CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - nauka

nauka.722 dbambi,
Nije mi palo na pamet bolje mesto od ovog... :) Pitanje: Da li dobra kondicija usporava ili ubrzava dejstvo lekova i narkotika na organizam ? Konkretno, svi znamo da po unošenju nečeg takvog, prođe izvesno vreme pre nego što osetimo neko dejstvo (npr. aspirin za glavobolju ili plava trava zaborava :)). Ako je organizam treniran i u kondiciji, da li se ovo vreme skraćuje, produžava ili te dve stvari nemaju veze ? Bambi
nauka.724 ratman, -> #722, dbambi
=============================== 2.722 CIVILIZACIJA.10:nauka >> Da li dobra kondicija usporava ili ubrzava dejstvo lekova >> i narkotika na organizam ? Konkretno, svi znamo da po >> unosenju neceg takvog, prode izvesno vreme pre nego sto >> osetimo neko dejstvo (npr. aspirin za glavobolju ili >> plava trava zaborava :)). Ako je organizam treniran i u >> kondiciji, da li se ovo vreme skracuje, produzava ili te dve >> stvari nemaju veze ? To pre svega zavisi od supstance i njene farmakodinamske aktivnosti, tj. koji specifican organ ili tip celija 'pogadja' odn. koje receptore i koliko brzo prolazi neku od telesnih barijera, ako uposte prolazi. Fizicka kondicija je obicno okarakterisana reakcijom cirkulacije i disanja na neki akutni napor, npr. ubrzanje pulsa, disanja, itd. To ne utice bitnije na tzv. farmakokineticke vrednosti neke supstance (brzina postizanja primetnog ili maksimalnog efekta, vreme polu-eliminacije itd) i one su uglavnom konstantne za jednu supstancu i organizam, Uglavnom, ali ne uvek, brzina postizanja koncentracije i aktivnosti neke supstance (i iscezavanje) ne zavisi mnogo od parcijalnog protoka krvi kroz neki region ili ceo krvotok. U izmenjenim fizioloskim stanjima (trudnoca) ili kod oboljenja ovo moze da bude prilicno varijabilno. Npr, ako su jetra ili bubrezi osteceni, a neki se lek izlucuje ili metabolisu preko njih, neki lek moze da ima jako produzeno dejstvo, ili redje, skraceno. Isparljive supstance (alkohol) se dobrim delom eliminisu preko pluca, pa brzina ventilacije pluca moze da ima uticaja, itd. 'Kondicija' se ovde pre moze odnositi na 'naviknutost' organizma odn. celijskih receptora na neki farmak, i to je u osnovi mehanizam nastanka zavisnosti od nekih lekova i narkotika. Naravno, sve ovo mnogo zavisi od supstance.
nauka.725 dbambi, -> #724, ratman
=> barijera, ako uposte prolazi. Fizicka kondicija je obicno => okarakterisana reakcijom cirkulacije i disanja na neki akutni => napor, npr. ubrzanje pulsa, disanja, itd. Kondicija je opšte stanje organizma koje bih ja okarakterisao kao održavanje optimalnih fizioloških funkcija smanjanjenjem njihovog kvantiteta, a povećanjem kvaliteta. Protok krvi krvi kroz srce i u stanju dobre kondicije ostaje skoro isti (4-5 l/min. za muškarce) ali se frekvencija srca u mirovanju značajno smanjuje. Sa uobičajenih 65-75 otk./min. može da padne na 40-50, a apsolutni minimum je izmeren 30-tih godina kod nekog trkača na skijama i iznosio je 28 okucaja srca u minuti !! Zauzvrat, povećava se udarni volumen srca (količina krvi koju srce transportuje pri svakom otkucaju), tako da se u konačnom ishodu skor ništa ne promeni. Manji broj otkucaja pomnožen sa većom količinom krvi po svakom otkucau daje približno isti minutni volumen krvi. Dobra posledica svega je smanjenje " trošenja " srca. Naime, poznat je efekat da životinje (pa i čovek) duže žive što imaju manju karakterističnu srčanu frekvenciju. Dobar primer je odnos miš - slon. Disanje se takođe usporava, ali mu se povećava dubina, pa je mehanizam sličan kao kod srca. => Uglavnom, ali ne uvek, brzina postizanja koncentracije i aktivnosti => neke supstance (i iscezavanje) ne zavisi mnogo od parcijalnog protoka => krvi kroz neki region ili ceo krvotok. OK, ovo sam hteo da znam. Brzina, jačina i trajanje dejstva određene supstance na određeni organizam su praktično genetski determinisani. Bambi
nauka.726 stameni, -> #720, dr.grba
Ruska stanica "Mir": >> >>> Dakle, podatak za Beograd, sreda, 6. avgust: >> >> >> >> A kakvi su podaci ovih dana, ako može još uvek da se vidi ? >> >> Eh, konačno da se setim da zavirim na Web. Mogu li se dobiti podaci za nekoliko sledećih dana, please? Je l' uspeo neko da vidi dotičnu?
nauka.727 pvlada, -> #726, stameni
> Mogu li se dobiti podaci za nekoliko sledećih dana, please? Je > l' uspeo neko da vidi dotičnu? Ja sam je video :)
nauka.728 vitez.koja, -> #725, dbambi
#=> uobičajenih 65-75 otk./min. može da padne na 40-50, a apsolutni #=> minimum je izmeren 30-tih godina kod nekog trkača na skijama i #=> iznosio je 28 okucaja srca u minuti !! Koliko se ja prisećam apsolutni minimum je izmeren kod onih manijaka - ronilaca na dah što idu na 150m (Big blue snimljen o tome, malo romansirano) i iznosi nekih 14 otkucaja u minutu (ovo sve otprilike, ne sećam se dobro, mada su pričali i o nekim jednocifrenim vrednostima, ali to je valjda bilo na kratko)... 28 je suviše veliko, jerbo Indurainov (onaj biciklista) puls je 36, a ne verujem da je njegov najniži na svetu... sk
nauka.729 dbambi, -> #728, vitez.koja
=>#=> uobičajenih 65-75 otk./min. može da padne na 40-50, a apsolutni =>#=> minimum je izmeren 30-tih godina kod nekog trkača na skijama i =>#=> iznosio je 28 okucaja srca u minuti !! => => Koliko se ja prisećam apsolutni minimum je izmeren kod onih => manijaka - ronilaca na dah što idu na 150m (Big blue snimljen o tome, => malo romansirano) i iznosi nekih 14 otkucaja u minutu (ovo sve => otprilike, ne sećam se dobro, mada su pričali i o nekim jednocifrenim => vrednostima, ali to je valjda bilo na kratko)... 28 je suviše veliko, => jerbo Indurainov (onaj biciklista) puls je 36, a ne verujem da je => njegov najniži na svetu... Prvo da vidimo o čemu zapravo pričamo. Ja sam naveo podatke iz knjige " Fizologija..." sa DIF-a i odnose se na frekvenciju srca u *mirovanju* Jasno mi je da srce može drastično da uspori rad kada se organizam nalazi u nekim specifičnim stanjima (velika hladnoća, duboko ronjenje itsl.) ali mi je zbilja teško za poverovati da može imati jednocifren broj otkucaja u (ponavljam) mirovanju. Dakle, ja govorim o sniženoj frekveniji srca koja se može izmeriti kroz jedan duži vremenski period, a to se postiže dovođenjem organizma u dobru kondiciju. Bambi
nauka.730 mcar,
Ove dve stvari me zanimaju: Da li Coca Cola rastvara plasticne flase u kojima se prodaje? Da li su pomenute flase zaista ekoloske, tj da li se mogu ponovo upotrebiti ili razgraditi? MC
nauka.731 pvlada, -> #730, mcar
> Da li Coca Cola rastvara plasticne flase u kojima se prodaje? Pojma nemam, ali znam da je kakakola u staklenim flašama meni mnogo lepša. > Da li su pomenute flase zaista ekoloske, tj da li se mogu ponovo > upotrebiti ili razgraditi? Koliko je meni poznato nemogu se razgraditi, a za ponovnu upotrebu nemam pojma ;) Pozfrav Vlada
nauka.732 hercog,
Coca-cola, domaća, od 2l, zamijećena po neverovatnoj ceni 8.5 dinara... Sale
nauka.733 olio, -> #730, mcar
> Da li su pomenute flase zaista ekoloske, tj da li se mogu ponovo upotrebiti > ili razgraditi? "Plasicna flase" su napravljene od polietilema visoke gustine(PEVG-a) Da, ekoloske su sto se tice da se ne razgradjuju. Flase od PVC-a (polivinil-hlorida) su malo nestabilnije od PEVG-a. Sve ove plasticna flase se mogu ponovo preraditi ali onda gube nesto na svojoj ekoloskoj sigurnosti. Na zapadu se ova plast. ambalaza reciklira u uputrebi koja nije za hranu. A za sta bi ih ti ponovo upotrebio?
nauka.734 mcar, -> #733, olio
Kada sam pitao za plasticne flase, da li se razgradjuju, mislio sam da li se razgradjuju u prirodi, pod uticajem vode, sunca itd MC
nauka.735 olio, -> #734, mcar
> Kada sam pitao za plasticne flase, da li se razgradjuju, mislio sam da li > se razgradjuju u prirodi, pod uticajem vode, sunca itd Ne, nerazgradjuju se. Medjutim postoji nova vrsta plastike takodje na bazi PEVG-a koja se razgradjuje posle izvesnog vremene pod uticajem vode. Takvu tehnologiju mi jos nemamo ali mozemo da pravimo ovde u Jugoslaviji, jedino da kupimo licencu, inzinjering, i malo da prepravimo postojece instalacije ili da potpuno napravimo novu liniju za tu vrstu plastike. Ova sadasnja plastika razgradjuje se u organskim rastvaracima. Ako te jos nesto interesuje pitaj. Poz.Oliver.
