EXTRA.7

11 Oct 1994 - 19 Apr 1995

Messages - fotografija

fotografija.103 djcorto, -> #64, kum.djole
>> Samo mi nekako dode glupo da me skola obrazuje bez materijala >> po programu za skolsku '71/72 kad ono po studijima neke besne >> 'papan' makine s tasterima.. Kud ces s diplomom nego na Savski >> most ? :)) Citala tako moja svastika (ostao joj jedan ispit na veterini) uspomene Mr Harriot-a, britanskog veterinara iz 30-tih, pa uzviknu : "Ej, sve kao sto ja ucim !" :)
fotografija.101 djcorto, -> #61, kum.djole
>> Nama definitivno treba neki strucni, zestok foto casopis. >> U krajnjem slucaju, ako mi je do izlozbe ici cu na izlozbu :) Redovno posecuj strane citaonice, i citaj. Ako ne znas jezike, nauci. Kod nas takvog casopisa skoro biti nece, jer nema ekonomskoh osnova za isto. >> Zato ja prednost dajem tehniKi i utovaru stosova vas iskusnih, >> te svoj stil gradim na blagoj primesi uticaja velikih >> fotografija ;) Kao i svi mi sto smo u tvojim godinama. Hvala za epitete (iskusni i sl) u mom slucaju bolje pristaje bivsi ;)
fotografija.102 djcorto, -> #63, kum.djole
>> najnormalnije dok necuh cijenu istog - komplet Hasselblad sa >> nekoliko pratecih objektiva kosta - 13.000 DM ! :))) Sreca te >> sam sedeo Pazi, Kume, koliko si ti zaradio s tvojim Zenitom ? Mozes li ? Ako mozes da zaradis Hasselbladom dva nova, onda ti nije skup. Ako ne mozes ni da ga otplatis, onda je skup. Nominalna cena u broju suski, kao i u svemu ostalom, nije vazna. Vazan je odnos cene opreme za rad i rezultata rada. Ako zarada isplati opremu i kupi novu, onda je sve OK. Zvuci prosto, jel'da ? ;(
fotografija.104 vstan, -> #84, mdrazic
> Zamislite da recimo izmaltretiram dveselinovica za savet u vezi > dobre muzicke linije, nabavim Harman Kardon itd. i sav sretan Pa nije Harman Kardon bas neki pojam.
fotografija.105 obrada, -> #75, ikordic
> => Izmeris svetlo. Slikas. Zatvoris jednu blendu, izsta ekspozicija. > => Slikas. Otvoris jednu blendu, ista ekspozicija, slikas. (Grub opis) > Jopet ne razumem. Sta ti je ovo "otvoris blendu"? Koliko znam, to aparat > radi avtomacki? Jel' ti ovo znaci da tri puta slikas jedno te isto, ili > sta? Tacno je da novi aparati to uglavnom rade automatski, ali to ne znaci da ces dobiti optimalno eksponiran film. Zato za posebne uslove snimanja postoji mogucnost korekcije automatike za plus ili minus jednu do dve blende. Ili jednostavno iskljucis automatiku. Odgovor na drugi deo je Da - tri puta snimas jedno isto. > => Kontakt kopije se rade tako sto razvijen film iseces na trake od po 6 > > I ovo razumem, al' mi svrha nije najjasnija? Svrha je ne praviti gomilu fotografija da bi izabrao jednu dobru. To se pogotovo odnosi na fotografije za izlozbu. Znaci na jednom papiru imas 36 malih fotografija (24x36mm). Uzmes lupu pregledas izaberes koje su dobre, isplaniras koji izrez treba uraditi sa njih i onda samo izabrane radis. Sem ustede u materijalu kontakt kopije nisu lose kao arhiva. Lakse je njih pregledati nego filmove :) pozdrav, Zoran
fotografija.106 zddb, -> #55, obrada
>>> fotografije. Ako jednom i uspe duplikati sigurno nece po bojama ni liciti na original :(<<<< To sam primetio da je tačno x puta! >>> Nema. Ako stvarno zelis da sacuvas film nikako ga ne cuvaj smotanog. Iseci ga na slajfne po sest snimaka i stavi u papirne kesice.<<< O užasa! Ja godinama skupljam kutijice... Da li to važi i za crno-bele negative? Je li to samo tvoje iskustvo ili zaista neko "zvanično" pravilo? Znači ne valjaju plastične kesice. Imaju li negde da se kupe papirne kesice baš za to? >>> Ne vidim gde bi mogla biti greska :) Emulzija je ista. Razlika je samo u duzini filma.<<< Mislim da vi koji stvarno imate iskustva, verovatno znate ima li tu nekog drugog gubitka izuzev odnosa cena/količina. *
fotografija.107 zddb, -> #66, kum.djole
"Balkan" je valjda kod bioskopa "Balkan", a "Jadran"? Da nije onaj na Slaviji? >>>Jadrana, ali iako su skupi (sveukupno: razvijanje, 36 fotografija + Fuji G film staje oko 20-25 dinara) oni stvarno dobro rade svoj posao :)<<< Na Banjici, u tržnom centru, 24 snimka + KONICA od 36 snimaka 22-23 dinara. Međutim nisam hteo da uzmem film, jer... Letos sam kod njeg kupio film (Konica = 24sn.) i tad su mi udarili u talambase: "Ako kod nas uradite film (razvijanje i po jedna slika) dobićete novi film besplatno. Ja nisam stvarno nisam stipsa, ali kad vidim da me pokušavaju napraviti budalom, razbio bih nekom nos i za džabe... Uglavnom, novi film koji meni treba (24 snimka) kod njih je 10 dinara ("Ali mi vama dajemo od 36, košta 15 dinara"). Ja se držim svoje logike: razvijanje i slike bez "poklona" = 17 dinara, sa "poklonom 23" dinara. Film košta 10, znači dajete mi popust 4 dinara. On opet objašnjava bla, bla, bla (i sve nekako gleda u zemlju) i poentira "Ne, mi vama poklanjamo film!". I jebiga, kad vidim da je tip uporan, ne uzmem "poklon" i izađem. Poanta sledi: "Ni ja ne volim da vam poklanjam film!". I sad je malo falilo da se vratim i da ga progutam, ali srećom čujem unutrašnji glas: "Stani Brle, ne možeš čitav dan se tučeš sa pola Beograda!". >>>mušterija. Takođe, preporučujem 'Foto Boban' u blizini Arhitektonske škole,<< Eto, ne znam ni taj gde ti je, moram i za njega da te pitam.
fotografija.113 kum.djole, -> #90, vujos
+>> Kolika je minimalna količina i do kada im je rok ? Slagaću :( Minimalna količina po dogovoru, ali čujem da je 10 komada.. a rok, trebalo bi do '96-te. Nisam video svojim očima te ne želim da bude lažna uzbuna :) U svakom slučaju, isplativije je u Beogradu kupiti film sa tezge nego u radnji, zašto - zato :)) Kum..
fotografija.112 kum.djole, -> #87, ikordic
+>>=> žika DInčić na Zelenjaku po 6 dinara prodaje Koniku 400 ASA +>> Ko & šta & gde je ovo? :) Rade 'Viktor' Dinčić, fotoreporter Second Shop (kupoprodaja, zamena uz doplatu,komisiona prodaja) Ivana Markovića 12 (kod pauka), Staro sajmište (okolina Hyatta) Tramvaj: 7,9,11 prva posle mosta :) Novi Beograd Tel. 011/138-359 od 10 do 23 Ili: Pijaca Zeleni venac, prva tezga prema ul. Narodnog fronta. Šta ima ? :) Masa filmova, Fuji,Konica,Ilford,Forte.. 5-10 dinara :) Sva prateća oprema, Fotokemika filteri, stalci, razvijači, fiksiri, optika... U svakom slučaju vredi obići :) kao i buvljak na Novom Beogradu, železnička stanica NBG, isti tramvaji :) Eto :) Pozdrav, Kum..
fotografija.111 kum.djole, -> #102, djcorto
+>> Pazi, Kume, koliko si ti zaradio s tvojim Zenitom ? Mozes li ? Ako mozes Mogućnost zarade je postojala, ali u mom slučaju.. zarada je više nego mizerna, sumnjam da bih otplatio i jednog.. Ko je za to kriv, ne znam, jer ja sam s jedne strane za ovih 5-6 godina koliko sam razvijam podelio i ispoklanjao masu fotografija. Ljudi su poslednjih godina stekli utisak da sve što je crno-belo ne valja, i ja sam jednostavno morao da ukinem prodaju.. Iks puta na stadionu, dvaput u pozorištu i par puta 'ajd kume uradi mi'.. Sve u svemu, prihod je bio taman toliki da sam više izgubio nego što sam dobio. Ali ! :) Ja to sve gledam kroz jednu pentaprizmu sticanja iskustva. Što više filmova/slika uradim, iskustvo je bogatije i na taj način postajem 'neko i nešto' u ovom mom poslu. Tako sam i stekao utisak da novac nije u suštinskoj važnosti za moje fotografsko obrazovanje. Svaka zarada (pih zarada.. nadoknada materijala!) je dobrodošla ali nije i neophodna. U mojim godinama, mislim. Sad kad si me potrefio u živac, reći ću ti da je u tvoje vreme, a posebno onda kad si se ti rodio ;) bilo drugačije :) Moj otac '60 i neke uzme Smenu i krene na proslavu u Medicinskoj školi, odslika, pokupi ribama pare i uvali im c/b slike koje su tada bile hit O:) Na taj način on je zaradio priličan broj aparata i opreme koju ja danas koristim. Ja danas ne mogu da zaradim dinar ni sa tom opremom, ni sa znanjem koje posedujem. Imam utisak da je moj slučaj pregazila nova tehnologija i da ja imam pravo samo da učim, bez da sledim primer mog oca jer sam, avaj, onemogućen :) Opet, kriv sam jer i ja stremim toj novoj tehnologiji - umesto da 2000 maraka koliko sam dobio za kompjuter utrošim na tu bolju opremu (što će reći Nikon F301 i Durst) ja sam stucko na ove stvari. Bez da pominjemo u kakvoj je naš čovek situaciji danas, ne smeši mi se baš neki zlatni period..:)) Naravno, neću da se žalim, sve će to vreme pozlatiti :) Moj otac kaže 'Sve će biti samo nas neće biti' :) tako da, u svakom slučaju ima vremena :)) +>> da zaradis Hasselbladom dva nova, onda ti nije skup. Ako ne mozes ni da +>> ga otplatis, onda je skup. Nominalna cena u broju suski, kao i u svemu +>> ostalom, nije vazna. Vazan je odnos cene opreme za rad i rezultata rada. Slažem se, upravo u gornjem primeru je to i potvrđeno. Na poklon Smena, skrpljena neka češka komora i za tili čas eto nadoknade sredstava. Malo forsiranja i eto nove opreme. A danas ? Ja mogu samo da slušam kako je to nekad bilo. Em se svaka šuša bavi fotografijom em za nas kojima je to budućnost nema mnogo šansone da uspemo, čak ni kao šegrti. Ma zamisli, riba s nogama od metaripo radi u Fuji-u :)) ? +>> Ako zarada isplati opremu i kupi novu, onda je sve OK. +>> Zvuci prosto, jel'da ? ;( Zvuči, i tako je. Caka je u tome što ja nemam šta drugo da radim da bih zaradio sem da unosim džakove i cepam drva. Fakat. No, nisam ni ja cvećka. Para nikad dosta, a strast razum pomuti dok si reko blic :) Sve se može kad se hoće.. skoro :) Kum..
fotografija.110 kum.djole, -> #95, milanv
+>> ima veću mogućnost da se posveti "umetničkom dojmu" sa boljom +>> opremom, pa se zato velika imena poistovećuju sa boli-glava opremom. Ali i oni su krenuli iz ništice, znači - na dobrom smo putu :))
fotografija.109 kum.djole, -> #84, mdrazic
+>> Miša Trninić je Miša Trninić i sa Zenitom. Dobra tehnika nije +>> odlučujuća u ovom poslu. Ja tako mislio a Miša me i uverio na +>> jednoj letnjoj foto-filmskoj školi (davno beše). Sad bih se najradije bavio mojom pesničkom slobodom i povezao tu rečenicu sa mnom, pošto sam okoreli zenitljubac - 'Kum je Kum i sa Nikonom' :)) Ja sam, pre svega zato što me otac foto-amater tako vaspitav'o uvek više cenio ono što imam nego ono što nemam. Uostalom, i Imenjak Đole reče da je ono što imaš uvek najbolje :) Tako je Zenit za mene bio i ostao svetinja, za tatu Kiev, za dedu Fed.. :)) Ja pristajem da težimo boljem, ali gaziti po gorenavedenim aparatima je greota. Tako bar ja mislim :) Ako imaš vremena, opiši nam kako te je Miša razuverio, uopšte napiši o kakvoj se školi radi :) Nije bitno što je bilo davno, ja u školi učim po planu za školsku '71/72 :)) Kum..
