FORUM.6

03 May 1992 - 04 Sep 1992

Topics

gde.smo (265)
jugoslavija (185)
srbija (2538)
svet (100)
mir (4)
politika (38)
bonton (16)
ljudska.prava (3)
novine (80)
trac (174)
devojke (688)
klub (7)
svedocenja (264)
razno (638)

Messages - razno

razno.606 mmarkov, 01 Sep 92 -> #603, mladenp

>>> Sta ti mislis koliki pritisak ti trpis kada zaronis >>> 1 metar izpod vode ? >> >> Za svaki metar dubine dodaj po 0.1 bar na atmosferski >> pritisak. Stvar je vise u nagloj promeni pritiska ( bilo kao rezultat udarnog talasa ili necega drugog ). Ako si nekada ronio dublje od 1 metra pa naglo izronio, verujem da i sam znas da ti se usi nisu bas najbolje provele. Zato se pri dubljim ronjenjima ozranjanje vrsi postepeno po etapama ( dekompresija ) da bi se omogucilo izjednacavanje pritiska i telu ronioca i okoline.

razno.607 mmarkov, 01 Sep 92 -> #600, predrag

>> Ako je cvstoca aluminijuma ň= 50 N / mm izracunaj sam. Pazi, uopste nije potrebno da se ista na avionu polomi, dovoljno je da se deformise. Ako zamislis stap duzine 1m, debljine 2 cm, od tog istog aluminijuma na ciji jedan kraj dluje sila od 10 kN, taj stap ce biti zavrnut za 0.25 radijana, tj. 15 stepeni. E sada jos zamisli da se to isto desi sa krilom od aviona... >> Da ne uhvati mozda promaja pilota u kabini ? ;)))) Da, promaja, i pucanje bubnih opni, i poremecaji disanja, i smetnje u krvotoku, i kesonska bolest, ali sve su to manje smetnje koje mu nece smetati da spremno doceka svakog ko se drzne da ...

razno.608 mladenp, 01 Sep 92 -> #606, mmarkov

> Stvar je vise u nagloj promeni pritiska ( bilo kao > rezultat udarnog talasa ili necega drugog ). Ako si nekada > ronio dublje od 1 metra pa naglo izronio, verujem da i sam > znas da ti se usi nisu bas najbolje provele. Zato se pri > dubljim ronjenjima ozranjanje vrsi postepeno po etapama ( > dekompresija ) da bi se omogucilo izjednacavanje pritiska > i telu ronioca i okoline. Ma znam dobro o čemu se radi, ali me predrag nije razumeo ili se zezao. Lagano izronjavanje se ne praktikuje zbog izjednačenja pritiska. Kod zaranjanja se azot rastvara u krvi. Ako bi ronilac brzo izašao na površinu, azot bi se izdvojio u vidu mehurića, naravno sa fatalnim posledicama. Vreme dekompresije zavisi od dubine i vremena provedenog na istoj. Ako sam negde pogrešio neka me ispravi neko ko se bavi ronjenjem.

razno.609 squsovac, 01 Sep 92

Najnovija (današnja) istraživanja agencije PARTNER. (sutra će se pojaviti u štampi) Srbija (uključujući i Vojvodinu), bez Kosova. 200 sluč. izabranih ispitanika. Telef. anketa. Uzorkom ouhvaćeno 7 regiona: Bgd, N.Sad, Subotica, Niš, Vranje, Kragujevac & Užice. obraz. strukt: bez škole & nepotpuna osnovna & osnovna 14.5% srednja 49.5% viša & visoka 35% star. strukt: 25.5% populacije 18-29 godina starosti 23.5% 30-39 godina 20.5% 40-49 godina 13% 50-59 god 18.5% preko 60 1. DA LI STE žULI ZA POKRETANJE PITANJA POVERENJA PREMIJERU MILANU PANIĆU U SAVEZNOJ SKUPŠTINI? DA 86.5 % NE 13.5% 2. DA LI SMATRATE DA PANIĆA TREBA SMENITI? DA 15.5% NE 66% NE ZNAM 18.5% 3. AKO PREMIJERy MILAN PANIĆ BUDE SMENJEN KO ĆE GA PO VAŠEM MIŠLJENJU NASLEDITI? NE ZNAM 71.5% SVETOZAR MAROVIĆ 5.5% NEKO IZ SPS-A 5.5% BRANA CRNžEVIĆ 3% SLOBODAN MILOŠEVIĆ 3% VOJISLAV ŠEŠELJ 2.5% NEKO DRUGI 9% 4.DA LI SMATRATE DA TREBA SMENITI PANIĆA? DA BEOGRAD 10% SRBIJA 17% VOJVODINA 18% NE BEOGRAD 82% SRBIJA 60% VOJVODINA 62% NE ZNAM BEOGRAD 8% SRBIJA 23% VOJVODINA 20%

razno.610 spantic, 01 Sep 92 -> #599, predrag

> Avioni su sto lete na visim visinama manje krhkiji nego na > zemlji. Tamo je hladnije i padom temperature npr. > aluminijuskoj oplati raste udarna zilavost( i cvrstoca).Tu > osobinu imaju i Nikl ali i Titan i zato se oni i koriste > kod boljih aviona. To je tačno ali nije razlog korišćenja tih materijala. Na mašinstvu si, potraži tablice pa ćeš videti kolika su odstupanja sa temperaturom. Nisu znatna to ti je i sada jasno.

