CIVIL.10

07 Sep 1996 - 04 Sep 1998

Topics

  1. filozofija (449)
  2. nauka (850)
  3. istorija (302)
  4. religija (594)
  5. književnost (1042)
  6. o.jeziku (312)
  7. umetnost (222)
  8. film (2070)
  9. galerija (1317)
  10. oko.sveta (189)
  11. hedonizam (1581)
  12. licni.stav (877)
  13. cyberworld (87)
  14. civ.savet (107)
  15. unknown (1)

Messages - umetnost

umetnost.1 corto,
Umetnik je tvorac lepih stvari. Otkriti umetnost a sakriti umetnika je namera umetnosti. Ni jedan umetnik ne želi bilo sta da dokaže. Čak se i stvari koje su istinite mogu dokazati. Ni jedan umetnik nema etičke naklonosti. Etička naklonost u umetnika je neoprostiv manirizam stila. Ni jedan umetnik nije morbidan. Umetnik može sve da izrazi. Posmatrač, a ne život, se zaista ogleda u umetnosti. Različita mišljenja o umetničkom delu pokazuju da je delo novo, kompleksno, i puno života. Sva umetnost je potpuno beskorisna. Oscar Wilde predgovor "Slike Dorijana Greja"
umetnost.2 corto,
APSTRAKTNA UMETNOST Zasnovana je na pretpostavci da specificno estetske vrednosti pocivaju u boji i formi, i da su potpuno nezavisne od predmeta slike ili skulpture. Ovo glediste je poreklom veoma staro, i ogleda se u mnogim umetnostima tzv. magijskog karaktera kao i u cistoj dekoraciji. Ono takodje preovladjuje u Islamskoj umetnosti, gde je zabranjeno prikazivanje ljudskog lika. "Oslobadjajuci" uticaj kamere dozvolio je umnetniku da zanemari svoju drustvenu ulogu "beleznika" stvari i dogadjaja, i, u isto vreme, krajem 19. veka, prevladalo je stanoviste da je Impresionizam corsokak naturalizma, sto je sve dovelo do povecanog naglasavanja formalnih vrednosti i konacno do KUBIZMA, KONSTRUKTIVIZMA, TASIZMA, i ostalih pravaca.
umetnost.3 corto,
APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM Kombinacija APSTRAKTNE UMETNOSTI i EKSPRESIONIZMA, sto se svodi na nesto malo vise od automatskog slikanja - tj. dozvoljava podsvesnom da se iskaze (ideja NADREALIZMA) stvaranjem spontanih oblika i mrlja boje. Za Apstraktni Impresionizam - sto je drugo ime za istu stvar - se smatra da potice iz povezanih mrlja boje koje formiraju povrsinu Moneovih poslednjih slika, koji se, polu-slep, borio da nadje slikovni ekvivalent za svoje vizuelne senzacije.
umetnost.4 corto,
AKCIONO SLIKARSTVO Prskanje i razlivanje boje po platnu. Osnovna pretpostavka je da ce Nesvesno prevladati i stvoriti umetnicko delo. Za tehniku se tvrdi da potice jos od Leonarda, koji je predlozio koriscenje mrlja na zidu kao pocetne tacke nacrta: osnovna razlika sto je Leonardo upotrebio ovaj metod iskljucivo kao sredstvo stimulisanja kreativne imaginacije, a ne kao sredstvo samo po sebi. Akciono slikarstvo ne treba mesati sa misaonim tipom Apstraktne umetnosti u kome je izvesni oblik misli neophodan. Zastupnici Akcionog slikarstva tvrde da je lepota "kaligrafije", tj. pokreta umetnikovog zgloba, ono sto opravdava postojanje ovog pravca, a ujedno ga i razlikuje od TASIZMA.
umetnost.5 l.tanja,
Hi. Da li neko mozda zna nesto o Manirizmu ? Spremam ispit, a nigde pravih informacija :( Thanx.