fotografija.108 kum.djole, -> #101, djcorto
+>> Redovno posecuj strane citaonice, i citaj. Ako ne znas jezike, nauci. Deal ! U poslednje vreme se upravo time i bavimo, a što se jezika tiče, tu će ipak biti potrebno prilično vremena.. Treba savladati i grčki, pa nemački.. phiii..:) +>> Kod nas takvog casopisa skoro biti nece, jer nema ekonomskoh osnova za +>> isto. Nema ekonomskih osnova za časopis sličan 'FotoColoru' ili 'Fotografosu', bez daljnjeg. Niko nije blesav da u takvo nešto uloži pare i da proizvod kupuje 1000 ljudi od tiraža 5000.. Ali opet, mogao bi se napraviti jedan isključivo tekstualni časopis na roto-papiru, uz blage ilustracije (primeri,skice,tehnike) i forsiranjem priloga (pitanja čitalaca,iskustva, otvorena tribina..nešto poput ove teme u kojoj upravo pišemo) došli bismo do jednog interesantnog a ne preskupog štiva. Nešto kao list 'Telegraf'... ali pošto ni za ovu opciju definitivno nema interesenata, dižem ruke :) Samo htedoh da kažem da se mnogo toga pametnog može pročitati, ne samo videti. Možda sam surov ako razgraničim fotografiju od teksta o fotografiji (globalno rečeno), ali bolje išta nego ništa.. Iz svog primera mogu slobodno da zaključim da sam mnogo više naučio čitajući ovo što ste vi pisali (i mnogi pre vas) nego gledajući fotose koji kipte od kolora.. Savršeno je jedno s drugim, ali kažem.. i ovo je ok :) +>> Kao i svi mi sto smo u tvojim godinama. Hvala za epitete (iskusni i sl) +>> u mom slucaju bolje pristaje bivsi ;) Nije bitno, bivši, aktivni.. iskustvo je iskustvo. Ovih dana,rekoh, pravim tu kompilaciju poruka,sledi štampa pa koričenje. Toliko o kvalitetu pisane reči koju ste ovde praktikovali :) Kum..
fotografija.114 kum.djole, -> #94, milanv
+>> Nisam nameravao da se upuštam u dublje analize, ali kako +>> vidim da ima još zanesenjaka (ništa loše;), ajde da se +>> zagnjurimo u stare knjige i bajate moždanje ćelije :) Ajde, ja sam jedva čekao :))) ! +>> Postoje tri načina povećavanja osetljivosti filma. +>> - Druga mogućnost je mnogo suvlja, ali je ni za živu glavu +>> ne bih pokušavao, sem da mi neko blizak radi u Ilford-u ili +>> nekoj sl. firmi:). Postupak se sastoji u kratkom osvetljavanju +>> svetlom slabog intenziteta pre razvijanja. Potrebno je +>> jednolično osvetljenje odbijeno od neke bele površine. Ne +>> postoji precizna receptura već treba eksperimentisati. Nisi pokušavao, šteta, a ja mogu da izrazim sumnju u mogućnost povećanja osetljivosti na ovaj način. Em što je to fotografski vrlo nelogično, em što je diskutabilno ('ček, koliko odbijene svetlosti i u kom trajanju?') a postoji mogućnost da se film preobrati. Posebno ako je visokoosetljiv pa još i podeksponiran. Ja ipak ne bih pokušavao, možda sa komadićem :) No, ne verujem da bi se dobili željeni rezultati, ko hoće da se igra solarizacijom neka ga :)) +>> - Film koji će se razvijati u FR E24 (može li se još uvek +>> negde nabaviti) treba osvetljavati kao film osetljiviji za +>> 3-6 DIN-a (napomena: FR E24 je Fotokemikin sitnozrnasti +>> razvijač, sa osnovnom namenom povećavanja osetljivosti uz +>> minimalno povećanje kontrasta). Ja ga u mojim recepturama nisam našao, ako ga imaš, srdačno te molim da mi učiniš uslugu da i njega zabiberim u svoju knjižicu :) +>> - Dodavanje hidrohinona (oni fini kristali iz poslednje +>> kesice FR4) povećavaju osetljivost (ali, izraženo i kontrast). +>> Evo recepture Kodakovog D-82 razvijača koji ga, upravo za ovu +>> namenu, koristi: +>> - hidrohinon 14 g Normalno, veća količina hidrohinona - snažniji razvijač - idealan za podekspoziciju, a jedina mana je upravo ova koju si dole naveo: +>> - Vreme razvijanja oko 5 min (20°). Razvijač je +>> postojan jedan dan. Jeste, posle uradiš jedan-dva filma i baciš litar ravijača sa dragocenim rastopinama :( Ja sam po tom pitanju vrlo štedljiv, ali cilj opravdava sredstva... +>> FR3 daje izrazito krupno zrno. Sa visokoosetljivim da, njega ne vredi koristiti za povećanje osetljivosti ni u kom slučaju. On razvija isključivo onako kako je fotografisano :) Uzgred, moj ljubimac (do pre par meseci radio sam isključivo s filmovima ispod 21 DIN). +>> Šta beše Perceptol? Ne mogu da se setim pa da me... :( Ilford Perceptol, ekstremno sitnozrnasti, bliži rođak ID-11 i Microphena :) Rastvor od 660 ml PanF i FP4 razvija 8.5-8 za niski i 12-10 za visoki kontrast. Diskutabilno je vredi li razređivati ga ili ne (ja kažem, može 1+2 :)) Hvala Vujošu i Obradi što me naučiše baratanju s ovim čudom :) +>> Napominjem da svaki od gore navedenih postupaka jako +>> povećava zrnatost i kontrast, tako da je (u principu) +>> upotrebljiv samo pri snimanju jednolično slabo osvetljenih objekata. Bravo čika Milanče !:) Da se sad bacimo na pozitive :) Šta ćemo ? Forte FD-103 ili ORWO :) ? Kum..
fotografija.115 kum.djole, -> #88, ikordic
+>> žekaj bre, ja imam pogled kroz objektiv. O kakvim uglovima gledanja se +>> ovde radi, ako aparat samo podigne onu "rampu" sa ogledalom i tako +>> eksponira film, znači pod istim uglom ja gledam objekat i pod istim uglom +>> se to uslikava? Sve je to ok :) zato što je XP jednooki refleksni aparat :) Kad pričamo o pojavi paralakse, priča se odnosi na jednostavne aparate s optičkim tražilom (neizmenljivi objektivi, ili delimično izmenljivi ako imaš odgovarajući). Kod nerefleksnih aparata (Smena,Kiev,Fed,Leica,Zorki..) paralaksu je ili nemoguće izbeći ili postoji mogućnost pomeranja maske na tražilu prilikom uoštravanja bliskih predmeta tako da u okviru vidiš šta će na slici ispasti (npr. kod Leica CL). Nerefleksni aparati imaju tražilo poput prozorčića s obe strane aparata, onako kako je Vujoš nacrtao. Usled udaljenosti tražila (prozorčića) od žižne ose objektiva nastaje paralaksa. Ma kraće rečeno, kod tebe se to ne može desiti. Kod Zenita je stvar u procentualnom beleženju kadra - ti vidiš nekih 60-70% budućeg snimka.. Kum..
fotografija.116 kum.djole, -> #83, mdrazic
+>>> Kako veoma volim 6x6 format, u arhivi mi je i jedan Kiev 80 (ruska +>>> kopija Hase 500C). Isti ima veoma dobar normalni objektiv od 80 mm, no +>> Fina optika Optika je koliko sam čuo, ukradena :)) od Carl Zeissa.. Zato Kiev 80 i daje fotografije istog kvaliteta kao Hasselblad. Btw, jel postojao tu neki spor između njih ili je samo došlo do kopiranja (stoprocentno uspešnog) ? :) Kum..
fotografija.118 kum.djole, -> #107, zddb
Za početak, jedan lep info :) Photo Yo-Yo ulaz Osnovne škole 'žika Jova Zmaj' Meštrovićeva 19 Braće Jerković,Voždovac razvijanje 3,5 i 9x13 40 para :) bez poklon-filma +>> "Balkan" je valjda kod bioskopa "Balkan", a "Jadran"? Da nije onaj na +>> Slaviji? Foto Jadran nalazi se na Terazijama, broj 24 Dakle, prekoputa McDonald's-a na Terazijama :) +>> talambase: "Ako kod nas uradite film (razvijanje i po jedna slika) +>> dobićete novi film besplatno. U Jadranu je cena definitivno 25 dinara, uz nov Fuji Super G film od 36 exp. +>> Eto, ne znam ni taj gde ti je, moram i za njega da te pitam. Foto Boban, Vojislava Ilića ne znam broj :)) Arhitektonska škola je tik iznad stadiona Obilića :) Kum..
fotografija.117 kum.djole, -> #106, zddb
+>> O užasa! Ja godinama skupljam kutijice... +>> Da li to važi i za crno-bele negative? Je li to samo tvoje iskustvo ili +>> zaista neko "zvanično" pravilo? Ma nije strašno ni držati film u kutijicama :) U krajnjem slučaju negativ nije izložen spoljašnjem uticaju a to je najvažnije. Grebanje,prašina,cepanje,gužvanje.. toga nema ni u kutijici O:) +>> Znači ne valjaju plastične kesice. Imaju li negde da se kupe papirne +>> kesice baš za to? To su u stvari paus-folije za 6 kvadrata 36mm u nizu, po 8-10 redova, nešto nalik na foto-album. Može se naći po photo shopovima, ali treba biti poprilično marljiv pa potražiti. No, može se to i napraviti :) Sve što ti treba je nekoliko desetina A4 paus papira, oho-lepak,flomaster, meki karton, zumbalica i urođena pedantnost :) +>> Mislim da vi koji stvarno imate iskustva, verovatno znate ima li tu nekog +>> drugog gubitka izuzev odnosa cena/količina. Kao što i sam znaš, emulzija se nanosi na celuloidnu traku od XXX(X) metara i nakon sušenja i obrade seče na odgovarajuće delove. Tako je apsolutno svejedno da li ćeš uzeti 17 metara filma u metalnoj kutiji koji se kasnije kasetiraju (17m filma je 10 kaseta po 36eksp.) ili film od 36,24,12+3 kvadrata. Fabrika zna koliko košta jedan kvadrat i ona sigurno zna njegovu cenu, a trgovac dodaje svoj procenat na taj kvadrat i dobija cenu celog filma :) Sad, ako preprodavac voli malo i da ukrade, onda će da te farba kako je to 'ovako i onako' ali ti nipošto neće dozvoliti da te ponese logika te da sam izračunaš vrednost filma koji si dobio/kupio :) Dakle, razlika je samo tvoj izbor - koji ti film više odgovara i zašto. I za kraj, ja baš i nemam iskustva poput ostalih ali me povukao smisao za filozofiranjem ;) Kum..
fotografija.119 vstan, -> #112, kum.djole
> Rade 'Viktor' Dincic, fotoreporter Fotoreporter gde ?
fotografija.120 vstan, -> #116, kum.djole
> Optika je koliko sam cuo, ukradena :)) od Carl Zeissa.. Zato > Kiev 80 i daje fotografije istog kvaliteta kao Hasselblad. > Btw, jel postojao tu neki spor izmedu njih ili je samo doslo > do kopiranja (stoprocentno uspesnog) ? :) Kopirati konstrukciju objektiva sigurno nije tesko, rasklopis ga i uzmes mu meru ;) , ali tajna je i u staklu, antirefleksnim slojevima, jos ako je sa centralnim zatvaracem. Sumnjam (100%) da je kvalitet kao original.