nauka.736 jjerry,
Hi, treba mi neka dobra dusa da mi dokaze tvrdjenje da "se oko svakog trougla moze opisati krug" ali uz pomoc 5. Euklidovog postulata ili nekog od njegovih ekvivalenata. Hvala ! ;)
nauka.737 staos,
Da li je jos neko video kokosije jaje bez zumanceta ??? Kako je doslo do takve greske,moze li neko da nam objasni ?!
nauka.738 dr.grba, -> #737, staos
>> Da li je jos neko video kokosije jaje bez zumanceta ??? Genetika je čudna stvar, priroda se poigra... Uvek sam se pitao šta biva sa jajetom sa dva žumanca koje dođe pod kvočku. Pitao sam jednog matorog veterinara, kaže da se takvo jaje obično ne oplodi... Nego, i posle dvadesetak godina, nikako ne mogu da prežalim što mi, ukućani, nismo bili agilniji i prijavili nekim novinama jedan veoma neobičan, gotovo riplijevski slučaj... Baba je u kokošinjcu videla koku koja se prućila - sa njom evidentno nešto nije bilo u redu. Utvrđeno je da koka ne može da snese jaje. Koka je zaklana iz milosrđa, a iz nje je izvađeno enormno veliko jaje: viđao sam ćureća i guščija jaja, ali ovo je zbilja bilo MNOGO veće: recimo, oko dve visine jajeta, a normalnog oblika. Ne sećam se tažno koliko je težilo, iako smo ga pažljivo izmerili, beše negde oko 150-200 grama. Jaje smo pokazivali svakome ko je došao u kuću: ljudi su uglavnom mislili da je to neka zezalica, veštačko jaje od drveta ili plastike, dok se ne bi uverili kada ga uzmu u ruke. Jaje smo držali tako oko mesec dana, a onda je odlučeno da ga razbijemo i vidimo šta je u njemu. E, tek onda je usledio šok. U jajetu, umesto žumanceta, bilo je JAJE NORMALNE VELIČINE, a oko njega je bilo normalno belance (hm, posle mesec dana, miris nije bio baš prijatan, naravno (: ). U unutrašnjem jajetu su bila dva ogromna žumanceta, a belanceta nije bilo. Ljuska unutrašnjeg jajeta je bila poprilične debljine. Jaje je smrdelo, tako da smo ga bacili, a sačuvali široku polovinu spoljne ljuske još neko vreme. Mnogo vremena je prošlo dok od jednog profesora veterinarskog fakulteta nisam konačno doživeo da je poverovao ovoj priči, a potom i objasnio da je ovako nešto već zabeleženo u literaturi. Rekao mi je da je velika šteta što to jaje nismo doneli na fakultet, da ga bolje ispitaju. No, ja sam bio klinac, otac je bio vrlo zauzet svojim poslom, mama i baba okrenute kući i porodici, a ne senzacijama... I tako propustismo dokumentovanje jedne vrlo nesvakidašnje stvari.
nauka.739 zeljkoj, -> #737, staos
> Da li je jos neko video kokosije jaje bez zumanceta ??? > Kako je doslo do takve greske,moze li neko da nam objasni ?! To je valjda normalno, dogadja se kod prvih i poslednjih jaja iz 'serije'. :)
nauka.740 staos, -> #738, dr.grba
> Koka je zaklana iz milosrda, a iz nje je izvadeno enormno veliko jaje.. Koliko se ona namucila...a nije ni cudo sto ga nije snela.
nauka.741 dr.grba,
Ako do sada niste videli orbitalnu stanicu Mir, a ne možete da spavate... Ovo je sve što sam večeras pronašao o Beogradu na adresi http://www.osf.hq.nasa.gov/mir/for_txt.html#B MAXIMUM PICKUP DIRECTION ELEVATION TIME OF VISIBLE ABOVE (Local MOVEMENT FOR: HORIZON CITY DATE Time) from: to: (min.) (deg.) --------------------------------------------------------------------------- Belgrad, Serbia 9-Sep-97 4:55 S E 5 15 10-Sep-97 5:32 SW ENE 7 52 11-Sep-97 4:37 SSE ENE 4 25
nauka.742 zeljkoj,
Mlazni motor radi na principu potiska gasova koji nastaju sagorevanjem goriva. Šta je onda ono što se vrti unutra (vidi se na fotografijama/filmovima)? Ventilatori za uduvavanje vazduha? :) Još nešto, šta je zapravo gasna turbina? Isto što i mlazni motor, samo što gasovi pokreću propelere/lopatice?
nauka.743 morkin, -> #742, zeljkoj
> Mlazni motor radi na principu potiska gasova koji nastaju sagorevanjem > goriva. Šta je onda ono što se vrti unutra (vidi se na > fotografijama/filmovima)? Ventilatori za uduvavanje vazduha? :) Mlazni motor usisava vazduh, a ti ventilatori ga ubrzavaju. Proizvod mase vazduha i ubrzanja koje dobije vazduh daju potisak.
nauka.744 vdjole, -> #742, zeljkoj
>> >> Mlazni motor ( ... ) Šta je onda ono što se vrti unutra? >> Mlazni motor, u suštini, radi na sledećem principu: -U komori za sagorevanje vazduh se meša sa gorivom; -Posle početnog paljenja gorivo sagoreva kontinualno; -Pri sagorevanju nastaje smeša gasova visokog pritiska i temperature; -Ovi gasovi se šire kroz izduvnik/mlazik i pri tome se ubrzavaju; -Gasovi se izbacuju velikom brzinom na zadnjem kraju motora; -Zbog održanja ukupne količine kretanja sistema pojavljuje se sila reakcije koja gura motor u smeru suprotnom od smera izbacivanja gasova. E, sad: u komori za sagorevanje mora biti visok pritisak (inače nastali gasovi ne bi isticali), pa se i svež vazduh mora ubacivati u nju pod još većim pritiskom. Znači, mora se koristiti kompresor. Kod 99% današnjih motora koristi se tzv. aksijalni kompresor- više redova lopatica na istom vratilu pri obrtanju sabija vazduh koji dotiče paralelno sa vratilom. Ovakav kompesor se nalazi na prednjem kraju mlaznog motora i odmah iza njega se postavlja komora za sagorevanje. Odakle energija za pokretanje ovog kompresora? Uzima se jedan deo energije izduvnih gasova motora. Vratilo kompresora se produžava iza komore za sagorevanje i na njemu se nalazi turbina koja se sastoji od jednog ili više redove-diskova lopatica. Izduvni gasovi struje preko lopatica turbine i izazivaju obrtanje vratila i funkcionisanje kompresora na drugom kraju vratila. Očigledno je da je potreban neki spoljni izvor energije (hm, starter) da bi se na početku rada motora zavrtelo vratilo. Zbog više razloga, uglavnom u vezi sa efikasnošću motora, na prednjem kraju vratila se obično postavlja još jedan red lopatica znatno većeg prečnika. Ovim kompresorom se dodatna velika količina vazduha sabija do relativno pritiska i zatim izbacuje pozadi tako da struji oko toplog mlaza koji izlazi iz motora. Postoji još nekoliko principijelno različitih šema mlaznog motora koje nemaju kompresore: -Takozvani ATODID (aero-thermo-dynamic duct) ili loren motor se sastoji samo od uvodnika za vazduh, komore za saogrevanje i mlaznika. Sabijanje vazduha u uvodniku se ostvaruje samim kretanjem motora/letelice kroz vazduh. Ovakav motor očigledno ne može da počne da radi sve dok letelica ne ostvari prilično veliku (obično nadzvučnu) brzinu, ali je posle toga vrlo efikasan. -Takozvani pulzoreaktor razdvaja procese usisavanja i sagorevanja. Sastoji se od uvodnika, ploče sa ventilima, komore za sagorevanje i mlaznika. Ploča sa ventilima se izvodi u vidu žaluzina koje dozvoljavaju da vazduh uđe u motor a ne i da izađe na istu stranu. Elem, vazduh ulazi kroz uvodnik i žaluzine, zatim se gorivo pali, dolazi do sagorevanja, povećanje pritiska izaziva zatvaranje ventila i vazduh izlazi kroz mlaznik. Kada pritisak opadne, žaluzine se otvaraju, ulazi svež vazduh i meša se sa novim gorivom, sama se pali u zagrejanoj komori, ističe kroz mlaznik, itd. Ovakav motor je, koliko znam, samo jednom uspešno upotrebljen- na nemačkom krstarećem projektilu V1 pred kraj II svetskog rata. >> >> Još nešto, šta je zapravo gasna turbina? >> Kada se gas pod pritiskom dovodi na nizove lopatica na vratilu dolazi do prenosa snage na vratilo i obrtanja, pri čemu opadaju pritisak i temperatura gasa. Izvor gasa pod pritiskom može biti, na primer, parni kotao (kao u termocentrali ili na brodu), ili komora za sagorevanje (kao u mlaznom motoru). Snaga dobijena na vratilu se može iskoristiti za pokretanje električnog generatora (u centrali), kompresora (u mlaznom motoru), elise (u turboelisnom motoru), rotora (na helikopteru), itd.
