FORUM.2

14 Dec 1990 - 12 Jul 1991

Topics

  1. gde.smo (631)
  2. svet (368)
  3. jugoslavija (971)
  4. ljudska.prava (511)
  5. stranke (69)
  6. vlada (29)
  7. novine (206)
  8. bonton (47)
  9. trac (109)
  10. literatura (32)
  11. muzika (201)
  12. pokretne.slike (126)
  13. muskarci (150)
  14. devojke (883)
  15. klub (36)
  16. sport (89)
  17. parlament (192)
  18. razno (325)

Messages - literatura

literatura.1 georges,
UMESTO RESumea! PRODJITE KROZ APOKALIPSU! Opisite mi kako je bilo, please! VOTRE AMI GEORGES DE YOUGOSLAVIE ====================== SLEDI ZIP kao LILIHIP. gevokrap.zip
literatura.2 lucky,
Ko bi rekao da i ljudi koji se isklucivo bave racunarima i pohadjaju srednjeskolsko obrazovanje elektrostruke mogu da budu talentovani za pisanje. Kao primer, evo jedne bajke koju je napisao jedan takav covek iz moje skole. Pozdrav, Lucky. P.S. Bas me zanima kakav komentar na bajku imaju ostali...(urghhh,povracc) (inace bajka je pisana na Amigi...;>>>) bajka.zip
literatura.3 nesa,
Obaveštavam korisnike SEZAM-a da je iz štampe izašla knjiga: JI ĐING ─ PRIRUžNIK ZA PRORICANJE Autor: R.L.WING Cena: Za korisnike SEZAM-a: 240 dinara (pouzećem) U prodaji cena će biti dupla. Javiti se na: Dragan Karganović, 11040 Beograd, Ustanička 73 (011) 444-1802 Srećna Nova godina!
literatura.4 oduzlevski,
Kolko se ja sećam,takva knjiga je postojala pre 3-4 godine,ako se nevaram... Jel' JI-Đing bese ono sa novčićima i malim grančicama?
literatura.5 ppekovic,
>Kolko se ja sećam,takva knjiga je postojala pre 3-4 godine,ako se >nevaram... Jel' JI-Đing bese ono sa novčićima i malim grančicama? Da, Ji-Đing je ono sa grančicama i novčićima, i tačno je da je takva knjiga izašla pre 3-4 godine, tako da mislim da će ovaj autor morati svojski da se potrudi da dokaže zašto je njegova knjiga bolja od predhodne, iako ja nevidim u materiji koju obrađuje knjiga, nikakvih osetljivih tema koje bi mogle da se predoče čitaocu na toliko različite načine, da je morala da se piše još jedna knjiga sa ovom tematikom. Ipak, neću unapred da sudim o nečemu što nisam video, voleo bih da je to stvarno nešto novo i dobro, iako sam pesimista. Paya
literatura.6 georges,
=================== OPERA KOJA MENJA SVET MENJAJUCI SEBE SAMU! CEKAJTE I - DOCEKACETE! AMI GEORGES *********** *********** *********** dragon.zip
literatura.7 ljupco,
U martovskoj "Galaksiji" u "Izlog knjige" spominje se knjiga "Deterministcki haos", autora prof. dr Milivoja Belica, edicija SFIN, Institut za teorijsku fiziku, Beograd. Dali neko zna gde se moze nabaviti (adresa izdavaca) i po kojoj ceni? Moze li neko reci nesto vise o ovoj knjizi?█ĘÚ]╗]
literatura.8 .bale.,
EKSKLUZIVNO ZA SEZAM, (C) HADčI-OLJA BAKIĆ, prof. i umetnik Ova poruka je namenjena isključivo (umetnički nastrojenim) korisnicima Sezama i molim sve koji do nje dođu da ne doprinesu njenom publikovanju. -------------------------------------------------------------------------- KAKO BITI KREATIVAN / samoizgrađivanje, formiranje sopstvene ličnosti / ####################################################################### 1) Nemojte dopustiti da vas neuspesi dovedu do trauma. 2) Ako nemate cilj i u njega ne gađate, možete izgubiti samopouzdanje. Ovo je namenjeno ljudima koji su umetnički kreativni, ali koji pri tom nailaze na prepreke i teškoće. Ako smatrate da ste obdareni i želite da iskoristite svoj talenat, onda mu i morate pružiti najpovoljniju priliku za iskazivanje. Reći ćemo vam šta treba da izbegavate, a čega da se pridržavate ako želite da budete otvoreni, prijemčivi, osećajni, hrabri i vredni, a sve su to elementi koji grade optimalnu osnovu za kreativan rad. Evo nekoliko saveta: 1) Bar povremeno, ne pokazujte nikome ono što ste stvorili! Samo tada ćete se osećati dovoljno slobodni da budete potpuno originalni i smeli. Mnogim ljudima teško je da iskreno pišu čak i dnevnik, jer razmišljaju: "Šta će biti ako ga neko pročita?". Drugi strepe: "Ako jednoga dana postanem slavan, na šta će to da liči?". Nemojte da vas pretpostavka od publiciteta koči... Obećajte sebi da će izvestan deo vašeg rada ostati tajna i zamolite porodicu i prijatelje da to poštuju... 2) Menojte se unapred obavezivati kada se radi o vašem stvaralaštvu. Ima profesionalnih stvaralaca koji unapred uzmu akontaciju a brzo je potroše, "dugujući" svoje delo, što sputava slobodu rada... Nije potrebno da budete profesionalac, pa da sebi nametnete ovu vrstu pritiska. Možda ste svima razglasili o svom fantastičnom projektu - to će biti najbolje što je svet video!.. Prijatelji vas sada iščekuju, ispituju kada će to biti, a vi se osećate pravim dužnikom... 3) Radite za svoju dušu. Ubedite sebe u to, a ne zato da bi vam se drugi divili. Zapamtite: što se više brinete za mišljenje drugih, to će vam to mišljenje biti značajnije. Ako sebi postavite za cilj da ostvarite neko značajno delo, da napišete životno (remek) delo, možete biti toliko impresionirani veličinom zadatka, da ćete se uplašiti i nećete moći spontano da radite. Što manje mislite na druge, očekujete pohvale, podrške i priznanja, to ćete imati više slobode i samopouzdanja u radu... 4) Odredite sebi realan plan rada i držite se toga. Ako ste odredili da radite 6 dana u nedelji na nekom umetničkom delu - poduhvatu, a radite samo dva dana, nije nikakvo čudo ako se obeshrabrite, a to je opasno: kad ne ispunite plan, gubite volju za rad. Disciplina je potrebna, ali razumna. Možda i ne volite da sebe primoravate da radite u određeno vreme, već čekate nadahnuće; međutim, šta ako je ono presušilo?! Gubite veru u sebe i svoj rad. Bar u početku, odredite sebi 1-2 sata rada kada ste sami. Ako se držite rasporeda, više ćete uraditi, pod uslovom da želite da se time bavite!.. Ako sebe zapitate: "Da li doista volim ono što radim?" i "Da li ću nastaviti i pored prepreka?", pa potvrdno odgovorite, onda zaista želite da se bavite umetnošću, stvaranjem nečega originalnog, pa će raspored rada pomoći da lakše prebrodite povremeno odsustvo kreativnosti (zbog neraspoloženja, bolesti). 