fotografija.121 obrada, -> #106, zddb
> O uzasa! Ja godinama skupljam kutijice... > Da li to vazi i za crno-bele negative? Je li to samo tvoje iskustvo ili > zaista neko "zvanicno" pravilo? "Zvanicno" bi trebalo cuvati negative u kesicama. Mogu da posluze i kutijice. Cuvaju negativ od spoljnih uticaja sem u slucaju manipulacije sa njim. Pri pregledanju i premotavanju takvog negativa uvek nastaju vece ili manje ogrebotine. One se ne primete kod malih uvecanja, ali kod velikih ... Naravno ovo vazi i za crno bele negative. Zoran
fotografija.122 vlajel, -> #106, zddb
>>>> fotografije. Ako jednom i uspe duplikati sigurno nece po > bojama ni liciti na original :(<<<< Pa mrzi ljude da šteluju analizator:) radi se serijski pa šta ti se zalomi.Inače je moguće je napraviti duplikate skoro u dlaku isto kao prethodne. Razvijanje kolora u univerzalnim bućkurišima nema nekog velikog uticaja na kvalitet samog filma,skoro da nema tog negativa sa koga se ne mogu napraviti solidne kolor fotografije,ceo problem kod nas se svodi na operatera koji se igra sa analizatorom,ma koliko ta sprava bila automatizovana,korekcije su moguće,samo ko će kod nas u konfekcijskoj izradi istih da se zeza,niko! Inače ako serija povuče na magentu ili žutu,greška je do njih,a ako samo pojedinačne sličice imaju 'štih' greška je do snimatelja,ili je temperatura svetla bila neodgovarajuća dotičnom filmu.
fotografija.123 mdrazic, -> #111, kum.djole
> Malo forsiranja i eto nove opreme. A danas ? Ja mogu samo da slušam kako > je to nekad bilo. Em se svaka šuša bavi fotografijom em za nas kojima > je to budućnost nema mnogo šansone da uspemo, čak ni kao šegrti. Pa šta ako se svaka šuša bavi fotografijom? Bavi se i politikom, pa šta? Demokratizacija je to za koju se svi zalažemo, zar ne. Još se gore zbilo u domenu računara. Ranije su programeri na 'Velikim sistemima' nosili kravate i bela odela, do njih nisi ni mogao da dođeš ako si ne daj Bože hteo sam nešto da uradiš. Dokumentaciju su krili kao zmija noge i bili su posebna kasta posvećenih. Ali, kad dođoše PC računari i kada svaka šuša može da ih kupi i 'da se bavi programiranjem' i kada više nema skrivanja informacija ispostavilo se da su ti stručnjaci većinom neupotrebljivi za ozbiljnije poslove. Demokratizacija ih je javno eksponirala ostalom svetu onakve kakvi zapravo jesu i kakvi su i do sada bili, a mi nismo znali jer nam niko nije rekao. Majstori fotografije ne postaju zato što kupe Nikon, Durst, Omegu itd. već što su majstori u svemu što prethodi samom snimku (kompozicija, izrez, svetlo,...). Dobra oprema je za one koji se profesionalno bave fotografijom: a) način da malo poboljšaju kvalitet snimka, b) pouzdan rad, c) statusna stvar (slično kao što ja vežem kravatu kad idem da pregovaram o prodaji svoje softverske robe) da bi delovali 'ozbiljno' i ulili poverenje potencijalnoj mušteriji. Za amatersko bavljenje fotografijom (tj. za svoju dušu) takva skupa oprema nije neophodna. U moje vreme po foto klubovima smo na Magnifaxu radili izložbene fotografije 30x40 snimljene nekom Praktikom i sve je bilo u redu. Bilo je naravno i Pentaxa, Olimpusa, poneki Nikon (kao egzotika) ali nije bilo vidljive korelacije između cene opreme i kvaliteta izložbene fotografije. Milan
fotografija.124 mdrazic, -> #104, vstan
> Pa nije Harman Kardon bas neki pojam. Neka, baš bih voleo jednog za sebe, tj. pojam je za mene i meni bi bio više nego dovoljan. A Mira Škorić ti je OK ;))) Milan
fotografija.125 mdrazic, -> #109, kum.djole
> Ako imaš vremena, opiši nam kako te je Miša razuverio, uopšte > napiši o kakvoj se školi radi :) Nije bitno što je bilo davno, > ja u školi učim po planu za školsku '71/72 :)) Sedamdesetih godina (srednja škola i fakultet) sam bio član Foto kluba Prirodno-matematičkog fakulteta u Bgd. Tu sam usavršavao veštine, zatim učio druge fotografiji i jedno vreme bio u rukovo- dstvu istog. Klub se finansirao od strane omladinske organizacije fakulteta i sve finansije su išle na materijal za kurseve (4-5 osnovnih i srednjih godišnje) i najvažnije, za godišnju izložbu na jugoslovenskom nivou (poštarina, klišei, štampa kataloga itd.). Miša nam je bio često u žiriju izložbe i te trenutke selekcije radova za izložbu kada tri člana žirija daju mišljenja (ponekad se i sukobljavaju) pred krcatom prostorijom ne bih menjao ni za kakav Nikon. Izložba je otvarana za 29. novembar na Bulevaru preko puta tašmajdanskog parka u galeriji FSJ koja im je kasnije oteta. Oko 1975. FSJ je organizovao letnju foto-filmsku školu. Oko pedesetak zainteresovanih amatera je otišlo u Veliku Kopašnicu kod Leskovca na dvadesetak dana. Izolovani u selu, smešteni u zgradi lokalne škole po dvadesetak u sobi, jedva smo čekali da u starom napuštenom mlinu slušamo predavanja o fotografiji od kompozicije do malih trikova zanata. Grupu za fotografiju je držao tada Miša Trninić i sa njim smo obilazili okolinu gde smo dobijali konkretne zadatke za rad. Naravno, usput nam je pričao i pričao o raznim važnim stvarima u fotografiji a i o sitnicama koje ponekad ispadnu vrlo bitne. Kad padne mrak, u mlinu smo izrađivali pozitive opet uz budno oko i pomoć iskusnih majstora. Sutradan bi se diskutovalo o urađenom prethodni dan, pohvaljivali dobri i ukazivano na loše snimke. Kad Miša uzme u ruke nečiji aparat, ma kakav on bio, snimak nekako ispadne bolji od ostalih koje smo radili :)) Nismo propuštali ni časove kino sekcije, bilo je jako zanimljivo, a i oni su dolazili kod nas na fotografiju (što je njima više koristilo nego nama film). Uopšte, u to vreme smo se puno družili po klubovima. Bilo je tu i zezanja, i jamba ali i puno diskusija o fotografiji koja nikad nije prelazila granice dobrog ukusa. Organizovali smo i predavanja za amatere (prvenstveno za nas iz kluba, a mogu i kursisti ako hoće) gde smo dovodili stare vukove Mišinog kalibra da nam pričaju o nekoj temi. Bilo je tada i sjajnih slajd filmova o kompoziciji koje je Foto savez prodavao po bagatelnoj ceni. Na trećoj godini fakulteta sam upoznao svoju ženu, zaljubio se žestoko pa sam manje vremena imao za fotografiju. Kasnije sam počeo da radim, došlo dete, počeo da pišem softver pored redovnog posla pa zato sada ne izrađujem sam fotografije, već nosim na izradu. Milan
fotografija.126 kum.djole, -> #123, mdrazic
+>> Pa šta ako se svaka šuša bavi fotografijom? Bavi se i politikom, pa +>> šta? Demokratizacija je to za koju se svi zalažemo, zar ne. Još se Da se razumemo, nemam ja ama baš ništa protiv foto-fanova već protiv avanturista. Onaj koji se za fotografiju opredelio i koji je godinama uči (ili onaj kome je to hobi, svejedno) mnogo je adekvatniji za bavljenje i poslom (za pare bre :) jer ima i predznanje i iskustvo. Gledajući današnju generaciju fotografa, od 20 učenika samo 5 će postati ono zašta se školuju a samo jedan, čak možda ni taj jedan, postaće majstor. Kad završi školu neće sigurno moći da se zaposli onako kako je želeo, jer kao što rekoh, devojke u dopičnjacima rade po foto-radnjama a dileje sa Canon i Nikon čudima šetaju po Knezu sa legitimacijom 'Borbe' u džepu. Druga je stvar što se fotografi školuju u očajnim uslovima, pa bi i rasprava oko toga šta je ispravno, nezahvalna. Samo kažem da mnogi ne zaslužuju to što imaju.. +>> Majstori fotografije ne postaju zato što kupe Nikon, Durst, Omegu itd. +>> već što su majstori u svemu što prethodi samom snimku (kompozicija, +>> izrez, svetlo,...). Dobra oprema je za one koji se profesionalno bave +>> fotografijom: a) način da malo poboljšaju kvalitet snimka, b) pouzdan +>> rad, c) statusna stvar (slično kao što ja vežem kravatu kad idem da To je sigurno nekad bilo, možda je tako i danas sa 'starim majstorima' ali u vreme kada ja budem morao da se dokazujem s ovim što znam, tj. s onim što će mi sadašnji majstori preneti - neće biti potrebno. Tehnologija nas je sve ugazila, i onaj programer o kome si pričao danas nema šta da radi jer to već svi znaju. Ista stvar i sa mnom negde posle 2000. ;) Kum..
fotografija.127 kum.djole, -> #119, vstan
+>>> Rade 'Viktor' Dincic, fotoreporter +>> Fotoreporter gde ? On kaže, slobodnjak, 'Novosti' itd.. mada, to je sve stara slava. Sumnjam da čovek koji živi od kupoprodaje radi kao aktivni fotoreporter.. Kum..
fotografija.128 kum.djole, -> #120, vstan
+>> Kopirati konstrukciju objektiva sigurno nije tesko, rasklopis ga +>> i uzmes mu meru ;) , ali tajna je i u staklu, antirefleksnim slojevima, +>> jos ako je sa centralnim zatvaracem. +>> Sumnjam (100%) da je kvalitet kao original. Ali ostaje fakat da su slike istog kvaliteta :) U stvari, tako je Tanhofer napisao.. Kum..
fotografija.129 mladenp, -> #78, djcorto
>>> Nisam bas neki strucnjak :), ali sasvim je uobicajeno da >>> kod novijih kamera vidis tacno ono sto ce se naci i na > Vidis, ali 100% SAMO sa Nikonom (mislim F2) i normalcem. > Moj Olympus OM1 recimo ima 98% sa normalcem, sa 24mm oko Tačno. Ne znam da li važi i za novije Nikone (verovatno važi). Odnos između viđenog i snimljenog se lako proveri eksperimentom. Na zid se zalepi veći papir (mogu i novine, a ne mora ni da se stavi papir ako vam nije žao da šarate po zidu ;) a fotoaparat postavi na stativ. Mora biti upravan na zid. To se postiže tako što se na zid privremeno postavi ogledalo i nanišani aparatom tako da se u tražilu vidi samo lice objektiva. Ondak se na papiru obeleži šta se vidi u tražilu. Zatim se snimi mrtva priroda na zidu. Prilikom izrade slika ne sme se kadrirati negativ. Najbolje je za povećavanje 35 mm filma koristiti 6x6 aparat. Rezultat: lepo se vidi (o, razočarenja ;) da se obeleženi deo nalazi unutar fotografije. Iz toga se može zaključiti koliko laže refleksni aparat. Postupak treba uraditi za svaki objektiv jer ima razlike. Do pomenute pojave dolazi zato što proizvođači stavljaju malo manja ogledala i prizme te tako uštede neki milimetar na gabaritima.
fotografija.130 mladenp, -> #77, djcorto
> Isti je cuveni Raja, konstruktor Panoramike, sada u > Palmoticevoj, malo iznad ugla sa nekad Lole Ribara, sada A da li ga je neko skoro video u radnji? Već mesecima se nije tamo pojavio.
fotografija.131 mladenp, -> #94, milanv
> - Film koji će se razvijati u FR E24 (može li se još uvek > negde nabaviti) treba osvetljavati kao film osetljiviji za He, he. Kanda si odavno batalio izradu slika. Tog razvijača nema u radnjama već desetak godina. :( A bio je odličan! > Šta beše Perceptol? Ne mogu da se setim pa da me... :( Ilfordov super-ultra-deluks sitnozrnati razvijač. Malo obara osetljivost filma ali na Tri-X i HP-5 se zrno ne primećuje. :)
fotografija.132 djcorto, -> #107, zddb
>> "Balkan" je valjda kod bioskopa "Balkan", a "Jadran"? Da nije >> onaj na Slaviji? Jok. Balkan je na Terazijama, kod knjizare Kultura, u pasazu, sada je u dnu pasaza OZ , robna kuca igracaka. Jadran je preko puta, blize hotelu Moskva
fotografija.133 vstan, -> #128, kum.djole
> Ali ostaje fakat da su slike istog kvaliteta :) > U stvari, tako je Tanhofer napisao.. Pa to i nije neki narociti sud. Ajde da je to rekao balinda ili ti :)
fotografija.134 vstan, -> #124, mdrazic
> A Mira Skoric ti je OK ;))) Koja je ta ?
