FORUM.12

27 Jun 1994 - 27 Nov 1994

Topics

  1. gde.smo (77)
  2. jugoslavija (16)
  3. ex.yu (2183)
  4. srbija (437)
  5. svet (14)
  6. ljudska.prava (1)
  7. mediji (140)
  8. trac (30)
  9. devojke (1986)
  10. iseljenje (54)
  11. razno (61)
  12. unknown (1)

Messages - srbija

srbija.1 zqusovac,
reply na forum.11 4.120 (milan) ******************************* =============================== Nazalost moram sve da citiram jer ovo nije odgovor. >> Naoko, predlog je nesporan. Konacno, zasto neko ne bi >> mogao da se izjasni kao "Srbin islamske, odnosno ===== >> muhamedanske veroispovesti". na kraju krajeva, to spada u >> demokratska prava. Medutim, iz njihove politicke > > Zato sto: > ..... > 3. Bi onda trebalo da se i ostali izjasnjavaju kao 'Srbin ======= > srpskopravoslavne veroispovesti', 'Srbin bez veroispovesti', 'Srbin > rimokatolicke veroispovesti', 'Srbin ateistickog opredeljenja'... Ovo je gore nego > A ovo je tipicno marksisticko cupanje citata iz konteksta. Moj Pametan si covek i jasno ti je sta sam te pitao. Nisi mi odgovorio - sto je doduse za ocekivati jer ipak si politicar. Da PO;)jasnim: Ako bi neko 'mogao' da se izjasni kao 'Srbin islamske, odnosno muhamedanske veroispovesti' onda: 1. 'Mogu' li i ostali da se izjasne kao 'Srbi xxx odnosno yyy odnosno 000 veroispovesti' ? 2. Ako 'ne mogu' onda su ostali manje ravnopravni jer mogu da deklarisu nacionalnost a ne i veroispovest; 3. Ako samo Srbi nepravoslavne veroispovesti 'mogu' da deklarisu veroispovest onda je to opet neravnopravnost; 4. Ako svi Srbi 'mogu' da deklarisu veroispovest da li se od Srba pravoslavne veroispovesti, kao vecine (mada ja verujem da bi ih za primat tesno pritisli ateisti) ocekuje da ne iskoriste to svoje pravo jer 'se podrazumeva da je vecina Srba pravoslavne veroispovesti' (neko ce reci i 'jedini pravi Srbi')? 5. Zasto bi se neko uopste izjasnjavo o veroispovesti? Po zakonu je vera privatna stvar coveka. Da li cemo se sutra izjasnjavati kao: 'Srbin pravoslavne veroispovesti, konzervativnih politickih stavova, rojalistickih svetonazora, pobornik misionarske poze, protivnik predbracnog seksa, pristalica telesnog kaznjavanja dece i zagovornik smrtne kazne'. Sta se to drzave tice? Ja sam gradjanin, placam porez i dosta. poz, zq
srbija.2 darone,
Pozdrav :)
srbija.3 darone,
Odgovor na CIV.6:13.572, zqusovac. Ujedno i odgovor dcolaku. >> > posao?????? Oni mozda nisu po zanimanju politicari, ali to im jeste >> > posao. Ni ti nisi novinar, pa se time bavis (to ti je posao). >> >> A da ti meni ovo malo elaboriras ? >> >> potpis: pomenuta strana - pravo na repliku ;) Prvo, da se razumemo od čega je krenulo: alien, 13.xxx: "Njima ne pada na pamet da kažu da je to tvoj posao, a ne njihov". Sigurno je preciznije bilo gore napisati: "Njima možda profesija nije politika". U stvari, čak i da ste u pravu (ma zar je važno sve ovo?), poenta je u tome što ljudima koji sede u poslaničkim klupama politika jeste posao, a po zanimanju, mogu da budu, recimo, metalostrugari. Posao im je zato što od toga imaju materijalnu korist (pametni ljudi ;). Dovoljno?
srbija.4 darone,
Odgovor na CIV.6:13.609, alien. >> [] Dakle, ako ja budem platio organizaciju jedne velike političke >> [] ankete, ti bi _mogao_ da mi kažeš da li se moji stavovi slažu >> [] sa stavovima većine ili ne. >> >> Tada bih mogao da ti dokažem tj. demonstriram. Šta da mi dokažeš? _Da se_ ili _da li se_? Ako je ono prvo, onda protivurečiš sebi. Ako je ono drugo, opet protivurečiš sebi. Mogu ja ovo i da dokumentujem što pričam :)
srbija.5 darone,
Odgovor na CIV.6:13.612, alien. >> Teško ćes me ubediti da se u ovoj zemlji dešava bilo >> šta dobro, a da to nije u domenu privatnosti i intimnih odnosa >> ili nečega drugog što nije pod kontrolom SPSa. Ti imaš neke predrasude? Onda zaista i ne mogu da te ubedim. >> pogrešno razumeo i shvatio da ti _znaš_koje_je_četvrto_. Greškom >> sam pomislio da si dobio napad genijalnosti ;). Neeee, ja sam večito genijalan, samo sam malo umoran ovih dana pa mi ne ide ;) >> Moguće je ;). U skoro svakoj kompleksnoj situaciji je moguće >> napraviti aproksimacije. Znači da su tvoja moguća rešenja aproksimacije? Onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo, ja sam rad da pričam o realnim rešenjima. >> SPS vlast deluje silom. Šta je Vuk trebalo da radi da >> bi im smanjio vlast? Odgovor par redova niže. >> [] Ako je odgovor 'ne, zato što mu SPS ne da', onda je situacija >> [] za mene suviše komplikovana i predajem se, priznavajući da je >> [] Drašković uradi sve što je mogao. >> >> Otprilike je tako. Rekoh da se predajem.
srbija.6 darone,
Odgovor na CIV.6:13.613, alien. >> [] Pa, milicija bi provalila šta se sprema, >> >> Šta je imala da provaljuje kada je ona znala da sprema >> nerede (milicija (držvni organi) je izazvala nerede - istorijska >> činjenica). Kada bi SPO imao oružje, tada policija bi izvršila prvi udar, ali na pucnje iz mase. Koga bi ti optužio u tom slučaju, da si na mestu SPSa? Policiju? Oni su i ovako očistili ruke od napada, zamisli kako bi bilo tada. OVOLIKO opravdanje.
srbija.7 darone,
Odgovor na CIV.6:13.614, alien. >> [] ? Šta si sad pa ti hteo da kažeš ovim? >> >> Hteo sam da kažem da bi milicija prva započela s nasiljem >> i izazivanjem nereda bez obzira na to da li bi demonstranti imali >> u kaputima i jaknama ruže, štangle, noževe ili vatreno oružje. Da, ali ako bi neko iz mase prvi zapucao...? Pročitaj prošlu poruku. >> [] Hoćeš da kažeš da bi tada TV postala "demokratska"? ;) >> >> Otprilike. Piše "demokratska", ono oko čega je sve ovo počelo... Misliš li da je dobro ako bi TV bila takva (stil blaži od stila infernove poruke)? >> Ono je i bio rat. Smatram da je trebalo da se nastavi i >> drugačije završi. Pa idi onda i ratuj. Šta drugo da ti kažem. Ja ne bih voleo da si ti poginuo u takvom sukobu. Da ne pričam za sebe :) >> [] Moram dve stvari da te pitam: otkud znaš da takav rat ne >> [] bi bio uzaludan, >> >> Moja je procena da ne bi. Pa sam početak rata je već i bio! Kakav bi fijasko tek onda doživeo rat? :((( >> SPO ne bi bio inicijator, nego strana koja je prihvatila >> sukob. črtava bi sigurno bilo i SPO bi sigurno bio kriv (pogotovo >> zato što niko ne bi mogao da dokaže da su te žrtve mnogo manje od >> onih koje bi nastale prihvatanjem SPSove igre). Apsolutno tačno. Samo što se ta krivica SPOa ne bi videla, jer bi je lepo sakrili. Ovo sve pod pretpostavkom da su sjajni u tome kao SPS.
srbija.8 darone,
Odgovor na CIV.6:13.616, alien. >> [] Dobro, ne mogu da dokažem. Ali ti meni svakako možeš da kažeš >> [] sledeće: po tvom mišljenju, od 2.000.000 birača u beogradskoj >> [] izbornoj jedinici, >> >> Nema dva mega birača. Pa dobro, od x broja birača (sigurno ih ima milion i po), koliko će, po tvojoj _ličnoj_ proceni, sigurno izaći na izbore? Deset? Pet stotina? Dvadeset hiljada? Ako kažeš dvadeset hiljada ili manje, dalju raspravu smatram bespredmetnom. >> [] koliko bi sigurno izašlo na izbore i glasalo? >> >> Sigurno? Zavisi... Nemoguće je garantovati da će neko >> izaći ili ne. Pa i ne kažem da garantuješ, već da slobodno proceniš. Svaku (realnu) cifru ću uzeti u obzir. >> [] Imam osećaj da nikada nisi pratio ankete Partnera ili neke druge >> [] agencije. >> >> Duhovit si ti dječarac ;). Partner je DSova agencija i >> stalno 'greši'. Ma i da greši, ne može da greši više od 50%. Uzećemo najgore moguće statističke podatke (ne mogu da verujem da si se toliko uplašio svega ovoga da sada odustaješ) i jednostavno izračunati. Nije to toliko teško. Uopšte, uzeću sve podatke koji tebi odgovaraju. Obrati naglasak na to da u proceni imaš i zrno objektivnosti. >> Da li je veća verovatnoća da će ti autobus zbrisati ispred >> nosa ili da će skrenuti na trotoar i zgaziti te? Dokaži! ;))) >> Neke tvrdnje su stvar procene i nedokazive su 'u realnom vremenu' ;). Upravo si ti taj koji je prvi počeo da za neke slobodne procene traži dokaze. Sviđa mi se to što sve što ja kažem mora da ima dokaz, a tvoje procene su nedokazive (što ih onda iznosiš kao argument?).
srbija.9 milan, -> #1, zqusovac
> 1. 'Mogu' li i ostali da se izjasne kao 'Srbi xxx odnosno yyy > odnosno 000 veroispovesti' ? Naravno da bi trebalo da mogu. Ovde se, konačno, radi samo o popisnim kategorijama. Sem Statističkog zavoda, meni nije poznato ni jedno mesto na kome država te podatke knjiži. Dakle, čitava rasprava je o tome da li se i kako prilikom popisa treba popunjavati rubrika nacionalnost (ili nacionalna pripadnost). Uzgred, popisivači zapisuju sve moguće odgovore. Tako se, recimo, familija jednog sistem analitičara u SZS redovno izjašnjava kao Hotentoti. Ima ih šestoro i on uvek posle popisa, u takozvanoj "velikoj obradi" pre nego se uvede rubrika "ostali" u koju se saberu svi koji imaju manje od n izjašnjavanja ( mislim da je n=100 al' nisam siguran), proveri da li ima (bar) 6 Hotentota i, zaista, uvek ih ima! ;)) Prema tome, predlog o izjašnjavanju "Srbin, 'vake ili 'nake veroispovesti" je zapravo uvođenje (potencijalno) nove rubrike u popisnu listu jer se pretpostavlja (sa pravom) da bi takvih bilo više od narečenog n pa bi se mogli šepuriti u popisnim izvješćima. A što da ne? Ako neki musliman želi da se izjasni kao Srbin i da podvuče pri tome svoju veroispovest - recimo zato što se iz meni nepoznatih razloga Srpstvo poistovećuje sa pravoslavljem (Vidi. Milan St Protić, Sabrana nedela, Beograd, neobjavljeno) a Francuzstvo (kako se ovo prevodi na francuski? ;>) ne poistovećuje sa katoličanstvom, a nekoga ko je Srbin i baptista to ne čini srećnim - zašto mu to ne bi dopustili? Šta više, Srbi kako kolektivitet imaju interes da se poveća broj onih koji se osećaju Srbima. Dakle, pri popisima treba uvek izvršiti "veliku obradu" i videti da li raste broj onih koji se izjašnjavaju na određen način i zatim u sledećem popisu taj način oficijelno standardizovati i uvesti rubriku. Pl poz M
srbija.10 alien, -> #9, milan
[] Prema tome, predlog o izjašnjavanju "Srbin, 'vake ili 'nake [] veroispovesti" je zapravo uvođenje (potencijalno) nove rubrike [] u popisnu listu jer se pretpostavlja (sa pravom) da bi takvih [] bilo više od narečenog n pa bi se mogli šepuriti u popisnim [] izvješćima. A što da ne? Zato što je besmisleno. Postoji rubrika za nacionalnu/etničku pripadnost i rubrika za versku pripadnost. Zašto bi se dva puta ponavljao podatak o veri ili vršila podnacionalna podela srpske nacije?
srbija.11 alien, -> #4, darone
[] Šta da mi dokažeš? _Da se_ ili _da li se_? Prvo. [] Ako je ono prvo, onda protivurečiš sebi. Ako je ono drugo, [] opet protivurečiš sebi. Mogu ja ovo i da dokumentujem što [] pričam :) Dokumentuj, ali i ne moraš. Mislim da znam na šta misliš i to mi je nebitno jer je predlog o finansiranju velike ankete bio svesno dat kao hipotetički. Znam da nema šanse da daš te pare. Ja sam svoju tvrdnju izneo na osnovu onoga što već znam (stavovi velikog broja ljudi o vlasti, opoziciji, demokratiji, slobodi, demonstracijama, Devetom Martu, Protestu...) i nisam u stanju da to materijalno dokažem.
srbija.12 alien, -> #5, darone
[]>> Teško ćes me ubediti da se u ovoj zemlji dešava bilo []>> šta dobro, a da to nije u domenu privatnosti i intimnih []>> odnosa ili nečega drugog što nije pod kontrolom SPSa. [] [] Ti imaš neke predrasude? Onda zaista i ne mogu da te ubedim. Ja (lično) nisam primeto ništa dobro što je urađeno pod kontrolom SPSa. Ako mi daš neki primer, možda i progledam ;). [] Znači da su tvoja moguća rešenja aproksimacije? Onda zaista [] nemamo o čemu da razgovaramo, ja sam rad da pričam o realnim [] rešenjima. Zašto? Skoro sva bitna realna rešenja se zasnivaju na aproksimacijama pri analizi složenih situacija. Već sam ti rekao zašto se sve svodi na jedan od ona tri puta kretanja opozicije ( a. prihvatanje, b. odustajanje, c. sila). Bilo koji četvrti put se 'uliva' u jedan od ova tri. Lakše ćeš me ubediti da ne postoji ni 3 puta nego da postoji više. (Za sve one koji nisu dobro razumeli moje poruke u CIV, ja se (u ovom trenutku) zalažem za puta a.)