razno.611 milan, 02 Sep 92 -> #609, squsovac

> Najnovija (danasnja) istrazivanja agencije PARTNER. (sutra ce se > pojaviti u stampi) > > Srbija (ukljucujuci i Vojvodinu), bez Kosova. > > 200 sluc. izabranih ispitanika. Telef. anketa. > > Uzorkom ouhvaceno 7 regiona: Bgd, N.Sad, Subotica, Nis, Vranje, > Kragujevac & Uzice. > > obraz. strukt: > bez skole & nepotpuna osnovna & osnovna 14.5% > srednja 49.5% > visa & visoka 35% > Sve u svemu Biciklista bas ne stoji najbolje, jer kada mu je ovakva struktura - visokoobrazovani (inace ucestvuju u opcoj populaciji sa 6-8%) vlasnici telefona (23%) i stanovnici velikih gradova (30%) dala ovako slabu (samo 65% za sitnu burzoaziju je slabo g. Kusovac!) podrsku - kako li stoji na pravom uzorku?

razno.612 predrag, 02 Sep 92 -> #602, dperkovic

>> Natpritisak koji ce srusiti zidanu zgradu je 0.35-0.4 >> bara, avion u vazduhu 0.3 bara, rusenje krova zgrade >> 0.1-0.18 Bara,... >> Za neverne tome , sve su ovo podaci iz casopisa Aerosvet, >> a meni deluju vrlo logicno (ja dosta dobro stojim sa >> fizikom) Ajde nesto MALO konkretnije napisi sta tamo pisu. Ko proizvodi nadpritisak,kako,i tako to. Ako ima nekih konkretnih podataka sa brojkama obavezno napisi.

razno.613 predrag, 02 Sep 92 -> #604, mladenp

>> Jel' ti ovo ozbiljno mislis? Ili se zezas ili ne znas >> nista. U svakom slucaju, sto se mene tice diskusiji je >> kraj. Ja ozbiljno. Dao sam ti zateznu cvstocu aluminijuma pri kojoj nastaje kidanje aluminijuma. To je podatak za aluminijum za pravljenje cevi(prema Jusu Al 99.8-meko ) Cak sam uzeo najslabiju varijantu jer npr. AlMg 2 ima cvrstocu 206 N/mm2. Aluminijum jer se koristi u avionima pa je to slicno za cevi ili za oplatu. Treba samo da pretvoris N/mm2 u N/m2 (Paskal=Pa) i vidis kolika je to nesrazmera. Napon od 50 N/mm2= 50 000 000 N/m2 (sila-N/ povrsina-m2) je mnogo veci od pritiska 0.3bar = 30 000 N/m2 (Paskala) = 0.03 N/mm2 Zaista mi nije jasno kako 3 metara pod vodom pritisak moze da bude tako opasan. Pa makar moja povrsina bila 5 puta veca od tvoje.;))))

razno.614 predrag, 02 Sep 92 -> #607, mmarkov

>> Pazi, uopste nije potrebno da se ista na avionu polomi, >> dovoljno je da se deformise. Ako zamislis stap duzine 1m, >> debljine 2 cm, od tog istog aluminijuma na ciji jedan >> kraj dluje sila od 10 kN, taj stap ce biti zavrnut za >> 0.25 radijana, tj. 15 stepeni. E sada jos zamisli da se >> to isto desi sa krilom od aviona... Nemam trenutno podatak pri kom naponu dolazi do trajne deformacije ali je SIGURNO MANJI (ne menja stvar jer se nesrazmera ogromna). Zamislio sam. Ali JA GOVORIMA O pritiscima a ne o sili. A sada ti zamisli da tvoja sila deluje na jedno krilo i ono se okrene za 15 stepeni u odnosu na horizont (a drugo krilo se isto okrene ALI za -15 stepeni ).Posledica: AVION SE NAGNUO NA JEDNU STRANU (krilima nista). Tvoja sila je samo okrenula avion na jednu ili drugu stranu. Sto mora da se OSTETI KRILO ili iscupa krilo iz trupa ?. ps: tvoj primer je primer stapa ukljestenog u konzolu na cijem jednom kraku deluje sila F. Na mestu ukljestenja stapa je najvece naprezanjeo (otpor oslonca) ali ako je konzola pokretna (kao avion) onda je drugacija situacija.

