EXTRA.7

11 Oct 1994 - 19 Apr 1995

Messages - fotografija

fotografija.203 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.212, djcorto (replu to kum.djole) >> Kod mene ima :( Isti filter, doduse Fotokemikin fenjer, >> ali i meni se cini da je 25W jaka sijalica za direktno svetlo. Nije jaka, nego prejaka ! Prejaka sijalica je najcesci uzrok mrene na fotografijama. Sijalica sto slabija to bolje, ili svetlo sto zaturenije u neki daleki cosak to bolje ... dJOLE
fotografija.202 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.182, mladenp (reply to kum.djole) > No, hajde da postavimo pitanje filtera za mračnu komoru. > Kakav je najpogodniji za rad i da li je 25W previše > za jednu sigurnosnu sijalicu (ako si imao prilike da vidiš > Fotokemikine filtere,znaš o čemu pričam) :) Uh, ne staj mi na muku. ;) Moje svetlo za mračnu komoru sastoji se od Fotokemikinog bistrog žutozelenog filtera, mat sijalice od 25W, par slojeva pausa preko stakla i sve je to zapakovano u kartonsku kutiju ulepljenu selotejpom. Kad svetlo procuri negde zbog sušenja selotejpa, samo zalepim novi sloj. ;) Sijalica se menja tako što se "zakolje" kutija. ;) Sijalica je definitivno prejaka za trajno direktno svetlo. Zato sam dodao onih par slojeva pausa. Koristim je za indirektno osvetljavanje, ali nema štete ako fotografiju na kraće vreme prinesem svetlu.
fotografija.207 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.259, jpptticb > => fotografije uz pomoć blica. Blenda se izračunavala prostim > => matematičkim operacijama ali za osnovca bez kalkulatora > > E, ajde neko da napiše nešto na ovu temu, tj. kako se precizno > određuje otvor blende pri slikanju sa blicem. Ja to uglavnom radim > odokativno, i to Obično se koristi VODEĆI BROJ, koji je različit za svaku osetljivost filma, ali se (radi poređenja) najčešće navodi vrednost za filmove osetljivosti 100 ASA ili 21 DIN. Naravno ako imate film koji je više ili manje osetljiv od "referentnog" potrebno je preračunati vrednost VB (vodećeg broja). Za izračunavanje otvora blende pri snimanju "račun" je relativno prost: OtvorBlende=VodećiBroj/Rastojanje Dakle ako imate blic sa VB=20, a objekat snimanja je udaljen 5 metara od blica treba da stavite otvor blende 4. Ako koristite "raspršivače" za "omekšavanje" ili za širokougaone objektive potrebno je smanjiti VB (zavisno od pada svetla). Naravno ako rezultati nisu dobri potrebno je testovima odrediti "pravu" vrednost za VodećiBroj.
fotografija.206 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.258, feniks Tema: Fotografija RE: BLIC Neko je pitao o radu sa blicom. Najvažnija karakteristika blica je tkz. brojka vodilja blica (BV) koja se definiše za film osetljivosti 21 DIN ┌─────────────────────────────────────┐ │ BV = blenda x daljina(m) = const. │ └─────────────────────────────────────┘ primer: za BV = 20 (običan blic ekonomske klase) tj. ako slikaš objekat udaljen 5m, stavi blendu 4 itd., (ekspozicija je obično 1/30 sec). Sada je, valjda, sve jasno ;) Pozdrav, S.P.
fotografija.204 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.228, kum.djole (reply to mikis) Tema: Fotografija +>> žini mi se da čovek nije na to mislio. Konkretno pitanje je, do koje +>> se mere može uvećati neki detalj na fotografiji (negativu), a da i dalje +>> bude (relativno) oštro? I koja je "rezolucija" foto papira/filma (koliko +>> tačaka/zrna po cm/mm/inču)? Računaj da postoje sitnozrnasti papiri i filmovi sa XXX zrnaca po jednom santimetru :) Ako ja na primer uslikam samo tvoju glavu na 35mm očekuj da ću maksimalno moći da ti bubuljicu na nosu uvećam do veličine nokta na malom prstu :) Po slobodnoj proceni, ako nisi neki bubuljičavko to je dva,tri puta veći format od veličine tvoje glave :) No, to sigurno neće izgledati kao u BR jer, koliko se ja sećam, ono je radio kompjuter tako što je prvo uvećavao kvadrat a potom ga 'uoštravao'. U 'BR' nisam video da postoje neke granice uvećavanja, a u fotografiji..heh :( Kum..
fotografija.205 kum.djole,
EXTRA.7:razno, 14.186, djcorto (reply to mdrazic) >> Moze i 50x60cm. Ostrina zavisi od optike, stativa, a zrno od >> emulzije, najvise od osetljivosti filma (raste sa >> osetljivoscu). A bogme i od nacina razvijanja. Brzo razvijanje,, pa jos ako podize osetljivost, dize i zrno u nebesa. Lepo, lagano razvijanje je sjajno za mala, slatka zrnca, svaki kristal na svom mestu lepo razvijen, nista grupisanje ... :))) >> Za postere ipak treba 60x60mm negativ. Jah. U stvari, staklo 13x18, kao Ansel Adams, pa vozi :) Ostrina Blowupa jako zavisi i od kvaliteta optike, i foto aparata, i aparata za uvecavanje. kod nas rasprostranjeni ceski i poljski aparati za uvecavanje nisu mogli da se pokazu iznad 20x30, vec je tu dolazilo do zamucenja zrna po uglovima fotografije. A, kao sto znamo, ostrina fotografije se gleda u uglu, zar ne ? ;) Kad smo kod uvecanja, neka svi koje zanimaju tehnike uvecavanja poledaju Antonionijev Blowup. U detalje snimljena sekvenca uvecanja do ludila, kao i posledice istog .... s umetnickom slobodom :) Ako treba da pozajmim kasetu ... :) dJOLE
fotografija.208 djcorto,
Bravo Kume !
fotografija.209 kum.djole, -> #208, djcorto
+>> Bravo Kume ! Molim,molim..nemate reč ;) Ukoliko naiđemo na dobru volju, prepisaću par interesantnih tehnika, možda započnemo i neku raspravicu.. Očekujem da i u knjizi 'Underwater photography' naiđem na dosta interesantne stvari, pa ćemo i to uzeti u razmatranje :) Dotle, sedite molim vas ;) Kum..
fotografija.210 vujos, -> #188, kum.djole
¨>Kako su poštovane kolege tražile, u prilici sam da pošaljem nekoliko ¨>najkvalitetnijih, što vezanih što tematskih poruka na temu fotografije Odličan posao KUME! :)
fotografija.211 aleck, -> #183, calex
>> Opa, Draganica će da legne na zid Nego šta da će leći...uhhhh....a ako nema jeftino sa fotoslajda,jel ima sa JPG pa na neki ploter(kvalitetan)?Jel to radi neko u gradu?
fotografija.212 aleck, -> #184, djcorto
>> Onda proveri Elite photo .... mada ni oni nisu jeftini. A Balkan trazi A gde je to(telefon ili adresa)?
fotografija.213 kum.djole,
"Fotografos" - Melos TIPA Press photo publications 38, Armatolon & Klefton st. 11471 Athens - GREECE tel. (00301) 6455549 Pretplata 8.000 drx (60 $) na 10 brojeva Ove godine bio sam u prilici da prelistam avgustovski broj lista 'Fotografos' zahvaljujući pobratimu Mantoniadisu. žasopis je štampan na masnom, vrlo kvalitetnom papiru, pun kolor, tvrde korice i 130 strana punih primera, prikaza i tehničkih podataka o nadolazećoj tehnologiji foto i video kamera. Primetio sam mnoštvo reklama i nekoliko stalnih rubrika, na stotine prodajnih oglasa i cena aparata,objektiva i prateće opreme kao i adresa fotografskih radnji širom Grčke. Prvih desetak strana nalik du na L'Impossible, sasvim prosto i bespoentno prikazivanje dela par vrednih autora, dok ostatak časopisa redom predstavlja poneku izložbu, školske primere fotografisanja ljudskog (ženskog :) tela, gomilu tehnika, upoređenja konkurentske opreme, predstavljanje nekoliko najnovijih autofocus Minolta,Olypmus i Nikon aparata kao i ocenjivanje svakog uslova koji bi aparat trebao da ispunjava. Uz gomilu oglasa, nailazim na stranice koje se bave kompjuterskom obradom fotosa preko Apple Macintosha i programa "Kodak - Picture Exchange" za koji je uzgred potrebno 8MB RAM i 80MB na disku :) Idući ka drugoj masnoj korici prelazim preko video rubrike od nekoliko primamljivih strana prepunih fotosa 'sa lica mesta' da bi se listanje okončalo novim oglasima, cenama.. i naravno, neizbežnim fotografijama svega što može oduševiti i privući kupce ili zaljubljenike :) Sve u svemu, izuzetan časopis, bez imalo viška u ponudi, nit previše slika nit previše priče - nešto što bi pravim zaljubljenicima u fotografiju zaista odgovaralo :) U poređenju sa nemačkim FotoColorom, mnogo bolji, sadržajniji i korisniji. žasopis nekoliko godina izlazi kao dvobroj, cena je 800 drahmi.. pa ako se nađete u Grčkoj, a još bolje ako znate grčki :)) eto prilike da udovoljite svojim sitnim balkanskim prohtevima :) Narednog meseca očekujem decembarsko-januarski dvobroj zahvaljujući pobratimu, dotle vas ostavljam da uporedite cene fotografske opreme u Grčkoj koje su ovoga leta bile u trendu :) Kum..
fotografija.214 kum.djole,
Cene foto opreme u Grčkoj - avgust '94 (sr.protivvrednost DEM-DRH 1:150) Canon & Nikon ~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Canon 100 QD + Sigma 35-80/4-5,6 AF.................................229.000 Canon 100 QD + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF...............................239.000 Canon 100 QD + SIgma 75-300/4,5-5,6 APO AF..........................279.000 Canon 1000 FN + Sigma 35-80/4-5,6 AF................................149.000 Canon 1000 FN + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF..............................159.000 Canon 1000 FN + Sigma 70-210/4-5,6 AF...............................159.000 Canon A1 ****........................................................68.900 Canon A1 + 50/1,8 ****...............................................92.900 Canon AE1 + 50/1,8 ****..............................................68.900 Canon T50 + 50/1,8 *****.............................................52.900 Canon T70 + 50/1,8 ****..............................................79.900 Canon F1 + 50/1,8 ****..............................................148.900 Objektiv AF EOS 35-105 *****.........................................53.900 Motor A1prog *****...................................................65.900 Fleš Canon177A *****.................................................25.900 Nikon 401x + Sigma 35-80/4,5-6 AF + fleš Vivitar 628AF..............179.000 Nikon 401x + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF + fleš Vivitar 628AF............199.000 Nikon 601 + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF + fleš Vivitar 628AF.............199.000 Nikon 601 + Sigma 35-135/3,5-4,5 AF + fleš Vivitar 628AF............259.000 Nikon 801s + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF + fleš Vivitar 628AF............299.000 Nikon 801s + Sigma 35-135/3,5-4,5 AF + fleš Vivitar 628AF...........299.000 Nikon EM ****........................................................57.900 Nikon FG + 50/1,8 ****...............................................98.900 Nikon FE2 *****.....................................................145.900 Nikon F2 *****......................................................154.900 Nikon F3 HP ****............................................297.900-314.900 Nikon F501 *****.....................................................93.900 Nikon objektivi 28mm..........................................43.900-98.900 Nikon objektivi 85mm 105 mm 135mm 200mm............~ 79.000-100.000-120.000 Nikon AF objektivi 50mm 85mm 180mm..................~ 27.900-95.900-165.900 Nikon fleš MFSB 12-16-18.............................~ 28.900-59.900-25.000 Nikon motor MD12.....................................................99.900 Kum..
fotografija.215 kum.djole,
Cene foto opreme u Grčkoj - avgust '94 (sr.protivvrednost DEM-DRH 1:150) Minolta, Olympus, Praktica & Pentax ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Minolta 3xi + Sigma 28-70/3,5-4,5 AF................................169.000 Minolta 3xi + Sigma 35-80/4-5,6 AF..................................149.000 Minolta 3xi + Sigma 35-135/3,5-4,5 AF...............................169.000 Minolta X300 *****...................................................53.900 Minolta X700 + 50/1,7 *****..........................................89.900 Minolta 7000 AF ****.................................................71.900 Minolta 9xi *****...................................................248.900 Minolta objektivi 28mm - 50mm...............................~ 14.900-39.900 Minolta AF objektivi 35-70,28-105,70-210.............~ 39.900-86.900-86.900 Olympus OM4 + 50/1,4 ****...........................................194.900 Olympus OM10 + 50/1,8 *****..........................................59.900 Olympus OM30 *****...................................................61.900 Olympus OM101 + 35-70/3,5-4,5 ****...................................89.900 Winder OM1 ****.....................................................28.900 Praktica BX 20S ****.................................................39.900 Praktica BCC + 50/2,4 + fleš ****....................................49.900 Pentax K 1000 ****...................................................59.900 Pentax P 30 + 28-70/3-4,5 *****......................................76.900 Pentax P 30N + 50/2 *****............................................68.900 Pentax P 30T + 50/1,9 *****..........................................68.900 Pentax LX ***........................................................98.900 Pentax MX + 45-125/4 + Motordrive ****..............................169.900 Kuriozitet :) je Hasselblad objektiv 40m/4..........................578.900 :) Takođe, ako vas budu interesovale cene Tamron, Yashika-Contax, Pentax, Nikon i Canon objektiva... vičite :) Inače, čisto da emotivno začinim sve ovo, cena Zenit-E 50/2 identična je ceni Smene 8m :( tričavih 4.900 drahmi.. Ode i Zenit O:( - - - Cene preuzete iz časopisa 'Fotografos' zahvaljujući oglasu firme 'Magrizos' Fotomarket Fotoservice - I.Dragovmi 38, Thessaloniki (031) 231.608 Kum..