nauka.745 zeljkoj, -> #744, vdjole
> Mlazni motor, u suštini, radi na sledećem principu: Hvala na detaljnom objašnjenju. :)
nauka.746 dbambi, -> #742, zeljkoj
x=> => Mlazni motor radi na principu potiska gasova koji nastaju sagorevanjem => goriva. Šta je onda ono što se vrti unutra (vidi se na => fotografijama/filmovima)? Ventilatori za uduvavanje vazduha? :) Nisu ventilatori, već turbinsko kolo koje pokreću izduvni gasovi (i time mu predaju deo svoje energije). To turbinsko kolo za glavni zadatak ima pogon kompresora za vazduh (jer se vazduh za sagorevanje kod ovih motora obavezno sabija pre ubacivanja u komoru), a pored toga daje pogon i za sve ostale sisteme (na recimo, avionu) koji traže mehaničku ili električnu energiju. To su npr. uljna pumpa za hidraulične sisteme električni generator itd.. => Još nešto, šta je zapravo gasna turbina? Isto što i mlazni motor, samo što => gasovi pokreću propelere/lopatice? Suštinska razlika je u tipu dejstva. Mlazni motor uglavnom ostvaruje pravolinijsko, a trubina kružno kretanje, a postoje i neke razlike u načinu sagorevanja, vrsti goriva itd. Turbina radi sa turbinskim kolom koje ima lopatice, dok mlaznom motoru kolo nije potrebno ako ima neki kompresor koje se pogoni nekim spoljnim izvorom. Bambi
nauka.747 zeljkoj,
Rok trajanja Coca-cole u staklenom pakovanju je 18, a one u plastičnom 6 meseci. Zna li neko zašto? Možda Coka rastvara plastiku? ;)
nauka.748 pvlada, -> #747, zeljkoj
> Rok trajanja Coca-cole u staklenom pakovanju je 18, a one u plastičnom 6 > meseci. Zna li neko zašto? Možda Coka rastvara plastiku? ;) Koliko sam ja primetio Coca-cola u plastičnim flašama, akda se otvori, mnogo lakše izvetri nego u staklenim, pa je možda to razlog ;) Pozdrav Vlada
nauka.749 livan,
Ubi nas ova politika. Niko da najavi da je večeras totalno pomračenje meseca. Ovog trenutka "nema više meseca".
nauka.750 nenad, -> #747, zeljkoj
> Rok trajanja Coca-cole u staklenom pakovanju je 18, a one u > plastičnom 6 meseci. Zna li neko zašto? Možda Coka rastvara > plastiku? ;) Staklo je jedan od najboljih sudova za bilo kakva čuvanja namirnica. Najneutralnije je, nije porozno (plastika jeste), bolje reaguje na temperaturne promene... Ne čuva se zimnica džaba u teglama i flašama. :)
nauka.751 zeljkoj,
Wednesday September 24 1:52 PM EDT Call to Circumcise All Baby Boys NEW YORK (Reuters) -- Every boy should be circumcised at birth as a preventive health measure, according to a report in the British journal Archives of Disease in Childhood. In his summary of previous research, Dr. Edgar Schoen, director of regional perinatal screening at the Kaiser Foundation Research Institute in Oakland, California, says routine circumcision can significantly reduce the risk of urinary tract infection, sexually transmitted diseases (STDs) including HIV, and penile cancer. "Newborn circumcision is a valuable preventive health measure, analogous to immunization, which offers protection against a number of diseases throughout a man's lifetime," writes Schoen, the former chairman of the American Academy of Pediatrics Task Force on Circumcision. "And the best time to do it is in the newborn period," he adds, noting that studies in the past 10 years associate circumcision with a lower rate of both urinary tract or kidney infections in infants. "Kidney infection in the infant are most dangerous in the first two years of life when the kidneys are still developing and can lead to permanent kidney damage," notes Schoen. According to the researcher, studies have shown that uncircumcised infants less than 1 year old have about 10 times the risk of urinary tract infections than circumcised infants. "And the mechanism for that is clear -- dangerous bacteria from the intestinal tract adhere to the warm, moist membrane of the foreskin and then they ascend up the urinary tract to cause severe infections of the bladder, kidney, and sometimes severe bloodstream infections," he explains. Schoen points out that a second series of data summarized in his report points to a greater risk of STDs "involved with abrasions or tears in the foreskin" among uncircumcised men. These include genital herpes, human papilloma virus, and HIV -- the virus that causes AIDS. "In terms of HIV, specifically, studies in sub-Saharan Africa found about a fourfold greater risk among men heterosexually exposed to the virus through contact with infected women, including prostitutes, compared with circumcised males," Schoen says. Schoen contends that study results support the health benefits of newborn circumcision, even beyond STDs and urinary tract infection. "The evidence that circumcision protects against penile cancer is overwhelming," he states. "The United States incidence of penile cancer in circumcised men is essentially zero -- about one reported case every five years -- but in uncircumcised men about 1,000 cases are reported annually." "When properly done, newborn circumcision is a quick, simple procedure with a low complication rate," writes Schoen, noting that circumcision does not appear to adversely affect either emotional health or sexual performance. But Dr. Angus Nicoll of Great Britain's Public Health Laboratory Service HIV and STD Division in London, England, argues against universal circumcision of baby boys. "There is a small but persistent complication rate from male circumcision, and the public health value of a routine circumcision policy has not been proved," he writes in an editorial in the same journal. Over 70% of men in the U.S. are circumcised compared with just 21% in the U.K., Nicoll notes. "It is noticeable that being heavily circumcised has not prevented the USA from becoming the industrialized country most burdened with HIV, while the opposite is true for the U.K.," he writes. "The U.K. national survey found no difference in rates of STD clinic attendance among circumcised and uncircumcised men," states Nicoll. "This suggests that any protective effect against HIV-1 in industrialized countries is small and many circumcisions would be needed to prevent a single HIV infection in an American or European setting." SOURCE: Archives of Disease in Childhood (1997;77:258-260, 194-195)
nauka.752 zeljkoj,
Wednesday September 24 1:53 PM EDT Breast Reduction May Reduce Cancer Risk By Theresa Tamkins NEW YORK (Reuters) -- Breast reduction surgery may decrease the risk of breast cancer, a new study suggests. For reasons that are still unclear, women who underwent cosmetic breast reduction surgery had a 40% lower risk of breast cancer compared with the rest of the female population, according to the report scheduled to be presented Wednesday at the American Society of Plastic and Reconstructive Surgeons meeting in San Francisco. "I don't think we can say that women should have breast reduction surgery because they'll decrease their risk of getting breast cancer," said Dr. Mitchell H. Brown, an assistant professor of plastic surgery at the University of Toronto. "But what we can say is that women who are having one of the most common operations performed by plastic surgeons should know that they are probably benefiting themselves in reducing their cancer risk." Most women have the operation because their breasts are causing chest, back or shoulder pain, make it difficult to exercise, or cause the woman to feel self-conscious. In the new study, 28,042 women who had undergone breast reduction surgery between 1979 and 1993 were followed for more than six years, and compared with women in breast cancer registries. The surgical patients had a 39% reduction in breast cancer risk compared with the rest of the population, as well as a reduced risk for lung and cervical cancer. This may be because the women who decided to have surgery led a healthier lifestyle in general, than women who did not. Or, as Brown believes, the breast reduction surgery may have prompted a healthier, cancer risk-reducing lifestyle. "A woman who has a breast reduction operation frequently will change her lifestyle dramatically," said Brown. They may exercise, lose weight, change their diet, and quit smoking to prevent surgical complications. However, because of the study design, it is impossible to prove cause and effect. "You can postulate that women with larger breasts might have a different level of estrogen or might have different composition of body fat," Brown said. However, the researchers could not detect any obvious differences between the two groups. While many studies have looked at breast size as a risk factor for cancer, none have shown that it makes any difference in cancer risk. Breast reduction surgery carries a risk of side effects and complications, including a 50% to 100% reduction in the ability to breastfeed, depending on the type of surgery that is performed. The study does not suggest that women should undergo breast reduction surgery simply to reduce breast cancer risk, said Brown, who also works at Women's College Hospital in Toronto. "We'd like to look at this information a little bit further," he said. "It's an awfully large and radical amount of surgery for decreasing your risk only a certain percentage."
nauka.753 nenad, -> #751, zeljkoj
> NEW YORK (Reuters) -- Every boy should be circumcised at birth as a > preventive health measure, according to a report in > the British journal Archives of Disease in Childhood. Pa to se radi već više od 20 godina sa svakim detetom rođenim u USA. Čak u poslednje vreme postoje relativno jake inicijative da se prekine sa tom praksom pošto zdravstveni razlozi koji su doveli do uvođenja te prakse nemaju više tako veliki značaj.
nauka.754 nenad, -> #752, zeljkoj
> By Theresa Tamkins > > NEW YORK (Reuters) -- Breast reduction surgery may decrease the risk > of breast cancer, a new study suggests. Ta Tereza mora da je ravna kao daska. ;)
nauka.755 zeljkoj, -> #753, nenad
> Pa to se radi već više od 20 godina sa svakim detetom rođenim u > USA. Čak u poslednje vreme postoje relativno jake inicijative > da se prekine sa tom praksom pošto zdravstveni razlozi koji su > doveli do uvođenja te prakse nemaju više tako veliki značaj. Zanimljivo, nisam znao da se obrezivanje sprovodi bilo gde u civilizovanom svetu. :) A iz kojih su ga to razloga uveli u Americi?
nauka.756 nenad, -> #755, zeljkoj
> Zanimljivo, nisam znao da se obrezivanje sprovodi bilo gde u > civilizovanom svetu. :) A iz kojih su ga to razloga uveli u > Americi? Pa verovatno iz istih razloga koji se i navode u poruci koju si poslao. Ali kažem, uslovi života su se umnogome popravili tako da postoji jaka inicijativa da se sa tom praksom prekine. Otkud ja to znam? Naleteo sam pre nekog vremena na Internetu na sajt (posle se ispostavilo - jedan od sajtova :) posvećen upravo tome, kao i metodama za "povratak" onoga što je odsečeno. :))))
nauka.757 space.ace, -> #752, zeljkoj
║ For reasons that are still unclear, women who underwent cosmetic breast ║ reduction surgery had a 40% lower risk of breast ╚════ Pa kad im skinu 40% grudi, normalno je da žene imaju 40% manje šansi da dobiju rak istih (((:
nauka.758 goth, -> #755, zeljkoj
-> Zanimljivo, nisam znao da se obrezivanje sprovodi bilo gde u -> civilizovanom svetu. :) A iz kojih su ga to razloga uveli u Americi? U pitanju su higijenski ?? razlozi.