5) črtvujte se radi svoga rada. Ako ste već odvojili vreme za svoj (umetnički) rad, onda to vreme nemojte koristiti za telefoniranje, kuvanje ili gledanje TV... Ako poštujete zakazane sastanke sa prijateljima, zašto da ne poštujete "sastanak sa sobom"?! 6) Nastavite da radite uporno, iako su kritike nepovoljne. Ne dopustite da se to sve pretvori u traume. Ako nastavite sa radom, obnovišete veru u sebe, potvrditi značaj kreativnosti u vašem životu. žak i ako stvarate loša dela, i to je bolje nego ništa!.. žovek mora da gađa u metu, rekao je Stendal... Ako to ne činite, ako nemate cilj, nećete dobiti ništa... Ako prestanete sa radom, neće biti ništa neobično da se čudite da vam je takva ideja uopšte pala na pamet. Ako niste rođeni za poemu, okrenite se nekoj drugoj vrsti kreativne delatnosti - žanru, recimo fotografiji, i to je konstruktivno. Dobro je biti svestran, višestruk. No, neka to ne bude izgovor da se bavite nečim drugim - gubićete samopouzdanje, a, ako praktikujete razne grane umetnosti, u svakoj ćete biti manje stručni, iako talentovani... 7) Završite započeto, čak i ako nije ispalo onako kako ste se vi nadali. Kada nešto dovršite, jačate uverenje o ozbiljnosti svoga posla, samouvereni ste. Stanete li na pola puta, gubite veru u sebe. Biće vam sve teže da započnete nove poduhvate, ukoliko niste sigurni u započeto. 8) Treba ustrajati. Ovo je vrlo važno. Kreativan napor može da traje nekoliko časova, a može i nekoliko godina. U oba slučaja doći ćete na prekretnicu kad morate sebe da prelomite: hoćete li dovršiti započeto ili odustati? Biće korisno od početka da odlučite da ustrajete, inače, zašto ste i započinjali? Ako se umetnošću bavite profesionalno, onda nije dovoljno samo da stvorite umetničko delo: ono mora biti viđeno i kritikovano! Morate to obezbediti, a nemojte poslati roman jednom, već mnogim izdavačima i kućama, iako je odbijen, pa će se pružiti šansa da se objavi. Radili ste naporno, žrtvovali se; ako ga sada napustite, podrivate sebi veru u uspeh, pa će vam biti teži novi poduhvati... 9) Ako kritikujete svoje delo, imajte na umu da se raspoloženje menja. A ono će biti pod uticajem prethodne kritike. Ako ste danima redigovali temeljno neki rukopis, neće biti čudno ako mislite da uopšte ne umete da pišete. Što više popravljate mane svoje tvorevine, to vam one sve više bodu oči. Ako vam sve izgleda grozno, onda vam je obezvređivanje sebe prešlo u naviku. Prestanite, pogledajte dela drugih umetnika, naći ćete zamerke i za njih, pa će se vaše ocenjivanje ublažiti, promeniti... 10) Ne budite kritizer. To nije lako, jer prelazi u naviku, kritizerstvo vas uči da budete sitničavi, perfekcionista, što ometa vašu kreativnost. Pokušajte da se ne zaustavljate i da ne revidirate svoje delo, dok ste usred kreativnog grča; sačekajte da dovršite, pa onda procenjujte, ili bar uradite to sa jednim odeljnom. Svaka aktivnost, u ovom slučaju pisanje i redigovanje napisanog, zahteva drugačiji pristup, a svaka aktivnost i stvara svoj pristup; što više stvarate, postajete sve kritičniji. Ako dve aktivnosti držite odvojenim, nećete dozvoliti da kritički stav ometa kreativni polet! I kada redigujete i revidirate ono što ste napisali, činite to sa mnogo ljubavi. Popravljate ga, glačate, ističete vrline, blago uklanjajući greške. Imajte na umu: trudite se, jer je delo dobro, a želite da bude još bolje... žak i ako vam se tvorevina nije dopala, nemojte je odbaciti odmah. Ako vam je odvratna, pronađite razlog. Da li zato što nije ispunila vaša očekivanja? Ako samo pokušavate da zaboravite delo - da uništite prošlost - izazvaćete u sebi osećaj nekompetentnosti. Posle toga, ono što ste do tada učinili, još ne znači krajnji domet vaših kreativnih mogućnosti... 11) Kada dovršite nešto što vam se dopada, nemojte se hvalisati! Verovatno ćete poželeti da svoje delo pokažete drugima, naročito ako smatrate da je dobro. Jednostavno, predajte ga onome kome želite. Nemojte ga objašnjavati, dopustite svome delu da se samo za sebe izbori za mesto pod suncem; to će vam pomoći da i vi postanete samostalni... Kreativnost nije samo pisanje, slikanje, pevanje, komponovanje, to je životni stav - modus vivendi. Da biste gajili ovaj stav: a) Dopustite sebi da se iznenađujete raznim načinima na koje osećate i postupate. Pokušajte da ne ocenjujete svoja osećanja. b) Gajite sklonost prema apsurdnom u svetu koji vas okružuje. Učite se da cenite neobično, umesto što ćete kritikovati ljude i ideje koji vam izgledaju "iščašeni". c) Učite da se igrate, da obavljate neku aktivnost koja ne donosi korist!.. Ova sposobnost potrebna vam je u stvaralačkom radu, a nećete je imati ako je niste gajili u sebi. d) Nemojte se oslanjati na mišljenje drugih, ne tražite da drugi osećaju ono što radite, ne poredite se sa drugima koji se bave istim poslom, a naročito se nemojte "vajkati" što su oni postigli u vašim godinama, a vi tek počinjete. Zaboravite na poređenje, definišite sebi cilj i njemu stremite, bez obzira na sve ostalo... 