srbija.13 alien, -> #6, darone
[] Kada bi SPO imao oružje, tada policija bi izvršila prvi udar, [] ali na pucnje iz mase. Koga bi ti optužio u tom slučaju, da si [] na mestu SPSa? Policiju? Oni su i ovako očistili ruke od [] napada, zamisli kako bi bilo tada. OVOLIKO opravdanje. Bilo je dosta (*) demonstranata koji su imali vatreno oružje, ali ga nisu upotrebili. Milicija je prva počela i ona bi bila ta koja bi prva počela bez obzira na to da li bi SPO bio spreman. U stvari, možda (vrlo malo verovatno) MUP ne bi imao hrabrosti da primeni silu da je znao da će biti odgovoreno istom ili jačom merom i možda bi sve prošlo mirno... (*) dosta - ne znam koliko, ali ako je 1% imao vatreno oružje, onda je to više od 1000 ljudi.
srbija.14 alien, -> #7, darone
[] Piše "demokratska", ono oko čega je sve ovo počelo... Misliš [] li da je dobro ako bi TV bila takva (stil blaži od stila [] infernove poruke)? Ne mislim da bi bilo dobro, ali bi bilo bolje (manje loše) nego što je bilo.
srbija.15 alien, -> #8, darone
[] Pa dobro, od x broja birača (sigurno ih ima milion i po), [] koliko će, po tvojoj _ličnoj_ proceni, sigurno izaći na [] izbore? Deset? Pet stotina? Dvadeset hiljada? Ako kažeš [] dvadeset hiljada ili manje, dalju raspravu smatram [] bespredmetnom. Pitanje je da li si mislo isključivo na Beograd ili na izbore uopšte. Ako si mislio uopšte, nemamo o čemu da raspravljamo (uzmi primer Kosova). Ako si mislio isključivo na Beograd, moja je procena da je minimum (u ovakvim uslovima) 15% birača. [] Upravo si ti taj koji je prvi počeo da za neke slobodne [] procene traži dokaze. Sviđa mi se to što sve što ja kažem mora [] da ima dokaz, a tvoje procene su nedokazive (što ih onda [] iznosiš kao argument?). Ma OK je da daješ svoje slobodne procene, ali ti sam za sebe kažeš da slabo poznaješ neke stvari i da te nisu zanimale... Ja (skoro) sve svoje tvrdnje/slobodne_procene mogu i da ti objasnim detaljnije ili dokažem ali to zahteva _suviše_ truda, vremena itd.
srbija.16 inferno, -> #2, darone
Ů ˙ Pozdrav :) Haug! ;)
srbija.17 inferno, -> #7, darone
Ů ˙ Piše "demokratska", ono oko čega je sve ovo počelo... Ů ˙ Misliš li da je dobro ako bi TV bila takva (stil blaži od Ů ˙ stila infernove poruke)? Vidim ja, postadoh sinonim za poruke sa natpisom: C E N Z U R I S A N O !! ;)
srbija.18 spantic, -> #10, alien
> Zato što je besmisleno. Postoji rubrika za nacionalnu/etničku Zašto? Po čemu bi neko bio sprečen da se izjasni kao Srbin ako pripada nekoj drugoj veri? Naravno, ako to želi. Takvu opciju si uvek pre rata imao.
srbija.19 milan, -> #10, alien
> [] Prema tome, predlog o izjašnjavanju "Srbin, 'vake ili 'nake > [] veroispovesti" je zapravo uvođenje (potencijalno) nove rubrike > [] u popisnu listu jer se pretpostavlja (sa pravom) da bi takvih > [] bilo više od narečenog n pa bi se mogli šepuriti u popisnim > [] izvješćima. A što da ne? > > Zato što je besmisleno. Postoji rubrika za nacionalnu/etničku > pripadnost i rubrika za versku pripadnost. Zašto bi se dva puta > ponavljao podatak o veri ili vršila podnacionalna podela srpske > nacije? Pa ti si pravi komunista, samo što si se preobukao u građansko-reformističko ruho! Nije vam više subjekt istorije radnička klasa nego demokratija.:) Ko je i kako pozvan da debatuje o smislu izjašnjavanja? Upravo citat koji si izdvojio jasno kaže da to treba dopustiti jer ima ljudi kojima se DOPADA da se tako izjasne. Kao što se meni DOPADA da se izjašnjavam kao Srbin - jer ja pa ni iko drugi nemam diplomu niti bilo kakvu formalnu potvrdu da to jesam - tako se možda nekome ko govori srpski a islamske je ili baptističke vere DOPADNE da se tako piše. Pa, neka se onda tako piše! Pl poz M
srbija.20 zqusovac, -> #3, darone
> Dovoljno? Nije. Pusti istoriju pa objasni recenicu: >> > posao. Ni ti nisi novinar, pa se time bavis (to ti je posao). ************************************ poz, zq
srbija.21 zqusovac, -> #9, milan
> Prema tome, predlog o izjasnjavanju "Srbin, 'vake ili 'nake > veroispovesti" je zapravo uvodenje (potencijalno) nove rubrike u > popisnu listu jer se pretpostavlja (sa pravom) da bi takvih bilo vise > od narecenog n pa bi se mogli sepuriti u popisnim izvjescima. Obaska sto mi celo ovo tvoje objasnjenje bas ne drzi vodu, ali ispada da ce na iducem popisu biti kategorije: 1. Srbi 2. Srbi pravoslavne veroispovesti 3. Srbi islamske veroispovesti 4. Srbi baptisticke veroispovesti 5. Srbi ateisti. Aj' da se ogranicimo samo na ovih 5. Varijanta A je da SZS postuje svacije opredeljenje. Onda ce se kategorija 1 (Srbi) smanjiti za zbir izjasnjenih pod 2, 3, 4 i 5. Sto znaci da ce Srba biti manje. Varijanta B je da te navuku na opcije 2-5, ti se izjasnis kao Srbin SA DISCLAIMEROM, oni zanemare tvoj disclaimer i utrpaju te u opciju 1. Varijanta C (kompromis izmedju A i B) je da se u statistikama ubuduce vode rubrike SRBI i SRBI, RAZNI. Nikako to meni ne drzi vodu. poz, zq P.S. 'Srbi su uvek dobijali u ratu a gubili u miru'
srbija.22 darone, -> #12, alien
>> Ja (lično) nisam primeto ništa dobro što je urađeno >> pod kontrolom SPSa. Ako mi daš neki primer, možda i progledam ;). Ma gde mogu da ti dam... Uostalom, meni i jeste cilj da budeš slepac celog života ;))
srbija.23 darone, -> #20, zqusovac
>> > Dovoljno? >> >> Nije. Pusti istoriju pa objasni recenicu: >> >> >> > posao. Ni ti nisi novinar, pa se time bavis (to ti je posao). >> ************************************ Dobro, em sam se ispravio u poruci na koju ti odgovaraš, em sam ti objasnio zašto sam to i napisao, ne znam šta više hoćeš od mene. Da, pogrešio sam! Grešan sam, oprosti mi! Ah ;)
srbija.24 alien, -> #19, milan
[] Pa ti si pravi komunista, samo što si se preobukao u [] građansko-reformističko ruho! Nije vam više subjekt istorije [] radnička klasa nego demokratija.:) Nekoga zbog nečega grize savest pa meni, poštenom simpatizeru SDA ;> pokušava nešto da prikači? ;) [] Ko je i kako pozvan da debatuje o smislu izjašnjavanja? Zašto ne? Ako čovek u rubrici nacionalnost odgovori 'Srbin', a u rubrici veroispovest 'musliman', to je sasvim dovoljno. Iz toga se nedvosmisleno može izvući zaključak da je on Srbin islamske veroispovesti i nema logike da se on nacionalno izjašnjava kao 'Srbin xxxxx veroispovesti'. [] Upravo citat koji si izdvojio jasno kaže da to treba dopustiti [] jer ima ljudi kojima se DOPADA da se tako izjasne. Slažem se da treba dopustiti ljudima da se izjašnjavaju kako god žele.
srbija.25 alien, -> #21, zqusovac
[] 'Srbi su uvek dobijali u ratu a gubili u miru' ---- ---- Misliš: rate i Miru? ;) (akcenat prilagoditi padežima ;> )
srbija.26 alien, -> #18, spantic
[] Zašto? Pročitaj odgovor Milanu. [] Po čemu bi neko bio sprečen da se izjasni kao Srbin ako pripada [] nekoj drugoj veri? Drugoj? (Koja je prva?) Nisam ni rekao da bi bio sprečen, niti smatram da bi bio sprečen. [] Naravno, ako to želi. Ako želi da bude sprečen?! Ili smatraš da ja smatram da bi neko bio sprečen da se izjasni kao Srbin samo ako to želi? [] Takvu opciju si uvek pre rata imao. Kakvu? PSSS... Sredi malo svoje misli i rečenice i pažljivije čitaj ono što ja pišem, molim te. Nemoj svakoj mojoj rečenici i poruci prilaziti kao da je uperena protiv Tebe, Vas i 'Srpstva' uopšte.
srbija.27 milan, -> #24, alien
> [] Upravo citat koji si izdvojio jasno kaže da to treba dopustiti > [] jer ima ljudi kojima se DOPADA da se tako izjasne. > > Slažem se da treba dopustiti ljudima da se izjašnjavaju > kako god žele. Pa? U čemu je onda problem? Pl poz M P.S. Ti si otvorio raspravu o SMISLU izjašnjavanja. ja se time nikada nisam bavio niti se bavim. Dakle, koj' hoće nek' se tako izjašnjava.
srbija.28 spantic, -> #26, alien
> Drugoj? (Koja je prva?) Srbin, veroispovest: ... pa sad cepaj po volji. Ako se slažemo da svako ima pravo da se izjasni kako želi što si onda, kao i kućni ljubimci Vuka Draškovića na spomen iste zapenio?
srbija.29 dcolak, -> #27, milan
│ P.S. Ti si otvorio raspravu o SMISLU izjašnjavanja. ja se time nikada │ nisam bavio niti se bavim. Dakle, koj' hoće nek' se tako izjašnjava. Ja nisam baš pratio sva ta zbivanja so moram da proverim nešto. Na pitanje nacionalnosti dobijaju se ponuđeni odgovori: 1. Srbin 2. Srbin muslimanske veroispovesti 3. Srbin katoličke veroispovesti 4. itd.. a onda dalje postoji pitanje veroispovesti na koju postoje odgovori: 1. Pravoslavac 2. Katolik 3. Musliman 4. itd... Ako je to tako, onda nekome stvarno treba _dooobar i dug_ pregled i lečenje kod psihijatra... Sledge DAMMIR!
srbija.30 srdjan.j, -> #2, darone
==> Pozdrav :) žini mi se da ti reče negde u CIV:licni.stav da ne pratiš FORUM i ne baviš se politikom ? Otkud ti ovde ? Srđan.
srbija.31 saricl, -> #9, milan
|||| je o tome da li se i kako prilikom popisa treba popunjavati rubrika Nije samo popis u pitanju, kod nas u zvanicnim institucijama još uvek figuriraju cuvene komunisticke kljuc konstrukcije. pre neki dan sam konkurisao na višu školu i tamo pitanje: Narodnost............... Otac Narodnost.......... Majka Narodnost......... Što jasno priznaćeš govori o nekim stvarima. S obzirom da se ne izjašnjavam kao Srbin svako nepotrebno, a ovo je po meni nepotrebno, pominjanje narodnosti u ovoj situaciji može biti loše.
srbija.32 saricl, -> #10, alien
|||| Zato što je besmisleno. Postoji rubrika za nacionalnu/etničku |||| pripadnost i rubrika za versku pripadnost. Zašto bi se dva puta |||| ponavljao podatak o veri ili vršila podnacionalna podela srpske |||| nacije? Zšto bi se uopšte sakupljali statisticki podaci takve vrste osim da bi politicari znali gde na koju kartu da igraju. Mislim da u kojima figurira stavka nacionalna/verska treba zabraniti, a podatke o tome uništiti, jer oni potencijalno predstavljaju opasnost po manjine u bilo kom regionu Jugoslavije, imajući u vidu manir politicara da po nacionalno/verskoj osnovi a po pitanju ugroženosti od ovih drugih dolaze na vlest.
srbija.34 milan, -> #31, saricl
> pre neki dan sam konkurisao na višu školu i tamo pitanje: > > Narodnost............... > > Otac Narodnost.......... > > Majka Narodnost......... > > Što jasno priznaćeš govori o nekim stvarima. Govori, jasno, o fašistoidnim fiksacijama čelnika te više škole. No, protiv njih se moraš boriti organizovano - protesti stranaka, organizacija, itd... Ja sam govorio o izjašnjavanju u državnim papirima a ovo ne spada u to. Pl poz M
srbija.35 fancy, -> #29, dcolak
ŮŢ> Ako je to tako, onda nekome stvarno treba _dooobar i dug_ pregled i ŮŢ> lečenje kod psihijatra... Misliš, baš onako kako je "psihijatar" lečio Sarajevo..? ..._dooobro i dugo_
srbija.36 fancy, -> #31, saricl
ŮŢ> pre neki dan sam konkurisao na višu školu i tamo pitanje: ŮŢ> Otac Narodnost.......... ŮŢ> Majka Narodnost......... Ah... kako me takve prozivke inspirišu..:) * More, jesi li ih oterao u pizdu materinu..? .\/. [ pas narodnost........ ]
srbija.37 spantic, -> #26, alien
> Drugoj? (Koja je prva?) Srbin, veroispovest: ... pa sad cepaj po volji. Ako se slažemo da svako ima pravo da se izjasni kako želi što si onda, kao i kućni ljubimci Vuka Draškovića na spomen iste zapenio?
srbija.38 alien, -> #28, spantic
[] Ako se slažemo da svako ima pravo da se izjasni kako želi što [] si onda, kao i kućni ljubimci Vuka Draškovića na spomen iste [] zapenio? Ne znam kako su drugi penili ako su penili, a ja znam zašto sam se pobunio. Da li je na prethodnom popisu bilo zabranjeno da se građani istovremeno izjasne po nacionalnosti kao Srbi, a po veroispovesti kao muslimani? Nije. Postavlja se pitanje koji je motiv propagiranja opcije 'Srbin muhamedanske verospovesti' (tako su bili primoravani muslimani da se izjasne u Kraljevini SHS). Nameće se jedan od dva odgovora: 1. Pokušaj 'dobrovoljne' asimilacije Muslimana (trenutak je izuzetno pogodan za to jer oni pretežno žive u strahu) tako što će se vršiti diferencijacija na 'poštene' i 'separatiste'. 2. Pokušaj pridobijanja političkih poena i popularnosti kod većeg dela prostog naroda koji se nalazi u velikoj konfuziji zbog toga što je ubeđen (!) da su muslimani u stvari Srbi, ali ih mrzi jer su oni u stvari Turci ;>>>. Naravno, moguće je i da su oba odgovora tačna. Nemoj mi, molim te, sada slagati neku priču o pravima jer se ovime suštinski ništa ne menja u istim, nego se samo vrši propaganda. Još nam samo treba predpopisna kampanja ;(. [Izjasnite se kao Pošteni Albanac!]