nauka.759 saint,
Jel ste gledali juce na TV-u <Novi Sad> onu emisiju gde je jedan covek tvrdio da je naso lek za rak i AIDS...
nauka.760 dr.grba, -> #757, space.ace
>> ║ For reasons that are still unclear, women who underwent cosmetic breast >> ║ reduction surgery had a 40% lower risk of breast >> Č════ >> >> Pa kad im skinu 40% grudi, normalno je da žene imaju 40% manje šansi da >> dobiju rak istih (((: Ovo mi ipak liči na onu klasičnu, da izvinete, PRLJAVU propagandu kojom trustovi kanališu javno mnenje. Trenutno je potrebno više takvih operacija, kako bi se hiljade plastičarskih ordinacija održale u životu nakon što je opala moda zatezanja lica. Imam jednu digresiju, ali to je to. Ista, potpuno ista stvar se trenutno događa u USA povodom jedenja svinjetine. Prošle zime sam bio domaćin dvojici komercijalista iz engleske firme Cotswold, koja je najveći svetski proizvođač rasplodnih svinja. Oni sami priznaju da im taj trend, koji su povukli američki trustovi stočara, fenomenalno ide na ruku. Konzumiranje svinjetine u USA je u poslednjih deset godina DRASTIČNO povećano, reda četiri ili pet puta. Kao fol: nema tu baš toliko holesterola, o, nazdravija nacijo na svetu, kolovođo svetskih tokova! A cela priča se, zapravo, svodi na jedno: u dvadesetom veku NIGDE ne postoji rentabilno stočarstvo. U Danskoj, najrazvijenijoj stočarskoj zemlji na svetu, stočarstvo se subvencioniše sa 4% nacionalnog budžeta. Svinjarstvo je, lako se računa, *manje nerentabilno* od govedarstva (govorim o proizvodnji mesa, ali i ostale grane ne menjaju sliku). Uradili smo sve da ostane više para, kažu trustovi. A hteli bismo još. Svinjarstvo? Čekaj - a holesterol? Ma, ko *ebe holesterol. Dajmo pare na gomilu. Dvesta-trista miliona, dosta je. Furaj kampanju. Vratiće se svaki dolar pet puta. I kada saberemo sve, onako konobarski, ne treba bolje: najnovija otkrića kažu da više ne treba obrezivati dečake, da treba više smanjivati dojke ženama, da u svinjetini nema baš toliko holesterola, a i ono što ima nije štetno, već korisno. Evo, gledajte statistike, a ima i značajan broj naučnih radova. A? Šta? Gde su ti radovi? Pa, nemamo ih baš sad pri ruci, ali možete proveriti u materijalu sa savetovanja održanog novembra 1993. u Trantoniji, gde je bla-bla....
nauka.761 nitugard, -> #760, dr.grba
> I kada saberemo sve, onako konobarski, ne treba bolje: najnovija > otkrića kažu da više ne treba obrezivati dečake, da treba više > smanjivati dojke ženama, da u svinjetini nema baš toliko holesterola, > a i ono što ima nije štetno, već korisno. Evo, gledajte statistike, a Ahm... pročitati Polovu "Reklamokratiju". Sviđalo se to nama ili ne, sve mi se čini da je autor izuzetno dobro procenio trendove modernog društva. Lagano, ali sigurno, svet oko nas počinje da liči na onaj koji je opisan u ovom delu.
nauka.762 goth, -> #761, nitugard
-> Ahm... procitati Polovu "Reklamokratiju". Svidalo se to nama ili ne, Jesi li siguran da je Reklamokratiju napisao Frederick Pohl?
nauka.763 mmarkovic, -> #762, goth
> -> Ahm... procitati Polovu "Reklamokratiju". Svidalo se to nama ili ne, > > Jesi li siguran da je Reklamokratiju napisao Frederick Pohl? Sigurno, sa Kornblutom.
nauka.764 ervetor,
Da li neko moze da objasni (laicima), za sta je dodeljena ovogodisnja nobelova nagrada u oblasti medicine. Cuo sam da je rec o necemu jako bitnom!
nauka.765 dr.iivan,
Da li je neko kupio onu cetkicu koja se reklamira na Tv-Shopu na nekoj od televizija? Cini mi se da se zove PlusTronic ili nesto slicno. Znate ona, koja koristi snagu jona ;) Ako jeste, kakvi su rezultati? :)
nauka.766 ervetor,
Posto nisam u toku, zanima me da li bi neko znao da mi kaze izlaze li kod nas neki casopisi vezani za oblast Fizike? Mislim na nase a ne na strane casopise. Ako neko zna mogao bi da objavi i adresu njihove redakcije. unapred zahvalan ERVETOR
nauka.767 obren, -> #764, ervetor
> Da li neko moze da objasni (laicima), za sta je > dodeljena ovogodisnja nobelova nagrada u oblasti medicine. > Cuo sam da je rec o necemu jako bitnom! Nagrada je dodeljena za otkriće priona (još ednog od uzročnika bolesti pored virusa, bakterija i gljivica). Inače, čovek je valjda i otkrio uzročnika bolesti ludih krava - upravo jednu vrstu priona.
nauka.768 kalimero, -> #764, ervetor
>> Da li neko moze da objasni (laicima), za sta je >> dodeljena ovogodisnja nobelova nagrada u oblasti medicine. >> Cuo sam da je rec o necemu jako bitnom! Nisam baš pažljivo slušala kada je ova vest objavljena, ali se sećam da je Nobelovu nagradu dobio izvesni biolog koji je postigao značajne rezultate u izučavanju priona. Izuzetno me interesuje šta je ovaj čovek konkretno pronašao jer koliko mi je poznato prioni su proteinski molekuli za koje se predpostavlja da imaju sposobnost replikacije !?! Smatra se da su oni odgovorni za bolest poznatu kao "ludilo" ovaca i krava, za koju se ne zna kako se prenosi niti kako se leči.
nauka.769 zeljkoj, -> #765, dr.iivan
> Znate ona, koja koristi snagu jona ;) Kad smo već kod tih stvarčica što se reklamiraju na TV... Kako radi ona ploča za čišćenje metalnih predmeta? Ono... predmet se stavi na ploču i sve zajedno potopi u vodu u koju je dodata kašičica obične soli (NaCl). Mora da se odigrava neka hemijska reakcija... od čega je ploča?
nauka.770 zeljkoj, -> #768, kalimero
> se sećam da je Nobelovu nagradu dobio izvesni biolog koji je > postigao značajne rezultate u izučavanju priona. On ih je otkrio, tj. bavi se njihovim proučavanjem od 1982.
nauka.771 olio, -> #767, obren
> Nagrada je dodeljena za otkrice priona (jos ednog od uzrocnika bolesti Moze malo detaljnije?
nauka.772 olio, -> #769, zeljkoj
> Kako radi ona ploca za ciscenje metalnih predmeta? Od cega da se cisti: rdje, masnoce,....
nauka.773 zeljkoj, -> #772, olio
>> Kako radi ona ploca za ciscenje metalnih predmeta? > > Od cega da se cisti: rdje, masnoce,.... Ne znam... od rdje valjda...
nauka.774 obren, -> #771, olio
> > Nagrada je dodeljena za otkrice priona (jos ednog od uzrocnika bolesti > > Moze malo detaljnije? Ne može :) Ne studiram medicinu ili molekularnu biologiju da bih mogao nešto više da dodam u vezi priona - samo sam preneo podatak koji sam pročitao u štampi ovih dana.
nauka.775 morkin, -> #773, zeljkoj
> >> Kako radi ona ploca za ciscenje metalnih predmeta? > > > > Od cega da se cisti: rdje, masnoce,.... > > Ne znam... od rdje valjda... Od rđe nije sigurno. Da neko izmisli lek za rđu bio bi milijarder. Zlato, srebro i plemeniti metali su karakteristični po tome što rđa ne može da ih napadne. Dalje sledi nagađanje (da ne kažem moja teorija): Srebro oksidira (?) i potamni tokom vremena i to se zove patina. U vodu se sipa so (NaCl) koja se rastvori tako da postoji velika koncentracija jona u rastvoru. Onda se u vodu stavi ploča koja privuče jone Na _ILI_ Cl tako da u rastvoru ostanu pretežno ovi drugi. E, pošto su joni Na ili Cl vrlo reaktivni, oni reaguju sa površinom srebra i tako ga "očiste". Smatram da bi se približno isi efekat dobio kad bi ubacili samo anodu ili samo katodu u vodeni rastvor NaCl.
nauka.776 darth.vader, -> #773, zeljkoj
>> > Od cega da se cisti: rdje, masnoce,.... >> >> Ne znam... od rdje valjda... Nikako od rdje... Od oksida srebra koliko ja znam (tamnjenje srebra) See ya, Darth :)
nauka.777 ervetor,
Evo jednog clanka napisanog u wordu, a koji govori o pojmu svesti. Voleo bih da cujem komentare, jer mi se ovo cini kao prava stvar za pomirenje nauke i religije. svest.doc
nauka.778 basrak, -> #766, ervetor
> Posto nisam u toku, zanima me da li bi neko znao da mi kaze > izlaze li kod nas neki casopisi vezani za oblast Fizike? > Mislim na nase a ne na strane casopise. > Ako neko zna mogao bi da objavi i adresu njihove redakcije. Koliko ja znam, ne. Sem SFIN-a ("Sveske FIzickih Nauka") što baš i nije časopis, ali ne znam šta te konkretno zanima (nivo znanja) - izdaje "Naučna knjiga" u saradnji sa Institutom za fiziku u Zemunu. Možeš ih kupiti verovatno u knjižarama "Naučne knjige", a sigurno u biblioteci Instituta i uvek je nešto jako jeftino (tipa 15-tak dinara). Naravno, naučno-popularni časopis i dalje je "Galaksija" koju izdaje BIGZ, ali se jaaako srozala od '90-91. na ovamo. Zaista šteta jer je to nekad bio izuzetan časopis te tematike i nivoa. Evo ti izvod iz pogovora jednog od brojeva SFIN-a (neki od njih se koriste i kao udžbenici na Fizičkom fakultetu na četvrtoj godini): "Sveske fizičkih nauka imaju za cilj da doprinesu obogaćenju literature u fizičkim naukama na srpskohrvatskom jeziku objavljujući pregledne radove o važnim dostignućima i aktuelnim problemima u savremenoj fizici kao i sveobuhvatne pedagoške prikaze njenih značajnih oblasti. ... SFIN je namenjen čitaocima koji su obrazovani u fizičkim naukama, ali nisu eksperti u oblasti, dakle visoko specijalizovanim istraživačima u fizici i fizici srodnim naukama, profesorima univerziteta i viših i srednjih škola, postdiplomcima i studentima viših godina studija."