umetnost.6 corto,
> Da li neko mozda zna nesto o Manirizmu ? OK, umesto ART NOUVEAU, koja sad stize na red po abecedi, uskace MANIRIZAM termin nastao u ovom veku da bi opisao umetnicku pojavu, italijansku uglavnom, iz perioda c. 1520-1600. Tokom ovih godina mnoga velika dela koja su stvorena ne mogu se podvesti ni pod RENESANCU ni pod BAROK. Rec "maniera", iz koje je izveden termin manirizam, je upotrebio sam Vazari (jedan od najznacajnijih predstavnika pravca) da bi opisao shematski kvalitet mnogih od nastalih dela, baziranih na intelektualnoj zamisli vise nego na direktnoj vizuelnoj percepciji. Mnogo maniristickih dela se sastoji od namernog iskrivljavanja pravila izvedenih iz klasicne umetnosti i utvrdjenih za vreme renesanse. Ovo je pretpostavljalo obrazovanog posmatraca; drugacije nije bilo svrhe u krsenju pravila. Efekat je mnogo ocigledniji u arhitekturi, posto su tu pravila bila i jednostavnija i kruca, i dela Giulio Romano-a cine ga vodecim maniristickim arhitektom, a manje znacajnim slikarom. Nastavak sledi...
umetnost.7 corto,
Nastavak MANIRIZMA.... Osnovna karakteristika maniristickog umetnickog dela je insistiranje na primarnosti ljudske figure, koja je postavljena u napeti polozaj, namerno izvitoperena i izduzena, dok su misici ponekad takodje veoma prenaglaseni. Kompozicija je ponekad nametnuta i nejasna, sa glavnim subjektom postavljenim u ugao ili u pozadinu, sa velikim raskorakom u razmeri izmedju figura, i sa perspektivom koja je tretirana cesce kao sredstvo za izrazavanje virtuoznosti nego kao doprinos jasnoci naracije. Boje maniristicke slike su uvek jasne i vrlo cesto sirove, posto je namera da se pojaca emocionalni efekat pre nego da se opisu forme; mnogi maniristi najradije koriste "udarne" boje, crvena se pretapa u narandzastu, zelena u zutu, i sl. To je u sustini stil nemira, subjektivan i emocionalan, i zato je bio pogodan za ponovno "otkrivanje" i definisanje tokom 20-tih godina ovoga veka. Ali je u svakom slucaju pogresno - kao sto to cine marksisticki kriticari - pripisivati njegovo nastajanje samo napetim politickim i drustvenim prilikama koje su vladale u centralnoj Italiji posle pljacke Rima 1527. Ove prilike, ma kako uticajne, bile su manje ili vise stalne; ali je sigurno da su te napetosti, i narocito uznemirujuci efekti Reformacije i Protiv- Reformacije diveli do napustanja ozbiljnosti i mirnog klasicizma Visoke Renesanse, umetnosti Bramantea i Rafaela, i veliki deo Manirizma je svesna umetnicka pobuna protiv osobina olicenih u Rafaelu. Oko 1520. bilo je jasno da je Rafaelov perfekcionizam bio corsokak za njegove naslednike, koji je vodio do besmislenog podrazavanja; i njegov najtalentovaniji ucenik, Giulio Romano, okrenuo se tako ka prenaglasavanju izraza lica, pokreta, i svetlosti, izvedenom delimicno bas iz Rafaela ("Preobrazenje"), a jos vise iz Mikelandjela, u nameri da ovlada potpuno novim poljem emocionalnog izrazavanja. Ima jos O;)
umetnost.8 corto,