srbija.39 milan, -> #33, zqusovac
> Milane, molio bih te kao poslanika da malo ispitas ko je, gde, kada > i kako doneo taj rasisticki propis (ako takav propis uopste > postoji). Sigurno ne postoji a osim toga to je druga država pa su i Srbija i Jugoslavija nenadležne. :))) No, crni humor na stranu. Ima tu nešto važnije. Naime, od kako je Faraon zgazio na mirotvornu loptu nisam baš siguran da mu treba ovakve poklone davati. Mi ćemo odavde raspaliti, doneće režimska štampa, a možda i televizija; a ondak će malo da satanizuju Radovanove drugare. Ne mnogo, samo kol'ko da ih opomenu da mogu da ih je**. Tim ljudima tamo neće biti lakše, a mi pravimo Faraonu bod. Seti se samo kako je glupa Nataša Kandić dovođenjem porodica naših disaparacidos-a iz štrbačkog voza napravila Faraonu medijsku promociju. Osim toga, ako ih napadnem ja kao DEPOS+SPO=izdajnik to im dođe kao reklama. Ako stvarno hoćeš da pomogneš tim ljudima treba delovati ili preko ratnog lobija u SPS (ako tamo imaš komunikacije) ili skuvati Tomu ili Koštunca da raspale jer, iako ovi potonji nemaju nikakvu političku moć u RS, imaju veliki politički ugled i uticaj među "četnicima" pa bi se verovatno zamislili nad takvom kritikom mnogo više nego da ih raspali Klinton. Pl poz M P.S. Pajz' ovaj primer iz života. Neuporedivo je beznačajniji od prethodnog ali, držim, poučan. Dođe Bata Savić u Glupštinu (srpsku); on inače vodi Radio Parlament na II programu Radio Bastilje, dakle bar je firma u redu ako čovek možda i nije, tj. suviše blagonaklon prema oporbi :)). Na ulazu ga dohvate neki bahati panduri i počnu da ga zezaju, te mu daju te mu ne daju onaj privremeni PRESS pass, i još mu nešto prete. Biva da je i on bio malo bezobrazan, al' nema veze. U svakom slučaju on uleti k'o furija u foaje ispred sale i naleti na mene. Iskuka mi se i traži da se nešto uradi protiv policajaca mada je nejasno šta jer je, na kraju krajeva, ušao. Ja ga srpski pitam: "'Oćeš da iziđem na govornicu i da sebi pravim slobodarsku reklamu a da ti više nikada nećeš moći da uđeš u Glupštinu jer će panduri da te mrze k'o Nemca pošto meni ne mogu ništa, il' da zovemo Ivu lolu Jokanovića (ND, predsednik administrativno-mandatskog Odbora, što će reći da deli plate bezbednjacima) pa da to sredimo i još da te vole." On bude dovoljno pametan i pristane na drugu varijantu. Ivo Lola i ja pozovemo na kajsijevaču šefa bezbednosti i tog bezbednjaka koji je je** Baticu. Drmnemo po dva pića i kažemo da je stvar gadna jer će Bastilja pa samim tim i Vučela da dignu dreku, al' da mi imamo veze ;)) pa ćemo Baticu da pozovemo, popijemo sa njim piće i nagovorimo ga da o'ladi. Usput napomene Ivo Lola da se žestoko namučio dok je otimao povećanje plata za njih (to je tačno, nije laž kao ono prvo). ;))) Šef odmah shvati, a njegov najmeštenik sa omanjim zakašnjenjem (što je dokaz da je pravilno određen za šefa :))) i odjuri po stalnu propusnicu za Baticu. Batica dođe, zapije se sa pandurom, još se i izljube i sada ovaj trči ka njemu kad god ga vidi. ;)) Šta ćeš, život.
srbija.40 milan,
(Emitovana 2. jula 1994. godine) Srbotopija 60. Dobar dan poštovani slušaoci danas je subota, 2. juli 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Dok čekamo na rasplet bosanske krize, nadajući se kakvom takvom miru, a bojeći se onoga što će je izgleda neumitno - beskonačnog rata koji će se u talasima i konvulzijama smenjivati sa privremenim primirjima - bavimo se, običnom, dnevnom, srpskom i beogradskom politikom. Ove nedelje je zasedala srpska skupština. Kao da se u Bosni ništa ne događa, na dnevnom redu je bila beskonačna serija poreskih zakona. Vlada je ponegde pritegla, a ponegde i popustila, onako napamet, mada su uz svaki zakon išla visokoparna ekspertska objašnjenja. Sve u svemu, zasedanje bi bilo izuzetno dosadno da vladajući socijalisti nisu osvežili naše parlamentarno novorođenče jednom novinom koja preti da ga od silne svežine tako reći odmah udavi. Naime, kao što je poznato, Vlada u skupštini ima veoma tesnu većinu tako da mora da se služi trikovima kojima do sada nije pribegavala. Ranije, naprosto, sa ogromnim većinama i sa Šešeljem kao batinom za udaranje po glavama opozicije, vladalo se samo grubom silom, a sada se pribegava suptilnijim metodama. Šta ćete, svako vreme nosi svoje zakonitosti. Dakle, zbog tesne većine, ponekad se desi da ih u Skupštini, kako ja to volim da kažem, "nadsedimo", odnosno, ispostavi se da u nekom trenutku opozicija u sali ima više poslanika od vladajuće većine. Tada se i desi da neki amandman opozicije na neki beznačajan član nekog zakona i prođe. Slično se desilo i prekjuče. Prošao je, pomalo blesav amandman opozicije, kojim se, čak pamtim i broj člana zakona - bio je 167. - u Zakonu o porezima na imovinu zabranjuje plenidba imovine građanima koji porez nisu platili, tokom noći, nedelje i državnog praznika ali i o Uskrsu i Božiću po kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Podnosilac amandmana je, jasno, imao časnu nameru da zaštiti dostojanstvo onih kojima se pleni imovina, ali je uneo i odredbu koja jednu konfesiju pretpostavlja ostalima. Kako je ovo laička država ova odredba je jasno protivustavna, ili je bar u koliziji sa Ustavom i Vladi je odmah bilo jasno da će Milošević, i inače osetljiv na ovakve stvari, zakon zasigurno vratiti Skupštini na ponovno razmatranje. To bi značilo da odjednom ne važi svih pet ili šest glavnih poreskih zakona, jer su svi "u paketu" odnosno uzajamno veoma povezani, pa bi Vlada morala da saziva vanredno zasedanje skupštine, negde u avgustu, ako uopšte ima nameru, a ima, da joj proradi poreski sistem. Da bi sprečila ovu nepriliku, Vlada je iz čista mira, pozvavši se na član poslovnika prema kome može da na svoj predlog daje amandmane i tokom sednice, a ne samo 48 sati pre kako to važi za ostale poslanike, predložila nov amandman, kojim se nezgodna formulacija koja referiše na crkveni kalendar zamenjuje formulacijom koja se odnosi na sve konfesije. U međuvremenu je Vučelić uspeo da po kafani i klozetima pokupi svoju poslaničku većinu i, naravno, amandman je prošao. Opozicija je, začudo, veoma malo gunđala nad time. Samo smo se Toma Nikolić i ja malo koprcali i bunili, a Đinđićevi demokrati su čak glasali za amandman Vlade! Ovim je Vlada u skupštinsku praksu uvela neverovatan presedan. Od sada pa nadalje predlog zakona nije ono što smo dobili pre sednice već je predlog živo biće koje se iz amandmana u amandman menja. Tako ispada da svaki put kada opozicija strpljivim sedenjem u skupštini uspe da štogod progura, Vučelić može da prekine sednicu, skupi svoje po zgradi raštrkane poslanike i obriše ono što smo postigli. Već sutradan, odnosno juče, Vlada je nastavila da koristi svoju proceduralnu izmišljotinu, ovog puta u novom obliku. U Poslovniku, koji je pisan kao nogama, jer socijalistima nije padalo na pamet da će ikada morati da ga se drže, stoji jedna nejasna i konfuzna odredba prema kojoj se po usvajanju amandmana glasanjem utvrđuje tekst člana koji je izmenjen amandmanom. Eto, opet prilike Vučeliću, da ako neki naš amandman prođe, po kafani i klozetima opet skupi svoje poslanike, pa u drugom krugu, kada se glasanjem navodno utvrđuje tekst člana obriše naš uspeh. Ovog puta smo se malo više bunili pa su se posle pauze socijalisti malo primirili i propustili nam, opet beznačajan član. Izgleda da naše kvaziparlamentarno čedo ulazi u novu fazu. Fazu prevara i mućki u kojoj se ispostavlja da su papiri sa kojima se radi i Ustav, zakoni i Poslovnik prema kojima se radi itekako važni. Sada postaje jasna ona rečenica koja je mnogima na počecima višestranačja zvučala besmisleno. Ona glasi: "Demokratija je procedura!". Ovi događaji iz skupštine su možda beznačajni ali ne treba zboraviti da je i Ustav iz 1974. delovao beznačajno dok je nad njim bdela svemoćna partijsko-policijska struktura ali se ispostavio kao tempirana bomba za razbijanje države kada su se republičke oligarhije osamostalile i postigle ravnotežu moći. Očigledno, ostaje nam još mnogo da učimo. Sledeći događaj koji ću vam ispričati ne može se svrstati u "važna politička zbivanja" ove sedmice pa čak ni prethodne, kada se, uostalom, i desio, iz prostog razloga što se desio meni lično, ali držim da je tako zabavan i poučan da vredi da ga stavim u ovu emisiju. Sam događaj se tiče jedne druge emisije, televizijske. Naime NTV Studio B već nekoliko nedelja emituje seriju emisija "Moj TV Dnevnik". To je, ako niste gledali da vam razjasnim, neka vrsta televizijskog prikaza dnevnika koji vodi odabrana ličnost tokom jedne sedmice. Nešto slično, u pisanom obliku, mesecima je imala "Nedeljna Borba" pa je NTV Studio B očigledno "pokrao" ili, medijskim žargonom rečeno, "pretabao" "Borbinu" ideju. E, pa mojoj malenkosti je ukazana počast da bude svrstana u čaršijske znamenitosti i NTV mi je ponudio da vodim i snimim svoj TV dnevnik za prethodnu sedmicu. No, dobro, prihvatio sam i za svaki dan u toj nedelji pribeležio po nekoliko, uglavnom političkih, opservacija. Potom me je mlada, i nema sumnje ambiciozna, novinarka, koja vodi i uređuje ovu seriju dnevnika, vodala jedno dva dana po čaršiji i na raznim mestima uslikavala segmente mojih mudrovanja. Na kraju je, čitavu noć sa četvrtka na petak, montirala otprilike polusatnu emisiju, da bi je u petak uveče i emitovala. Moram reći da mi se emisija dopala. Ovo može da vam deluje besmisleno ili kao samohvalisanje jer, ako je niste gledali, može da vam se učini da sam ja kompletan autor. Međutim, sama ekipa je uradila mnogo veći posao od mene. I, tako, dok sam gledao emisiju, više sam obraćapo pažnju na muziku, montažu i filmske priloge koji su ilustrovali moj tekst, koji sam jedva i pratio jer sam ga, ako ne do u reč a ono okvirno svakako znao. KadA odjednom, pred sam kraj, "strefio me je šlog" što bi se narodski reklo. Naime, u dnevniku je nedostajao skoro ceo jedan dan. I to koji. Baš poslednji, četvrtak. Toga dana je, naime, na mene najjači utisak ostavila emisija emitovana baš na NTV o jednom od braće Karić koji žari i pali stepama Rusije. Naravno, nisam mogao da odolim, a da ga ne opevam. Jer, kamera vrednih novinara NTV Studija B je polivala po Tobolsku koji je neka vrsta ruskog Svilajnca u kome je predmetni Karić otvarao svoj novosagrađeni hotel. Na samom otvaranju gazda, koji je kao i cela familija počeo karijeru kao neofolk pevač, je pevao lično jer, veli: "Eto, ja povremeno proverim glas, za svaki slučaj, ako ostanem bez posla". U, što bi rekao Đorđe Balašević, "paradi pijanstva i kiča" bilo je svega i svačega. Videlo se da braća Karić u Tobolsku i okolini imaju čitav sistem firmi i banaka na čelu kojih se nalazi kompletan nekadašnji establišment te ruske oblasti. Nekadašnji načelnici uprava za bezbednost i sekretari obkoma, sada preobučeni u poslovne ljude, govorili su nežne reči o svom srpskom dobrotvoru. Rektori i dekani, đavo će ga znati kojih univerziteta, su, preobučeni u direktore Karić instituta i njihovih razvojnih firmi i banaka hvalili, njegovu britku ekonomsku misao koja će ih povesti u neistražene visine tržišnog privređivanja. Zatim nas je kamera avionom povela u Kijev, majku ruskih gradova, istina sada glavni grad druge države - alA šta ćete istorija je nemilosrdna - gde je Karić i doktorirao ali i izabran za akademika, istina bilo je teško ustanoviti kakve akademije, međutim, za uzvrat, prijem je bio raskošan. Na kraju se, a šta bi drugo, zapevalo "Tamo daleko" uz jedan čudan, novokomponovani i meni do te emisije nepoznat refren: "Uzmi kartu pa Beograd nađi i plovi na beloj lađi!" Što jesA, jesA, da bi se Beograd sa tih rastojanja našao potrebna je karta. I to dobra. Priznaćete da ovako predivan prikaz uspeha naših koji po belom svetu plove na beloj lađi, nisam mogao da propustim. Na kraju prikaz sam rezimirao citatom jednog mog prijatelja, inače ubeđenog levičara, koji ima običaj da, kada mu se vajkamo nad slikama ovog košmarnog, ćevepčići kapitalizma na srpski način, kaže: "čeleli ste kapitalizam? Dobili ste kapitalizam. Pobedili ste! Podnesite pobedu!" Međutim, na malom ekranu TV prijemnika što rekao Kovačevićev Radovan III, imao sam šta da vidim. Video sam pokojnog Zorana Radmilovića u fragmentu snimka samog Radovana III, jer sam ga kao znamenitog izgovarača sintagme "mali ekran TV prijemnika" i spomenuo a iza toga je odmah sledila pakosna primedba mog prijatelja levičara o pobedi kapitalizma koju valja podneti što je delovalo čak i besmisleno, jer je ispalo da referišem na Zorana Radmilovića i Radovana III kao neke simbole kapitalizma. Cela priča, a o snimcima gromopucatelnih proslava braće Karić po Rusiji i da ne govorimo, je naprosto izostala. Tako sam, eto, po prvi put u životu cenzurisan. žak ni TV Bastilja mi nikada nije skratila ni jednu rečenicu koju sam izgovorio. Istini za volju, posle 1990. kada je otpočeno srpski