razno.615 predrag, 02 Sep 92 -> #603, mladenp

>> Gde si ovo procitao? Nigde,moj zakljucak. ;))) >>> osobinu imaju i Nikl ali i Titan i zato se oni i koriste >>> kod boljih aviona. >> >> Ja mislio da se aluminijum (odnosno njegove legure) >> koristi zbog boljeg odnosa cvrstoca/tezina. Isto vazi i >> za druge materijale koji se ugraduju u avione. Pa pored ostalog i zbog toga. Medjutim ti materijali se dodaji i celicima (legiranim) da bi im se popravile mehanicke karakteristike NA NISKIM temperaturama. Znaci nemaju primenu samo u avio-industriji vec i sire (cevovodi, sudovi pod pritiskom,itd ...).

razno.616 dperkovic, 02 Sep 92 -> #614, predrag

A sada ti zamisli da tvoja sila deluje na jedno krilo i ono se okrene za 15 stepeni u odnosu na horizont (a drugo krilo se isto okrene ALI za -15 stepeni ).Posledica: AVION SE NAGNUO NA JEDNU STRANU (krilima nista). ******* Ako jedno krilo okrenes za 15 stepeni a drugo za -15 stepeni dobices par krila koje formiraju slovo V. Tesko da ce takav avion da leti. DejanP

razno.617 dperkovic, 02 Sep 92 -> #612, predrag

Ajde nesto MALO konkretnije napisi sta tamo pisu. Ko proizvodi nadpritisak,kako,i tako to. Ako ima nekih konkretnih podataka sa brojkama obavezno napisi. ****** Natpritisak proizvodi aerosolni eksploziv. Rec je o propanu,metanu,etilen-oksidu i kod najnovije generacije o aluminijumskom prahu. U svakom slucaju stvara se udarni talas, koji u centru ima recimo 20-30 bara (natpritisak), a na 100m jos uvek 1 bar. Sto se tice podataka o potrebnom natpritisku za unistavanje odredjenih objekata njih sam vec naveo za neke, ali evo za jos neke : Razbijanje stakla na prozoru 0.03 Bara , ozbiljna ostecenja broda 0.8 , unistavanje trakastih temelja stambenih zgrada 4.0,... DejanP

razno.618 mmarkov, 02 Sep 92 -> #608, mladenp

>> Lagano izronjavanje se ne praktikuje zbog izjednačenja >> pritiska. Kod zaranjanja se azot rastvara u krvi. Ako bi >> ronilac brzo izašao na površinu, azot bi se izdvojio u >> vidu mehurića, naravno sa fatalnim posledicama. Vreme Da, delimičmo ( ustvari prvenstveno ) zbog toga. Mislim da se to zove kesonska bolest, ili tako nekako. To je takođe razlog zbog koga se za dublja ronjenja umesto azota, boce pune helijumom. Pri izranjanju, se mora sačekati da se višak azota ukloni iz krvi. Ali, s druge strane, ako si nekada gledao neku reportažu o lovcima na bisere, mogao si da vidiš da je česta pojava da oni po izranjanju krvare iz ušiju i nosa, i da u četrdesetim godinama izgledaju kao starci, postaju senilni itd. To je logična posledica toga što oni svakodnevno po nekoliko desetina puta zaranjaju na dubine od 20-30 metara, i naglih promena pritiska koje pri tome nastupaju. Tek toliko da vidis da nisam govorio napamet... >> dekompresije zavisi od dubine i vremena provedenog na >> istoj. Ako sam negde pogrešio neka me ispravi neko ko se >> bavi ronjenjem. Da, upravo tako. Postojali su čak i digitalni satovi sa ugrađenim barometrom i pokazivačem vremena koje treba provesti na određenoj dubini pri izranjanju...

razno.619 dnikolic, 02 Sep 92 -> #586, dperkovic

>> Medjutim, koliko sam ja shvatio iz onog Panicevog obilaska Batajnice, Mig-29 >> su kupljeni kompletni. E, mozda smo duplirali elektroniku da bi zavarali i Ne, covek mi je rekao da su avioni stigli goli, bez ikakve elektronike i da su ovde opremani. dn