nauka.779 darth.vader, -> #777, ervetor
>> Evo jednog clanka napisanog u wordu, a koji govori >> o pojmu svesti. Aj za nas sa jeftinijim ulaznicama da neko konvertuje u plain ASCII :) See ya, Darth :)
nauka.780 dr.grba, -> #779, darth.vader
>> Aj za nas sa jeftinijim ulaznicama da neko konvertuje u plain ASCII :) Integralni tekst u sledećoj poruci. Prethodno, imam jedan predlog: manite se Worda. Kačite ovakve tekstove kao plain ASCII. Mislite i na one koji nemaju Windows/Word. A budite i vešti u proklamovanju svojih materijala: ubacite tekstove u poruku. Više ljudi će imati priliku da ih zbilja i vidi. Znam po sebi: često se ne odlučujem da skinem neki materijal okačen uz poruku (dobro, iz Civilizacije po def. skidam sve), iako bih možda posvetio pažnju tome. Recimo, mrsko mi da se ponovo kačim na Sezam da bih skinuo poruku. Ovako, kad je već u poruci, pročitam to. Dakle...
nauka.781 dr.grba,
POJAM SVESTI Izvestan broj autora smatra da se pronicanjem izmenjenih stanja svesti može odgonetnuti suština svesti. Ovakvo razmišljanje temelji se na saznanjima iz biofizičkih i fizičkih istraživanja kako kod nas tako i u svetu. U izmenjena stanja svesti svrstavaju se san, hipnoza, meditacija, opijenost drogom, klinička smrt i izvesne psihopatološke tegobe. U najkraćem to su dramatične promene vlastitog osećaja vremena i prostora, i halucinantno mešanje svesnih i nesvesnih sadržaja. Izmenjena stanja svesti važna su za razumevanje svasti uopšte. Naime, navedene promene subjektivnog osećaja vremena ( osećaj da je subjektivno vreme bitno produženo u poređenju sa objektivnim -laboratorijskim i da je u svesti u tom vremenskom odsečku obrađena znatno veća količina informacija nego u budnom stanju) nisu praćene ikakvim ubrzavanjem biohemijskih procesa u mozgu. Ovo ukazuje da je u objašnjenje neophodno uključiti biofizičko tumačenje. Razne biohemijske i psihološke pretpostavke (modeli) nisu objasnile dramatične promene subjektivnog osećaja vremena poput onih u kliničkoj smrti kada oživljena osoba svedoči da je u nekoliko minuta proživela u sećanju ceo dotadašnji život. U takvim stanjima očito je subjektivno vreme produženo hiljadama puta, što se nemože rastumačiti biohemijski ili psihološki. Iz tog razloga javila se potreba za biofizičkim objašnjenjem. Ovo podrazumeva korišćenje Ajnštajnove teorije relativnosti.Pretpostavimo da je svest neka vrsta unutrašnjeg displeja (monitor), povezanog sa elektromagnetnim poljem moždanih talasa koji se kreću takozvanim relativističkim brzinama ( brzine bliske brzini svetlosti u vakumu ), u koje se stalno prepisuju informacije iz moždane neuronske mreže ( mehanizam elektromagnetne indukcije). U stacionarnim izmenjenim stanjima svesti, saglasno teoriji relativnosti, tzv. subjektivno vreme znatno je prošireno u odnosu na objektivno ( laboratorijsko), ako je svest povezana sa elektromagnetnim poljem moždanih talasa u jonskim gasovitim zgusnućima ( a to su centri svesnosti ili čakre u indijskom učenju), koja se u izmenjenim stanjima svesti udaljuju od tela. I zato u izmenjenim stanjima svesti izgleda kako vreme protiče znatno brže nego u budnom (normalnom). Ovako bi moglo da se objasni sanjanje u kojem se mešaju normalno svesni i nesvesni sadržaji. Dok se jonsko gasovito zgusnuće ne raspline, elektromagnetno polje moždanih talasa ( i u mjemu upisane informacije) okružuje telo. Kada se raspline i njegova provodnost izjednači sa provodnošću okoline, moždane jonske struje i prateće elektromagnetno polje širi se po atmosferi. Tada nastaju uslovi za razmenu misli sa okolinom jer je olakšavaju tzv. Šumanove rezonance čija se učestalost poklapa sa učestalošću moždanih talasa. Čini se da priroda nije slučajno pospešila opstanak vrsta sa ovakvim moždanim talasima, jer se atmosfera ponaša kao kolektivno pamćenje bioloških vrsta ( Jungovo kolektivno nesvesno ? ), u kojem jedinke svakih sat i po do dva ( sa periodima ultradijalnih ritmova kojima se smenjuju normalna i izmenjena stanja svesti) osvežavaju kolektivne memorijske sadržaje. Na ovaj način povezane su sve biološke jedinke na našoj planeti. Takođe ovo bi mogao biti mehanizam prilagođavanja bioloških vrsta kojim su se širile informacije naučene uslovnim refleksima na nekom području. Ovo isto tako ukazuje na veliku moralnu odgovornost ljudi jer se loše misli i osećanja pojedinaca ili grupa prenosi na čitav rod! Svima se u toku života desilo da jednostavno osete kako prisustvo neke osobe može da ih ispuni energijom ili obrnuto i to potpuno nezavisno od toga šta ta osoba čini ili govori. U prelaznim stanjima svesti dolazi do izmeštanja elektromagnetnog polja individue iz oblasti niske provodnosti u oblast visoke provodnosti što izaziva ubrzavanje protoka informacija (subjektivno) do nivoa koji su stotinu miliona puta veći od zemaljskih gravitacionih ubrzanja. Shodno teoriji relativnosti ove brzine odgovarale bi masama odnosno gravitacionim silama koje se mogu sresti jedino u poljima kosmičkih crnih rupa. Na taj način u izmenjenim stanjima svesti mogu se očekivati fenomeni koji su slični onima koji se javljaju u snažnim gravitacionim poljima crnih rupa. To su tzv. Ajnštajn-Rozenovi mostovi ( prostorno vremenski tuneli) između veoma udaljenih oblasti u prostoru i vremenu. Veliko zakrivljenje prostora u blizini ogromne mase neminovno za sobom vuče i odgovarajuću promenu vremena. Ovo je i prilika da se fizički rastumači teorija relativnosti s obzirom da se obično daje samo njena matematička formulacija. Pošto je vreme algoritam koji uređuje prostor svaka nagla promena pros tora mora za sobom da povuče odgovarajuće vreme koje bi bi bilo potrebno da se pri standardnoj brzini algoritma (koraku) desi adekvatna promena prostora.Zbog toga nailaskom na veliku masu (crnu rupu) dolazi do ubrzavanja i do deformacije vremena ekvivalentne diskontinuitetu prostora. Na taj način sa jedne i druge strane crne rupe nećemo imati ni isti prostor (dimenzije) ni isto vreme (trenutak). Već smo rekli da se fenomeni u izmenjenim stanjima svesti poklapaju sa istima kod crnih rupa, tako da ne samo da produžavaju subjektivno vreme nego i povezuju različite prostore. Ovako bi se mogla rastumačiti astralna putovanja (projekcije), za koje oni koji su ih iskusili tvrde da ne podležu nikakvim prostorno-vremenskim ograničenjima. Takođe osobe koje su preživele kliničku smrt pominju prolazak kroz tunel ! Svest smo dakle vezali za moždano elektromagnetno polje odnosno za displej u okviru koga putem indukcije ovo polje upisuje informacije. Sva ova polja su međutim deo jedinstvenog fizičkog polja.Dakle,možemo reći da je priroda svesna odnosno da informacije dobija i predaje putem lokalizovanih elekromagnetnih polja koja se nalaze u glavama bioloških jedinki. Na taj način je naša svest u stvari lokalizovana kosmička svest. Priroda razmišlja i pamti preko nas odnosno upravlja našim ponašanjem i ispravlja naše greške na nivou generacija. Ovo se takođe poklapa sa definicijom po kojoj je svest pamćenje na nivou generacija. Znači bog postoji ali smo u stvari svi mi zajedno delovi njegovog tela i stvarno moramo da ga slušamo, ali i on stvarno mora da pazi na nas jer pazeći na nas on pazi na sebe. Jednim imenom ova veza se naziva PRIRODA.
nauka.782 olio, -> #776, darth.vader
> Nikako od rdje... Od oksida srebra koliko ja znam (tamnjenje srebra) Patina na srebru se cisti slabim kiselinama i to: limunska, sircetna, mravlja, ali prethodno srebro mora da se ocisti od masnoce.
nauka.783 gmatic, -> #780, dr.grba
==> Prethodno, imam jedan predlog: manite se Worda. Kacite ovakve ==> tekstove kao plain ASCII. Mislite i na one koji nemaju ==> Windows/Word. Pa zar u NC-u nemozes da citas *.doc-ove?
nauka.784 dr.grba, -> #783, gmatic
>> ==> Prethodno, imam jedan predlog: manite se Worda. Kacite ovakve >> >> Pa zar u NC-u nemozes da citas *.doc-ove? Uopšte nije reč o tome da li mogu ili ne da čitam *.DOC u NC-u (ne koristim NC), već o datoteci uz poruku versus tekstu u telu poruke.