kvaziparlamentarizam, stavili su me na "crnu listu" i sve do skoro me nisu pozivali čak ni u emisije naučnog programa ali cenzurisali me nisu nikada. Međutim, "život piše romane samo što ih raja, izgleda ne čita" pa sam doživeo da me cenzuriše nezavisna televizija pri čemu mi poštovani slušaoci to, naravno, čitamo kao "opoziciona televizija". Događaj mi se učinio skoro neverovatnim pa sam se malo raspitao okolo, što će reći sproveo omanju istragu da vidim šta se dogodilo. I, kao da je zlobni levičar iz onog malošređešnjeg komentara, koji je uostalom išao i u emisiji, bio ne samo sarkastičan nego i vidovit. Zaista, suočavamo se sa pobedom kapitalizma. Naime, producenti i ekipa NTV Studija B koji su prekrasan prilog o braći Karić snimali diljem naše pravoslavne majčice Rusije, shvatili su da im se nešto sprema kada je tokom noći, kada se emisija montirala, iz dokumentacije zatražena traka sa njihovom emisijom. Brzo i lako, jer takvi ljudi obično znaju najviše, saznali su da postoji namera da se njihov snimak umontira u lični TV dnevnik koji ide petkom. Ako je još moja malenkost kod njih na zlom glasu, mogli su da shvate da to neće biti panegirik našim sposobnim preduzetnicima i odmah su stavili veto na upotrebu svog materijala. Sva je prilika da se i NTV Studio B pomalo okoristio od braće Karić pa su se, osim producenata Karić shonj-a, i neke veće zverke pobunile, tako da iz mog dnevnika nije ispala samo filmska ilustracija nego, za svaki slučaj, i ceo moj tekst. Da li je u incident bio upetljan i sam vrh kuće ne znam i ne želim da istražujem ali je, sa moje tačke gledišta, on svakako odgovoran. Ako ostavimo po strani moj lični revolt i zaprepašćenje jer, priznaćete, da je poslednje što biste očekivali to da vas cenzuriše vaša sopstvena opoziciona televizija, upravo ona kojoj je i 9. marta 1991. i u vreme dočeka prestolonaslednika i za vreme Vidovdanskog sabora ceo opozicioni, a voleo bih da verujem i demokratski, Beograd klicao "Studio B, Studio B!", ovo cenzurisanje dođe i kao pogodna prilika za jedan mali socio-politički ogled. Naoko - opet mi se u sećanje vraća moj sarkastični levičarski prijatelj - kapitalizam je pobedio i zavladala je, bar na Studiju B, prava kapitalistička demokratija. Ona, kao i u svim zapadnim zemljama pretpostavlja da u političkoj sferi mora vladati apsolutna demokratija. I, na primeru ove emisije se ispostavilo da je to tačno. Nema ono što nisam okrpio - od Miloševića i Lilića, preko Vojske Jugoslavije do orlušine na saveznom grbu što NTV nije pustio. Međutim, van sfere političke demokratije, reći će vam levičari, nema nikakve demokratije. Poslodavac vas otpušta i zapošljava prema svojim interesima i mogućnostima. želni ljudi u institucijama se imenuju od vlasnika ili države, a ne biraju na samoupravnim zborovima. Nezavisna medija nisu, kako mi to nivno zamišljamo, stvarno i od svakoga nezavisna već su nezavisna od države ali i te kako zavisna od svojih vlasnika ili poslovnih interesa. Tako je i Studio B, iako ne u vlasništvu braće Karić, ipak u važnim poslovnim vezama sa njima. I, razumljivo, oni te veze neće da kvare zbog ćefa i ironije neurotičnog profesora koji se, eto, od dosade i duga vremena bavi politikom. čeleli ste kapitalizam? Dobili ste kapitalizam? Pobedili ste! Podnosite li pobedu? Da li vam teško pada? Ipak, da li je sve baš tako prosto? Taj isti Studio B je počeo kao "normalna" društvena medijska kuća. U međuvremenu se, kako se to savremenim postkomunističkim rečnikom kaže, "svojinski transformisao" to jest pretvorio u nekakvo akcionarsko društvo a akcije su došle u ruke onih istih rukovodilaca kuće iz samoupravnog perioda društvene svojine. Istina, oni sada, kao korifeji demokratije u Srba, ne privlače našu pažnju poput direktora spoljnotrgovinskih firmi koji su na isti način u svoje džepove stavili kapital svojih nekadašnjih društvenih firmi ali, opet što rekao Đorđe Balašević, "princip je isti ostalo su nijanse". Jer to što su nam vlasnici nezavisnih medija srcu dragi nema nikakve veze sa suštinom problema. I, tako, ceo taj karavan ćevapćići kapitalizma putuje, poput mišje kraljice iz Diznijevih filmova, na kočijama od bundeve, u bolju budućnost. Svako je sa svakim povezan i bivši komunistički satrapi savršeno sarađuju sa vatrenim antikomunistima. Setite se samo sjajnih zajedničkih poslova Radomana Božovića i Milana Paroškog pa će vam sve biti jasno. Slično tome, braća Karić, koji su počeli kao uzor- privrednici sa Kosova i koji su ne male državne kredite nadobijali da bi demonstrirali kako se uspešno sprovodi nova ekonomska politika srbijanskog režima na Kosovu, odavno su napustili njima uveliko pretesno Kosovo ali, praktično, i Jugoslaviju. Sada tutnje svetskim putevima kapitala održavajući dobre odnose sa SK-PJ ali - možda i bez "ali"; možda baš zbog toga - i sa našom ruskom braćom. Koliko je njihova sadašnja imovina i moć zasnovana na društvenom kapitalu koji smo svi mi mukotrpno sticali ovde u socijalizmu i koliko i dan danas režim ima učešća u njihovim poslovima nećemo možda nikada saznati. U svakom slučaju, uverio sam se da nisu bez uticaja i na nezavisnim medijama. Zato mi pomalo naivno zvuče reči Koste žavoškog na prošlonedeljnoj skupštini DSS. Kosta, zabrinut za puteve kojima se uputila opozicija a sa njom i demokratija u Srbiji, veli, pomalo vojničkim rečnikom: "Između vlasti i opozicije mora da postoji jasna granica. Svako mora da bude na svojim pozicijama. Između mora da postoji brisan prostor!" Šešelj je tu mnogo manje naivan. Par dana pre Koste, u nekom intervjuu, mislim baš na NTV je rekao da je u svetu mafija povezana sa svim strankama dok je kod nas samo vladajuća stranka posednik te privilegije. Da li je to preporuka, kritika, ili slutnja budućnosti? Ostaje da dočekamo i vidimo. Ko preživi znaće!
srbija.41 darone, -> #30, srdjan.j
>> ==> Pozdrav :) >> >> žini mi se da ti reče negde u CIV:licni.stav da ne pratiš FORUM i ne baviš >> se politikom ? Otkud ti ovde ? Što, jel ti baš toliko smetam? BTW, ako već pratiš licni.stav, mogao si da primetiš da sam rekao da sam, eto, silom prilika, počeo i za politiku da se zanimam.
srbija.42 saricl, -> #36, fancy
|||| More, jesi li ih oterao u pizdu materinu..? Ne, uredno sam popunio prijavu i predao je , jer želim da studiram. To mi je još uvek najpovoljnija kombinacija, rođen sam i stanujem na 15 minuta kolima od faxa, pa je ekonomski cinioc odneo prevagu nad politickim. Poz.
srbija.43 zqusovac, -> #28, spantic
> Ako se slazemo da svako ima pravo da se izjasni kako zeli sto si onda, kao > i kucni ljubimci Vuka Draskovica na spomen iste zapenio? ****************************** Spanticu, kada ovako nesto napise neko ko ima duha (i argumenata), kao npr. Milan, to moze da bude simpaticno i duhovito. Kada to napise intelektualno nedonosce kao ti, to je bez imalo ukusa i smisla. poz, zq
srbija.44 zqusovac, -> #31, saricl
> Narodnost............... > Otac Narodnost.......... > Majka Narodnost......... Narodnost: Clan 171. Ustava Navedeni clan kaze da niko nije duzan da se izjasni. Jedini je problem sto te za narodnost pita ama bas svaka budala i u ama bas svakoj prilici. Pa te zaustavi policija zbog brze voznje, pa ti traze narodnost za nekakav formular, pa ti kazes Clan 171. a on krene da broji zihernadle u prvoj pomoci :( poz, zq P.S. To je broj iz Ustava SFRJ. Zna li neko broj po Zabljackom (da ne kopam).
srbija.45 zqusovac, -> #32, saricl
> Mislim da u kojima figurira stavka nacionalna/verska > treba zabraniti, a podatke o tome unistiti, > jer oni potencijalno predstavljaju opasnost po manjine > u bilo kom regionu Jugoslavije, imajuci u vidu manir politicara da > po nacionalno/verskoj osnovi a po pitanju ugrozenosti od > ovih drugih dolaze na vlest. Od toga je i pocelo. poz, zq
srbija.46 inferno, -> #38, alien
Ů ˙ Da li je na prethodnom popisu bilo zabranjeno da se građani Ů ˙ istovremeno izjasne po nacionalnosti kao Srbi, a po Ů ˙ veroispovesti kao muslimani? Nije. Ja ne znam šta je bilo moguće, ali ja sam rekao da sam satanista, pa vi vidite. ;)
srbija.47 zqusovac, -> #34, milan
> Ja sam govorio o izjasnjavanju u drzavnim papirima a ovo ne spada > u to. Pa ko treba da se potrudi da ovoga ne bude - ajde opozicijo, radi svoj posao. poz, zq
srbija.48 zqusovac, -> #9, milan
> Sigurno ne postoji a osim toga to je druga drzava pa su i Srbija > i Jugoslavija nenadlezne. :))) Aman, ne procita ti kako treba! To o cemu sam govorio desava se na ovoj strani - u Srbiji, 'SR Jugoslaviji'. poz, zq
srbija.49 zqusovac, -> #40, milan
> zaprepascenje jer, priznacete, da je poslednje sto biste > ocekivali to da vas cenzurise vasa sopstvena opoziciona > televizija, upravo ona kojoj je i 9. marta 1991. i u Bem ti nezavisno novinarstvo :) poz, zq
srbija.50 spantic, -> #32, saricl
> jer oni potencijalno predstavljaju opasnost po manjine > u bilo kom regionu Jugoslavije, imajući u vidu manir politicara da > po nacionalno/verskoj osnovi a po pitanju ugroženosti od Zašto to ne predložiš političarima manjina? Bićeš smesta napadnut kao šovinista i istrebljivač Mađara ( zameniti po nahođenju) zbog pokušaja da ih izbaciš iz države, asimiliraš...
srbija.51 darone, -> #34, milan
>> > pre neki dan sam konkurisao na višu školu i tamo pitanje: >> > >> > Narodnost............... >> > Otac Narodnost.......... >> > Majka Narodnost......... >> > >> > Što jasno priznaćeš govori o nekim stvarima. >> >> Govori, jasno, o fašistoidnim fiksacijama čelnika te više škole. želnika te više škole? To je, ako se ne varam, formular ŠV-94 (zadnje dve cifre označavaju godinu upisa) i ovakav je bio kada sam ja prvi put upisivao faks (znači pre tri godine ;) Taj dokument neva nikakve veze sa školom koju upisuješ, već je propisan, koliko pretpostavljam, i nekim zakonom, i isti je za sve više škole i fakultete u Srbiji. Na njemu takođe jasno piše i da ne moraš da se izjasniš (ili je bar pisalo '91; ne sećam se da li je pisalo i '93).
srbija.52 stefan, -> #51, darone
> želnika te više škole? To je, ako se ne varam, formular ŠV-94 (zadnje dve > cifre označavaju godinu upisa) i ovakav je bio kada sam ja prvi put > upisivao faks (znači pre tri godine ;) Taj dokument neva nikakve veze sa Samo, ako se ja dobro sećam (ne bih baš mogao da se zakunem :) ranije se nije tražilo da uneseš naconalnu pripadnost oca i majke.
srbija.53 milan, -> #51, darone
> želnika te više škole? To je, ako se ne varam, formular ŠV-94 > (zadnje dve cifre označavaju godinu upisa) i ovakav je bio kada sam > ja prvi put upisivao faks (znači pre tri godine ;) Taj dokument neva > nikakve veze sa školom koju upisuješ, već je propisan, koliko > pretpostavljam, i nekim zakonom, i isti je za sve više škole i > fakultete u Srbiji. O.K. Ne pratim papirologiju. Ali ako je stvarno po sredi neki od ŠV-ova onda je to statistikin papir pa prema tome spada u onu grupu koju sam već pominjao - jedino mesto gde se na državnom nivou prikupljaju ti podaci. Organizujte se bre. Recimo, krenite u masovno nepopunjavanje tih rubrika. Bože, al' ste lenji. Pl poz M
srbija.54 spantic, -> #38, alien
> Da li je na prethodnom popisu bilo zabranjeno da se građani > istovremeno izjasne po nacionalnosti kao Srbi, a po veroispovesti > kao muslimani? Nije. Da li se ti sećaš šta je pisalo u popisu? Ne bih da grešim dušu , jer se zaista tačno ne sećam, ali da li je bilo stavke veroispovest? > Postavlja se pitanje koji je motiv propagiranja opcije > 'Srbin muhamedanske verospovesti' (tako su bili primoravani > muslimani da se izjasne u Kraljevini SHS). Nameće se jedan od > dva odgovora: Nameće se ako želiš to tako da shvatiš. Po istoj logici akcija protiv tog predloga bi se morala shvatiti kao primoravanje nekoga da se izjasni kao Musliman, a ne kao Srbin muhamedanske veroispovesti kao što kažeš.
srbija.55 spantic, -> #43, zqusovac
> Spanticu, kada ovako nesto napise neko ko ima duha (i argumenata), kao npr. > Milan, to moze da bude simpaticno i duhovito. To je moja primedba, ako smem da primetim i ja je koristim od kada je Vuk Drašković uzeo kućne ljubimce. Ako ne veruješ, a ti malo prekopaj po Forumu. > Kada to napise intelektualno nedonosce kao ti, to je bez imalo ukusa i Ono što mene oduševljava u tvojoj izjavi jeste činjenica da ti umišlješ sebi da imaš privilegiju da procenjuješ ko ima ukusa ili ko je nedonošče. Osnovni tvoj problem, međutim, leži u činjenici da ti istu privilegiju nemaš, a da svoju izjavu slobodno možeš da upotrebiš pri radu sa "mestom gde leđa gube svoje časno ime". Međutim, zahvaljujem se na podatku da se broj kućnih ljubimaca g. Vuka Draškovića povećao za komada jedan (1), pošto vidim da si se našao ponukan da malo peniš. Da sebi uzimam slobodu procenjivanja, svakako bih primetio da to pokazuje stanoviti pad ukusa g. Draškovića, ali kako tu slobodu ipak ne bih uzeo, ostaje mi da zaključim kako su ukusi svakako različiti.