12) Strepnja i kreativnost. žak i ako se pridržavate svih saveta, zapadaćete u povremene krize; očekujte da vas, s vremena na vreme, spopadne strah: "Da li ću uspeti, da li napredujem?". Ako ne osetite ovu strepnju, onda znači da se krećete suviše utabanim stazama, vaše delo doista nije kreativno... Svaki umetnik mora da proživi period kriza i nespokojstva, a doživljava ih često kao šok. Zašto? Zato što ih u potaji ne očekuje, pa ih doživljava kao znak da nešto nije u redu. Taman je tvorevina počela da napreduje, mi strepimo od ishoda, kao na ivici provalije; da ne bismo pali u nju, moramo biti oprezni. Strah može uništiti kreativnost, ali on je dobar znak - to je znak stvaralačke snage. Očekujte i iskušenje koje pravi savlađivanje straha. Nemojte se povući, ušančiti, ne očekujte suviše podrške od prijatelja. Pokažite svoje delo nekome i koristite mudro svoje uspehe. Ne dozvolite ni da vam oni postanu suviše značajni, jer se čuda ne ponavljaju često. Uspeh je, ipak, plod rada, ljubavi i talenta... HADčI-OLJA BAKIĆ, prof. i umetnik Regards from .bale. ! #8*)+-<
literatura.9 ivana,
Upravo mi je pala u oci ovaj odeljak foruma,ali kao sto videh,nema niceg novog Trenutno sam pod jakim uticajem Hese-a ,koga trenutno citam-knjigu Stepski Vuk.Ne znam zasto ,ali sam pocela na potpuno drugaciji nacin da posmatram st oko sebe i da na stvari gledam iz potpuno razlicitog ugla u odnosu na predjasni.Pre Stepskog Vuka citala sam Demijana i Sidartu,ali ovo.....Bacila sam samu sebe u rebus... Posmatrajuci svoje bice iznutra ,nalazim da sam u bliskoj povezanosti sa junakom ovoga romana-nazalost-nemam nameru da zavrsim ko on jer me samoca ubija...Stigla sam dao sredine,a nekako nemam snage da nastavim. tpuno se slazem da u coveku ima vise bica spojenih u celinu,ali uvek ih moou razvrstati u dve grupe-zvuci mali je tako. Strasno je kad covek spoznajom o samom sebi pocne da pati i da na sÚve nacine pokaze da je tu negde greska...Ne znam..... Ú] JÚavite se sa svojim razmisljanjima o ovoj knjizi......... Ivana
literatura.10 .bale.,
Devojčice draga! Ne znam koliko ti je godina, ali pretpostavljam da si tinejdžerka, kao što sam i ja bio kada sam čitao Stepskog vuka. Hteo sam samo da ti kažem da su svi koji su čitali Stepskog vuka, gotovo sam siguran, našli mnooogo sličnosti sa sobom, naročito u tim godinama. Zato, nemoj da te spopadaju crne misli, to je ipak samo divan roman. Regards from .bale. ! #8*)+-<
literatura.11 apricot,
Da li neko zna neku domacu literaturu koja se bavi problematikom: Filozofija (politika) prodaje.? Konkretno, zanimaju me autori i izdavaci takvih udžbenika. Dejan
literatura.12 ppekovic,
>>Da li neko zna neku domacu literaturu koja se bavi >>problematikom: Filozofija (politika) prodaje.? >>Konkretno, zanimaju me autori i izdavaci takvih udžbenika. Ako ti je jako stalo do ovakvih naslova, prošetaj se ili do ekonomskog fakulteta i potraži profesora iz Marketinga, ili idi do više škole za ekonomiju i informatiku, ili kod mene na FON. Na FON-u potraži prof. Vinku Filipović, nadam se da će ti pomoći. Takođe, možeš otići do prve knjižare i potražiti neke od knjiga iz područja marketinga, pa pogledaj spisak korišćene literature, možda nešto pronađeš. Paya
literatura.13 jtitov,
>prof. Vinku Filipović Opa, a Zeremski?? Ma nije valjda otišao u penziju?
literatura.14 apricot,
Hvala na ovim informacijama. Ja se inace ne bavim ovom problematikom već sam bio zamoljen od strane jednog svog prijatelja, da se raspitam o navedenoj temi. Dejan
literatura.15 boox,
Da se nepreciznosti i krupne greške ne javljaju samo kod novinara koji pišu o tehnici već i kod ljudi koji se tehnikom ozbiljno bave, pokazuje primer knjige "Integrisana digitalna elektronika", dr Spasoja Tešića, šesto izmenjeno izdanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Na strani 408 ove knjige, u glavi 11 "D/A i A/D konverzija", u odeljku "11.1.2 Osnovne karakteristike konverzije", u trećem pasusu, pri objaš- njavanju greške kvantizacije, stoji : "Naime, analogni signali su kontinualni, pa prema tome u datom opsegu mo- gu da poseduju bilo koju od beskonačno mnogo vrednosti. S druge strane, pak, digitalni signali su diskretni, te je broj njihovih vrednosti u op- segu ograničen." ^^^^^^^^^ Greška se, naravno, sastoji u tome što autor meša vremensku diskretizaci- ju sa kvantizacijom. Termin "diskretan" se odnosi isključivo na vremensku bazu, dok se zaokruživanje amplituda diskretnog analognog signala na naj- bliži raspoloživi nivo naziva kvantizacijom. Prema tome, postoje i analog- ni i digitalni "diskretni" signali, pa izvlačenje zaključka iz ovog podat- ka da je "broj njihovih vrednosti u opsegu ograničen" predstavlja ozbiljan propust. Ovo primedba je samo iz razloga da upozorim Payu, da kad bude pisao knji- gu... :>
literatura.16 alexa,
Hm, pa mogao bi malo da obrazložiš svoju tvrdnju, boox. Evo šta sam našao u jednom matematičkom rečniku: Diskretnost: prekidnost. Skup tačaka ima svojstvo D., ako nema tačaka nagomilavanja.
