EXTRA.6

18 Jun 1994 - 11 Oct 1994

Messages - hi.fi

hi.fi.102 ganta, -> #74, dveselinovic
> Sub-woofer je dobra ideja koja je najčešće loše primenjena, pre > svega zato što se smatra da je jedan subwoofer dovoljan za > učestanosti ispod 180 Hz. Ko ne veruje, neka šale radi poveže dva Koliko se sećam logika je bila da na tim frekvencijama nema stereo-efekta, pa nisu potrebna dva zvučnika. Pošto ne mogu "šale radi" da povežem dva :)), interesuje me šta se dobija sa dva sub-woofera? Malo sam skeptičan da su neophodna dva, svi sistemi sa sub-wooferima koje sam slušao su imali samo jedan... možda je B&W imao dva ali u istoj kutiji.
hi.fi.101 ganta, -> #93, dveselinovic
> klasična kutija za iste pare raditi čujno bolje. Ma, uporedi samo > neke od njih sa Klipsch hornama i da završimo priču. U osnovi, meni Nisam nikada čuo Klipsch, iako sam ih tražio svuda gde je bilo dobre robe :( Jedino što sam video nacrte njihovih kutija (mislim da ih još uvek imam u nekoj knjizi), izmedju ostalih i one koja mora da stoji u ćošku :) Zaboravismo Bose 901, još uvek nisam siguran šta da mislim o ovoj kutiji... Par puta sam bio oduševljen, a opet na jednoj žurci su se pokazale veoma bedno... Da, moram da ispričam dogadjaj koji je prethodio: to je u stvari bio doček neke nove godine i povezali mi isti onaj Phase Linear sa nekim manjim Altecima (uslovno "manjim" - ipak su bile 200 W i otprilike velike 'ko 4311) i sve radilo jedno 2-3 sata. Onda, kako to obično biva, nastupi neko ludilo kad mora da se odšrafi do daske jer je raspoloženje dostiglo vrhunac... ;) Desilo se sledeće: gume oko basova su počele da pucaju i otpadaju i na kraju su (video svojim očima) oba basa bukvalno izletela (membrane), jedan čak oko 50 cm u dalj :) žovek čije su bile kutije (a i pojačalo) nije se mnogo nervirao (čovek je posebna priča) pa smo nastavili da slušamo na srednjetoncima i visokotoncima, dok nisu i oni crkli... :) Na kraju je ostao čitav samo jedan visokotonac :)) Neko reče da su se rasušile gume oko basa i da je to česta pojava kod kutija koje dugo stoje i ne slušaju se. Ne znam da li je ovo tačno. E, sad nastupa taj 901. Neko je otišao do kuće (da ne bi ostali totalno bez muzike) i doneo dotične. Ni prineti Altecima! Ipak, da napomenem da smo slušali rok/new wave/punk, etc. a i vlasnik je sve vreme sedeo pored pojačala i kontrolisao 'volume' ;) da se ne bi desilo isto. 901 je dobro zvučao u kombinaciji: klasika + veća prostorija sa golim zidovima. > RED je bio malo čudo utoliko što je bio sjajan primer kako sa ... > prednost nad ostalima. Nemam mnogo iskustva sa njima, samo sam ih > jednom čuo i to na kratko, ali sam bio veoma impresioniran. čao mi Eh, šteta što ih je taj moj drug prodao, obavezno bih te odvukao da čuješ. Saznaću ko još ima RED u Beogradu, ili kome su otišle ove. Koliko znam, glavni konstruktor i osnivač RED-a je naš čovek. G.
hi.fi.103 frant, -> #59, dveselinovic
> a najviše su mi se sviđali IMF zvučnici > (transmission line modeli). Po nemačkoj se prodaju "Quadral" transmission line zvučnici. Valja li to? Frant
hi.fi.104 frant,
čelim da nabavim jedan INTEGRISANI POJAžAVAž, pa mi je potreban savet. Trebalo bi da to bude solidan, ali ne mnogo skup uređaj za kućnu upotrebu, snage ne veće od npr. 50W (na 8 Ohma). Služio bi, uglavnom, za slušanje ozbiljne muzike, a poželjno je da ima priključke za bar dva magnetofona/kasetofona (treba na to priključiti kasetofon, Hi-Fi video, a možda i budući Sound Blaster). Dakle, u klasi pojačavača PIONEER A 400, Marantz PM 40 SE, ROTEL RA 840 BX III ili čak MISSION Cyrus One ili Two. Bitno mi je da cena bude prihvatljiva (ezoterija u stilu: "Burmester", "Accuphase", "REVOX" i slično NE dolazi u obzir). Frant
hi.fi.105 vstan, -> #89, evlad
>>> U cemu je bila razlika ? > > Koliko se secam vrlo malo u dizajnu i nacinu prikljucka. > one A imaju lepi beli bas zvucnik ... Znaci li to i neku razliku u zvuku ?
hi.fi.106 dr.grba, -> #97, armitage
>>> Ne moraš da prevodiš, samo prekucaj. >> >> Znaš nemački? ;) Pfffffff.... (((: Đe me nađe? Naravno da ne znam....
hi.fi.109 saricl, -> #63, dveselinovic
!!! More, da tu ipak neko ne udara D E B E O porez na šminku? Na kozmetiku se plaća savezna akciza za vreme trajanja sankcija od 24 % :)))
hi.fi.108 saricl, -> #69, armitage
!!! poslati ako se nakanim da ga prevedem .. !!! Nadam se da nisam dosadan ;) Nisi uopšte ali kad bi još i preveo text reko bih da si sjajan .:))
hi.fi.107 saricl, -> #72, dveselinovic
!!! a ja ga nemam zbog nedostatka para. Tužno, ali istinito. A kada bih !!! seo nešto da pravim, radio bih samo aktivne kutije Svojevremeno si pričao da imaš par projekata istih, pa što ne baciš ovde neki ako ti nije teško.
hi.fi.110 zdrawcke, -> #94, alien
>>> znam tačno koji je model i serija (pogledaću), ali je >>> karakteristično da svi poznavaoci tvrde da je to serija s >>> fabričkom greškom i da se ne može popraviti. Sve se može popraviti, samo je pitanje uz koliko troškova i truda. Ako je zaista u pitanju fabrička greška to je onda pravi izazov :)
hi.fi.111 dveselinovic, -> #98, armitage
> Negde sam čitao da uvećanje od 10 dB rezultuje duplo jačim > zvukom. Šta je sada tačno, 10 ili 3? Tačno je i jedno i drugo.:-)))) Naime, naponsko pojačanje koristi za bazu logaritam od 20, pa je formula data u poruci 3.99 sasvim tačna. Međutim, zvučni pritisak za bazu koristi logaritam od 10. Tako dobijamo da je dvostruko veće naponsko pojačanje izraženo kao +6 dB, a dvostruko veći zvučni pritisak kao +3 dB. Ako to nije dovoljno zbunjujuće, da zamutimo još malo. Hajde da pogledamo razliku između pojačavača od 25W i 50W. Mereno u vatima, razlika je očigledno 1:2. Dakle, kupac je srećan jer veruje da je dobio duplo veću snagu. E jes', šipak je dobio. Pazi sad. Koristeći standardnu formulu da se "snaga" pojačavača izražava kao koren iz dva puta snaga puta radna impedansa, dobijamo da 25W/8 oma iznosi 20V vršnog napona, dok 50W/8 oma daje 28,28V vršnog napona. Duplo? Jok bratac! E sad, ako znamo da je 1W/8 oma = 2,83V sinusno, onda za manji pojačavač možemo da zaključimo da daje zaokruženo 14 dB/W, dok onaj veći daje 17 dB/W. Celu gimnastiku smo uradili da bismo pokazali koliko se realno može očekivati od navedenih pojačavača. Ako znamo da naši zvučnici imaju nominalnu efikasnost od recimo 88 dB/1W/1m, najveći mogući zvučni pritisak sa prvim pojačavačem će iznositi 88+14=102 dB/1m, a sa drugim 88+17=105 dB/1m. Inače, po konvenciji se uzima da je 3 dB razlike u zvučnom pritisku *DONJA* granica percepcije; ovo je veoma diskutabilno, ali je nužno imati kakav-takav reper, nekakvu polaznu tačku. Tako se i čujni opseg uzima kao 20Hz-20kHz, iako nakon 20-te godine malo ko čuje 20 kHz. Ovo sam namerno izveo da bih ukazao na smisao onih mojih starijih tvrdnji da se snaga pojačavača bira prema efikasnosti zvučnika. Naravno, STVARNA računica bi bila kudikamo složenija, jer bi morala da uzme u obzir i stvarnu razdaljinu od zvučnika tokom slušanja (a po konvenciji, zvučni pritisak se prepolovi na svakih daljih metar udaljenosti od izvora, tj. opada tempom od -3dB/m, što u prirodi očigledno nije tako), stepen apsorbcije zvuka prostorije, broj izvora, itd, itd, itd. Akonto primera navedenog u poruci 3.101 (ganta), čovek je Altec koji ima efikasnost ne manju od 95 dB/1W/1m (a verovatno oko 100 dB/1/1m) prikačio pojačavač koji efektivno daje 23 dB/W, lako je videti da su ljudi pokušali da proizvedu najmanje (95+23) 118 dB/1m; veselo, kada se zna da zvuk mlaznih motora daje 115 dB. Komšije mora da su ih obožavale. A oni se čude što su im izleteli basovi, i to svega 50 cm. Međutim, da se vratimo pojačavačima, mislim da je jasno da je mnogo impresivnije kada kupcu kažete da mu nudite duplo jači pojačavač nego da mu nudite dopunskih 3 dB zvučnog pritiska. Radi se čistoj psihologiji pod uticajem i u funkciji marketinga. Koliko kupaca zna da je 3 dB zvučnog pritiska zapravo duplo veći zvučni pritisak? Drugi zaključak je da su stvarne razlike između recimo 50W i 75W zapravo veoma male i lako moguće ispod praga čujnosti - ali na papiru, dobijate 50% više snage, što treba da opravda razliku u ceni. Pozdrav, DVV -> EXTRA.HIFI = DVV-ova škola dobrog zvuka <-
hi.fi.112 dveselinovic, -> #100, ganta
> Jel' dolazi u obzir L 110 ? O, daaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. žak dapače, a i dakuče. I to je lepota od zvučnika, uprkos godinama koje mu nužno obaraju cenu. I on mi se jaaaako dopao! Pozdrav, DVV
hi.fi.113 dveselinovic, -> #101, ganta
> Zaboravismo Bose 901 ... Ništa čudno, ja se jako trudim da ih zaboravim. Meni se te kutije ni malo ne dopadaju, uprkos bez ikakve sumnje odličnoj ideji koja stoji iza njih. Akustički gledano, ljudi su sasvim u pravu kada govore o odnosu odbijenog prema direktno usmerenom zvuku, nema dileme. Međutim, njihova izvedba je po meni omanula. To su zvučnici koji ponekada, u dobrom ambijentu, dobro postavljeni i sa dobrim materijalom, umeju da impresioniraju njihovom prostornosti, ali to je sve. Po meni, oni su veoma mrtvi i beživotni zvučnici kojih se najradije klonim. Nikada nije bilo lako napraviti drajver koji će verno reprodukovati ceo čujni spektar, pa u tome vidim razlog neuspeha, iako taj zvučnik faktički nema skretnicu, čime je iz igre izbačen dosta veliki izvor problema (pitanje je samo koliki, a ne da li je ili nije). Hvala, ali ne, hvala. Pozdrav, DVV
hi.fi.114 dveselinovic, -> #102, ganta
> Koliko se sećam logika je bila da na tim frekvencijama nema > stereo-efekta, pa nisu potrebna dva zvučnika. To je teorija, da. Praksa međutim pokazuje drugačije. > Pošto ne mogu "šale radi" da povežem dva :)), interesuje me šta > se dobija sa dva sub-woofera? Naprosto bolji zvuk. Znam da je jako izlizana fraza, ali razlika je KAPITALNA. Ne mislim na duplo jače basove ili tako nešto, naprosto na činjenicu da kada se sve lepo usaglasi, sistema sa dva subwoofer-a naprosto lepše i vernije zvuči od sistema sa jednim, uz očiglednu pretpostavku istog kvaliteta u svim slučajevima. > Malo sam skeptičan da su neophodna dva, svi sistemi sa > sub-wooferima koje sam slušao su imali samo jedan... možda je > B&W imao dva ali u istoj kutiji. To je drugo pitanje, da li koristiti jedan veliki bas drajver, ili paralelno odnosno serijski vezati dva manja. U "technischer Rudschau", švajcarskom listu za tehniku, još davne 1969. godine sam pročitao i evo zapamtio jednu sjajnu misao u vezi razlike između teorije i prakse. Teorija je kada svi znaju kako bi nešto trebalo da radi a ono odbija da tako radi, a praksa je kada niko pojma nema kako i zašto nešto radi, a ono odlično radi.:-))))) Cinično, ali dosta istinito. Bile je više pokušaja da se objasni ovaj fenomen da dva subwoofer-a naprosto bolje zvuče od jednog. Bilo je tu postavki koje su se kretale od apsolutnih zvučnih pritisaka, preko rasterećenja drajvera do bolje disperzije zvuka. Lično smatram da se radi o kombinaciji efekta rasterećenja (rad se deli na dve membrane) i efekta disperzije (iako se radi o teorijski mono informaciji, i tim zvukom treba ispuniti sobu, a ne zaboravimo da baš bas registri vuku najviše energije iz pojačavača). Bilo kako bilo, to naprosto drugačije i bolje zvuči, pa ti sad vidi. Pozdrav, DVV
hi.fi.115 dveselinovic, -> #103, frant
> Po nemačkoj se prodaju "Quadral" transmission line zvučnici. > Valja li to? Pojma nemam, nikada ih nisam čuo. Mislim da upotreba ovog ili onog sistema nije bilo kakva garancija bilo čega. Ne može se na osnovu činjenice da je kutija refleksna, kompresiona, transmisiona, itd. izvući bilo kakav zaključak o njenom ukupnom kvalitetu. Druga stvar može biti indikativna, a to je cena. Naime, napraviti dobru transmission line kutiju je po definiciji veoma skupa rabota, jer traži puno pregrada, duge kanale i dosta materijala za defovanje. Sve to košta podosta, pa kada se ponudi takva kutija za cenu slične izvedene u drugoj, jednostavnijoj tehnici, ja bih bio skeptičan u odnosu na efekte. Ne mora da znači, ali mislim da je verovatnoća takva. Naravno, jedini stvarni kriterijum je slušanje, nema druge. Pozdrav, DVV
hi.fi.116 dveselinovic, -> #104, frant
> čelim da nabavim jedan INTEGRISANI POJAžAVAž, pa mi je potreban > savet. Trebalo bi da to bude solidan, ali ne mnogo skup uređaj > za kućnu upotrebu, snage ne veće od npr. 50W (na 8 Ohma). > Služio bi, uglavnom, za slušanje ozbiljne muzike, a > poželjno je da ima priključke za bar dva > magnetofona/kasetofona (treba na to priključiti kasetofon, > Hi-Fi video, a možda i budući Sound Blaster). Dakle, u > klasi pojačavača PIONEER A 400, Marantz PM 40 SE, ROTEL RA > 840 BX III ili čak MISSION Cyrus One ili Two. Bitno > mi je da cena bude prihvatljiva (ezoterija u stilu: > "Burmester", "Accuphase", "REVOX" i slično NE dolazi u obzir). Šteta što ne navede i budžet sa kojim raspolažeš i način kupovine (tj. da li ga sam šverciješ, ili ga drugi šverciji za tebe, u kom slučaju košta malo više, ali je mnogo komfornije i bezbednije). Od svega što si nabrojao, lično bih bez razmišljanja kupio Marantz-a, a ako bih baš birao, uzeo bih Harman/Kardon PM 6550 (što sam i uradio). Do sada nisam čuo uređaj u klasi 45-55W koji se mogao meriti sa H/K sem Marantz-a, koji je tu negde, potpuno jednak na basu, ali malo manje jasnih srednjih i visokih. Na brzo slušanje, Marantz se više dopada, nekako je impresivniji, ali na iole duži rok (1+ časova), H/K je definitivan izbor. Pioneer odmah izbacujem iz jednačine jer u principu, nikada ne bih kupio de luxe uređaj od firme čuvene po hiper-masovnoj proizvodnji čak i televizora; odmah bih otišao kod onoga koji je poznat po baš tim uređajima, a ne pravi drugo sem audio opreme. Rotel meni zvučni pomalo mlitavo i mrtvo; jeste jasan, ali mi je nekako beživotan, kao da ga mrzi da radi. Mission je kvalitetna firma, ali lično nisam ni malo oduševljen njihovim Cyrus modelima; oni su prava de luxe firma, pa im nije baš najjasnije kako se pravi ekonomska klasa. Tanki su na napajanju, pa ti traže dopunske pare za poboljšano napajanje - a mene to nervira kao stvar principa, bez obzira ko je u pitanju. Na velikim i skupim uređajima, Mission je već sasvim druga priča, to su već ozbiljne i besprekorno urađene stvari. Ne znam sadašnje cene, ali H/K 6550 je pre 9 meseci koštao DM 1.100 u Beogradu, rok isporuke do 14 dana (bilo je 5 ili 6 dana, ne sećam se više, uvoznik je bila firma "Belton", 469-754). Uostalom, popričaj sa njima, vidi cene, pa odluči. Pozdrav, DVV
hi.fi.117 dveselinovic, -> #107, saricl
