštitama od ovoga ili onoga, prosti osigurači u granama napajanja su sasvim dovoljni. > Ali Kvalitet zvuka ? Kada bi cevke bile tako dobre, svi bi se vratili na njih; to bi dovelo do masovnije proizvodnje, što bi oborilo cene cevi, a ovo bi opet oborilo cene uređaja. Ali nije tako, zar ne? Pre će biti da je obrnuto tačno. Tipičan cevni uređaj ima jasne srednje i visoke tonove, ali je tanan na basu; tipičan tranzistorski uređaj ima daleko bolje basove, daleko je tolerantniji prema radnom opterećenju i sposoban je da isporuči daleko veće snage. Uprkos fantastičnom zvuku Linn Sondeck-a i inih, CD ih je sve faktički upokojio; oni su mrtvi, mada toga još nisu svesni. Uprkos fantastičnom zvuku, cevke su mrtve za Hi-Fi; danas se najbolje prodaju sredovečnim lovatorima koji su na njih navikli u detinjstvu, pa ih hvata nostalgija, a imaju para de je plate. Da to nije tako, zašto bi se broj ozbiljnih proizvođača uređaja na cevi mogao nabrojati na prste dve ruke sa kusurom? Zašto bar u segmentu ezoterije cevi ne vladaju suvereno, nego su i tamo u ubedljivoj manjini? I zašto neke firme koje su ime napravile na cevima, kao recimo Audio Research, Conrad-Johnson, itd, sve više prelaze na tranzistore? Cevke? Pfuj - nisam nostalgičan, pokoj im duši. Pozdrav, DVV
hi.fi.74 dveselinovic, -> #69, armitage
> Smatram sebe velikim audiofilom, a vidim da si ti ovde neka vrsta > "Velikog gurua za HiFi" :) , pa bih te pitao par stvari (mogu da > odgovore i ostali, naravno) Ja "Veliki Guru za Hi-Fi"? Gospode Bože, nadam se da nisi u pravu, ja nisam neki guru, ja sam samo bolje informisan ljubitelj sa dosta praktičnog iskustva. Ali, Guru - jok! E da, i umem dobro da se svađam.:-))) Pitaj Bojsa.:-))) > Šta misliš o Technics-ovom pojačalu SU-V670? Reci mi par reči o > odnosu cena-kvalitet onda, kada se pojavilo i danas (serija > SU-Vx70) Šta misliš uopšte o Tehnics-ovim pojačalima? Taj model ne znam, ali sudeći po drugim modelima (što nije dobro, al' nek' prođe ovaj put), ne mislim bilo šta dobro. Mnogo je godina prošlo od kada mi se neki Technics dopao, a oni su se daleko pomerili od vremena kada su bili izuzetno dobri baš na pojačavačima i tjunerima (uzgred, sa tjunerima i dalje dobro stoje, a ja imam njihov model ST-G570 i *VEOMA* sa zadovoljan njime, što se vidi po tome da jedino njega nisam promenio sa ostatkom jezgra sistema). Uopšteno gledano, Technics se u jednom momentu, negde 1982-1983. jako komercijalizovao i dosta zapostavio pojačavače, koji su ih i proslavili. Tek nedavno su počeli opet sa njima da se ozbiljnije bave, a rezultati su dva proizvoda objektivno visokog kvaliteta, modeli SU-A600 i SU-A900. Sem njih, ono ostalo mogu da zadrže. Posebno SU-V seriju. > Dalje, gajim izuztna osećanja prema zvučnicima, pa bih se > nadovezao.. Samo napred! Zato smo tu. > Da li bi mogao malo više da napišeš o AR-ovim zvučnicima? AR, odnosno Acoustic Research, je osnovan blizu Bostona davne 1952. godine. Osnivači, pored finansijera, su bili Edgar Villichur i Henry Kloss. Već toko 50-tih godina, AR je patentirao prve kompresione (acoustic suspension) zvučne kutije, a krajem 50-tih, i visokotonski (i kasnije srednjetonski) zvučnik sa poluloptastom membranom (dome tweeter, kalotten, calotta). Patent na prvo je istekao 1962. godine, obnovljen je na 5 godina i konačno je istekao 1967. godine; patent na ovo drugo je konačno istekao 1969. godine. Obojica osnivača firme su bili diplomci MIT-a (Massachusetts Institute of Technology - veoma prestižna ustanova) i veoma talentovani ljudi. Villichur je ostao kod AR-a sve do penzije kasnih 70-tih, a Henry Kloss je nastavio da piše istoriju, osnivajući početkom 60-tih firmu KLH ("K" je Kloss), firmu Advent 70-tih, a danas je osnovao i projektuje za firmu Cambridge Sound Works. KLH je bio legenda, Advent je bio legenda, pa očekujem da i ova nova firma postane legenda. Najpoznatiji model firme AR je bio AR 3a, koji se pojavio 1959. godine i postao instant referenca. Nasledio ga je model AR 3a Improved poznih 60-tih, da bi početkom 70-tih to postao model AR 10 pi. Ni jedna kutija ni pre ni posle njih nije tako eklatentno demonstrirala šta dobro projektovanje i znanje mogu; kvalitet zvuka tih kutija je bio fantastičan, a dubina basa nezamisliva iz tako male zapremine pre njih. Usledili su novi modeli, na primer AR 5 (koga sam i ja imao nekih 10-tak godina), model sasvim nalim AR 3a, samo sa basom od 10" umesto 12" i impedansom od 8 umesto 4 oma. Period 1965-1975 je zlatno doba AR-a, jer svako ko je iko i klasičnoj muzici je posedovano neki model AR-a, a često i njihov gramofon, koji je uvek bio sjajan model za te pare. Početkom 80-tih, AR zapada u krizu modela, pa kao odgovor izbacuje seriju AR-90/91/92/93/94, visoke, monolitne zvučnike, koji afirmišu princip basova sa strane (a ne napred) i princip rada dva basa u kontrafazi (tačnije, osnovni principi su bilo poznati od ranije u teoriji, oni su ih samo doradili i prvi primenili). Međutim, uprkos nesumnjivom kvalitetu ovih modela, njihove cene su bile pomalo neskromne, čime su širi slojevi ostali uskraćeni. U međuvremenu, narodni modeli sve više zaostaju za konkurencijom, a po meni, AR nije sebi smeo da dozvoli da potpiše takve modele. I tako, malo po malo, AR nestaje sa scene kao zaista veliki igrač. Projektanti idu u druge firme, proizvodnja opada, a AR definitivno postaje deo koncerna "Teledyne". Tek sada se AR vraća sa novom serijom modela, koje nisam lično čuo, ali vidim da ih je američka štampa veoma povoljno prihvatila. Daj Bože. Uzgred, čitav niz firmi koje prave zvučnike zapada u krizu i menja vlasnike. Na primer, JBL postaje vlasništvo Harman/Kardona. Infinity takođe, Advent postaje deo firme Jensen, itd. Glavni rezultat tih pomeranja je koncentracija, jer Harman/Kardon postaje apsolutni vlasnik firmi JBL u SAD, Ortofon u Danskoj, Tannoy u Britaniji (kasnije prodat koncernu Thorn-EMI), Silver u Japanu (danas proizvode H/K uređaje) i Uher u Nemačkoj (otkupljen od japanske firme Sanyo Marubeni). > Eh, eto šlagvorda - "bojenje zvuka". Reci mi tvoj stav o tome. > Koje zahteve po tebi trebaju zvučnici da zadovoljavaju. Voleo bih > i kada bi prokomentarisao bass-reflex i subwoofer konstrukcije. Samo jedan kriterijum - treba što manje da se čuje kutija, a što više programski materijal. Pod "kutijom", podrazumevam samu kutiju, drajvere i skretnicu. To zaista nije lak posao, ali ima dovoljno primera da je to i te kako moguće, čak i za objektivno male pare. Na primer, kada muzičar udari timpan, ja želim da čujem timpan, a ne šerpicu. Kada Lou Reed otpusti bas gitaru u "Wild Side", ja želim da čujem otpuštenu bas gitaru, a ne neko muljanje koje potseća na otpuštene žice bas gitare. Kada uleti mandolina kod Rod Stewart-a u "Reason to Believe", hoću da čujem svaku žicu, jer znam da se to može i treba, a kada bubnjar poludi u "I Know I'm Loosing You" u solo partiji, hoću da čujem jasan doboš, bubanj i bas bubanj, jer su svi oni tu. I to tu, u mojoj sobi, sa mojom opremom, a ne sa nekom basnoslovno skupim uređajima o kojima mogu da sanjam čak i ako sam maločas u mraku opljačkao Dragoslava Avramovića. A da li je to bas refleks, kompresiona, hibridna, transmisiona kutija, ma baš me briga. Bas refleks kutije koriste podešenu cev (reflex tube) za pojačanje basa do njegove osnovne rezonanse; prednosti su efikasnost, dubina i čistoća, a mana je lošije ponašanje u tranzijentima. Kompresiona kutija koristi vazduh unutra kao amortizacioni feder da zaustavi membranu basa; prednost je odlično tranzijentno ponašanje, a mana je manja dubina basa za datu zapreminu. ovo su smo opšte postavke, jer je moguće u dosta velikoj meri prilagoditi drajver jednom od ovih principa, čime se mane smanjuju, a vrline ističu, bar u nekoj meri. Sub-woofer je dobra ideja koja je najčešće loše primenjena, pre svega zato što se smatra da je jedan subwoofer dovoljan za učestanosti ispod 180 Hz. Ko ne veruje, neka šale radi poveže dva umesto jednog subwoofer-a, pa onda opet da popričamo. Ali, sada dolazimo do ludila - ako nam trebaju dva, zašto se uopšte bakćemo sa njima, zašto odmah ne napravimo velike osnovne kutije? > I za kraj, šta mislite o odnosu ploča-CD. Koj medij preferirate > i zašto? Imam jedan zanimljiv tekst o nekim istraživanjima na tu > temu, pa ću ga poslati ako se nakanim da ga prevedem .. Nema tu šta da se misli, u ratu CD-gramofon, gramofon je definitivno žrtva etničkog čišćenja, prošao je kao muslimani. Dibidus mrtav! Slava mu, lepo me je služio dok je trajao, ali svemu dođe kraj. Nije bitno šta ko misli, činjenica je da gramofon definitivno nestaje. Lično mislim da je krajnje vreme i bilo da ga zameni nešto novo i bolje. To što prosečan CD još uvek nije na nivou prosečnog gramofona se lako objašnjava činjenicom da se gramofoni proizvode već više od 100 godina, a CD jedva 10. CD još uvek nije u potpunosti poznat odnosno istražen, svaki dan ima poneka novost u njegovom razvoju, pa ne treba od njega očekivati instant savršenstvo. Stepen kontrole programa koji ima CD je po meni totalno i apsolutno nedostižan bilo kom gramofonu po bilo kojoj ceni; sa druge strane, gramofon može lako da zvuči daleko toplije i životnije od jeftinijih CD uređaja. Najzad, CD je očigledno daleko praktičniji od gramofona, sve je u njemu samom, nema više uprivanja komplijane glave sa komplijansom ručice, rezoniranja ploče, problema podešavanja rotacije, više brzina, itd. Ukratko, lično više volim pristojan CD od pristojnog gramofona, mada svoj Dual nisam bacio i nemam nameru; umesto bacanja, kupiću neku Ortofon MC glavu za njega (ja inače koristim samo Ortofon zvučnice, nakon svih proba Shure, Stanton, Audio Technica, itd). > Nadam se da nisam dosadan ;) Ma jok, zašto? Zar zato što pitaš ono što te zanima? Gluposti, pa zato i diskutujemo ovde. Ako da Bog i sreća junačka, još ćemo se i posvađati kao ljudi, a ako imamo sreće, posvađaćemo se kao Srbi (Srbin -> više od ljudskog, iliti More Than Human).-))) Ja sam inače srpski nacionalista - sa dvojicom drugara razvijam dva pretpojačavača i dva pojačavača. Krajnje je vreme da i mi Srbi pokažemo šta znamo, dosta nam sole pamet tamo neke Švabe, pa Ameri, pa Englezi. žast izuzetcima, ali ne znam šta oni mogu što i mi ne možemo, više i bolje, samo kada hoćemo. Pozdrav, DVV