srbija.56 vitez.koja,
#=> Samo, ako se ja dobro sećam (ne bih baš mogao da se #=> zakunem :) ranije se nije tražilo da uneseš naconalnu #=> pripadnost oca i majke. Digresija: da li je pojam "nacionalnost" definisan kao skup konačnog broja unapred definisanih odgovora ("Srbin", "Englez") ili je moguće izjasniti se kao npr. "marsovac" ili "buba-švaba" ?
srbija.57 neman, -> #54, spantic
> Ne bih da gresim > dusu , jer se zaista tacno ne secam, ali da li je bilo > stavke veroispovest? Jeste.
srbija.58 zqusovac, -> #53, milan
> Organizujte se bre. Recimo, krenite u masovno nepopunjavanje tih > rubrika. Boze, al' ste lenji. Nemoj, bre, da palis decu. 1. Masovno ce da ih nepopune i neki cato na salteru ce da im vrati prijavu i ostace neupisani. 2. Ako se nadigne dzeva (malo verovatno) ima da izadje Raka Seljak za govornicu i da kaze 'Pa sta ima da se stide da napisu da su Srbi' - gotova rasprava. 3. Kad bolje razmislim, koliko procenata danasnjih kandidata za prijem na univerzitet shvata sustinu problema ? poz, zq
srbija.59 zqusovac, -> #55, spantic
>> Kada to napise intelektualno nedonosce kao ti, to je bez imalo ukusa i > Ono sto mene odusevljava u tvojoj izjavi jeste cinjenica da ti umisljes > sebi da imas privilegiju da procenjujes ko ima ukusa ili ko je nedonosce. Ma mozda se tu ponesto i popravi ako svoju energiju prebacis na seks. poz, zq
srbija.60 zqusovac, -> #56, vitez.koja
> Digresija: da li je pojam "nacionalnost" definisan kao skup > konacnog broja unapred definisanih odgovora ("Srbin", "Englez") > ili je moguce izjasniti se kao npr. "marsovac" ili "buba-svaba" ? Buduci da je 'nacionalnost' apstraktna kategorija, teoretski je sasvim moguce da se izjasnis i kao 'Noga od stola' ili 'Egzistencijalista'. Mali je problem ako se tako izjasni samo jedna jedinka, jer nacionalnost podrazumeva postojanje 'grupe', ali ako budu dve 'Noge od stola' onda je to nacionalnost, podjednako kao i 'Srbin' ili 'Englez'. poz, zq
srbija.61 alien, -> #51, darone
[]>> > Narodnost............... []>> > Otac Narodnost.......... []>> > Majka Narodnost......... [] želnika te više škole? To je, ako se ne varam, formular ŠV-94 [] (zadnje dve cifre označavaju godinu upisa) i ovakav je bio [] kada sam ja prvi put upisivao faks (znači pre tri godine ;) Mislim da se to na šta ti misliš zove ŠV-20, ali ima i još neke znake i brojke kao oznaku godine. Ne sećam se da je bilo pitanja o narodnosti roditelja.
srbija.62 alien, -> #39, milan
[] Drmnemo po dva pića i kažemo da je stvar gadna BTW: Da nisu možda smanjene dnevnice poslanicima? ;) U četvrtak uveče (u stvari petak 00:45) sam video Raku Radovića i još jednog poslanika SPSa (zaboravio sam kako se zove) u noćnom autobusu GSPa. Išli su 27-icom iz Mirijeva prema centru. Nisu bili baš elegantno obučeni.
srbija.63 milan, -> #56, vitez.koja
> Digresija: da li je pojam "nacionalnost" definisan kao skup > konačnog broja unapred definisanih odgovora ("Srbin", "Englez") > ili je moguće izjasniti se kao npr. "marsovac" ili "buba-švaba" ? Sediš na ušima. ;) Već sam objasnio. Moguće je izjasniti se kako hoćeš ali se u godišnjaku svi koji su se izjasnili sa manje od 1000 (?, proveriti limit) vode kao: "Ostali". Pl poz M
srbija.64 darone, -> #52, stefan
>> Samo, ako se ja dobro sećam (ne bih baš mogao da se zakunem :) ranije >> se nije tražilo da uneseš naconalnu pripadnost oca i majke. Vredi proveriti - ja mislim da jeste.
srbija.65 darone, -> #53, milan
>> Organizujte se bre. Recimo, krenite u masovno nepopunjavanje tih >> rubrika. Bože, al' ste lenji. Ja tu rubriku prošle godine nisam popunio, i nisam imao problema zbog toga.
srbija.66 milan, -> #58, zqusovac
> 3. Kad bolje razmislim, koliko procenata danasnjih kandidata za > prijem na univerzitet shvata sustinu problema ? Pa samo oni koji nisu Srbi. Srbi verovatno automatski popunjavaju prijavu i još se pitaju: "Što me ova budala tera da tri puta pišem da smo Srbi?". Šta ćeš, život. Pl poz M
srbija.67 milan, -> #62, alien
> BTW: Da nisu možda smanjene dnevnice poslanicima? ;) > > U četvrtak uveče (u stvari petak 00:45) sam video > Raku Radovića i još jednog poslanika SPSa (zaboravio sam kako > se zove) u noćnom autobusu GSPa. Išli su 27-icom iz Mirijeva > prema centru. Nisu bili baš elegantno obučeni. Nisu smanjene. žak su povećane. Sada je umesto 5 dinara, dnevnica 8 (ili 10 proveriću u utorak nisam siguran). No, u tome je i kvaka. eSPeSovci svi imaju neuporedivo bolje prihode od oporbe i namerno drže male dnevnice (i plate) poslanicima tako da je oporbi to trošak a ne dobitak. Poslanička plata (ako si na stalnom radu u Glupštini, svaka poslanička grupa ima pravo da zaposli do 30% svojih) su samo 350 dinara. SePSa nikada ne popuni svoju kvotu, mi jedva, a radikali se uvek otimaju za naša preostala mesta. :(( To ti je jasan dokaz kako ko stoji. Ostali poslanici imaju pravo na razliku od svoje plate do poslaničke ako im je slučajno manja. U SePSi to skoro niko ne koristi a u oporbi većina koristi. Jasno je, dakle, ko je na vlasti i ko kako živi. Ja mislim da oni namerno održavaju plate i u državnoj upravi male (ministri imaju tek nešto veće od poslanika) da bi time ta mesta rezervisali samo za one koji ionako imaju preko sistema privilegija paralalne, mnogo veće, prihode. Pl poz M
srbija.68 squsovac,
Ovo je stvarno neverovatna država. Pade mi na pamet, glede današnjeg "praznika" da pokušamo da prebrojimo neradne dane u Srbiji. Mislim da je barem u tome Srbija među prvima u svetu. Slave se 29. novembar i sl jer navodno još nisu stigli da promene zakone. Daklem, koliko ja znam ne radi se: (stari praznici - važili u ex YU) Nova Godina 01.01. - 2 dana Praznik Rada 01.05. - 2 dana Dan Borca 04.07. - 2 dana Dan "Ustanka" 07.07. - 1 dan Dan Republike 29.11. - 2 dana :))) Novouvedeni (crkveni): Božić 07.01. - 2 dana Uskrs kad padne - 1 dan Svako ima pravo na jedan dan za Krsnu Slavu ili sl. za "nepravoslavne" veroispovesti - 1 dan Novuvedeni (srpski) e to ne znam, ima negde u februar čini mi se 1 dan kad slave ono lomljenje pogače sa Antom Markovičem (Ustav SR Srbije - oj Srbijo iz 3 dela...) - 1 dan Ima još jedan dan (dal Vidovdan ili sl nemam pojma) kao Dan državnosti Srbije - 1 dan I još dan stvaranja SR J (al ne znam da li se slavi) To je koliko se ja sećam sve za sada (kad ukino sankcije, a kažu na bastilji da će skoro ;>) i to će biti jedno 2-3 dana UKUPNO 16 dana još recimo 52 subote+nedelje=104, pa još prosečno na primer 15-ak radnih dana godišnjih odmora što čini ukupno oko 135 dana. To mu dođe kao da se svaki treći dan ne radi. Mashala.
srbija.69 alien, -> #54, spantic
[] Da li se ti sećaš šta je pisalo u popisu? Ne bih da grešim [] dušu , jer se zaista tačno ne sećam, ali da li je bilo [] stavke veroispovest? Bilo je. Ne bih ni raspravljao o tome da se ne sećam. [] Nameće se ako želiš to tako da shvatiš. Po istoj logici [] akcija protiv tog predloga bi se morala shvatiti kao [] primoravanje nekoga da se izjasni kao Musliman, a ne [] kao Srbin muhamedanske veroispovesti kao što kažeš. Niko nikome ne brani da se tako izjasni. Glupost je insistirati na podeli Srba ;> tako što će se neki od njih umesto kao 'Srbi' izjasniti kao 'Srbi m.v.' po nacionalnosti. Lično više verijem u onu moju drugu pretpostavku, a ta je da ljudi koji se zalažu za to samo žele da pokupe neke političke poene (glasove) kod neukog sveta.
srbija.70 bojt, -> #65, darone
>> >> Organizujte se bre. Recimo, krenite u masovno >> >> nepopunjavanje tih rubrika. Bože, al' ste lenji. >> Ja tu rubriku prošle godine nisam popunio, i nisam imao >> problema zbog toga. Ha! Nikad ne znaš kad će da naleti murija da te mlati zbog toga. Ako te skebaju na faksu, a ti otkineš oglasnu tablu da bi ih "u odbrani" tresnuo po glavi, unapred izjavljujem da si rušio i Moj fakultet, kao i da si ko-odgovoran za sve posledice koje proisteknu iz tvog gnjusnog čina nepopunjavanja rublike! ;>
srbija.71 dcolak, -> #56, vitez.koja
│ Digresija: da li je pojam "nacionalnost" definisan kao skup │ konačnog broja unapred definisanih odgovora ("Srbin", "Englez") │ ili je moguće izjasniti se kao npr. "marsovac" ili "buba-švaba" ? Nemojmo zaboraviti i Bantue, Zulue i ostale, kojih je sigurno bilo više od dvoje :)) Džimbutu Urare is my name :) Sledge DAMMIR!
srbija.72 alien, -> #68, squsovac
[] da pokušamo da prebrojimo neradne dane u Srbiji. Mislim da si malo preterao ;). [] Dan Borca 04.07. - 2 dana Jedan dan. [] Božić 07.01. - 2 dana Mislim da je isto jedan dan. [] Uskrs kad padne - 1 dan Uskrs (prvi dan) uvek pada u nedelju. Koji je dan onda neradan? [] Novuvedeni (srpski) [] e to ne znam, ima negde u februar čini mi se 1 dan kad slave [] ono lomljenje pogače sa Antom Markovičem (Ustav SR Srbije - oj [] Srbijo iz 3 dela...) - 1 dan [] [] Ima još jedan dan (dal Vidovdan ili sl nemam pojma) kao Dan [] državnosti Srbije - 1 dan žini mi se da misliš na 28. mart (to je kao dan državnosti Srbije jer je tada donet protivustavni Ustav (ako ne može institucionalno, može vaninstitucijalno ;> ;( ), igralo se kolo u sred Beograda i ubijani albanski demonstranti na Kosovu)).
srbija.73 stefan, -> #65, darone
> Ja tu rubriku prošle godine nisam popunio, i nisam imao problema zbog Svi su bili srećni što se nisi svrstao...ti si sramota za bilo koju nacionalnost ;)))
srbija.74 milan, -> #69, alien
> [] Nameće se ako želiš to tako da shvatiš. Po istoj logici > [] akcija protiv tog predloga bi se morala shvatiti kao > [] primoravanje nekoga da se izjasni kao Musliman, a ne > [] kao Srbin muhamedanske veroispovesti kao što kažeš. > > Niko nikome ne brani da se tako izjasni. Glupost je > insistirati na podeli Srba ;> tako što će se neki od njih umesto > kao 'Srbi' izjasniti kao 'Srbi m.v.' po nacionalnosti. > Lično više verijem u onu moju drugu pretpostavku, a > ta je da ljudi koji se zalažu za to samo žele da pokupe neke > političke poene (glasove) kod neukog sveta. Ne osporavajući tvoje političko pravo da ne voliš ili da se zalažeš protiv Srba, nikako mi nije jasno zašto ovoj drugoj, recimo "srpskoj", strani sporiš pravo da radi to isto. Onaj ko je izmislio muslimane sa velikim "M" je, zapravo, pribegao istom metodu. Našao je jedan segment srpskohrvatski govoreće slovenske populacije islamske veroispovesti i huškao je da se zasebno nacionalno izjasni. Pa zašto ovi drugi, nemaju pravo da segment tog segmenta huškaju da se izjasni kao "Srbi"? Pl poz M
srbija.75 ilazarevic, -> #61, alien
> Ne sećam se da je bilo pitanja o narodnosti roditelja. U sadašnjem ŠV-2094 formularu ima samo stavka o nacionalnosti kandidata (znam ja, popunjavao pre dva dana :)
srbija.76 zqusovac, -> #74, milan
> "srpskoj", strani sporis pravo da radi to isto. Onaj ko je izmislio > muslimane sa velikim "M" je, zapravo, pribegao istom metodu. Nasao je > jedan segment srpskohrvatski govorece slovenske populacije islamske > veroispovesti i huskao je da se zasebno nacionalno izjasni. Pa zasto > ovi drugi, nemaju pravo da segment tog segmenta huskaju da se izjasni > kao "Srbi"? ******* 1. Srbin Tesla je izmislio struju. Za osvetu, Antisrbi su izmislili Muslimane. 2. Mihaly Kertesz = ratni huskac Milan Bozic = verski huskac Je li u skupu 'dobri Srbi' Mihaly Kertesz > Milan Bozic ili Mihaly Kertesz < Milan Bozic ili Mihaly Kertesz = Milan Bozic ? poz, zq
srbija.77 dejanr, -> #72, alien
>> > Uskrs kad padne - 1 dan >> >> Uskrs (prvi dan) uvek pada u nedelju. Koji je dan onda neradan? Ponedeljak.