fotografija.136 kum.djole, -> #133, vstan
+>> Pa to i nije neki narociti sud. +>> Ajde da je to rekao balinda ili ti :) Ok, pokrenućemo raspravu, samo da testiram Flexaret-a i kažem kakve on snimke daje O:) Kum..
fotografija.135 kum.djole, -> #129, mladenp
+>> Do pomenute pojave dolazi zato što proizvođači stavljaju malo manja +>> ogledala i prizme te tako uštede neki milimetar na gabaritima. Ja sam pročitao da teleobjektiv i normalac daju snimke iste veličine, što je van pameti. Pošto slikam Zenitom, Jupiter 135mm mi uveća kadar za nekih 1X-2X procenata u odnosu na 57mm. Nekoć sam čuo da je do Zenita (a više me i ne čudi) pa bih molio objašnjenje - ovako mi teleobjektiv ne služi ničemu :( Kum..
fotografija.137 milanv, -> #114, kum.djole
║║+>> zagnjurimo u stare knjige i bajate moždanje ćelije :) ║║ ║║ Ajde, ja sam jedva čekao :))) ! Pazi samo da te blic ne prodrma ;) ║║+>> - Druga mogućnost je mnogo suvlja, ali je ni za živu glavu ║║+>> ne bih pokušavao, sem da mi neko blizak radi u Ilford-u ili ║║ Nisi pokušavao, šteta, a ja mogu da izrazim sumnju u Pre bih rekao da bi šteta bila da sam pokušavao :)) ║║+>> 3-6 DIN-a (napomena: FR E24 je Fotokemikin sitnozrnasti ║║+>> razvijač, sa osnovnom namenom povećavanja osetljivosti uz ║║+>> minimalno povećanje kontrasta). ║║ ║║ Ja ga u mojim recepturama nisam našao, ako ga imaš, ║║ srdačno te molim da mi učiniš uslugu da i njega zabiberim ║║ u svoju knjižicu :) Na žalost to je jedini Fotokemikin razvijač koji je meni poznat, a da za njega nisam našao recepturu. Uostalom, do tih zelenih kesica nije bio problem stići, a ko je prepostavio... (Da hvataš zazubice: izvod iz "Upute za upotrebu" "FR - E 24 N je nova vrsta razvijača, podesna za razvijanje crno-bijelih negativ filmova svih osjetljivosti. Spada u red univerzalnih sitnozrnatih razvijača sa sposobnošću izjednačavanja kontrasta i naročito visokog relativnog iskorištenja osjetljivosti. Relativno povećanje osjetljivosti KB i R filmova odgovara otprilike cca 6 DIN-a. Razvijač se priprema...") Ako te zanima neka druga eFKe receptura kaži. ║║+>> Šta beše Perceptol? Ne mogu da se setim pa da me... :( ║║ ║║ Ilford Perceptol, ekstremno sitnozrnasti, bliži rođak Da, podsetio si me. Nisam ga koristio. Radio sam sa Microphenom. ║║ Bravo čika Milanče !:) E, vidim da ću zbog ovoga "čika" morati da pišem resume :((. ║║ Da se sad bacimo na pozitive :) ║║ Šta ćemo ? Forte FD-103 ili ORWO :) ? FD-103 nisam koristio. Da se izvučem, evo recepture za njegovog rođaka FD-102: Metol 2 gr Natrijumsulfit, kristalni 80 gr Hidrohinon 6 gr Natrijumkarbonat, kristalni 90 gr Kalijumbromid 3 gr Voda 1 l Pred upotrebu se razblažuje vodom 1:1. Daje vrlo lep braonkasti ton. FD-101 daje plavkasti ton, pa ako nekoga zanima recept... Orwo sam povremeno koristio. Nije mi sada pri ruci (da li beše NP-110? Sjajno-srebrasta kesica. Nije me posebno dojmio. Bio sam zadovoljniji sa Orwo negativ razvijačima - beše A-120 i R-03). Moj favorit je bio 2 x FR-4. U prvoj kadici je bio "pojačan" sa tečnim FR-435 i/ili hidrohinonom, a u drugoj natrijumsulfitom. Odnos vremena razvijanja u prvoj i drugoj "kupki" je određivao kontrast i količinu prikazanih detalja.
fotografija.138 pifat, -> #94, milanv
Kod astrofotografa je vrlo popularan tzv. "hypersensitized" film. Ne znam u cemu se tacno sastoji postupak, ali mislim da je u pitanju drzanje filma (bilo 35 mm kaseta, ili filmskih ploca veceg formata) u komori ispunjenoj nekom gasom. Tako se filmu moze poprilicno povisiti osetljivost. Nekada (dok sam ga citao) je u casopisy Sky&Telescope bilo nekoliko firmi koje su prodavale i obradjene filmove (Kodak Recording 2435 c/b, Tri-X, i neke kolorce) a i opremu za obradu filma u domacoj reziji. Kako sada stoje stvari, ne znam, jer sam doticni casopis citao pre eksplozije osetljivih kolor emulzija koja se desava poslednjih godina. Igor YT1MM
fotografija.139 pifat, -> #138, pifat
Sto se tice Fotokemikinog razvijaca FR-E24 za one koji su to manje izucavali podatak da je to manje ili vise (zavisno od zelja) uspesna kopija Kodakovog Microdol X razvijaca. Neverne tome ce verovatno reci zli jezici. No moje dugo i predjesnje iskustvo kazuje da su bolji ili losiji rezultati poticali od nase (tadasnje) poslovicne aljkavosti u proizvodnji (1 ili 1.1 g npr nama nista ne znace). No u nedostatku ovog i slicnih inostranih razvijaca (nadam se ternutno) preporucujem jedan stos koji sam kao jos mlad fotoamater koristio: Recept vazi za ORWO filmove ali se moze primeniti i na druge crno bele filmove sa malom paznjom na tempereturu razvijaca (zbog osetljivosti emulzije). Elem ako krenete od 22 DIN filma za svaka tri dina podizanja osetljivosti razvijajte film u R-09 od 1- 3 minuta duze (malo eksperimentisanja). Na ovaj nacin sam nekada postizao i 30 DIN bez problema. Ukoliko imate nekih pitanja iz fotohemije i astrofotografije Ja i Igor vam stojimo na raspolaganju. Ja sam Boban i radim u Institutu za hemiju, a Igor to znate radi u Racunarima. Oba smo nekad davno zverali u zvezde sa Kalemegdana (i lajali pardon snimali mesec). Pozdrav Boban&Igor
fotografija.140 djcorto, -> #135, kum.djole
>> Ja sam procitao da teleobjektiv i normalac daju snimke >> iste velicine, sto je van pameti. Posto slikam Zenitom, Cek malo, Kume, kako to mislis iste velicine ? Ako mislis na procenat slike koji se vidi u trazilu, on NE MOZE biti isti za objektive razlicite zarisne duzine, iz prostog razloga sto je vidni ugao razlicit. Deder objasni svoju izjavu ;)
fotografija.142 djcorto, -> #137, milanv
>> Orwo sam povremeno koristio. Nije mi sada pri ruci (da li >> bese NP-110? Sjajno-srebrasta kesica. Nije me posebno dojmio. >> Bio sam zadovoljniji sa Orwo negativ razvijacima - bese A-120 >> i R-03). Uu, ORWO N120 za pozitive i R09 za negative ... sa FK filmovima i Forte papirom, moze i rumunski polumat, ubistvena kombinacija !
fotografija.141 djcorto, -> #136, kum.djole
>> Ok, pokrenucemo raspravu, samo da testiram Flexaret-a >> i kazem kakve on snimke daje O:) Kad bejah u sedmom osnovne davase dosta dobre ... :)))))
fotografija.147 kum.djole, -> #141, djcorto
+>>>> Ok, pokrenucemo raspravu, samo da testiram Flexaret-a +>>>> i kazem kakve on snimke daje O:) +>> Kad bejah u sedmom osnovne davase dosta dobre ... :))))) Vremena se menjaju.. al nema šansone da ne daje slike ko nekad ;) Kum..
fotografija.146 kum.djole, -> #140, djcorto
+>> Deder objasni svoju izjavu ;) Sa zadovoljstvom !:) +>> Cek malo, Kume, kako to mislis iste velicine ? Ako mislis na procenat +>> slike koji se vidi u trazilu, on NE MOZE biti isti za objektive +>> razlicite zarisne duzine, iz prostog razloga sto je vidni ugao razlicit. No dobro, ovo što si napomenuo smo odavno apsolvirali :) Elem, da počnem iz početka.. pre jedno 3 godine O:) Za izvesne aktove bio mi je potreban teleobjektiv, 135mm Jupiter. Oduševim se slikom u tražilu i naravno, shodno logici da teleobjektiv usled te žarišne dužine 'približi' akt za XX procenata, rasplinem od sreće. Ali avaj, u odnosu na fotografisanje normalcem 58mm na snimku nije bilo nikakve značajne razlike osim možda 10% u korist teleobjektiva. Sednem i prostudiram malo literaturu i pronađem u Hedgecoovoj knjizi da 'oba daju slike jednake veličine' ? Pomislim, dobro de, ako je to fakat, neka ga.. ali otkud to da dve ipo žarišne dužine daju sliku kao jedna ? :)) Naravno, na ovo niko nije mogao precizirano da mi odgovori, te su rekli da napravim probu i uporedim. Nekoć mi kolega Salinger reče da je do aparata. Na Zenit-E teleobjektiv od 135 i preko daje neznatno uvećanje, na XP daje oko 50% dok na Nikonu (FM,F2) i Canonu (AF1,F1...) daje i preko 90% pa i do 98% Tu se uspaničim totalno i od tad mislim da se počastim tristakecom. Sad, konkretan problem je ta kombinacija Zenit-teleobjektiv. Ako ne vredi, onda stvarno ne vredi.. ali čudim se da jednom Hedgecoeu ovakva stvar izađe kao fakat u tako odličnoj knjizi. Bio sam definitivno jasniji :) Kum..
fotografija.145 kum.djole, -> #139, pifat
+>> Sto se tice Fotokemikinog razvijaca FR-E24 za one koji su to manje +>> izucavali podatak da je to manje ili vise (zavisno od zelja) uspesna +>> kopija Kodakovog Microdol X razvijaca. Neverne tome ce verovatno reci zli Sve sve, ali da nema recepta... sramota :)
fotografija.144 kum.djole, -> #142, djcorto
+>> Uu, ORWO N120 za pozitive i R09 za negative ... sa FK filmovima i Forte +>> papirom, moze i rumunski polumat, ubistvena kombinacija ! A da napravimo top-listu razvijača i papira ? :)
fotografija.143 kum.djole, -> #137, milanv
+>> Ako te zanima neka druga eFKe receptura kaži. Na svu sreću, većinu imam. Meni su potrebne hemikalije, a to je tek teško nabaviti. Ako znaš neku adresu, firmicu...:) +>> Orwo sam povremeno koristio. Nije mi sada pri ruci (da li +>> beše NP-110? Sjajno-srebrasta kesica. Nije me posebno dojmio. Bio +>> sam zadovoljniji sa Orwo negativ razvijačima - beše A-120 i R-03). Poslednji koji je izašao iz serije dok je ORWO radio bio je A01, izjednačavajući normalnog zrna na '5-'8. Nešto poput FR3, mada malo jači, radili smo u 500ml.. Šteta, puče nam ORWO :( Filmova ima, al' nije to to.. Kum..