hi.fi.75 dveselinovic, -> #70, vstan
> Kada odem do galerije SANU obavezno podgledam IMF-ove :)) Narkomanu! Hajfilističaru jedan! :-))) Pozdrav, DVV
hi.fi.76 amarilis,
ť Pre neki dan, uzmem da sredujem svoj sto i naletim na fascikle ť sa sematksim prikazima. Malo preberem, a tamo, svega i svacega. ť Malo zagledam, sine mi ideja, razgledam jos malo vise i pomalo ť se zapanjim. Sasvim se slazem.Ja se naime bavim izradom audio uredjaja i cesto sam pravio jeftine kopije "profesionalnih" pojacala.Na isti zakljucak sam dosao kada sam izracunao koliko bi kostalo da napravim i jedno takvo "pro" pojacalo.Sve u svemu kada sam to uporedio sa cenama iz kataloga razlike su bile(i jos uvek su) drasticne.Sto se tice kvaliteta i cene elemenata mislim da je malo preterano stavljati otpornike 1% ili jos gore tantal kondenzatore kada se isti rezultati mogu postici uz pazljivo podesavanje.Isto vazi i za super-ultra malo sumne tranzistore,OPA i sl.Ako izbrisemo ono "ultra" i smanjimo cenu na pola rezultati su potpuno isti a to znam jer sam vrsio neka merenja na jednoj "jeftinijoj kopiji" koju sam napravio i jedino sto nije bilo isto je propusni opseg: -original 20Hz-110kHz -kopija 20Hz-80kHz. Evo neceg iz sveta ludosti: Audio arsenal je obogacen novim oruzjem u borbi za ocuvanje originalnog muzickog identiteta,za linijski procesor u "Micro Seiki" obelezen kao CL-M2DC.Vrlo jednostavno i dokraja elaborirana konstrukcija osigurce vrlo kvalitetnu transmisiju signala cuvajuci ga pri tom od vibracija koje zatomljuje na tri nacina:mehanicki,elektromagnetski(odvojeni napajacki sklopovi za analogni i logicki deo, i vanjskom istosmernom baterijom),voltazno.Posebno impresionira mehanicka izvedba uredjaja.Sasija je lamelirana od milimetarskog gvozdenog lima, 1,6 milimetarske tanke celicne ploce, 1mm lista olova i dva sloja 5mm debele cosmal-legure i postavljena na prigusne nozice.Nista manje ne deluje ni DC-baterija cije se punjenje obustavlja za vreme reprodukcije kako bi se izbegle sve mogucnosti el.magnetnih smetnji.Sama elektronika nije nista manje egzoticna a da podsetim radi se o najobicnijem(?) pretpojacalu sa mogucnoscu podesavanja okretanja faze 0-180 stepeni.Masa 20 kg.Finis prirodni palisander sa razlikama u nijansi i teksturi kod pojedinih primeraka.A cena....uh ne mogu ni da je otkucam. Ako neko hoce da kupi imam i adresu negde !
hi.fi.77 vstan, -> #75, dveselinovic
>> Kada odem do galerije SANU obavezno pogledam IMF-ove :)) > > Narkomanu! Hajfilisticaru jedan! :-))) I veceras sam jednu seansu :))) Nego, daj koju rec o konkretnom paru.
hi.fi.81 evlad, -> #73, dveselinovic
>> Cevke? Pfuj - nisam nostalgican, pokoj im dusi. Hvala ! Ja sam '63 godiste i imao sam samo jednom prilike da slusam lampasko pojacalo moj komentar: vrlo prijatno za usi.
hi.fi.80 evlad, -> #74, dveselinovic
>> Uopsteno gledano, Technics se u jednom momentu, negde 1982-1983. >> jako komercijalizovao i dosta zapostavio pojacavace, koji su ih i Slazem se, posle je cista sminka. Moje SU-V505 je iz 84 i zadnji izdanak sa tranzistorima i uljanim hladjenjem. Tada nisu zalili za materijalom, a i tehnicke karakteristike su solidne. Nije spicen-klasa-jedan, ali ja sam zadovoljan.
hi.fi.79 evlad, -> #71, dveselinovic
>> kutija. To znaci da Svrljig lose uradi samu kutiju i skretnicu, sto >> je steta, jer im tako malo nedostaje pa da budu cak veoma dobri. Kvalitetne kutije uopste nije jednostavno napraviti. Stvari koje treba uzeti u obzir: - rezonantna frekv. zvucnika i zapremina kutije - dimenzije uticu na stojece talase i rezonanciju. - materijal sa kojim se demfuje kutija i kolicina materijala. - ako je reflex tada precnik i dubina cevi. - ako je sa pasivnim zvucnikom tada povrsina i masa pasivnog zvucnika. - e tek tada dolazi skretnica .... Da li se DVV slaze i da li ima nesto da doda ?
hi.fi.78 evlad, -> #72, dveselinovic
>> I dalje tvrdim da je JBL 4311 *NAJBOLJI* zvucnik koji sam ikada >> cuo, za bilo koje pare. Pare su jedini razlog zbog koga ga nemam, >> a i prostor nije zanemariv kao razlog.:-)))) Da te dopunim: JBL 4311 A - serija radjena za USA JBL 4311 B - serija radjena za evropsko trziste. Imao sam cast da slusam 4311 A. Oduvek je bilo: KOLIKO PARA TOLIKO MUZIKE ! JBL serija radijans je cista sminka, prodavanje imena !