> Svojevremeno si pričao da imaš par projekata istih, pa što ne > baciš ovde neki ako ti nije teško. Nije mi teško, ali ipak bih par stvari napomenuo. Prvo, cena. Nemojte se zavaravati, dobro odrađen par aktivnih kutija košta *VIŠE* od klasičnih kutija i pojačavača na istom nivou kvaliteta. To je sasvim logično - za aktivne kutije, umesto jednog para pojačavača, morate imati dva, plus vam treba kvalitetna elektronska skretnica. U najboljem slučaju, to je daljih DM 300 na celi ceh, i to u samogradnji. Komercijalno (tj. da kupite gotove stvari), to je bar DM 400-500 više. Drugo, složenost. Očigledno je ovo složeniji, pa samim tim i rizičniji, posao od klasike. Više elektronike je uvek više mogućnosti da se nešto nezdravo dogodi, uprkos svemu. Treće, izbor. Koji drajveri, koja elektronika, koji poluprovod- nici? Pažljiv izbor može čudo da napravi, ali to onda nužno košta. Imate li i para i znanja sve to da odradite, imate li dobrog majstora da vam precizno iseče drvo za kutije, imate li izvor delova, itd? Ne želim bilo koga da dekuražiram, ali ovo su objektivne stvari, ako to nemate rešeno i ako ne shvatate da je to projekat od nekih DM 800-1000 kao minimum za dvosistemsku kutiju, onda se ni ne prihvatajte posla. Može li jeftinije? Može, ali je onda i lošije, čime se postavlja pitanje čemu sva muka? Ideja samogradnje je da dobijete kvalitet za koji inače nemate para, razmenjujući svoje vreme i rad za razliku u ceni, koja nije mala. Ali, kada je već tako, ima li smisla raditi bilo šta sem odličnog? Dalje, sa kojim drajverima se radi? Ja mogu da sugeriram neke. Koja elektronika će da tera sve to, i na kom nivou kvaliteta? Mogu da dam neke alternative. Lično smatram da je jednostavno lepo, što jednostavnije to bolje, čim ga kukuljimo i mumuljimo biće frke negde. No ipak, neke odluke se moraju doneti odmah - bipolarna ili MOS tehnologija, ili kombinacija istih? Kolika kutija, kolika snaga, itd? Najzad, često se zaboravlja ono očigledno - ako imamo aktivne kutije, jeste da nam ne treba pojačavač snage, ali šta je sa predpojačavačem? Njega nema, a mora da postoji. Dakle, i njega treba ubaciti u celu jednačinu, što opet znači novi niz odluka koje treba doneti i još malo para da se to plati. Gde će se nalaziti skretnica, u predpojačavaču ili u samim kutijama? Dakle, poenta je ovo - hoću da pomognem, hoću da dam, ali hoću da mi se kaže šta se traži, da se ne zamajavam bez veze. Učestvovao sam u više projekata aktivnih kutija, od kojih se meni najviše dopao onaj najjeftiniji. Koristio je MONACOR drajvere u dvosistemskoj konfiguraciji, bipolarni pojačavač snage za basove i MOSFET izlaz za visoke. Elektronska skretnica je bila izvedena sa integralcima, i to sa PMI OP37. Koliko se sećam, kada je podvučena crta, cela skalamerija je koštala oko DM 1.100, računajući i predpojačavač, ali i rad nas trojice, plus besplatno krojenje kutija. One su bile srednjih dimenzija, dakle ni male, ni velike. Napajanje je išlo preko torusa, a najveći deo delova je kupljen ovde kod nas, preko jedne uvozne firme za delove. Drajveri su lično uvezeni, otišao čovek lepo u Nemačku po njih (i još ponešto drugo:-))))). Međutim, rezultat je, uprkos nekim manama, bio veoma impresivan u celini gledano, i sa gramofona, i sa CD-a. Naprosto je cela stvar nekako disala, toliko se činila živom i prisutnom. Na nesreću, taj drugar koji je stanovao u Dalmatinskoj je sada negde na Kosovu, ne znam gde; to je velika šteta, jer bi idealno bilo naprosto uporediti te kutije sa klasičnim (mada bi realnije bilo govoriti o poređenju SISTEMA sa klasičnim). Dakle, molim malo precizniji zahtev - koji budžet, koja tehnologija, koji opšti nivo uređaja, pa onda da pričamo. Ne bih da pakujem megabajte na Sezam tek tako. Pozdrav, DVV
hi.fi.118 dveselinovic, -> #109, saricl
> Na kozmetiku se plaća savezna akciza za vreme trajanja sankcija > od 24 % :))) Ha, oni su mačiji kašalj prema akcizama koje udaraju zapadne demokrate na ovu vrstu šminke. I to udaraju redaljku u nizu proizvođač-država-diler, tako da dok dođeš do ovih naših, već se osećaš dobro potrošenim. A SIDA hara.:-)))) Pozdrav, DVV
hi.fi.119 frant, -> #116, dveselinovic
> Šteta što ne navede i budžet sa kojim raspolažeš i način > kupovine (tj. da li ga sam šverciješ, ili ga drugi šverciji za > tebe, u kom slučaju košta malo više, ali je mnogo komfornije i > bezbednije). Budžet mi je, nažalost, veoma ograničen, recimo nekoliko stotina DEM. Kad bih znao cene uređaja koji mi odgovaraju, bilo bi mi lakše da razmotrim pitanje budžeta (čitaj: da skupim pare ili odustanem). Ako za nekih 500-600 DEM ne može da se nabavi koliko-toliko solidan uređaj, odustaću od kupovine, jer ne želim da kupujem đubre. Način nabavke nisam još utvrdio, ali sigurno neću sam da švercujem. U obzir takođe dolazi RISIVER (receiver). Zahvaljujem se DVV-u na opširnom odgovoru. Pošto mi je Harman-Kardon preskup, zanimaju me Marantz pojačavači (ili risiveri). Koji modeli su preporučljivi? Frant
hi.fi.120 jegor,
U americkom profi casopisu "Journal of the audio engeneering society" sam video oglas, u kome se reklamira softver za projektovanje zvucnih kutija. Softver se zove MacSpeakerz (sa Z). Kao sto ime kaze, radi samo na meku. Koliko sam uspeo da vidim iz prilozenih slika (posto je tekst vrlo stur, program obradjuje i skretnice i sve ostale aspekte ozbiljnog projektovanja kutija. Cak ima i malu bazu podataka o najpoznatijim kalotama na trzistu. E sad ono sto mene i moje drugare interesuje je, da li postoji takav paket i za PC.
hi.fi.121 dveselinovic, -> #120, jegor
Još kako, i to ovde na Sezamu. I jako dobro radi, mada su mu meniji pomalo primitivno rešeni, ali koristi Thiele-Small parametre i utoliko je sasvim isti kao i svi ostali slični programi. Dalje, ne računa išta drugo sem sem klasičnih bas refleks i kompresionih kutija (nema D'Appolito niz, transmission line, itd). Pitajte Yotzu (bulaja) gde je to. Ako je da se plati, nemačka firma MONACOR u Nemačkoj prodaje takav program koji radi ama sve što se zove zvučnik, grafički to prikazuje i odlično štampa. Ne znam cenu, imam samo reklamu za to. Pozdrav, DVV
hi.fi.122 dveselinovic,
Aktivne kutije Teorija iza aktivnih kutija se svodi na neke postavke koje ću ovde ukratko objasniti. PROBLEM žISTOĆE OPTEREĆENJA Svaka zvučna kutija je manje ili više reaktivna. To znači da je sve sem čistog opterećenja. Nominalna impedansa od 'x' oma veoma često znači da na datoj učestanosti radno opterećenje pojačavača (tj. drajveri plus skretnica) imaju datu impedansu. Međutim, čak i teorijski, impedansa zvučnika se ne naziva pravom, već nosi naziv "modulus", a to sasvim jasno govori da se radi o bog zna kakvoj, ali sasvim sigurno krivoj. Stoga je nominalna imepedansa često uslovni prosek u opsegu 20Hz-20kHz (a ponekad čak ni to). U stvarnosti, zvučna kutija pored otpora ima i nekakvu induktivnost i nekakvu kapacitativnost. To dovodi do fenomena faznih pomera. U idealnom slučaju, napon i struja sa apsolutno sinhronizovani, pa tada kažemo da je fazni pomer ravan nuli; najbliže moguće tom idealu je čisto laboratorijski otpornik koji pretstavlja radno opterećenja pojačavača. žim se sa tim nekim čistim otporom pojavi paralelna ili serijska vrednost induktora ili kondenzatora, dolazi do asinhrone isporuke struje i napona. žest pojavni oblik u praksi je da usled faznog pomera, željeni izlazni napon ujedno podrazumeva i daleko veće struje no što bi bio slučaj kod čistog opterećenja. Ta razlika može ići čak i do 2:1, što će u slučaju najvećeg broja pojačavača na tržištu biti veoma veliki problem. Ne mali deo ovog problema je neposredno izazvan upravo skretnicom, i to iz dva razloga. Prvi je taj što je skretnica u osnovi filter, a svaki filter ima manje ili više problema sa fazama; drugi problem je taj što je skretnica napravljena upravo od otpornika, kondenzatora i induktora, a kao takva je sastavni deo radnog opterećenja pojačavača, što znači da je signal na njoj već veoma pojačana u odnosu na izvor i to sa velikom komponentom struje čak i u idealnom slučaju. Ergo, svaka anomalija na već velikoj strujonoj komponenti će dovesti do ogromnih zahteva koje postaje sve teže ispuniti. I povrh svega, ne samo što dolazi do faznih pomera, nego i sama ipedansa pride često ume da se spusti ispod nominalne vrednosti, što još više otežava život pojačavaču snage. Kao neki zaključak, moglo bi se reći da tipična zvučna kutija pretstavlja teško do veoma teško opterećenje za svaki pojačavač. Odatle logično sledi da bi se veliki deo problema rešio kada bi se sečenje opsega za svaki drajver obavilo elektronski, tj. sa veoma malim naponima i strujama, pa tek onda pojačao veo određen opseg za svaki drajver pojedinačno. Time bi izlazni stepen bio pošteđen skretnice kao takve i video bi samo goli drajver i nekoliko centimetara žice - u praksi, nema boljeg od toga. PROBLEM OLAKŠAVANJA POBUDE, OPTIMIZACIJA Izbacivanjem skretnice i drastičnim skraćivanjem kabla sa nekoliko metara (recimo, ako ga sa 5 m skratimo na 50 cm, to je objektivno 10 puta kraće) na nekoliko centimetara, dolazimo u situaciju da pojačavaču veoma olakšavamo život. Zato valja krenuti i korak dalje; ako je sve već tako, zašto ne bismo i sam pojačavač dalje prilagodili opsegu u drajveru koji će pobuđivati? Utoliko pre što se odavno zna da je potrebna energija na srednjim i visokim tonovima neuporedivo manja nego na niskim tonovima. To očigledno znači da nam je za bas potreban relativno jak pojačavač, ali slabiji nego za sličnu klasičnu kutiju, jer više nema skretnice koja nužno unosi gubitke, katkada i za cela 3 dB, što znači efektivno prepolovljavanje potrebne snage za istu glasnost. Najzad, pošto je pojačavač efektivno neposredno vezan za drajver, faktor prigušenja (damping factor) ostaje netaknut skretnicom, što uvek znači bolju kontrolu zvučnika. Zbog objektivnih razlika u potrebama pojačavača, dobijamo dopunsku mogućnost da optimizujemo tehnologiju pojačavača za basove i srednje/visoke (pretpostavlja se dvopojasna kutija). Ako diskusije radi uzmemo da će bas drajver raditi do 3 kHz, prostim preračunavanjem dolazimo do zaključka da je potrebna brzina pojačavača za recimo 50W/8 oma svega 0,5V/uS, što je maltene gotovo nemoguće ne postići, vreme uspona je 333 uS (opet gotovo nemoguće ne postići), a da dva najbitnija faktora postaju faktor prigušenja i gola snaga. U tom smislu, nema ravnih bipolarnom tranzistoru potpuno klasičnog tipa. Kod srednjih/visokih tonova opet možemo upotrebiti MOSFET tehnologiju, čija je dokazana mana manjkavost rada sa velikim strujama. U ovom opsegu, ne trebaju nam velike struje (pa stoga ni velika snaga), ali nam treba velika brzina i što širi propusni opseg, kako bi pojačavač imao što manji fazni pomer, a i ono što ga bude imao, mora biti od vrste grupnog kašnjenja (dakle, ceo signal jednako kasni, a jedan deo manje, a drugi deo više). Kada se sve uzme u obzir, MOSFET je maltene idealno rešenje za srednje i visoke tonove. To naravno nije obavezno, može čovek sve napraviti od samo jedne ili druge tehnologije; ipak, čini mi se da je ova filozofija najracionalnija. PITANJE SNAGE Pošto nema skretnica, nema ni gubitaka na njoj. Nema opšteg pravila koliki su gubitci na skretnici, ali se može pretpostaviti da će se oni nalaziti u opsegu 2-3 dB. Preračunato u vate, to je 58-100%. Drugim rečima, za isti efekat, naš pojačavač može da ima čak i polovinu snage manje, mada ne treba preterivati sa procenom gubitaka i treba se zadovoljiti sa postavkom da je dovoljno imati 0,71 snage pojedinačnog pojačavača. U slučaju srednjih i visokih tonova, stvar je definisana dozvoljenom snagom tih drajvera, koja retko kada prelazi 50W, a tipično se kreće u opsegu 30-45W (RMS, impuslno je daleko više). Iza klasične skretnice, to je 30-100% više usled gubitaka na skretnici. Dakle, 40W na basu i 30W na ostalom je približni ekvivalent najmanje 100W klasičnog pojačanja pasivne kutije sa skretnicom bez rezervi snage, odnosno 125W konzervativno (tj. sa rezervama snage). Što je daleko bolje, nema interakcije, rak-rane klasičnog pojačanja; kada bas povuče ogromnu struju, visoki ostaju uskraćeni jer napon napajanja pada makar i samo trenutno. Ovde je to nemoguće jer su pojačavači odvojeni i svaki živi svoj život bez obzira na drugi. PITANJE VEZE Postavlja se pitanje tipa veze između pretpojačavača i aktivnih kutija, uz pretpostavku da su elektronske skretnice u samim kutijama, uz pojačavače. Ipak se tu radi o nekih 'x' metara kabla, što nije zanemarivo. Naravno, potrebno je koristiti dobar OFC (Oxygen Free Copper - bakar bez primesa kiseonika) kabl sa odličnim konektorima, pri čemu je kabl koaksijalni, sa masom u oklopnoj košuljici. No, dali je to dovoljno? Drugim rečima, da li koristiti standardnu audio vezu, ili se opredeliti za balansirane veze (tzv. XLR ili Canon), kod kojih je minus razdvojen od mase? U profesionalnoj tehnici, ovakva veza je odavno usvojena kao standard, pre svega zbog daleko većeg stepena imuniteta na šum baš kod dužih kablova. Na žalost, ona podrazumeva i dodatnu elektroniku prebacivanja signala u XLR vezu i vraćanja sa XLR na klasičan signal - a ta elektronika je relativno skupa ako treba da valja. Još jedan elemenat o kome mora postojati odluka pre početka posla. PITANJE IZBORA TEHNOLOGIJE Pretpostavljajući da je odlučeno koja će vrsta pobude zvučnika biti upotrebljena, ostaje da se reši pitanje ostale elektronike. Da li će se koristiti diskretna tehnologija (tj. pojedinačni i/ili upareni tranzistori), ili će se ići na integrisana kola (IC). U ezoteriji ima obe vrste uređaja, u profesionalnoj tehnici takođe. Dakle, nema jasnog odgovora šta je bolje, a ja kažem da je najbolje ono što se ljudski uradi. To znači i da će da košta. Međutim, za samograditelja, mislim da je IC srećnije rešenje. Prvo, kompaktnije je i lako servisabilno ako se koriste kvalitetna podnožija; ona ujedno omogućavaju i "upgrade" na bolja kola kasnije ili kada se pojave. Drugo, čovek nije zakinut kvalitetom, jer IC-a ima od jeftinih TL 0xx i LF 3xx tipova do skupih i jako dobrih OP, OPA i AD tipova - svi su kompatibilni po nožicama, pa je lako moguće danas uređaj napraviti sa LF čipovima i sutra ih zameniti skupljim i boljim OP tipovima (investicija se razvlači na duži period bez ugrožavanja funkcije). Treće, IC tehnologija, kada se dobro primeni, daje čujno iste rezultate kao i diskretna tehnologija - to tvrdim i izazivam sve koji se ne slažu da to i dokažu (Dvoboj kod O.K. kola?). I četvrto, zato što je kompaktnija, IC tehnologija omogućava i veoma kompaktne i zato bolje pločice, jer su veze skraćene čime se smanjuje mogućnost ubacivanja smetnji sa strane. Najzad, pločice. Hoćete li samo bakrene, sa bakrom presvučenim kalajem, ili bakarne, pa pozlaćene, pa kalajisane? Ovo poslednje je gotovo idealan provodnik, ali i košta. Ali, to je ezoterija! PRETPOJAžAVAž Aktivne kutije podrazumevaju i nekakav pretpojačavač ispred njih. Dakle, i njega treba projektovati i napraviti. Dobro, to nije neki poseban problem, ali to opet košta i novaca i truda, a zapanjujuće mali broj ljudi se uopšte seti da im i to treba za aktivne kutije. Ovim uredno potsećam sve da im i to treba, pa nek' sami razmisle šta - žele li uopšte gramofonski ulaz, pa ako žele, kakav, za MM ili i za MC zvučnice (*dobar* MC ulaz glatko udvostruči cenu cele rabote!). Standardni potenciometar košta oko DM 2,20-2,60, a superlativni ALPS i do DM 40. Slično je i sa preklopnicima, što se istina može jako ublažiti odricanjem od bezbroj ulaza i izlaza i zadržavanjem na klasičnim "Tuner", "CD", "Tape 1" i "Tape 2", plus eventualno "Phono 1" i neki "Aux". Još ako vam ne treba poseban "Input" i "Rec Out" selektor, onda ste uštedeli mnogo muke i para. MOJ STAV Ja bih za bas koristio bipolarnu tehnologiju, a za srednje i visoke MOSFET izlaze. Ne bih koristio više od dva drajvera po kutiji jer iskreno ne verujem da mi treba išta više. I skretnicu i pretpojačavač bih napravio od IC-a, jer i dalje tvrdim da ako su oni kvalitetni, neće biti razlike u kvalitetu u odnosu na jednako kvalitetnu diskretnu tehniku, ali će biti mnogo manje muke. Delove bih naručio od domaćih dobavljača, jer sam isuviše lenj da kukam i molim ko zna koga da mi doneosi delove iz Nemačke. Razlika u ceni je ionako često ispod 40%, a moj mir i lakoća porudžbine vrede toliko. Lepo pošaljem spisak i sve mi se donese na vrata - milina. Ja bih tako, a vi recite kako biste vi. Pozdrav, DVV
hi.fi.123 dr.grba, -> #109, saricl
>> Na kozmetiku se plaća savezna akciza za vreme trajanja sankcija od 24 % >> :))) Ne samo na kozmetiku, nego i na robu. I ne akciza, nego porez ))):
hi.fi.124 jegor, -> #121, dveselinovic
> Jos kako, i to ovde na Sezamu Sve mi rece, samo ne rece kako se zove programce. Prevrnuo sam SEZAM trazeci ga, a njega ni od korova.