I sada kraj... MANIRIZAM (konacni deo) Znacaj i velicina Mikelandjela je jos jedan od vaznih faktora. Njegova uporna skulptorska posvecenost muskom aktu dovela je do toga da je veliki broj manjih slikara poceo da izbegava slikanje pejzaza i mrtvih priroda u zelji da ovlada umetnickim visinama crtanja i modelovanja (specifican izraz za to je 'DISEGNO', moze se prevesti i kao dizajn, nacrt), sa komplikovanom anatomijom, kompozicijom, i 'contrappostom'. Ovo je narocito bilo vazno skulptorima kao sto su Giovanni da Bologna i Ammanati. U celini, manirizam je stil najbolje prilagodjen neuroticnim umetnicima kao sto su Pontormo, Rosso, i Parmigianino, koji su autori najznacajnijih dela, kao i tako velikim majstorima kao sto su Mikelandjelo, Tintoreto i El Greko. Treba napomenuti da je Manirizam imao veoma malog odjeka u Veneciji, gde politicke okolnosti koje su pogodovale razvoju stila u centralnoj Italiji nisu postojale. Od Vazarija i Pellegrino Tibaldi-ja i njihovih elegantnih okamenjenih figura - kao u sjajnim dvorskim portretima Bronzina - stil je na kraju odumro u nistavnosti Viteza d'Arpina. Zamenio ga je talas obnovljene vere u vitalnost udruzen sa povratkom Prirodi u BAROKU. The End :)
umetnost.9 leah,
Nesto o Manirizmu (na engleskom) mann
umetnost.10 corto,
Nastavljamo po abecedi: ART NOUVEAU "Nova umetnost" koja se prosirila Evropom i Amerikom tokom 1890-tih. To je vecinom bio stil u arhitekturi i unutrasnjoj dekoraciji (Horta, van de Velde) i cvetao je narocito u Belgiji i Britaniji, koristeci plosne uzorke uvijenih vegetabilnih formi, baziranih vise na naturalistickom poimanju bilja nego na utvrdjenom tipu dekoracije. Sa stvaranjem stila u Belgiji je povezan ENSOR, ali on je mnogo manje tipican od MORRIS-a, ciji pokret "Arts and Crafts" moze biti zacetnik Art Nouveau-a, ili jos bolje BEARDSLEY-a, cije su se ilustracije pojavile u prvom broju "The Studio" (1893), casopisa koji je doprineo sirenju stila. Muhini posteri su komercijalno popularisali stil. U Nemackoj, stil je nazvan JUGENDSTIL, po casopisu "Jugend", koji je prvi put izasao 1896; u Italiji, gde je imao veliku primenu narocito u bravariji i u dekoraciji - narocito u Milanu, Torinu, Djenovi, Mantovi - poznat je kao STILE LIBERTY, po cuvenoj londonskoj radnji.
umetnost.11 mnikolic,
U današnjem kulturnom dodatku lista "Politika", Marina Abramović između ostalog kaže: "Umetnik je čovek koji ima toliko jaku potrebu da stvara kao što je potreba za disanjem. Moj profesor Krsto Hegedušić naučio me je dve stvari. Rekao mi je da umetnici misle da imaju hiljade ideja, a u stvari umetnik ima samo jednu dobru ideju, a ako je jako srećan možda će imati, čak, dve dobre ideje. Ako ceo život posveti toj jednoj ideji, sve ostalo su samo njene varijacije. Drugo, ako crtaš desnom rukom i postaješ sve bolji, u jednom trenutku postaješ virtuoz, sve ide lako i zato odmah promeni, počni da radiš - levom rukom! Jer, počinješ da se ponavljaš. Za umetnika je veliki problem kad počne da se ponavlja. Umetnik mora samog sebe da iznenadi." m.