fotografija.216 kum.djole,
Aktiviranjem u grupi 'Photo' nakon ukidanja proše teme Fotografija, nekolicina zaljubljenika i avaj, budućih ovisnika O:) ozbiljno se zainteresovala za nastavak priče o fotografiji :) U grupi smo uglavnom izmenjali iskustva, mi mlađi slušasmo starije :) ali uglavnom svi pomno pratismo novosti koje je ponekad svaki član lansirao, bilo da su u vezi materijala, novih tehnika ili opreme. Igor Salinger je jula meseca ispričao samo delić novina o kojima smo kasnije razgovarali i raspravljali držeći se 'svako svojega' ;) Evo najinteresantnijih detalja iz sveta fotografske opreme '94. godine Na ove podatke nadovežimo i izvrsnu ocenu nove serije Ilford negativ 135 crno-belog filma XP2 DX osetljivosti 400 ASA. + + + Što se tiče PRAKTICA-e, i dalje se proizvode, i sada "jurišaju" na zapadno tržište - u klasi jeftinih reflexnih aparata (CENTON DF-300, COSINA C1, YASHICA FX-3 Super...). Ono "jeftinih" shvatite uslovno - negde ispod 450 DM. Cene se, naravno, odnose na evropsko tržište (novih) fotoaparata.Novije PRAKTICA-e imaju objektive na bajonet, lakše su (plastika) i automatizovane. Evo podataka za fotoaparat PRAKTICA BX-20s : * Ekspozicija : manuelno podešavanje / prioritet blende * Merenje svetla : TTL * Brzine zatvarača : 40-1/1000s + B * Fokusiranje : manuelno * Podešavanje osetljivosti filma : DX kodovima / manuelno * Sihronizacija blica : 1/100 * Winder opcionalno + CANON je izbacio na tržište novi aparat iz EOS serije, "CANON EOS 500". to je, za sada najlakši i najmanji EOS (telo teži samo 325g!). Naravno, fokusiranje je automatsko (AF) a ima i ugrađen mehanizam za premotavanje filma koji radi i kao "single shot" i kao "continious". Ugrađen je blic sa redukcijom "red eye" efekta. Brzine zatvarača 0d 30s do 1/2000s. Ima 9 modova automatske ekspozicije... Cene: EOS 500 + EF35-80 379 funti + EF35-80 + EF80-200 589 funti + EF35-80 + EF70-300 619 funti + TAMRON je izbacio na tržište novi 28-200 zoom f3.8-5.6 koji je pokupio nekoliko visokih nagrada uključujući i "European Lens of the Year '93-94". Cene se kreću od 250 do 280 funti, ovisno od adaptera (Canon EF je najskuplji) + + + Za kraj, da dodam da je cena Praktice BX 20S u protivvrednosti drx-dem 266 nemačkih maraka u Grčkoj, kako ste već pročitali u prošloj poruci :) Kum..
fotografija.217 mnikolic, -> #215, kum.djole
> Takođe, ako vas budu interesovale cene Tamron, Yashika-Contax, Pentax, > Nikon i Canon objektiva... vičite :) Mene zanima Sigmin zoom 28-200, bajonet MD (za Minoltu X-300). Ne, nemam para da ga kupim, samo bih malo da maštam :))) m.
fotografija.218 vstan, -> #217, mnikolic
> Mene zanima Sigmin zoom 28-200, bajonet MD (za Minoltu X-300). > Ne, nemam para da ga kupim, samo bih malo da mastam :))) Jednom sam imao Sigmin objektiv, 28mm, i na svu srecu resio ga se. Em je imao plavu dominantu, em mu adapter lose kuplovao sa svetlomerom :( Ako vec hoces zumom da pokrijes taj opseg bolje uzmi dva komada. Ovo je isuvise za jedan zum, ma koliko primamljivo izgleda.
fotografija.219 djcorto, -> #212, aleck
>> A gde je to(telefon ili adresa)? Trzni centar, tj staklenac na Trgu republike
fotografija.220 kum.djole, -> #217, mnikolic
+>> Mene zanima Sigmin zoom 28-200, bajonet MD (za Minoltu X-300). Ne, nemam +>> para da ga kupim, samo bih malo da maštam :))) Evo ga :)) Minolta Sigma 55-200/4-5,6.................................34.900 Sigma AF 28-200/4-5,6..............................71.900 Kum..
fotografija.221 kum.djole,
Ovih dana pripremam nekoliko interesantnih tekstova upotpunjenih ilustracijama koje ću blagovremeno okačiti u ovoj temi, a sve u sklopu obećanog 'prepisivanja' :)) Započećemo 'Nastankom fotografije' preko 'Fotografskih objektiva' a završićemo ko zna gde.. :) Računam na vas, makar što se tiče stručnih opservacija tipa 'to jeste tačno,ali..' :) Kum..
fotografija.222 vstan, -> #220, kum.djole
> Sigma AF 28-200/4-5,6..............................71.900 Kao sto zaobilazim Seagate diskove, isto cinim i sa Sigma objektivima ;)
fotografija.223 mnikolic, -> #218, vstan
> Ako vec hoces zumom da pokrijes taj opseg bolje uzmi dva komada. > Ovo je isuvise za jedan zum, ma koliko primamljivo izgleda. To rešenje mi je već u upotrebi. (dve Tokine, 28-70 Macro, i 80-200, moje najveće i jedino blago :)) ) I ja sam vrlo skeptičan kad je u pitanju pokrivanje tolikog opsega. Maštu mi je zagolicao veliki uporedni test objektiva u nekom od ovogodišnjih brojeva časopisa Amateur Photographer. Proučavao sam to malo u čitaonici britanskog saveta, i komentar na testu je da se radi o vrlo solidnim napravama. Ne sećam se detalja ali to mi je ličilo na sasvim prihvatljivu stvar za amatersku upotrebu, kakav je moj slučaj. Foto aparat najviše koristim na putovanjima i tu nikad nemam dovoljno vremena. Po Marfiju, uvek mi se potrefi da treba da menjam objektiv da bih nešto snimio :) Uz to, treba i tegliti stalno svu tu skalameriju, a jedan je ipak lakši od dva :)) Pored Sigme je bila još jedna ili dve firme u igri, ali ih se na žalost ne sećam. m.
fotografija.224 djcorto, -> #221, kum.djole
>> Racunam na vas, makar sto se tice strucnih opservacija >> tipa 'to jeste tacno,ali..' :) .... ko te nauci da kucas s toliko gresaka ??? :))))) Samo napred kume, budno pratimo i zvocamo :)
fotografija.225 kum.djole,
(Uz poruku 'Camera obscura' - slika i osnovni podaci) NASTANAK FOTOGRAFIJE 'Fotografija' - Dragoljub Kažić '88 ++++++++++++++++++++++++ Suština fotografskog postupka se zasniva na napravi poznatoj od antičkih vremena, nazvanoj 'camera obscura' - mračna komora. To je zatvorena kutija koja na jednom zidu ima mali otvor. Na zidu kutije koji je na suprotnoj strani, zraci svetlosti koji prolaze kroz otvor stvaraju sliku spoljnih predmeta. Slika nije savršena ni oštra. Ukoliko otvor ima veći prečnik, slika je svetlija ali manje oštra. Ako je prečnik otvora premalen, slika se ne stvara usled difrakcije svetlosnih zraka. Najstariji ilustrovani prikaz kamere obskure potiče od holandskog naučnika Reiner-Gemma Frisiusa iz 1545. godine. Ako se umesto prostog otvora u kameru obskuru ugradi sabirno sočivo, dobija se mnogo svetlija i oštrija slika. Ovakvu kameru obskuru je prikazao Johann Zahn iz Virtsburga u svojoj knjizi o optici 1685. godine. Sa ovim uređajem su već postojali optički uslovi za postizanje slike. U to vreme su kameru obskuru, sa sočivom i mat staklom koristili slikari za iscrtavanje kontura pri povećavanju ili smanjivanju crteža ili slika. Ako bi se u kameri obskuri, na mesto u kome se stvara slika postavila ploča osetljiva na svetlost, na njoj bi se registrovala slika spoljnih predmeta. To je osnovni prinvip stvaranja fotografske slike. Materijala osetljivih na svetlost ima bezbroj. Za fotografiju su najpogodnije halogene srebrne soli. Osetljivost srebrnih soli na svetlost otkrio je 1727. godine Johann Heinrich Schultze. U to vreme ova pojava još nije bila dovođena u vezu sa stvaranjem slike u kameri obskuri. Da bi se stvorila fotografska slika nije dovoljno pomoću svetlosti proizvesti promene na osetljivom sloju na ploči, nego je potrebno te promene zaustaviti i trajno zadržati. To je postignuto znatno kasnije istraživanjima tvoraca fotografije Nipsa i Dagera. Prvu fotografsku sliku ostvario je Joseph Nicephore Niepce. Do 1827. godine, kada se udružio sa Dagerom već je imao niz rezultata eksperimentišući sa kamerom i raznim materijalima osetljivim na svetlost. Snimak koji se smatra prvom fotografijom, Niepce je napravio koristeći se osetljivošću bitumena na svetlost. Ekspozicije su po ovom postupku bile enormno duge, pa od njega nije moglo biti praktičnekoristi. Posredstvom optičara Chevaliera, Nips se udružio sa Dagerom koji je isto tako eksperimentisao kamerom obskurom. Jedan drugom su saopštili svoja iskustva, razmenili recepture i sklopili ugovor o daljem istraživanju. Godine 1833. Nips je umro, pa je Dager sam nastavio istraživanja srebrnim solima koja su dovela do ostvarivanja postupka koji je dobio naziv - dagerotipija. Jacques Louis Mande Daguerre je 1839. godine na svečanoj sednici Francuske akademije objavio svoj postupak dobijanja slike kamerom obskurom na uglačanoj posrebrenoj bakarnoj pločici. Postupak se nazvao 'dagerotipija'. Slika se dobijala na taj način što je površina pločice koja je osvetljena posle razvijanja postajala matirana, dok su ostali delovi postajali sjajni. Dagerotipija je postala veoma popularna. Francuska vlada je od Dagera i Nipsovog sina otkupila pravo na patent i učinila da postupak postane pristupačan svakom, pa su na svim stranama sveta počeli da niču dagerotipski ateljei u kojima su bili izrađivani portreti. Dagerotipske slike su bile veoma oštre i imale plemenit i privlačan izgled, ali su ekspozicije bile veoma duge, po pola sata na punom suncu, sve dok se posle 1840. godine nije pojavio čuveni objektiv Josef Max Petzvala koji je uz odličnu korekciju imao i neuporedivo veću svetlosnu jačinu nego dotadašnji tako da su bile omogućene ekspozicije šesnaest puta kraće. Dagerotipije su bile unikat. Od snimka se nisu mogle praviti kopije. Postupak po kome se najpre dobijao negativ pa se sa njega kopiranjem dobijao pozitiv, ostvario je William Fox Talbot. On je istovremeno kada i Nips i Dager pravio slične eksperimente ali se dagerotipija kao zaokružen i kompletan postupak pojavila pre nego što je on objavio svoje rezultate. Talbot je za snimanje koristio pisaći papir senzibilizovan srebrnim solima. Na taj način se dobijao negativ na papiru a pozitiv kopiranjem - prosvetljavanjem negativa na drugi list senzibilizovanog papira. Talbotov postupak je bio pravi put ka razvoju fotografske tehnike. Ali, slike na papirnom negativu bile su u poređenju sa dagerotipskim, grube i neoštre, pa je to bio jedan od razloga što ovaj postupak nije doživeo ekspanziju kao dagerotipski. Dalji razvoj fotografije je vodio preko usavršavanja negativske emulzije na staklenim pločama. Posle pokušaja da se za emulziju koristi albumin, pojavile su se kolodijumske ploče. Ovaj postupak tzv. 'mokrih ploča' otkrio je Le Gray 1850. god. a obnarodovao ga je Scott Archer 1851. god. Kolodijum, rastvor pamučnog praha u smeši alkohola i etera, nanošen je na staklenu ploču, potom senzibilizovan srebronitratom. Ploča se morala eksponirati i razviti pre nego što se kolodijum osuši. Postupak se sprovodio na taj način što se kamera postavljala i uoštrila na objekt, potom je fotograf u laboratoriji nanosio emulziju na staklo, senzibilirao je, odmah eksponirao i razvijao. Kada se snimalo van ateljea fotografi su nosili šatore- laboratorije koje su postavljali na licu mesta. Kolodijumske ploče su bile mnogo osetljivije nego dotadašnji materijali, osim toga davale su slikama veliku oštrinu i bogat tonalitet. U reprodukcionoj fotografiji su se kolodijumske ploče zadržale još dugo posle usavršavanja suvih ploča i savremenih materijala. Pozitivi su bili izrađivani kontaktnim kopiranjem na papir senzibilizovan natrijumhloridom i natrijumbormidom. Zacrnjenje papira se događalo u toku kopiranja bez razvijanja. Kolodijumska tehnika je bila komplikovana i nekomotna ali je pri svemu ovome fotografija sa njom postigla veliki razvoj. Fotografi su sa svojim laboratorijama-šatorima stizali i na Monblan i egipatske piramide i ostvarivali nezaboravne rezultate. Odlučujući korak u razvoju fotografije se dogodio pronalaskom suvih ploča koje su se mogle staviti u aparat, eksponirati kada se hoće i razviti kada se hoće. Suve ploče sa emulzijom na bazi želatina je 1871. godine ostvario dr. R.L.Maddox dok je prve ploče sa želatinskom emulzijom pustila u prodaju Liverpool Dry Plate Company 1874. godine. Pojava suvih ploča je omogućila foto-amaterizam. Proces je postao jednostavan, njime je svako mogao da se bavi. Fotografija je čak postala moda, na sve strane su nicali klubovi foto-amatera a brojne znamenite ličnosti tog doba su bile oduševljeni snimatelji amateri. Značajan događaj za istoriju fotografije se zbio 1888. godine kada je George Eastmann pustio u prodaju kameru KODAK uz moto 'Vi pritisnete obarač - mi radimo sve ostalo'. Kamera se kupovala napunjena rolnom za oko 100 snimaka a posle snimanja se slala fabrici da izradi snimke i vrati je ponovo napunjenu. Pronalazak celuloidne trake i rol-filma koji se mogao stavljati u aparat i pri dnevnom svetlu, omogućili su razvoj kamera malog formata kojima su se mogli praviti trenutni snimci iz ruke. Usavršavanja fotografske optike su počela od Pecvala. Odmah po objavljivanju postupka dagerotipije, Pecval je preduzeo da matematičkim putem konstruiše novi fotografski objektiv. Ne samo da je konstruisao čuveni 'nemački objektiv' koji je izrađivala firma Voigtlander, nego je postavio i principe proračunavanja objektivana kojima se zasniva i savremena optika. Za razvoj fotografske optike od velikog je značaja bilo osnivanje firme Zeiss u Jeni. Od ovog osnivanja do danas Zeissova proizvodnja je bila vodeća u novim konstrukcijama i vrhunskom kvalitetu fotografske optike. Tu su nastali legendarni objektivi Tessar i Planar kojise u modernizovanom obliku koristi na najsavremenijim i najboljim kamerama. Za razvoj savremene fotografije je od odlučujućeg značaja bila pojava aparata Leica koju je 1924. konstruisao Oscar Barnack u firmi E. Leitz Wetzlar. Pojava kamere malog formata kojom se snima na kino-filmu, sa optikom velike svetlosne jačine, bitno je izmenila fotografsku tehniku i estetiku. Kamere Leica,Contax,Roleiflex su aparati koji su obeležje moderne fotografske tehnike. Ovom nizu se od 1948. godine pridružila čuvena kamera Hasselblad, uz niz veoma savršenih japanskih kamera Nikon i Canon. Od prvih koraka fotografije počelo se sa istraživanjem načina za dobijanje snimaka u boji. I pored toga što se činilo da je pronalazak na dohvat ruke, za realizaciju fotografije u boji