literatura.17 boox,
>> Hm, pa mogao bi malo da obrazložiš svoju tvrdnju, boox. Ok, alexa, mislio sam da sam bio jasan, ali ću sada pokušati da dam de- taljnije obrazloženje. Da podsetim, prokomentarisao sam kao neprecizno, sledeće objašnjenje iz knjige "Integrisana digitalna elektronika": >> "Naime, analogni signali su kontinualni, pa prema tome u datom opsegu mo- >> gu da poseduju bilo koju od beskonačno mnogo vrednosti. S druge strane, >> pak, digitalni signali su diskretni, te je broj njihovih vrednosti u op- >> segu ograničen." ^^^^^^^^^ Ne upuštajući se u definicije formulisane teoremama, složićeš se da analog- ni signali mogu biti kontinualni ili diskretni. Kontinualni signali su de- finisani u svakom trenutku vremena, a diskretni se dobijaju uzorkovanjem (sempliranjem, odabiranjem) kontinualnih signala u tačno odredjenim trenu- cima, koji se impulsom uzorkovanja najčešće odabiru sa ekvidistantnim vre- menskim intervalima. Karakteristika i kontinualnih i diskretnih analognih signala je ta što nji- hove amplitude mogu uzeti bilo koju od beskonačno mnogo vrednosti u zadatom intervalu, tj. njihove amplitude nisu zaokružene. S druge strane, digitalni signali su uvek definisani samo u odredjenim tre- nucima vremena, tj. diskretni su. Pored toga, oni mogu zauzimati samo odre- djene vrednosne nivoe, čiji broj zavisi od rezolucije sistema za konverziju. Recimo, ako neki napon treba da se predstavi u digitalnoj formi sa "n" bita, za to stoji na raspolaganju 2^n diskretnih nivoa. Digitalni oblik signala se dobija kvantizacijom analognih diskretnih vred- nosti, tj. procesom zaokruživanja njihovih amplituda na najbliži vrednosni nivo. Pri tome se javlja greška koja se ne može izbeći, a naziva se "šumom kvantizacije" (quantizing noise). Obrnut proces, pretvaranje digitalnog signala u analogni, izvodi se u dva koraka: dekodiranjem i rekonstrukcijom. Dekodiranje se sastoji u odredjiva- nju diskretnih vrednosti signala na osnovu datih kodnih reči u digitalnom obliku, a regenerisanje predstavlja postupak formiranja kontinualnog, ne- prekidnog signala, na bazi vrednosti dobijenih u prethodnom koraku. Ovaj proces se izvodi uz pomoć odgovarajućeg niskopropusnog filtra. E, sada, ako se tvrdnja iz knjige: "... analogni signali su kontinualni, ...", odnosi na vremensku bazu, ona nije potpuno tačna jer analogni signa- li mogu biti i diskretni. A, ako se odnosi na vrednosti njihovih amplituda, takodje nije korektna, jer su amplitude diskretnih analognih signala veli- čine izmedju kojih postoje konačne razlike, te nisu kontinualne. Iz ovoga izvodim zaključak da je autor verovatno pod pojmom "kontinualni" mislio na vremensku bazu, pa se po analogiji i reč "diskretni" za digitalne signale odnosila na nju. Ako je to tako, onda zaključak koji autor daje: "... te je broj njihovih vrednosti u opsegu ograničen" ne stoji, jer broj vrednosnih nivoa koje mogu zauzeti amplitude analognih diskretnih signala, nije u datom opsegu ograničen, nego je beskonačan. Znači, niti su analogni signali isključivo kontinualni, niti se iz činjeni- ce da su digitalni signali diskretni, može izvući zaključak da je zbog to- ga broj njihovih vrednosti u opsegu ograničen. Sve u svemu, možda sam ja u nekim ne tako važnim pitanjima perfekcionista, ali sam to zapisao u svom resumeu, pa imam opravdanje. ;) >> Evo šta sam našao u jednom matematičkom rečniku: Diskretnost: prekidnost. >> Skup tačaka ima svojstvo D., ako nema tačaka nagomilavanja. žini mi se da se ova definicija odnosi na teoriju skupova, pa nije adekvat- na za objašnjenje problematike koja je ovde pomenuta. Inače, reč diskretan, koja me je navela da pošaljem onu poruku potiče od latinske reči "discretus" - razdvojen.
literatura.18 .bale.,
U sledećoj poruci se nalazi prva od tri epizode "prve jugoslovenske BBS drame", tužne storije o Radovanu Ratarcu Raši, napisane davne 1985. godine perom moga druga Đere (V.Đ., zabranio da mu se puno ime navodi). Drama nije neko savršen- stvo od umetničkog dela, ali, obzirom da smo te 1985. godine išli u II gimna- zije, nije ni tako loša, pa sam odlučio da je pošaljem na Sezam. Nadam se da će poslužiti kao primer i inspiracija za naše mlade i ostale članove da pošalju svoje slične priloge da bi Sezam bio još zanimljiviji za širok krug korisnika. Regards from .bale. ! #8*)+-<
literatura.19 .bale.,
═══════════════════════════════════════════════════════════════════ ║ ║ ║ RADOVAN RATARAC - DOŠAO JE TIHO I UŠAO LEGENDU ║ ║ ║ ═══════════════════════════════════════════════════════════════════ - prva domaća BBS drama - (C) 1985 data processing I epizoda: Usamljeni pojedinac se bori za pravdu (razlozi) ───────────────────────────────────────────────────────────────────── NAPOMENA: U ovoj epizodi korišćena je autobiografija Radovana Ratarca, izdana na beogradskom sajmu jeseni 1985. godine i odštampana na printeru Fujitsu, Iskra Partner računara. Napisao ju je Radovan Ratarac u saradnji sa Aleksandrom Bakićem (sin Olje Bakić). Radovan Ratarac je rođen 1.12.1969. godine u Beogradu. Rođen je u znaku Strelca. Do svoje treće godine nije bio svestan svojih intelektualnih sposobnosti. Međutim, iznenada, posle gledanja TV serije "Kuda idu divlje svinje", njegov intelekt se budi. Već sa četiri godine ume da čita i piše. Godine 1973. sestra mu polazi u školu i on žarko želi da joj se pridruži. Ali, nailazi na otpor okoline. Međutim, svojom čeličnom voljom prevladava sve prepreke. Sledećih desetak godina istrajno je učio, završio sve škole sa odličnim uspehom. Tada je imao tek četrnaest godina. Na žalost, zakon je odredio da osobe mlađe od osamnaest godina ne smeju zasnivati stalni radni odnos. Tako je Radovan Ratarac, zbog krutosti zakona, ostao bez mogućnosti da se izdržava svojim radom. čivot je surov, bacio ga je na ulicu i uskratio mu je njegovu najveću ljubav - knjige. Odbačen od društva, Ratarac shvata koliko ima nepravde na ovom svetu i koliko su ljudi zli. Ali, pravi preokret u njegovom životu nastaje kada je u liftu