hi.fi.125 calex, -> #74, dveselinovic
<!> Početkom 80-tih, AR zapada u krizu modela, pa kao odgovor <!> izbacuje seriju AR-90/91/92/93/94, visoke, monolitne zvučnike, koji <!> afirmišu princip basova sa strane (a ne napred) i princip rada dva Hi svima, dođoh i do ove teme. Dešava mi se tako da se uključim <po prvi put> u neku konferenciju/temu pa onda sledi skidanje poruka od jedno dva meseca unazad, pa čitanje... Ne znam baš zašto mi je trebalo toliko da dođem dovde, možda što već duuugo nisam kupovao ništa novo. A tema je čini mi se najprometnija. Skoro 70 poruka za pet dana :)))). Da se vežem za neku poruku, AR-91/92 rade na klasičnom principu bas/srednje/visokotonac spreda. Ja sam inače malo kasnije počeo da ih pratim, recimo znam ih od modela 10Ń <uh, kad se setim>, iz realnih <finansijskih> razloga sam planirao AR 14 a na kraju sam uzeo jedan koji se u međuvremenu pojavio - AR-925. <!> međuvremenu, narodni modeli sve više zaostaju za konkurencijom, a <!> po meni, AR nije sebi smeo da dozvoli da potpiše takve modele. Koji su to <narodni> modeli? Ovaj što sam ja uzeo je nešto između AR-92 i AR-93 <logično :))>, u stvari to je 92 po parametrima a 93 po dizajnu. Tri zvučnika napred a platno oko cele kutije. U koju bi njih grupu stavio? <!>> I za kraj, šta mislite o odnosu ploča-CD. Koj medij preferirate <!> ceni; sa druge strane, gramofon može lako da zvuči daleko toplije <!> i životnije od jeftinijih CD uređaja. <!> Ukratko, lično više volim pristojan CD od pristojnog gramofona, Slažem se sa ovim. Kod takvih poređenja bi ipak trebalo uzeti uređaje slične klase <makar po ceni> pa davati ocene. Ne može se baš upoređivati neki gramofon od više hiljada DM+pick-up opet nekoliko hiljada sa nekim _noname_plastičnim_i_sličnim_ CD playerom koji je plaćen par stotina. Nije sve u medijumu, treba taj zvuk i obraditi pa ga poslati pojačalu. P.S. Sad se setih jednog problema :((. Par meseci unazad mi se dešava da se levi kanal gubi kod slušanja i to recimo na 40-50% glasnoće. To rešim klasičnim okretanjem potenciometra, dok se ne povrati. Ovo se dešava posle jedno 10 min slušanja, ne uvek, nekad moram više puta da intervenišem, nekad se i ne pojavi. Uglavnom ga nema posle recimo sat slušanja. Prvo sam potenciometar za jačinu dobro okupao kontakt sprejom, bez nekih rezultata. Okretao sam i zvučne kutije i ništa. Ima nešto što možda može da pomogne, kada levi kanal nestane <a to se na VU metru normalno vidi> isključim zvučnik i u slušalicama <a i na VU metru> se vrati zvuk. Vratim zvučnik - zvuka nema. Ima li neke ideje za rešenje? Inače, pojačalo je Marantz PM500, šemu imam, ali do sada nisam imao vremena da se malo posvetim ovome :(. pozdrav, Cale....
hi.fi.126 vstan, -> #120, jegor
> E sad ono sto mene i moje drugare interesuje je, da li postoji > takav paket i za PC. Bilo je 2-3 programa okaceno ovde u konferenciji.
hi.fi.127 dveselinovic, -> #125, calex
Oko poređenja - smatram da solidan CD u klasi 600-900 DM, ako je dobro odabran, svira kao gramofon od DEM 600-900 sa zvučnicom od DM 600-900, i uz pretpostavku solidnog RIAA ulaza (a to je, iz iskustva tvrdim, najređi slučaj). Po meni, to je i normalno, logično je da nova tehnika bude bolja od strane, ili bar jeftinija za isti kvalitet zvuka od stare. Tvoj AR-925 je čini mi se novija verzija mog starog AR-94; moj ima dva basa od 20 cm (jedan radi do 180 Hz, drugi do 3,5 kHz) i jedan visokotonac. Oko problema zvuka koji nestaje - da nije tebi riknulo nešto na skretnici, na primer, probio elektrolit, ili tako nešto? Pošto se signal za sluške vuče sa standardnog izlaza pojačavača, logično je da ako na sluškama uvek ima normalan nivo, nešto nije u redu sa zvučnikom, a ne sa pojačavačem. Proveri da ti se slučajno ne dodiruju jednom tankom slobodnom (nepovezanom) licnom + i - za zvučnike ili na pojačavaču, ili na kutiji. Pozdrav, DVV P.S. Pa jes' 70-tak poruka za 7 dana, kada ja sam dnevno pustim pola toga. A sve to zadjabe! :-)))))))))))
hi.fi.128 dveselinovic, -> #120, jegor
Lepo ti rekoh da pitaš Jocu (bulaja ovde). Program se zvao LOUDSP30.ZIP ili nešto veoma slično. Pozdrav, DVV
hi.fi.129 mbekcic,
Potrebni su mi stalci za HB100. info na mail
hi.fi.130 vstan, -> #124, jegor
> Sve mi rece, samo ne rece kako se zove programce. > Prevrnuo sam SEZAM trazeci ga, a njega ni od korova. U EXTRA.5 je sojka slao neke stvari. Prve dve su proracuni skretnica, treca i cetvrta o akustici sobe. 2.230 hi.fi sojka 27.01.Cet 09:49 loudsp.arj 2.231 hi.fi sojka 27.01.Cet 09:56 threex.arj 2.232 hi.fi sojka 27.01.Cet 10:03 rad.arj 2.233 hi.fi sojka 27.01.Cet 10:25 room.arj 2.258 hi.fi sojka 01.03.Uto 07:46 pass40a.arj U EXTRA.4 poslao sam program za proracun kutije: 4.15 ->10 samogradnje vstan 08.10.93. 15:48 prfect45.zip pozdrav, V.
hi.fi.131 armitage, -> #116, dveselinovic
> Ne znam sadašnje cene, ali H/K 6550 je pre 9 meseci koštao DM > 1.100 u Beogradu, rok isporuke do 14 dana (bilo je 5 ili 6 dana, > ne sećam se više, uvoznik je bila firma "Belton", 469-754). > Uostalom, popričaj sa njima, vidi cene, pa odluči. Koja je snaga ovog pojačala? (45-55W?) Lično bi me zanimalo (a verujem i franta), pojačalo u klasi 400-600 DM. Koja snaga pojačala i zvučnika "pasuje" jednoj sobi od, recimo, 3x5m, uz napomenu da bi se često "odvaljivala" muzika :) Do sada sam uvek bio uveren da od viška glava ne boli. žini mi se da će zvučnik od 100W bolje podneti snagu od npr. 50W od zvučnika čiji je maksimum 75W. (pod uslovom, da se uopšte pojačava do 50W :) Ovo navodim zbog toga što se tu i tamo čuju preporuke tipa: 50W je sasvim dovoljno. Zanimala bi me još jedna stvar: hajde neko precizno da definiše razliku između deklarisane sinusne, muzičke, itd. snage. Prospekti ponekad znaju da budu nejasni po tom pitanju (markentingška taktika?) E da, šta se to kog đavola krije pod nazivom "aktivne zvučne kutije"? :) -*- Armitage -*-
hi.fi.132 dveselinovic, -> #131, armitage
Aktivne kutije su one kutije u kojima nema klasične skretnice, već je ona elektronska, a nakon podele signala, svaki pojedinačni zvučnik u kutiji ima sopstveni pojačavač snage. Tako bi u dvosistemskoj kutiji imao dva, a u trosistemskoj kutiji tri pojačavača. Prednost je bolji zvuk, mana je veća cena. 3x5 m, uz pretpostavku visine od recimo 3 m, daje 45 m3. Ako pretpostavimo da imaš prosečno efikasan zvučnik koji daje recimo 88 dB zvučnog pritiska na 1 m i sa 1 W (što je prilično glasno), pojačavač od 25W bi ti omogućio maksimum od oko 102 dB, onaj od 50W 105 dB, a onaj od 100W 108 dB zvučnog pritiska. 100 dB zvučnog pritiska je tako paklena buka da ti u stan upada milicija misleći da dižeš revoluciju. Potrebna snaga zavisi od: efikasnosti zvučnika, veličine sobe, vrste muzike koju slušaš, željenog zvučnog pritiska i mogućnosti da ga ostvaruješ. Rok muzika ima manju dinamiku od klasične (dinamika - razlika između najtišeg i najglasnijeg tona), ali se sa druge strane u principu glasnije sluša. Drugo pitanje koje ja volim da razmatram je KVALITET zvuka. Više volim poštenih 25W nego loših 75W, a kod lošijih pojačavača, sve mane dolaze do izražaja baš pri glasnijem slušanju. Isto tako, dobro urađen pojačavač subjektivno zvuči glasnije od lošeg jednostavno zato daleko bolje kontroliše zvučnike i na višim nivoima. Za DM 500-600 teško da ćete u ovim uslovima dobiti nešto i dobro i jako; dakle, birate između dobrog i jakog. Alternativa je da se još malo stisnete i uzmete neki H/K, koji ne bi trebalo da košta više od DM 600 za najmanji model, odnosno oko DM 800 za model iznad najmanjeg. H/K 6550 ima 2x50W u 8 oma sinusno, 2x70W u 8 oma muzičke (tj. impulsne ili kratkotrajne vršne snage), veoma je brz sa +/- 130V/uS praćenja signala, izuzetno malim faznim pomerom od svega 5 stepeni i veoma velikim izlaznim strujama od +/-40A, što znači da ga ni veoma loši zvučnici ne mogu zbuniti. Karakteristike manjih modela su veoma slične - čak i najmanji dasa ima brzinu od 100V/uS, struju od +/-30A i male fazne pomere. Svi rade sa izuzetno malim stepenom povratne sprege od svega 4-6:1 (manji 6:1, veći i moj 4:1). Ukratko, to su carevi. Pozdrav, DVV
hi.fi.133 ljubisha, -> #132, dveselinovic
>pojačavač od 25W bi ti omogućio maksimum od oko 102 dB, onaj od 50W >105 dB, a onaj od 100W 108 dB zvučnog pritiska. 100 dB zvučnog >pritiska je tako paklena buka da ti u stan upada milicija misleći da >dižeš revoluciju. Pre par godina sam imao SANSUI AU-G11X od svojih 25W RMS-a (valjda, zaturio sam katalog) i trafoom od 100 i nešto vati. Uspevao je da po- krene BOSE kutije od 80W sinusa skoro isto kao i duplo teži, sa trafoom od 450W i 65W po kanalu TECHNICS SU V600. Jedino što je kod SANSUI-a pot bio logaritamski (tek preko polovine je prihvatao snagu, a već preko 7-ce je bilo veoma teško ga kontrolisa- ti :)). Aha, evo ga katalog. U njemu za tu seriju AU-G piše da su to X-BA- LANCED pojačala. Šta li mu je to? I šta su to "reverzna" pojačala? Pa ako ti nije teško napiši nešto.
hi.fi.134 dveselinovic, -> #133, ljubisha
Otkud ja znam šta je to "reverzni" pojačavač? Nikada ranije ni čuo za taj pojam, a verovatno se radi o nečem sasvim običnom, što je njihov čovek iz marketinga otkrio tek pre koji mesec. Isto tako pojam "X-balanced" pojačavača prvi put čujem. N ebi me čudilo kada bi se ispostavilo da se radi o recimo potpuno simetričnom kolu, koje drugi pod imenom prave već 25+ godina. Japanci su majstori da nešto prekrste i nazovu ga novim, a ono stara stvar. Pozdrav, DVV
hi.fi.137 calex, -> #22, jasicp
<!> Gde se mogu nabaviti sundjeri za slusalice HD430 - Senheiser ? Mislim <!> na deo koji ide na usi, ali i deo koji prekriva same zvucnike ? Jesi li našao? Mani već 5-6 godina ovo fali a nisam ni pomišljao da rešavam problem. :(
hi.fi.136 calex, -> #93, dveselinovic
<!> * KOLIKO ZNAM, JA JEDINI IMAM PRAVI HI-FI RAžUNAR OVDE. IMA TRI <!> GLAVE I TRI MOTORA.* <!> Tri motora: <!> 1. Na napajanju; <!> 2. Dopunski na kućištu; <!> 3. Mali na CPU hladnjaku. Malo si se zabrojao, evo ja imam isto to i još: 4. HDD 1 5. HDD 2 6. FDD 1 7. FDD 2 8. CD ROM 9. strimerica. Ovo ni Nakamichi ne može :))))
hi.fi.135 calex, -> #127, dveselinovic
<!> Oko poređenja - smatram da solidan CD u klasi 600-900 DM, ako je <!> dobro odabran, svira kao gramofon od DEM 600-900 sa zvučnicom od DM <!> nova tehnika bude bolja od strane, ili bar jeftinija za isti kvalitet Ja bih još više bio za novu tehniku. Za 600-900 može da se nađe baš solidan CD koji bi trebalo da se nosi sa mnogo skupljom analognom kombinacijom. Ne 'bar jeftinija za isti kvalitet' nego mnogo kvalitetnija za istu cenu <o medijima i da se ne govori>. <!> Tvoj AR-925 je čini mi se novija verzija mog starog AR-94; moj ima Ne, AR-925 je novija verzija AR-92, ima iste karakteristike i iste zvučnike <250-38-19> a <baš sada gledam prospekte> spolja gledano, identična je tvojim kutijama <oblik, dimenzije>. BTW, zar tvoje skretnice ne seku na 350 Hz i 2000 Hz? <!> Oko problema zvuka koji nestaje - da nije tebi riknulo nešto na <!> signal za sluške vuče sa standardnog izlaza pojačavača, logično je da <!> ako na sluškama uvek ima normalan nivo, nešto nije u redu sa <!> zvučnikom, a ne sa pojačavačem. Izgleda da mi je odraz bio loš. Menjao sam zvučnik i opet levi kanal pada. Signal za slušalice se obara samo jednim 330ŕ 1/2W i baš me je iznenadilo kad sam otkrio da sa njima radi. I meni je bilo logično da je problem u zvučniku. :(( <!> Proveri da ti se slučajno ne dodiruju jednom tankom slobodnom <!> (nepovezanom) licnom + i - za zvučnike ili na pojačavaču, ili na Pa zar na ovo ne bi reagovao protektor? Kad sam kupio, bio sam dovoljno lud da probam kako radi pa sam prespajao <!?> izlaze za zvučnike <%-6> i uvek je pojačalo ispadalo. Sada se samo levi kanal gubi <baš kao da je zaprljan potenciometar>. Da se ne dešava ovo sa slušalicama, bio bih sto posto da je potenciometar. Izgleda da ću ipak morati da odnesem osciloskop kući pa da na licu mesta rešavam ovaj glupi problem.:(( <!> P.S. Pa jes' 70-tak poruka za 7 dana, kada ja sam dnevno pustim pola <!> toga. A sve to zadjabe! :-))))))))))) Kako to misliš? Pa ovo dole je tvoje mišljenje. :))))) ┌── │<!>> vremena kad je HI-FI bio prva stvar na svetu. │ │<!> "Bio"? Kako "bio"? Još uvek je.:-))) └── pozdrav, Cale....