bilo je potrebno čekati blizu sto godina. na temeljima istraživanja svetlosti koja je obavio Isaac Newton, principe selekcije boja ustanovio je James Clerk Maxwell. Pronašao je put za fotografiju u boji pa je 1859. godine i ostvario prvi snimak u boji na tri negativa kroz filtre kojima se izdvajaju osnovne boje. Ovi radovi su međutim, imali samo teorijski značaj. Francuski istraživač Ducos du Hauron je obnovio Maksvelov eksperiment i pronašao načine za praktičnu primenu snimanja u boji. Pronašao je komponente za boju, snimanje i kopiranje slika u boji. Ta tehnika je međutim, još uvek bila takva da je bilo potrebno napraviti tri ekspozicije na tri negativa kroz filtre koji izdvajaju osnovne boje, tako da je bilo moguće snimati samo nepomične premdete. Sledeći korak u ostvarivanju fotografije u boji bio je pronalazak troslojnog filma u kome svaki sloj nosi po jednu od osnovnih boja. U istraživačkim laboratorijama Kodaka u Ročesteru, dva muzičara kino-amatera realizovala su film Kodachrome, koji je po obradi davao diapozitive u boji. Skoro istovre- meno na sličnom principu, pojavio se i film Agfacolor firme AGFA. Od 1952. godine se proizvodi film Eastmann color Negative za fotografiju i kinemato- grafiju, sa koga se rade pozitivi u boji na filmu i papiru. Fotografija je za sobom već imala veliki razvoj, pre nego što je dovedena u spoj sa štampom. Prepreku je činila tehnika visoke štampe koja nije bila u stanju da reprodukuje polutonske slike. Prva autentična fotografija u dnevnom listu se pojavila u listu Tribune u Njujorku, 1897. godine. Reprodukcija je postignuta razlaganjem fotografske slike kroz svileno sito, pretečom današenjg rastera. Od početka dvadesetog veka, kada se razvila tehnika autotipije,klišea koji stvaraju poluton razlažući sliku na sitne, skoro nevidljive tačkice, ilustrovana štampa je postala osnovni i masovni korisnik fotografije. Može se određeno reći da su sva dostignuća savremene fotografske tehnike i fotografske umetnosti uzrokovana štampom i usmerena na objavljivanje u knjigama, časopisima i dnevnim listovima. Na pojavu fotografske slike se nadovezala još jedna, koja je isto tako doživela ogromnu ekspanziju - kinematografija. I jedna i druga su ugrađene u temelje savremene civilizacije. Fenomen pokretne slike je proučavao sa određenim rezultatima čuveni američki pronalazač Edison. Prvu pravu kinematografsku tehnologiju je ostvario Louis Lumiere. Prva javna predstava Limijerovog pronalaska je održana u parizu, 22.03.1885. godine. Verovatno je danas nemoguće pronaći ljudsku zajednicu do koje nije dospela fotografska slika. Primena fotografije ima krajnje širok dijapazon: od fotografija za identifikaciju, slike za uspomenu, dokumentarne, industri- jske, instruktivne, reklamne, do fotografije - umetnosti. Pre izvesnog vremena je časopis LIFE izneo podatak da se petina svetske proizvodnje srebra troši na izradu fotografske emulzije. Od prvih koraka ove tehnike jugoslovenska fotografija bila je u prvoj liniji svetskog progresa. Anastas Jovanović, koji je u vreme kada je obnarodovan proces dagerotipije bio u Beču na stručnom usavršavanju, bio je jedan od prvih koji su kupili fotoaparat sa Pecvalovim objektivom i sa velikim žarom se bacio na fotografisanje. Njega je manje zanimala dagerotipija, pa se opredelio za talbotipiju koju je koristio za izradu litografisanih portreta svojih savremenika, između ostalih Vuka Karadžića, Njegoša i velikog niza istaknutih ličnosti Srbije tog vremena. Uporedo sa osnivanjem foto-klubova u svetu, i kod nas su se pojavili foto-klubovi i izložbe fotografa amatera, koji su u fotografiji nalazili sredstvo za umetničko izražavanje. Na isti način kao što je to bilo u Londonu,Parizu i Beču, i u Beogradu su istaknute ličnosti nauke i kulture oduševljeno prihvatile fotografiju kao umetnost. Na izložbama su se pojavljivali radovi Marka Nikolića, Branislava Nušića, Tome Leka, Isaka Levija, Vojislava Stevanovića, Jovana Cvijića i Marka Stojanovića. Ovaj poslednji je ostavio za sobom niz nenameštenih fotografija svojih savremenika. Koncepcija ovih fotografija i danas deluje savremeno. U profesionalnoj fotografiji u Srbiji, u doba pre prvog svetskog rata, posebno mesto pripada fotografu Milanu Jovanoviću. Veliki niz portreta, najčešće kopiranih tehnikom platinotipije, savremenih ličnosti nauke, književnosti i pozorišta, ostvaren je sa kvalitetima koji daleko prevazilaze svoju epohu. Prvi svetski rat su svojim izvanrednim, dramatičnim fotografijama propratili ratni fotografi Rista Marjanović i Vladimir Becić, zagrebački slikar, dobrovoljac u srpskoj vojsci, dok su borbu za stvaranje nove Jugoslavije propratili izvanrednim dokumentima i istovremeno umetničkim fotografijama čorž Skrigin i Savo Orović. Fotografska delatnost na tlu Jugoslavije, dokumentarna, žurnalistička i umetnička, uvek je išla uporedo sa razvojem u svetu. Fotografija u dnevnoj štampi, u knjigama, na izložbama, ostavila je značajna dela i imena kao što su Aleksandar Simić u novinskoj fotografiji, Dušan Stanimirović,Milan Pavić i Tošo Dabac u umetničkoj (pomenuti su samo oni kojih više nema među nama). Written by: Dragoljub Kažić - "Fotografija" '88 (done by: Kum.Đole - 'Evzoni photographer' 20.12.1994.) obscura.gif
fotografija.226 kum.djole, -> #222, vstan
+>> Kao sto zaobilazim Seagate diskove, isto cinim i sa +>> Sigma objektivima ;) A šta je sa brinetama ? ;) // Ma odgovori mi u grupi...;) //
fotografija.227 kum.djole, -> #224, djcorto
+>> Samo napred kume, budno pratimo i zvocamo :) Počelo je :) Naravno, izvinjotka na tome što je počelo s tekstom koji se može napabirčiti u gotovo svakoj Kažićevoj knjizi, ali moje nejake kreativne sposobnosti ;) zahtevale su da početak počne od - početka :) Ne zaboravite da poskidate i ilustracije, uložen je višesatni međustrujni ;) period da se onako jednostavni crteži prenesu na ekran :) Btw, evo još jedne vrlo interesantne knjige Johna Hedgecoea - "Photographing children" :) Možete je naći u British councilu negde krajem januara, iako ponegde sečena :( vrlo je dojmljiva :) Prekucaću siže, čim prije :) Pozdrav, Kum..
fotografija.229 bjevdjic, -> #225, kum.djole
██ Written by: ██ Dragoljub Kažić - "Fotografija" '88 ██ ██ (done by: Kum.Đole - 'Evzoni photographer' 20.12.1994.) Odličan tekst!
fotografija.230 vstan, -> #223, mnikolic
> To resenje mi je vec u upotrebi. (dve Tokine, 28-70 Macro, i > 80-200, moje najvece i jedino blago :)) ) ....... > :) Uz to, treba i tegliti stalno svu tu skalameriju, a jedan je > ipak laksi od dva :)) Blago tebi, za kolicinu i marku :)) Nemam ni jedan zoom, pa tek zamisli moju skalameriju od 4-5 komada, pa ako jos treba da se nosi i 500mm, doduse mirror, :(
fotografija.232 vstan, -> #226, kum.djole
> A sta je sa brinetama ? ;) Hmmm, ko je njih pominjao ?
fotografija.231 vstan, -> #225, kum.djole
> (done by: Kum.Dole - 'Evzoni photographer' 20.12.1994.) 6 meseci pretplate !
fotografija.233 kum.djole, -> #223, mnikolic
+>> Po Marfiju, uvek mi se potrefi da treba da menjam +>> objektiv da bih nešto snimio :) A po Djcortou, najbolji akt pojavi se baš za vreme izmene objektiva ;)) Kum..
fotografija.234 kum.djole, -> #229, bjevdjic
+>> Odličan tekst! Ni spisatelj nije loš.. ;) Šalu na stranu, idemo dalje :) Danas vam prinosim tekst o fotografskim objektivima i prvencu Josef Max Petzvala. Uz tekst prinosim i 'uzdužni presek' tj. izgled i sklop sočiva prvog 'pravog' fotografskog objektiva koji je u prošlom tekstu 'Nastanak' takođe pominjan. Posle Petzvala sledi 'lekcija' o dubletima, anastigmatima i složenim tripletima.. a kasnije, videćemo :) Naravno, trudiću se da sve bude koliko-toliko začinjeno blagim ilustracijama, verujem da znalcima ne smeta da pogledaju još jednu, zanimljiviju formu štiva koje su odavno prežvakali, a interesentima da ponešto i nauče bez mnogo naprezanja :) Ipak, okvalifikovao sam se svojevoljno za odgovornog u ovoj temi i moram da opravdam poverenje svog biračkog tela koje mi je pruženo tokom foto-kampanje ;)) Nema odmora dok traje Kum.Đole :))
fotografija.235 kum.djole,
FOTOGRAFSKI OBJEKTIV (1) "Fotografija" - Dragoljub Kažić '88 ++++++++++++++++++++++++++++++++ (Uz sliku tekst o prvom fotografskom objektivu - Petzval Voigtlander) Izgleda slike koja se stvara u fotografskom aparatu najdirektnije zavisi od osobina objektiva kojim se snima. U savremenoj fotografskoj tehnologiji postoji niz objektiva visokih kvaliteta ali ne postoji ni jedan koji bi bio najbolji za sve uslove i svaku priliku. Veliki broj raznovrsnih objektiva stvara sliku na različite načine, upravo prema raznovrsnim potrebama koje se pojavljuju u fotografskoj praksi. U opisu kamere obskure je bila reč o prostom ispupčenom sočivu koje stvara sliku na mat staklu kamere ili na ploči osetljivoj na svetlost. Osim retkih izuzetaka fotografski objektiv nikad nije prosto sabirno sočivo nego optički sistem sastavljen od više sočiva u jednu celinu koja u ukupnom efektu deluje na stvaranje slike na način kako to čini sabirno sočivo. U početnoj fazi fotografije koristili su se objektivi jednostavnih konstrukcija, meniskusi i ahromatski dubleti. Razvoj fotografije je vrlo brzo pokazao da je potrebno imati savršenije objektive, pre svega u pogledu svetlosne jačine.. "Fotografija" - Dragoljub Kažić '88 Kum.Đole - "EP" Kum.. petzval.gif
fotografija.236 bjevdjic, -> #234, kum.djole
██ Ni spisatelj nije loš.. ;) To se podrazumeva.. ;))
fotografija.237 vujos, -> #233, kum.djole
¨>A po Djcortou, najbolji akt pojavi se baš za vreme izmene objektiva ;)) Istina :))))))))
fotografija.238 aleck, -> #219, djcorto
>> Trzni centar, tj staklenac na Trgu republike Thanks.Ako uradim ovo(u šta sumnjam zbog cene:() javiću...
fotografija.239 djcorto, -> #233, kum.djole
>> A po Djcortou, najbolji akt pojavi se bas za vreme izmene >> objektiva ;)) :) Srednje ime mi je Marfi ;) Mene su svojevremno zezali da mi je 24mm objektiv zaglavljen na aparatu ;) Kad smo kod zumova (da mi ne brisu poruku ;)) moj apsolutni sampion je Vivitar 70-210. :)
fotografija.240 kum.djole,
FOTOGRAFSKI OBJEKTIV (2) 'Fotografija' Dragoljub Kažić '88 ----------------------------------------------- (Uz poruku slika i tekst o konstrukciji objektiva 'ahromatski dublet') U pogledu onoga što je potrebno za korektnu fotografsku sliku, prosto ispupčeno sočivo proizvodi odstupanja (aberacije) koje spadaju u dve grupe, hromatsku i sfernu. Da bi se ova odstupanja otklonila, prilikom konstruisanja objektiva se proračunava njihova korekcija koja se postiže kombinovanjem više sočiva različitih profila iod različitih vrsta stakla. Aberacije nisu greške u kvalitetu izrade objektiva. One su odnos između pravila po kojima se prelama svetlost kroz sabirno sočivo i onoga što je u fotografiji potrebno za idealno zamišljenu sliku. Aberacije se pojavljuju izdva uzroka pa se prema tome pojavljuju i dve grupe aberacije. Hromatske aberacije nastaju usled toga što se zraci različitih talasnih dužina od kojih se sastoji kompleksna bela svetlost ne prelamaju podjednako pri prolazu kroz sočivo. Zraci kraćih talasnih dužina se prelamaju pod većim uglom nego zraci dužih, a usled toga dolazi do aberacije žiže i aberacije veličine slike. Sferne aberacije nastaju usled toga što sočivo ima debljinu. Zraci svetlosti koji prolaze kroz sočivo bliže ivici ne prelamaju se pod istim uslovima kao oni koji prolaze bliže sredini. Usled toga dolazi do aberacije žiže, aberacije kosih zraka, kome i distorzije. Ukoliko je objektiv svetlosno jači, utoliko su veći problemi za postizanje njegove korekcije. Zato su objektivi velikih svetlosnih jačina komplikovanih konstrukcija. Isti je slučaj sa objektivima od kojih se zahteva veliki vidni ugao. Ovo je tipična opozicija između pojedinih osobina objektiva, pa je to razlog zašto se ne može imati objektiv maksimalne svetlosne jačine i istovremeno velikog vidnog ugla. Najjednostavnija konstrukcija objektiva je 'ahromatski dublet' kojim je počela istorija fotografije... "Fotografija" - Dragoljub Kažić '88 Kum Đole - 'EP' 22.12.94 dublet.gif
fotografija.242 bjevdjic,
SPECIJALNI EFEKTI POMOĆU KONTURNOG FILMA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ "Equidensiti" ili konturni film, koji proizvodi Agfa, jedan je od mnogih specijalizovanih filmova koje možete koristiti u tamnoj komori ako želite postići neobične efekte. To je crno-beli film u listovima koji daje visoko kontrastne linearne slike. One izgledaju poput crno- -belih solarizovanih negativa. Film ima kombinovanu emulziju, od slabo i visoko osetljivih halogenida, koja daje pola negativnu, pola pozitivnu sliku. Tokom razvijanja, kombinovana emulzija filma podvrće se dvema vrstama razvijanja - fizikalnom i hemijskom - da bi se proizvela takva slika. Kod fizikalnog razvijanja, srebro koje stvara sliku više se stvara samim razvijačem nego emulzijom (kao kod normalnog razvijanja). Kao rezultat, na razvijenom filmu najsvetlija su mesta zatamnjena hemijskim razvijanjem, dok su senke takođe zatamnjene, ali fizikalnim razvijanjem. U međutonovima samo najosetljiviji od dve vrste halogenida primaju dovoljno ekspozicije, pa se javljaju kao čiste bele linije. Odnos svetlih i tamnih tonova možete promeniti (a usled toga i položaj linija na slici) ekspozicijom i filtracijom. Skraćenje vremena ekspozicije pomaknut će granične linije prema tamnijim tonovima; produženje će ih pomaknuti prema najsvetlijim mestima ili bleđim tonovima. Širinu linija takođe možete povećati filtracijom. čuti će filter povećati njihovu širinu. Prebacivanjem slike na konturni film ukloniće te sva sva tonska područja i povećati kvalitet linija. Sve ekspozicije na konturni film moraće te napraviti ispod aparata za povećavanje, a ne u foto-aparatu. Zatim, biće vam potrebno specijalno (crveno) sigurnosno svetlo, te razvijač i "stop"-kupka.