jedne novobeogradske zgrade neki homoseksualac - dvometraš pokušao da ga siluje. Ratarac, teško povređen, odlazi posle nemilog incidenta u stanicu milicije da podnese prijavu. Međutim, tamo ga ismejavaju i on razočaran odlazi kući. Tada je shvatio da je i organe reda zahvatila društvena trulež. Više nisu bili sposobni da se nose sa rastućim kriminalom. Zato se Ratarac odlučuje da stvar uzme u svoje ruke. POžINJE DA SPROVODI INDIVIDUALNI TEROR! Ubrzo postaje dobri fantom beogradskih predgrađa, dobri duh koji se pojavljuje iznenada, spasava nedužne građane opasnosti i nestaje. Njegova plemenita dela ne ostaju nezapažena. O njemu piše štampa, radio i TV posvećuju mu veliku pažnju. Ali, skroman i lepo vaspitan, Radovan Ratarac se krije od javnosti. Nadimak koji su mu nadenuli mediji - "FANTOM" - uzima kao svoje umetničko ime. Iako je postao strah i trepet za ljude s one strane zakona, Raša posle izvesnog vremena shvata da se iza tog sveta sitnih lopova, švercera, preprodavaca droge i siledžija krije jedna daleko moćnija organizacija, kojoj je krajnji cilj da ovlada svetom. Raša je jedini svestan nadiruće opasnosti, on pokušava da upozori nadležne. Međutim, oni ga odbijaju kao suludog paranoika. Razočaran, Raša se povlači iz javnog života. Posvećuje se svom pravom pozivu - statistici. Svoju prošlost zakopava duboko u sebe, trudi se da zaboravi kakva opasnost preti svetu. Pravi se da ga je baš briga. Zapošljava se u KGB računskom centru i tu sreće devojku u koju se zaljubljuje na prvi pogled. Zvala se Svetlana Bojković. Imala je crne, kao ugljevlje oči, kestenjastu kosu i vitak struk. I ona je zavolela Rašu. Planirali su da se venčaju te zime. Nekoliko dana pred venčanje, šetali su se gradom, kao zaljubljeni golupčići, pili sok i jeli krempite. Raša je bio srećan kao nikad u životu. Već je padao prvi sumrak, krenuli su kući i dok su išli Ulicom 7. jula, iznenada se začula velika buka - pucnji, rafali i vriska ljudi. Naime, upravo u tom trenutku iz ekspoziture Jugobanke, Ulica 7. jula 7, istrčali su naoružani razbojnici i u paničnom begu krenuli su ka Novom Beogradu. Usput su nedužne i zabezeknute građane zasipali rafalima i urlali psovke. Jedan od smrtonosnih rafala pogodio je i naš mladi par. Izrešetani, pali su na pločnik. Svetlana je na mestu bila mrtva, a Rašu su prebacili u bolnicu. Lekari su se danima borili za njegov život. Ipak je preživeo. Vratio se kući iz bolnice. Ušao je u stan. Sve ga je podsećalo na Svetlanu. Ali, nje više nije bilo. Bio je sam, potpuno sam. Sa Svetlanom je prvi put u životu bio srećan, međutim, oni su porušili sve njegove iluzije. Oni su mu uništili život. Više nije imao šta da izgubi. Odlučio se za osvetu. Objavio je privatni rat svetskom sindikatu kriminalaca, organizaciji koja je želela da zavlada svetom. Ona je organizovala sve pljačke, ucene, sav kriminal. Svi kriminalci bili su pod njenom kontrolom. Pod kontrolom Svetskog sindikata kriminalaca bili su i oni razbojnici koji su ubili Rašinu verenicu Svetlanu Bojković i sve one nedužne ljude što su se slučajno zatekli u Ulici 7. jula onog nesrećnog dana. Radovan Ratarac je poveo svoj rat. Do istrebljenja. - nastaviće se -
literatura.21 .bale.,
█═══════════════════════════════════════════════════════════════════█ ║ ║ ║ RADOVAN RATARAC - DOŠAO JE TIHO I UŠAO U LEGENDU ║ ║ ║ █═══════════════════════════════════════════════════════════════════█ - prva domaća BBS drama - (C) 1985 data processing II epizoda: Rat počinje (First Blood) ───────────────────────────────────────────────────────────────────── SADRčAJ PRETHODNE EPIZODE: Posle masakra u Ulici 7. jula, Radovan Ratarac je hitno prebačen u bolnicu. Njegovoj verenici Svetlani Bojković pomoći više nije bilo. Izdahnula je na krvavom pločniku. Lekari su se danima borili za život nesrećnog mladića. Samo zahvaljujući svojoj snažnoj fizičkoj konstituciji preživeo je. Dolazi kući, ali tu ga sve stvari podsećaju na Svetlanu. Fotelje iz kojih su zajedno gledali televiziju, tanjiri iz kojih su jeli... Dušu mu razdire neutešni bol. Više nema iluzija. Odlučuje se za osvetu. Objavljuje privatni rat Svetskom sindikatu kriminalaca. Do istrebljenja. Radovan Ratarac napušta posao u KGB računskom centru. Uspeva, naime, da dobije invalidsku penziju. Niko ga nije mogao odbiti - rane koje je dobio u pucnjavi, onog nesrećnog dana kada je izgubio Svetlanu, ostavile su teške posledice. Jedan metak ga je pogodio nekoliko milimetara pored srca i lekari su mu rekli da se mora kloniti svakog većeg fizičkog naprezanja. Raša nije obraćao pažnju na upozorenja lekara, na umu je imao samo jednu misao - OSVETITI Svetlanu. žesto se budio noću, obliven znojem i grozničavo šaputao: "Dolijaćete, nitkovi! Tako mi hiljadu laibacha!" Počeo je da priprema plan osvete. Pošto je znao dosta ljudi s one strane zakona, od njih je sakupljao podatke o Svetskom sindikatu kriminalaca i polako stezao obruč oko ubica. Njegovi stari "poznanici" - sitni kriminalci, šverceri, makroi - nerado su mu govorili bilo šta o "organizaciji". I oni su bili zaplašeni: "organizacija" je od njih uzimala "porez" i naknadu za "zaštitu". Znalo se, ko bi joj se suprotstavio, mrtav je čovek. Ali, Raša je imao efikasne metode. Posle kratkog ubeđivanja, ni tvrdoglave nije trebalo dvaput pitati. Međutim, Rašino raspitivanje nije ostalo nezapaženo. Šefovi "organizacije" su bili obavešteni o njemu. Znali su za njegovu bivšu reputaciju beogradskog fantoma, ipak, izgledao im je prilično naivno. Mislili su: "Budala, sposoban je, a troši svoje snage uzalud. Ponudićemo mu da radi za nas, upotrebićemo ga za svoje ciljeve. Kad vidi lovu koju mu nudimo, brzo će zaboraviti na osvetu." Poslali su mu dvojicu svojih ljudi, koji su Raši preneli ponudu šefova. "Ako ne pristaneš, imamo mi i drugih metoda", rekli su i dodali: "Nemoj da si glup, zbog jedne ribe ne vredi se toliko truditi, sve su one iste, jebaće se za malo para". Raša ovo više nije mogao trpeti, udario je jednog, drugi je pokušao da ga iznenadi s leđa, ali