srbija.78 squsovac, -> #74, milan
> Onaj ko je izmislio muslimane sa velikim "M" je, zapravo, pribegao istom > metodu. Našao je jedan segment srpskohrvatski govoreće slovenske > populacije islamske veroispovesti i huškao je da se zasebno nacionalno > izjasni. Ako je tako (a videćemo kasnije da nije, što ti, svakako dobro znaš) pitanje je gde su današnji veliki zaštitnici srpstva vaskolikog tada bili da na vreme kažu čekaj bre ne može to tako, nego su našli posle skoro trideset godina da mudruju. Nije valjda da je od ugroženog srpstva vaskolikog svakome 30 godina bila važnija sopstvena guzica. Da nije tako kako pišeš, tj da nije bilo nikakvog "huškanja" jasno je iz sledećeg: veći deo "segmenta srpskohrvatski govoreće slovenske populacije islamske veroispovesti" je čim je dobio zakonsku mogućnost da se izjašnjava kao "Musliman" to i učinio. Nije bilo nikakvog huškanja. Uostalom, zašto bi takvo huškanje bilo i potrebno. "Segment..." ranije nije imao mogućnost da svoju posebnost izrazi, i čim je takva mogućnost dobijena, ona je i iskoriščena. Konačno, da je postojalo nekakvo "huškanje" (u smislu da su to navodno Srbi ali su ih nahuškali da se izjasne kao Muslimani), verovatno bi se veći deo njih kasnije kada je to bilo moguće bez većih posledica po integritet pojedinca ipak izjasnio kao Srbi. A to se, znamo, nije desilo. Inače, huškanje nakon II sv. rata na ovim prostorima ipak je patentirao S.M.
srbija.79 saricl, -> #50, spantic
|||| Zašto to ne predložiš političarima manjina? Bićeš smesta |||| napadnut kao šovinista i istrebljivač Mađara ( zameniti po |||| nahođenju) zbog pokušaja da ih izbaciš iz države, asimiliraš... Ima nekoliko razloga, nabrojaću ih pa ti pitaj koji te pobliže zanima. Prvo zato što manjine ne odlucuju o tome, drugo zato što predložiti samo manjinama tako nešto (na pomisao o takvom predlogu navodi me tvoja napomena iz predhodne poruke) Znaci upravo to što si ti rekao a to je prinudna asimilacija. Stvar je u tome da i "manjine" i "većine" treba toga da se odreknu i svi izjasne po državljanstvu u bilo kom zvanicnom dokumentu, a privatno uz pivce.. široko polje svima.
srbija.80 saricl, -> #51, darone
|||| Na njemu takođe jasno piše i da ne moraš da se izjasniš (ili je bar |||| pisalo '91; ne sećam se da li je pisalo i '93). Ili piše jakoooo sitno (u dnu papira) ili sam ja to u hipu prevideo, mada mi se cini da se nije deslio tako nešto, ili nepiše kao što ja rekoh. So koliko mi je poznato g. Milan je dekan pa ima mogućnost da proveri na prijavnom listu.
srbija.81 saricl, -> #53, milan
|||| Organizujte se bre. Recimo, krenite u masovno nepopunjavanje tih |||| rubrika. Bože, al' ste lenji. Ja sam srećom i znanjem upisao višu elektro i nepada mi na pamet da dižem prašinu :) bar dok ga ne završim (al sam optimista) a posle više uopšte. :))) So ja time nisam ogorcen. Nije mi se još ništa desilo da bih imao loša iskustva po pitanju nac. izjašnjavanja, već sam samo hteo da primetim jedan detalj, intertesantan dodao bih koji navodi na razlicite zakljucke.
srbija.82 milan, -> #78, squsovac
> Inače, huškanje nakon II sv. rata na ovim prostorima ipak je > patentirao S.M. :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Pl poz M P.S. Sancta simplicitas!
srbija.83 spantic, -> #72, alien
> može vaninstitucijalno ;> ;( ), igralo se kolo u sred Beograda i ubijani > albanski demonstranti na Kosovu)). Trebao si da dodaš: gaženi tenkovima. Bolje zvuči.
srbija.84 squsovac, -> #82, milan
>> Inače, huškanje nakon II sv. rata na ovim prostorima ipak je >> patentirao S.M. > > :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Pošto si se slatko nasmejao, da vidimo ime barem jednog od ranijih "huškača" "segmenta s-h govoreće populacije" ili da poverujem da si u trenutku pisanja poruke bio indisponiran ostavkom genseka i podpredsednika.
srbija.85 zqusovac, -> #83, spantic
>> moze vaninstitucijalno ;> ;( ), igralo se kolo u sred Beograda i ubijani >> albanski demonstranti na Kosovu)). > Trebao si da dodas: gazeni tenkovima. Bolje zvuci. Jel' se ti zalis sto nisu gazeni tenkovima, ili mozda tvrdis da nisu ubijani? poz, zq Sada je sansa da se Srbija okrene sebi, da shvatimo, da smo najjaci i najveci i da je to privilegija, a ne kompleks. (Ljubivoje Rsumovic, dete)
srbija.86 avlynden,
upravo gledam jutarnji program bastilje: Nestadose 'srpske krajine' iz vremenske prognoze ;) hint: Geneva poz, zq
srbija.87 alien, -> #83, spantic
[] Trebao si da dodaš: gaženi tenkovima. Bolje zvuči. Možda tebi to bolje zvuči, ali meni ne pada na pamet da izmišljam da bih udovoljio tvome sluhu.
srbija.88 spantic, -> #79, saricl
> Prvo zato što manjine ne odlucuju o tome, drugo zato > što predložiti samo manjinama tako nešto (na pomisao o > takvom predlogu navodi me tvoja napomena iz predhodne poruke) > Znaci upravo to što si ti rekao a to je prinudna asimilacija. Manjine imaju prava na svoje određenje. Ono šta sam mislio to sam i napisao. Predloži *političarima manjina* taj predlog. Dočekaće ga na nož. Uopšte nisam mislio da ga država predloži, već ti lično. > Stvar je u tome da i "manjine" i "većine" treba toga da se > odreknu i svi izjasne po državljanstvu u bilo kom zvanicnom > dokumentu, a privatno uz pivce.. široko polje svima. Odreknu? Gde su sad aktivisti CAA i sličnih? ;))
srbija.89 spantic, -> #85, zqusovac
> Jel' se ti zalis sto nisu gazeni tenkovima, ili mozda tvrdis da nisu Kada se puca na policiju, onda se i gine NoRMaLNo ;)
srbija.90 spantic, -> #87, alien
> [] Trebao si da dodaš: gaženi tenkovima. Bolje zvuči. > > Možda tebi to bolje zvuči, ali meni ne pada na pamet da > izmišljam da bih udovoljio tvome sluhu. Pa ionako dovoljno "soliš" ;) Nema problema već su se našli "novinari" sa takvim izjavama.
srbija.91 inferno, -> #89, spantic
Ů ˙˙˙ Kada se puca na policiju, onda se i gine NoRMaLNo ;) "Niko Vas ne sme da bije!..."
srbija.92 vitez.koja, -> #91, inferno
#=> " Niko Vas ne sme da bije!..." Izvini, samo da te pitam da li znaš ko je to rekao i u kojoj prilici (mislim, ono, prvi put :)? sk
srbija.93 dejanr, -> #92, vitez.koja
>> > " Niko Vas ne sme da bije!..." >> >> Izvini, samo da te pitam da li znaš ko je to rekao i u kojoj >> prilici (mislim, ono, prvi put :)? Valjda Henrik VIII kada mu se najzad rodio sin :)) Pošto učitelji nisu mogli da nekoga uče a da ga ne mlate, sinu Edvardu je imenovao zamenika u batinama, tako da kad Edvard nešto ne zna, učitelj izmlati zamenika. [Ovo je, inače, po Mark Tvenu, istorijski izvori kažu da Edvard VI nije imao zamenika u batinama... ali neki njegovi prethodnici jesu] Sada još samo treba odgovoriti na pitanje ko sada greši, a ko ga zamenjuje u batinama ;>
srbija.94 alien, -> #90, spantic
[] Nema problema već su se našli "novinari" sa takvim izjavama. ??? Objasni...
srbija.95 saricl, -> #88, spantic
|||| Odreknu? Gde su sad aktivisti CAA i sličnih? ;)) Šta je to CAA?
srbija.96 inferno, -> #92, vitez.koja
"Niko vas ne me da bije..." Ů ˙˙˙ Izvini, samo da te pitam da li znaš ko je to rekao i u Ů ˙˙˙ kojoj prilici (mislim, ono, prvi put :)? Mislim (siguran sam) da si shvatio na čiju rečenicu sam mislio... :)
srbija.97 zolika, -> #50, spantic
>> Zašto to ne predložiš političarima manjina? Bićeš smesta >> napadnut kao šovinista i istrebljivač Mađara ( zameniti po >> nahođenju) zbog pokušaja da ih izbaciš iz države, asimiliraš... Reče jedan Mađar: "Dosta vi nama srali na glava, sad mi otvorimo usta!" :)))
srbija.98 vitez.koja, -> #96, inferno
#=> Mislim (siguran sam) da si shvatio na čiju rečenicu sam #=> mislio... :) Recimo da jesam, ali ne znam šta si time hteo da kažeš u onom kontestu. sk ps. "Niko vas ne sme da bije, sem združenog odreda milicije" :)
srbija.99 milan,
(Emitovana 9. jula 1994. godine) Srbotopija 61. Dobar dan poštovani slušaoci danas je subota, 9. juli 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Bosna, mape, šargarepa, štap, sankcije, mir, kontakt-grupa, razgraničenje, ofanziva, protivofanziva,... Sve su to ritualne reči kojima nas naša, ali u znatno manjoj meri nego ranijih prilika, i strana medija bombarduju iz dana u dan, iz časa u čas. Srpska strana, preciznije veća polovina - kako to novinari imaju običaj da nepromišljeno i blesavo kažu, jer kako ma koja od polovina može biti "veća" - srpske strane je, očigledno odlučila da treba zaustaviti rat. Još tokom proteklog meseca labavog i nejasnog primirja bilo je jasno da je Milošević zaigrao na mirovnu kartu. žuvena Lilićeva izjava, koja je Karadžića i drugove oglasila za tamničare srpskog naroda, data u najgore vreme, kada najviše boli, tokom ženevskih pregovora baš o uspostavljanju tog jednomesečnog primirja, označila je i početak kampanje. Verovatno je da se analitički materijal kojim su Milošević i njegovi savetnici raspolagali nije mnogo razlikovao od onog koji je očigledan i na raspolaganju svakome u javnosti, bilo domaćoj bilo svetskoj. Sankcije i međunarodna izolacija su iscrple zemlju. No, mimo ovog, knjižnjvni teoretičari bi rekli, "opšteg mesta" u razvoju bosanskog rata, kao, uostalom i u razvoju čitavog rata za jugoslovensko nasleđe, za ove tri godine zapaženi su drugi, berzanskim rečnikom rečeno "negativni trendovi". Najjednostavnije rečeno, "srpska stvar" stoji sada u svetu mnogo gore nego pre tri godine. I image u javnosti ali i položaj u međunarodnim centrima moći, čije odluke, ako oni tako hoće, čak i ne moraju da baš tako direktno zavise od medijske slike i Srbije i Miloševićevog režima sa kojom je njena sudbina neraskidivo povezana, opadali su iz dana u dan. Pogrešni politički potezi, uporno insistiranje na komunističkim simbolima, parafernalijama i tradicijama, kao i uporno držanje statusa poslednjeg komunističkog ili, u najmanju ruku, predhladnoratovskog režima u Evropi, učinili su svoje. Uostalom, iz pregovora u pregovore, muslimanski protivnik je jačao približivši se za samo jedan senatorski glas odluci o skidanju embarga dok je ponuda srpskoj strani iz pregovora u pregovore bivala sve slabija i nepovoljnija. Svest o ovim činjenicama, doprla je, naravno, do glava, ili je možda bolje reći do samo jedne glave vladajuće srpske oligarhije, još prošle godine u proleće, u vreme obeleženo takozvanim Vens-Ovenovim planom. Već tada, sećate se, Milošević je osetio priliku da završi rat i zaigrao je "oštro na remi", pritiskajući bosanske Srbe da prihvate za njih očigledno nepovoljan projekat kantonizacije Bosne i Hercegovine. Tada mu se, očigledno je, prilika izmakla iz ruku. Marksisti bi rekli da mu objektivne okolnosti nisu išle na ruku. I, zaista, rat je bio u zenitu, srpsko-podvižnički trans ne samo Srba u Bosni već i njegovog sopstvenog biračkog tela u Srbiji na vrhuncu svog pospoljavanja a i sistem savezničkih odnosa na političkoj sceni Srbije Proper nije najavljivao povoljan razvoj ovog njegovog, Šešelj bi danas rekao "izdajničkog preduzeća". Sam SPS je imao tek 30% biračkog tela, a vanbračni radikalski partner čak 20%. Ovaj brak su dodatno cementirali komplikovani i tada još nejasni odnosi između političkih i parapolitičkih struktura. Dafina i gazda Jezda su radili i za Miloševića ali i za razne Klare, kapetane Dragane, Arkane. ljuba Tadić, Milorad Perišić a o Mihajlu Markoviću, Dejanu Medakoviću i Pavlu Iviću i njihovim transsrpskim intelektualcima i da ne govorimo, uporno su u srpskom političkom prostoru perpetuirali ideju odsudne bitke za sudbinu Srpstva vaskolikog. Dobivši političke batine, Milošević se za sledeću rundu počeo ozbiljno da priprema. Preciznije, poraz na Palama ga je naterao da se vrati onome što, inače, najbolje zna, političkoj igri na celom terenu, odnosno ozbiljnoj pripremi političkog obračuna i ovladavanja celokupnim srpskim političkim prostorom na način kako se to radilo u klasičnim komunističkim vremenima. Kada je, u leto prošle godine, otpočeo kampanju protiv Šešelja - sećate se uostalom, neodoljivo je podsećala na klasične kampanje protiv navodnih idoloških devijacija odabranih političkih protivnika unutar negdašnje partijske nomenklature - meni se učinilo da se on prenuo iz nekog dubokog sna i, odjednom, prisetio taktičkih političkih veština, politike vođene po kuloarima i u pauzama važnih