fotografija.243 bjevdjic,
FOTOGRAMI I RASTERI ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Fotogrami su slike proizvedene bez foto-aparata eksponiranjem objekata u dodiru s papirom za fotografije (ili čak pojekcijom iz nosača negativa). Rezultat je vrlo jednostavna slika koja pokazuje oblike neprozirnih objekata belim nasuprot crnoj pozadini papira. Međutim, možete eksperimentisati povećavanjem oštrine, kontrasta i boje. Oštrinu i kontrast možete pojačati menjanjem udaljenosti objekata od papira ili upotrebom objekata različite prozirnosti (kod objekata u nosačima negativa takođe možete prilagoditi oštrinu). Rezultat povećavanja oštrine ili kontrasta je nastajanje ograničenog trodimenzijalnog učinka na jednoličnim delovima slike. Filtracija i menjanje količine svetla koje pada na papir (uzrokovano različitom prozirnošću objekata) takođe rezultiraju različitim učincima boja. Uopšteno, prevladavaju pastelne boje; potpuno zasićene boje je teže postići. Eksperimentisanje i pravljenje testova za postizanje neutralne filtracije pomoći će vam da kontrolišete boje na svojoj fotografiji kako biste dobili što bolji rezultat. Povećavanjem preko rastera (smeštenog u nosaču negativa ili položenog preko papira na temeljnoj ploči) možete proizvesti čitavo područje tekstura na svojoj slici, od apstraktnih - gde raster potpuno razbija sliku - do profinjenih učinaka.
fotografija.245 vstan, -> #239, djcorto
> ;) Kad smo kod zumova (da mi ne brisu poruku ;)) moj apsolutni > sampion je Vivitar 70-210. :) Jel "Series I" ?
fotografija.246 djcorto, -> #245, vstan
>> Jel "Series I" ? Nogekako :)
fotografija.247 bjevdjic,
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ TEKSTOVI O FOTOGRAFIJI POSLE PRAZNIKA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ 1. JEDNOOKI REFLEKSNI FOTO-APARAT 2. FOTO-APARATI S UGRAĐENIM TRAčILOM 3. UPOTPUNJAVANJE FOTO-APARATA 4. FOTO-APARATI ZA TRENUTNU SLIKU 5. POVECAVANJE OSETLJIVOSTI FILMA U BOJI 6. FOTO-APARATI ZA DIREKTNO POSMATRANJE 7. OPREMA ZA RAD U ATELJEU 8. MAKROFOTOGRAFIJA 9. MIKROFOTOGRAFIJA 10. USKLADJIVANJE FILMA I SVETLA 11. LJUDI - SKRIVENIM FOTO-APARATOM 12. DECA - PRIRODAN OBJEKT 13. ZAUSTAVLJEN POKRET ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
fotografija.248 jpptticb, -> #215, kum.djole
> > Takođe, ako vas budu interesovale cene Tamron, Yashika-Contax, Penta > Nikon i Canon objektiva... vičite :) Mene interesuju cene Pentax-ovih objektiva i SLR aparata!
fotografija.249 kum.djole, -> #248, jpptticb
+>> Mene interesuju cene Pentax-ovih objektiva i SLR aparata! Pentax fakoi -------------------------------- Pentax 28/f2,8...........................................33.900 Pentax 35/f.3,5..........................................19.900 Pentax 50/f1,7...........................................18.900 Pentax 100/f2,8..........................................46.900 135/f3,5.................................................29.900 28-80/3,5-4,5............................................39.900 28/2,8 AF................................................89.900 Sakar,Vivitar,Exacta,Sigma,Revue,Cosina.........20.000 - 40.000 O aparatima sam ranije pisao :) Imaš neku posebnu želju ?:) Kum..
fotografija.250 kum.djole,
Noćas će svi da se slikuju ! :) Pobedili smo ;) Kum..
fotografija.251 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. JEDNOOKI REFLEKSNI FOTO-APARAT 2. FOTO-APARATI S UGRAĐENIM TRAčILOM 3. UPOTPUNJAVANJE FOTO-APARATA
fotografija.252 bjevdjic,
JEDNOOKI REFLEKSNI FOTO-APARAT ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Jedinstven oblik jednookog refleksnog foto-aparata omogućuje vam da vidite sliku objekta na mutnom staklu, tačno onako kako se preko objektiva projektuje na filmu. Jednooki refleksni foto-aparat koristi ugaono ogledalo iza objektiva za odbijanje slike prema gore, kroz pentaprizmu koja je ispravlja u prvobitno stanje, na mali prozorčić u visini oka. Ogledalo se za vreme ekspozicije pomera. Jednooki refleksni foto-aparati najsvestraniji su savremeni aparati za fotografiju u boji. Refleksni vam sistem omogućuje da s velikom sigurnošću predvidite rezultate, unapred posmatrajući rezultat promenljivosti otvora otvora zaslona, žarišta i dubine polja oštre slike, te bilo kojeg obojenog filtra i objektiva različite dužine žarišta. Brzi i precizni zavesni zatvarači. sigurni TTL svetlomeri i sistem promenljivih objektiva i dodatnih delova visokog kvaliteta daju jednookim refleksnim foto-aparatima veću sigurnost i mogućnost šire primene. Velika većina jednookih refleksnih foto-aparata formata je 35 mm. Veći 6 x 6 cm smotani film modeli daju bolji kvalitet i imaju svoje sopstveno područje objektiva; novi 110 modeli pružaju skladne, ali ograničene sisteme; ali, 35 mm modeli kombinacija su kvaliteta i kompaktnosti s najširim sistemom objektiva i dodatnih delova. Danas se kod 35 mm jednookih refleksnih foto-aparata teži lakšim foto-aparatima s više automatskih osobina, ali su među pojedinim modelima primetne razlike. Razlikuju se kontrole ekspozicije i sistem za posmatranje slike, a isto tako i mutna stakla i učvršćivanje objektiva. Najmoderniji modeli imaju automatski zaslon s mogućnošću izoštravanja kod svih veličina otvora za jasnije i jednostavnije posmatranje. Osim toga, automatizovano je još mnogo drugih delova u samom foto-aparatu.
fotografija.253 bjevdjic,
FOTO-APARATI S UGRAĐENIM TRAčILOM ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Ako pogledate kroz okular foto-aparata s ugrađenim tražilom, videćete jasnu sliku objekta, čak i u uslovima slabog osvetljenja. S obzirom na to da ne možete videti prizor tačno onako kako ga vidi foto-aparat kroz objektiv, bolji foto-aparati imaju ugrađen i daljinomer za fino izoštravanje. Jeftini foto-aparati imaju samo prsten za izoštravanje ili skalu na objektivu, označenu udaljenostima ili simbolima; najjeftiniji su nepomičnog žarišta i daju oštru sliku od oko 1.5 metra do horizonta. Mnogi odlični foto-aparati 35 mm imaju tražila s daljinomerom i nepromenljivi objektiv. Mnogi od njih imaju ugrađena merila i automatsku ekspoziciju, a neki modeli danas imaju automatsko izoštravanje. Lakši, jeftiniji i jednostavniji od jednookih refleksnih, ovi foto-aparati imaju mnoge prednosti. Jasno viđena slika ne gubi se tokom ekspozicije, tako da lako možete posmatrati snimke pokreta. Izoštravanje daljinomerom jasno je i sigurno, a tihi zatvarači pogodni su za snimanje divljih životinja. Skupi Leica foto-aparati s promenljivim objektivima pružaju najbolji kvalitet s pokretljivošću koju imaju i jednooki refleksni aparati. Instamatic aparata, koji se pune kasetama, ima od jeftinih 126 modela nepomičnog žarišta do visoko razvijenih 110 foto-aparata. Takvi aparati mogu sadržati ugrađeni daljinomer, integralni svetlomer, automatsku ekspoziciju i dodatne elemente objektiva za povećavanje žarišne dužine. Veoma lagane instamatic aparate morate čvrsto držati - efekti trešnje foto-aparata umanjeni su na nekim modelima "senzorskim" zatvaračem koji se aktivira dodirom.
fotografija.254 bjevdjic,
UPOTPUNJAVANJE FOTO-APARATA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Kada kupujete foto-aparat, obično ga dobijate s normalnim objektivom, koji daje sliku sličnu pogledu oka na prizor, a ponekad i sa zaštitnim poklopcem objektiva i futrolom za nošenje. Koliko ćete upotpuniti sistem foto-aparata, zavisi od foto-aparata koji odaberete i od vrste fotografije kojom se bavite. Kod foto-aparata s promenljivim objektivom možete dodavati objektive različitih žarišnih dužina. Svakom dobrom foto-aparatu možete dodatu tronožac, rasvetu i većinu opreme koja se u datim prilikama koristi. NABAVKA DODATNIH DELOVA Većinu fotografskih situacija možete pokriti dodavanjem dve vrste objektiva - jednog kraćeg i jednog dužeg od vašeg standardnog objektiva žarišne dužine 50 ili 55 mm. Pažljivo odaberite te objektive, tako da sva tri područja žarišnih dužina omogućuju dovoljnu veliku mogućnost izbora slika. Među opremom koja se najčešće koristi za snimanje slika, upotrebljavani objektivi, osim normalnog, 28 mm širokougaoni i 135 mm srednje dugi objektivi. Te vam žarišne dužine omogućuju kombinovanje slike bez slabih strana ekstremno širokougaonih ili dugožarišnih objektiva - iskrivljenja, trešnje foto-aparata ili ograničenosti otvora zaslona. Izbor kombinacija objektiva je individualan - možete se odlučiti za dodavanje ekstremnijeg objektiva, ili ćete se zadovoljiti mogućnostima koje pruža normalni objektiv. Postoji i mogućnost zamenjivanja dve žarišne dužina objektiva s jednim zum-objektivom koji pokriva isto područje. Kvalitet objektiva od velike je važnosti za oštrinu slike i dobru reprodukciju boje. Objektiv se može podvrgnuti i postupku nazvanom "rascvetavanje" - prevlačenju metalnog fluorida na sve površine stakla koje dolaze u dodir sa vazduhom. Time se poboljšava kvalitet prenosa svetla i smanjuje blještanje uzrokovano odbijanjem svetla s delova objektiva i njegovim raspršivanjem. Ako imate koji od popularnijih foto-aparata, možete kupiti objektiv iste vrste koji pristaje kvalitetu vašeg foto-aparata, ali možete ga nabaviti i od nezavisnih proizvođača objektiva. U tom slučaju proverite da li deo objektiva kojim se on pričvršćuje pristaje vešem foto-aparatu. Takvi su objektivi obično jeftiniji, ali im je i kvalitet slabiji. Noviji objektivi snabdeveni su zaštitnim poklopcima napred i nazad, koji ih štite od prašine i vlage. (Ako foto-aparat ostavljate neko vreme bez objektiva, bilo bi dobro da pričvrstite poklopac i na deo na koji dolazi objektiv.) Na prednjem delu objektiva ćete zapaziti urezane navoje određene veličine na koje se učvršćuju filtri, dodatni delovi objektiva ili senila. Senila takođe pomažu otklanjanju blještanja i štite prednje delove objektiva. Svaki objektiv različite žarišne dužine ima različito oblikovano senilo prema povećanom ili smanjenom polju gledanja. Na zadnji deo objektiva možete pričvrstiti produžne međuprstenove ili mehove predviđene za snimanje krupnog plana. IZBOR POTREBNE OPREME Bez obzira na širinu mogućnosti kontrole vašeg foto-aparata i osetjivosti objektiva, komplikovaniji uslovi osvetljenja mogu sami po sebi zahtevati dodatnu opremu. Pouzdan svetlomer koji možete koristiti za očitavanje upadnog svetla biće vam od neprocenjive vrednosti. Kod dugih ekspozicija, koje mogu uzrokovati trešnju foto-aparata, biće vam potreban tronožac. On može imati i pomoćnu glavu za naginjanje foto-aparata, ali mora biti lagan i čvrste konstrukcije. Rastezljive noge tronošca pogodnije su za upotrebu od onih kojima se dužina reguliše pomoću vijka, ali se može dogoditi da iskliznu. Biće vam neophodan i deo za udaljenu kontrolu zatvarača, tj. da možete aktivirati zatvarač bez dodirivanja postavljenog foto-aparata. Veštački izvori svetla predstavljaju mogućnost prilagođavanja nepogodnih uslova raspoloživog osvetljenja. Najčešće se koristi elektronski blic. Oni se pričvršćuju u otvor na vrhu samog tela foto-aparata ili sa strane na neku vrstu pomične ručice koja odvaja ugao blica od pogleda objektiva foto-aparata. Time se izbegava tzv. "crveno oko", a postiže bolja modelacija senki na objektu. Kada kupujete blic, naročito obratite pažnju na njenu snagu, pokretljivost, vrstu baterija i energije, te na vreme potrebno za punjenje između dva snimka.
fotografija.255 vstan, -> #251, bjevdjic
> "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Kume - izgleda da si se umorio ? Mada te cesto vidjam u chatu i pogresnom confu (sezam) !
fotografija.256 kum.djole, -> #255, vstan
> Kume - izgleda da si se umorio ? > Mada te cesto vidjam u chatu i pogresnom confu (sezam) ! Možda, malo :) Tačnije, svaki dan odlažem da prekucam neke zanimljivosti iz knjiga, jer je aktivnih trenutno veoma malo. Biće, naravno, kad opet krene škola :) ali ima tu i problema... Tu sam ja, a tu je i Jevdja ;)
fotografija.257 djcorto,
Pa dobro, fotografi, nijednog novogodisnjeg zlodela jos nema u skenerima i u uploadu ???? Cccccc .... ;) A nema ni lepih tekstova .... Videh pre neki dan kako iz jednog magacina Stampe iznose kutijetine ORWO filmova, format 120 .... pa pogledajte po kioscima. Nove nalepnice, novi dizajn, ali pise ORWO, bez sumnje :) Hint : magacin je na uglu Vladetine i ulice pre Ivankovacke, nikad ne znam kako se zove, nastavlja se na Karnedzijevu.
fotografija.258 mnikolic, -> #257, djcorto
> A nema ni lepih tekstova .... Kakvi lepi tekstovi kad sam u dubokoj depresiji zbog cena u foto radnjama. Ono je definitivno strašno! Letos sam recimo radio neke fotke kod foto "Bobana" za kojeg sam čuo da radi dosta jeftino i kvalitetno. Ruku na srce, tada sam bio zadovoljan. Pre nekoliko dana, odem ponovo kod njega, da uradim neke duplikate u formatu 13x18. Cena 90 para komad. Dobro, mislim ja, tu je negde ako uzmem kurs marke oko 2, solidna cena. Ostavim negativ i kada sam došao po slike htedoh da se šlogiram, ne mogu da ih prepoznam. Užas! Dotična radnja je momentalno precrtana da joj se više nikad ne vratim. Aljkavci božiji ;(( U redu, mislim ja, bacio si nešto para, nema veze, nova godina ;) i okrenem telefon foto "Uroševića" kod kojih sam dosta dugo radio i uvek bio zadovoljan. Očekivao sam da bude skuplje, ali 1.5 dinar za 13x18 mi deluje nerealno mnogo. Al' tu nije kraj, gde ja živim samo se pitam (?) jer okrenem foto "Elite" koji su mi isto nekada dobro radili fotke, a napustio ih jer su mi bez upozorenja uvalili mat papir. Tamo je 13x18 4 dinara !!! jedna fotka !!! :(((( Nema meni slikanja do daljnjeg... ;((( m.