je Raša bio brži. Onesvešćene razbojnike ostavio je na mestu borbe, a jednom od njih na čelu je krvlju napisao: "OSVETA!". Kada su šefovi saznali šta se desilo, bili su prilično besni. Rekli su: "Dobro, hteo je rat - dobiće ga." U međuvremenu, Raša je saznao gde se nalazi glavno sedište Svetskog sindikata kriminalaca. Nije ga mogao videti izbliza, jer je bilo dobro čuvano. Iako je kuća gde je bio smešten nitkovski štab izgledala obično, kao mnoge druge kuće u tom kraju, Raša je znao da je obezbeđenje oko nje odlično, da stotine ljudi danonoćno čuva svoje podle šefove. Ipak, odlučio je kako zna i ume da uđe u ovu dobro čuvanu tvrđavu i osujeti prljave planove koji su u njoj pripremani. I, naravno, da osveti Svetlanu! Za to vreme, organizacija je žurila da se oslobodi Raše. Bio joj je trn u oku. Jedini koji je smeo da se suprotstavi svemoćnoj volji šefova. Planirali su da ga ubiju. I, zaista, jedne noći, Raša se vraćao kući iz kafanice u kojoj je pio svoje redovno piće pred spavanje. Mirno, ne osećajući nikakvu opasnost, popeo su uz stepenice do svog stana. Počeo je da otključava vrata i najedanput je postao svestan da su oni tu. Vrata su bila dvaput zaključana, a on ih je uvek zaključavao jedanput. Videvši to, on reši da izvede veštu varku. Gurnuo je vrata, pustio ih da se otvore, a za to vreme se pomerio u stranu. Odjeknulo je bezbroj rafala. Raša je pomislio da ih je prevario i da će ih sada lako savladati. Ali, iznenada je osetio hladnu cev na svojoj slepoočnici. Jedan od nitkova bio je iza njegovih leđa sve vreme. Uveli su ga u stan. Krenuli su da ga muče. Šamarali su ga, tukli, iživljavali su se nad njim. Kada je već pomislio da je gotov, u sobu je ušao jedan od šefova i rekao: "Pustite ga meni, baš je lep. 'Ajde, bež'te iz sobe!" Svi su izašli i Raša je ostao oči u oči sa njim. Shvatio je da pred njim stoji homoseksualac. Prema njima je osećao veliku mržnju još od onog dana kada je onaj homoseksualac - dvometraš pokušao da ga siluje u liftu jedne novobeogradske zgrade. Šef mu je rekao: "Sve će biti u redu, lepotane, ali prvo me poljubi. Stvarno me uzbuđuješ, tako si prkostan." Raša je osetio da je to pravi trenutak da se oslobodi. Krenuo je kao da će poljubiti tu znojavu pederčinu, ali mesto blaženstva poljupca, nitkov je osetio strahovit udarac u mošnice. Nije mogao ni da pisne, jer mu je Rašina ruka već zapušila usta. Raša ga je lako savladao, razoružao ga i krenuo da se obračuna sa ostalima, koji su u drugoj sobi, ne sluteći ništa, pričali kako je bilo lako savladati "tu naivnu poštenjačinu". Raša je nečujno ušao u sobu i bez borbe ih razoružao. Nitkovi su bili toliko zapanjeni, da ni oružje nisu mogli da potegnu. Osim toga, Raša je imao automat u rukama. Kada su saznali šta se desilo, šefovi su naprosto pobesneli. Rekli su da će se lično obračunati sa tim žutokljuncem. Raša je postao svestan da ima još malo vremena. Pomislio je: "Ili ja ili oni" i grozničavo počeo da priprema završnu akciju. Dok je razmišljao, odjedanput su se začuli pucnji. Nekoliko rafala. Potrčao je da uzvrati zlikovcima, ali u hodniku nije bilo više nikog. Samo je za vrata bila pričvršćena poruka "NAJEBO SI!". - nastaviće se -
literatura.22 vcalic,
Evo jedne BBS krimi priče: Sedi 6 ljudi u chatu i, odjednom, jedan mrtav. Zbunjeni predstavnici organa reda nisu umeli da sami reše ovaj misteriozni slučaj, pa su u pomoć pozvali slavnog detektiva. Slavni detektiv, primenom dijalektičkih metoda, i uz utvrđivanje činjenica da na obližnjem kontejneru za đubre postoje masni otisci prstiju, da su komšijinoj mački prerezane kandže na prednjim šapama, i da Južna Rodezija nema izlaz na Atlantski okean, dolazi do zaključka da rešenje ovog slučaja ima tri varijante: a) Ubica je MUP-ovac koji je prisluškivao chat. Ubistvo je izvršeno na taj način što je dotični MUP-ovac greškom pustio visoki napon u telefonsku liniju nesrećne žrtve. Motiva nema, ubistvo izvršeno iz nehata. b) Ubistvo se dogodilo tako što su demonstranti opozicije greškom kamenovali prozor nesrećne žrtve, umesto prozora predsednika lokalnog odbora vladajuće stranke, a koji je stanovao stan pored nesrećne žrtve. c) Ubica je Bob. Motiv je što je žrtva sedela u chatu, umesto da gleda "Twin Peaks". Ubistvo je izvršeno na taj način što se Bob uvukao u hardver računara koji pokreće BBS, i u, po njega, povoljnom trenutku, poslao veliku količinu đubreta na vezu, što je kod nesrećne žrtve izazvalo stres koji je doveo do infarkta. ........ Šta se dalje dešavalo, moći ćete da čitate u sledećem broju. Priča je DJ, zar ne? ;)) WR
literatura.23 .bale.,
█═══════════════════════════════════════════════════════════════════█ ║ ║ ║ RADOVAN RATARAC - DOŠAO JE TIHO I UŠAO U LEGENDU ║ ║ ║ █═══════════════════════════════════════════════════════════════════█ - prva domaća BBS drama - (C) 1985 data processing III epizoda: Obračun (ušao je u legendu) ───────────────────────────────────────────────────────────────────── SADRčAJ PRETHODNIH EPIZODA: Pošto mu je organizacija ubila verenicu, Radovan Ratarac, nekadašnji junak beogradskih predgrađa, beogradski fantom, odlučuje se za krvavu osvetu. Organizacija doznaje njegove namere i njeni šefovi pokušavaju da Rašu privole na saradnju. Naravno, to je nemoguće. Šefovi, besni zbog Rašine neposlušnosti, odlučuju da ga ubiju. Međutim, on čudom izbegava smrt i shvata da je došlo vreme konačnog obračuna. U međuvremenu, pronašao je kuću u kojoj se nalazi štab organizacije. Dok u svom stanu kuje plan završne akcije, najedanput, prepadaju ga pucnjevi. Nekoliko rafala. Raša grabi oružje, istrčava na hodnik, ali tamo nema nikoga. Samo je na izrešetanim vratima neko napisao: "NAJEBO SI!" Od svojih doušnika Raša saznaje da, iako organizacija ima trojicu šefova, oni svi nemaju jednaku moć. Jedan je bio glavni, držao je sve konce u svojim rukama. On se klonio javnosti, nije se družio sa puno ljudi, stalne žene nije imao. Ostala dvojica su, u stvari, bili njegovi pomoćnici. Njihovo ponašanje je bilo drugačije. čiveli