hi.fi.82 ganta, -> #72, dveselinovic
> I dalje tvrdim da je JBL 4311 *NAJBOLJI* zvučnik koji sam ikada > čuo, za bilo koje pare. Pare su jedini razlog zbog koga ga nemam, -------------- E sad ga malo pretera :) Prva bolja kutija, ovako napamet, je L 300, odnosno odgovarajući profi monitor. Zatim Tannoy, stara serija kutija sa dual-coil 15" drajverom, ne sećam se više modela - izvanredni srednji, što je možda i najbitinije za jednu kutiju (Tannoy je počeo kao firma sa proizvodnju radio aparata i P.A. sistema za pozorišta i stadione. U starom Ateljeu 212 su izvanredno odradili posao) Imao sam kratko vreme jednu njihovu kutiju, doduše pravljenu, ali uz max. poštovanje nacrta koji se dobiju, i sa 15" drajverom. Kad sam svojevremeno birao kutije, odvojio sam 7 dana i obilazio showroom-ove u Londonu i Italiji. Zaključio sam da nemam para za ono što mi se dopada i kupio baš taj JBL o kome pričaš ;) jer je imao najčistije basove za te pare. Evo ga i dan danas radi lepo al' ga više ne slušam jer sam rasprodao ostale komponente. Ima dosta kutija koje imaju zanimljiv zvuk, recimo ja sam svojevremeno bio oduševljen elektrostaticima + subwoofer. U Milanu sam čuo Beveridge, to su panoi visine preko 2 m i bukvalno stvaraju dubinu, instrumenti se jasno razdvajaju po položaju u prostoru i kao da lebde tu negde medju nama. To je najskuplji zvučnik koji sam čuo ($ 7000 komad + subwoofer) ali ipak nesrazmerno skup u odnosu na nešto sasvim solidno. L 110 ima jedan moj drug, svojevremeno takodje član JBL lobija ;) Paralelno smo testirali naše dve kutije, 110 je imao daleko veći ugao disperzije visokih, kod mene je ugao znatno uži, ali je moj 4311 tj. L100 (to je ista kutija, samo je bas na vrhu) lakše postizao isti nivo basova (ipak ima 12" naspram 10" bas). Sada bih se ipak odlučio na L110 jer ne moraš da se toliko stogo pozicioniraš za slušanje muzike (visokih). žudo je šta se sve može primetiti u showroom-u gde se mogu brzo uključivati čaš jedni čas drugi zvučnici. Pošto sam se tada ložio na AR i isto imao dilemu da li da se opredelim za neki, tek sam u direktnom poredjenju zaključio šta je bolje. Ali zato, ako nemate para NIKAKO ne tražite da vam puštaju neke monstrume od JBL-ovih studio monitora, i sličnih kutija, jer naspram njih ovi mali zvuče 'ko tranzistori :) i skoro sigurno ćete izaći ne kupivši ništa + reskirate višednevnu depresiju :) (odnosi se samo na hardcore HI-FI manijake) Da, dopao mi se i B&W 801, mada je to potpuno druga filozofija zvuka. KEF-ovi, sem 103 (pamtim samo stare modele jer sam odavno u autu sa novim) nije na mene ostavio dublji utisak. Ortak i ja smo napravili onaj KEF Kit (najveći koji se svojevremeno prodavao) i to je bilo mnogo muzike za malo para, baš tako. Došlo nas je vrlo jeftino (B139, srednjetonac i visokotonac) a napravili smo najveću kutiju koju su oni preporučivali i stavli 3-4 cm debelu šperploču. Dobili smo neverovatne basove, ali ukupan balans kutije nije ispao sjajan. Srednji su se slabo čuli, nešto je skretnica ispala loše. Posle smo pisali KEF-u pa smo stavljali druge skretnice, ali sve u svemu to je bilo mnogo jeftino a jako dobro. Najveći SPL sam doživeo kad je drugar, po mojoj preporuci, kupio neke ogromne ALTEC-e, otprilike su bili 150 x 120 x 120 cm sa 18" basom i ogromnom hornom. Ovo su valjda bile kutije za razglas, mada nas je prodavac ubedjivao da je to kućni model. 350 W r.m.s, nismo ni imali više od 2 x 200 (Phase Linear) da ga probamo, kad smo ga prvi put pustili to je bukvalno bila eksplozija u sobi! Odmah su dotrčali svi ukućani (privatna kuća, ovako nešto je besmisleno držati u običnom stanu) keva je pomislila da je eksplodirao plinski šporet :)) Sve u svemu, pravi obojeni zvuk ali užasno visok SPL. (sound pressure level) IMF sam takodje čuo, ali su oni veći modeli sa lavirintom bili užasno skupi. To je neverovatno dobra kutija (ne sećam se više modela) i godinama sam skupljao pare da je kupim... :( Da cena nije uvek i kvalitet me je uverio Infinity, onaj njihov najbolji model sa milion viskokotonaca. To je zvučalo prazno, loše, i samo dizalo buku, askupooo :( Pre bi kupio 2 para IMF-a ;) Ipak, na kraju, ne mogu da ne pomenem RED-ove. Dok ih nisam čuo, bio sam vrlo skeptičan jer su o njima kružile bajke. To ne da radi!! Glavna fora je što su očigledno uspeli da smanje sve moguće distorzije jer su idealno uparili pojačalo snage i drajvere tako da kutija može da se pusti "do kraja" a da skoro nema poznatih neprijatnih efekata :) DV će verovatno moći bolje da objasni tajnu aktivnih kutija (a verovatno je već to i bilo). U vreme najveće krize, drugar ih je prodao za 2000 DEM da bi mogao da ishrani porodicu :(( > Poavljam, *NE VERUJEM* u "američki", "britanski", "nemački" i > ini zvuk, verujem u dobar zvuk, a odakle je, baš me briga. To što Da, ali je činjenica da oni postoje. Barem je tako bilo 80-tih. Naravno, uz izuzetke kakva je bila Yamaha NS 1000 (ako se dobro sećam modela) koja me je oduševila. Ako sada nema toliko razlika izmedju "američkog", "engleskog" i drugih zvukova, tim bolje. Znači sad više nema predrasuda ko je odakle, pa jedino dobar zvuk ima šansu da pobedi. Ako nekome treba, imam gomilu amer. časopisa AUDIO iz dog doba (70-te), može da to dobije ako se pojavi i odnese ih sa, doduše, dosta udaljene lokacije : Vidikovac. O ovome javite na mail. Bilo je u njima i par samogradnji (jedno dobro Carverovo pojačalo) G. p.s. Lako može da se desi da su oba JBL modela na prodaju :( jer smo u fazi razmišljanja o 'vizama'... Izvinjavam se na "čaršavu", čovek se zanese pri sećanju na stara vremena kad je HI-FI bio prva stvar na svetu.