fotografija.259 kum.djole, -> #257, djcorto
+>> Pa dobro, fotografi, nijednog novogodisnjeg zlodela jos nema u skenerima +>> i u uploadu ???? Cccccc .... ;) Kod mene nije bilo nikakvog blickanja :( Možda će biti za ovu 'drugu Novu godinu' ;) +>> A nema ni lepih tekstova .... Priznajem, nema ni aktuelnosti, objasnih već zašto. Što se mene tiče, nit se krećem po fotografskim krugovima nit nešto sam rabotim. Jedino mi preostaje da prekucam neke interesantne tekstove iz pomenutih knjižica British councila i to ako ih uklopim u sve manje slobodnog vremena. Doduše.. ne bih ja bio ja da ne obećam da ćem se dati na obnovu ;) +>> Videh pre neki dan kako iz jednog magacina Stampe iznose kutijetine ORWO +>> filmova, format 120 .... pa pogledajte po kioscima. Nove nalepnice, novi +>> dizajn, ali pise ORWO, bez sumnje :) Nije ni stara serija loša, 120-ica je na buvljaku rasprodata. Ova nova također zadovoljava, ali je svojski i skupa. Kamo sreće da se pojave i razvijači....... Kum..
fotografija.260 kum.djole,
Ne daj se pljačkama, moja Ines.. Sve su to srpska posla, kad ja budem napravio svoju foto-radnju, moći ćeš samo da se prisećaš prevaranata :)) Dosadih i Bogu i narodu, ali foto Jadran....
fotografija.261 vujos, -> #258, mnikolic
¨>skuplje, ali 1.5 dinar za 13x18 mi deluje nerealno mnogo. Al' tu nije Hee, u Podgorici 9x13 = 1.5 din A, ja treba da razijem oko 70 fotkica ;(
fotografija.262 djcorto, -> #255, vstan
>> Kume - izgleda da si se umorio ? Da, to sam i ja hrteo da primetim ... ;) >> Mada te cesto vidjam u chatu i pogresnom confu (sezam) ! Cak vrlo pogresnom, ali o ukusima s ne raspravlja .... nije imao prilike da ranije proba Zenit, mora na nekom :)))))
fotografija.263 djcorto, -> #257, djcorto
>> Pa dobro, fotografi, nijednog novogodisnjeg zlodela jos nema u >> skenerima i u uploadu ???? Cccccc .... ;) Ispravljam se i tresem cigaretu na glavu (posipam se peplom ;)) .... Baciste svasta dok se nisam ukljucivao :) Sjajno :)
fotografija.268 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. FOTO-APARATI ZA TRENUTNU SLIKU 2. POVEĆAVANJE OSETLJIVOSTI FILMA U BOJI 3. FOTO-APARATI ZA DIREKTNO POSMATRANJE
fotografija.269 bjevdjic,
FOTO-APARATI ZA TRENUTNU SLIKU ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Foto-aparati za trenutnu sliku koriste specijalne filmove i ugrađeni sistem za razvijanje. Kad pritisnete zatvarač, foto-aparat predaje eksponirani materijal. Posle nekoliko sekundi, pojavljuje se pozitivna slika u boji. Tako odmah možete videti rezultat. Ako ne zadovoljava, možete ispraviti grešku pre nego što snimite druge slike. Foto-aparat za trenutnu sliku dobrog kvaliteta možete čak koristiti i za probne ekspozicije, pre nego što fotografišete objekt normalnim foto-aparatom (ali, morate uzeti u obzir razliku osetljivosti između materijala za trenutnu sliku i vašeg normalnog filma). ODVOJIVI SISTEM I SISTEM SUVIH FOTOGRAFIJA Jeftini Polaroidovi foto-aparati (i specijalne kasete za foto-aparate velikog formata) koriste odvojivi film. Posle ekspozicije izvučete spojeni negativni i pozitivni materijal izvan foto-aparata, pričekate 60 sekundi i odvojite fotografiju - postupak koji ne mora uvek dati dobre rezultate. Mnogi foto-aparati koriste višeslojni materijal za integralno razvijanje - suva bela fotografija se izbacuje, a slika se pred vama pojavljuje. Polaroid i Kodak proizvode različite vrste foto-aparata i filmova za dobijanje suvih fotografija. Ova se dva sistema ne mogu izmenjivati jer koriste različite vrste materijala. Polaroid foto-aparati koriste SX-70 film i okreću sliku u foto-aparatu. Kod Kodakovih foto-aparata slika se javlja na obrnutoj strani filma. Foto-aparati za suve fotografije imaju ili polugu ili motor za izbacivanje filma. KONTROLA REZULTATA Gotovo svi foto-aparati za trenutnu sliku imaju optička tražila slike s mnoštvom pomagala za izoštravanje - simbola, skala udaljenosti, zumirajućih krugova ili ugrađenih daljinomera. Izuzetak je Polaroidov SX-70 foto-aparat koji ima refleksno tražilo. Mnogi foto-aparati za trenutnu sliku imaju potpuno automatizovane mehanizme ekspozicije. Nezgoda je u tome što ne možete znati na koju brzinu zatvarača je foto-aparat namešten. To može biti problem kod objekta u pokretu, kada želite kontrolisati brzinu ili kod slabog svetla, kada je brzina zatvarača ispod 1/25 sekunde, kada lako dolazi do tresanja foto-aparata. Međutim, mnogi foto-aparati imaju signal za slabo svetlo. Kod automatskog postupka teško ćete moći namerno proizvesti neobičan rezultat ili promeniti zasićenost boja. Ali, možete koristiti neke od tehnika izoštravanja i namernog izbacivanja iz žarišta. Takođe često možete neznatno menjati ekspoziciju, jer mnogi foto-aparati imaju svetlo/tama kontrolu. Ako je vaš objekt mnogo svetliji od pozadine, jednostavno pomaknite kontrolu na "tamnije" pre snimka. Za veću pokretljivost možete koristiti film za trenutnu sliku u magacinima na konvencionalnim foto-aparatima velikog formata. Polaroid danas takođe proizvodi profesionalne foto-aparate za trenutnu sliku, s promenljivim objektivima i prilagodljivim kontrolama. KODAK EK 200 EK 200 je foto-aparat za suve fotografije na baterijski pogon, u sredini Kodakove grupe aparata za trenutnu sliku. Izoštrava se pomoću kliznog zaslona s pomagalima optičkog tražila slike. Ekspozicija je automatska pomoću svetlo/tama kontrole. Možete upotrebiti niz bliceva koji se pale postepeno ili istovremeno za objekte udaljene 1-3 metra, ili specijalni elektronski blic za objekte udaljene više od 3,7 metara. POLAROID SX-70 SX-70 je jedini motorizovani refleksni foto-aparat za trenutne suve fotografije. Ekspozicija je automatska, sa svetlo/tama kontrolom i vremenom ekspozicije do 14 sekundi, ali bez upozorenja za slabo svetlo. Ekspozicija blica postavlja se automatski za objekte na različitim udaljenostima - otvor je povezan s kontrolom oštrine; 116 mm objektiv izoštrava od 28 cm do beskonačnosti. Izoštrava se odvojenim kolom, gledanjem kroz objektiv, skalom udaljenosti i prizmatskim saćem u tražilu. Foto-aparat prihvata samo SX-70 film.
fotografija.270 bjevdjic,
POVEĆAVANJE OSETLJIVOSTI FILMA U BOJI ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Postavljanje skale za osetljivost filma na pravilnu ASA ili DIN osetljivost za određeni film i vraćanje eksponiranog filma na uobičajeno razvijanje, osigurava najbolji odnos između ekspozicije i razvijanja za vernost boje koju ćete dobiti. Ali, taj odnos možete promeniti, unutar granica, a da još uvek dobijete prihvatljive rezultate. Postavljanjem na veću osetljivost od prave i dužim razvijanjem da se to nadoknadi, možete stvarno povećati osetljivost filma - a takođe možete iskoristiti povećanu zrnatost, kontrast i boju uzrokovanu prerazvijanjem. Ovaj je postupak s osetljivošću filma nazvan "povećavanje osetljivosti". Povećavanje osetljivosti je veoma korisno kada imate film premale osetljivosti u određenim uslovima osvetljenja (kada nemate blic ili nije moguća duga ekspozicija). Ako je vaš film određen na, recimo, 100 ASA, vaše će merilo dati prilično nepraktičnu ekspoziciju, možda 1/15 sekunde sa f:2,8 - vrlo široki otvor s premalom brzinom zatvarača. Da biste dobili mnogo pogodniju kombinaciju, možete okrenuti dugme za osetljivost filma na 400 ASA, dva puta podvostručavajući osetljivosti filma: tako ćete moći eksponirati samo 1/60 sekunde sa f:2,8. Vi ste u stvari, podeksponirali film, što ćete kasnije morati nadoknaditi prilikom razvijanja. Zato morate povećati osetljivost čitavog filma; ali, možete koristiti nekoliko praznih formata da biste odvojili serije slike povećane osetljivosti od normalno eksponiranog ostatka. Na koncertu ili u cirkusu osvetljenje je uglavnom dovoljno jako za ekspoziciju uz držanje foto-aparata u ruci; ali će čak i filmom u boji velike osetljivosti moguća brzina zatvarača biti premala da uhvati pokret. Povećanje osetljivosti će vam omogućiti da koristite veće brzine zatvarača. Kod vrlo slabog svetla s mirnim objektom, povećanje osetljivosti daje vam mogućnost sprečavanja tresanja foto-aparata pomoću skraćene brzine zatvarača, i manje otvore da bi se povećala dubina polja oštrine. Rezultat prerazvijanja na filmu u boji zavisi od stepene povećanja osetljivosti, vrsti filma i originalnoj osetljivosti filma. I preobražajni i negativni filmovi daju povećanu zrnatost i prigušenije boje, te povećani kontrast i gubitak detalja u senkama. Međutim, kod povećavanja osetljiovsti većeg od jednog stepena možete dobiti nepredvidive rezultate. Pre nego što povećate osetljivost filma morate proveriti da li vam vaš proizvođač može pružiti odgovarajuću uslugu razvijanja. Proizvođači filmova obično ne pristaju na menjanje osetljivosti njihovih filmova, iako neki pružaju i ograničenu uslugu u tom smislu. Privatne laboratorije za razvijajne filmova u boji uglavnom će vam razviti film povećane osetljivosti prema vašim upustvima - u pravilu im morate reći samo za koliko ste stepeni povećali osetljivost. Ako sami razvijate svoje filmove, možete razviti i film povećane osetljivosti. Sa E6 razvijačem za dijapozitive produžite normalno vreme prvog razvijanja za trećinu za svaki stepen povećanja osetljivosti. Sa C41 razvijačem za negativ povećajte vreme prvog razvijanja za 40% svakog stepena.
fotografija.271 bjevdjic,
FOTO-APARATI ZA DIREKTNO POSMATRANJE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Foto-aparati za direktno posmatranje uglavnom koriste 9 x 12 cm (4 x 5 inča) ili 18 x 24 cm (8 x 10 inča) film u listovima, a takođe prihvataju Polaroid il rollfilm kasete. Jednosmerni ili tehnički foto-aparat najsavremeniji je foto-aparat za direktno posmatranje. Foto-aparat se izoštrava pomeranjem ploče objektiva (ili "standarda"). a slika se na "mat" staklu javlja okrenuta odozgo na dole. Ako pričvrstite kućište za izoštravanje sa ogledalom slika će se pojaviti pravilno okrenuta. Kada je objekt izoštren, a vi ste spremni za eksponiranje, uklonite okvir s mat staklom i zamenite ga kasetom s filmom. Dugo eksponiranje i veličina foto-aparata koji zahtevaju tronožac, nezgodna su svojstva ovog foto-aparata; međutim, kvalitet negativa velikog formata, kao i dijapozitiva, ne možete postići manjim foto-aparatima. Moderni foto-aparat za direktno posmatranje takođe omogućuje značajno prilagođavanje ravnine objektiva u odnosu na ravninu filma, za kontrolu oštrine slike. Postoje dve vrste pomeranja kod ovih foto-aparata: ukršteni i podižući plan, gde objektiv i mat staklo ostaju paralelni, ali se nezavisno pomeraju u stranu, gore i dole; i naginjanje i zakretanje, zakretanje ili ravnine filma ili ravnine objektiva oko središnje ose, s jedne strane na drugu ili gore-dole. Ukršteni i podižući plan kontroliše uokviravanje objekta. Kontrola naginjanja i zakretanja menja širinu i položaj oštrog žarišta u formatu i perspektivi.
fotografija.273 bjevdjic,
OPREMA ZA RAD U ATELJEU ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Postavljanje stalnog ili povremenog ateljea zahteva dodatnu opremu, ako želite imati potpunu kontrolu nad vašim rezultatima. Kada osigurate dovoljno prostora za ugao gledanja objektiva i foto-aparata glavni će vam problem biti pozadina i osvetljenje. "Mat" belo obojeni zidovi predstavljaju dobru neutralnu pozadinu; ako želite veći izbor, možete koristiti rolne obojenog papira. U prodavnicama ih prodaju u raznim veličinama; možete izrezati potrebnu dužinu papira i pričvrstiti je na zid ili, još bolje, držati izbor rolni na stalcima (slično projekcionom platnu za dijapozitiv) tako da jednostavno odvijete rolnu koja vam je potrebna. Za manje objekte, naročito mrtve prirode, od neprocenjive je vrednosti okvir stola s visokom pozadinom. Na sto možete postaviti providne ili neprovidne površine, a možete obesiti i obojeni papir ili materijal na vrh pozadine, tako da pokriva i pozadinu i sto. Ako ga savijete ispod objekta, dobićete utisak neograničenog prostora u pozadini. Ako uspete prigušiti svako raspoloživo dnevno svetlo na prostoru vašeg ateljea, moći ćete potpuno kontrolisati osvetljenje objekta s veštačkim izvorima svetla koje postavite. Osvetljenje ateljea predstavljaju reflektori i "spot"-svetla. Reflektori imaju reflektujuće ili raspršujuće površine za rasprostranjivanje svetla, tako da je njihovo svetlo meko; kod "spot"-svetla izvor svetla zrači tačno određeni snop koji daje oštro osvetljenje. "Spot"-svetla mogu još više stisnuti svoj snop s rasklopnim vratima ili konusnim senilom. Možete mu dodati raspršivač, ali svetlom reflektora ne možete postići "spot"-efekat. Možete birati između volframovog osvetljenja i bliceva za atelje. Volframova svetla napajaju se direktno strujom za domaćinstva (uvek proverite da li je vaše ukupno osvetljenje prejako za strujni krug); većina jačih bliceva ima kontrolnu kutiju kojom obično možete aktivirati do četiri glave blica. Blicevi ponekad imaju ugrađenu malu modelirajuću svetiljku za posmatranje rezultata blica unapred. Osvetljenje blicem omogućuje veći izbor filmova od volframovog osvetljenja.