su raspusnim životom, pijančili i provodili većinu vremena u sumnjivim lokalima. Raša je znao: ako ne ubije glavnog šefa, nije učinio ništa. Ali, nije znao kako da uđe u dobro čuvanu kuću, gde se nalazio štab organizacije i gde je živeo veliki šef. Nije ga mogao izmamiti napolje, negde nasamo, jer veliki je šef retko napuštao kuću, a i kada je to činio, išao je sa pravim odredom telohranitelja. Zato se Raša odlučio za lukavstvo. Zarobiće jednog od njegovih pomoćnika i onda ga naterati da zove gazdu kod sebe "hitno", a onda će se Raša hitro i "čisto" obračunati s njim. Bez svog vođe, Svetski sindikat kriminalaca će se vrlo brzo raspasti i biće lak plen za policiju. Primetio je da stariji pomoćnik, zvali su ga Dino, uživa ogromno poverenje glavnog šefa. Ali, zapazio je i da se Dino često posle pijanki šeta noću sam, misleći da mu niko ništa ne sme. I zaista, nije bilo tog čoveka u gradu koji bi se usudio da se suprotstavi Dinu. On je bio strah i trepet, jak i vrlo brz na pištolju. žak i kada je bio pijan. Ali, Raša je rešio da ga zarobi i upotrebi kao "mamac" za velikog šefa. Strah odavno nije osećao. Osećao je samo jednu emociju - mrzeo je te nitkove svom snagom svog bića. Vrebao je trenutak da zarobi Dina i konačno, posle nekoliko dana, spremio mu je zasedu. Dino se, po običaju, vraćao peške sa neke pijanke, uvek je govorio da mora da udahne zrak pred spavanje. Išao je potpuno sam, bez pratnje, toliko je bio siguran u sebe. U jednoj mračnoj ulici, u kojoj nije bilo žive duše, Raša je sačekao Dina i manirom pripadnika specijalnih jedinica savladao nitkova. Brzo ga je sklonio u posebno, ranije pripremljeno sklonište. Skuvao je kafu i čekao da se lopuža probudi. Kad je najzad došao svesti, počeo je da besni, da psuje Rašu i da mu preti. Raša ga je ućutkao sa nekoliko dobro usmerenih udaraca u mošnice i počeo da ga ispituje. Kada je posle kratkotrajnog ubeđivanja saznao neke interesantne detalje, Raša je rekao Dinu šta očekuje od njega. Kada je čuo, zlikovac se zasenio od smeha. "Ti nisi normalan, razbucaće te kao dete pelene!", rekao je. Raša mu odgovori da nije njegovo da razmišlja šta će biti i upita ga hoće li ili neće da radi za njega. Na to se zlikovac opet nasmejao, opsovao Rašu i počeo da preti. "Naravno da neću da ti pomognem, sjebaću te čim budem mogao, glupane!". Raša shvati da je vreme da upotrebi svoje metode. Nitkov se prvo opirao, ali brzo je popustio i rekao Raši: "Prestani, molim te, prestani!". Raša je zaključio da ga je "omekšao". Zatim mu je izložio plan akcije i počeše da se pripremaju. Trebalo je da Dino zovne velikog šefa u ovo sklonište i zahteva od njega razgovor nasamo. Pratnja bi ostala napolju, a unutra bi Raša sa automatom zarobio velikog šefa, izašao napolje s njim kao taocem i predao ga u ruke policiji. Počeše sa akcijom. Dino je pozvao velikog šefa i posle dugotrajnog ubeđivanja, privoleo ga je da dođe u sklonište. Kada je šef došao sa pratnjom, Dino ga je čekao pred vratima, a Raša je bio iza otvorenog prozora sa napunjenim automatom. Iako je Dino spremao neku podlost, ništa u tom trenutku nije mogao da učini, jer je znao da bi začas bio izrešetan kao glineni golub. Tražio je da veliki šef uđe unutra sa njim, jer imaju nešto "jako važno" da razgovaraju. Posle kratkog dvoumljenja, šef je pristao i mirno su ušli u kuću. Upravo u trenutku kada je, po planu, Raša trebalo da zarobi velikog šefa, Dino je uzviknuo: "Šefe, pazi desno!". To je bilo dovoljno i veliki šef je pripucao u Rašinom pravcu. Raša odskoči u stranu, opali jedan rafal i sakri se na spratu. Dino tada ispriča šefu šta se desilo. Šef se jako razbesneo kada je čuo kako je Dino jeftino prevaren. U besu mu udari dva-tri šamara. "Budalo jedna, zbog tebe sam mogao da poginem, idiote! No, dobro, smrskaćemo njušku tom žutokljuncu." Pozvao je svoje momke da uđu unutra i pomognu mu. Međutim, Raša se nije dao iznenaditi. Dok su momci ulazili, bacio je ručnu bombu i desetkovao ih. Šef se tada još više razbesneo i počeo da urla od srdžbe: "Jebaću mu majku majčinu, sam ću ga srediti! Govnar!". Izvadio je svoj pištolj, polako ga napunio i krenuo na sprat gde je Raša bio skriven. Kada se popeo tiho i gipko kao mačka, odmah je uočio Rašu, koji je za trenutak bio neoprezan i otkrio se. Pripucao je i pogodio hrabrog mladića u ruku. Izmenili su još nekoliko hitaca i Raša tada napravi varku. Nije odgovorio na nekoliko pucnjeva svog protivnika, samo je škljocao obaračem. Ovo ohrabri nitkova i on se zlobno nasmeja: "Sad si stvarno najebao!". IzaŠao je siguran iz zaklona i krenuo ka mestu gde je bio Raša. I taman kad se nadao da će ustreliti jadnog dečka, Raša ga je spremno dočekao sa oružjem u ruci. Obojica kao da su pripucali u istom trenutku, ali Raša je ipak bio za trenutak brži. Zlikovac je izrešetan previjao na podu. Kada mu je Raša prišao, bio je na samrti. "Sad si ti najbolji", prošaputa i izdahnu. Međutim, Raši to više nije uopšte bilo važno, izvršio je svoj zavet i osvetio Svetlanu Bojković. Konačno je bio miran. Sišao je u prizemlje i pripucao na zlikovce, koji su, kada su ga videli, bili zaista šokirani. Nisu verovali da neko može biti brži i bolji od njihovog šefa. Brzo su se razbežali, a ni Raši nije bilo do ubijanja. Pucao je u vazduh. Odbegle razbojnike brzo je uhvatila milicija. Kao što je Raša predvideo, Svetski sindikat kriminalaca se odmah raspao. Svetlana je bila osvećena, a građani su odahnuli. Raša je shvatio da je izvršio svoj zadatak. Uzeo je stvari, Svetlaninu sliku i krenuo na selo. čeleo je da živi mirno i tiho sa svojim uspomenama. Ljudi će ga se večno sećati. Legenda o njemu prenosi se i dan-danas sa kolena na koleno. A on, naš hrabri junak, skroman kao što je uvek i bio, povučeno živi u svojoj kućici na selu, bavi se omiljenim hobijem - kompjuterima i ponekad se seti svojih slavnih dana. - kraj -
literatura.24 dherceg,
RAŠA RATARAC - JUNAK NAŠEG DETINJSTVA!!! he-man
literatura.25 mrki,