fotografija.148 mladenp, -> #138, pifat
> Kod astrofotografa je vrlo popularan tzv. > "hypersensitized" film. Ne znam u cemu se tacno sastoji > postupak, ali mislim da je u pitanju drzanje filma (bilo > 35 mm kaseta, ili filmskih ploca veceg formata) u komori > ispunjenoj nekom gasom. Zaboravi odmah ovaj postupak. Koliko se sećam, u pitanju su neki vrlo otrovni gasovi, na pr. živine pare ili slično. Povećanje osetljivosti filma se teško može predvideti, ali pogoršanje zdravstvenog stanja organizma je garantovano. ;)
fotografija.149 mdrazic, -> #126, kum.djole
> +>> Majstori fotografije ne postaju zato što kupe Nikon, Durst, Omegu > itd. +>> već što su majstori u svemu što prethodi samom snimku > (kompozicija, +>> izrez, svetlo,...). > > To je sigurno nekad bilo, možda je tako i danas sa 'starim majstorima' > ali u vreme kada ja budem morao da se dokazujem s ovim što znam, tj. > s onim što će mi sadašnji majstori preneti - neće biti potrebno. > Tehnologija nas je sve ugazila, i onaj programer o kome si pričao danas > nema šta da radi jer to već svi znaju. Ista stvar i sa mnom negde > posle 2000. ;) Nisi u pravu. Ako od reportera tražiš da je snimak rađen Nikonom onda pomenute dileje imaju prednost, ali ipak se od reportera traži dobar sadržaj snimka, a tehnički kvalitet je ipak sekundaran. Na ovom planu dileja nema šanse protiv majstora. Majstor će kasnije i sam kupiti 'bolji' aparat ali prvenstveno iz razloga koji se na samom snimku ne vide (sigurnost, komocija, imidž). Pominjani programer je i ranije bio isto tako loš kao i danas, ali je ta malobrojna kasta zaposlenih po računskim centrima drugima mazala oči na raznorazne načine. Sada masa ljudi vidi šta oni uistinu znaju i šta sve ne znaju. Nadam se da o sebi ne misliš da te je tehnologija ugazila kao ove programere :) Sama tehnologija fotografije se nije bitno promenila za naših života. Milan
fotografija.150 mdrazic, -> #134, vstan
>> A Mira Skoric ti je OK ;))) > > Koja je ta ? Dotična peva narodnjake, i oni koji to vole se na nju pale. Bila je pomenuta u poruci gde i Harman Kardon. Ja inače narodnjake ne volim. Milan
fotografija.151 kum.djole, -> #149, mdrazic
+>> Nisi u pravu. Ako od reportera tražiš da je snimak rađen Nikonom onda +>> pomenute dileje imaju prednost, ali ipak se od reportera traži dobar +>> sadržaj snimka, a tehnički kvalitet je ipak sekundaran. Na ovom +>> planu dileja nema šanse protiv majstora. Majstor će kasnije i sam +>> kupiti 'bolji' aparat ali prvenstveno iz razloga koji se na samom +>> snimku ne vide (sigurnost, komocija, imidž). Ulivaš mi nadu, jelda ? :)) Dobro, govoriš o vrednostima koje su nekad (recimo 10-30 godina unazad) bile samo prateće i niko ih prilikom 'hvaljenja' tog i tog majstora ne bi pominjao. Danas em ima manje majstora (što je i normalno) em se oni sada uglavnom bave izlaganjem svojih radova i hodanjem po slavnom imenu uzduž i popreko. To da li će neko da krene njihovim putem ili ne i da li će neko postati i blizu to što su oni postali, nije ih briga. Niko se ne pita da li neko želi da nastavi baš tim putem (a sigurno želi) i svi se trude da u fotografskom poslu zarade bez obzira na njegovu pesrpektivu i njegove naslednike. Verovatno upravo zato što su i oni sami zaključili da bi obrazovanje i učenje mladih bilo uzaludno bačen trud i vreme - ovaj posao definitivno nije kao što je nekad bio. Onaj koji je svoje ime do sada kako-tako napravio, priznat je, dok onaj koji kaska i uči četvrtinu onoga što bi zaista trebao da zna, strepi od skorog besposličarenja i sopstvene tuge. Rađa se neka nova fotografija koju novi fotografi ne mogu da prate. To je to. +>> i šta sve ne znaju. Nadam se da o sebi ne misliš da te je tehnologija +>> ugazila kao ove programere :) Sama tehnologija fotografije se nije +>> bitno promenila za naših života. Hoćeš da kažeš da fotografiju i dalje dobijamo iz s.o. materijala :)) ? Dobro. Kako danas opravdati činjenicu da je fotograf nekad izrađivao materijal, snimao, razvijao i pravio fotografije potpuno sam i svojim trudom i znanjem ? Gde je to danas ? :)) Papan-aparati, papan-mašine, koliko je to dobro za narod i trgovinu toliko je loše za fotografe. U neku ruku ta mašina je otela pola mog posla. Sada ću, kad završim školu, moći da čistim patos u nekoj foto-radnji i brišem prašinu dok će mehanika da štancuje fotke :) Dok ( i ako !) postanem majstor trebaće duplo više vremena i truda nego što je trebalo El Gvojosu, na primer.. Za tako nešto moraću da uložim i ono što nemam, a nauka i vek tehnike će već nešto smisliti da me i na tom planu unakazi. Da bih bio poput pomenutog, morao bih da živim preko 90 godina i stalno,konstantno namećem neki svoj rad koji ama baš niko neće vrednovati kao 'nešto'.. Zamisli. Meni je tek 17 godina, a već se predajem ? Ma.. Tuga bre.. Kum..
fotografija.152 zizic,
Da li neko ima i hoće da proda (donese, preproda, ...) nov ili dobro očuvan ZOOM objektiv sa AUTOFOKUSOM sa NIKON bajonetom od recimo 28-70 (ili 35-70, ili 28-85, ili ...). Može Nikkor, a može i Sigma, Vivitar i slično (ako je cena ubedljivija ...). Da li neko takodje hoće da kupi ZENIT 12 u ispravnom stanju ZA MALE PARE. Ako ima interesenata, na mail pa da se dogovorimo. I na kraju, imam po 1 komad Skylight filtera 1A (LA+10) za M52 i filter-adaptera sa objektiva M55 na filter M52. (oba komada proizvodjač HAMA, praktično nekorišćeno). Cena podložna dogovoru.
fotografija.153 milanv, -> #146, kum.djole
║║ Salinger reče da je do aparata. Na Zenit-E teleobjektiv od 135 i preko ║║ daje neznatno uvećanje, na XP daje oko 50% dok na Nikonu (FM,F2) i ║║ Canonu (AF1,F1...) daje i preko 90% pa i do 98% Ovo nema veze sa životom! To da se u tražilu ne vidi prava razlika između ovih objekata, nekako ću i da svarim?! Ali da na negativu ne dobijaš pravi odnos, pa još da to zavisi od samog tela aparata - nema šansone! Jednostavno, odnos kadra objektiva 200:50mm mora da bude 1:4! Uostalom, evo malo prvačke teorije: 1/f = 1/p + 1/q (f=žižna daljina, p=rastojanje optičkog centra objektiva i objekta, q=rastojanje optičkog centra objektiva i filma); h:h' = p:q (h=veličina objekta, h'=veličina lika objekta). Iz navedenih jednačina se vidi da na sam "uhvaćeni" kadar utiču samo žižna daljina objektiva i udaljenost (naravno, i format filma). Ako uzmemo u obzir da ogledalo refleksnog aparata "baca" sliku na mutno staklo (iste?) veličine formata filma, jasno je da se onih nekoliko izgubljenih procenata vidljive slike u tražilu gube negde u pentaprizmi. Iz ovoga tvrdim da Zenit NIJE KRIV! Naime, "problematične" objektive možete staviti i na Nikona (uz pomoć adaptera) i dobićete isti kvalitet snimka (naravno, ovde isključujem upotrebu raznih automatskih sistema, koji nisu bitni za ovu analizu). Naime, ako bazu objektiva održavate na istoj daljini od filma ili mutnog stakla (što uspeva čak i Zenitu;), sledi gore navedeni zaključak. Ako mislite da grešim u analizi, molim vas iznesite; u protivnom ovo obara (bar mi se tako čini) i teoriju da se odnos viđenog u tražilu i dobijenog na filmu, menja u zavisnosti od žižne daljine objektiva. Dosta sam snimao s kombinacijom: Praktika, objekivi K.Z. 20mm/2,8; Pentakon 50mm/1,8; P. 200mm/4, i ovih problema nisam imao. ║║ Sednem i prostudiram malo literaturu i pronađem u Hedgecoovoj knjizi ║║ da 'oba daju slike jednake veličine' ? Pomislim, dobro de, ako je Koja strana (nešto mi f-ija FIND sporo radi:), pa da zajedno prostudiramo šta je pesnik hteo da kaže?
fotografija.154 kum.djole, -> #153, milanv
+>> Ovo nema veze sa životom! To da se u tražilu ne vidi prava Šta ću, poverovao sam. Kao što sam poverovao u to da postoje univerzalni razvijači koji traju duže od namenskih ;)) +>> razlika između ovih objekata, nekako ću i da svarim?! Ali da na +>> negativu ne dobijaš pravi odnos, pa još da to zavisi od samog +>> tela aparata - nema šansone! Jednostavno, odnos kadra objektiva +>> 200:50mm mora da bude 1:4! Mora, to i ja kažem :) Ali slaba vajda od teorije kad se ne podudara s praksom. Bar kod mene.. Sve ovo što si napisao, zakonitosti i sl. ja sam odveć prostudirao po sveskama i knjigama tehnologije i opet mi ništa nije jasno jer u praksi se dešava potpuno druga stvar. Sve me to tera da sednem i uistinu napravim te šture,probne snimke i vratim se s dokazima. +>> Iz navedenih jednačina se vidi da na sam "uhvaćeni" kadar +>> utiču samo žižna daljina objektiva i udaljenost (naravno, i +>> format filma). Sve se to iz toga vidi, al uz to i ne radi :)) Probaću pa ću blagovremeno javiti, ali unapred kažem da je to tako kako je (što je i čika Hedgecoe u sasvim treznom stanju objavio). +>> Iz ovoga tvrdim da Zenit NIJE KRIV! Naime, "problematične" Naravno !:) Zenit nikad nije kriv, to je bar jasno :)) +>> Koja strana (nešto mi f-ija FIND sporo radi:), pa da +>> zajedno prostudiramo šta je pesnik hteo da kaže? Evo, pisac je na strani 30 pod 'Teleobjektiv' jasno precizirao da: (citiram) ' Teleobjektiv je ponekad kraći od normalnog objektiva, ali su iste žarišne dužine. Oba daju slike jednake veličine ' Pritom navodeći da teleobjektiv daje samo privid manje udaljenosti, ali nije naveo i da daje X puta veći plan od X puta manje žarišne dužine normalca. Zato se ja mislim jesam li ja pijan ili čika Hedgecoe. Kum..
fotografija.155 djcorto, -> #151, kum.djole
>> U neku ruku ta masina je otela pola mog posla. Sada cu, kad >> zavrsim skolu, moci da cistim patos u nekoj foto-radnji i >> brisem prasinu dok ce Aman, kume, opet mrakaca ? Kresni osvetljenje (moze i nesto drugo ;)) LM, kao sto vec apsolvirasmo vise puta, puske, Vuk Mandusic i sl i dalje igraju u skljoc biznisu. Ne uma masina nista sama, trebas joj ti i te kako ! Ona zenska s nogama do zemlje koja obicno radi u nekoj "foto" radnji i samo zna da pritisne dugme za pocetak rada masine ce izumreti u momentu kada dodje nako kao sto sam npr ja pa joj tri puta vracam fotke jer ne valjaju. Hocu da ti kazem da se uvek trazi neko sto zna. Sta mislis, da u gradu ima jedan ili dva coveka koji, i masinom, prave fotke kako treba, mislim na kolor, da li bi kod njih isli vikend skljocare ili oni koji nesto znaju ? A oni bi hteli i uvecanja, proemnu izreza, malo zezalica ... i eto i parica i posla, samo ako znas. Mozda je ovo SF sto pisem, a vi prosudite ;)
fotografija.156 ilazarevic, -> #155, djcorto
> Mozda je ovo SF sto pisem, a vi prosudite ;) Broj ljudi koji traže da na slici bude nešto više od nasmejane familije je veoma mali, te zbog toga dame sa nogama do zemlje i njihove makine nikada neće propasti.
