fotografija.417kum.djole,
-> #416, peri+>> trebam razviti 3-4 kolor filma i uraditi neke dodatne kopije. U Foto
+>> JADRAN na Terazijama sam platio 1.- din po slici (36 snimaka) + 10 din.
+>> razvijanje + nov film. Posto necu novi film, cuo sam da se slike mogu
+>> raditi i ispod dinara. Ima li neko neku preporuku, u vezi toga. Hvala.
Foto Boban u ulici Vojislava Ilića radi fotografije po 0.55 din,
što je najverovatnije i najjeftinija usluga u gradu (iako je daleko od
najkvalitetnije). Nije međutim ni Foto Jadran na nekadašnjem renomeu..
Ukoliko se budeš odlučio na izradu kod "Bobana" najbolje je da filmove
prvo razviješ u Jadranu, koji iole razvija po naznačenom procesu..
Postoje izvesni tezgaroši koji preuzimaju negativ i ručno rade fotografije
po ceni od 0.70 din..
Kolega MNikolić će, nadam se, ako bude zadovoljan rezultatima rada
radnjice Foto Urošević, objaviti i adresu iste.. :)
fotografija.418bjevdjic,
(POLITIKA, petak 14. april)
FOTOGRAFIJE KOJE SU OBELEčILE 1994.
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄
U domu Studentski grad na Novom Beogradu u toku je izložba
fotografije "Oni su obeležili 1994", koju je organizovao
foto kino klub "Novi Beograd" i koja predstavlja izbor radova
nagrađenih na domaćim izložbama, te izlaganih i nagrađivanih
na međunarodnim izložbama. Autori ovog kluba imaju u prošloj
godini 73 fotografije nagrađene na izložbama kod nas i 36
fotografija na međunarodnim izložbama od kojih je pet nagrađeno.
Na ovoj izložbi su predstavljene 63 fotografije 24 autora, a
biće otvorena do 20. aprila.
K. R.
fotografija.419kum.djole,
Foto klub "Šumice" 13.04.1995
-------------------------------------------------------------------------
Predavanje "TURISTIžKA FOTOGRAFIJA"
Branislav Strugar
Bila je, pre svega, izuzetna čast i prilika saslušati jednog pravog
majstora ovog posla koji me je za razliku od prošlonedeljnih elektro
- revolucionarnih naprava zaista impresionirao, što izlaganjem, što
rečima neobjašnjivim fotografskim umećem. Ono što sam sa predavanja
o turističkoj fotografiji poneo nisu bile samo vredno i hitro
ispisivane beleške, već i utisak da je naš predavač i domaćin nešto
više od samog fotografa, stručnjaka, znalca, umetnika.
Ako bismo rekli da Dragan Tanasijević izgleda kao taksista,
Aleksandar Dolgij kao doktor nauka, Miša Trninić kao drvoseča,
onda bi Branislav Strugar sigurno bio veseli sladoledžija koji
sa svojom putujućom poslastičarnicom obilazi ceo svet i u potpunosti
mu se predaje uživajući u blagodetima prirode.
Posetioci njegove skorašnje izložbe "Lepota zemlje" koja je po
slobodnoj proceni u stvari i deo realizacije turističke fotografije,
u to su se i sami mogli uveriti.
Baveći se turističkom fotografijom, Branislav Strugar se neretko
ponaša i kao sam turista - marljivo fotografišući krajolike i
panorame ma gde boravio. Kako sam kaže, njegovo fotografisanje
uglavnom deluje neobavezno - gotovo da se nije desilo da bilo
letovanje ili zimovanje sa porodicom protekne bez obaveznog
fotografisanja predela i traganja za nesvakidašnjim.
Ono što ga definitivno svrstava ispred svih profesionalaca koji
se bave snimanjem u turističke svrhe je izuzetna pedantnost u
vođenju svog fonda slajdova - Branislav Strugar spremno izlazi u
susret naručiocu, kao fotograf i kao realizator ispred svog studija.
Kompletna profesionalna usluga na natprosečnom nivou.
O samoj potrebi da se kroz turističke publikacije prikažu one
najosnovnije karakteristike nekog mesta, predela ili kulturno -
istorijskog objekta ne treba posebno govoriti. Plakati, prospekti,
kalendari, monografije manastira, knjige i vodiči umnogome potpomažu
razvoj i napredak našeg turizma te u komercijalnom smislu predstavljaju
veoma važan aspekt samog turističkog privređivanja.
Da bi međutim, neki proizvod delovao što ubedljivije i privukao
što više ljudi, on mora da zadovoljava osnovna načela same
realizacije i postprodukcije. Zadržaću se na onome što je Branislav
Strugar istakao kao najvažnije - kvalitetno i pravilno snimanje.
Branislav Strugar po svemu sudeći ne robuje novosavremenim fotografskim
napravama koje samo što ne počnu da kuvaju kafu, peglaju, čuvaju decu..
žekajući dan kada će neistomišljenici zaluđeni elektronikom pozdraviti
samohodajućeg Nikona koji sam ide po svetu i fotografiše (a fotograf ga
samo pošalje), saslušali smo kojom opremom i materijalima raspolaže
i radi Branislav Strugar baveći se konkretno turističkom fotografijom.