hi.fi.83 dveselinovic, -> #82, ganta
Ako JBL-i ide na doboš, uredno se prijavljujem da budem obavešten prvi o tome i ljubazno se zahvaljujem unapred. Pretty please with sugar and honey and a cherry on top.:-))) Pozdrav, DVV
hi.fi.84 dveselinovic, -> #76, amarilis
Razlika u odzivu je za mene najbitnija stvar na svetu, jer sam pristalica teorije fazne linearnosti, a ona zavisi od opsega. Dakle, za mene to je velika razlika, mada bi se naravno moglo postaviti pitanje zašto ona postoji, da li zbog drugačijeg propusnog opsega unutar pojačavača, ili recimo zato što se izmenila karakteristika ulaznog filtera. Oko elemenata - ja na diferencijalne parove stavljam otpornike ne sa 1% tolerancijom, već sa 0,1%. Ima mesta gde to nije baš svejedno, a slažem se da ne treba ludovati i bez veze se razbacivati materijalom. Potsećam te međutim da uska tolerancija znači pre svega metaloslojni umesto ugljenog otpornika, a to ujedno znači i manji šum. I tako, malo tiši tranzistori, pa malo tiši otpornici, pa malo bolje filtriranje i u sumi, ispade 5, 6, 7 ili tu negde manje šuma na uređaju. Lično koristim MAT-0x tranzistore jer je njihov šum ispod *TEORIJSKE* granice šuma otpornika; ergo, bolje nema, a onda gurnem metaloslojne otpornike sa 3-4 dB manje šuma. To su mi tipično ulazni stepeni na pretpojačavaču; za pojačavač, sasvim lepo će odraditi i LM 394, koji je isto što i MAT, ali sa oko 1-1,5 dB šuma više (što na ulaznom stepenu pojačavača snage više nije kritično) i za 1/3 cene. Tu sam dakle spreman da napravim kompromis jer ne vidim smisao razbacivanja. U celini, sasvim si u pravu kada kažeš da se profi uređaji mogu praviti od jeftinijih delova i da će raditi. Pitanje je samo kako, a bojim se da bez dobrog materijala nema ni dobrog rezultata. Nije samo reč o uparenosti na dif. parovima - to pitanje, odnosno rezultirajuće jednosmerne napone na izlazu usled nesavršene uparenosti ionako rešavam jednim DC Servo kolom, koje nivoe drži ispod 15 mV. Ali, postoji i razlika u zvuku, jer se lako može dokazati da dobro upareni tr. u dif. ulazu daju manja izobličenja od lošije uparenih. Dakle, ne slažem se sa tobom u potpunosti. Ako ti je cilj da sam napraviš nešto na osnovu dobre polazne šeme, onda si u pravu, ali ako te zanima maksimum, onda nema štednje na materijalu. Pozdrav, DVV
hi.fi.85 frant, -> #56, vujacic
> Šta mislite da li bi se zvučnici istog proizvođača > ponašali bolje nego neki drugi istog kvaliteta. Ne. Frant
hi.fi.86 armitage, -> #74, dveselinovic
> Bas refleks kutije koriste podešenu cev (reflex tube) za > pojačanje basa do njegove osnovne rezonanse; prednosti su > efikasnost, dubina i čistoća, a mana je lošije ponašanje u > tranzijentima. Kompresiona kutija koristi vazduh unutra kao ^^^^^^^^^^^^^ Da li bi mogao da objasniš ovaj termin? -*- Armitage -*-
hi.fi.87 vstan, -> #78, evlad
> JBL 4311 A - serija radjena za USA > JBL 4311 B - serija radjena za evropsko trziste. U cemu je bila razlika ?
hi.fi.88 dr.grba, -> #69, armitage
>> Imam jedan zanimljiv tekst o nekim istraživanjima na tu temu, pa ću ga >> poslati ako se nakanim da ga prevedem .. Ne moraš da prevodiš, samo prekucaj.
hi.fi.89 evlad, -> #87, vstan
>>> JBL 4311 A - serija radjena za USA >>> JBL 4311 B - serija radjena za evropsko trziste. >> >> U cemu je bila razlika ? Koliko se secam vrlo malo u dizajnu i nacinu prikljucka. one A imaju lepi beli bas zvucnik ...