fotografija.157 kum.djole, -> #155, djcorto
+>> Mozda je ovo SF sto pisem, a vi prosudite ;) Iz tvojih usta u Božije uši, ali izgleda da to vreme o kojem govoriš upravo teče - šta je sa budućnošću ? :) Zato sam ja odveć uložio izvesan napor da me novi vek ne razj.. ;) te sam pripremljen za nove radne zadatke :) U pitanju je kamera, ali ako i nju počnu da kontrolišu roboti i mašine, ako krene neki '3D sequencing display system' ima 'ladno da se obesim o projekcioni ! I to na ovaj moj Magnifax, izdržaće ! :)) Elem, da se ne razbacujem mnogo i da ne ispadnem dete, treba učiti,učiti i samo.. Kad završim ovu školu, ako uvidim da nema vajde od štancovanja, idemo dalje.. Kad se bude došlo do cilja, a to je majstor fotografije i kamere, sešćemo i na miru pričati uz čuveno slovenačko vino 'Venerin breg' i jesti raviole O:) Ako ne zagore, naravno.. :)) Kum..
fotografija.158 kum.djole, -> #156, ilazarevic
+>> Broj ljudi koji traže da na slici bude nešto više od nasmejane familije +>> je veoma mali, te zbog toga dame sa nogama do zemlje i njihove makine +>> nikada neće propasti. Ko zna, kad krenem ja od radnje do radnje da izvoljevam ima sve da podobijaju otkaz ;) Onda ću da biram firmu ;)) Kum..
fotografija.159 aleck, -> #150, mdrazic
>> pomenuta u poruci gde i Harman Kardon. Ja inače narodnjake ne volim. A koji je pa sad taj?!
fotografija.160 mladenp, -> #154, kum.djole
> ' Teleobjektiv je ponekad kraći od normalnog objektiva, > ali su iste žarišne dužine. Oba daju slike jednake > veličine ' Kao što vidiš ako su objektivi *iste* žarišne dužine daće istu sliku. Pojam "teleobjektiv" se ovde odnosi na *konstrukciju* objektiva, a ne na žarišnu dužinu. Normalni objektivi su simetrične konstrukcije sa blendom u sredini. I objektivi većih žar. dužina se mogu izvesti na taj način ali bi bili preveliki i zahtevali bi preveliki hod za izoštravanje. Kod ovakvih konstrukcija ulazni ugao je jednak izlaznom. Teleobjektivi su asimetrični i imaju izlazni ugao mnogo veći od ulaznog. Na taj način se može dobiti objektiv veće žarišne dužine sa relativno malim gabaritima. Skoro sam negde pročitao lep članak o ovoj tematici al' da me ubiješ ne mogu da se setim gde. Za kaznu sam pročitao par poruka o bioenergiji ali nije pomoglo. ;)
fotografija.161 mdrazic, -> #151, kum.djole
> ne bi pominjao. Danas em ima manje majstora (što je i normalno) em > se oni sada uglavnom bave izlaganjem svojih radova i hodanjem po > slavnom imenu uzduž i popreko. To da li će neko da krene njihovim putem Kao da je nekad drugačije bilo. Stariji sam od tebe 20 godina, i ni tada to nije bio Eldorado. > sigurno želi) i svi se trude da u fotografskom poslu zarade bez obzira na > njegovu pesrpektivu i njegove naslednike. Verovatno upravo zato što su i > Rađa se neka nova fotografija koju novi fotografi ne mogu da prate. > To je to. > Dobro. Kako danas opravdati činjenicu da je fotograf nekad izrađivao > materijal, snimao, razvijao i pravio fotografije potpuno sam i svojim Kao da smo mi bili srećni što moramo da jurimo hemikalije (bilo nam je na PMF ipak lakše no drugima jer su tu hemičari) i mutimo rastvore? Lakše je otvoriti konzervu D-76 i smutiti. Slično kao danas smrznute pogačice od lisnatog testa sa sirom. Da se to i ručno napraviti, ali nikako da vidim prednost toga, pošto me mrzi to da radim i nemam vremena. > trudom i znanjem ? Gde je to danas ? :)) Papan-aparati, papan-mašine, > koliko je to dobro za narod i trgovinu toliko je loše za fotografe. > U neku ruku ta mašina je otela pola mog posla. Sada ću, kad završim Samo je tehnologija napredovala i ubrzala malo proces. Ako hoćeš da se baviš fotografijom to je a) za život b) iz ljubavi (umetnost) c) hoćeš i jedno i drugo. Tada: a) Idi snimaj svadbe i slične manifestacije gde se dobro zarađuje. Tehnologija tu onda ide tebi na ruku pošto stigneš na vreme da zvanicama prodaš na licu mesta snimke i uzmeš lovu (veću zato što brzo dobiju snimke) i juriš na drugu svadbu. b) Zaboravi na zaradu, čitaj literaturu, hvataj za rukav majstore, radi i pomoćne poslove (znaš ono: šegrt, kalfa, majstor) pošto je neke stvari nemoguće teorijski objasniti, to je ipak zanat. Usreći porodicu i familiju dobrim fotografijama, šalji na izložbe. c) Kad zaradiš pod a) daj ženi pare a ti ako stigneš radi b). I drugi zanati odumiru zbog konfekcije, ali jedan broj majstora ipak ostaje i zarađuju više no oni ranije. A uvek će biti i zahteva za dobrim snimcima. U procentima će više ljudi voleti konfekciju (mašinski rađene fotografije sa svojih filmova) nego što će biti kreativnih zato što je broj kreativnih ograničen (a populacija ljudi što škljocaju raste). Kod nas sada zbog standarda ljudi nemaju toliko para za fotografiju relativno kao nekad, ali se nadajmo da će se stanje popraviti. Milan
fotografija.162 djcorto, -> #157, kum.djole
>> Elem, da se ne razbacujem mnogo i da ne ispadnem dete, treba >> uciti,uciti i samo.. Kad zavrsim ovu skolu, ako uvidim da nema >> vajde od stancovanja, idemo dalje.. Kad se bude doslo do >> cilja, a to je majstor fotografije i kamere, sescemo i na miru >> pricati uz cuveno slovenacko vino 'Venerin breg' i jesti >> raviole O:) Ako ne zagore, naravno.. :)) Khm, nije breg nego mleko, ali vidim ja sta ti je na umu ... ;))))) Apropo skole, niko nikog ne tera u skolu ... niti da nesto uci. Stvar licnog izbora, i okolnosti.
fotografija.164 djcorto, -> #161, mdrazic
>> c) Kad zaradis pod a) daj zeni pare a ti ako stignes radi b). :))))))) Ovo bi moglo u FAQ :)))))))) >> I drugi zanati odumiru zbog konfekcije, ali jedan broj >> majstora ipak ostaje i zaraduju vise no oni ranije. A uvek ce >> biti i zahteva za dobrim snimcima. U procentima ce vise ljudi >> voleti konfekciju Pa uvek vecina nosi konfekciju, zar ne ? :) Treba samo znati sta valja ...
fotografija.163 djcorto, -> #158, kum.djole
>> Ko zna, kad krenem ja od radnje do radnje da izvoljevam ima >> sve da podobijaju otkaz ;) Onda cu da biram firmu ;)) Mogli bi da dogovorimo raciju :))))) po dvojica, ali po jedan Zenit u ekipi, radi eventualne tuce :)))))))
fotografija.165 vstan, -> #159, aleck
>>> pomenuta u poruci gde i Harman Kardon. Ja inace narodnjake > > A koji je pa sad taj?! Neka fus roba ;)
fotografija.167 kum.djole, -> #162, djcorto
+>> Khm, nije breg nego mleko, ali vidim ja sta ti je na umu ... ;))))) Pogrešio sam, kao slučajno.. O:) Btw, ono za Sloveniju još važi, nadam se :) Rekosmo - početkom '99 ? +>> Apropo skole, niko nikog ne tera u skolu ... niti da nesto uci. Stvar +>> licnog izbora, i okolnosti. Ništa nisam rekao protiv škole (u globalu) već protiv programa i mogućnosti koje je škola spremna da mi ponudi da bih nešto naučio. Te mogućnosti su svedene na dve oblasti: jednu, koja mi definitivno neće biti potrebna u toj meri koliko se potencira (a to su svi nestručni opšteobrazovni predmeti) i drugu, u kojoj imam samo suvu teoriju i praksu koja tu teoriju ne prati. Zašto je to tako, tralala.. nemamo uslova, ali pošto je i interesovanje mladih za konkretno ovaj posao fotografa sveden na 'domojegičan' status, nema razloga da o ovome više raspravljamo :) Svi smo krivi, al mi ponajmanje ;) Kum..
fotografija.166 kum.djole, -> #163, djcorto
+>> Mogli bi da dogovorimo raciju :))))) po dvojica, ali po jedan Zenit u +>> ekipi, radi eventualne tuce :))))))) :)))) Ok, ako bude bilo potrebno zvaću upomoć :) Zenit-budizam na delu :) Kum..
fotografija.168 kum.djole, -> #161, mdrazic
+>> Kao da smo mi bili srećni što moramo da jurimo hemikalije (bilo nam je +>> na PMF ipak lakše no drugima jer su tu hemičari) i mutimo rastvore? Vidiš, za mene je uvek bio doživljaj da napravim razvijač i fiksir :) Em imam sve recepte, em imam i volju.. a i rekli smo već koliko je dobro nešto naučiti i kasnije upotrebiti to znanje. Mogu da se kladim u Nikon koji nemam da velika većina onih koji štancuju fotke i mlate pare ne znaju kako i od čega se pravi razvijač niti da li je on baznog ili kiselog karaktera.. O:) +>> Lakše je otvoriti konzervu D-76 i smutiti. Slično kao danas smrznute +>> pogačice od lisnatog testa sa sirom. Da se to i ručno napraviti, ali +>> nikako da vidim prednost toga, pošto me mrzi to da radim i nemam vremena. Što se pogačica tiče, (idemo na gibanicu;) mnogo je ukusnije kada se testo razvije, onako domaćinski.. Kao i domaći rezanci.. :) Ups.. daklem :)) Ja sam Za da se uči ali sam također za to da se razmišlja o uhodavanju s tehnologijom. Masa toga se pojavila od doba kad si ti bio mojih godina a u mojoj školi se o tome uopšte ne priča. Otud i ono da me škola obrazuje po planu za '71-'72. Priznaću, da nije ove teme, vas koji se bavite fotografijom, i ovog Sezama, ne bih ja bio ovoliki fotograf koliki sam danas, a to sigurno znači ni onoliki koliki bih bio za 10-20 godina :) +>> b) Zaboravi na zaradu, čitaj literaturu, hvataj za rukav majstore, +>> radi i pomoćne poslove (znaš ono: šegrt, kalfa, majstor) pošto +>> je neke stvari nemoguće teorijski objasniti, to je ipak zanat. +>> Usreći porodicu i familiju dobrim fotografijama, šalji na +>> izložbe. Dogovoreno, majstore sam već uhvatio :) Kum..
fotografija.169 kum.djole, -> #160, mladenp
+>> Kao što vidiš ako su objektivi *iste* žarišne dužine daće istu +>> sliku. Pojam "teleobjektiv" se ovde odnosi na *konstrukciju* +>> objektiva, a ne na žarišnu dužinu. Normalni objektivi su simetrične Eh, zavuko ga Hedgecoe :( Ja sam mislio da čovek priča uopšteno, kad on o istoj žiži... Dobro, to smo razumeli, idemo dalje :) Logično je da dve iste žarišne (hajd uzećemo izraz žarišne) dužine daju dve iste slike, ali kako bi onda trebalo da izgleda u odnosu 135:58 ? Dakle, ako zanemarimo to da Zenit daje nešto više od 60%-70% u tražilu, preko teleobjektiva bih trebao da dobijem veći kadar nekih 2.5 puta :) Kod mene toga - nema :) Mora da je zbog bioenergije..;) Kum..