sednica Centralnih komiteta, odluka donetih u noćnim telefonskim razgovorima, kada se većina obezbeđivala tako što je najmoćniji bivao onaj koji je najviše ljudi iz provincije, kako se to žargonom nomenklature govorilo, "držao na telefonu". Kao da ga je udarac zadobijen na Palama povratio iz neke političke amnezije i vratio ga na političku scenu mnogo opasnijeg i veštijeg. Naime, ne mogu da se otmem utisku da se uzroci te "dopalske" Miloševićeve političke amnezije, nalaze pre svega u lažnoj političkoj realnosti koju je sam, posle Osme sednice, počeo da stvara. Prvo, čini se da je i sam Milošević počeo da veruje, pošto je 1990. nevoljno pristao na višepartijski parlamentarni sistem, da u političkoj utakmici važe neka drukčija, u odnosu na komunističku epohu, politička pravila te da je autoritet fiktivnih institucija i srpskih ali i saveznih koje je on in proviso, za prvu priliku kada mu zatrebaju, sam stvorio. zaista dovoljan da Karadžićev "brdski parlament" privoli onome što zahteva majka Srbija ili Jugoslavija, već kako ko voli. Setite se samo dirljive scene u kojoj je on istim automobilom putovao sa Ćosićem i Bulatovićem - evo sada primećujem da sam prekršio zavet dat da piscu "čija je strepnja dublja od nade" više neću pominjati ime, alA šte ćete i istorija politike je deo politike - noseći Brđaninu - da, zaista, jedan od najmilitantnijih članova "brdskog parlamenta" se i doslovno preziva Brđanin - Plavšićki i Mladiću zahtev da se privole autoritetu legalnih ustanova i rukovodilaca netom stvorene Jugoslavije. Drugi uzrok Miloševićeve političke amnezije je takođe deo realnosti koju je vođa nacije stvarao nama ali i samom sebi. Od znamenitih mitinga po Vojvodini, koji su najavljivali jogurt revoluciju, pa sve do završne svečanosti antibirokratske revolucije održane na Gazi- Mestanu, vođa nacije je stvarao sebe kao arhetip narodne volje sublimirane u jednoj ličnosti. Mogu, ne bez zluradosti da zamislim, kako se ta narodna volja koprcala na Palama pred zoru kada je ostala nemoćna pred jednostavnim odgovorom: "More, ne dolazi u obzir!" Usmena legenda koju su stvorili "obično dobro obavešteni krugovi" u beogradskoj političkoj čaršiji, kaže da je u automobilu, dok su jezdili put Pala, Milošević nekoliko puta pitao Ćosića: "More da nas ovi ne prevare?" opravdano sumnjajući u Radovanova obećanja data posle zavrtanja ruke u Atini. Ćosić ga je, naravno, uveravao kako je to nemoguće. No, opet naravno, Ćosićeva uveravanja i njegova politička naivnost nisu glavni utisak koji ostaje iz ove automobilske scene. Glavni utisak koji ostaje je već postojeća Miloševićeva intuicija da je nešto pogrešio verujući u "novu politiku" koju je sam stvarao. Verovatno je u povratku nazad, sa Pala u Beograd, verovatno u istom automobilu iz koga je Ćosić, verovatno kao loš prorok, bio najuren sa već određenom sudbinom koja će nastupiti za koji mesec, Milošević, štono kažu, "revidirao". Javilo mu se, sva je prilika, da su njegovi učitelji od bogoslova iz Tiflisa do svih vrsta Stambolića, bili u pravu kada nisu verovali u uspeh sednica koje nisu bile unapred pripremljene. Možda je tada i shvatio koliko je njegova starija partijska drugarica, Latinka Perović, bila dubok i prorok i komunistički ideolog, kada je, sredinom sedamdesetih godina, beogradskom partijskom aktivu, koreći ga što ideološkim neprijateljima prepušta ideološki prostor u javnim ustanovama, doviknula: "Za Partiju ne sme da bude praznog prostora!" Pred zoru toga dana, kada su prvi zraci Sunca obasjavali prilaze Beogradu ili možda Požarevcu, Milošević je, verujem, već imao gotovu odluku da promeni srpsku političku scenu i nepouzdanie saveznike, srpskim nacionaliste koji stvar shvataju ozbiljno kao i turobne pisce i belosvetske hohštaplere na čelu vlasti zameni oprobanim kadrovima i vrati se na oprobane staze lične vlasti i lične kontrole društva. I, zaista, od tog trenutka na dalje, Miloševićeva politika kao da se uglavnom sastojala u debarasiranju od nepotrebnih ili nesposobnih ili i jedno i drugo, saveznika. Očvrsnuo je kontrolu nas sopstvenom partijom, najurio Panića sa mesta predsednika vlade a, naravno, i celu njegovu vladu. Šešelja je prvo odvojio od važnih informacija a zatim i njega i njegovu kamarilu pretvorio u kafanski cirkus. Brana Crnja i Klara Mandić se pojavljuju još samo u skandaloznim rubrikama bulevarskih listova, a Mile Perišić pravi probleme samo diplomatama po prijemima i, naravno, Đinđiću. Ali, to je, ipak, samo Đinđićev problem. Dafina čak korisno služi jer jer je "puter na glavi" koji ima kao ratni profiter prisiljava da ide čaršijom i, kao gubava, pokazuje prstom ili - Ne daj Bože! - dodiruje one koji su viđeni da odu a koji su se o nju ogrebali. O nju su se - opet, Hvala Bogu! - ogrebali svi ali nisu svi, bar ne u isto vreme, i viđeni da odu. I, tako, sada, iz ovog rakursa i ovog trenutka, izgleda kao da je cela prethodna godina, od leta 1993. do leta 1994. bila Miloševićeva strateška priprema za ovaj trenutak. Naravno da to nije u potpunosti istina i da je on, kao dobar učenik moćnog aparata staljinističke vlasti istovremeno učvršćivao pre svega svoju vlast oslobađajući se i neprijatnih saveznika ali i nezgodnih svedoka. Vrlo pažljivo i oprezno, da ne razbije čaroliju srpskog nacionalizma koja struju između njega i biračkog tela, postepeno je demontirao taj isti nacionalizam, slabeći jednu po jednu njegovu stvarnu ili izmišljenu polugu ili potporanj. Po Latinkinom savetu, da praznog prostora ne može biti, svaki put je jedan razbijeni komad srpstvujuščeg političkog bića zamenjivao drugim, njemu tako dragim iz boljševičke prošlosti. Kada god je nestajao neki Mihailo Marković ili Kongres intelektualaca bivao je zamenjivan odgovarajućim širenjem SK-PJ, Nove levice ili kakvog sličnog ideološkog simulakruma. Sva je prilika da je Milošević likvidirao i divlji kapitalizam Božović-Šainović tipa upravo zato što je njegovo nekontrolisano širenje video kao opasnost po sebe ali i kao priliku, i to upravo upravo ratnom lobiju, da se bogati koristeći okolnost da se ratna područja nalaze ne samo van Srbije, kako on to sa ponosom voli da ističe, nego i van kontrole institucija vlasti što ga svakako znatno više brine. Učvršćujući tako vlast Milošević je čekao i priliku da završi rat u Bosni, razumevajući naravno da se sa one ali i ove strane Drine stvara jedan sasvim novi politički protivnik koji se trenutno nalazi van institucija vlasti ali, koji bi, ako se rat i iscrpljivanje Srbije produže, mogao da baš u životu u vojnom logoru, koji bi bio neumitna sudbina Srbije, pronađe snagu za svoje nametanje. Grupa oko Radovana koja vlada Bosnom samo je zametak tog procesa. Ona bi lako mogla dobiti podršku, ali i ideološko utemeljenje, sa ove strane Drine, ako rat potraje godinama. Sasvim je, opet, jasno da bi ta nova ideologija utemeljenje tražila u srpskom nacionalizmu koji je čedo samog Miloševića. Zato su, skoro spontano, i Milošević i Karadžić potražili oslonac u partizanštini odnosno četništvu, i zato su razmene ritualnih optužbi i nervoznih proslava vampirskih praznika poput 4. ili 7. jula, koji su još u prethodnoj deceniji bili praktično zaboravljeni, postale tako intenzivne i pune naboja kao da smo opet u Bravarevoj epohi kada je poraženi neprijatelj bio još uvek živ i prisutan u ostacima "preklane građanske klase". I, konačno, ovog proleća, obnovom ženevskih pregovora i formiranjem kontakt-grupe, prilika se ukazala. žini mi se da je, sticajem okolnosti koje nisu pod njegovom kontrolom ova prilika došla pomalo prerano za Miloševića. Naime on, kao savršeni igrač dvorskih prevrata i jahanja na talasima, zna i vidi da još uvek nije proteklo dovoljno političkog vremena. Drugi talas nacionalizma, izazvan osećanjem apsurda zbog jednostranosti sankcija i zbog sumanuto agresivne antisrpske politike koju vodi američka administracija još nije prošao svoj zenit. Naprotiv, on kao da je na vrhuncu moći. Takođe, prebrzo ostavljanje nacionalnog prostora dok je "gvožđe još vruće" može omogućiti drugim političkim snagama, poput DS i DSS na primer, da se u taj prostor ubace i eksploatišu ga. On, koji je kod svog, možda najvažnijeg učitelja, Bravara, pekao zanat, zna da je političko vreme možda najvažniji faktor u političkoj utakmici i da se stvari rešavaju same od sebe kada za to dođe vreme, naravno, ako se do tada preživi. To je verovatno jedan od važnih razloga zbog kojeg Milošević deluje pomalo rezignirano, kao čovek koji zna da mu se uslovi za veliki posao još uvek nisu stekli ali da, hteo ne hteo, tog posla mora da se prihvati. Dodatno otežavajući faktor za Miloševićevu "novu miroljubivu politiku" i "mir koji je bez alternative" predstavlja loša i nekonzistentna ponuda kontakt-grupe. Sva je prilika da je rad kontakt-grupe zapravo završen raspadom bilo kakvog dogovora, a ne tvrdom ponudom tipa "uzmi ili ostavi". To se videlo još pre više nedelja kada su počeli da stižu signali da će zaraćenim stranama ipak biti ostavljeno vreme da razmisle i da će im biti dozvoljeno da u bilateralnim pregovorima vrše korekcije mapa. Dodatni udarac, po običaju formiranom još od njihovog sabotiranja Lisabonskog sporazuma, zadali su Amerikanci koji su jasno stali na muslimansku stranu, obećavajući joj eksplicitno da će zaštititi njene interese i da će joj ispuniti sve želje, usput žarko žudeći i obećavajući svojoj javnosti da će se krvavo osvetiti Srbima ako sporazum odbiju unapred pretpostavljajući da je za njih toliko nepovoljan da će ga zasigurno odbiti. Uostalom nikakve posebne nagrade nisu predviđene Srbima za prihvatanje sporazuma dok se ministarska grupa danima bavila kaznama za odbijanje. Kozirjev je, onako u četiri oka i usmeno, najavio Miloševiću mogućnost da se, ako se prihvati sporazum, prvo ukinu saobraćajne i tranzitne sankcije a onda, možda, i cela rezolucija 820, ova poslednja, najgora po nas, od prošle godine. Međutim, Amerikanci to ničim nisu potvrdili pa čak i najavljuju Hrvatima da će ukidanje sankcija povezati sa rešavanjem problema Krajina. verovatno je to jedan od razloga što je čeljko Simić skoro panično dovukao Zvonimira Markovića, šefa hrvatskog ureda u Beogradu, iz posete Crnoj Gori koju je tek započeo pokušavajući da tako ambulantnim merama oživi "grupu za normalizaciju odnosa Hrvatske i Jugoslavije" koja je preteranim zahtevima Hrvata i trapavim Martićevim inaćenjem praktično zamrznuta. Mape su priča za sebe. Zli jezici ih kratko rezimiraju rečima da su takve da ih "ni Vesna Pešić ne bi prihvatila". Koridor je na pojedinim mestima širok samo sto metara a jedanaest gradova se vraća muslimanima dok Srbi dobijaju uglavnom livade što dođe kao neka vrsta zlobne osvete Karadžićevom insistiranju na katastarskim knjigama prema kojima zemlja pripada Srbima. No, ni to nije do kraja jasno. Kada je Nikiforov dolazio kod Miloševića doneo je neke mape obeležene olovkom koje je, kasnije, na licu mesta prepravljao. Priča se da je to toliko revoltiralo ruskog ambasadora u Beogradu Šikina da je odbio da ga prati u poseti Miloševiću. Prema tome, ima se jak utisak da će i ovu priliku za zaustavljanje rata Milošević propustiti. Naravno, on će razviti sve svoje strelce i angažovati sav politički kapital koji je tokom prethodne godine stekao. Međutim, nije i dalje jasno šta, ako išta efikasno, ima protiv klasičnog Karadžićevog manevra sa sazivanjem Skupštine RS ili kakvog referenduma koji će odbiti sporazum. Tu mu čak uspeh Avramovićevog programa smeta jer skida sa Skupštine RS grižu savesti zbog propasti u koju baca Srbiju i optužbe da nas sve ovde drže kao taoce. Ostaje nam samo da čekamo i da se nadamo. Da se nadamo, ali čemu? Pa najverovatnije tome da, ako već ne može da doaka Radovanu, Milošević iz besa i ljutnje pridavi po koji nezavisan medij poput NTV Studio B i Radio Indeksa, ukine novinski papir po kojoj nezavisnoj novini poput "Borbe", očisti par desetina koliko toliko neutralnih direktora i upravnika raznih važnih preduzeća i ustanova, aktivira svoje krtice u po nekoj opozicionoj stranki i razbije je ili bar oslabi te tako još malo učvrsti svoju vlast ovde. Možda Radovanu i ne može ništa ali nama, izgleda, može.