hi.fi.138 jegor,
Sta mislite o tome da napravimo jedan mali market kompakt diskova i ploca ovde na SEZAMU (mozda jednog dana postane veliki)? Nesto cisto nekomercijalno, samo razmena i tako to. Bilo bi lepo zaobici konferenciju "Mali Oglasi", nego da bude ovde uz HI-FI, da bi se izbegli preprodavci iz SKC-a. :))
hi.fi.139 kanki,
=============================== 2.437 EXTRA.5:hi.fi dveselinovic, 21.05.94. 17:56, 8201 chr --------------------------------------------------------- .... Nego, mogu li vas zainteresovati za jedan MOSFET izlazni stepen od pristojnih 2x300/600W u 8/4 oma, ili 1.000W/8 oma u mono verziji? .... DVV ----------------------------------------------- 2.437 --- ???? Pa, što bi, oće li stizat ? ps. Slate su neke šeme u .SCH a nemam Orcad, pa kako da ih vidim...
hi.fi.140 vstan, -> #138, jegor
> Sta mislite o tome da napravimo jedan mali market kompakt > diskova i ploca ovde na SEZAMU (mozda jednog dana postane > veliki)? Nesto cisto nekomercijalno, samo razmena i tako to. > Bilo bi lepo zaobici konferenciju "Mali Oglasi", nego da bude > ovde uz HI-FI, da bi se izbegli preprodavci iz SKC-a. :)) Dobra ideja :) Zainteresovan za klasiku (iskljucivo CD).
hi.fi.141 saricl, -> #122, dveselinovic
!!! Ja bih tako, a vi recite kako biste vi. Razlog zašto sam te zamolio za neki text sličan ovom je i taj što sam u Hi fi svetu prilično zelen.. Evo šta imam na umu: Krajnji cilj je prvoklasan aktivan sistem iz samogradnje. BDW pošto nemam para da sve sunem odjednom onako kako bi hteo onda idem postepeno. Rešio sam se za stereo verziju otala pojačavača koji će jednog dana solo da tera basove. Za sada to je klasičan stero pojačavač normalno sa kvalitetnim komponetamna. Sve to mislim da priključim na kutije koje trenutno imaju/imaće (pošto i njih sam pravim) pasivnu skretnicu. E sad bi me zanimalo koliko je izvodivo na sistem projektovan sa pasivnom skretnicom istu maknuti i povezati svaki drajver na posebno pojačalo i sa elektronskom skretnicom. Znači za sada klasične kutije klasično pojačalo a zatim upgrade još četiri pojačala za srednje i visoke i skretnica za iste pa zatim pretpojačalo . Šta mislite dali ovakva koncepcija "diše" ?
hi.fi.142 dveselinovic, -> #135, calex
> Ne, AR-925 je novija verzija AR-92, ima iste karakteristike i > iste zvučnike <250-38-19> a <baš sada gledam prospekte> spolja > gledano, identična je tvojim kutijama <oblik, dimenzije>. > BTW, zar tvoje skretnice ne seku na 350 Hz i 2000 Hz? Aha, pa on je znači nalik pokojnom AR-5, koji je imao potpuno isti komplement drajvera, samo u većoj kutiji. Ja sam inače imao AR-5 (10" bas, 1,5" kalota u sredini, 1" kalota na vrhu, XO 700/5000 Hz, 8 oma) od 1975. do 1986., kada sam ga zamenio sa ovim AR-94. Oko toga gde je sečen, zaista ne znam. Prospekt sam izgubio prilikom selidbe još 1987. godine, a nisam se trudio da pamtim. Lepo svira i to mi je dosta, zadovoljan sam. > Pa zar na ovo ne bi reagovao protektor? ... Trebalo bi, ali bog sveti zna kako je zaštita izvedena i koliki su kapaciteti izlaznog stepena. Viđao sam od veoma osetljive zaštite mahom na Japancima do veoma tolerantne zaštite, mahom na Nemcima. > Izgleda da ću ipak morati da odnesem osciloskop kući pa da na > licu mesta rešavam ovaj glupi problem.:(( Bogami, moraćeš. Može da bude i neki elektrolit koji zeza, oni vole tako da probiju, al' da ne riknu skroz na skroz, nego tako malkice potisnu signal jedno 95%.:-)))) Zaigraju se pa poveruju da su "brick-wall" filter.:-)))) Pozdrav, DVV
hi.fi.143 dveselinovic, -> #136, calex
> Malo si se zabrojao, evo ja imam isto to i još: Ma, flopetle i disketle nisam brojao. Da jesam, onda bih imao 7 motora, a glavni inženjer iz Nakamichi-ja bi obavio hara-kiri ritualnom katanom firme.:-))) No, junače, za glave mi ništa ne veliš, kako tu stojiš? Da nisi i ti jedan od onih napumpanih bildera, sa puno motora i malo glava? :-)))))))))))))))))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.144 dveselinovic, -> #138, jegor
> Sta mislite o tome da napravimo jedan mali market kompakt > diskova i ploca ovde na SEZAMU (mozda jednog dana postane > veliki)? Nesto cisto nekomercijalno, samo razmena i tako to. > Bilo bi lepo zaobici konferenciju "Mali Oglasi", nego da bude > ovde uz HI-FI, da bi se izbegli preprodavci iz SKC-a. :)) Mislim da bi ipak prvo trebalo pitati upravu Sezama, tek toliko da ne izletimo van pravila. Da neko ne pomisli da je sve to komercijalno. Inače, lično u svemu tome vidim jednu drugu prednost, a to je izbegavanje kupovine samo zbog jedne ili dve pesme koje neko već ima na CD-u. Uzmeš CD i lepo snimiš i to je to. Ili daš čoveku kasetu da ti on snimi. Pozdrav, DVV
hi.fi.145 dveselinovic, -> #139, kanki
> ???? Pa, što bi, oće li stizat ? > > ps. Slate su neke šeme u .SCH a nemam Orcad, pa kako da ih > vidim... Opa, nisam znao da neko to čeka, ja sam pitao, a niko se nije javio. Stoga, protest stranke se odbija.:-)))) Šalu na stranu, nema problema, evo ih ovde uz poruku, u uobičajene dve verzije. Jedna je namenjena za Epson, a druga za HP laserske štampače. Šema potiče iz inače sjajnog časopisa "Elektor", sa čijim projektima imam *BESPREKORNO* iskustvo, nikada do sada mi se nije desilo da neki njihov projekat ne radi. Pozdrav, DVV
hi.fi.146 dveselinovic, -> #141, saricl
> Rešio sam se za stereo verziju otala pojačavača koji će jednog > dana solo da tera basove. ??? Da nije Otala ipak malo nejak za basove? Istina, ako zvučnici imaju 4 oma, i on ima 50W, ali ja bih ga ipak koristio za srednje i visoke, ali ne i za bas. > E sad bi me zanimalo koliko je izvodivo na sistem projektovan sa > pasivnom skretnicom istu maknuti i povezati svaki drajver na > posebno pojačalo i sa elektronskom skretnicom. Savršeno izvodivo, zašto ne bi bilo? Međutim, ne bi bilo loše da odmah predvidiš mesto za buduću elektroniku, recimo na vrhu kutije, i da produžiš sve 4 stranice zvučnika za nekih 14-16 cm uvis, kako bi se ostavio prostor, a rupe ćeš lako naknadno izbušiti. Ako to sada ne uradiš, onda ćeš sutra morati negde da smeštaš posebne kutije sa elektronikom koja će naknadno doći. > Šta mislite dali ovakva koncepcija "diše" ? Diše, zašto ne bi, to je dosta tipičan metod za sve one koji nemaju dovoljno para da u sve to ulete odmah sa punim zamahom. Na kraju dobiješ isto što bi dobio i da si odmah uleteo u celu koncepciju, ali si zato investiciju razvukao na duži period. Pozdrav, DVV
hi.fi.148 calex, -> #142, dveselinovic
<!> Lepo svira i to mi je dosta, zadovoljan sam. Jest', ali je ovo vrrrlo relativan pojam. Nekima nije jasno da nije potrebno da se baš uvek odvrne potenciometar za visoke da bi čuli nešto kako treba. OTOH, znam bar dvojicu koji me, kad god me sretnu, dave poređenjima, uglavnom teoretskim, kao ove kutije prema onim, ovaj tuner prema sequeri, .... a nisam još čuo da kažu kako ova grupa snimila doooobru muziku ili da bar kažu da su nabavili neku xxx ploču. pozdrav, Cale....
hi.fi.147 calex, -> #143, dveselinovic
<!> No, junače, za glave mi ništa ne veliš, kako tu stojiš? Da nisi <!> i ti jedan od onih napumpanih bildera, sa puno motora i malo glava? Bildujem od petnaeste, .... Nisam baš siguran. Kada si brojao motore, brojao si valjda ventilatore. Šta si brojao kada su u pitanju glave? BTW, ja nemam baš ništa, sve je ovo u firmi, a ja se borim za nove 'glave i motore'. pozdrav, Cale....
hi.fi.149 calex, -> #145, dveselinovic
<!> Šalu na stranu, nema problema, evo ih ovde uz poruku, u <!> uobičajene dve verzije. Jedna je namenjena za Epson, a druga za HP Šalu na stranu, a gde su?
hi.fi.150 dr.grba, -> #144, dveselinovic
>> Inače, lično u svemu tome vidim jednu drugu prednost, a to je >> izbegavanje kupovine samo zbog jedne ili dve pesme koje neko već >> ima na CD-u. Uzmeš CD i lepo snimiš i to je to. Ili daš čoveku >> kasetu da ti on snimi. Bez ljutnje, ali to već funkcioniše odavno, kroz mail, via CIVI:muzika (:
hi.fi.151 dveselinovic, -> #149, calex
Evo ih kod mene u obliku dva print fajla, jedan za Epson a drugi za HP, ali iz meni nepoznatih razloga, SEZAM nije hteo da ih primi. Nekoliko puta sam pokušao na razne načine, ali jednostavno neće pa Bog. Pustio sam upit ZZ-u i Dejranu da vidim o čemu se radi. BTW, i mene su ljudi nekoliko puta pitali zašto ne mogu da upload-uju na SEZAM, a ja sam se čudio. A ASCII tekst ide bez problema?!? žim saznam u čemu je stvar, šaljem ih, ionako oba zipovana imaju oko 50K, dakle nije ni neka frka. Pozdrav, DVV
hi.fi.152 dveselinovic, -> #147, calex
Brojao sam aktivne i priznate procesore. Centralni procesor je 486DX2-66, procesor na inteligentnom keš kontroleru je 80C188-12, a procesor na fax/modem kartici je 80186-16. Prvi ima 8 MB, drugi 4 MB a treći 512 kB posvećenog RAM-a. Ako uzmem da je i video čip WD 90C33 takođe procesor, što je diskutabilno, onda bi imao čak 4 aktivna procesora u mašini. A svi samo moji. Joj, meraka! :-))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.153 dveselinovic, -> #148, calex
Da, takvih teoretičara polupriučenog tipa je i meni dosta, gledam ih već evo 30 godina. Nešto su načuli, često i to malo pogrešno, pa sede čitaju prospekte i misle da im je sve jasno. A oni somovi na bućkalu, magarci u magli. Moje saučešće, od srca. Pozdrav, DVV
hi.fi.154 calex, -> #152, dveselinovic
<!> Brojao sam aktivne i priznate procesore. Centralni procesor je <!> 486DX2-66, procesor na inteligentnom keš kontroleru je 80C188-12, a <!> procesor na fax/modem kartici je 80186-16. Prvi ima 8 MB, drugi 4 MB Ajde da brojim. Centralni je Pentium 60 PCI, sa 2x16MB, zatim ide SCSI-2 sa svojim 80188, on-board, pa Intel 80960 RISC na HP4P, modem nisam uspeo da provalim <imam ga, valjda?>. Zasad nema ništa od PCI-ćerki, IDE kontroler služi za miška i povremeno za HDD. Bilder, a? A i sad videh još jedno motorče, Color-Mobile Scanner. <!> A svi samo moji. Joj, meraka! :-))))) :((((((((. Bljak, a i grožđe je kiselo. pozdrav, Cale....
hi.fi.155 calex, -> #153, dveselinovic
<!> Moje saučešće, od srca. Hvala, :( ali odučiću ja njih. :)) pozdrav, Cale....
hi.fi.156 vujacic,
Nedavno sam pitao za savet u vezi zvučnika, šta da kupim. Vi ste se tako lepo ispričali u vezi sa zvučnicima i baš vam hvala naročito DVV-u, nešto sam i naučio. Ali na osnovu vaših poruka sam zaključio da nema ništa solidno za oko 300 Dm., da li sam u pravu. Japanske proizvođače i ne pominjete, nije valjda da su toliko loši. Za DVV-a još jedno pitanjce. Na jednom zvučniku koji trenutno slušam bas malo trokira, ali samo na tiho, čim pojačam ton sve je u redu. Probao sam da im zamenim mesta, ali opet isti zeza, znači nije u pitanju risiver. Pozdrav, Ljubiša.
hi.fi.157 armitage,
I dalje me zanima precizna razlika između muzičke (impulsne?) i sinusne snage zvučnika end pojačala. Kako se dobija odnos između ove dve vrednosti? Objasnite mi precizno pojam omaže pojačala i zvučnika i zašto ona "opada" na većim snagama? -*- Armitage -*-
hi.fi.158 dveselinovic, -> #157, armitage
Nema fiksnog odnosa između trajne (sinusne) i impulsne (muzičke) snage, to zavisi od konkretnog slučaja. U osnovi, muzička snaga je sve ono preko nominalne (sinusne) snage gde su izobličenja istina veća, ali još uvek nema klipinga (efekta sečenja vrhova signala usled preterane pobude). U slučaju zvučnika, muzička snaga je maksimalni impuls u trajanju od 1 sekunde ili kraće koji zvučnik može da preživi bez pregorevanja. Ne bih ti savetovao da testiraš ovu karakteristiku. Za ostala objašnjenja, pogledaj stare poruke, o tome sam napisao desetine kilobajta. Pozdrav, DVV
hi.fi.159 dveselinovic, -> #156, vujacic
Baš tako, za DM 300 ja ne mogu da se setim bilo koga zvučnika koji bih preporučio. Japanci su u principu tu najslabiji, uz časne izuzetke, ali za velike pare (na primer, Yamaha NS-1000). Šta to znači "trokira"? Opiši tačne simptome, ovao uopšteno neće moći. Pozdrav, DVV
hi.fi.160 vujacic, -> #159, dveselinovic
** Šta to znači "trokira"? Opiši tačne simptome, ovao uopšteno ** neće moći. Pokušaću, daje zvuk kao da je probušena membrana (otprilike pr,pr,pr..). Kad pojačam ton izgubi se ?. Ljubiša.
hi.fi.161 sikima,
Potrebne su mi informacije o sledecim IC: - BA 3707 - M 51544L Pre svega zanima me sta su ta kola a dobro bi dosao raspored pinova. Isto tako treba mi trafo 220/6V 3-4 W, pa me interesuje je li neko video nesto na tu temu povoljno u gradu. Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.162 dikla, -> #72, dveselinovic
> Dakle, JBL je firma, nema spora, 4311 je dobar da boljeg nema, > a ja ga nemam zbog nedostatka para. Tuzno, ali istinito. A kada bih A kom redu velicine cene se radi ?