fotografija.170 mdrazic, -> #168, kum.djole
> Vidiš, za mene je uvek bio doživljaj da napravim razvijač i fiksir :) > Em imam sve recepte, em imam i volju.. a i rekli smo već koliko Mi tražili za FR E24 i ne nađosmo ga. Valjda danas to više nije industrijska tajna. Ako znaš, napiši jer je nekome ovde trebalo. > štancuju fotke i mlate pare ne znaju kako i od čega se pravi razvijač > niti da li je on baznog ili kiselog karaktera.. O:) Dok mlate pare nemaju vremena da mute rastvore :)) > Što se pogačica tiče, (idemo na gibanicu;) mnogo je ukusnije kada > se testo razvije, onako domaćinski.. Kao i domaći rezanci.. :) Jeste, ali kad sam jedeš. Kad drugome prodaješ, važnije je da se njemu sviđa i/ili da više zaradiš boljom produktivnošću. > Ups.. daklem :)) Ja sam Za da se uči ali sam također za to da se > razmišlja o uhodavanju s tehnologijom. Masa toga se pojavila od > doba kad si ti bio mojih godina a u mojoj školi se o tome uopšte ne > priča. Otud i ono da me škola obrazuje po planu za '71-'72. Još uvek srebro vlada, ali se bojim da će stvarno nešto bitno da se desi u roku od desetak godina (kao prelaz na CD recimo). Već postoje kamere sa elektronskom memorijom. To sada nije neki kvalitet, ali pre 10 godina pojavio se Spectrum, a sada je Pentium vladar. Za 10 godina ? Milan
fotografija.171 kum.djole, -> #170, mdrazic
+>> Mi tražili za FR E24 i ne nađosmo ga. Valjda danas to više nije +>> industrijska tajna. Ako znaš, napiši jer je nekome ovde trebalo. FR24 sigurno nemam, čak sam se i začudio, ali neumorno ću tražiti, čak i od 'starih majstora' :) +>> Jeste, ali kad sam jedeš. Kad drugome prodaješ, važnije je da +>> se njemu sviđa i/ili da više zaradiš boljom produktivnošću. E ovo stoji. Možda zato i gubim pola zanimanja ? +>> Još uvek srebro vlada, ali se bojim da će stvarno nešto bitno da se +>> desi u roku od desetak godina (kao prelaz na CD recimo). Već postoje +>> kamere sa elektronskom memorijom. To sada nije neki kvalitet, ali pre +>> 10 godina pojavio se Spectrum, a sada je Pentium vladar. Za 10 godina ? Za 10 godina imaću 27 godina, vidimo se :)) Kum..
fotografija.173 milanv, -> #154, kum.djole
║║ Evo, pisac je na strani 30 pod 'Teleobjektiv' jasno precizirao ║║ da: (citiram) ║║ ' Teleobjektiv je ponekad kraći od normalnog objektiva, ali su iste ║║ žarišne dužine. Oba daju slike jednake veličine ' ║║ ║║ Pritom navodeći da teleobjektiv daje samo privid manje udaljenosti, ║║ ali nije naveo i da daje X puta veći plan od X puta manje žarišne dužine ║║ normalca. Zato se ja mislim jesam li ja pijan ili čika Hedgecoe. Mladenp ti je jasno odgovorio, ali da probam da dopunim. Obično se pod pojmom "teleobjektiv" podrazumeva "dugožarišni objektiv", ali u knjizi koju navodiš ("Foto priručnik", John Hedgecoe) autor jasno razdvaja ta dva pojma, što se na 30 strani (koju navodiš) vidi: TELEOBJEKTIV Teleobjektiv je DUGOčARIŠNI objektiv s ugrađenim divergirajućim elementima na kraju aparata. on pravi privid manje udaljenosti slike od objektiva no što bi trebalo da bude pri određenoj žarišnoj dužini. Teleobjektiv je ponekad kraći od normalnog objektiva, ali su iste žarišne dužine. Oba daju slike jednake veličine. DUGOčARIŠNI OBJEKTIV Dugožarišni objektiv daje vrlo kvalitetne slike kroz uski kut gledanja. Njegova velika žarišna dužina znači da glavni elementi objektiva moraju biti ugrašeni na početku duge cijevi kako bi mogli biti dovoljno udaljeni od filma i dati oštru sliku Ovi objektivi imaju maksimalan otvor f:4,5 ili f:4,6. Optičke ispravke šesto ograničuju minimalnu udaljenost obje4kta na 3m ili više. Napominjem da je dotičnu knjigu karakteriše očajan prevod (izdanje Mladost, Ljubljana 1978), i da je potrebna prilična upućenost u temu da bi ste uvek bili sigurni da je prevodilac uvek "na liniji" autora.
fotografija.172 milanv, -> #169, kum.djole
║║ Logično je da dve iste žarišne (hajd uzećemo izraz žarišne) ║║ dužine daju dve iste slike, ali kako bi onda trebalo da izgleda ║║ u odnosu 135:58 ? Dakle, ako zanemarimo to da Zenit daje nešto ║║ više od 60%-70% u tražilu, preko teleobjektiva bih trebao da ║║ dobijem veći kadar nekih 2.5 puta :) Kod mene toga - nema :) Ne vredi da se ovako "objašnjavamo", nego ti, lepo, uradi probe (neko je ranije ovde detaljno izneo kako), pa da nastavimo sa argumentima crno-na-belo. Sumnjam, ali (ipak) možda te žarišne dužine (koje navodiš) i nisu stvarne. Predlažem da ih proveriš tako što ćeš izmeriti (probom, naravno:) koliki je stvarni ugao (dijagonale) koji objektivi zahvataju, a onda na osnovu donje formule dođeš do pouzdane žižne daljine. tg(ß) = ((1/2)d) / f, gde je ß = vidni ugao objektiva (po dijagonali filma), d = dijagonala formata, f = žižna daljina. Za informaciju navodim da kod "Lajke" važi sled. tablica: f 20 35 50 80 100 135 200 ß° 93 62 45 30 24 18 12.
fotografija.174 djcorto, -> #169, kum.djole
>> dobijem veci kadar nekih 2.5 puta :) Kod mene toga - nema :) >> Mora da je zbog bioenergije..;) Aman, kume .... kadar na strani filma mora da bude uvek oko 24x36 mm, zar ne ? ;) Hedgecoe je pricao o razlicitim konstrukcijama objektiva sa ISTOM ziznom daljinom.
fotografija.175 mladenp,
Menjam nov novcat Nikkor 50/1.8 AF za isti bez autofokusa. Ne mora da bude nov, samo lepo očuvan. Takođe, prodajem Nikon 50/1.8 E za, recimo, 50-tak DEM.
fotografija.176 ikordic,
RE: Filteri U prilogu je tekst o filterima za foto-aparate (skylight, UV, ...) koji mi je poslao zizic. Radi se o FAQ fajlu, poreklom sa InterNet-a. žovek (zizic) kaže da ima još ovoga, pa ako dovoljno jako vičemo, možda nam pošalje još :) filters.zip
fotografija.177 djcorto, -> #176, ikordic
>> kaze da ima jos ovoga, pa ako dovoljno jako vicemo, mozda nam >> posalje jos :) VIIIICEEEEEEEM ! :)
fotografija.178 obrada, -> #65, kum.djole
> Jedino su u Boru > proizvodili graficki film (valjda to i danas rade) ceneci > ga kao da je od zlata a ne od srebra ;)) Prave ih jos uvek. Bili su na sajmu knjiga. Dragan
fotografija.179 jpptticb,
Evo jednog pitanja na koje znam odgovor (nacelno), ali me interesuje praksa: kako napraviti crno-beli dijapozitiv? Ranije sam probao sa onim mikrofilmom (sad ga nigde nevidim) i sa pozitiv razvijacima, i uz dosvetljavanje, ali nisam bas nesto bio zadovoljan sa rezultatima, a i davno je to bilo. Ako je to neko skoro radio, molim da mi "osvezi" proceduru (kakvi razvijaci, koliko dosvetljavanja i sa koje daljine, koje vreme razvijanja itd.).
fotografija.180 obrada, -> #179, jpptticb
> a i davno je to bilo. Ako je to neko skoro radio, molim da mi "osvezi" > proceduru (kakvi razvijaci, koliko dosvetljavanja i sa koje daljine, > koje vreme razvijanja itd.). Mnogo je godina proslo od kada sam to radio :) Uglavnom sam pravio dijapozitive crteza i grafikona, znaci bez mnogo polutonova. Postupak je bio isti kao kad se rade fotke. Znaci negativ u aparat za povecanje a mikrofilm u masku za fotopapir. Podrazumeva se da imas objektiv kojim mozes izvuci "povecanje" skoro 1:1. Osvetljenje je bilo oko 1 sekunde. Razvijanje je u pozitiv razvijacu pri crvenom svetlu priblizno 2 minuta. Nadam se da sam dovoljno jasno objasnio :)
fotografija.181 aleck,
Da li neko zna gde se u gradu može po nekoj normalnoj ceni napraviti kolor poster veličine 50x70 ili 70x100 koristeći fotoslajd(ako sam lupio ovaj naziv izvinjavam se,ali nemam pojma o fotografiji(ako isključimo pritiskanje dugmeta na aparatu))? p.s. Foto Balkan ne predlažite.Tamo je cena aspirinotražeća...Jel može to jeftinije?
fotografija.183 calex, -> #181, aleck
<!> Da li neko zna gde se u gradu može po nekoj normalnoj ceni napraviti <!> kolor poster veličine 50x70 ili 70x100 koristeći fotoslajd Opa, Draganica će da legne na zid
fotografija.184 djcorto, -> #181, aleck
>> p.s. Foto Balkan ne predlazite.Tamo je cena >> aspirinotrazeca...Jel moze to jeftinije? Onda proveri Elite photo .... mada ni oni nisu jeftini. A Balkan trazi jer to ne radi bas svako ......
fotografija.185 mladenp, -> #181, aleck
> napraviti kolor poster veličine 50x70 > Jel može to jeftinije? Verujem da u svakoj boljoj radnji mogu da ti naprave (ili daju onom ko može da napravi) fotografiju te veličine. Cena je sigurno ubitačna, tu nema pomoći. :(
fotografija.186 kum.djole, -> #178, obrada
Re svima :) +>> Prave ih jos uvek. Bili su na sajmu knjiga. Aha, pokupili smo adrese :) Kodak grafički film firma "Medicom", 23.Oktobra 68, 15000 Šabac tel. 015/26-662 ili Dejan Vasiljević (stan) 015/32-836 RTB Bor grafički film firma "MVM" direktor Boban Pavlović Trajka Rajkovića 5, 11070 Novi Beograd 011/1760-552
fotografija.187 kum.djole,
Evo jednog vrlo interesantnog naslova, može se naći u British council-u (negde iza 16.Januara, kada se budem smilovao da je vratim ;) i bavi se podvodnom fotografijom. Na prvi pogled, vrlo interesantno i stručno štivo. Knjigu sam upravo pozajmio kolegama, kad ugrabim vremena opširnije ću napisati da li me je dojmila :) "Underwater photography" - John Turner Kum..
fotografija.198 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.151, mdrazic (reply to kum.djole) > +>> Da li neko zna koliko zaista moze da se uvelicava fotografija > +>> (negativ je u pitanju)? > > Recimo da zavisi od negativa. Ako je negativ formata 36mm moguće > je povećanje do 18x24 cm preko projekcionog aparata, i za > kvadratni negativ 6x6 povećanje i preko 30x40 cm. > Moguće je takođe i ekstremno povećavanje koje se vrši sa par Vidi ovako: sa 36mm se može fino isterati izložbeni format 30x40cm. Može i 50x60cm. Oštrina zavisi od optike, stativa, a zrno od emulzije, najviše od osetljivosti filma (raste sa osetljivošću). Za postere ipak treba 60x60mm negativ. Kad sam se ja bavio foto- grafijom (uglavnom crno-belom gde se vide majstori:) bilo je i papira u rolni širine oko 1m pa praviš tapete :))). Uz sve ograde: oštrina i zamućenost su subjektivne kategorije, a na utisak utiče i sa koje se daljine posmatra, zar ne? > Postoji i jedna caka - uradiš fotografiju sa negativa od 36mm na > 18x24 formatu i snimiš je reprofotografskom kamerom velikog formata > kao original, uz smanjenje recimo, 50% > Na taj način ćeš dobiti negativ veličine 9x12 cm sa dovoljno sitnim > zrnom za ekstremno povećavanje, uz nešto slabiji kvalitet od > prvobitnog. A možeš i sa originala uz neki blagi mekocrtač pri ekspoziciji pozitiva koji će 'razbiti' zrno. Milan
fotografija.192 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.128, jpptticb (reply to vstan) > Probleme sa kontrastom/ostrinom nisam imao (iskljucivo > slajdovi). Kod slajdova (pogotovo ako su detalji nebitni, a bitna je boja), kontrast/ostrina ne igra presudnu ulogu, cak je i cesto 'dobro' da su delovi pa i ceo slajd manjeg kontrasta/ostrine > > ........ (vec i sam polarizator mi jako obara ostrinu). > > Uvek, svaki ? Pa ne bas uvek, al' cesto i manje vise svaki. Kod C/B filmova palarizator ne koristim gotovo nikad! Takodje na zum objektivima (ne samo zbog neprakticnosti 'podesavanja'). Ako na sirokougaonom objektivu ne mogu da 'zatvorim' blendu bar za 1-2 otvora opet izbegavam polarizator.