razno.620 squsovac, 02 Sep 92 -> #611, milan

> Sve u svemu Biciklista bas ne stoji najbolje, jer kada mu je > ovakva struktura - visokoobrazovani (inace ucestvuju u opcoj > populaciji sa 6-8%) vlasnici telefona (23%) i stanovnici velikih > gradova (30%) dala ovako slabu (samo 65% za sitnu burzoaziju je > slabo g. Kusovac!) podrsku - kako li stoji na pravom uzorku? Da to je potpuno tačno. Sinoć sam otišao lično u "Partner" i pitao sam čoveka tamo zašto samo 200 uzoraka, zašto nisu napravili na primer ispitivanje javnog mnenja samo Beograda na primer ili sl. Odgovorili su mi otprilike: "onda rezultati ne bi baš bili ovakvi". Inače, što se tiče ovih istraživanja, pratim to poslednjih nekoliko godina (i sakupljam pa posle analiziram). žini mi se da su najzanimljivija bila ona koja je radila jedna ekipa mladih ljudi (uglavnom sa Filozof. fak.) pre jedno dve godine u Borbi. Ljuba Stojić u NIN-u i dalje najbolje "pogađa". Ove nove "agencije" su ipak prilično neozbiljne, ali kad je slaba konkurencija...

razno.621 squsovac, 02 Sep 92 -> #618, mmarkov

Malo ste se spetljali što se tiče ronjenja i dekompresije. Naime, do dubine od oko otprilike 100 m može se roniti sa "običnim" (atmosferskim) vazduhom. U tom lsučaju se izranja "u etpama" gotovo JEDINO zato da ne bi došlo do embolije pluća. Naime pod velikim pritiscima (na dubinama) zapremina pluća se pod pritiskom smanjuje (ne zaboraviti da je čovek sačinjen pretežno od vode koja ne podleže ovim zakonima) a u plućima nije voda nego gas. Pored ovoga vel problem su i ostali "veliki organi": jetra, slezina, bubrezi, želudac itd. Dakle na dubinama do 100m koristi se običan vazduh a ne čisti kiseonik ili azot ili bilo šta drugo. Iz takvog vazduha (u kome ima svega i svačega) može usled naglog gubitka pritiska doći do koagulacije mehurića azota u pomenutim "velikim organima" a najčešće u plućima. Postepenim izranjanjem (po dekompresionim tablicama) ovo se izbegava. Napomena: postepeno izranjanje ne znači "lagano" izronjavanje nego zadržavanje na određenim dubinama. Time se bavi vođa ronjenja - najčešće iskusan ronilac - instruktor. Na dubinama preko 100m sve je sasvim drugačije. Zato to i nisu dubine za "obične smrtnike". Tu čak smeta i gojaznost (salo se potpuno drugačije ponaša od mišića i sl). Na tim (i većim) dubinama se koristi sve više azota a sve manje "običnog" vazduha (odnos zavisi od dubine). Azot se na tim dubinama ponaša gotovo kao i svaki drugi gas, ali je bitno ono što se dešava kad ronilac izroni na pvršinu. Korišćenjem smeše bogatije azotom omogućeno je kraće zadržavanje pri izranjanju jer azot slabije koagulira u krvnim sudovima, a to je ono što je problematično. Naime od svega se moguće odbraniti i kako tako zalečiti, ali ne i od koagulacije gasa u krvnim sudovima i mišićima posebno. Na vel dubinama, pod vel pritiscima, gas kako kažu rionioci "dublje" uđe u tkiivo i teže izlazi napolje. Ima mnogo toga još. Uglavnom, nakon ronjenja na vel dubinama se gotovo nikada ne vrši dekompresija u moru, već ronioci na dubini od na primer 70-80m uđu u baro komoru, koja kasnije biva podignuta na brod i oni tu sede potrebno vreme dekompresije jer je tako kolko tolko konfornije. Jako je zanimljivo da ronioci nekon ronjenja moraju i strogo da povedu računa o vožnji avionom, jer u slučaju pada pritiska u avionu, putnici dobiju maske i nema problema, a za ronioce to može biti katastrofalno. Preporuka. Jeppsen - sve o ronjenju. Prevedeno na sh prošle godine. Ronilački bukvar u celom svetu.

razno.622 garderp, 02 Sep 92 -> #582, ndragan

Što se mene tiče može i jedno i drugo, samo da se već jednom počne sa tim. Za početak treba da se dogovorimo kolika nam je teritorija i njen geografksi sastav Predrag (za Arape)

razno.623 mmarkov, 02 Sep 92 -> #613, predrag

>> Treba samo da pretvoris N/mm2 u N/m2 (Paskal=Pa) i vidis >> kolika je to nesrazmera. Na tvoje telo deluje stoninjak hiljada njutna kao posledica vazdušnog pritiska. Sa druge strane, kada te neko ošamari, to je sila reda par stotina njutna ( ako ima jako tešku ruku ). To je jako velika nesrazmera. A ipak boli...