hi.fi.90 dveselinovic, -> #86, armitage
Tranzijent je svaki deo signala koji po amplitudi prevazilazi uslovni prosek, a po trajanju zauzima samo mali deo vremena. Na primer, u nekoj pesmi na nekom mestu bubnjar samo jednom udari bubnjeve, ali jako - eto ti dobrog tranzijenta. Kratko traje, ima ogromnu amplitudu u odnosu na sve pre i posle njega, ali u tom jednom momentu, verovatno kraćem od 1 sekunde, postavi ogromne zahteve pred pojačavač, često i po 10+ puta u odnosu na prosek potrebne snage. Po IEC standardima, tranzijent se definiše kao signal sa amplitudom većom za 12 dB (tj. 4 puta) u trajanju od 100 nS (ili 0,1 sekunda) po jedanput u svakih deset jedinica vremena (tj. kao 10% sadržaja). DIN 45500 udar definiše kao impuls jednom u svakih 16 jedinica vremena, ali ga ne ograničava po amplitudi, već meri granicu do koje pojačavač može da reprodukuje sa izobličenjima manjim ili jednakim od 3%. U oba slučaja, impuls se tretira kao redovno ponavljajući, dakle stala deo signala. Pfffff, ovo je bilo gusto. Jel' jasno, nisam zabrljao? Pozdrav, DVV
hi.fi.91 dveselinovic, -> #77, vstan
> I veceras sam jednu seansu :))) Ludak! Manijak! Dijabetičar!:-))) (P. Kralj, "žudo u Šarganu") > Nego, daj koju rec o konkretnom paru. Koju reč? Rekao sam, zvučnici su strava, po meni među apsolutno najboljim ikada napravljenim u Engleskoj. Pored njih, KEF sa sve Raymond Cooke-om, može da ide da piški od muke. U osnovi, Englezi su mi savršeno predvidivi. Znam da će KEF uz mnogo pompe da napravi neki totalni prosek koji će dobiti etiketu revolucionrane tehnologije, Rogers će uporno da se drži dvosistemskih kutija koje će biti OK ali ni po čemu izuzetne, Wharfedale će i dalje da pravi vrištave zvučnike koji su jako efikasni, B&W će da nastavi da reklamira svoj računarski razvoj u tandemu Peter Fryer & Dr Colin Bean i da ih reklamira uživo sviranjem klarineta ali će tu biti malo novoga, Tannoy će i dalje da ćuti, menja vlasnike i naizmenično pravi jednu bez veze i jednu dobru kutiju u tom redosledu, Spendor je već zaboravio kako se omanjuje, itd. Jedina firma sposobna da me iznenadi u Engleskoj je MONITOR AUDIO, sa neponovljivim vlasnikom Mo Iqbal-om. Oni su u stanju da glatko i u jednoj seriji pređu celi put od totalnog mediokriteta do apsolutno fenomenalne kutije. Na primer, MA5 je retkost za bilo koje pare - to stvarno ***TREBA*** čuti; uzgred, to je jedina manja kutija koju bih uzeo i još je platio da je imam. :-))) Oprostio bih mu i što je iz Engleske.:-))))))))))))))))))) A Spendor i IMF i dalje primam u kuću bez razmišljanja. IMF sam čuo po prvi put negde 1976. ili 1977., ne sećam se tačno. Zato se dobro sećam da sam ostao bez daha kada sam pustio neke moje ploče, a terao ih je jedan Tandberg TR-2075 risiver od solidnih 2x75W RMS. To je bilo sjajno kako su radili. Kasnije sam tog drugara nagovorio da kupi Harman/Kardon integrated amp, što je i uradio - e, to je tek bila milina, iako je H/K imao samo 2x45W RMS. Tada sam se zaljubio u IMF. Kasnije sam ih čuo još par puta, i uvek sam ih doživljavao kao jako dobre zvučnike. Tako ih i danas pamtim. Pozdrav, DVV
hi.fi.92 dveselinovic, -> #79, evlad
> Kvalitetne kutije uopste nije jednostavno napraviti. > Stvari koje treba uzeti u obzir: > - rezonantna frekv. zvucnika i zapremina kutije > - dimenzije uticu na stojece talase i rezonanciju. > - materijal sa kojim se demfuje kutija i kolicina materijala. > - ako je reflex tada precnik i dubina cevi. > - ako je sa pasivnim zvucnikom tada povrsina i masa pasivnog > zvucnika. > - e tek tada dolazi skretnica .... > > Da li se DVV slaze i da li ima nesto da doda ? Potpuno se slažem, ali ... Sve što navodiš, i jos mnogo toga, treba znati za svaku vrstu kutije koju praviš. Uzmimo primer refleksne kutije. Praktično gledano, bitna je jedino međuzavisnost basa i kutije, posebno danas, kada su i srednjetonci poluloptaste membrane, pa su stoga po definiciji zapečaćeni u kućište koje ne dozvoljava interakciju sa vazduhom u kutiji. Dakle, posmatramo bas i kutiju. Lično mi na pamet ne bi palo da pravim išta ako mi nisu poznati svi relevatni podaci basa (Qvas, Qel, Fr, itd). Uzmimo da ih sve znam iz propratne dokumentacije. Ako je tako, onda je veoma lako proračunati potrebnu zapreminu kutije za željen odnos dubine basa i apsolutne efikasnosti. Odredim to i proračunam potrebnu dužinu refleksne cevi za dati prečnik. E sad, time sam dobio OKVIRNU dimenziju kutije. Sada mi ostaje da se opredelim za vrstu materijala za dempovanje. Tu imam izbor između tri osnovne vrste. Prva su klasični materijali, kao recimo staklena vlakna (standard). Ako bih se na to opredelio, nikada ne bih stavio staklena vlakna, već pravu pravcatu vunu (Pure New Wool:-))), delimično češljanu za ivice i delimično nečešljanu. Druga mogućnost je da kutiju ispunim najnovijom tehnologijom, a to je "Spectra Dynamics" DEFLEX pad, koji kupim u tablama pa isečem po potrebi. Radi se o polimeru specijalno razvijenom i oblikovan baš za ovo o čemu pričamo. U centru je debeo 5 mm, ka ivicama se zadebljava na 12 mm. Iako ovo nije bog zna šta, objektivno "lomi" kutiju tako da akustički gledano, ona više nema paralelne stranice, a to je veoma poželjno radi smanjivanja efekta stojećih talasa. Tipičan panel ima dimenzije 280x210 mm i košta oko 