>>>>>> Za sve ljubitelje SFa, u fajlu uz poruku nalazi se: MM MM II II JJ AA MMM MMM II II JJ AA AA MM M M MM II II JJ AA AA MM M M MM II II JJ AA AA MM M MM II II JJ AA AA MM MM II SSSS II JJ AAAAAAAAAAAA MM MM II SS SS II JJ AA AA MM MM II SS II JJ JJ AA AA MM MM II SS II JJJJ AA AA SSS SS fffffff ** fffffff SS ff ** ** ff SS SS ffff **** * ffff SS SS ff ** ** ff SSSSSS ff ** ** ff **** * FFFFFF AAAA NN NN ZZZZZZ II NN NN FF AA AA NNN NN ZZ II NNN NN FFFF AAAAAAAA NN N NN ZZ II NN N NN FF AA AA NN N NN ZZ II NN N NN FF AA AA NN NNN ZZZZZZ II NN NNN ---------------------------------------------------------------- Glasilo društva ljubitelja SFa i fantasya Dr.Branko Belan, Split ---------------------------------------------------------------- Broj: 2 28.05.91 Glavni urednik: Bijelić Zoran 058/55 10 86 S A D R č A J : Prigodan interview sa prošlog SFerakona: Urednici Siriusa napisao: Zoran Bijelić "Trilaterala", Anthony Bytow "Zlatna knjiga", Ariel Šimek "Popravak" priča Arijela Šimeka "The man who used the universe", PSILOT Prilog: strip Mirko SFemirko (PCX datoteka) misija02.zip
literatura.26 dexi,
BOZE PRAVDE Boze pravde, ti sto spase Od propasti dosad nas, Cuj i od sad nase glase I od sad nam budi spas! Mocnom rukom vodi, brani Buducnosti srpske brod, Boze spasi, Boze hrani, Srpskog kralja, srpski rod! Slozi srpsku bracu dragu Na svak'dican, slavan rad Sloga bice poraz vragu, A najjaci srpstvu grad! Nek na srpstva blista grani Bratske sloge zlatan plod, Boze spasi, Boze hrani, Srpskog kralja, srpski rod! Nek na srpsko vedro celo Tvog ne padne gneva grom, Blagoslovi Srbu selo, Polje, njivu grad i dom! Boze spasi, Boze hrani, K pobedi mu vodi hod, Boze spasi, Boze hrani, Srpskog kralja, srpski rod! Iz mracnoga sinu groba, Srpske krune novi sjaj Nastalo je novo doba Novu srecu Boze daj! Kraljevinu srpsku brani Petvekoven borbe plod Srpskog kralja Boze hrani Moli ti se srpski rod!
literatura.27 vcalic,
Mala primedba. Ovo je verzija pesme koja se pevala za vreme monarhije. Predlog za himnu Republike Srbije je ova pesma, s tim što u refrenu umesto : "Bože spasi, Bože hrani, Srpskog kralja, srpski rod!" treba da stoji: "Bože spasi, Bože čuvaj srpsku zemlju, srpski rod" WR
literatura.28 zddb,
>>>>> Mala primedba. Ovo je verzija pesme koja se pevala za vreme monarhije. Predlog za himnu Republike Srbije je ova pesma, s tim sto u refrenu umesto : "Boze spasi, Boze hrani, Srpskog kralja, srpski rod!" treba da stoji: "Boze spasi, Boze cuvaj Srpsku zemlju, srpski rod!" <<<<<< Sve rečeno je jasno, osim da li se ta izmjena odnosi i na sljedeću strofu, tj. treba li da bude "Srpsku zemlju Bože hrani", umjesto "Srpskog kralja Bože hrani"? Kraljevinu srpsku brani Petvekovne borbe plod Srpskog kralja Bože hrani Moli ti se srpski rod! Pozdrav Zoran D. Brkić
literatura.29 zddb,
Zahvaljujem dexi-ju na himni. U njegov sam tekst ubacio naša slova, za one koje mrzi da sami ispravljaju. Osim toga, cijela je himna na jednoj stranici, te je možete ubaciti u autoexec.bat, da vam izlazi na ekranu, sve dok je ne naučite. Ukoliko opazite neke greške, recite. BOčE PRAVDE Bože pravde, ti što spase Nek na srpsko vedro čelo Od propasti dosad nas, Tvog ne padne gneva grom, žuj i od sad naše glase Blagoslovi Srbu selo, I od sad nam budi spas! Polje, njivu grad i dom! Moćnom rukom vodi, brani Bože spasi, Bože hrani, Budućnosti srpske brod, K pobedi mu vodi hod, Bože spasi, Bože hrani, Bože spasi, Bože hrani, Srpskog kralja, srpski rod! Srpskog kralja, srpski rod! Složi srpsku braću dragu Iz mračnoga sinu groba, Na svak' dičan, slavan rad Srpske krune novi sjaj Sloga biće poraz vragu, Nastalo je novo doba A najjači srpstvu grad! Novu sreću Bože daj! Nek na srpstva blista grani Kraljevinu srpsku brani Bratske sloge zlatan plod, Petvekovne borbe plod Bože spasi, Bože hrani, Srpskog kralja Bože hrani Srpskog kralja, srpski rod! Moli ti se srpski rod! Ja dodajem pjesmu, koja je takođe bila u nekim kombinacijama za himnu: ----------------------------------------------------------------- Dositej Obradović, 1808. Pesma na insurekciju Srbijanov (Serbiji i hrabrim jeja vitezovom i čadom i bogopomagajemu ih vejvodi gospodinu Georgiju Petroviču posvećena) Vostani, Serbije! Vostani carice! I daj čadom tvojim videt tvoje lice! Obrati serdca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sad se probudi I Srblje vozbudi Ti vozdigni tvoju Carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo kao vid Danice. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sad se probudi I Srblje vozbudi Spomeni se, Mati naša, tvoje perve slave, Tvoji vražbenika ti posrami glave! Divjeg Janičara teraj sa Vračara, Koji svog istog sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sad se probudi I Srblje vozbudi Tebi sad pomaže nebeska volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja Svi bližnji tvoji tebi dobra žele, I daljnji se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sad se probudi I Srblje vozbudi Vostani Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si nekad bila! Serbska tebi vopiju iskrena čada, Koja hrabro vojuju za tebe sada. Bosna, sestra tvoja, tebe gleda I ne želi tebi nikakvog vreda Ko tebe ne navidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Hercegova zemlja i žernaja Gora, Daleke države i ostrovi mora, Svi tebi pomoć nebesnu žede, Sve dobre duše tebi se vesele I soglasno vele: Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sad se probudi I Srblje vozbudi ----------------------------------------------------------------- Pesma ustanku Srba -insurekcija = ustanak -čada = djeca, čeda -očesa = oči -vražbenika = neprijatelja -vopiju = vape, bukvalno -vreda = štete -ne navidi = mrzi (Sjetite se: "Ne mogu da ga vidim očima!") -žede = žude (?) (Nesumnjivo od korjena "žeđ, žedneti") Zoran D. Brkić
literatura.30 znevenic,
Bravo! Ovo sam posebno DL... :) e, i hvala... 3OPAH
literatura.31 zolika,
Neka ostave te reci, ako dodju Karadjordjevici, taman ce odgovarati
literatura.32 ivana,
Na najzahvalniju temu,svega 30 poruka..tuzno ))))))):