razno.624 mmarkov, 02 Sep 92 -> #614, predrag

>> Zamislio sam. Ali JA GOVORIMA O pritiscima a ne o sili. Da, a ja govorim o sili koja delije ja jedan deo aviona, uklješten između dva dela koji su pretrpeli deformacije kao rezultat pritiska... >> ps: tvoj primer je primer stapa ukljestenog u konzolu na >> cijem jednom kraku deluje sila F. Na mestu ukljestenja >> stapa je najvece naprezanjeo (otpor oslonca) ali ako je >> konzola pokretna (kao avion) onda je drugacija situacija. Pa sad, ako na avion koji se kreće brzinom od 1 maha naleti udarni talas brzinom od više mah(ov)a, to da li avion stoji ili se kreće teško da može bitno da utiče.

razno.625 sveta, 02 Sep 92 -> #621, squsovac

│ Malo ste se spetljali sto se tice ronjenja i dekompresije. │ │ Naime, do dubine od oko otprilike 100 m moze se roniti sa │ "obicnim" (atmosferskim) vazduhom. U tom lsucaju se izranja "u │ etpama" gotovo JEDINO zato da ne bi doslo do embolije pluca. Naime │ pod velikim pritiscima (na dubinama) zapremina pluca se pod pritiskom │ smanjuje (ne zaboraviti da je covek sacinjen pretezno od vode koja │ ne podleze ovim zakonima) a u plucima nije voda nego gas. Pored ovoga └──────────────────── :)))))))) Pluca NESMANJUJU zapreminu ! :)))) Embolija pluca je rasprskavanje istih. Desava se samo u slucajevima kad se sa vece dubine (veoma) naglo izroni, a pri tom se usled straha zgrce vilicni misici, pe se visak vazduha ne ispusti na vreme. 20 m je maksimalna dubina sa koje se moze izroniti bez dekompresije. Pri izranjanju sa vecih dubina potrebno je vrsit dekompresiju na odredjenim dubinama (12, 9, 6, 3 m) u zavisnosti od duzine i dubine ronjenja, ali ne bi nikako trebalo izranjati brze od 18 m u minuti (vertikalno). Regulator pritiska na bocama ima funkciju da roniocu dozira pritisak vazduha upravo onoliki koliki je pritisak vode na isti. Zbog toga pritisak U plucima (vazduha) i pritisak NA pluca (vode) su izjednaceni i ne moze doci do smanjivanja pluca ;). │ vel problem su i ostali "veliki organi": jetra, slezina, bubrezi, │ zeludac itd. Dakle na dubinama do 100m koristi se obican vazduh a ne │ cisti kiseonik ili azot ili bilo sta drugo. Iz takvog vazduha (u kome │ ima svega i svacega) moze usled naglog gubitka pritiska doci do │ koagulacije mehurica azota u pomenutim "velikim organima" a najcesce │ u plucima. └─────────── Najveci problem je stvaranje mehurica azota u krvi i kostima. │ dubine za "obicne smrtnike". Tu cak smeta i gojaznost (salo se │ potpuno drugacije ponasa od misica i sl). └────────────────── Ovo je nazalost potpuno tacno :( (smrc), takodje vazi i za mnogo manje dubine. :) Pozdrav, Sveta.

razno.626 cdragan, 02 Sep 92 -> #621, squsovac

> Naime, do dubine od oko otprilike 100 m može se roniti sa > "običnim" (atmosferskim) vazduhom. Moje pitanje je donekle vezano sa ovim gore. Naime, pre nekog vremena sam gledao film u kome se održavalo takmičenje u dubinskom ronjenju BEZ ikakvog pribora. Ronioci se samo spuštaju niz kanap dokle mogu. Sa druge strane sam čuo da je važeći rekord u toj disciplini preko 100 metara. Jel neko zna nešto više o tome ili ako neko ima Ginisovu knjigu rekorda pa da nam ovde napiše stvarne rekorde ( ako ih ima u knjizi ). pozdrav, _dragan_

razno.627 milan, 03 Sep 92 -> #620, squsovac

Bio bi blagodaran ako bi jednom prilikom mogao da kopiram Vasu dokumentaciju glede tih anketa ("anketa"?). Pl poz M

razno.628 spantic, 03 Sep 92 -> #621, squsovac

> Preporuka. Jeppsen - sve o ronjenju. Prevedeno na sh > prošle godine. Ronilački bukvar u celom svetu. Ako nije problem reci gde se može naći.