nauka.785 dr.iivan, -> #777, ervetor
> Evo jednog clanka napisanog u wordu, a koji govori > o pojmu svesti. > Voleo bih da cujem komentare, jer mi se ovo cini kao > prava stvar za pomirenje nauke i religije. A ja bih voleo da cujem ko je to napisao, sta je izvor?
nauka.786 dr.iivan,
Ko je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju i zbog cega?
nauka.787 darth.vader, -> #780, dr.grba
>> Integralni tekst u sledecoj poruci. Tnx a lot :)
nauka.788 ervetor, -> #785, dr.iivan
> A ja bih voleo da cujem ko je to napisao, sta je izvor? Da, izvinjavam se sto nisam bio dovoljno precizan. Autor teksta u osnovi je prof. dr Dejan Rakovic sa elektrotehnickog fakulteta. Clanak sam napisao ja na osnovu intervjua koji je navedeni profesor dao novinaru Politike - Stanku Stojiljkovicu. Malo sam ga skratio i sazeo ali tako da smisao ostane ne promenjen. Dopala mi se ideja ovog coveka prvenstveno zbog toga sto sam slicno misljenje o tome imao i pre nego sto sam ga cuo od njega. U neku ruku, to je i najbolji dokaz njegove tvrdnje!
nauka.789 mnikolic, -> #786, dr.iivan
> > Ko je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju i zbog cega? > Two U.S. economists win Nobel Prize Robert Merton, Myron Scholes honored for stock options work October 14, 1997 Web posted at: 7:16 a.m. EDT (1116 GMT) STOCKHOLM, Sweden (AP) -- Robert C. Merton of Harvard University and Myron S. Scholes of Stanford University won the Nobel Economics Prize on Tuesday. The winners were cited for developing "a pioneering formula for the valuation of stock options" by the Royal Swedish Academy of Sciences. Thousands of traders and investors now use the formula the two professors developed, the academy said. "The method has created new areas of research, inside as well as outside of financial economics. A similar method may be used to value insurance contracts and guarantees, or the flexibility of physical investment projects," the citation said. The prize this year is worth $1 million. The economics prize is the newest of the Nobels. It is not one of the original five created by Alfred Nobel, the inventor of dynamite who endowed the prizes in his will. The Swedish Central Bank persuaded the Nobel Foundation in 1968 to let it endow the award. It is the fourth of the prizes to be awarded this year. This year's other Nobel winners, so far: Last Friday, the peace prize went to the U.S.-based International Campaign to Ban Landmines and its coordinator, Jody Williams, for their work in developing global support for a treaty banning the devices. The literature prize was awarded to Italian playwright Dario Fo, whose works of biting social commentary also make audiences roar with laughter. American Stanley Prusiner won the medicine prize for discovering prions, the infectious agent behind several brain-wasting diseases. The physics and chemistry winners are to be named Wednesday. All the prizes are presented on December 10, the anniversary of Nobel's death. The peace prize is presented in Oslo, Norway; the others in Stockholm.
nauka.790 ervetor,
Da li bi neko mogao da objasni narodskim jezikom sta je to novo otkriveno na polju lecenja SIDE pomocu T-limfocita? Citao sam nesto o tome pa mi nije bas najjasnije. Zasto ljudi koji se bave medicinom imaju toliku potrebu da se maskiraju iza reci nerazumljivih za prosecne poznavaoce iste?
nauka.791 morkin, -> #790, ervetor
> Zasto ljudi koji se bave medicinom imaju toliku > potrebu da se maskiraju iza reci nerazumljivih za > prosecne poznavaoce iste? Zato jer je to ljudima u krvi. Svako ko je iole obrazovan koristi se nekom terminologijom da objasni komplikovanu stvar sa što manje reči što tačnije.
nauka.792 ervetor, -> #791, morkin
> Zato jer je to ljudima u krvi. Svako ko je iole obrazovan > koristi se nekom terminologijom da objasni komplikovanu stvar > sa sto manje reci sto tacnije. Ma dobro, jasno je meni zasto postoji strucna terminologija. Ona je tu da olaksa i ubrza komunikaciju izmedju samih strucnjaka. Ono sto sam hteo da kazem je da ljudi treba da se potrude da objasnjavaju stvari nekome ko nije iz te struke. U tom smislu nekad se moze tolerisati i manje tacno ali prilicno razumljivo objasnjenje koje otkriva sustinu problema. Mnogi to i rade, a mnogi ne. Zato bih ipak voleo da neko objasni ulogu T-limfocita u lecenju SIDE. U ZDRAVLJE... :)
nauka.793 mcar,
Da li neko moze da strucno objasni kako funkcionise kanalizacija na niskim terenima kao sto je na primer Novi Beograd. Nisam cuo da tamo dolazi do izlivanja iako e teren na prilicno maloj visini iznad nivoa reka. Marko
nauka.794 ervetor,
U prirodi ljudskog roda je da veruje u postojanje visih sila koje budno motre na nas i upravljaju postupcima citave vrste. Ljudi su tu visu silu nazvali bogom. Nauka je postavila pitanje dokaza o postojanju boga! Posto nije dobila nijedan konkretan dokaz ona je njegovo postojanje odbacila. Ipak i sama je svesna da sve sto je postigla potice od nekoliko istina koje su usvojene bez dokaza. * Postoji odgovor na pitanje: Sta je covek ? Covek je bice sa dve noge i ruke, jednom glavom i mogucnoscu razmnozavanja. Dobro, a sta je bice ? Neznam, rece covek(bice). Naravno, nemoze definicija da definise samu sebe. Ako to probamo da uradimo suocicemo se sa sa zatvorenim krugom. Religija je taj krug prekinula i zadrzala se na onom najjednostavnijem pocetnom odgovoru - "BOG". Nauka je izabrala da se stalno vrti u krug, i da u svakom novom prolazu donese novi zakljucak. Svi ti zakljuchci mogu biti jako korisni i prakticni, ali je poenta u tome da oni ne daju odgovor na ono pitanje koje je i pokrenulo taj zamajac novih pitanja i novih odgovora! Znaci, i u jednom i u drugom slucaju postoje neke polazne istine koje se uzimaju zdravo za gotovo. Postoji to nesto sto je iznad svega i jednostavnije od svega. Razlika je samo u tome sto mu je religija dala ljudsko oblicje. Nauka traga. To je slicno kao kad po kuci trazite neku zaturenu stvar pa umesto nje nalazite citav niz drugih zanimljivih predmeta i papira koji vam totalno skrenu paznju i promene cilj trazenja.
nauka.795 dr.grba, -> #794, ervetor
>> Nauka je izabrala da se stalno vrti u krug, i da u svakom novom prolazu >> donese novi zakljucak. Ne slažem se: nauka je odabrala metodologiju dedukcije, istraživanja i provere kao put do odgovora.
nauka.796 ervetor, -> #795, dr.grba
>>> Nauka je izabrala da se stalno vrti u krug, i da u svakom >>> novom prolazu donese novi zakljucak. > Ne slazem se: nauka je odabrala metodologiju dedukcije, > istrazivanja i provere kao put do odgovora. Ja nisam ni pominjao metodologiju. Isto tako sam rekao da su i zakljuchci cesto tacni i korisni. Kada sam rekao KRUG mozda sam se pogresno izrazio, ali je sasvim jasno da sam mislio na neprestano javljanje novih pitanja cija resenja postavljaju jos novija pitanja i zadatke, i tako u KRUG( dakle kruznu uzrocno-posledicnu vezu pitanja i odgovora). Uopste nisam dodirnuo ispravnost kategorickog silogizma, premise, konkluzije...
nauka.797 mirkomi, -> #794, ervetor
> U prirodi ljudskog roda je da veruje u postojanje > visih sila koje budno motre na nas i upravljaju Da li si siguran da je to tako? Ja sam deo ljudskog roda (valjda), a meni to nije "u prirodi". Ne znam kako stoje stvari sa ostalim ljudima, jer sam do sada bio samo jedan covek:) E dobro sad to nije ni bitno. Ono sto hocu da kazem, ja 'vako vidim stvari: Nauka postavlja gomilu aksioma, definise gomilu pojmova i onda pici teoreme i dokazuje ih. S vremena na vreme, ustanovi se da neka aksioma nije bas najbolja, onda se ona promeni i nastavlja se dalje, i to ce tako da ide na dalje. Takodje neke na izgled dokazane teoreme u stvari se pokaze da nisu ispravne pa se onda naprave nove itd. (Mozda lupam. ali nema veze, znate valjda na sta mislim) Razlika izmedju nauke i religije je sto religija ima jednu aksiomu, i ona je vezana za postojanje boga. Sve ostalo je nadogradnja i zanemarljivo je (dal' uopste postoji jos nesto?). E sad ako covek moze da prihvati aksiomu o postojanju boga, onda nema problema, verujes u boga (natprirodnu silu ili nesto drugo). Sto se mene tice, mnogo mi je lakse da "prihvatim" aksiome iz nauke, nego ovaj jedan iz religije, stoga ja ne verujem u boga, sve dok se aksioma o postojanju boga ne pretvori u teoremu.