fotografija.189 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.110, vstan (reply to ikordic) [subj:tema->photo] > Sta je onaj Skylight trt-mrt? 1B ? Kao sto mu ime kaze ;) sluzi za uklanjanje plave dominante u senkama, koja (dominanta) potice od nebeskog plavetnila (svetlosti) + obavlja posao UV filtera. A sta radi UV neka objasnjava neko drugi ;) Dakle kolor snimcima nacinjenim u senci pri vedrom nebu daje topliji-prirodan ton. Za razliku od UV filtera koji je bezbojan ovaj trt-mrt je rozikaste nijanse. Uglavnom se proizvodi kao 1A a varijanta 1B, nesto jaceg efekta, se redje nalazi (Hoya). Na skoro svakom objektivu imam polarizacioni filter a zbog gore navedenih razloga na svakom je skylight 1B koji sluzi i kao fizicka zastita objektiva, odnosno polar filtra ;) Ako trebaju dijagrami zracenja, nanometri i sl. javljaj ;)
fotografija.188 kum.djole,
Kako su poštovane kolege tražile, u prilici sam da pošaljem nekoliko najkvalitetnijih, što vezanih što tematskih poruka na temu fotografije koje smo pisali u okviru EXTRA:razno proteklog meseca. Nakon nešto manje od 200 poruka tema je zasijala pod brojem 16, a par najinteresantnijih upravo slede. Izvinjavam se onima koji su doprineli da se tema pojavi a njihove poruke nisu uvrštene u prenosne - mnogo toga mi je promaklo u bazi :( Kum..
fotografija.190 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.112, jpptticb (reply to vstan) > Dakle kolor snimcima nacinjenim u senci pri vedrom nebu daje > topliji-prirodan ton. Za razliku od UV filtera koji je bezbojan > ovaj trt-mrt je rozikaste nijanse. Uglavnom se proizvodi kao 1A > a varijanta 1B, nesto jaceg efekta, se redje nalazi (Hoya). > Na skoro svakom objektivu imam polarizacioni filter a zbog gore > navedenih razloga na svakom je skylight 1B koji sluzi i kao > fizicka > zastita objektiva, odnosno polar filtra ;) Ti bogami dobro 'nakrcas' objektiv sa 'staklima'! Ako su jos polariztori od onih starijih tipova (sa dva stakla i polarizacionom folijom) bome ce mnogo da oboris ostrinu (na svakoj granicnoj povrsini dolazi do prelamanja zraka sa svim svojim nepravilnostima), al' ce zato boje da budu ..., osim ako u lokalnom lab-u ne uprskaju (a oce). Sto se mene tice ja te kojekakve UV/Skylight i sl. veoma retko koristim (ako postoje jake sanse da objektiv bude 'uprljan'). Polarizator koristim cesce, ali nikad u kombinaciji sa drugim filtrima (vec i sam polarizator mi jako obara ostrinu). Ne nije da imam jeftine filtere (Pentax-ovi i Hoya), al' stvarno sam nekoliko puta bio iznerviran losim kontrastom/ostrinom kada sam koristio filtere. Sto se tice kolor negativ filmova, svaki put kada dam da mi urade kopije nekih snimaka dobijam totalno razlicite boje, sto onda da se gnjavim? Kad su slajdovi u pitanju, jeste tu se dosta toga vidi, ali ako posmatras preko dijaprojektora (u zamracenoj sobi) nemas sanse da uporedis sa 'pravim' bojama pa ti nece mnogo smetati. Ako pravis slike sa dijapozitiva, onda moras/mozes to korigovati dodavanjem ruzicastih (i ostalih) filtera.
fotografija.193 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.146, jpptticb (reply to vujos) > > stvar jer voda gubi 'zivost' tj. dobija se mrtva povrsina, koja > > i ne lici na vodu. > > Stvar ukusa. Nista lepse, bar za mene, kada na koloru > polar probije do dna vode :)) To, to, moj si covek! Al' kad voda nije bistra, pa se jos ustalasa (od vetra i 'plovecih objekata') pa kad to pocne da 'seva' na sve strane (po jedno 'sunce' na vrhu svakog talasa, a ima ih milion), i to sve u po bela dana, e onda znam da ce fotosi/slajdovi biti jako slabi po pitanju kontrasta i ostrine bez obzira sto imam one smc* objektive (sa sedam antirefleksnih slojeva), i sto se trudim da 'zaklonim' kolko mogu objektiv od blesaka sa strane.
fotografija.194 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.149, kum.djole Tema: Fotografija +>> Ajde malo da pomognem fotografima. :) +>> Da li neko može nešto da mi kaže o mikro filmu? Sve me zanima, pojma +>> nemam ništa (ni kako izgleda, ni čemu služi, ni koliko košta, ni da li +>> je u boji ... :) Mikrofilm je visokokontrastni film sitnozrnaste emulzije namenjen snimanju veoma sitnih detalja. Ako uzmemo u obzir da je ekstremno sitnozrnasti film od 4 do 15 DIN-a i da se s sitnijim zrnom povećava količina osvetljenja i ekspozicija, standardna osetljivost mikrofilma iznosi oko 10 DIN-a. Mikrofilm je širine 16 ili 35mm,razvija se u sitnozrnastom razvijaču,kasnije povećava i gleda u mikrofilmskom čitaču. Osnovna namena mikrofilma je da u manjem formatu zabeleži više detalja uz najveći mogući kvalitet. Upravo zato se koristi sitno zrno i duža ekspozicija. Npr. snimanje više desetina štampanog materijala staje na tek nekoliko snimaka mikrofilma. Kasnije se on povećava do gotovo istog formata kao i snimani original. Postoje posebne maloformatne kamere za mikrofilmove, interesantno je pročitati nešto o špijunskoj fotografiji (kamere sakrivane u štapovima,kišobranima,lulama..) (See: spy movies :) Takođe, postoji i plan mikrofilm koji služi za snimanje više detalja u redovima. Plan mikrofilm je određene veličine, najčešće na 10,2 x 12,7 cm u kameri koja snima mikroslike u redovima. Primer: 207 stranica štampanog materijala može se zabeležiti na jednom negativu te veličine. Naravno, to podrazumeva kasnije povećavanje i špijuniranje šta je na tim stranicama napisano ;) Literatura: John Hedgecoe 'The Photographer's Handbook', uz moju nestručnu pomoć :)) Kum..
fotografija.195 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.192, obrada (reply to kum.djole) > Mikrofilm je visokokontrastni film sitnozrnaste emulzije > namenjen snimanju veoma sitnih detalja. Ako uzmemo u obzir da Samo mala dopuna. Pri razvijanju mikrofilma obicno se koristi pozitiv razvijac. Ceo postupak obrade je slican izradi crno belih fotografija. Znaci moze se koristiti crveno svetlo :) Zoran
fotografija.196 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.142, kum.djole (reply to omega) Tema: Fotografija +>> Da li neko zna koliko zaista moze da se uvelicava fotografija +>> (negativ je u pitanju)? Recimo da zavisi od negativa. Ako je negativ formata 36mm moguće je povećanje do 18x24 cm preko projekcionog aparata, i za kvadratni negativ 6x6 povećanje i preko 30x40 cm. Moguće je takođe i ekstremno povećavanje koje se vrši sa par metara udaljenosti, npr. na zidu. Na taj način možeš dobiti fotografiju i metar sa metar, doduše sa veoma krupnim zrnom, flekama i prilično 'zamućenu' (naravno, ako je reč o crno-beloj fotografiji).Kod kolora se princip ne razlikuje mnogo. Postoji i jedna caka - uradiš fotografiju sa negativa od 36mm na 18x24 formatu i snimiš je reprofotografskom kamerom velikog formata kao original, uz smanjenje recimo, 50% Na taj način ćeš dobiti negativ veličine 9x12 cm sa dovoljno sitnim zrnom za ekstremno povećavanje, uz nešto slabiji kvalitet od prvobitnog. Kum..
fotografija.197 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.147, kum.djole (reply to omega) Tema: Fotografija +>> Pa kako se onda rade recimo oni pejsazi - tapete? Beats me :)) Računaj da je izrada postera tehnika ravne štampe. Dakle, da bi napravio poster moraš da napraviš i ploču iste veličine, a da bi napravio ploču moraš da napraviš kopirni predložak koji ćeš povećati na tu veličinu. Pretpostavimo da se, dakle, ti posteri (poster-tapete) rade sa većih negativa od 10,2 x 12,7 cm Kum..
fotografija.199 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.163, kum.djole Tema: FOTOGRAFIJA +>> Nije toliko važna jačina sijalice. Jedini je problem što se produžava +>> eksponiranje foto papira. Tačno vreme eksponiranja možeš da odrediš +>> sa dve-tri probe, ali ne radiš u punom formatu već 13*18 ili manji, +>> tj. dobiješ delove snimka enormno uveličane. No, postoje i brzi papiri, ne verujem da je s njima ista situacija, jer ekspozicija neretko ne zavisi samo od količine svetlosti koja pada na materijal već i od materijala. A kako sam procenio, ovaj MGX Ilford jede malu decu ako se preeksponira :)) U neku ruku to je sve logično, eto i odgovora Omegi. Može se projektovati negativ bilo koje veličine, recimo 35mm sa udaljenosti od par metara na zid, bez obzira na jačinu sijalice, na foto papir veličine 2-3m sa 2-3 m :) Sve zavisi od dužine ekspozicije, i vrste papira.. Kao i kod razvijača - film se može razviti i u 10% razvijaču :) Doduše, trebaće jedno 15-ak dana,ali.. ;)) Kum.. PS: Hoćemo temu Fotografija :)
fotografija.191 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.117, vstan (reply to jpptticb) > Ti bogami dobro 'nakrcas' objektiv sa 'staklima'! Ako su jos > polariztori od onih starijih tipova (sa dva stakla i > polarizacionom folijom) bome ce mnogo da oboris ostrinu (na Polarizatori su "novog" tipa, poreklo Hoya/Vivitar. Skidam ih samo u low-light slucajevima. Hoya-ini 1B su pride sa MC-om. Probleme sa kontrastom/ostrinom nisam imao (iskljucivo slajdovi). Naravno ne preterujem sa "staklima" u ekstremnim slucajevima, npr. 20mm objektiv. Naime zbog drugog filtera nastaje vinjetiranje ;)) > ........ (vec i sam polarizator mi jako obara ostrinu). Uvek, svaki ?
fotografija.201 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.175, kum.djole (reply to mdrazic) Tema: Fotografija +>> Uh, bolje je reći osetljivi papiri. Ovako kad se bukvalno prevede +>> sa engleskog ispade da mogu i da potrče. Upravo to :) Osetljiviji papiri ne vole mnogo svetla ;) No, hajde da postavimo pitanje filtera za mračnu komoru. Kakav je najpogodniji za rad i da li je 25W previše za jednu sigurnosnu sijalicu (ako si imao prilike da vidiš Fotokemikine filtere,znaš o čemu pričam) :) +>> Da li je neko video razvijanje većih papira koji ne mogu +>> da stanu u tacnu? Obično se radi sunđerom. čali bože prosutog +>> razvijača... ;) Ih, na muci se poznaju fotografi O;) Kum..
fotografija.202 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.182, mladenp (reply to kum.djole) > No, hajde da postavimo pitanje filtera za mračnu komoru. > Kakav je najpogodniji za rad i da li je 25W previše > za jednu sigurnosnu sijalicu (ako si imao prilike da vidiš > Fotokemikine filtere,znaš o čemu pričam) :) Uh, ne staj mi na muku. ;) Moje svetlo za mračnu komoru sastoji se od Fotokemikinog bistrog žutozelenog filtera, mat sijalice od 25W, par slojeva pausa preko stakla i sve je to zapakovano u kartonsku kutiju ulepljenu selotejpom. Kad svetlo procuri negde zbog sušenja selotejpa, samo zalepim novi sloj. ;) Sijalica se menja tako što se "zakolje" kutija. ;) Sijalica je definitivno prejaka za trajno direktno svetlo. Zato sam dodao onih par slojeva pausa. Koristim je za indirektno osvetljavanje, ali nema štete ako fotografiju na kraće vreme prinesem svetlu.