razno.629 mladenp, 03 Sep 92 -> #613, predrag

> Ja ozbiljno. > Dao sam ti zateznu cvstocu aluminijuma > pri kojoj nastaje kidanje aluminijuma. To je podatak Daj bože da ne zaradim neki IGNORE zbog ove diskusije. :( Deluješ kao student koji je (jednim uhom) odslušao Mašinske materijale a još nije Otpornost materijala. Za početak uzmimo neki primer iz prirode. Na primer - leptir. ;) Ne, bolji je ovaj tvoj: > Napon od 50 N/mm2= 50 000 000 N/m2 (sila-N/ povrsina-m2) > je mnogo veci od pritiska 0.3bar = 30 000 N/m2 (Paskala) = > 0.03 N/mm2 Kada bi proračun napona u konstrukcijama bio ovako jednostavan ja bih mogao odmah da pocepam svoju diplomu, a avioni bi se pravili od aluminijumske folije (ona ima istu zateznu čvrstoću) > Zaista mi nije jasno kako 3 metara pod vodom pritisak moze > da bude tako opasan. Pa makar moja povrsina bila 5 puta > veca od tvoje.;)))) Može, još kako. To ne osećaš zato što se unutrašnji pritisak izjednači sa spoljnim (zapremina pluća se smanjuje). Probaj da zaroniš na tri metra dišući kroz dovoljno dugačku cev. Drugo, ovde govorimo o posledicama _eksplozije_, znači _nagle_ promene pritiska. Dinamička čvrstoća materijala je manja nego statička. Koeficijenti (pomoću kojih se ovo uzima u obzir) su manje-više empirijski jer niko do sada nije uspeo da ih dobije analitičkim putem. Videvši tvoju metodu, mogu da zaključim da su ljudi očigledno živeli u zabludi. ;)

razno.630 predrag, 03 Sep 92 -> #623, mmarkov

>> Na tvoje telo deluje stoninjak hiljada njutna kao >> posledica vazdusnog pritiska. Sa druge strane, kada te >> neko osamari, to je sila reda par stotina njutna ( ako >> ima jako tesku ruku ). To je jako velika nesrazmera. A >> ipak boli... A tek da te osamare negde gore u vasioni gde nema ni gravitacije,ni vazduha leteo bi 100 metara ;)))

razno.631 predrag, 03 Sep 92

Svi koji ste bili u diskusiji o ucinku nadpritiska od 0.3 bara predlazem da predjemo u kongerenciju : EXTRA: avioni. Tamo sam primetio na osnovu nekih poruka da ima ljudi koji su radili na KONSTRUKCIJI aviona. Oni sve ovo sigurno imaju u malom prstu i da vidimo njihovo strucno misljenje. Oni se ovde ne javljaju jer najverovatnije ne citaju FORUM. Pa cujemo se u :EXTRA avioni pp od: Predrag

razno.632 dperkovic, 03 Sep 92

Evo, upravo slusem da je proizveden prvi specijalni tenk u novoj YU. DejanP

razno.634 squsovac, 03 Sep 92 -> #628, spantic

>> Preporuka. Jeppsen - sve o ronjenju. Prevedeno na sh >> prošle godine. Ronilački bukvar u celom svetu. > Ako nije problem reci gde se može naći. žini mi se da još ima u "Albaniji". Ako nema tamo ima sigurno u Udruženju.

razno.635 squsovac, 03 Sep 92 -> #625, sveta

> Pluca NESMANJUJU zapreminu ! :)))) Pluća na dubini i te kako S M A NJ U J U zapreminu! Ako ne veruješ probaj jednostavan eksperiment. Naduvaj balon (na površini, naravno), i zaroni s njim na jedno 3-5 metara (biće malo teže, ali je moguće). Balon će dole izgledati kao napola izduvan. Zašto? Na dubini na balon deluje veći pritisak, vazduh se sabija, a balon smanjuje zapreminu. Kada se vratiš na površinu balon će izgledati "normalno". žesto to ronioci rade sa "life jacket"-om koji se ponaša identično balonu, zapravo to i jeste balon. Dakle, spoljni pritisak koji deluje na pluća je na dubini veći te bi ovo trebalo da bude jasno. E, sad, možda sam se ja malo neprecizno izrazio. Pluća naime TEčE da zadrže istu zapreminu bez obzira na dubinu, ali se zapremina pod dejstvom pritiska (spoljnog) MORA smanjiti, jer je sila tog pritiska daleko veća nego što je otpor koji joj daju mišići i grudni koš. Kao rezultat ovoga u slučaju naglog izronjavanja PLUĆA SE NAGLO "VRAĆAJU" NA STARU ZAPREMINU usled čega dolazi do embolije tj. njihovog rasprskavanja jer ona ne mogu izdržati nagomilanu ogromnu količinu vazduha u sebi. Uobičajeno se kaže da ronilac "dole" diše "gušći vazduh". Šta se u ovakvoj situaciji dešava sa regulatorom pritiska koji bi trebalo da reguliše pritisak (vazduha) jednak spoljnom pritisku (vode). Regulator naime ne može da "reguliše" pritisak u plućima već samo pritisak na izlazu iz boce (u suprotnom bi ronilac jednostavno eksplodirao jer bi sve iz boce izišlo u pluća). žak i to malo koji regulator to radi toliko precizno da bi ronilac mogao biti potpuno siguran. Razlike pritisaka ponekad mogu biti smrtonosne, zato je i toliko šarenilo cena regulatora - najbitnijeg "detalja" ronilačke opreme. Uostalom, ako regulator sigurno reguliše jednake pritiske "u plućima i vodi", zašto bi onda postojao strah od embolije pri izronjavanju? Dakle, regulator nikako nije u stanju da deluje na pritisak vazduha U SAMIM PLUĆIMA već samo dozira pod kojim pritiskom će biti vazduh koji ronilac udiše. Ti si, inače što se tiče grča viličnih mišića potpuno u pravu. Ukoliko čovek koji je prisiljen da naglo izroni u to vreme glavu zabaci unazad, disajni putevi su otvoreni, i ronilac hteo ili ne izbacuje "višak" vazduha. U tom slučaju sa plućima nema problema nakon izronjavanja ali onda ostaju oni drugi probelmi koje si i ti naveo (kosti, mišići itd). Ja sam govorio o plućima jer je to problem br. 1. Zašto? Sve ostalo je moguće kako-tako zalečitei (hitnim uvođenjem ronioca u baro-komoru u kojoj se pritisak podesi na onaj koji je bio na dubini ronjenja. Ukoliko pak dođe do embolije pluća, najčešće su posledice tragične. Dokaz više u prilog tezi o različitim zapreminama pluća je i sledeći. Probaj da sa neke rel. male dubine izroniš ne držeći vazduh u plućima. Ukoliko tom prilikom zabaciš glavu unazad, vazduh će usled smanjivanja spoljnog pritiska vode sam izlaziti vani (mimo tvoje volje).