srbija.100 inferno, -> #98, vitez.koja
Ů ˙˙˙ Recimo da jesam, ali ne znam šta si time hteo da kažeš u Ů ˙˙˙ onom kontestu. Ů ˙˙˙ sk Evo, dole si napisao šta sam hteo da kažem.... Ů ˙˙˙ ps. "Niko vas ne sme da bije, sem združenog odreda Ů ˙˙˙ milicije" :)
srbija.101 milan,
(Emitovana 16. jula 1994. godine) Srbotopija 62. Dobar dan poštovani slušaoci danas je subota, 16. juli 1994. godine, a ovo je "Srbotopija" i govori vam Milan Božić. Dok čekamo ishod Palske skupštine i beremo kožu na šiljak, strepeći kakvu će odluku da donese Radovanov "brdski parlament", bavimo se sitnom politikom i još sitnijim preživljavanjem. Sve političke snage u zemlji su se koncentrisale na ovu temu, beskonačno prežvakavajući svaki, ma i najsitniji detalj povezan sa tzv. planom kontakt-grupe, što je, u stvari, projekat najmoćnijih država sveta da se već jednom okonča bosanska kriza. Ovaj plan se, od milošte ili iz cinizma ili iz oba razloga, naziva "mirovni ultimatum". Prošle nedelje smo se bavili političkim aspektima prekodrinske krize i mogućnostima za ishod ove runde, ovog čina bosanske drame. Pošto sa Pala još nije stigao odgovor, a sve se bojim da znam kakav će biti, pa smo zato u nekom "praznom hodu" čekajući događaje, ove nedelje ćemo se baviti jednim posebnim aspektom ove događaja oko Bosne. Naime bavićemo se reagovanjem opozicije na "mirovni ultimatum". Ova sedmica je bila prepuna izjava opozicionih političara na "bosanske teme", pa su stvorili dovoljno materijala za jedan omanji psihološko-politički ogled. Naše novoispiljeno ružno pače kvaziparlamentarizma i poludemokratije, u svojim bezuspešnim pokušajima da postane labud, strašno je zbunjeno sopstvenim osećanjem ogromnog značaja i još većim osećanjem nemoći pred ovakvim pitanjima. Niko sem vladajućeg establišmenta, pa čak, naravno, ni on u celini, nego samo njegovi najuži vrhovi, verovatno krug od par desetina ljudi koji čine najbliže dvorsko okruženje predsednika, nije ni za jedan trenutak tokom ove četiri godine odlučivao o pitanjima rata i mira, raspada stare države ili stvaranja nove. Zato deluje karikaturalno, čak komično da se oni, čija je nemoć nesumnjiva, ponajviše trpaju u medija pretvarajući ih u neku vrstu lutkarskog pozorišta. U ovom lutkarskom pozorištu većina nas, a pogotovu oni što su u takozvanoj opoziciji i kojima je čak dve trećine birača na prošlim izborima poklonilo glasove, ne nalazi se čak ni na pozornici, čak ni privezano za krstove koncima, koje lutkari, obučeni u crno povlače odozgo. Samo sedimo u gledalištu; neko na boljim, a neko na gorim mestima. Nekome bogami prokišnjava "ravno na glavu", nekome je vrućina, a neko je čak i zadremao. No, sve jedno, niko u predstavi nije učestvovao niti učestvuje. Sada, kada se predstava primiče kraju prvog čina, ili možda samo onoj kratkoj pauzi tokom samog čina, kada se slaba svetla pale za trenutak da bi omogućila binskim radnicima da okrenu pozornicu ili štogod promene na sceni, još smo zbunjeni i nemamo celovit utisak o predstavi, što nije ni čudo jer je krajnje avangardna, prepuna apsurda i nasilja. Ipak, kada iziđemo u foaje, veoma uporno, i sa izrazom lažne samouverenosti i kompetentnosti, komentarišemo, ocenjujemo, procenjujemo kao da sami umemo da pravimo predstave. Nešto hvalimo a nešto kudimo vrteći glavom i savetujući, poput nadobudnih kritičara koje nisu primili na pozorišnu akademiju pa su, besni na profesore, izpozavršavali filozofiju ili filologiju, te se sa novinskih stubaca svete svojim nedostižno uspešnim vršnjacima koji su, iako dronjavi i sa moravskim ili dinarskim akcentima, uspeli da očaraju komisiju na prijemnom ispitu. To je, eto, slika koja mi se pojavljuje kada god razmišljam o ulozi srpske opozicije u srpskoj politici i o načinu kako ona vidi i razumeva tu istu politiku. Sada, u bosanskom loncu položaj opozicije mi se čini još izoštrenijim i, naravno, glupljim. I, evo baš sada, kada se priprema još jedna dramatična noć na Palama i kada su medija prepuna "odjeka i negodovanja" da zlobno parafraziram naslov "Politikine" rubrike koja je u zenitu antibirokratske revolucije i kasnije, u zenitu rata, bila glavni rasadnik ratnohušačkih epistola, opozicija je ponovo u prilici da štogod prozbori i zahteva nešto u ime svojih dva miliona birača. I, naravno, priliku ne propuštamo. Izručujemo gomile usmenopolitičke književnosti u mikrofone, kamere i novinske stupce. U stvari, važna su samo reagovanja jer, nikakvih tajni više nema. Što se same vladajuće oligarhije tiče, stvar je jasna. Milošević je odlučio da kapitulira, odnosno, finije rečeno, "da se založi za mir koji je, naravno, bez alternative". Kampanja je ovog puta nemilosrdnija nego prošle godine u vreme Vens-Ovenovog plana jer izgleda da mu je ponestalo i strpljenja ali i da stvarno "gori pod nogama" i da su "mrski nam neprijatelji" ovoga puta svoje pretnje učinili ozbiljnijim. Lilićeva izjava, sada je to očigledno, nije bila nimalo slučajna, već uvod u žestoku "mirohuškačku" kapanju koja se sprovodi istim sredstvima i na stranicama iste te "Politike" i ekranima iste te TV Bastilje kao i ona prethodna, ratnohuškačka. "Odjeke i negodovanja" je ovog puta zamenio sam Hadži Dragan Antić, direktor vaskolike "Politike" koji je prošle subote napisao uvodnik u kome doslovno kaže: "Sada rukovodstvo Republike Srpske najavljuje da će "pitati narod". Da li je taj isti narod pitan o ratnom profiterstvu, o ratnim zločinima? Šta taj isti narod misli o proneveri miliona nemačkih maraka za šta se međusobno optužuju predsednik vlade Republike Srpske i ministar policije Republike Srpske?" Srpski narod, i onaj koji živi na teritoriji bivše BiH i onaj koji živi izvan nje, ne može biti ničiji talac." I tako dalje, i tako bliže i u tom stilu. Uvodnik završava više nego jasnim rečima: "Greška od pre 15 meseci ne sme se ovoga puta ponoviti." Da sam Politiku čitao bunovan rano ujutro, ili da mi je neko dao prepisan tekst bez prepoznatljivog Politikinog sloga, pomislio bih da čitam uvodnik g-đe Dane Drašković u Srpskoj reči. Istina, pomislio bi da je Dana propustila poneku političku omašku - ona, naime za BiH nikada ne bi rekla "bivša" - kao i poneku gramatičku - ne kaže se, i ne piše se, "15 meseci" nego "15 meseca" kaogod što nije "15 kepeci" nego "15 kepeca", ali, uprkos tome, zabune ne može biti. Hadžija je, možda i zato da se nekome poput mene ne učini da je uvodnik progurao u štampu neki grafički radnik - diverzant i terorista, fanatični pristalica Građanskog saveza, te da ne izazove neki nesporazum, popodne posetio i Radio Bastilju i, u udarnoj emisiji "Novosti dana", "vlastoglasno" pročitao svoju epistolu. Na televiziji se nije pojavio, kažu da valja da malo oslabi, jer ne može da stane u "mali ekran TV prijemnika". Posle ovoga čak ni najgluplji gledalac mašeg lutkarskog pozorišta nije mogao da ima nikakvu dilemu. Roma locuta, causa finita. Dakle, direktiva za ovu političku sezonu je izdata i linija je poznata pa svako je mogao da se prema njoj i ponaša. Istina, za razliku od Bravarevih vremena, sada možete i da ne budete na liniji, dozvoljeno je, čak se, zarad bogatstva političke scene i ponude na političkom tržištu, raznoglasnost preporučuje i stimuliše. Vuk, srećan valjda što unutarstranačke probleme može da zabašuri važnim i velikim događajem - naklapanjima o miru u Bosni - za koji se uostalom zalaže od 1991., odmah se direktno svrstao uz Miloševića, pa čak je i ponovio njegovu omiljenu floskulu o "miru koji nema alternativu" dokazavši time da ne misli da je predsednik samo "šarmantan i duhovit" nego i da može da nam radi šta god hoće. Nije se čak ni potrudio da ga propita zašto ga je tukao, držao u zatvoru i pomagao te iste "ratne zločince i profitere" kako ih sada zove Hadžija, tokom prethodne tri godine. Šešelj je, naravno odmah rekao: "Ne potpisivati nikako!" i Miloševića proglasio za veleizdajnika, izdavši na pejdžere svojim poslanicima naređenje da isto to ponavljaju i u skupštinskoj sali i u restoranu u klozetu. Ni on nije osporio da Milošević, mada veleizdajnik može njemu da radi i više nego što hoće. Međutim, za razliku od Vuka koji ga je pohvalio ali kome nije obustavio sudske procese protiv supruge, Šešelju je proces odložen za jesen. Pa sadA vi vidite. Uostalom, ja sam uvek verovao da majka najviše voli dete koje se najviše džilita i, eto, kao da se to i ovde potvrđuje. Koštunica je, pošto je već preuzeo ulogu ideološkog štaba Srba iz Bosne, ciljao dalje i suptilnije od Šešelja. On nije išao na odbacivanje "mira koji je bez alternative" đonom, nego je odmah ponudio Radovanu izgovor da izvrdava potpisivanje, primetivši da "mirovnom ultimatumu" nedostaje glavna stvar - a to je dokument o ustavnim principima te buduće Bosne bez čega Srbi, kao narod koji prosto obožava ustave te ih je zato nekoliko desetina promenio, naprosto ne mogu, kaogod što ne mogu bez vazduha i rakije. Istina, bez vazduha, naročito onog čistog, kome je mesto napolju, se još i nekako može, ali bez ustava i rakije teško, jer, ovo samo pijan čovek može da podnese. Đinđić je nastupio na kraju, čekajući da se bojno polje raščisti. Zato je, za uzvrat, bio maksimalno konfuzan ostavivši sasvim nejasnim da li je za potpisivanje ili protiv toga. Na prvi pogled mi je izgledalo da je na umu imao mogućnost da sačeka šta će da se desi, pa da prema tome dalje razvija propagandu, što je sa stanovišta interesa stranke logično. Međutim, kasnije mi je palo na pamet da je na umu imao ideju da time ponudi Miloševiću neku vrstu trgovine, očekujući, za uzvrat, nešto od vlasti. Ovo mi se, pak, čini veoma naivnim. Dosta mu je, uostalom, da se seti kako se on sam proveo zimus prilikom pregovora oko republičke vlade ili da pogleda kako se SPO proveo u prošlonedeljnoj trgovini sa žovićem koga je podržao prilikom izbora za gradonačelnika a koji je SPO-u, navodno, nudio trećinu gradske vlade, da bi SPO, na kraju, ostao kratkih rukava, pa da razume da je trgovina sa Miloševićem krajnje opasan posao. Što se reagovanja vanparlamentarnih stranaka tiče, teško je imati uvid u njihove stavove, jer su ih novinari već odavno "stavili na led" pa se iz medija ne može razabrati ni da li postoja a kamoli kakvi su im stavovi. Novinarima ovo ne treba mnogo zamerati jer valja imati dobar stomak da se podnesu i ove parlamentarne stranke a izdržati ostala udruženja čudaka i kafanskih atrakcija je skoro nemoguće. Međutim, jedna stranka, veoma patriotska i veoma vanparlamentarna, zapala mi je, sasvim slučajno, za oko. U četvrtak, dok sam se mrzovoljno klatio Krunskom ulicom ka Skupštini i trudio se da što kasnije stignem kako bi što manje udisao tamošnji vazduh, prošao sam pored muzeja princa Pavla u kome se sada nalazi Predsedništvo Republike Srbije - šta ćete, poštovani slušaoci, u normalnom svetu dvorce pretvaraju u muzeje a kod nas je stvar, kao i u mnogim drugim slučajevima, sasvim obrnuta - i ugledao omanju grupu ljudi, sa fizionomijama prepoznatljivim sa mitinga iz perioda antibirokratske revolucije, koji su stajali na travi, u Dvorskom parku, pedesetak metara od ulaza u Miloševićevu kancelariju, okupljeni oko nekakvog štapa sa transparentom koji je neodoljivo podsećao na totem. Kada sam prišao bliže ustanovio sam da je to miting SNO kome se - o čuda! - pridružilo i nekakvo Ekološko društvo iz Smedereva. Mitingaši su čekali da dođu Herd i čipe kako bi ih izviždali i uputili im svoje istorijsko "Ne!". Novinara je bilo skoro isto toliko koliko i mitingaša, sve zajedno jedno pedesetak, a čak i "najmrskiji neprijatelji" "patriotskih snaga" poput novinara "Vremena" ili našeg radija su mi rekli da će ipak napisati da je učesnika bilo preko sto jer su se sažalili. Eto kako patnja zbližava ljude. Mitingaše sam ostavio na travi da čekaju svoje mrske neprijatelje iz neprijateljakog nam inostranstva i sišao ka Skupštini sa tugaljivim osećanjem da oni više nisu politički, pa čak ni policijski problem, već da su više nekako problem čuvara parka. Tako je, eto, izgledalo izjašnjavanje o Bosni ove sedmice. Stranke, naravno one važne, su rekle šta su imale i sada se čeka ishod, naravno ne uspeha njihovih kazivanja, nego gigantomahije između Slobodana i Radovana. Ne tvrdim, naravno, da ova izjašnjavanja neće opozicionim strankama doneti po koji glas ili čak po koju hiljadu glasova više. Konačno, birači se opredeljuju za političke opcije baš prema izjašnjavanju o važnim pitanjima jer nije ovo neka preterano suptilna politička scena gde bi birač pažljivo odabirao kome da poveri svoj glas pa će zato, kobajagi, da da glas stranci koja će da podigne porez na duvan i alkohol a smanji na pivo i automobile umesto onoj koja će da smanji porez ali zato i davanja na dečije vrtiće i zaštitu čovekove sredine. Dakle, legitimitet izjašnjavanja nije tu sporan. Sporno je nešto sasvim drugo. Baš ovih dana dok su mi poturali mikrofone pod nos a ja davao visokoumne i visokoparne izjave, okruglo pa na ćoše, a sa krajnjim zaključkom, samo finije izrečenim, "stvari stoje loše pa ne preostaje ništa drugo do da se podvije rep i uzme ovo što nam se nudi" osećao sam se prilično blesavo. Ne zbog toga što na tu temu ne mogu da mudrujem i solim pamet, uostalom u ovim emisijama sam vam se verovatno popeo na glavu sa bosanskim ratom, već zato što sam ja, a kamo sreće da sam to samo ja, nego je to cela opozicija, potpuni autsajder u čitavoj stvari. Niti nas je ko pitao niti smo sami umeli da se nametnemo kao činilac u ovim ratnim zbivanjima. U baražnoj vatri propagande, kako ove "srboljubne" tako i one "antisrpske", a nemoćni da utičemo, ostali smo poput svih običnih građana na nivou "kafanske politike" ne samo ne mogavši da tok događaja promenimo nego čak ni da dopremo do lutkara koji vuku konce. Zato mi izjašnjavanje opozicionih stranaka, ma koliko, opet ponavljam, ono bilo legitimno sa tačke gledišta političkog marketinga, deluje kao jedan razgovor u pauzi pozorišne predstave u kome učesnici pokušavaju jedan drugog da ubede da su razumeli piščeve i rediteljeve namere i suštinu dela. Opozicija, umesto da zatraži da ih predsednik u ovako dramatičnim trenucima primi, makar i na zatvoren sastanak, i saopšti njima kao predstavnicima dvomilionskog biračkog tela kakve su mu namere i kako će reagovati na ovakav ili onakav sled događaja, gleda da se što više uslika i poput apotekara - što rekao Boško Jakšić, glodur "Politike" - meri broj stubaca koje dobija u novinama i minutažu na radiju i televiziji. Mora da se i sam Milošević čudi nad ovako nezrelom opozicijom ili, ko zna, možda sebi čestita što takvu opoziciju ima. Za to vreme, u Skupštini, koja ulazi u četvrtu nedelju zasedanja, prolaze bezvezni zakoni a radikali psuju. Predsednik dovodi pa zatim i odvodi policiju, koja te hoće te neće da ih najuri dok ostali ulažu amandmane. Šta ćete, leto je i vrućina. U nekoj od svojih pesama, jedna od rok grupa iz sada već bivše Jugoslavije - grupi sam već zaboravio ime, kao da je ta država postojala beskonačno davno - kaže: "čivot ti je o mama autobus, zavisi o mama gdje sedneš. Onima natrag se povraća, onima napred se jede!"