fotografija.276 bjevdjic,
USKLAĐIVANJE FILMA I SVETLA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Sunce, kao jedini snažni izvor dnevnog svetla, zrači "belo" svetlo - stalan spektar svih vidljivih talasnih dužina proizvedenih sagorevanjem elemenata na sunčevoj površini. Kada se ove talasne dužine izdvoje refleksijom ili apsorpcijom u svetu oko nas, vidimo ih kao boje - duže talase kao crvenu, najkraće kao plava, sa svim ostalim bojama između njih. Iako mislimo da je dnevno svetlo "belo", ono sadrži i nešto boje, lagano se krećući između prevladavanja crvene i prevladavanja plave boje, zavisno od toga kako položaj sunca deluje na atmosferske promene tokom dana i tokom godišnjih doba. Veštačko svetlo takođe je retko potpuno belo. Ali, naše se oči obično prilagođavaju tim malim promenama u svakodnevnom prostoru, osim ako one nisu jače naglašene - kao plavilo jutarnje magle ili crvenilo sumraka. REAGOVANJE FILMA NA BOJE Film se mnogo teže prilagođuje. Emulzija beleži i puno područje boja objekta i svaki obojeni uticaj svetla. Volframovo veštačko, na primer, ima naglašene crveno/žute sastojke; zimsko je dnevno svetlo plavkasto; svetlo koje prolazi kroz zelenu senku lišća dominiraće ostalim bojama na slici, što se može dogoditi i kod svetla odbijenog s obojenih zidova. Zbog toga što film u boji beleži sadržaj i kvalitet svetla, emulzija mora biti hemijski uravnotežena da daje "normalnu" boju pri datom izvoru svetla. Obojeni sadržaj svetla izražava se kao "temperatura boje", a prikazuje se skalom koja se proteže od crne, preko crvene, žute i bele, do plave. Različiti filmovi za fotografije u boji napravljeni su tako da pristaju pojedinim delovima skale - film za dnevno svetlo, film za volframovo veštačko svetlo i univerzalni film za dnevno i veštačko svetlo. Zanimljive i neobične rezultate boja možete postići ne poštujući pravila temperature boje - snimanjem, na primer, filmom za dnevno svetlo u uslovima veštačkog osvetljenja i obrnuto. Međutim, ako je važna vernost boja, koristite pravilan film u odnosu na izvor svetla ili sami ispravite svetlo filtriranjem.
fotografija.275 bjevdjic,
MIKROFOTOGRAFIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Da biste snimili slike povećane više od 10 puta, morate koristiti mikroskop povezan s foto-aparatom. To je specijalizovano područje fotografije: morate dobro poznavati mikroskop, znati kako ćete pripremiti uzorke i poznavati različite oblike mikroskopskog osvetljavanja pre nego što počnete snimati. Tada će vaši objekti snimanja obuhvatati široko područje - od svakodnevnih sitnica do retkih uzoraka. Kvalitet slike zavisi od kvaliteta sočiva mikroskopa. Da biste izračunali stepen povećanja slike na filmu, morate uvišestručiti povećanje okulara s povećanjem objektiva i udaljenošću okulara od filma (u mm), te podeliti s konstantom 250. 35 mm jednooki refleksni foto-aparat sa TTL svetlomerom najlakše je pričvrstiti na mikroskop i koristiti ga zajedno. (Drugim vrstama svetlomera mnogo je teže da rade u tim okolnostima.) Treba će vam promenljivi dodatak za spajanje tela foto-aparata s mikroskopskim okularom. Ako vaš TTL svetlomer radi samo s objektivom foto-aparata, treba će vam adapter koji se učvršćuje na prednju stranu normalnog objektiva (postavljenog na beskonačno s najvećim otvorom zaslona). Da biste izoštrili sliku, morate koristiti mikroskopske kontrole izoštravanja. žitava postava mora biti potpuno čvrsta i stabilna, jer će svaki pomak biti mnogostruko uvećan. žak i sa za udaljenom kontrolom za okidanje, brzine zatvarača manje od 1/2 sekunde mogu uzrokovati neoštrinu, dok sam mehanizam zatvarača može uzrokovati vibracije kod brzina većih od 1/30 sekunde. Izaberite brzinu zatvarača unutar ovih granica, a osvetljenje postavite tako da joj odgovara. Takođe morate obratiti pažnju na osetljivost filma: Kodakov mikrografski film, na primer, ima osetljivost od 16 ASA. Filmovi slabe osetljivosti daju dobre rezultate kod povećanja iznad x 25. Za mikrofotografiju koristite foto-aparat za direktno posmatranje. Upotrebite stalak aparata za povećavanje da podržava foto-aparat i pričvrstite specijalnu ploču objektiva koja se poklapa s okularom. OSVETLJENJE Uz upotrebu volframovog osvetljenja, na dva načina možete osvetliti mikroskopske objekte. Za povećanja do x 60 izvadite kondezatore iz mikroskopa i jednostavno usmerite svetlo prema ogledalu, prilagođavajući ga da daje jednolično svetlo na čitavi objekt. (Za povećanja veća od x 60, kondezatore ispod podloge morate izoštriti pre ekspozicije.) Upotreba ogledala na ovaj način daće osvetljenje svetlog polja - pozadina će biti svetla. Objekti koji propuštaju svetlo najbolji su za rad sa svetlim poljem. Ako postavite svetiljku da svetlo baca koso na samu površinu podloge mikroskopa, dobićete tamnu pozadinu - osvetljenje tamnog polja. (Ogledalo usmerite tako da sprečava prenošenje bilo kakvog svetla odozdo.) Za mikroskopske objekte u pokretu možete koristiti blic za efekte svetlog ili tamnog polja. Blic mora biti dovoljno jak da daje veoma svetao, ali jak bljesak. Najbolja je vrsta s prilagodljivom glavom, jer je možete koristiti sa sijalicom s volframovim vlaknima niske voltaže koja svetli duž ose blica, pa možete namestiti osvetljenje pre ekspozicije. Mnogi uzorci otkrivaju potpuno svoju strukturu i detalje na polarizovanom svetlu. Neki mikroskopi imaju ugrađeni polarizujući filter za normalno posmatranje. Za fotomikrografiju morate koristiti dva polarizujuća filtera, jedan između svetla i podloge, a drugi između okulara i filma.
fotografija.274 bjevdjic,
MAKROFOTOGRAFIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ žak i ako je namešten na najmanju žarišnu udaljenost (oko 0,75 m) vaš će normalni objektiv prikazati vrlo male objekte još sitnijima u formatu. Za ovu vrstu fotografije možete kupiti predsočivo za krupni plan koja se pričvršćuje ispred objektiva foto-aparata poput filtera. Ona konverguje svetlosne talase slike pre nego što one stignu do objektiva, pa povećava prirodnu veličinu slike. (Mere su u dioptrijama: jedinicama koje izražavaju snagu loma svetla jednostavnih sočiva, gde + predstavlja konvergaciju, a znak - divergaciju.) Dodavanje sočiva za krupni plan može smanjiti oštrinu i kvalitet boje, a povećanje je ograničeno. Više izbora imate kod foto-aparata s promenljivim objektivom. Neki proizvođači proizvode dodatni adapter objektiva koji vam omogućuje da promenite (okrenete) standardni objektiv i tako dobijete oštro žarište kod vrlo blizih objekata. Takođe možete nabaviti objektive s "makro" prstenom za udaljenost koji vam omogućuje da prilagodite vrlo male udaljenosti objekta. Makroobjektivi obično su normalne žarišne dužine ili srednji telefoto; ali se neki zum objektivi takođe mogu prilagoditi za snimanje krupnog plana. Popularan je način povećavanja prostora između objektiva i filma dodavanjem međuprstena ili meha između objektiva i foto-aparata. S vašim normalnim objektivom to će vam omogućiti da objekte beležite u pola njihove prirodne veličine. Ako koristite makroobjektiv s međuprstenom ili pričvrstite komplet međuprstenova, dobićete slike objekta u prirodnoj veličini. Ali za veću pokretljivost i daljnje povećavanje žarišta najbolje je da uzmete rastezljive mehove. Objektivi manjih žarišnih dužina daju dramatičnija povećanja, iako vam nešto duži objektivi omogućuju da radite udaljeniji od objekta. Dubina polja postaje manja što se više približavate objektu, tako da morate imati čvrst tronožac kako biste sprečili trešnju foto-aparata tokom dugih ekspozicija potrebnih kod malih otvora zaslona. Udvostručavanje udaljenosti filma od objektiva smanjuje na četvrtinu svetlo koje pada na film, tako da se ne može primeniti TTL očitavanje ekspozicije.
fotografija.272 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. OPREMA ZA RAD U ATELJEU 2. MAKROFOTOGRAFIJA 3. MIKROFOTOGRAFIJA 4. USKLAĐIVANJE FILMA I SVETLA
fotografija.278 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. LJUDI - SKRIVENIM FOTO-APARATOM 2. DECA - PRIRODAN OBJEKT 3. ZAUSTAVLJEN POKRET
fotografija.279 bjevdjic,
LJUDI - SKRIVENIM FOTO-APARATOM ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Ljudi su najčešći objekt fotografisanja, ali zahtevaju najviše truda. Dobre slike hvataju izraz i gestove koji odražavaju karakter i životnost, a da objekt pri tom ne postane samosvestan. Skriveni snimci ljudi u njihovim sredinama imaju privlačnu intimnost i spontanost. Morate biti vešti da se objektu primaknete dovoljno blizu, a da vas on ne primeti. KAKO OSTATI NEPRIMEĆEN Pomoću dugožarišnog objektiva možete neprimećeno snimati s veće udaljenosti. Međutim, dugožarišni objektivi ograničuju dubinu polja oštrine, čineći izoštravanje mnogo težim, a osim toga su teški i upadljivi. Neobične tačke gledišta takođe vam mogu pomoći da se privučete što bliže - fotografišite sa strane, s leđa i odozgo. Pokušajte delomično sakriti foto-aparat, koristeći ga u visini grudi ili skrivajući ga ispod odeće. žak i kada se ne možete sakriti, još uvek možete snimati skriveno kada su ljudi toliko zaokupljeni da vas neće primetiti. Na sportskim takmičenjima, paradama ili sajmovima, moći ćete slobodno snimati. U mirnijim situacijama, kao što su porodični skupovi, pokušajte odvratiti pažnju usmeravanjem foto-aparata na nešto drugo, dok se objekt ne opusti. RUKOVANJE FOTO-APARATOM Za skrivenu fotografiju najpogodniji su lagani, kompaktni foto-aparati s tihim zatvaračem. Neki ljudi više vole foto-aparate za direktno posmatranje i foto-aparate s ugrađenim daljinomerom nego refleksne, zbog mogućnosti brzog uokvirivanja i izoštravanja. Isto tako, veoma korisna može biti i automatska ekspozicija. žak i jednostavni 110 i 126 foto-aparati mogu vam dati dobre rezultate jer se njima brzo rukuje. Koristite film najveće osetljivosti koji omogućuje postavljanje malog otvora i velikih brzina zatvarača u svim uslovima osvetljenja, a dobro će poslužiti i za snimanje u pokretu. Ako možete, unapred izoštrite i postavite ekspoziciju kako biste mogli brzo reagovati, izbegavajući privlačenje pažnje, te da biste se mogli slobodno koncentrisati na objekt. Prosudite približnu udaljenost objekta, postavite je na objektivu i što više smanjite otvor da biste dobili što veču dubinu polja. Očitajte ekspoziciju s bilo kojeg slično obojenog objekta - ako nameravate fotografisati lice, očitavajte sa sopstvene ruke. Kod automatske ekspozicije pazite da objekt bude centriran i dovoljno velik u formatu da bi mogao odgovarati očitanoj ekspoziciji, a izbegavajte prevladavajuće površine mnogo svetlije ili tamnije pozadine. Ako želite uključiti i pozadinu, pažljivo posmatrajte okvir da biste izbegli uznemirujuće detalje i pokušajte smestiti objekt nasuprot jednoličnoj pozadini. Umesto toga, možete isključiti pozadinu delomičnim izoštravanjem ili snimanjem kroz okvir.
fotografija.280 bjevdjic,
DECA - PRIRODAN OBJEKT ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Mala su deca živi, pokretljivi objekti i brzo menjaju položaj, a njihov izraz lica predstavlja vrlo dobar materijal za fotografa. Malo dece ispod šest godina smeta foto-aparat. Kod većine aparat izaziva zanimanje, uzbuđenost, što je jedan od preduslova dinamičnog snimka. Ali, budući da su deca obično svojevoljna i nepredvidiva, ona mogu predstavljati nezahvalan objekt. Neke od vaših najboljih prilika mogu veoma brzo proći, tako da se morate spremiti na brzo reagovanje. Unapred postavite ekspoziciju (s velikom brzinom zatvarača, da biste uhvatili pokret) i prethodno izoštrite. Nemojte štediti film i isprobajte više ekspozicija. Okolina lako može zaseniti malo dete, a visoka tačka gledišta naglašava taj učinak, a isto tako i iskrivljavanje odnosa veličina glave i tela. Kada snimate novorođenčad, prinesite foto-aparat na njihov nivo i usko uokvirite sliku da biste izbegli neoštrinu elemenata pozadine. Dečji je svet pun mašte i neiscrpan izvor objekata dobre fotografije. Deca su prirodni glumci, a igraju različite uloge. Da biste uhvatili ugođaj tog sveta, fotografišite ih u njihovim sopstvenim područjima za igru, gde im igra odvlači pažnju, a njihove igračke i odeća predstavljaju prirodnu okolinu i boje za vaše slike.