Pre svega, lajka format - kao daleko pristupačniji, brži i prilagođeniji
efikasnom terenskom fotografisanju, Leicaflex sa spot merenjem svetla
i nekoliko objektiva, od širokougaonih do teleobjektiva žižne daljine
od 90 i 210mm. Za statične aktove, planirane postere ekstremnih veličina
najidealniji je 6x6 kroz neprevaziđeni Hasselblad i 40, 80 i 250mm
objektive. Od filmova koje najčešće koristi Strugar je naveo samo dva
- Kodak i Fuji, iz prostog razloga što oba daju izvrsne rezultate,
a opet različite sa specifičnom primenom u praksi. Dok Kodak daje
hladne boje odgovarajuće fotografisanju snežnog pokrivača, vejavice,
kiše ili nečeg sličnog, Fuji daje dosta toplije tonove primerene
snimanju šume, buđenja prirode, snimanju u senci itd.
Motivi koje Branislav Strugar traži u turističkoj fotografiji moraju
biti taman toliko jednostavni a opet ne prazni, neuobičajeni ali ne
i nesvakidašnji. Fotograf, uslovno rečeno, posmatra okom turiste,
beleži ono najupečatljivije i trudi se da na sve moguće načine
izbegne negativne utiske terena koji snima, jer onda teško da će
išta biti i od rezultata i od samog turizma. Sve se to postiže
pravilnim odabiranjem vremena, mesta, doba dana, ugla snimanja
i drugih relativnih uslova koji se gotovo sami nameću u radu.
Treba se svakako truditi da ono što snimamo turisti bude dopadljivo
ali ne i suviše poznato. Kada biramo ugao snimanja, očekujmo da
najubedljiviji rezultat postignemo sa mesta na kome se turista
verovatno neće naći da bi to video svojim očima, pa mu se upravo
iz tog razloga čitav prikaz posebno svidi. To može biti neki
strmi planinski vrh na koji se turista ipak nikad ne bi popeo
(dok je fotografu dobar snimak preči od sopstvenog života :))
ali bi u pogledu s njega itekako uživao. Posebni efekti postižu
se snimanjem iz vazduha, gde je najizraženija bogata panorama -
uz mnogo veštine i malo sreće moguće je ukomponovati više detalja
u samu sliku kako bi doživljaj turiste bio što potpuniji.
Snimanje iz vazduha sa sobom podrazumeva i mnogo problema
(osim što ponekad podrazumeva visok pritisak i aritmiju..).
Samo snimanje je prilično dugotrajan proces jer fotograf,
ma koliko se trudio da ostvari sve uslove za dobar rezultat nema
kontrolu koju bi imao fotografišući na zemlji - udari vazdušnih
struja, osvetljenost predela (koja iz vazduha daleko više varira)
zbog koje su najčešće moguće greške krajnje i ključne, promena
položaja letelice, premeravanje svetla iz svih uglova.. sve to
podrazumeva izrazitu opreznost i istrajnost u radu kako bi
dobijena fotografija delovala što impresivnije i prirodnije.
Olakšica bi u svakom slučaju mogla biti, pre svega, poznavanje
terena i stvaranje vizije, iako je ona ponekad dijametralno
suprotna od one koja nas na nebu zaista očekuje.
Ono što je za svakog fotografa važno je da ne komplikuje svoj
snimak i da ga pre fotografisanja dobro osmisli. Biranjem željenog
vremena, ugla, opreme, materijala.. postižu se raznoliki efekti
koje ne bi bilo loše snimiti u više izdanja i kasnije se za jedan
od njih i opredeliti. Kao generalni savet Branislava Strugara može
da posluži i primer fotografisanja istog akta nekoliko puta pri
različitim vremenskim uslovima i eventualno različitim uglom snimanja.
Kao rezultat dobijamo nekoliko istih, ali taman toliko različitih
aktova da bi se samostalno upustili u maštanje s ciljem da prodremo
u misao i raspoloženje fotografa prilikom osmišljavanja kompozicije.
Dobra turistička fotografija iziskuje i dobrog realizatora -
štampariju koja neće umanjiti postignutu vrednost; naručioca
kod koga se neće javiti neodlučnost i težnja za sukobljavanjem
estetskih osećaja; i potom, samog fotografa koji će svoj rad
usmeriti u onom pravcu koji uvek može biti dovoljno profitabilan
i u materijalnom i u duhovnom smislu. Kvalitetnim i predanim radom
u oblasti turističke fotografije može se mnogo postići - počev od
amaterskog snimanja za sopstvenu kolekciju, do budućeg finalnog
izazova koji znači potvrđivanje velikog imena i dela.
Branislav Strugar objasnio je turističku fotografiju na najlepši
mogući način - pričajući o svojim iskustvima, doživljajima,
zakonitostima koje u ovom poslu vladaju. Pažljivo ga slušajući,
stekli smo utisak da Branislav Strugar odavno više nije medij
koji ljudima prenosi daljinu novih vidika, već svemoćni livac
prozora kroz koji posmatramo ovaj predivan svet.
Đorđe Karan