7 funti u Ebgleskoj. Treća mogućnost je da nabavim iz recimo Nemačke poseban profilisan sunđer, koji sa strane ka unutrašnjosti kutije ima veoma valovit oblik (nalik kartonima za jaja, mislim kokošija). Ne znam kako ti, ali ja bih uradio ovo poslednje; recimo da tako bude. To znači da sada moram da povećam dimenzije kutije uzimajući u obzir gubitke u svim smerovima zbog debljine sunđera. Sa druge strane, po mome iskustvu, nema boljeg metoda dempovanja, jer je dempovanje ka zidovima kutije maltene apsolutno, a sa druge strane, vazduh iznutra ostaje prilično slobodan. Rezultat je dosta dobra kontrola rezonansi, razumno mala izobličenja, ali uz slobodu pokreta membrane, što daje efekat slobodnog, ili oslobođenog zvuka. Ukratko, meni se sviđa. Lično bih kutije pravio sa prednjim pločama kao slika u ogledalu, tako da kada ih razmestim, visokotonci bi se našli na dve međusobno najudaljenije tačke. To zbog disperzije iširine tonske slike. Pošto idealna kutija ima beskonačno veliku masu (tj. uopšte ne rezonira), a kako sam imao nekih problema sa postizanjem tog ideala, kutiju bih napravio od panel ploče debljine 25 mm. Kako sam ceritifikovano lud (žena mi je lekar i rado će vam dati potvrdu da nisam sasvim svoj), kutiju bih dobro ojačao gredicama na sve strane. One naravno moraju biti pasent ili ne vrede ni pet para. Kada i njih stavim unutra tako da podbočuju sve stranice, potršio bih 1-2 kg lepka da sve dobro zadihtujem (malo smrdi, al' dobro radi). E sad skretnica. Tu sam uvek na mukama - jak nagib, 18 i 24 dB/okt. garantuje da će svaki drajver raditi samo u sopstvenom opsegu, ali zato ima dosta frke sa faznim pomerima. Slabiji nagib od 6 i 12 dB/okt. je fazno mnogo bolji, ali ne seče onako kako bi trebalo. Pošto sam zakleti neprijatelj faznih pomera, opredelio bih se za 12 dB/okt. kao neki kompromis. Dobijanje potrebnih vrednosti nije problem, jer se postavljanjem u seriju i/ili paralelno mogu dobiti maltene bilo koje vrednosti. Ostaje problem usaglašavanja nivoa. Efikasnost basa je obično manja od efikasnosti srednje- i visokotonaca, mada je i obrnut slučaj moguć. Lično volim kada su ova dva jedno 3 dB efikasnija od basa, jer im onda ne gine serijski otpornik, koji opet ima tu pogodnost što povećava maksimum dozvoljene snage. Standardno kompromisno rešenje je ugrađivanje potenciometara, koje ima za manu cenu, a za prednost što dozvoljava usaglašavanje kutije sa konkretnim ambijentom u kome će se naći (pretpostavljajući da ja to unapred ne znam). Teško bih se odlučio za aliminijumske ili titanijumske membrane; jesu brze, jesu jako detaljne, ali po meni, još uvek prečesto vrište i imaju dosta nepravilne odzive učestanosti. Ne kažem da ne bih, ali bih morao prvo da poslušam same drajvere. U principu bih se opredelio za plastificiranu tkaninu, mada opet ne automatski, ipak sa nekim izborom. O kvalitetu delova na skretnici ne bih govorio, zadovoljio bih se postavkom - samo najbolje i ništa manje. Induktori moraju biti vazdušno hlađeni, otpornici ugljeni (što automatski znači paralelno vezivanje zbog disipacije), kondenzatori strogo bipolarni i metaloslojni. Štednja na kvalitetu delova skretnice je najlakši i najefikasniji dačin da se sve uredno upropasti. čice - zna se, strogo OFC, minimum 25 ampera. Znam da je skupo. Vezni stubovi - zna se, pozlaćeni mesingani, minimum 25 ampera, bolje 40 ampera. Prečnik veznih kablova ne manji od 6 mm po grani, bolje 8 mm. Pojačavač - ili svoj, ili ako je kupovni, strogo Harman/Kardon. A ne mora da bude jak, 50W RMS je kao hladne vode, jer solidna refleksna kutija će ionako davati 90-92 dB/1W/1m, pa bi na najvećem gasu, to bilo 110-112 dB pritiska na 1 m. To je već dovoljno da vaše slušanje proglase za državni udar. To ja onako za sebe. E sad, nek' mi neko objasni zašto Svrljig ne može da napravi pristojne kutije, pa nek' su od iverice, ali da su podbočene. Zašto ne mogu da ugrade kvalitetne komponente na skretnice, kada eno "Kartonka Avala" pravi elektrolite koje je i nemačka armija kupovala do 1991. godine. Zašto Jagodina pored piva ne može da napravi i OFC kablove za audio. U stvari, ja lično bih stao kod skretnice. Tu bih udahnuo duboko, kupio PMI OP-37 čipova na kilo i napravio elektronsku skretnicu, a zatim sve to bi- i triampovao. I skretnicu i pojačavače bih montirao na vrh zvučnih kutija, s tim da bih sve stranice produžio da se sve to ni ne vidi, a odozgo bih stavio samo mrežicu radi boljeg hlađenja. Also sprach DVV. Pozdrav, DVV
hi.fi.93 dveselinovic, -> #82, ganta