hi.fi.163 dveselinovic, -> #162, dikla
Ne sećam se pošto je bio, sećam se da tada nisam mogao da odovjim te pare, pa sam morao da odustanem. Pozdrav, DVV
hi.fi.164 kanki,
Može li nešto u kratkim crtama o pojačalu Technics SUV 670 goran
hi.fi.165 jegor,
Prvo da zahvalim (necu da kazem kolegi, jer ja jos nisam doktor u ovim stvarima :) g. DVESELINOVICU na odlicnim porukama koje je ostavljao. Mogu slobodno da se koriste kao mali prirucnik HI-FI-a. Zanimljivo je da su svi moji drugari koji se kao zanimaju za HI-FI, na pominjanje da ima tamo na SEZAMU neki cika koji zna to malo bolje, postajali vrlo razdrazljivi. Jos je zanimljivije da mnogi od njih nisu kupili plocu ili disk bar nekoliko godina ili nikada (prokleti grebatori). A tek o spravama da i ne govorim. Sa jednim ozbijnijim drugom sam pregledao sve vase poruke (ovo persiranje je iz cistog postovanja, naravno) i dosli smo do zakljucka da volite zvuk koji vise odgovara profesionalnim zahtevima nego kucnom uzivanju u muzici. Vi se naravno necete sloziti sa mnom, ali sam ja misljenja da za zdravo kucno slusanje monitorske kutije nisu najbolji izbor. Mislim da je njihov zvuk agresivan za neku duzu upotrebu. Drugo, slazem se sa vasim misljenjem, da zvucnik ne sme da boji zvuk, ali za vecinu nas, zvucnici koji ne boje zvuk su pusti san zbog njihove cene. I sami ste rekli da zbog cene niste kupili zvucnike koje ste hteli. Na kraju da se osvrnem na ono o debelom porezu na sminku. Nepobitno je da toga ima, ali nije bas sve ni toliko jednostavno. Mi placamo porez na sminku, ali i porez na luksuz i jos kojekakve poreze (posto potrosac sve to mora da plati na kraju). To je ono sto ni vi kao proizvodjac ni ja kao kupac ne bi morali da platimo ako bi smo pravili na primer pojacalo u privatnoj reziji. Drugo, tu je i provera kvaliteta, koja je kod velikih imena rigorozna. Ako uzmemo kao banalan primer da jedan Mark Levinson trosi 1 do 1.5 KW, a da njegovo testiranje traje pet dana bez prekida, i jos koliko komada je u procesu testiranja u istom trenutku, dolazimo do toga da bez obzira na cenu struje racun nije mali :) Mene licno interesuje, kako znate recimo da u nekom sistemu odredjena izoblicenja proizvodi bas neka odredjena komponenta? Na primer zvucnik ili pojacalo. Jasno mi je da to nije problem kada ste u situaciji da kombinujete razlicite sprave, ali kad to nije moguce sta onda? Cini mi se da neke sprave bivaju cesto nepravedno kritikovane zato sto nisu bile uparene sa kompatibilnim spravama. Mogli biste ponesto i o tome da napisete, mislim o uparivanju razlicitih uredjaja. Izvinjavam se na tepihu, necu vise mame mi :))
hi.fi.166 dveselinovic, -> #165, jegor
Pa sad, ima načina da se sazna koja komponenta unosi zbrku. Jedan je da pogledamo oznake modela i proizvođača, pa ako je neko ko je poznat po lošim komponentama, eto malera.:-)))) Drugi je da zamenimo jednu po jednukomponentu. žim čujemo razliku a novi zvuk je čistiji od starog, našli smo silu haosa i rasula. U praksi, stvari su ipak jednostavnije. U principu, zna se da recimo Harman/Kardon pravi dobre pojačavače - njihov proizvod može da varira od vrlo dobar do odličan, pa je stoga unapred malo sumnjiv. Slično se može reći i za recimo Marantz CD plejere (kao i Philips i neke druge), a kada vidim Technics ili Sony tjuner, uopšte ne sumnjam da je to loša stvar - opet, vrlo dobro do odlično u svojoj klasi. Problem su zapravo masovni proizvođači, jer se kod njih nikada ne zna gde stoje sa ovim ili onim proizvodom. Tu mislim na firme kao što su Pioneer, Technics, Yamaha, Sony, itd. Svi oni su u principu dobri za ovo ili ono, ali konkretno, ne mora da znači. Svi oni umeju da naprave od veoma dobrog do veoma lošeg, pa je proba "in situ" jedini način da budemo sigurni. Viši nivo su firme a la Denon, u principu dobri sa retkim promašajima. Najviši su oni koji retko omanjuju, kao recimo Onkyo ili H/K. Naravno, oni imaju i neke druge cene. Šta je to "profesionalni" zvuk? Prvi put čujem taj izraz. Za mene, nešto ili jeste dobro, ili nije. Dobro uvek košta, ma odakle bilo. Jedini smisao tog pojma nalazim u PA sistemima za rok koncerte ili javna mesta, a to me ne zanima. JBL 4311 je naprosto odličan zvučnik, bilo kad, bilo gde i bilo kako. Skup jeste, ali kvalitet uvek košta. Nije jedini dobar zvučnik, nema dileme, ali meni se on jako, jako dopao. Rado bih ga imao u kući, gde mi je soba za muzikom oko 14 m2 - malo po svakom kriterijumu, i to je još puna svega i svačega. Pozdrav, DVV
hi.fi.167 dveselinovic,
Mali prilog za elektroničare. Juče mi je u kući rađena generalno čišćenje plakara, sa pomeranjem, ribanjem i podvriskivanjem. To je okazion koji ja uvek iskoristim da otvorim i iznutra oprašim moj Hi-Fi. Elem, u kontekstu svih naših priča ovde, juče baš obratim pažnju na iznutrice opreme. Prvo, moja velika ljubav, H/K 6550. Nije me mrzelo da brojim - sastoji se od tačno 108 tranzistora, 17 dioda i jednog greca. Raspored je sledeći: - pojačavači snage 52 tranzistora, 4 diode - naponska regulacija 8 tranzistora, 6 dioda, 1 grec - MC/MM stepen 20 tranzistora, 2 diode - funkcije 10 tranzistora, 2 diode - ton, pretpojačavač 18 tranzistora, 2 diode Svuda gde ima po 2 diode, radi se o zenerkama, koje služe lokalnoj stabilizaciji napona. Naime, to je moja omiljena teza koju guram i ugrađujem još od sredine 70-tih - centralno se samo ispravlja i elektrolitima čisti i stabilizuje osnovni napon, a posle se lokalno "zakucava" na potrebnu vrednost; međutim, pošto je dotur do lokala na višen nivou od potrebnog, lokalno se mora stabilizovati. To opet znači i lokalno filtriranje, kojom prilikom se ubiju i sve smetnje i ubacivanja šuma od greca do lokala. Rezultat je najčistiji moguć napon u lokalu. Ideja je prosta i jeftina - za neki +/- napon nam trebaju dva komada tranzistora (BD 139/140), dve zenerke, 4 otpornika i 4 elektrolita, sve zajedno recimo DM 4-5, a efekat je po meni sjajan. Hvala bogu, ljudi su to baš tako odradili. Drugo je konstrukcija pojačavača snage. Očigledno su se tu razbili od posla, a onako golim okom (šemu još nemam, ali ću je dobiti), zadržali su sistem jednog diferencijalnog ulaznog stepena, sa preslikavanjem napona ka minusu strujnim ogledalom zakačenim na invertujući deo. Dakle, samo je ulazni stepen jednostruk, od njega sve nadalje je simetrično i komplementarno. To je njihov stari štos koji teraju još iz sredine 80-tih. Inače, izlazni stepen koristi par Toshiba 2SA1302/2SC3281 tranzistora; to su RET (Ring Emitter Transistor) modeli od 150W po komadu, po ceni od DM 7,50 u Nemačkoj. Ko ne zna, RET tranzistori se iznutra sastoje ne od klasičnog jednog tranzistora, već od serijski vezanog niza manjih tranzstora na istom supstratu. Prednost im je veoma velika učestanost odziva, tipično i do 60 MHz (klasični tipovi tipično idu do 3-5 MHz, retko i do 20 MHz). Ovo napominjem da bih podvukao da se radi o SEPP (Single Ended Push-Pull) izlaznom stepenu, tj. o potpuno komplementarnom stepenu sa samo jednim parom izlaznih tranzistora. Pa ipak, iz toga su izvukli sve one bolesne karakteristike, kao što je recimo brzina pojačavača ("> +/- 130 V/us", "vreme uspona < 1 uS"), veliku struju u udarima (HCC - High instantaneous Current Capability) od +/- 40A i slično. Dakle, sve se opet vraća na kvalitet projektovanja, a ne na beslovesno nagomilavanja izlaznih tranzistora, kao što su Ameri i danas skloni da rade. Jasno je da veće izlazne snage traže jače izlazne stepene, ali puko povezivanje 4, 5 ili više pari izlaznih tranzistora za recimo 100-150W jednostavno nije potrebno. Bolje je manje a dobro, nego loše a mnogo. Uzgred, nominalna snaga uređaja je navedena kao: 2 x 50 WRMS, 8 Ohms, 20...20.000 Hz, THD < 0,09 % 2 x 70 WRMS, 8 Ohms, 20...20.000 Hz, THD < 0,3 % To piše u priloženom uputstvu za rukovanje, dok su u opštem prospektu navedene drugačije karakteristike - obe snage su date isto, ali prva za THD < 0,05%, a druga za THD < 0,08%. Takvih razlika ima još - voleo bih kada bi se makar interno usaglasili. Inače, to je postignuto sa negativnom reakcijom od svega 12 dB, odnosno svega 4:1; koliko znam, ovo je najmanja reakcija u slučaju velikoserijskog proizvoda. Inače, ima uređaja, kao recimo neki Threshold modeli, koji rade bez ikakve ukupne negativne reakcije, a kako rade - zna se. Druga stvar koja me je fascinirala je Marantz CD-53. Pošto sam zadržao stari Sony CDP-190, imao sam prilike da ih oba posmatram otvorena jedan kraj drugoga. Potsećam da se radi o dve klase uređaja, pa su razlike ne samo normalne, već i očekivane. Elem, cela Sony-jeva elektronika se sastoji od jedne ispravljačke pločice i druge koja sadrži ama baš sve ostalo zapakovano u 5 VLSI čipa i 4 klasična integralca. Ispravljač se sastoji od trafoa, greca i jednog elektrolita od 10.000 uF. Kod Marantz-a je sasvim druga pesma - ispravljač ima 2 greca, 10 tranzistora i 4 IC-a (1x7805, 2x7812, 1x7818) za naponsku regulaciju, plus 16 dioda za dobru meru. Pored obligatnih VLSI čipova, u Marantz-u sam našao i dodatnih IC-a i 30-tak tranzistora, tek da se nađe. Uzgred, štampa kola, raspored elemenata i lakoća snalaženja su zaista superlativni - alal im vera. Inače, po spisku materijala, ubedljivi lider je kasetofon, Sony TC-K808ES. Ima 82 tranzistora, 8 VLSI, 14 IC, 62 diode i 3 greca. Organizaciono, Sony je briljantno rešen - kada bi mi ga neko pokazao onako otvorenog, tj. da ne znam čiji je, ja bih rekao da ga je Nemac pravio, isključivo zbog urednosti. Konstrukcija pre svega napajanja, a zatim i logičkih komandi i audio dela, je urađena tako da se vidi da je firma koja ga je pravila duboko u profesionalnim vodama - logika je tu. Stabilizacija napona je tako ludo urađena da se ne sećam da sam u drugom kasetofonu tako nešto ikada video - bogato, nema šta. Stepen urednosti je odličan, mada ima malo previše unakrsnih veznih žica za moj ukus (pretpostavljam da je moralo, ali opet mi se to ne sviđa). Inače, pomalo sam strahovao od Dolby S sistema na tom kasetofonu; sada, nakon 9 meseci eksploatacije, moram priznati da je moj strah bio uzaludan (B i C sistemi su dobro poznati i od ranije dobro ispečeni kod maltene svih). Lično mislim da trik kod S sistema nije toliko u još manjem šumu koliko i boljem prenosu detalja u programu od prethodnog sistema C. To plus HX Pro, sa metal trakama, daje nešto jako blizu mog magnetofona sa Maxell UD- XLII trakom na 19 cm/s (četvorokanalni Philips N4520). Blizu, ali još uvek ne isto, još uvek dajem jasnu prednost magnetofonu posebno kada mu se BIAS podesi kako treba, bez obzira što je on tehnološki gledano dinosaurus (a i po gabaritima, 52x52x24 cm, 26 kg) i skup za teranje (jedna traka 27 cm košta DM 65-85). Na 38 cm/S sa IEC ekvalizacijom, tvrdim da mu po prirodnosti zvuka ni DAT nije ravan. Bolje su tek profesionalne PCM mašine, sa kojima stvarno nema trke, to je apsolutni plafon. Istina, i za apsolutnu cenu, MCI i Studer nikada nisu bili jeftini. Pozdrav, DVV
hi.fi.168 jegor,
U jednoj reklami za Forte Audio pojacala, video sam sledeci tekst: "Insulated gate bi-polar transistors are a newly developed power semiconductor. They have the ideal combination of high input impendance and speed (the desirable characteristics of tubes and MOSFETS) with low output impendance and high current capability (the desirable characteristics of bi-polar transistors). Da li bi neko mogao malo da pojasni ovo, oko karakteristika tranzistora i lampi?
hi.fi.169 armitage, -> #167, dveselinovic
> Uzgred, nominalna snaga uređaja > je navedena kao: > > 2 x 50 WRMS, 8 Ohms, 20...20.000 Hz, THD < 0,09 % > 2 x 70 WRMS, 8 Ohms, 20...20.000 Hz, THD < 0,3 % Hm, zar ovi procenti distorzije nisu relativno visoki? U tehničkim specifikacijama za Technics SU-V550 nađoh sledeće: 20~20.000Hz continous power output, both channels driven: 2 x 65W (8 Ohms) 1000Hz continous power output, both channels driven: 2 x 75W (8 Ohms) 2 x 105W(4 Ohms) Total harmonic distortion (THD) rated power at 20~20.000Hz: 0,002% (8 Ohms) rated power at 1000Hz: 0,0009% (8 Ohms) 0,005% (4 Ohms) half power at 20~20.000Hz: 0,002% (8 Ohms) half power at 1000Hz 0,0008% (8 Ohms) 0,002% (4 Ohms) Intermodulation distortion rated power at 50 Hz: 7kHz=4:1, SMPTE, 8 Ohms 0,005% E, ubi me ako je meni u ovom poslednjem redu nešto jasno. :) -*- Armitage -*-
hi.fi.170 vstan, -> #164, kanki
> Moze li nesto u kratkim crtama o pojacalu Technics SUV 670 Izlazni stepen je jedan veliki integralac (STK kolo), sto bas nije neko kvalitetno resenje.
hi.fi.171 vstan, -> #167, dveselinovic
> Druga stvar koja me je fascinirala je Marantz CD-53. Posto sam > zadrzao stari Sony CDP-190, imao sam prilike da ih oba > posmatram otvorena jedan kraj drugoga. .................. Kod > Marantz-a je sasvim druga pesma - ispravljac ima 2 greca, 10 > tranzistora i 4 IC-a (1x7805, 2x7812, 1x7818) za naponsku > regulaciju, plus 16 dioda za dobru meru. Pored obligatnih VLSI Evo otvorih ja CD-50, reko da proverim da nisu poceli i oni da fusare ;) Elem, ucinilo mi se da kod tebe ima jedan 78xx manje, sto se i potvrdilo. > ............................ Uzgred, stampa kola, raspored > elemenata i lakoca snalazenja su zaista superlativni - alal im > vera. Stampa zaista izgleda fenomenalno. Kada se baci pogled na unutrasnjost uredjaja odmah se vidi da obecava :)))
hi.fi.172 calex, -> #169, armitage
<!> Hm, zar ovi procenti distorzije nisu relativno visoki? U tehničkim <!> rated power at 1000Hz: 0,0009% (8 Ohms) Ovo je postalo normalno pre nekog vremena. Ne razumem se baš toliko, ali mi se čini da je postalo mnogo lako napraviti pojačalo sa malim THD ali ostali <važnije> parametri ostaju na nekom vrlo niskom nivou <S/N, naročito za phono, damping faktor, osetljivost ulaza, RIAA, ....>. I onda se to po prospektima ističe kao važan detalj. Koliko se sećam, 0,2% THD je podnošljivo, ispod 0,1 neprimetno. pozdrav, Cale....