nauka.798 ervetor, -> #797, mirkomi
>> U prirodi ljudskog roda je da veruje u postojanje >> visih sila koje budno motre na nas i upravljaju > Da li si siguran da je to tako? Ja sam deo ljudskog roda > (valjda), a meni to nije "u prirodi". Ne znam kako stoje stvari > sa ostalim ljudima, jer sam Pazi, ta visa sila ne mora biti bog. To moze na kraju krajeva biti i nauka. > Sto se mene tice, mnogo mi je lakse da "prihvatim" aksiome iz > nauke, nego ovaj jedan iz religije, stoga ja ne verujem u boga, > sve dok se aksioma Zao mi je sto izgleda niko ne razume sta sam hteo da kazem. Ja sam covek koji ne veruje u boga. Bavim se naukom. Ali, kada se covek malo zamisli onda shvati da svi zakoni fizike postoje nezavisno od toga da li smo ih otkrili ili nismo. Oni su nam dati takvi kakvi su. Nama ostaje samo da pronalazimo ono sto je vec zapisano. S tim sto mi to prevodimo na nama razumljiv jezik. Ne mora covek da zna njutnove zakone da bi hodao. U tom smislu to je visa sila zar ne ? Ja kazem ( i svaki pravi naucnik kaze): To je tako ali neznam zasto! Opet kazem, ja mogu dokazati da su recimo gubici u pregrejanom motoru veci zbog povecanog zracenja. Zasto? Zato sto oni rastu sa cetvrtim stepenom temperature. Zasto bas sa cetvrtim? I tako malo po malo odgovori nas dovode do aksiome. Aksioma se ne moze dokazati. Mozda ti je lakse da kazes da je priroda tako htela. Ako ja prirodu shvatam kao svesnu strukturu onda je mogu nazvati i nekom vrstom boga. Tu sada ja ne mislim na svece,crkve i ostalo. Da li me shvatate?
nauka.799 basrak, -> #794, ervetor
> Nauka je postavila pitanje dokaza o postojanju boga! > Posto nije dobila nijedan konkretan dokaz ona je > njegovo postojanje odbacila. Nauka se uopšte ne bavi tim pitanjem. Možda ga je ona nekad vrlo davno i postavljala (dok je bila u okviru filozofije), ali ga je i odbacila. Ne Boga, nego pitanje da li ima Boga. Zašto? Pa zato što nauka ne može ni na koji način da odgovori na to pitanje. Na to pitanje odgovaraju (ili pokušavaju da odgovore) filozofija i religija, svaka na svoj način naravno. Zar nikad nisi čuo kako naučnici stalno ponavljaju rečenicu tipa - Nauka se ne bavi pitanje ZAŠTO (je npr. život nastao), nego KAKO (je npr. život nastao)...
nauka.800 dalex, -> #795, dr.grba
> Ne slažem se: nauka je odabrala metodologiju dedukcije, istraživanja > i provere kao put do odgovora. Od svih nauka, jedino je matematika deduktivna, ostale su induktivne. Bar za prirodne nauke...
nauka.801 ervetor, -> #799, basrak
> Nauka se uopste ne bavi tim pitanjem. Mozda ga je ona nekad > vrlo davno i postavljala (dok je bila u okviru filozofije), ali > ga je i odbacila. Ti verovatno nisi bas dobro protumacio moju poruku. Rekao sam da nauka daje odgovore na sva ostala pitanja izuzev na ono pitanje zbog koga je i nastala. Ipak, ne bih rekao da se ona tim pitanjem ne bavi. Da li smatras da izucavanje kosmosa i njegove starosti nema veze sa osnovnim pitanjem: Ko smo i odakle smo? E sad te podele na ovu i onu nauku su vise administrativna stvar, nego sto se izmedju njih moze povuci jasna granica. Reci mi datum kada se matematika zvanicno odvojila od filozofije?! Sve prirodne nauke su deo jedne te iste nauke. Mi smo ih razgranicili samo da bi ih lakse ucili, a i da bi podelili poslove.Ne mozemo svi da radimo sve. Mnogo je to posla za jednog coveka. Zbog toga je neko biolog, neko fizicar, neko hemicar itd. A na stranu to sto je svaka od ovih nauka izdeljena na citav niz oblasti. Fascinantne su cak i veze koje postoje izmedju naizgled nespojivih nauka. Na primer: ekonomija-termodinamika. > Zar nikad nisi cuo kako naucnici stalno ponavljaju recenicu > tipa - Nauka se ne bavi pitanje ZASTO (je npr. zivot nastao), > nego KAKO (je npr. zivot nastao)... I cesto je koristim...
nauka.802 mihailod, -> #801, ervetor
> kada se matematika zvanicno odvojila od filozofije?! Pitanje je da li se i odvajala. Matematika se obicno posmatra kao "cardak ni na nebu ni na zemlji". Dakle, postoji neko znanje koje je bazirano na pocetnim pretpostavkama - aksiomama. Sve dok "igramo po pravilima", tj. zakljucujemo na osnovu tih aksioma, prateci pravila logike, prica je OK. Sva matematika stoji na dva skupa pretpostavki koji cine sledece dve oblasti: Teorija Skupova i Matematicka Logika. Ispod aksioma se nalazi "metamatematika" koja se bavi pitanjima kao sto su "Sta je broj?" i slicno i ona pokusava da odgovori na pitanja tipa "zasto", a to i nije nista drugo nego filozofija. BTW, na zapadu, doktor matematike ima titulu Ph.D. sto je zapravo Doctor of Philosophy. > Ne mozemo svi da radimo sve. Mnogo je to posla za jednog coveka. Smatra se da je poslednji matematicar (mada se on bavio svacim) koji je znao celu matematiku *svog vremena* bio Leonard Euler. > Fascinantne su cak i veze koje postoje izmedju naizgled > nespojivih nauka. Na primer: ekonomija-termodinamika. A sta kazes na vezu izmedju heuristickog resavanja problema diskretne optimizacije i kaljenja celika?
nauka.803 zeljkoj, -> #802, mihailod
> a to i nije nista drugo nego filozofija. BTW, na zapadu, doktor > matematike ima titulu Ph.D. sto je zapravo Doctor of > Philosophy. Ne samo doktor matematike, nego i svaki drugi doktor. Svi su Ph.D.
nauka.804 ervetor, -> #802, mihailod
>> kada se matematika zvanicno odvojila od filozofije?! > Pitanje je da li se i odvajala. I nije naravno. > A sta kazes na vezu izmedju heuristickog resavanja problema > diskretne optimizacije i kaljenja celika? Pa neznam... Mozda da mi pomognes...
nauka.805 mihailod, -> #804, ervetor
>> A sta kazes na vezu izmedju heuristickog resavanja problema >> diskretne optimizacije i kaljenja celika? > Pa neznam... > Mozda da mi pomognes... Ma, nista narocito bitno. Jedna usko strucna digresija. Pominjao si neke veze izmedju naizgled nepovezanih oblasti, pa rekoh da i ja dodam nesto zanimljivo...
nauka.806 mihailod, -> #803, zeljkoj
> svaki drugi doktor Za ovo nisam sasvim siguran...
nauka.807 ivkeb, -> #802, mihailod
> Smatra se da je poslednji matematicar (mada se on bavio svacim) > koji je znao celu matematiku *svog vremena* bio Leonard Euler. Jel moze nesto poblize o coveku(L.Euler)? Hvala. Ivan
nauka.808 mihailod, -> #807, ivkeb
>Jel moze nesto poblize o coveku(L.Euler)? Hm... ovog puta Internet je zakazao. Pretrazih i nigde nema nista o njemu (mada dosta o drugim poznatim matematicarima). Mozda napisem nesto kratko iz svojih izvora ovih dana...
nauka.809 ivkeb, -> #808, mihailod
> Hm... ovog puta Internet je zakazao. Pretrazih i nigde > nema nista o njemu (mada dosta o drugim poznatim > matematicarima). Mozda napisem nesto kratko iz svojih > izvora ovih dana... Hvala lipa :) poz.
nauka.810 mihailod, -> #809, ivkeb
Evo malo o Ojleru iz moje omiljene knjige. Leonard Ojler rodjen je 1707. u Bazelu (Svajcarska) u svestenickoj porodici. Studirao je u Bazelu teologiju i klasicne jezike ali je imao srecu da mu matematiku, koju je takodje slusao, predaje Johan Bernuli, ucenik Lajbnicov. Primetivsi Ojlerovu obdarenost, Bernuli ga dodatno uci i formira u matematicara. Godine 1725., neposredno pre svoje smrti, ruski car Petar Veliki otvara akademiju nauka u Sankt-Petersburgu, odakle 1727. Ojler dobija poziv da radi. Tu ostaje do 1741. i postaje po svedocenju savremenika najveci svetski matematicar. Zbog nemirne situacije u Rusiji te godine Ojler prelazi u Berlin, ali se 1766., posle stupanja na presto Katarine II Velike 1762. i sredjivanja prilika u Rusiji, vraca u Petersburg. Poslednjih 17 godina svoga zivota bio je skoro slep, ali radi neverovatno mnogo. Samo u toku 1777. godine je uz pomoc sekretara i ucenika pripremio za stampu oko 100 radova! Umro je 18. septembra 1783. i ostavio preko 800 dela, od kojih neka i u 2-3 toma! Njegove radove nisu stizali da stampaju za zivota, pa je jednom u sali rekao da ce kad umre ostaviti casopisu akademije radove za stampu za sledecih 20 godina. Tu je ipak pogresio: njegove radove su stampali posmrtno u toku narednih 80 godina! Njegovi najveci radovi su iz oblasti matematicke analize, a dva njegova rada smatraju se prvim radovima dveju savremenih grana matematike. Jedan od njih je bio posvecen u to vreme cuvenom problemu Keninsberskih mostova. U gradu Keninsbergu (danas Kalinjingrad) dva ostrva sa obalama reke povezuje 7 mostova. Moze li se preci svih 7 mostova u jednoj setnji tako da se preko svakog mosta predje tacno jedanput? Ojler je resio ovaj problem, uopstio ga i tako oznacio pocetak danas veoma znacajne Teorije Grafova. Izvor: dr. Aleksandar Lipkovski, Linearna Algebra i Analiticka Geometrija, Naucna Knjiga, Beograd 1992.