fotografija.281 bjevdjic,
ZAUSTAVLJEN POKRET ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Fotografija može na više načina izraziti životnost pokreta. Možete uhvatiti pokret upotrebom velike brzine zatvarača ili blica (i filma velike osetljivosti). Osim toga, možete proizvesti subjektivni utisak pokreta neoštrinom objekta ili pozadine, ili upotrebom specijalnih tehnika. Hvatanje pokreta može biti najbolji izbor kada želite zabeležiti pojedine kvalitete ili vrstu pokreta - pokret plesača ili atletičara, izraz trkača na domaku pobede. Foto-aparat može uhvatiti i trenutak koji oko ne može registrovati. Ali, da biste uhvatili pravi trenutak koji najbolje izražava dramatičnost pokreta, morate se pažljivo pripremiti. TAžKA GLEDIŠTA, VREME I IZOŠTRAVANJE Vrhunac akcije je često najuverljiviji trenutak - početak ili kraj trke, preskok ili zaronjavanje. Kod takvih situacija morate predvideti kada i gde će se dogoditi ključni trenutak, pa morate odabrati odgovarajuću tačku gledišta i objektiv. Unapred postavite ekspoziciju i izoštrite na područje gde će objekt ući u vaš format. Upotreba malog otvora i širokougaonog objektiva daće vam dubinu polja, kako bi izbegli mogućnost greške. Objekt često predstavlja prilično složenu sliku - plivač zaklonjen pljuskom vode, na primer. Zbog toga morate pažljivo izabrati tačku gledišta da bi izdvojili objekt. Umesto toga, možete upotrebiti kratko žarište, možda s dugim objektivom - ali, prethodno će izoštravanje u tom slučaju zahtevati veliku sigurnost. BRZINE ZATVARAžA Brzina potrebna da se uhvati pokret zavisi od trenutne brzine objekta, kao što je prikazano dole u tabeli, i od njegove udaljenosti i smeru u odnosu na foto-aparat. Što je objekt bliži, ili vaš objektiv duži, to veća mora biti brzina zatvarača. Ako se objekt pomera direktno od ili prema foto-aparatu, brzina zatvarača se smanjuje. Ista brzina pokretanja, ali pod uglom od 90 stepeni u odnosu na foto-aparat zahteva mnogo veću brzinu zatvarača. Da biste što više mogli smanjiti brzinu zatvarača, snimajte kada je objekt okrenut prema vama ili je pokret nešto sporiji - kao na vrhu skoka atletičara. BRZINE ZATVARAžA ZA HVATANJE RAZNIH VRSTA POKRETA ┌───────────────────┬───────────────────────────────────────────────┐ │LJUDI U HODU │ Ovom se brzinom takođe mogu zabeležiti │ ├───────────────────┤ svakodnevne ljudske aktivnosti i razgovor, │ │Brzina: 1/125 sek │ tok reke i struje, te drveće na laganom vetru.│ ├───────────────────┼───────────────────────────────────────────────┤ │LJUDI U TRKU │ Ova će brzina takođe zabeležiti trk │ ├───────────────────┤ životinja, let ptica, igru dece, │ │Brzina: 1/250 sek │ letilice, plivače i vodene talase. │ ├───────────────────┼───────────────────────────────────────────────┤ │BRZINA OD 60 KM │ Ovom ćete brzinom uhvatiti i sajamsku │ ├───────────────────┤ vrtešku, bicikliste i motocikliste, igranje │ │Brzina: 1/500 sek │ tenisa, fudbalske ili košarkaške utakmice. │ ├───────────────────┼───────────────────────────────────────────────┤ │VELIKE BRZINE │ Ova će brzina takođe uhvatiti skijaše, │ ├───────────────────┤ avione pri poletanju i automobile u │ │Brzina: 1/1000 sek │ velikim brzinama. │ └───────────────────┴───────────────────────────────────────────────┘ UPOTREBA BLICA ZA ZAUSTAVLJANJE POKRETA Na slabom osvetljenju u zatvorenom prostoru bolje je da koristite blic nego brzinu zatvarača za hvatanje pokreta. Brzina pokreta koji hvatate zavisi od trajanja bljeska. Blic daje brzine od najmanje 1/250 sekunde, a češće od 1/500 sekunde.
fotografija.283 bjevdjic,
U sledećoj poruci je zadnja serija tekstova iz knjige "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI". Ukoliko budete još onako zagrejani za nastavak i posle februarske serije, sigurno ću naći dodatni EXTRA TIME za novu literaturu! :)
fotografija.284 bjevdjic,
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ TEKSTOVI O FOTOGRAFIJI ZA FEBRUAR ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀ 1. PRIRODA - CVETOVI I BILJKE 2. čIVOTINJE U PRIRODI 3. čIVOTINJE U ATELJEU 4. "HIGH KEY" EFEKT BOJE 5. "LOW KEY" EFEKT BOJE 6. KONTRAST BOJA - DINAMIžAN EFEKT 7. SNIMANJE PORTRETA NA OTVORENOM PROSTORU 8. PORTRETI U ZATVORENOM UZ DNEVNO SVETLO 9. SNIMANJE PORTRETA UZ VEŠTAžKO SVETLO 10. GRUPE I MNOŠTVO 11. KORIŠĆENJE POKRETA ZA OBLIKOVANJE 12. NAGLAŠAVANJE I STVARANJE POKRETA 13. REPRODUKCIJA ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ ▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
fotografija.285 wizard, -> #283, bjevdjic
> U sledećoj poruci je zadnja serija tekstova iz knjige > "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI". Bez obzira na entuzijazam koji pokazuješ mislim da grubo i svesno kršiš autorska prava, kao i prava izdavača knjige.
fotografija.287 bjevdjic, -> #285, wizard
██Ů U sledećoj poruci je zadnja serija tekstova iz knjige ██Ů "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI". ██ ██ Bez obzira na entuzijazam koji pokazuješ mislim da grubo i svesno ██ kršiš autorska prava, kao i prava izdavača knjige. Kada kažem "zadnja serija tekstova", ne mislim da su to ZADNJI TEKSTOVI u knjizi jer je ostalo još dosta toga! ;) Prekucao sam samo 1/3, po propisu! ;> E, da, sve žalbe u kojima kršim autorska prava pošalji na adresu: Izdavačko knjižarsko poduzeće "MLADOST" Ilica 30 41000 Zagreb Croatia
fotografija.288 kum.djole, -> #285, wizard
+>> Bez obzira na entuzijazam koji pokazuješ mislim da grubo i svesno kršiš +>> autorska prava, kao i prava izdavača knjige. A zašto to misliš ? :) Ovo što Jevđa prepisuje su činjenice i zakonitosti (u ovom slučaju fotografske/fizičke/prirodne/tehnološke/kako hoćeš) i to svakako nije izmislio jedan čovek pa seo da naškraba. Literatura koja se bavi ovim stvarima je brojna, pisaca i 'pisaca' takođe mnogo. Mislim da nema govora o povredi autorskih prava jer autori nisu otkrili rupu na saksiji pišući o fotografiji u boji već u celinu sastavili prikupljan materijal o toj tematici i začinili ga svojim znanjem. Isto to činimo gotovo svi mi ovde na nešto drugačiji način... I ja sam štošta prepisao i pomalo ilustrovao, pripremam se da nastavim i ne vidim da su moje ilustracije i tekstovi (ispod kojih piše i ko ih je sastavio i ko prepisao) kršenje bilo kakvih prava. Skoro se o ovome vodila polemika na nekom drugom mestu, pa ne bi bilo loše da se tamo eventualno i nastavi ? Pozdrav, Kum..
fotografija.289 kum.djole,
Politika, 22.01.1995. Izložbe ------- EKSPANZIJA FOTOGRAFIJE Preobražaju su doprineli i galeristi osetivši pravi trenutak Poslednji meseci prošle godine ostaće upamćeni kao period u kome je fotografija kao subverzivni medij izbila u prvi plan napravivši pravi "bum" u galerijskim i drugim izložbenim prostorima u Beogradu. Za poslednjih desetak godina prvi put se dogodilo da u jednom mesecu (oktobar) na trinaest mesta u Beogradu budu izloženi radovi iz oblasti fotografije. Od značajnijih izložbi pomenimo sledeće: - Miloš Zdravković ("Kosmička harmonija", Sunce) - Zorica Bajin-Đukanović ("Kroz san drugi", Singidunum) - Ljubomir Šimunić ("Introspekcija", Salon MSU) - Milan Aleksić ("Grejslend", Srećna galerija) - Dragan B. Ivanović ("Vizionarski Beograd", Stara barutana) - Zoran Milovanović i Aleksandar Kelić ("Novo groblje", Etnografski muzej) - Dragan S. Tanasijević ("Srpski Hilandar na Svetoj gori", Muzej 25. maj) - Dimitrije žipčić ("Bez sna", Atrijum Biblioteke grada Beograda) - Aleksandar Kujučev ("Divovi i patuljci", Galerija KCB) - Marjan Floršic ("Plato") Vreme za bavljenje fotografijom i pored izvesnog ekonomskog pomaka ni izdaleka ne podseća na osamdesete godine, odnosno zlatno doba beogradske i jugoslovenske fotografije. Cene filmova, papira i hemikalija dosegle su astronomske visine dok se ponuda na tržištu svodi na dva proizvođača (Foma i Ilford). Kod kolor materijala situacija je nešto bolja ali to je oblast koju pravi fotografi ne obožavaju. O literaturi i ne vredi trošiti skupi novinski prostor. Novih knjiga nema, stare su odavno rasprodate. Od domaćih časopisa izlazi samo dvomesečnik "L'impossible" Umetničke grupe FIA. Inostranih ima, ali u skromnom obimu. Aktivno u Beogradu rade 3 foto-kluba (Šumice, Novi Beograd, CKVJ). U ULUPUDS-u deluje foto sekcija namenjena isključivo članovima ovog udruženja. Vredi napomenuti i rad dve neformalne foto-grupe: jedna je pod neobičnim nazivom "Smrt u žutom jaguaru" i "Oko" koju je osnovao Đorđe Bukilica. Veoma zanimljiva predavanja, već nekoliko meseci, održavaju se u prostorijama Foto-kino kluba "Novi Beograd" koja su veoma dobro posećena. Među predavačima su bila najpoznatija imena jugoslovenske fotografije: Branimir Karanović, Milinko Stefanović, Dragoljub Tošić, Dragan Pešić, Danilo Cvetanović, Aleksandar Kujučev, Dragoljub Zamurović, Geza Lenert i drugi. Na drugoj strani postoje autori koji deluju izvan strukovnih udruženja, klubova i slično a uspešni su izlagači i foto-reporteri. Foto savez Jugoslavije kao najveći animator fotografije u našoj zemlji, često je u ulozi (su)organizatora nagradnih konkursa fotografije. Fotografija ne samo što pridobija nove poklonike, već je ravnopravno zastupljena i u onim prostorima koji su doskora bili "pretplaćeni" za stvaraoce iz drugih oblasti, a preobražaju su doprineli i galeristi osetivši pravi trenutak. R.D.
fotografija.290 ognjen, -> #283, bjevdjic
)-> U sledećoj poruci je zadnja serija tekstova iz knjige )-> "SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI". Može li index?
fotografija.291 vstan, -> #288, kum.djole
> Mislim da nema govora o povredi autorskih prava jer autori nisu > otkrili rupu na saksiji pisuci o fotografiji u boji vec u celinu Ima, ima povrede. Zato bolje da cutimo po tom pitanju.
fotografija.292 bjevdjic, -> #290, ognjen
██ Može li index? Tekstovi u poruci 16.284 su tek u pripremi za februar! Isti slučaj kao i u poruci pre praznika (broj 16.247). Nadam se da vam to ne smeta, jer mi je tako lakše! :)
fotografija.293 kum.djole, -> #291, vstan
+>> Ima, ima povrede. Zato bolje da cutimo po tom pitanju. A o kom pitanju da _ne ćutimo_ ovde ? :(
fotografija.294 kum.djole,
John Hedgecoe's Master Classes in photography - PHOTOGRAPHING CHILDREN - (taken from British Council) Introduction --------------------- As subjects for photography, children are of universal and inexhaustible interest. Even when they are not our own, their spontaneity, energy and expressiveness make them subjects of unequalled appeal in many branches of photography, wheter it is candid or studio work, portraiture or photojournalism. In planning the first of the Master Classes, I wanted the approach to the 'how' and 'why' of photographing children to combine teaching and demonstration from every helpful viewpoint. There are, therefore, five strands in which I cover every aspect of child photography. The following section, on appropriate cameras and equipment, puts in perspective the vast choice now available to amateurs and professionals. In the first of the two principal sections of the book, Applying the photographer's skills, I deal with the basic elements of photography, such as handling shutter speed or depth of field, in the light of the special requirements of child photography. The teaching steps are backed up with photographs in colour demonstrating the way I have applied the relevant skills in my own work. The second main section, Analysing the photographer's craft, takes as its theme a Photodiary covering the development of children from birth to adolescence. The photographs in colour on this theme are supported by an analysis of the factors - sometimes compositional, sometimes technical - that I have borne in mind to achieve the results I wanted. I have concluded my Master Class with a Photofeature which, I hope, will be an inspiration to students and aspiring professionals looking for projects of commercial value. John Hedgecoe + + + Toliko o uvodu, ko je zainteresovan da prouči ovu interesantnu knjigu nek svrati do British Councila, a ja ću čim još jedanput detaljno iščitam ovo što sam iskopirao, prepisati po koju zanimljivost. Kum..
fotografija.295 wizard, -> #287, bjevdjic
> TEKSTOVI u knjizi jer je ostalo još dosta toga! ;) Prekucao sam > samo 1/3, po propisu! ;> Nisam znao za taj propis... Btw, jel ima neko Lotus SmartSuit za OS/2? Hteo bih da presnimim jednu trećinu paketa... sve po propisu. > Ilica 30 > 41000 Zagreb > Croatia I oni su nečija deca... ;)
fotografija.296 wizard, -> #288, kum.djole
> Ovo što Jevđa prepisuje su činjenice i zakonitosti (u ovom slučaju > fotografske/fizičke/prirodne/tehnološke/kako hoćeš) i to svakako > nije izmislio jedan čovek pa seo da naškraba. Gotovo nikad nešto što se napiše nije "izmislio" samo jedan čovek, sve se naslanja na neki prethodni rad i rezultate drugih, pa makar u pitanju bila i književna dela. Postoji i nešto što se zove civilizacijsko nasleđe. Ne radi se, dakle, o tome... Znaš onu priču - ako niko ne kupuje tu knjigu, neće se štampati drugo izdanje... Sve ima svoje.
fotografija.297 kum.djole, -> #296, wizard
+>> Gotovo nikad nešto što se napiše nije "izmislio" samo jedan čovek, sve +>> se naslanja na neki prethodni rad i rezultate drugih, pa makar u pitanju +>> bila i književna dela. Postoji i nešto što se zove civilizacijsko +>> nasleđe. Ne radi se, dakle, o tome... Slažem se, ali u ovom slučaju neko bi mogao mnogo da nauči kad bi pročitao one tekstove, tim pre što te knjige više nisu u prodaji i vrlo ih je teško nabaviti. Uostalom.. da ne idemo u tanka creva, svi ovi zvanični i poluzvanični tekstovi na neki način vade ovu temu i zasićenje ljudi. Šteta.
fotografija.298 bjevdjic,
Kume, imaš li neke podatke o FUJI DL-800 ZOOM 40-80mm foto-aparatu? Kupio sam ga nedavno u Nemačkoj, a nemam nikakav tehnički podatak o njemu. Ispucao sam oko desetak filmova (35mm) i kvalitet slika je prilično dobar. Jedina mana mu je što ima ugrađen blic, mada se prilikom ZOOM-a blic automatski podiže na gore. Ima i dugme za produženu ekspoziciju (valjda za panoramske fotografije). Preporučujem ga svakom ko ne voli sam da podešava razne parametre na foto-aparatu i da strepi kako će mu ispasti fotografija.
fotografija.300 kum.djole,
Koliko sam čuo, a čuo sam preko onog koji je nešto načuo ;) danas se otvara neka opasna izložba u Domu Vojske, iliti Domu JNA. Fotografije izlaže foto-klub 'Novi Beograd', na otvaranju se očekuje i poneko predavanje iz iskustva, a da li će toga biti i sutra, referisaću kad odem na lice mesta :) Kum..