hi.fi.173 vstan, -> #169, armitage
> Hm, zar ovi procenti distorzije nisu relativno visoki? U > tehnickim specifikacijama za Technics SU-V550 nadoh sledece: To je klasicna japanska propaganda ! Sve te specifikacije za doticno pojacalo mozes da okacis macki o rep. Nego jel su naveli slew rate, rising time, damping faktor ? A pojacalo je pretpostavljam i lakse od 9.9kg ? p.s.Sada si ga nadrljao ;) Sve sve ali da poredis jedno SU-V sa H/K :))) A i kazace DVV - pa za koga sam do sada romane pisao ;)
hi.fi.174 amarilis, -> #84, dveselinovic
ť Dakle, ne slazem se sa tobom u potpunosti. Ako ti je cilj da ť sam napravis nesto na osnovu dobre polazne seme, onda si u ť pravu, ali ako te zanima maksimum, onda nema stednje na ť materijalu. Dakle slazem se da se ne slazes u potpunosti jer si u pravu,ali ipak ne treba preterivati sto sam i ilustrovao opisom onog pretpojacala :) P.S. nadam se da ti ne smeta sto malo kasnim sa reply
hi.fi.175 dfilip,
Pozdrav, Vec duze vreme pokusavam da nabavim analogni chip TOSHIBA TA7282AP pa bih vas zamolio za savet gde bih mogao da ga potrazim? Chip inace pripada malom zutom SONY-ju. dfilip
hi.fi.176 armitage, -> #173, vstan
> To je klasicna japanska propaganda ! > Sve te specifikacije za doticno pojacalo mozes da okacis macki o rep. > Nego jel su naveli slew rate, rising time, damping faktor ? > A pojacalo je pretpostavljam i lakse od 9.9kg ? Hm, može biti .. al' baš da ih kačim :) Pravo da ti kažem, meni te vrednosti mnogo ne znače, tako da se prirodno čudim ovakvoj razlici. A da, ima damping factor: 30 (4 Ohms), 60 (Ohms) Ne stidim se ni težine: 7.9kg .... ma, možda i tu lažu, daj ga na vagu :)) > p.s.Sada si ga nadrljao ;) > Sve sve ali da poredis jedno SU-V sa H/K :))) > A i kazace DVV - pa za koga sam do sada romane pisao ;) Ne mogu da ih poredim, jer se radi o dve različite klase. Što se tiče DVVa, već sam spremio kišobran. ;) -*- Armitage -*-
hi.fi.177 sikima, -> #175, dfilip
> nabavka IC Toshiba TA7282AP Pogledah u katalog MG elektronika iz Nisa gde pise TA7282AP (2xNF-E,16V,2x2,5A 2x4,6W 12V/4 Ohm) ........ 11,00 Telefon: 018/ 22 - 462 radno vreme 8 - 20 (subotom do 15 h) Probaj da nadjes ovo IC kod SD elektronika 018/ 45 - 201 Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.178 dveselinovic, -> #168, jegor
> Da li bi neko mogao malo da pojasni ovo, oko karakteristika > tranzistora i lampi? U načelu, lampe po definiciji rade u čistoj klasi A, što znači da u svakom momentu provode maksimum struje koju su predviđene da provode. To u praksi znači da sve do granica rada, nema tog signala koji ih može iznenaditi, odnosno koji neće obraditi bez ikakvih problema što se brzine i amplitude tiče. Sem toga, cevke rade na veoma velikim naponima, gotovo uvek daleko većim nego što su realni domeni izlaznih stepena, pa i kada dođe do deformacija, one se dešavaju na samom izlazu; to je dobro, jer greška na ulazu se posle naknadno pojačava u svim narednim stepenima. MOSFET tranzistori su po nekim svojim osobinama veoma nalik lampama - veoma su brzi, veoma linearni i imaju uglavnom dobre krive pojačanja, daleko ravnije od običnih bipolarnih tranzistora. To su prednosti. Sada malo o manama. Cevke u najvećem broju slučajeva zahtevaju izlazni transformator kao vezu sa zvučnikom, jer najčešće nisu mnogo srećne sa zahtevanim izmenama u režimu izlaznih struja kod kompleksnih opterećenja (tj. zvučnika). To praktično znači dve stvari. Prvo, veoma retko će se videti da cevni uređaj glumi idealan naponski izvor, tj. da stalno daje isti napon uprkos promenama opterećenja. Potsećam da to znači recimo 50W/8 oma, 100W/4 oma, 200W/2 oma, itd; u praksi cevke najčešće daju 50W/8 oma, 60W/4 oma i recimo 35W/2 oma. Drugo, zbog svoje konstrukcije, cevke su skupe, pa iole veće snage (tj. sve preko 50W/8 oma) postaju skupa rabota. Najzad, zbog onog izlaznog trafoa, njihov faktor potiskivanja (damping factor) je veoma ograničen, što je nepoželjno. MOSFET se sasvim normalno direktno vezuje za zvučnik bez ikakvih posrednika i u celini dosta nalikuje lampama. Međutim, nije ni malo lako napraviti komplementarne NPN/PNP tipove, što je nezgodno. Dalje, MOSFET tranzistori snage koji se danas koriste imaju tu nezgodnu osobinu da ima je izlazna impedansa veoma velika; tako kod najpopularnijih izlaznih tranzistora, Hitachi SK149/SJ50, Rds (izlazna impedansa) je celih 0,4 Oma, što je veoma velika vrednost za ovakve slučajeve. U prevodu, to znači da MOSFET nije ni malo sretan sa davanjem velikih izlaznih struja, a struje su ono što nam treba kod izlaznog stepena. Tako je specifikacija za pomenute tranzistora 100W/160V/7A; to znači da imaju relativno skromnu izlaznu snagu. Uporedite to sa recimo Motorola 2N6275/2N6379 bipolarnim tranzistorima: 250W/120V/50A. Klasični bipolarni tranzistori, još od prelaska sa germanijumske na silikonsku tehnologiju, nemaju problema sa propusnim opsezima, brzine su im pristojne mada retko fenomenalne, mogu se naterati da rade u klasi A, a nije neki poseban problem isterati čak jako velike struje iz njih. Mane su im ipak relativno sporo uključivanje i isključivanje (ovde se 1 mikro sekunda smatra sporim), kriva pojačanja veoma varira i pod idealnim, a kamo li pod stresnim uslovima, ulazna impedansa im nije bog zna šta, i veoma su podložni efektima tzv. "secondary breakdown", odnosno skloni su ludovanju u stanju prepoterećenja i posebno pregrevanja. Za uzvrat, izbacuju struje kao ni jedan drugi provodnik i imaju relativno male izlazne impedanse. Isto tako, nije preterano teško dobiti čak odlično usaglašene komplementarne (NPN+PNP) parove, a ni naponi nisu neki problem. Pošto se klasični silicijumski bipolarni tranzistori najduže prave, nije čudno što je razvijen čitav niz porodica tranzistora, izvedenih iz istog pretka. Tipičan primer je BC107 (45V/0,5W/Nf=3 dB <- šum) - odbirom, iz njega je izveden BC 109 (30V/0,5W/Nf=1 dB). Prepakivanjem u plastična kućišta, dobijamo BC 237 i BC 239, daljom evolucijom BC239 postaje BC414 i najzad BC550. Dalje, u okviru grupa, sufiks A, B ili C označava grupu pojačanja, pa recimo A ima pojačanje 0...700, B 200...700, a C 400...700, itd. Ne ulazeći u sve raspoložive tehnike (MESA, Triple Diffusion, itd), navešću samo neke značajnije događaje. Barijeru snage/cene je prvi probio Texas Instruments, sa porodicom TIP (Texas Instruments Plastic), a posebno TIP 35/36. Ti tranzistori koštaju DM 2,5 u Nemačkoj, a sa "C" sufiksom daju 100V/125W/25-40A (trajno-impulsno), Ft=>3MHz, Ton=300 nS, Toff=600 nS (postoje podverzije od 40 do 140 V). Pakovanje je plastično, kućište To-218 - u praksi se pokazao kao izuzetan tranzistor. U Evropi se nudi kao BD 249/250. Metalna TO-3 verzija nosi oznaku 2N6328/6331, ide samo do 100V, ali je trajna snaga 30A (zbog boljeg hlađenja). U profesionalnom segmentu, jako dugo (nekih 10-12 godina) je carevala Motorola, sa njihovom serijom MJ 110xx. Uprkos relativno skromnim osobinama na papiru (najbolji - 140V/200W/25A, Ton=800 nS, Toff=1,5 uS, Ft=>2 MHz), u praksi se pokazao kao čak izuzetan tranzistor, iz dva razloga: 1) kriva pojačanja je relativno nezavisna od ostalih uslova rada, tj. mnogo je manje zavisna od njih od proseka, i 2) pokazali su se kao veoma teško uništivi. Cena im je jako razumna, u Nemačkoj DM 3,55...4,55. Mnogi veoma čuveni uređaji (na primer, Studer, SAE, GAS, itd) su koristili baš ove tranzistore. Novija tehnologija je tzv. RET (Ring Emitter Transistor). Umesto jednog tranzistora na supstratu, postoji niz manjih povezanih u niz. Prednost je daleko veća brzina, ali bez gubitaka ostalih poželjnih osobina izlaznih tranzistora. Takvi su recimo Toshiba 2SA1302/2SC3281 komplementarni tranzistori - 140V/150W/20A, Ton=200nS, Toff=250nS, Ft=>60 MHz. Cena im je DM 7,50/7,55 u Nemačkoj, a pravi ih i firma Sanken. Poslednji arlauk tehnologije je tzv. IGBT (Insulated Gate Ballast Transistor), kod koje imamo pokušaj da objedinimo poželjne osobine bipolarne i MOS tehnologije. Ulazna impedansa je veoma velika nalik MOSFET-u (poželjno zbog velikog propusnog opsega), kriva pojačanja je em na visokon nivou, em je relativno nezavisna od ostalih parametara, odziv je bliži MOS nego bipolarnoj tehnologiji, ali je izlazna impedansa, pa stoga i struja moju tranzistor može da isporuči sasvim nalik neprevaziđenoj bipolarnoj tehnologiji. Za sada, takvi tranzistori nisu u slobodnoj prodaji (bar koliko ja znam), a po svemu sudeći, pretstavljaju do sada najbolje što imamo. Postoji još jedno opšte neshvatanje u celoj ovoj stvari. Ljudi obično navode kao glavnu prednost cevki rad u čistoj klasi A, što jeste tačno, ali ne treba izgubiti zi vida da svi, ama baš svi, tranzistorski uređaji takođe rade u čiostoj klasi A - sve do izlaznih stepena, koji rade u klasi AB. Dakle, svi pretpojačavači ovog sveta rade u najčistijoj klasi A, sasvim nalik cevkama. Isto važi i za naponske stepene pojačavača snage, a razlike mogu nastati kod pobude izlaznog stepena, koji najčešće rade u klasi A ali ponekada i u klasi AB, i u samim izlaznim stepenima, koji najčešće rade u klasi AB, a samo retko u čistoj klasi A. Druga stvar je automatska pretpostavka da cevke bolje zvuče, što je obična glupost. Nikada i nigde ne postoji takva vrsta automatike, pa ni ovde. I cevi mogu da zvuče dosta traljavo, a na kraju krajeva, i njih ima raznih, pa zavisi i koja se koristi. problem kod cevki je ogromna temperatura koju razvijaju i prosta činjenica da nakon 100 sati rada, svaka cevka menja svoje osobine. Menjaju ih i tranzistori, ali daleko sporije i daleko manje. To znači da se i osobina svakog kola menja, pa da bi se ovaj efekat minimizirao, na dobrom delu cevnih uređaja iz zlatnog doba postoji komanda za podešavanje "BIAS"-a, tj. postavljanje cevke u idealnu radnu tačku. žinjenica je međutim da tranzistorski uređaji rade na napajanjima od tipično +/- 15...30V (+/- xV = xV*2), dok cevke sasvim normalno rade na naponima od 200+V (ekvivalent od +/- 100V), što im obezbeđuje potencijalno daleko veće pragove zasićenja, a to znači da je mnogo teže oterati ih u kliping. Sa druge strane, to opet ne znači i automatski bolji zvuk, jer je sasvim lako moguće i na nivou od +/-15V napraviti izuzetno kvalitetan uređaj. Kada se sve to uzme u obzir, ostaje moja početna teza - nije bitno koju tehnologiju koristite, bitno je da je poznajete, da dobro projektujete uređaj (tj. maksimalno iskoristite prednosti i potisnete mane date tehnologije) i da ga velikodušno odradite. Ovo poslednje znači da ako treba 1.000uF, nemojte iz ekonomskih razloga staviti 220uF. Primera ima bezbroj, pa ću navesti samo one meni posebno drage. 1972. godine, Harman/Kardon izbacuje pojačavač snage pod imenom "Citation XIV". Njegova cena tada je $350. Kada se sve uzme u obzir, to bi iznosilo približno $1.200 danas, a on se danas prodaje za $6.500. Razlog - smatra se jednim od najboljih pojačavača koji su ikada napravljeni za bilo koje pare i u bilo kojoj tehnologiji. Zaključak - projektant je znao kako se to radi i uradio je. 1974. godine, JBL prikazuje novu liniju profesionalnih pojačavača snage, koji uvode spregu poznatu kao "VI multiplier", čime definitivno rešavaju pobudu tranzistorskih izlaza. To kolo, u nekoj od svojih inkarnacija, ulazi u opštu upotrebu i živi i dan- danas. 1975. godine, Matti Otala izbacuje projekat svog pojačavača i doživljava instant slavu. Uređaj kasnije proizvodi i prodaje Norveška firma "Electrocompaniet" pod imenom "Ampliwire". I danas je to veoma cenjen uređaj. 1976. godine, Harman/Kardon je pokrovitelj nizu radova njihovih stručnjaka iz njihovih laboratorija, koji definitivno ustoličuju neke koncepcije koje i danas važe - širok propusni opseg, mali fazni pomeri, kratko vreme uspona signala, velika brzina praćenja, itd. Sve ovo je pojedinačno bilo poznato od ranije, ali je ovo prvo koherentno usaglašavanje i postavljanje minimuma. Naredne, 1977. godine, Matti Otala postaje glavni inženjer firme H/K. 1981. godine, Yamaha uvodi u serijsku proizvodnju pojačavače snage koji koriste prve MOSFET tranzistore (dotle su išli samo VFET tipovi, koje je uveo Sony). 1982. godine, Threshold prikazuje svoju "Stasis" seriju, koja radi bez ikakve ukupne negativne reakcije. Iste godine se pojavljuje RET tehnologija u slobodnoj prodaji. 1983. godine, Hitachi počinje sa masovnom prodajom MOSFET izlaznih tranzistora, koji počinju da liče na realnu alternativu bipolarcima. 1985. godine, H/K prikazuje prve izdanke njihove nove generacije pojačavača, koji prvi u svetu donose kola sa veoma malom povratnom spregom i kod popularnih modela. Model PM350 je imao negativnu reakciju od svega 17 dB (7:1), bolje i od Otalinog projekta (koji je imao 20 dB, ili 10:1). Firma Marantz se pridružuje ovoj trci, a naredne godine postaje vlasništvo firme Philips (Sony ih ustupa Philips-u kao deo nagodbe oko CD tehnologije). 1987. godine, Matsushita/Technics izbacuju njihova STK kola, koja u jednom čipu obuhvataju oba kanala, ali za razliku od dotle poznatih STK tipova u režiji firme Sanyo Marubeni, uključuju potpuno komplementarne izlazne stepene. Iako se ova kola smatraju korakom unazad što se kvaliteta zvuka tiče, lično tvrdim da ako se malo drugačije iskoriste, mogu da zvuče jako impresivno. Istina, tada gube ono zbog čega su napravljeni - prestaju da budu jako ekonomičan način da se brzo istera snaga i postaju relativno skupi uređaji. 1988. godine, firme Precision Monolithics Inc. (PMI) prikazuje prvu seriju integrisanih kola specifično razvijenih za potrebe vrhunske reprodukcije zvuka (OP27, OP37). Nivo šuma ovih kola je 4+ puta manji od do tada odličnih kola, a i sve ostale osobine su na tom nivou, sem cene - ona je 18 puta veća od ostalih. Uspeh je potpun, proizvodnju počinju i Burr-Brown, Analog Devices, itd. 1992. godine, H/K uspeva da u popularnom segmentu pređe zacrtanu granicu male reakcije od 5:1 izbacujući nove modele od 6500 nagore; svi koriste reakciju od 4:1 (12 dB). Ovo je veliki uspeh jer se radi o masovnoj proizvodnji, gde nije lako kontrolisati kvalitet kod superširokopojasnih uređaja, tako da zadovolje tehničke kriterijume, a ne osciliraju (odziv ide na preko 1 MHz, brzina na preko +/- 200 V/uS, fazni pomer ispod 8 stepeni, itd). 1994. godine, H/K prikazuje "Signature" seriju, koja definitivno ubija sve poznate oblike TIM-a. Svaki uređaj je potpisao Dr Sidney Harman, dok je (supruga mu) Madam Kardon ostala kod kuće, praveći "zero feedback" palačinke (tj. palačinke bez šporeta; TIM nemaju, jer ako Sidni pisne, dobija bezbol palicom po tintari).:-)))) Pozdrav, DVV
hi.fi.179 dveselinovic, -> #169, armitage
Hm, idemo redom ... Prvo, granice čujnosti. Smatra se da se THD ne čuje ispod nivoa od 3%, a IM ispod nivoa od 0,3%. To su do sada u praksi pokazane i dokazane vrednosti. Ergo, ne vidim (a bogami, ni ne čujem) razliku između uređaja koji potiskuju te granice za 33 ili 1.500 puta, meni kao čoveku je i ono prvo definitivno nečujno u slučaju THD-a. Što se IM-a tiče, opet, 3 i 1.500 puta nečujno mi je sasvim svejedno. Ali mi nije svejedno *KAKO* su potignuti ti rezultati. Naime, postoji radikalna razlika između načina obaranja izobličenja. Technics, kao i većina Japanaca, to postiže relativno velikim količinama negativne reakcije, dok H/K to postiže čišćenjem samih kola usput, pa onda ukupnom reakcijom samo još malo ispolira stvar. To opet znači da je prva koncepcija daleko podložnija TIM izobličenjima od druge jednostavno zato što je ova druga prirodno čistija (prirodno u smislu svakog stepena pojedinačno, pa stoga i celine). IM se meri mešanjem dva tona, onog od 50 Hz i onog od 7 kHz, pri čemu je amplituda signala od 50 Hz četiri puta veća od amplitude signala od 7 kHz. Zatim se mere intermodulacijom nastali proizvodi, a to su signali od 7 kHz +/- 50 Hz (tj. 6.950 i 7.050 Hz) i njihovi harmonici (7 kHz +/- 50 Hz(2, 3, ..., 7)). Karakteristika se navodi za najveći tako dobijeni ton, pa recimo "0,01%" znači da je prvi harmonik bio na -80 dB. U osnovi, mere se tonovi koji ne postoje u originalnom signalu, a koji su rezultat grešaka u pojačavaču, koje ih de fakto proizvodi. Prosto. Ostaje mi da te pitam: zašto se Technics ograničio samo na te osobine? Gde su vrednosti za brzinu praćenja signala (+/- ?V/uS), brzinu porasta (? uS), maksimalnu isporučivu struju (+/- ?A), za snagu u 2 Oma (?W/2 Oma), itd, itd, itd? Kolika mu je negativna reakcija, da znamo koliko jeste ili nije silovan? Misliš li da je sve to slučajno zaobiđeno? I to kada se zna da IEC norme imaju razvijene metode testiranja, što neki japanski proizvođači (Yamaha, Denon, Kenwood, itd) i koriste? Pozdrav, DVV
hi.fi.180 dveselinovic, -> #171, vstan
> Evo otvorih ja CD-50, reko da proverim da nisu poceli i oni da > fusare ;) Elem, ucinilo mi se da kod tebe ima jedan 78xx manje, > sto se i potvrdilo. Ahem, ... Jedan od onih VLSI čipova je multiple voltage regulator, koji istovremeno reguliše više (do tri) napona. Ti naponi su dalje preuzeti od strane jačih tranzistora (TO-220 kućište, ergo oko 30+W). Neke od dioda su zenerke, pa se možeš kladiti da idu do baze nekog tranzistora, što je opet regulacija na zenerovom naponu manje 0,7V. Sorry, friend.:-)))) > Kada se baci pogled na unutrasnjost uredjaja odmah se vidi da > obecava :))) I isporučuje, i isporučuje.:-)))) Pozdrav, DVV
hi.fi.181 dveselinovic, -> #173, vstan
> p.s.Sada si ga nadrljao ;) > Sve sve ali da poredis jedno SU-V sa H/K :))) > A i kazace DVV - pa za koga sam do sada romane pisao ;) Kakva sramota od tog malog skota! H/K i technics! :-)))))) Jok, neće DVV ništa u tom smislu reći, jer niko nije obavezan da čita i ako pročita, da veruje. Sem toga, meni je ovo "najvažnija sporedna stvar na svetu", pa to radim iz ljubavi, a ne potrebe za afirmacijom. Uostalom, svi već znate ko sam.:-))))))))))))))))))))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.182 dveselinovic, -> #174, amarilis
> Dakle slazem se da se ne slazes u potpunosti jer si u pravu, ali > ipak ne treba preterivati sto sam i ilustrovao opisom onog > pretpojacala :) Ja imam teoriju da nema smisla ni počinjati nešto u samogradnji ako nećeš da napraviš nešto vanserijski, nešto što će čujno prevazići sve što za date pare možeš da kupiš gotovo. Tako gledano, jednostavno mi ne staje u kapu da kupim kesu tranzistora za DM 20 i onda ih uparujem. Radije ću da kupim provereno dobar super upareni par. Ako ipak posmatram budžet, zadovoljiću se sa LM 396 (40V, 2 NPN uparena do 1%, Nf=1,8 dB, CMRR= > 96 dB) jer ima razumnu cenu za taj kvalitet, oko DM 8,80 u Nemačkoj. A ako odlučim da idem DJ, umesto LM 394, uzeću MAT-03 (40V, 2 NPN uparena do 0,5%, Nf= 1 dB, CMRR= > 120 dB) i platiću ga oko DM 28 u Nemačkoj - ali znam da jednostavno nema boljeg, to je jedini meni poznat tranzistorski par čiji je zajednički šum niži od TEORIJSKOG šuma bilo kog otpornika. > P.S. nadam se da ti ne smeta sto malo kasnim sa reply Ma jok, sve prema mogućnostima. Pozdrav, DVV
hi.fi.183 dveselinovic, -> #176, armitage
> Ne stidim se ni težine: 7.9kg .... ma, možda i tu lažu, daj ga > na vagu :)) ne lažu sigurno, neće se Japanci upecati na tako malu udicu, a ako ćemo pravo, ne koristi se udica za sardine da se upeca sabljarka. Koliko se sećam, taj model dosta nabija težinu na hladnjacima, koji nužno moraju da budu veoma efikasni pa stoga i kabasti da ohlade onaj STK čip. Sabijanje svega, tj. oba kanala, u jedan čip uvek znatno otežava hlađenje, jer je ceo izvor toplote koncentrisan na jednom mestu. Kod klasičnih rešenja, to bi bila bar 4 mesta. > Ne mogu da ih poredim, jer se radi o dve različite klase. Što se > tiče DVVa, već sam spremio kišobran. ;) Jel' atomski kišobran, k'o što ima NATO? "Dve različite klase"; baš tako. Uostalom, i ti si imao izbor u momentu kupovine. No ništa zato, znaš za sledeći put. Bolje je manji ali bolji H/K nego veći ali lošiji Technics, Sony, ... Pozdrav, DVV
hi.fi.184 stefan, -> #176, armitage
> Ne mogu da ih poredim, jer se radi o dve različite klase. Što se tiče Usput, modeli SUV-670, 570 su bili prilično dobro ocenjeni za svoju cenovnu klasu. E sad, ta klasa je negde upola one u koju spada H/K...:)
hi.fi.185 calex, -> #173, vstan
<!> To je klasicna japanska propaganda ! Ne diraj mi, bre, Japance. Pa tamo su mi Marantz(i) napravljeni. ;> A što baš 9.9kg? pozdrav, Cale....