nauka.811 smilja, -> #794, ervetor
> Nauka je postavila pitanje dokaza o postojanju boga! Trebalo je malo da zaviriš u odeljenje filozofije.. Dakle, za početak nije nauka postavila to pitanje već čovek koga je spopalo čudjenje.. Sledeće, nastala je filozofija, negde na obalama današnje Turske odnosno u Maloj Aziji.. Ona je postavila neka pitanja i to je tzv. kosmološka filozofija..ili filozofija Dosokratika.. Sledeća faza je ona koja nastaje sa Sokratom.. Medjutim u okviru filozofije nastaju sve nauke.. Izmedju ostalih i matematika...Pitagora... Drugo, kao prvi naučnik u istoriji filozofije može slobodno da se prihvati Aristotel, koji je prvi obavio naučnu sistematizaciju nekih bioloških fenomena; osim toga intresovao se za geografiju za zemaljske prostore.. Dok je na vratima Platonove Akademije pisalo:"Ko ne zna matematiku nek ne ulazi." > Posto nije dobila nijedan konkretan dokaz ona je > njegovo postojanje odbacila. Teologija je nauka o bogu, i ona je dala nekoliko dokaza o egzistenciji Boga; dakle ona ga kao nauka nije odbacila. mislim postojanje Boga.. Osim toga niko dovoljno razuman nije se do sada usudio da porekne postojanje Boga...to je nešto što ne može da se odbaci niti emprijski da se opovrgne.. Ateizam jeste manifestacija duhovne slobode, ali vera je bila i ostala osnovna ontološka kategorija.. > Dobro, a sta je bice ? BIĆE, to što jest, sve ono o čemu se može izreći da na neki način jest, ma šta ono bilo: kamen ili kuća, biljka ili životinja, čovek, umetničko delo mašina ili naprava, pojam ili broj.Ya biće kao biće, sasvim je irelavantno kako bivstvuje, da li sami idealno kao npr.broj ili realno.. Ostaje samo puki faktum da nešto jest ili da bivstvuje, to nešto može biti što mu drago. Svako biće mora biti nešto ili ništa, dok s druge strane jest bivstvuje samo po tome što učestvuje u bitku, ima svoju bićevnost ili prisustvo bitka, što ukazuje na razluku izmedju bića i bitka, koja se obično previdja,iako je ona prisutna u svakoj filozofiji a ne manje i u naivnom predontološkom razumevanju sveta. > Ne znam, rece covek(bice). Ovde je početak svake nauke, tj. svake filozofije.. > Naravno, nemoze definicija da definise samu sebe. CIRCULUS VITIOSUS: pogrešan krug. Logička pogreška u u definiciji ili dokazu. Pogrešan krug u definiciji nastaje kad se jedan pojam definiše pomoću drugog, a ovaj pomoću prvog: npr. kad se A definiše pomoću B., a B pomoću A ., ili kad se A definiše pomoću B.,B. pomoću C., C. pomoću A...
nauka.812 smilja, -> #797, mirkomi
> o postojanju boga ne pretvori u teoremu. Postoji i Teorema..u Lajbnicovoj Teodiceji..
nauka.813 smilja, -> #798, ervetor
> Ako ja prirodu shvatam kao svesnu strukturu onda je mogu > nazvati i nekom vrstom boga. Dobar dan Gospodine Baruh Spinoza!
nauka.814 smilja, -> #802, mihailod
> Pitanje je da li se i odvajala. Matematika se obicno posmatra U prinicpu nikad se i nije odvojila; dok se zvanično smatra da je u novom veku, dakle XVI došlo do odvajanja, postepenog, nauka od filozofije..
nauka.815 smilja, -> #806, mihailod
> Za ovo nisam sasvim siguran... Zato Ja jesam..:) Uostalom, tako i treba da bude..!
nauka.816 vdjole, -> #813, smilja
>> Ako ja prirodu shvatam kao svesnu strukturu onda je mogu >> nazvati i nekom vrstom boga. > > Dobar dan Gospodine Baruh Spinoza! >- Ok, ali zašto komplikovati? U sledećem koraku bi mogli reći: "Ako ja boga shvatam kao svesnu strukturu onda ga mogu nazvati i nekom vrstom ****" (umesto **** upisati proizvoljnu izmišljenu reč). Sada da kažemo dobar dan i Vilijamu iz Okama.
nauka.817 mirkomi, -> #812, smilja
>> o postojanju boga ne pretvori u teoremu. > > Postoji i Teorema..u Lajbnicovoj Teodiceji.. A kakav je dokaz?
nauka.818 smilja, -> #816, vdjole
> Sada da kažemo dobar dan i Vilijamu iz Okama. Možemo i Dekartu... Dekart je Univerzalnog Boga zamenio sa jednim drugim Suverenom a to je razum ; jer ga je postavio kao autoritet iznad vere i otkrivenja. Njegova intencija je bila da odvoji filozofiju od sholastike - teologije: da osamostali nauku od religije da bi se UM oslobodio od svih tradicionalnih mišljenja, od sveg autoriteta. Zapravo Dekart je udario na same temelje sholastičke metafizike, udarivši na osnovne pretpostavke Biblije, otpoševši od skepticizma pri čemu se u potpunosti okreće ka ljudskom razumu.. U svom delu:"Rasprava o metodi", on postavlja četri osnovna pravila: 1. Ne primiti nikada jednu stvar za istinitu dok je nismo sa apsolutnom evidencijom upoznali kao takvu, izbegavati brižljivo prenagljenost i predrasudu; i u svojim sudovima dopustiti samo ono što se predstavlja sa takvom jasnoćom i razgovetnošću u duhu, da nam je apsolutno nemoguće posumnjati u to. 2. Svaku teškoću rastaviti u što je moguće više delova da bi se rešenje njeno omogućilo (odnosno svesti neodredjena i složena pitanja na prosta.) 3. Misliti redom, polazeći od onoga što je najprostije i najlakše za shvatanje, pa ići polagano i postepeno ka onom što je komplikovanije i teže, pa i onde postaviti red, gde po prirodi stvari reda nema. 4. Svugde učiniti sva moguća pobrajanja i učiniti opšte preglede, kako bi smo se uverili da ništa nismo izostavili.... Sa ovim metodama i uopšte sa kritikom apsolutnog autoriteta Dekart je otac novovekovne filozofije a i osnivač moderne mehaničke prirodne nauke. Tako što je uneo čulne kvalitete u subjekt i sveo sve spoljne pojave na prostorno-vremenske odnose, on postavlja filozofsku podlogu moderne prirodne nauke, na kojoj ona još uvek počiva. E sad, izvinjavam se što sam udavila...a sledeći put nešto više o Viljemu Okamskom i problemu realizma..... i nominalizma; čiji stav beše; Okamskog :"da je pojam samo zajedničko ime za pojedinačne stvari, koje postoje same po sebi." Nominalizam je je bio zapravo preteča novovekovnog emprizma kao suprotnost srednjovekovnom realizmu koji je tvrdio da ideje realno postoje. P.S. Ovo bi trebalo da ide u odeljenje filozofije.. ako nekog zanima*? > (umesto **** upisati proizvoljnu izmišljenu reč). Stvari se mogu nazivati ili prozivati kako god želiš, sve je to stvar dogovora...ali mora se od nečeg početi.. Mislim, da sam već jednom rekla da je jezik nesavršen....itd...
nauka.819 geronimo,
Znam da verovatno ovde nije ni vreme ni mesto ALI... Treba mi informacija gde mogu da nadjem literaturu o istoriji racunara...ova inf. mi treba prilicno urgent unapred hvala =|)
nauka.820 obren, -> #819, geronimo
> Znam da verovatno ovde nije ni vreme ni mesto ALI... > Treba mi informacija gde mogu da nadjem literaturu o istoriji > racunara...ova inf. mi treba prilicno urgent Čini mi se da je u nekom PC-ju, ne tako davnom, bio umetak o istoriji računara, ne sećam se tačni koji je broj u pitanju ali neka ti ovo bude recimo neka smernica :)
nauka.821 dr.grba, -> #820, obren
>> Čini mi se da je u nekom PC-ju, ne tako davnom, bio umetak o istoriji >> računara, ne sećam se tačni koji je broj u pitanju ali neka ti ovo >> bude recimo neka smernica :) Nema tamo svega. Kreće priča od YU početaka. Znate li kako je nastala reč "software"? Ne znate? E, pa sad ćete da saznate (: Dakle, računari Eniac, Mark I, Mark II i slični su imali prilično gvožđurije u sebi (engl. hardware; znate li kako se kaže gvožđara? Hardware store). Elem, ti računari su se programirali cvik-canglama: žicama su se prespajala kola i tako pravili putevi za izvršenje komandi. Upravo su inženjeri koji su "programirali" mašine su "programima" dali ime "software", da bi lokalizovali prostor, probleme (da, probleme, kako drugačije da se radi sa računarima?°). Posle se prešlo na papirne trake, kartice, magnetne medijume... Kako onda, tako i sad: software je izraz koji označava ono što se "stavlja u/na hardver" (: da bi se ostvarila interakcija i dobili nekakvi izlazni rezultati.
nauka.822 livan, -> #821, dr.grba
-> Znate li kako je nastala reč "software"? Ne znate? E, pa sad ćete da -> saznate (: A znate li kako je "software" prevedeno na naš jezik u Oksfordkom rečniku računarstva? E pa piše "Softver V. mekotvorina; mekotvoran; mekotvoren". Verovatno pogađate da je "hardware" preveden sa tvrdotvorina. :)))))) -> Dakle, računari Eniac, Mark I, Mark II i slični su imali prilično -> gvožđurije u sebi (engl. hardware; znate li kako se kaže gvožđara? -> Hardware store). Elem, ti računari su se programirali cvik-canglama: Jeste, jeste. A čistili se metlama. Odatle vodi reč "debugger" i ostale sa istim korenom. Programi "pisani" cvik-canglama su često pucali pa su se morali "čistiti". Jedan od uzroka pucanju su bile bube, u relejima i ostaloj skalameriji, koje su izazivale kratke spojeve. Posao na ispravljanju programa se sastojao i od čišćenja računara od buba. I tako nastade reč "debug".