razno.636 spantic, 03 Sep 92 -> #634, squsovac

> žini mi se da još ima u "Albaniji". Ako nema tamo ima > sigurno u Udruženju. Hvala.

razno.637 sveta, 04 Sep 92 -> #635, squsovac

│ Pluca na dubini i te kako S M A NJ U J U zapreminu! Ako ne │ verujes probaj jednostavan eksperiment. Naduvaj balon (na povrsini, │ naravno), i zaroni s njim na jedno 3-5 metara (bice malo teze, ali │ je moguce). Balon ce dole izgledati kao napola izduvan. Zasto? Na │ dubini na balon deluje veci pritisak, vazduh se sabija, a balon │ smanjuje zapreminu. Kada se vratis na povrsinu balon ce izgledati │ "normalno". Cesto to ronioci rade sa "life jacket"-om koji se ponasa │ identicno balonu, zapravo to i jeste balon. Dakle, spoljni pritisak │ koji deluje na pluca je na dubini veci te bi ovo trebalo da bude │ jasno. └─────── Pluca smanjuju zapreminu Samo pri ronjenju na dah, znaci pri zaronu bez boca ponasaju se isto kao i tvoj balon. Balon naduvan na povrsini i zatvoren, pretstavlja zatvoren sistem, a gnjuraca sa bocama otvoren (sistem), te se zbog toga nemogu porediti. Probaj da zaronis sa bocama na jedno 30 m, i tamo naduvaj jedan prazan balon jednim izdahom pluca (slicno kao alko-test :) ), pa potom taj balon izvadi na povrsinu, ako balon u medjuvremenu ne eksplodira, zacudices se kolika su ti pluca :) │ E, sad, mozda sam se ja malo neprecizno izrazio. Pluca naime │ TEZE da zadrze istu zapreminu bez obzira na dubinu, ali se zapremina │ pod dejstvom pritiska (spoljnog) MORA smanjiti, jer je sila tog │ pritiska daleko veca nego sto je otpor koji joj daju misici i grudni │ kos. └───── Ovo je tacno samo u uslovima da se roni na dah, ali ne i kad se roni sa bocama. Kao rezultat ovoga u slucaju naglog izronjavanja PLUCA SE NAGLO │ "VRACAJU" NA STARU ZAPREMINU usled cega dolazi do embolije tj. │ njihovog rasprskavanja jer ona ne mogu izdrzati nagomilanu ogromnu │ kolicinu vazduha u sebi. Uobicajeno se kaze da ronilac "dole" dise │ "gusci vazduh". └──────────────── Objasni mi molim te odakle nagomilana kolicina vazduha u plucima autonomnog ronioca, (ronioc sa bocama je autonoman od okoline, i tako se imenuje i u stranoj literaturi), ako on 'nesme' da udise vazduh pod vecim pritiskom od atmosverskog. 'Gusci vazduh' znaci 'vazduh pod vecim pritiskom' za ne ? │ Sta se u ovakvoj situaciji desava sa regulatorom pritiska koji │ bi trebalo da regulise pritisak (vazduha) jednak spoljnom pritisku │ (vode). Regulator naime ne moze da "regulise" pritisak u plucima vec │ samo pritisak na izlazu iz boce (u suprotnom bi ronilac jednostavno │ eksplodirao jer bi sve iz boce izislo u pluca). └──────────────────────────────────────────────── Ovde se slazemo ! :) Cak i to malo koji │ regulator to radi toliko precizno da bi ronilac mogao biti potpuno │ siguran. Razlike pritisaka ponekad mogu biti smrtonosne, zato je i │ toliko sarenilo cena regulatora - najbitnijeg "detalja" ronilacke │ opreme. Uostalom, ako regulator sigurno regulise jednake pritiske │ "u plucima i vodi", zasto bi onda postojao strah od embolije pri │ izronjavanju? └────────────── Zbog efekta 'pucanja balona' iz gornjeg teksta. Dakle, regulator nikako nije u stanju da deluje na │ pritisak vazduha U SAMIM PLUCIMA vec samo dozira