hi.fi.186 dveselinovic, -> #185, calex
Pa i H/H je zdjelan tam'. To je i normalno, iz niza razloga. Prvo, Japanci su apsolutni genijalci da bilo šta bace u masovnu proizvodnju, bolji su čak i od učitelja, Amerikanaca. Ko hoće da proizvodi u masi, nema mu druge nego u Japan, mada se u poslednje vreme javljaju i Južna Koreja i Tajvan kao alternative (mislim na elektroniku). Drugo, Japanci imaju verovatno najbolji pul delova. Da li namerno ili slučajno, tek tamo je svako razvijao po neku stvar, a kada se svi sastave zajedno, ima svega po odličnim cenama. Na primer, Toshiba je razvijala RET tranzistore, Hitachi MOSFET, Yamaha audio čipove, itd. Plus, do ludila su razradili princip unakrsnog licenciranja, pa kao ludi razmenjuju prava na proizvodnju. Tako kod nas malo poznata firme "Sanken" pravi bolesne RET i MOSFET tranzistore - na primer, u vrhunskim proizvodima recimo Sony-ja nema njihovih, već samo Sanken tranzistora. Treće, H/K je vlasnik japanske firme "Silver", koja je inače dosta veliki proizvođač po porudžbini (radi za druge pod tuđim imenom). Stoga je logično da koriste mogućnosti koje imaju. Marantz je opet bio vlasništvo Sony-ja godinama, pa je sva proizvodnja ionako prenesena u Japan, a druge nekada Američke sada su Japanske firme (na primer, Fisher, Craig, Sherwood, itd). I četvrto, kompletna tehnologija proizvodnje svega za audio je toliko već uhodana, izbor je toliko bogat, da objektivno i nema smisla za serisjku proizvodnju ići bilo gde drugde. Sve je već tamo, svi sistemi su razrađeni, posao je tako podeljen da izbora realno ni nema. Ergo, "Made in Japan" je logičan izbor. Međutim, nije bitno gde je to napravljeno i sa čijim delovima, bitna je logika projektovanja. Seljački rečeno, bitno je ko je nacrtao šemu, a ne ko je pretvara u proizvod. I H/K i Marantz tu imaju logiku - projektanti i istraživačke laboratorije su u SAD, a proizvodnja u Japanu. Jer, uz svo poštovanje Japanaca i njihovih "de luxe" firmi a la Kensonic Accuphase, ipak su glavni šmekeri za ove stvari još uvek u Americi i Evropi. Tamo se opet proizvodi samo ionako skupa roba, koja može da podnese velike nadnice Amerike i Evrope. Pozdrav, DVV
hi.fi.187 saricl,
Kako da izraččunam koji napon napajanja mi je potreban za pojačalo, ako znam da mi je Rzv =4 ohma i snaga 50W RMS? Iz ohmovog zakona sledi => U=R * I => 50= R * I * I => I=3,53 A i U= 4*3.53 =14.12V, Međutim to nije tačno odnosno za takav pojačavač obično se koristi napajanje od 2 x 22 - 24 volta. U čemu je stvar?
hi.fi.188 drpr, -> #178, dveselinovic
-> lako napraviti komplementarne NPN/PNP tipove, što je -> nezgodno. Dalje, MOSFET tranzistori snage koji se danas -> koriste imaju tu Samo da ispravim kaže se N kanalne i P kanalne :) cope
hi.fi.189 jegor,
PROBLEM !!! Drugar ima kaset dek AIWA adf-500. Pre izvesnog vremena poceo je da krci i pri reprodukciji i pri snimanju. Posle duzeg testiranja, primetili smo da se ovo desava samo kod njega kuci, sa ovim dekom. Kasnije sam provalio da se krcanje pojavljuje samo kad radi zamrzivac u kuhinji koja je do njegove sobe. Znam da za otklanjanje ovih parazitnih struja postoje neki pasivni filteri koji su mogli da se kupe na marketu u SKC-u. Posto tamo nisam bio bar dve godine, da li bi neko mogao da baci semu ovde ili da se dogovorimo oko izrade iste. Pozdrav JEGOR !!!
hi.fi.190 zurzul,
Kako da ispitam koliko su moji zvucnici jaki??? neko kaze moze a neko kaze nema sanse da se to ispita! Da li je trac ili istina....? P.S. Ja se izvinjavam ako je o ovome vec bilo rijeci ali nisam pratio ovu konferenciju od prije koji dan! ;(( zurzul
hi.fi.191 dveselinovic, -> #187, saricl
To što si dobio je SINUSNI napon, a tebi treba vršni. Dakle, tu vrednost moraš da pomnožiš sa korenom iz dva, tj. 1,41. Time dobijaš 20V peak. E sad, moraš da uzmeš u obzir pad napona na najmanje pobudnom i izlaznom tranzistoru (0,7+0,7=1,4V), pa to da dodaš na 20, i dobijaš 21,4V minimum. Dalje, teorijski to bi bilo dovoljno kada bi imao apsolutno savršeno napajnje, koje neće posustati ni pod najvećim opterećenjem - a to ne postoji! Dakle, moraš da dodaš bar 10% "slack"-a, tj. varijacije u naponu napajanja usled opterećenja, pa dobijaš 21,4*1,1 = 23,54V. To je sve pod punim gasom. Uzmi u obzir da i na trafou imaš razliku u naponu u zavisnosti od opterećenja od opet nekih 3-12% (na velikim torusima to je 3%, na standardnim trafoima ide i do 12%), recimo 10%, pa je to 23,54*1,1=25,89V. Kako da dobiješ potrebne napone na sekundaru trafoa? Lako. Uzmi da je potreban napon nakon ispravljanja i filtriranja jednak empirijski dobijenoj formuli Vout=(Vin*1,41)-1,41. Ovo poslednje je pad napona na grecu, elektrolitima, itd. Dakle, tebi treba trafo koji daje 20-0-20 V i najmanje 3/3A, odnosno najmanje 120 VA. Grec ne bi trebao da bude manji od 5A, recimo B80C5000, a elektroliti ne bi trebalo da imaju manje od po 10.000 uF za oba kanala iz istih rezervoara. Ako hoćeš kvalitet i sposobnost teranja kompleksnih opterećenja, uzmi po jedan trafo od 120 VA za svaki kanala i upari po dva elektrolita od 4.700 uF na svakoj grani u svakom kanalu (dakle, po dva paralelno za + i za - za svaki kanal posebno). Nakon velikih elektrolita, paralelno sa njima veži po jedan mali od 0,1 uF (ili 100 nF), kako bi malo očistio visoke učestanosti. Paralelnim vezivanjem elektrolita prepolovljiješ njihovu izlaznu impedansu, a to ti povećava faktor prigušenja (damping factor), koji je rezultat sabiranja impedanse izlaznog stepena i napajanja. Ovo ti je posebno važno za 4 i manje oma, kako bi pojačavač imao što bolju kontrolu nad zvučnicima. Ima tu još čitav niz mogućnosti, relativnih sitnica i trikova koji mogu da znače. Uostalom, ja sam oduvek govorio da je napajanje ubedljivo najzapostavljeniji deo pojačavača u proseku gledano. Naravno, najbolje bi bilo kada bi ga potpuno elektronski regulisao, ali to već košta ... Pozdrav, DVV
hi.fi.192 dveselinovic, -> #188, drpr
Ma znam, ali mi je brate ovako lakše, ko će svaki put da piše "P kanal" i "N kanal"? Uostalom, jedini dobri MOSFET izlazni tranzistori su Siemens-ova serija BUZ tipova, konkretno BUZ 20 i BUZ 23, a oni ionako postoje samo kao N kanalni. Xe, xe, xe, al' ima brat šemu i za dva pojačavača sa njima na izlazu. E, to već svira kako Bog zapoveda, iako je kvazi-komplementarno. Uzgred, kod njih je Rds (on) = 0,04 Oma, svega 10 puta (!!!) manje nego kod Kitachi SK/SJ tipova. Pozdrav, DVV
hi.fi.194 amarilis, -> #182, dveselinovic
ť A ako odlucim da idem DJ, umesto LM 394, uzecu MAT-03 (40V, 2 ť NPN uparena do 0,5%, Nf= 1 dB, CMRR= > 120 dB) i platicu ga oko ť DM 28 u Nemackoj - ali znam da jednostavno nema boljeg, to je ť jedini meni poznat tranzistorski par ciji je zajednicki sum ť nizi od TEORIJSKOG suma bilo kog otpornika. E sada si me toliko uzdrmao da sam odlucio da napravim nesto ultra super pa makar me to stajalo i xx*100 DM!Jedino sto kod nas ima malo kvalitetnih delova(npr. MAT-03) ali ne dam se ja! s pozdravom :))))))))
hi.fi.193 amarilis, -> #175, dfilip
ť analogni chip TOSHIBA TA7282AP pa bih vas zamolio za savet gde ť bih mogao da ga Ima ga M&G electronic iz nisa,cena 11 din.tel. 018 22 462
hi.fi.195 armitage, -> #183, dveselinovic
> "Dve različite klase"; baš tako. Uostalom, i ti si imao izbor u > momentu kupovine. No ništa zato, znaš za sledeći put. Bolje je > manji ali bolji H/K nego veći ali lošiji Technics, Sony, ... Problem je u tome, što "manji, but bolji" H/K košta najmanje duplo više od "većeg, lošijeg" Technicsa, Sonyja, etc. U zavisnosti od potreba, ali pre svega finansiskog stanja, odluka pada na ovu ili onu klasu, ovog ili onog proizvođača, ovaj ili onaj model. Smatram da 550 zvuči vrlo dobro za svoju cenu (Infinity zvučnici). Eh da, postoji jedan mali kuriozitet vezan za HiFi zajednicu. Naime, sreću se ljudi koji su straobalno dobro upoznati sa materijom a i poseduju dobru zalihu iskustva, ali međusobno favorizuju potpuno različite proizvođače i modele. Jedan prijatelj na primer, koji je takođe totalno zaluđen za zvučnike (sam ih konstruira i tako to) i koji sanja o Nakamičijevim Zmajevima i Krokodilima :), on se kune u Infinity. (kape i šubare ;) Drugi pak, toplo preporučuju Kef, ubeđeni kako je njihov zvuk ovakav ili onakav. Zaključak: pravila postoje, ali se ipak treba na licinom mestu uveriti u kvalitet zvuka :) Samo još jedno pitanje: šta je sa firmom Sansui? Ima li ko neke svežije kataloge ovog proizvođača? -*- Armitage -*-
hi.fi.197 jegor, -> #195, armitage
JE> Jedan prijatelj na primer, koji je takode totalno zaluden za JE> zvucnike (sam ih konstruira i tako to) i koji sanja o JE> Nakamicijevim Zmajevima i Krokodilima :), on se kune u Infinity. JE> (kape i subare ;) Drugi pak, toplo preporucuju Kef, ubedeni kako JE> je njihov zvuk ovakav ili onakav. JE> JE> Zakljucak: pravila postoje, ali se ipak treba na licinom mestu JE> uveriti u kvalitet zvuka :) AMIN!