> E sad ga malo pretera :) Zašto? Pa ja govorim o mojim ličnim utiscima, ja ne tvrdim da je to neka apsolutna istina. Ja recomo Tannoy nikada ne bih kupio, jer mi jako smeta njegova direkcionalnost; a se makneš malo van ose, zvuk otupi, a visoki tonovi odu na godišnji odmor. Jeste da lepo sviraju, ali me nervira to. Što se tiče elektrostatika, ja nisam oduševljen ni Beveridžom, ni Spectra Acoustics-om, ni Apogee-jem, ni Qaud-om. Jeste tačno da umeju da budu veoma impresivni na kraće slušanje, ali dužim slušanjem uvek imam utisak da mi nešto nedostaje. Njihova bistrina na srednjim i visokim se lako objašnjava činjenicom da nemaju faznih pomera i sav zvuk dolazi iz iste tačke, a kako nema ni skretnice između srednje- i visokotonca, nema ni brljanja koje skretnice obavezno unose. Sa druge strane svi ti zvučnici su u osnovi dipolni izvori zvuka, pa ako iza njih nema bilo čega sem ne daj Bože golog zida, ode im zvuk u božiju mater. Ne, ne verujem u elektrostatike. Tvrdim da će uvek i svuda klasična kutija za iste pare raditi čujno bolje. Ma, uporedi samo neke od njih sa Klipsch hornama i da završimo priču. U osnovi, meni su elektrostatici veoma hladni zvučnici, nedostaje im toplina. Za one KEF kitove se slažem, to je bio "Aleko" onog doba, mnogo muzike za veoma razumne pare. Imao ih je i moj komšija Neša sa trećeg sprata (sada negde u Mirjevu) i baš sam ih se naslušao. I oko Infinity-ja se slažem, ja sam ih kao firmu otpisao još neke davne 1982. godine kada je jedan moj drug kupio neke njihove kutije povećeg tipa i cene. To je bio namrtviji zvuk za te pare u gradu tada, a ovamo jaka firma. Naravno, kasnije su propali i kupila ih je firma Jensen. Danas opet nešto mrljaju, ali slaba vajda, osećam. RED je bio malo čudo utoliko što je bio sjajan primer kako sa malo pameti iz male kutije može da se izvuče veliki zvuk. To su naravno bile aktivne kutije, pa su kao takve u startu imale prednost nad ostalima. Nemam mnogo iskustva sa njima, samo sam ih jednom čuo i to na kratko, ali sam bio veoma impresioniran. čao mi je što nemam neke dokumentacije za njih, a posebno mislim na električne šeme. > Da, ali je činjenica da oni postoje. Barem je tako bilo 80-tih. > Naravno, uz izuzetke kakva je bila Yamaha NS 1000 (ako se dobro > sećam modela) koja me je oduševila. Ne sporim ja da to postoji, samo kažem da ne verujem u takve pristupe. žim postoji nešto karakteristično, što slušaocu dozvoljava da odmah pogodi zemlju porekla zvučnika, to je potpis da nešto nije kako treba. Nije valjda da isti materijal drugačije zvuči u svim tim zemljama, a ako ne zvuči, onda to nema veze sa materijalom nego sa ugrađenim bojenjem zvuka po nacionalnom ukusu. A ja i dalje u sve to ne verujem. Što se Yamaha NS-1000 tiče, u celosti delim tvoj stav; uostalom, i ranije sam potezao taj model kao zaista odličan zvučnik, ali istovremeno, i kao zvučnik poznat kao izuzetno teško opterećenje za pojačavač (zbog fazne karakteristike). I Otala ga je koristio kao poligon za ispitivanje kvaliteta pojačavača. > Izvinjavam se na "čaršavu", čovek se zanese pri sećanju na stara > vremena kad je HI-FI bio prva stvar na svetu. "Bio"? Kako "bio"? Još uvek je.:-))) Hajde da se i ja malo zanesem. *KOLIKO ZNAM, JA JEDINI IMAM PRAVI HI-FI RAžUNAR OVDE. IMA TRI GLAVE I TRI MOTORA.* Tri motora: 1. Na napajanju; 2. Dopunski na kućištu; 3. Mali na CPU hladnjaku. Tri glave: 1. CPU - 80486DX2 na 66 MHz 2. Keš kontroler - 80C188 na 12 MHz 3. Intel SatisFaxion - 80186 na 16 MHz. Ajd' sad, di ste, hajfilističari? :-)))))))) Pozdrav, Super-Fi DVV
hi.fi.94 alien,
Imam jedno pitanje u vezi jednog SONYjevog DAT uređaja. Ne znam tačno koji je model i serija (pogledaću), ali je karakteristično da svi poznavaoci tvrde da je to serija s fabričkom greškom i da se ne može popraviti. Problem je u tome što čim se zagreje/pregreje prestane da radi. Prvo su ti intervali bili dugi pa je i mogao da se koristi, a sada odbija da radi već nakon samo par minuta ili kraće. Ako se neko susretao s ovim problemom tj. modelom/serijom, molio bih da mi kaže o čemu se tu u stvari radi da bih znao da li ga treba oživljavati ili ga prodati budzašto nekom servisu.
hi.fi.95 dveselinovic, -> #94, alien
Ja ne znam o kome modelu se radi, i nemam iskustava sa DAT-ovima, ali je problem ne u tipu uređaja, već u elektronici. Logički gledano, može biti da se neki temperaturni okidač pokvario (mislim na neki NTC, ili PTC, itd), pa umesto na xy, okida na xx stepeni. Treba pogledati šemu uređaja i proveriti ovu mogućnost. Druga varijanta je da je neka komponenta probila, ali ne i definitivno crkla. Međutim, poremetila se taman toliko da vuče više struje nego što sme, pa neko zaštitno kolo uredno okida. Opet, treba pogledati na šemi. U svakom slučaju, šema je kao hleb potrebna, bez nje nema govora o popravci. Pozdrav, DVV
hi.fi.96 mbekcic,
Potrebni su mi stalci za HEYBROOK zvucnike (hb100).Nekada se to prodavalo u tehnoprometu kod crkve Svetog Marka.Ako neko ima nesto.. mail
hi.fi.97 armitage, -> #88, dr.grba
> Ne moraš da prevodiš, samo prekucaj. Znaš nemački? ;) -*- Armitage -*-
hi.fi.98 armitage, -> #90, dveselinovic
> Pfffff, ovo je bilo gusto. Jel' jasno, nisam zabrljao? Jasno, samo .. > Po IEC standardima, tranzijent se definiše kao signal sa > amplitudom većom za 12 dB (tj. 4 puta) u trajanju od 100 nS (ili 0,1 Negde sam čitao da uvećanje od 10 dB rezultuje duplo jačim zvukom. Šta je sada tačno, 10 ili 3? -*- Armitage -*-
hi.fi.99 drpr, -> #98, armitage
-> Negde sam čitao da uvećanje od 10 dB rezultuje duplo jačim -> zvukom. Šta je sada tačno, 10 ili 3? Koliko ja znam dB se dobijaju kao (20log A) gde je A pojačanje zato je to oko 3 puta tačnije 3.162 pa se inžinjerski kaže 3. Tako i dobijaš da je 12dB 3.98 pojačanje ili 4 puta cope
hi.fi.100 ganta, -> #83, dveselinovic
> Ako JBL-i ide na doboš, uredno se prijavljujem da budem obavešten > prvi o tome i ljubazno se zahvaljujem unapred. Uredno si ubeležen kao No.1 ;) Neću valjda da dopustim da neko sluša narodnjake na njima :( Jel' dolazi u obzir L 110 ? G.