pod kojim pritiskom │ ce biti vazduh koji ronilac udise. └─────────────────────────────────── Tacno. Ronilac nemoze da udise vazduh koji se po pritisku razlikuje od okoline za vise od 0.2 Bara. To mu nedozvoljava konstrukcija i snaga dijafragme i stomacnih misica. │ Ti si, inace sto se tice grca vilicnih misica potpuno u pravu. │ Ukoliko covek koji je prisiljen da naglo izroni u to vreme glavu zabaci │ unazad, disajni putevi su otvoreni, i ronilac hteo ili ne │ izbacuje "visak" vazduha. └────────────────────────── │ Dokaz vise u prilog tezi o razlicitim zapreminama pluca je i sledeci. │ Probaj da sa neke rel. male dubine izronis ne drzeci vazduh u plucima. │ Ukoliko tom prilikom zabacis glavu unazad, vazduh ce usled smanjivanja │ spoljnog pritiska vode sam izlaziti vani (mimo tvoje volje). └───────────────────────────────────────────────────────────── Ovo se zove "slobodan" izron. Nalazi se kao obavezan prakticni ispit u svakoj iole ozbiljnijoj ronilackoj skoli. Moja malenkost ga je polagala jos davne '82. sa dubine od 10m. Mogu ti reci da je osecaj neponovljiv !!!! Izranjas sto sporije mozes, izbacujes visak vazduha i kad izronis na povrsinu, mahinalno pokusas da udahnes - kad ono ne moze, pluca jos uvek puna !!! :) :) :) U tom slucaju sa plucima nema problema │ nakon izronjavanja ali onda ostaju oni drugi probelmi koje si i ti │ naveo (kosti, misici itd). Ja sam govorio o plucima jer je to problem │ br. 1. Zasto? Sve ostalo je moguce kako-tako zalecitei (hitnim uvodenjem │ ronioca u baro-komoru u kojoj se pritisak podesi na onaj koji je bio na │ dubini ronjenja. └───────────────── Tacno. Hitnim uvodjenjem u barokomoru, (obicna kapsula ispunjena vazduhom pod povisenim pritiskom), se simulira ponovni zaron. │ Ukoliko pak dode do embolije pluca, najcesce su posledice │ tragicne. └──────────────────────────────── Najveci problem je stvaranje mehurica gasa u krvi. Takav gas se slobodno seta po krvotoku, i moze izazvati smetneje u radu srca. Ako se srce ispuni gasom ono nije vise u stanju da pumpa krv, vec vrti u 'prazno' gas. Mehurici gasa u kostima 'prave' svojim sirenjem (isparavanjem) sitne rupice u kostima. Kosti postaju porozne i lako lomljive. --------- Ne bih hteo da ovom 'raspravom' uplasim ljude :). Ronjenje je divan sport. Kao i u svakom drugom sportu i kod ronjenja moze doci do ozleda. Najcesce se povredjuju neobuceni ronioci. U 'ozbiljnim' klubovima za sportsko ronjenje prvo se pohadja kurs ronjenja, potom se sa instruktorima i 'samostalinim roniocima' ide na pravo ronjenje. Kod obucenih ronilaca povrede su nekoliko pura redje i lakse nego na primer u fudbalu ! PS. Ako nekog nesto vise interesuje (npr. 'ronjenje u plavom') mogao bih ovde i nesto vise da napisem :)) Pozdrav, Sveta

razno.638 mladenp, 04 Sep 92 -> #635, squsovac

> Pluća na dubini i te kako S M A NJ U J U zapreminu! > Ako ne veruješ probaj jednostavan eksperiment. Naduvaj > balon (na površini, naravno), i zaroni s njim na jedno 3-5 > metara (biće malo teže, ali je moguće). Balon će dole > izgledati kao napola izduvan. Zašto? Na E ne smanjuju se! :) Smanjivala bi kad bi zaronio kao i balon, bez opreme. Regulator (genijalna sprava) daje vazduh čiji je pritisak jednak okolnom.