hi.fi.198 vstan, -> #185, calex
> .. A sto bas 9.9kg? Da ne bude 10kg :)
hi.fi.199 cnenad, -> #189, jegor
ŁŁŁ krcanje pojavljuje samo kad radi zamrzivac u kuhinji koja je do njegove Neka priključi dek na utičnicu za struju koja nije na istoj fazi sa zamrzivačem. :) Valjda će pomoći :) Mada neki put kad startujem programe na računaru dobijam smetnje dok slušam radio. :(( iako su na različite faze priključeni računar i HI-FI :)
hi.fi.200 dveselinovic, -> #194, amarilis
> E sada si me toliko uzdrmao da sam odlucio da napravim nesto > ultra super pa makar me to stajalo i xx*100 DM! Jedino sto kod > nas ima malo kvalitetnih delova (npr. MAT-03) ali ne dam se ja! Ha, nisi u pravu, ima kod nas svega što i u Birklini, Holcinge- ru, itd, za njihovu cenu puta 1,4. Ma šta to bilo, a ako ti imaš neki svoj izvor, može i to, opet cena puta 1,4. žitam iz "Oglasa", Br. 283, st. 64: Belton Commerce (011) 469-754, ili druga firma na (011) 413-818. Dozvoli da ti napomenem par stvari. Prvo, prosta zamena standardnih delova jako dobrim će dati poboljšanja, ali je veliko pitanje kolika, tj. da li će razlika u zvuku opravdati razliku u ceni. Kada razmisliš, razlog je prost - svako kolo se projektuje za određene delove, pa zamena, makar i nabolje, lako može pomeriti kolo van idealne radne tačke. Drugo, ako se opredeliš za neku "El Preverso" varijantu, opre- deli se i za ljudski urađenu stvar od samog početka, bez kaišarenja zbog cene. Uzmi od nekog (mene ili nekog drugog, svejedno) neku zaista dobru šemu, koja razbija kao koncepcija, pa je onda realizuj ljudski. Treće, kada se sabereš, videćeš prema popisu materijala i prera- čunima da te te tzv. ezoterične stvari koštaju 2-3 puta više od totalno industrijskih, kako kada i kako si raspoložen. Isti odnos važi i kod samogradnje, ALI, kada se sve uzme u obzir, materijal iznosi svega oko 50% cene, tvoj rad je druga polovina. Kada se to izbalansira, ispada da za cenu serijskog uređaja možeš da dobiješ vanserijski dobar uređaj, a razliku u ceni čini tvoj rad i trud. žetvrto, i po mnogo čemu najvažnije, strašno je bitno da dobro razmisliš pre početka šta želiš i da se onda strogo pridržavaš koncepcije. Time izbegavaš lutanja, koja se uvek na kraju pretvore u povećanu cenu i višak materijala u kući. I peto, strogo se drži onoga što sam možeš da uradiš. Ljudi će ti obećavati pomoć, ali kada dođe do gadnih mesta, obično ih neće biti na vidiku. Dakle, drži se pretpojačavača, pojačavača snage, zvučnika, ikvolajzera, el. skretnica i drugih stvari čiste elektronike, bez mehanike i bez RF ugađanja. Ako dozvoliš, ja bih ti predočio dve varijante. Mislim da je 50W/8 Oma sasvim zadovoljavajuća snaga za po kući, uz par uslova: a) stvar mora da bude ljudski izvedena, b) stvar mora da radi kako Bog zapoveda i u 4 i 2 Oma, sa sve faznim pomerima i od 60 stepeni (to je za 2 Oma ekvivalent rada u 1 Om!), i c) treba koristiti dobar materijal, ali u granicama razuma i smisla. To znači da tamo gde treba moraš ubaciti otpornike od 0,1% tolerancije, a gde nije bitno, dobar je i onaj od 5%. Ako imaš gadne zvučnike, ili veliku sobu, ili voliš da slušaš muziku jako glasno, idi na 100W/8 Oma pod istim uslovima. Sledeći korak je da se opredeliš za tehnologiju. Hoćeš li da koristiš klasične bipolarne ili MOSFET tranzistore. Verovao ili ne, ali MOSFET izlazni stepeni su jeftiniji od bipolarnih, istina, kada ih porediš sa najkvalitetnijim bipolarnim stepenima; recimo, jedan izlazni MOSFET tranzistor košta isto koliko i dobar RET bipolarni. Isto važi i za pretpojačavač - hoćeš li koristiti IC ili diskretnu tehniku, koliko ulaza i izlaza, itd. Dakle, radi se o koncepciji. Kada si sve to izdefinisao, onda se lepo sabereš sa sobom da vidiš koliki ti je budžet. Aki si za recimo 50W/8 Oma izdvojiio DM 1.000, što normalno podrazumeva i pretpojačavač, onda si verovatno malo preterao, to je ipak dosta, a opet, to je manje od cene recimo HK 6550, koji košta 10-20% više, a u toj je klasi. No, recimo da si odvojio DM 1.000. Torusne trafoe možeš da dobiješ i u Beogradu, a nisu lošiji od Nemačkih; usput ćeš ih platiti isto, ali u dinarima. Njih ti treba 3 komada, po jedan za svaki kanal snagaša i jedan za napajanje pretpojačavača. Ne štedi na grecovima, uzmi odmah dva komada KBPC 04-25 (400V, 25 A), ta zver te neće izdati. Predvidi lokalne hladnjake za njih, mada možeš iskoristiti i dno kutije kao hladnjak. Velike izlazne struje podrazumevaju ne samo jake izlazne stepene, nego i snažno napajanje. Kao neko opšte empirijsko pravilo, računaj da ti za datu izlaznu snagu treba snaga trafoa puta 1,1. Dakle, pošto je 50W/8 oma jednako 100W/4 Oma i 200W/2 Oma, trafoi po kanalu moraju imati nominalnu snagu od najmanje 220 VA, a bolje bi bilo 300 VA. Dalje, uzmi da ti za svaki amper izlazne struje treba 1.000 uF elektrolita. 200W/2 Oma zahteva 14,2A - ergo, treba ti oko 10- 15.000 uF po grani po kanalu. Savetujem ti vezivanje elektrolita u paralelu, radi manje izlazne impedanse, pa to ispada da ti trebaju po dva komada od 4.700-10.000 uF vezanih u paralelu za svaku granu svakog kanala (dakle, ukupno 8 x XXXX uF). Mirne duše ćeš proći i sa 4.700 uF, jer to daje 18.800 uF po kanalu, što je već mnogo više od serisjkih uređaja I TO ZAJEDNO, jer tipično imaju ukupno dva elektrolita od 6.800-13.000 uF za oba kanala. H/K koristi dva elektrolita od po 13.000 uF, što je ukupno 26.000 uF; ti bi imao 8x4.700=37.600 uF, odnosno 44,6% više. Ja bih naravno stavio 8 puta po 10.000 uF, za ukupno 80.000 uF. Ovo je veoma bitno jer upravo dobro rešeno napajanje omogućava pojačavaču da "diše", a to je veoma, veoma čujno. Paralelno sa elektrolitima, treba vezati jedan otpornik koji će terati neku struju da stalno teče preko elektrolita; popularni naziv za njega je "bleeder" ("cedilac krvi":-))). Taj trik je davno lansirao Studer. Iza elektrolita, paralelno sa njima, treba povezati jedan otpornik od 1 Om/2W u seriji sa kondenzatorom od 680 nF; time se oslobađaš rezidualne induktivnosti sa elektrolita, i najzad paralelno vezan kondenzator od 100 nF malo filtrira visoke učestanosti. E, tek tada ti priznajem da imaš odlično napravljeno napajanje izlaznog stepena. Preamp možeš stabilisati pomoću LM 317/337 naponskih regulatora; jaih volim jer su podešljivi za razne napone, od 5 do 35 V, a daju se ugoditi do granica tolerancije tvog metra (u mom slučaju, 0,5%). Naravno, i njega treba uraditi u dual mono verziji, to pomaže dobrom odvajanju kanala, a donja granica je granica CD-a (e, sad sam te upropastio - CD je *DONJA* granica :-)))), a CD daje odvajanje od tipično -80 dB na 20 kHz. To nas ne brine, mi možemo da postignemo i -100 dB (deset puta bolje!) na pretpojačavaču, uz malo pažnje i para. Ukupni fazni pomer pre/pojačavača ne sme da pređe 10 stepeni, iako se zna da je 15 stepeni donja granica čujnosti. Keine frks, može i to, opet uz malo pažnje oko delova. I to sa IC-ima. Dakle, moja sugestija tebi je sledeća: Opredeli se za pretpojačavač izveden u IC tehnici. Time postižeš to da osnovni uređaj možeš da sklopiš i od jeftinijih delova, a naknadno te delove da zameniš boljim i skupljim. Pare treba dati na na kvalitet oko kola, a za početak i NE kola će lepo raditi; ako su na podnožijima, lako ćeš ih sutra zameniti sa OP 37. Isto važi i za potenciometre; sada ugradi one od DM 2,50, a naknadno ih zameni ALPS potovima od DM 50. Dalje, možeš napraviti gramofonski (RIAA) ulaz samo za MM zvučnice, a za MC možeš naknadno dodati (to je papreno skup sklop!) ako ti zatreba, bilo interno, bilo eksterno (kao posebnu kutiju). Ako hoćeš da teraš stvar do kraja, trebaće ti tri kutije sa profilom od 19"; jedna za pojačavač snage, jedna za preamp i treća za napajanje preampa. Naravno, u smeru štednje, ovu treću treba prvu žrtvovati. Obe za preamp imaju viinu od 2 HE (8 cm), a ona za pojačavač 3 HE (13 cm). Itd, itd, itd. Poenta je, dobro osmisli kakvu konfiguraciju želiš, sračunaj svoje mogućnosti, napravi nužne kompromise, pa tek onda kreni. Da ti sve to malo ilustrujem konkretnim cenama; izvor je katalog "Burklin"-a za '94, a cene su fco Beograd (rok isporuke 6-7 dana po porudžbini, nema kapare): Elektroliti: 4.700 uF/63V, Fischer&Tauche = DM 18,30 10.000 uF/63V, ,, = DM 27,59 10.000 uF/50V, Siemens, "snap-in" = DM 16,12 (<- ovo za 50W/8) 4.700 uF/50V, Roe, "snap-in" = DM 10,23 4.700 uF/63V, Siemens, De Luxe = DM 29,60 (SR > +/- 100 V/uS) Grec: B 125/110-25, 110V, 28A = DM 8,37 B 125 C 3700/2200, 125V, 3,7A = DM 3,85 Op Amps: NE5532AP Low Noise op amp = DM 2,87 NE5534N Low Noise op amp = DM 2,79 OP27GP Ultra Low Noise = DM 9,07 LF357N High Speed Op Amp = DM 2,95 LF411C Low Drift Op Amp = DM 2,38 LM 317/337 T var. voltage reg. = DM 1,60/2,37 LM394CH Supermatch Dual Tr. NPN = DM 21,54 Power MOSFET: BUZ 20 N Channel Power FET = DM 3,72 Small Signal Transistors: BC 550B/560B Low Noise, 45 V = DM 30,00 (100+100 kom.) BC 546B/556B Low Noise, 65 V = DM 18,60 (100+100 kom.) BCY 87 Low Noise Dual NPN = DM 25,58 (<- za Otalu) BCY 89 Low Noise Dual NPN = DM 22,32 (<- za Otalu) Power Transistors: BD 139/140 Medium Power = DM 2,16 par (10W/80V/1A/60 MHz) BD 241C/242C Med. Power = DM 3,30 par (30W/100V/3A/3 MHz) BD 249C/250C Power = DM 6,98 par (125W/100V/40A/3 MHz) BD 911/912 Power = DM 5,32 par (115W/100V/15A/5 MHz) MJ 11015/11016 Power = DM 17,98 par (200W/140V/25A/2 MHz) (Napomena: Računaj da ti za tipičan izlazni stepen od 50/100/200W u 8/4/2 Oma treba po tri para izlaznih tranzistora po kanalu, sem u slučaju MJ, kada i dva para zadovoljavaju i prebacuju, a i nisu smišljeni za to). Sve ove delove sam ti naveo jer su to ključni delovi za šeme koje imam i koje provereno rade. Za preamp ti treba ukupno 8 opa ampova i 2 para 317/337. Za power amp ti treba po četiri izlazna para BD911/912 po kanalu i odabrani i upareni LN tranzistori, pa stoga navodim 100+100 komada. Elektrolita za power amp računaj 8 komada, pa biraj između najjeftinijeg (ali još uvek dobrog) i najskupljeg (e, to je ezoterija!). Ajd, svari ovo pa da pričamo. :-)))))))))))))) Pozdrav, DVV P.S. Ponavljam, sve cene su navedene za isporuku u sred Beograda, naravno za DM na ruke.
hi.fi.201 dveselinovic, -> #195, armitage
> Problem je u tome, što "manji, but bolji" H/K košta najmanje > duplo više od "većeg, lošijeg" Technicsa, Sonyja, etc. U > zavisnosti od potreba, ali pre svega finansiskog stanja, odluka > pada na ovu ili onu klasu, ovog ili onog proizvođača, ovaj ili > onaj model. Duplo samo ako uzmeš nominalnu izlaznu snagu. Naglašavam ono NOMINALNU. Naime, gotovo svi Japanci koje sam ikada do sada video imaju veoma nategnute radne režime, što znači da je razlika između nominalne sinusne i tranzijentne muzičke snage u praksi veoma mala, neretko manja i od 10W. Ovo se posebno odnosi na Technics uređaje zbog onog STK čipa. Dakle, Technics nominalno ima 65W po kanalu, a H/K koji košta slično ima 30W po kanalu. Sinusno, to je sigurno tačno, tu više odavno nema laganja, a ako nije tako, onda oba mogu da imaju samo više, nikako manje, pod istim uslovima. Međutim, u tranzijentima na 8 Oma, Technics će početi da klipuje već negde oko 75W, dok će mali H/K istina raditi uz nešto veća izobličenja, ali će klipovati tek negde iznad 50W. Dakle, od nominalne razlike u snazi od svega 3,3 dB padamo na efektivnu razliku od 1,75 dB, ŠTO JE POTPUNO NEžUJNO!!! Na 4 Oma, sve je još gore za Technics. On će u praksi dati oko 85W po kanalu, a H/K će dati 45W po kanalu, što je u startu manje od 3 dB. U tranzijentima, Technics će klipovati već na oko 90W, a H/K će glatko u udarima isporučiti 70-75W, što je svega 0,8 dB razlike - totalno nečujno. Na 2 Oma, ili na 4 Oma sa faznim pomerom, oni će se izjednačiti, pod uslovom da Technics uopšte pristane da radi na tome, tj. da mu ne proradi zaštita. Kada sve saberem, u praksi gotovo da i nema razlike koja postoji u laboratoriji. A potpuno praktično gledano, kada se uzme da se u kući i proseku muzika sluša u opsegu 0,1...0,5 W, oni su faktički jednaki po snazi, pa ostaje samo pitanje kvaliteta. A tu su stvari sasvim jasne - sorry, Technics. Da me ne shvatiš pogrešno - nisam ja protiv posedovanja rezervi snage, naprotiv, dobro je imati rezerve. Ali ostaje pitanje ne toliko ni kolike rezerve, već kakve, koliko kvalitetne? Meni bar je bitniji kvalitet od kvantiteta. Za cenu H/K 6550 mogao sam da dobijem Technics/Sony/Akai/Pioneer itd. od sigurno više od 100W po kanalu. Pa kad zatreba struje, oni zakažu; na primer, pouzdano znam da su malo stariji Pioneer model iz serije SA 7800/8800/9800 glatko odbijali svaki razgovor o strujama većim od oko 8A, a moj H/K je (rpovereno!) isporučio 42A u udaru pre otkazivanja poslušnosti. Zaključak - bolje je imati manju rezervu čiste snage, nego veću rezervu đubreta.Uostalom, to se bar lako dokazuje, na isti sistem vežeš prvo jedan, pa drugi pojačavač i sve ti odmah bude jasno. U zavisnosti šta je ono drugo (ako je prvo H/K) biće i razlika u kvalitetu onoga što čuješ. Ako je to neki besni Sony TAF model, onda će razlika biti relativno mala, ali će diferencijal cene ovaj put biti u korist H/K. Srpski rečeno, znaju Japanci jako dobro kako to može i treba, ali su sputani filozofijom niske cene, pa pošteno odrađuju tek na visokim nivoima cena. A ponavljam, za Technics me posebno boli duša jer se i te kako dobro sećam vremena kada su bili zaista sjajni baš sa pojačavačima i tjunerima (zato i imam njihov tjuner), pa to ih je i proslavilo. Danas, u ekonomskoj klasi, najbolje iz Japana je ono što nude Onkyo i Denon (u tom redosledu), a prate ih Yamaha i Kenwood (opet u tom redosledu). > Smatram da 550 zvuči vrlo dobro za svoju cenu (Infinity > zvučnici). Ma znaš šta, u krajnjoj liniji moje mišljenje nije uopšte bitno, bitno je da si ti zadovoljan. Sve što imaš imaš sebe, a ne mene ili drugih radi. > Eh da, postoji jedan mali kuriozitet vezan za HiFi zajednicu. > Naime, sreću se ljudi koji su straobalno dobro upoznati sa > materijom a i poseduju dobru zalihu iskustva, ali međusobno > favorizuju potpuno različite proizvođače i modele. Na žalost, u pravu si. Ne znam zašto, ali ljudi su kod nas strahovito isključivi, valja samo ono što oni cene, a ostalo je đubre, da ne kažem gore. A naravno da nije tako, istina je uvek negde na sredini. Jedina ograda je pitanj znanja. IOpet na žalost, decenijama srećem ljude koji misle da puno znaju i za koje se misli da puno znaju, a posle drugog pitanja shvatim da je čovek naprosto čitao tone prospektnog materijala i da suštinski pojma nema, ne ume čak ni da protumači te karakteristike koje zna napamet. Tužno. Ja opet imam drugačiji pristup. Kada nešto ne znam ili ne razumem, odem kod ljudi za koje znam da znaju pa lepo pitam. I tako već 25 godina. Jako efikasno, moram priznati i ne zamajavam se sa polu informacijama i glupostima. A ako neko pomisli da ja mnogo znam, šta li bi tek rekao da upozna par mojih drugara? To su tek zveri. > Zaključak: pravila postoje, ali se ipak treba na licinom mestu > uveriti u kvalitet zvuka :) Očigledan i savršeno logičan zaključak. Pa pođi samo od proste činjenice da svi ne čujemo jednako, ni po opsegu, ni po boji, ni po tonalitetu - pa kako onda imati jedinstven kriterijum? A za maler, tonsko sećanje traje jedva oko 15 minuta; to znači da bi ti lično čuo razliku, morao bi da sve probaš kod sebe u sobi, i to na A/B test sa pasivnom skretnicom uređaja. Pa ako 7+ od 10 puta razaznaš A od B, onda postoji dokazana razlika u zvuku. Pozdrav, DVV