fotografija.299 kum.djole, -> #298, bjevdjic
+>> Kume, imaš li neke podatke o FUJI DL-800 ZOOM 40-80mm foto-aparatu? +>> Kupio sam ga nedavno u Nemačkoj, a nemam nikakav tehnički podatak +>> o njemu. Ispucao sam oko desetak filmova (35mm) i kvalitet slika +>> je prilično dobar. Jedina mana mu je što ima ugrađen blic, mada +>> se prilikom ZOOM-a blic automatski podiže na gore. Ima i dugme +>> za produženu ekspoziciju (valjda za panoramske fotografije). Nije to loša stvarčica, onako, za brzu fotografiju :) Nažalost, nikakve detalje o njoj nemam jer pretpostavljam da je aparat skorije proizvodnje - u najnovijem izdanju atinskih fotografskih časopisa koje sam dobio od pobratima navode se gotovo svi Fuji aparati i cene (FZ-5,DL-25N,DL35,DL-80N,DL90,DL-190-1000-550 QD ZOOM, FZ-3000 QD) ali nigde nema DL-800 :( U pomenutim časopisima akcenat je isključivo na spravama Nikon,Canon,Minolta i Yashica, definitivno aparatima koji jedu malu decu ;) (da ne pominjem to što svakog meseca izleti po neki novi, kvazi-papanski koji omogućava to,to,to i to ;)) Ne verujem da je sprava loša, naprotiv. Uostalom, i tvoja iskustva su pozitivna, nisi pristalica podešavanja "svega_i_svačega" pa ti se investicija pošteno isplatila :) Kad već pomenuh atinske foto časopise, stigla su još dva januarska broja 'Fotografosa' i 'Fotografie', o kojima ću posebno pisati ovih dana, čim ugrabim vremena i raspoloženja. +>> Preporučujem ga svakom ko ne voli sam da podešava razne parametre +>> na foto-aparatu i da strepi kako će mu ispasti fotografija. I pored FUJI DL-800 pomenutim fotoljupcima preporučio bih Canon Prima 5, AS1 ili Super 115, ili možda Nikon ZOOM 300AF.. Sve su to aparati koji nude kvalitetnu, dovoljno oštru i taman kako treba - brzu i laku fotografiju :) Pristalice bezbaterijskih škljocara - za mnom ! PS: "A o mom radu nek sude drugi, jel tako Vujoše ?:)" - reče on.
fotografija.301 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. PRIRODA - CVETOVI I BILJKE 2. čIVOTINJE U PRIRODI 3. čIVOTINJE U ATELJEU
fotografija.302 bjevdjic,
PRIRODA - CVETOVI I BILJKE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Mnoge vrste biljaka mogu se fotografisati u svojoj prirodnoj okolini na raspoloživom svetlu. Cveće snimljeno na ranom jutarnjem suncu, kada se kapljice rose još njišu na laticama, ima uverljiv i realističan izgled. Jako, ali raspršeno svetlo je možda najbolje za isticanje boja cveća. Prejako sunčevo svetlo može dati senke koje razbijaju mekoću i simetriju cveta. Prilikom snimanja pomerajte se oko objekta dok ne nađete najbolji položaj na kojem su senke najmanje uočljive. Ekspozicija na raspršenom svetlu manje je kritična od ekspozicije na jakom sunčevom svetlu, gde i mala preekspozicija stvara dramatičan gubitak zasićenosti boje, naročito kada koristite film za dijapozitive. Kada se izvežbate u pravljenju dobrih, prirodnih fotografija cveća, možete pokušati i u mnogo neobičnijim uslovima osvetljenja, možda blicom kao dopunom dnevnom svetlu. Videćete da je izoštravanje veoma teško i da ne možete s biljkama postupati kao s mrtvom prirodom - i najlaganiji vetrić može pokrenuti cvet. To znači da morate koristiti najveće brzine zatvarača, a možda i štitnik, da možete pravilno postaviti objekt u format. Više kontrole (ali manje prirodnosti) možete dobiti u ateljeu. Pokušajte pronaći neobične boje, uzorke i teksture u svetu biljaka i nećete biti razočarani uspehom fotografija. Uspeh ovih slika uglavnom zavisi od dobrog kadra, delomičnom izoštravanju i kontrastu boja. Uverite se da vaš kadar usredotočuje pažnju na cvetni objekt i nastojte izbeći velika područja neodgovarajuće pozadine koja može umanjiti značenje glavnog objekta. Pazite da izbegnete neodgovarajuće boje pozadine koje se ne slažu s bojama objekta, birajući osvetljenje i tačku gledišta koji daju komplementarnu okolinu. Obično je najbolje neizoštriti pozadinu, kada snimate cveće i biljke, ispunjavajući format objektom i upotrebljavajući veće otvore. Veličinom će cveta ponekad biti teško ispuniti format, osim ako koristite opremu za krupni plan. Makroobjektiv je koristan jer bez dodataka možete dovoljno povećati udaljenost objektiva od filma da se približite onoliko koliko vam treba većini biljaka. Umesto toga, možete pričvrstiti na objektiv dodatak za krupni plan, ili koristiti međuprstenove ili meh.
fotografija.303 bjevdjic,
čIVOTINJE U PRIRODI ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Uobičajeno je da se divlje životinje fotografišu u rezervatima ili zoološkim vrtovima, gde je relativno lako pronaći egzotične vrste. Sve što vidite može vas podstaknuti na fotografisanje, ali rezultati često mogu razočaravajući. U rezervatima možete lako fotografisati životinje i ptice s udaljenosti. U zoološkim vrtovima, životinje u kavezu uglavnom leže u senci, tako da su slike često podeksponirane i zamračene rešetkama, mrežama ili zgradama zoološkog vrta. Za dobijanje boljih fotografija koristite dugožarišni objektiv i primaknite se što bliže da biste ispunili format, postavljajući rešetke i mreže izvan žarišta pomoću širokog otvora. Tražite neobične izraze i zanimljive skupine životinja. Uvek nastojte izoštriti prema očima životinje, ako vam se one pojavljuju barem donekle oštro na mutnom staklu. Ako snimate u senci, krupni plan glave životinje često ostavlja jak utisak, pa nastojte izbeći pozadinu. Možete koristiti i blic. Ako se možete dosta približiti objektu, koristite normalni objektiv ili čak širokougaoni. čIVOTINJE U SVOJIM PRIRODNIM PREBIVALIŠTIMA Za entuzijaste, međutim, fotografija divljih životinja postaje životno zanimanje. Kvalitetna fotografija neuznemirenih životinja zahteva specijalnu fotografsku veštinu i opremu. široko područje znanja o ponašanju i životnom ciklusu životinja, nadarenost i veliku strpljivost. Mnoge uspešne fotografije zavise od toga da li je objekt svestan vaše prisutnosti. Ako stojite uspravno, trebaće vam teleobjektiv s bilo kakvim nosačem. Vrlo dugi objektivi (500-1000mm) daju vrlo usku dubinu polja oštrine, a to možete koristiti kao olakšavajuću okolnost da izdvojite odabrani objekt iz njegove okoline. Druga je mogućnost snimanja da sakrijete foto-aparat u blizini mesta gde bi se životinja mogla pojaviti (npr. gnezdo, pojilište ili jazbina životinje). Zatim možete birati na koji ćete način snimiti objekt - možete ga čekati sakriveni zajedno s foto-aparatom; možete ga aktivirati s udaljenom kontrolom zatvarača, ili pomoću radio-kontrole; ili upotrebom elektronskog mehanizma koji pokreće sama životinja. SNIMANJE KROZ OGRADU SA ŠIROKIM OTVOROM Kada snimate fotografije životinja, ptica ili reptila u zoološkim vrtovima, različite vas ograde dele od objekata. Primaknite se što bliže ogradi da bude, kada izoštrite objekt, gotovo neprimetna. Da biste pojačali efekat, koristite veliki otvor; tako ćete ograničiti dubinu polja. Ako morate snimati kroz staklo, izbegnite odsjaje i iskrivljenja.
fotografija.304 bjevdjic,
čIVOTINJE U ATELJEU ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Bube i ostale male životinjice nije lako fotografisati u njihovoj prirodnoj okolini, jer su veoma pokretljivi i često sakriveni ili loše osvetljeni. Postavljanje opreme za krupni plan i osvetljenja da bi se poboljšao kontrast i detalj često je nepraktično. Strpljivošću i veštinom možete dobiti dobre snimke. Ali, mnogo je verodostojniji način oponašanja prirodne okoline u kontrolisanim uslovima ateljea. Uspeh snimanja životinja u ateljeu zavisi od poznavanja objekta, isto kao i na otvorenom prostoru. Postavljanje verne male prirodne okoline zahteva mnogo vremena i veštine. Ali, zatim možete postaviti opremu naokolo i fotografisati odabrane životinje tako da dobijete finu boju i detalje. Akvarijum, pun jarko obojenih vodenih životinjica, predstavljaju već gotovu postavu fotografije u boji krupnog plana. Upotreba blica samo u tamnom, neosvetljenom ateljeu daće tamnu pozadinu. Time će se poboljšati kontrast boja. Da biste otkrili sitne detalje i prigušene boje providnih krila i tela, mnogo je pogodnije osvetljenje odpozadi. Za takve detalje najbolje je koristiti film za dijapozitive - ako želite fotografije, najbolji kvalitet ćete postići razvijanjem kao Cibachrome. Ovim postupkom možete napraviti fotografije od izabranih dijapozitiva. FOTOGRAFISANJE čIVOTA U AKVARIJUMU Ako slučajno imate u kući akvarijum, možete praviti zanimljive fotografije podvodnog života koristeći se tehnikom koja će biti navedena u sledećim redovima. Posuda mora imati ravne stranice da bi se izbeglo iskrivljavanje slika. Proverite da na staklu nema ogrebotina ili grešaka koje bi mogle uticati na kvalitet slika. Postavite foto-aparat na tronožac na prednju stranu akvarijuma a bliceve postavite na svaku stranu posude, usmerene na odabrani objekt. Time ćete okriti izrazite boje. Da biste izbegli odsjaje, izrežite crni karton da bi zaklonili detalje nasuprot foto-aparata (zid, tapete i tome slično) i da bi to isto uradili i sa prednje strane ispred objektiva foto-aparata (naravno, objektiv ostaje nezaklonjen). Sa srednje širokougaonim objektivom, ili upotrebom odgovarajuće opreme za krupni plan, ako je riba mala, možete snimiti slike poput malih zlatnih ribica. Mnogo jačom opremom za krupni plan možete snimiti i mnogo sitnije detalje, poput otvorene školjke. Mirni objekti su najpogodniji za vrlo ograničenu dubinu polja oštrine, dobijenu dodatkom za krupni plan.
fotografija.305 sjocic,
Da li neko zna bilo sta o foto aparatu "Pentax 105 R" ? Kvalitet, cena, cena polovnog - svaka informacija dobrodosla!
fotografija.306 kum.djole, -> #304, bjevdjic
+>> Ako slučajno imate u kući akvarijum, možete praviti zanimljive +>> fotografije podvodnog života koristeći se tehnikom koja će biti +>> navedena u sledećim redovima. Interesantno :) Po autorima ovih redova zlatne ribice koje bismo trebali fotografisati bile bi ribice za jednokratnu upotrebu :)) Svakakvo postavljanje jakog izvora svetlosti (pogotovo blica) neposredno uz akvarijum predstavljalo bi šok za 'ta divna stvorenja' :( Naravno, to mi u kući niko nije dozvolio :)) Probao sam par puta, dozirano, koristeći osetljiviji film, ali nisam baš bio zadovoljan rezultatima. U stvari, ko hoće da dobije dobru 'akvarijumsku fotografiju' :) neka koristi jako svetlo, ali prvo nek se oprosti od ribica :( Kum.EF.
fotografija.307 mladenp, -> #306, kum.djole
> Probao sam par puta, dozirano, koristeći osetljiviji film, > ali nisam baš bio zadovoljan rezultatima. U stvari, ko > hoće da dobije dobru 'akvarijumsku fotografiju' :) neka > koristi jako svetlo, ali prvo nek se... ... oprosti od solidne količine para. Šalim se, ovo bi mi se desilo da sam u Njujorškom akvarijumu upotrebio blic ili neko drugo svetlo. Međutim, dovoljno je bilo da naslonim objektiv na akvarijumsko staklo i tako obezbedim stabilnost aparata i neophodnu paralelnost i izbegnem nepoželjne refleksije. Film nije bio bogznakoliko osetljiv niti je bio predviđen za snimanje pri veštačkom svetlu ali sam rezultatima vrlo zadovoljan. Jasno je da boje nisu verne i da su pokreti "razmazani" ali slike imaju šarma. Pogodnim izborom motiva mogu se čuda napraviti. Na primer - morske sase. ;) Ne mrdaju se a i boje im baš nisu "prirodne". Ako neko prolazi kroz NY neka ne propusti da poseti akvarijum. I neka ne zaboravi slikalicu. :)
fotografija.308 kum.djole, -> #307, mladenp
+>> Međutim, dovoljno je bilo da naslonim objektiv na akvarijumsko +>> staklo i tako obezbedim stabilnost aparata i neophodnu paralelnost i +>> izbegnem nepoželjne refleksije. Hvala na savetima, ovaj mi se posebno dopao :)) Ne znam zašto, ali o ono moje akvarijumsko _nikad_dovoljno_prozirno_ staklo nisam se usudio da prislonim objektiv.. Zašto ? Verovatno zato što se nisam setio O:) Kum..
fotografija.313 bjevdjic,
"SVE O FOTOGRAFIJI U BOJI" Autori Adrian Bailey Adrian Holloway 1. "HIGH KEY" EFEKT BOJE 2. "LOW KEY" EFEKT BOJE 3. KONTRAST BOJA - DINAMIžAN EFEKT
fotografija.314 bjevdjic,
"HIGH KEY" EFEKT BOJE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ Kada prizorom prevladava reflektovano belo svetlo, takav se slikovni efekt naziva "high key". "High key" slike sadrže velike površine svetlih, nezasićenih boja s malo srednjih tonova i senki. Kao i "low key" slike, one su određene ograničenim kontrastom komponovanih sa slabim, jednoličnim senkama. Objekti za "high key" mogu biti prirodni ili namerno izbleđeni. Tonsko područje "high key" fotografija obično je uzrokovano atmosferskim uslovima - raspršivanjem reflektovanog svetla u dimu i magli, te jako refleksnim površinama kao sneg, pesak i voda. U ovim ćete uslovima sigurno dobiti "high key" sliku, osim ako ne podeksponirate. Namerna će preekspozicija (ekspozicja za senke) proizvesti "high key" efekt, dok će neznatna preekspozicija pojačati rezultat potencijalnih "high key" objekata, "izgarajući" najsvetlija područja, ublažujući kontrast i smanjujući zasićenost boja. "High key" efekt može se takođe dobiti i snimanjem prema svetlu. (kombinovanim s preekspozicijom), uvođenjem dodatnog osvetljenja i, u fazi razvijanja, prerazvijanjem. "High key" slike izražavaju ugođaj svetline, vrućine, profinjenosti i sreće. Kao mogući objekti mogu poslužiti peščane dine, morski predeli, snežni predeli i portreti.
fotografija.315 bjevdjic,
"LOW KEY" EFEKT BOJE ▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄ "Low key" efekt nastaje kada je svetlo slabo, a prizorom prevladavaju senke. "Low key" slike prepoznaju se po prevladavajućim tamnim tonovima, zatamnjenim bojama, velikim područjima senki i malo svetlih tačaka, iako one mogu sadržavati boje koje deluju jako i bogato nasuprot tamnoj, zasenjenoj pozadini. "Low key" efekt stvara se odabiranjem prirodno tamnih objekata obojenih ljubičasto, plavo, crno ili sivo. Plavi ton uzrokovan slabim osvetljenjem, dimom ili maglom, smanjiće tonsko područje. "Low key" snimci mogu se takođe postići i eksponiranjem za najsvetlija mesta. "Low key" tonsko područje često se koristi za aktove, portrete i olujne predele; ugođaj je mističan, dramatičan i taman.