umetnost.12 corto,
Hvala na poslatom fajlu na temu manirizma :) Svaki sledeci prilog te vrste je dobro dosao. Sledi - BAROK, ali ne u ovoj poruci O:)
umetnost.13 corto,
BAROK Ovo je stil koji je nasledio MANIRIZAM i koji je trajao, sa znacajnim modifikacijama, do duboko u 18. vek. Najcistiji oblik stila se moze videti u tzv. visokom baroku, koji je doslovno ogranicen na Italiju (i to na Rim), a u periodu koji obuhvata godine izmedju 1630-80; to znaci, u vreme zrelosti njegovog najznacajnijeg predtsvnika, Berninija. Visoki barok, u svom najboljem i najpotpunijem obliku, je jedinstvo umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture, koje zajednicki uticu na posmatraceva osecanja; pozivajuci ga, npr, da ucestvuje u agonijama i ekstazama svetaca. Njegov spoj iluzionizma, svetlosti i boje, i pokreta, je sracunat da zanese posmatraca direktnim emocionalnim uticajem. Zahvaljujuci svojoj direktnoj vezi sa katolickom Protiv-reformacijom, paganskom antikom, i Mediteranom uopste, nije bio mnogo prijemciv severnjacima. Sa pocetkom 17. veka nastupio je novi polet u duhovnoj sigurnosti i nove smernice u religioznoj umetnosti, koji su se udruzili sa novim pristupom klasicnoj umetnosti u stvaranju novog stila. Konfuzne i meke forme kasnog Manirizma ustupile su mesto jednostavnim temama, neidealizovanom naturalizmu, jednostavnoj ikonografiji i jakom chiaroscuro-u Karavadja; cistoti kompozicije, obnovi ravnoteze i sklada Rafaela i suptilnom tretmanu Koredja, plemenitosti forme, jasnoci znacenja i imaginacije Anibale Karacija, Domenicina, Guido renija, i Gvercina.....
umetnost.14 livan,
Na molbu mnikolic-a da pored putopisa o Veneciji napišem nešto i o Venecijanskom Bienalu (prepiska u temi oko.sveta poruke 10.62 do 10.68) uspeo sam da "nagovorim" svoju devojku, Vanju Jovanović, da napiše nešto tako. Rezultat toga možete pročitati u redovima koji slede. Napomenuo bih još jedino to da se fotografije koje se ovde spominju nalaze u fajlu BIENALE.ARJ prikačenom uz poruku 9.95 u temi 'galerija' ove iste konferencije. STO GODINA VENECIJANSKOG BIENALA Zbiru reprezentativnih i spektakularnih izložbi druge polovine XIX veka na kojima su nacije obeležavale i politički potvrđivale milenijume svoga postojanja i dostignuća tehnike, tehnologoje i pronalazaštva kao i umetničkog oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu, pridružila se pred sam kraj prošlog veka i Internacionalna umetnička izložba u Veneciji. Utemeljena 1895. godine venecijanska izložba je u svet umetnosti uvela novost sa kojom ćemo se vrlo često susretati tokom XX veka. Reč je o bazičnom internacionalnom konceptu venecijanske izložbe, koji je u svetu moderne umetnosti dugo vremena ostao izuzetan i jedinstven. Zapravo, venecijanska ideja da se umetnička izložba internacionalizuje bila je novost gotovo bez presedana. Umetnici, koji su i bili najčešće inicijatori izložbi u toku prošlog veka, svoje izložbe su po pravilu organizovali na nacionalnoj osnovi, što je, bez obzira na univerzalizam romantizma, logično proizilazilo iz koncepta evropskih nacionalizama XIX veka. S gore pomenutim vizionarskim projektom kojeg je svesrdno podržao tadašnji venecijanski gradonačelnik Rikardo Selvatiko, složio se uži krug tadašnje venecijanske intelektualne elite i umetnika. Ubrzo, 1894.godine takvu, internacionalnu koncepciju Bienala prihvatilo je Gradsko veće. Nakon nešto više od godinu dana 30. aprila 1895. godine uz prisustvo italijanskog kralja Umberta I i Margarete Savojske, Prva internacionalna izložba u Veneciji bila je svečano otvorena, i od tada do danas je nezaobilazna vrednost u svetu moderne umetnosti. Bilo je, naravno, i kriznih trenutaka Bienala, izložba se nije održavala u godinama Prvog svetskog rata i, delimično tokom Drugog svetskog rata, a prigovori zbog elitizma Bienala često su bili opravdani. Uostalom mnoge pojave u modernoj umetnosti su prošle a da Bienalu nisu bile prikazane. Takođe, u koncepciju i organizaciju mešale su se političke partije, crkva je često anatemisala izložena dela, futuristi su se 1910. okomili ne samo na Bienale već i na čitavu Veneciju, fašisti su kasnije od izložbe napravili farsu, a 1968. godine duboka društvena kriza i studentski pokret ozbiljno su ugrozili njen kontinuitet. Uprkos svemu, Bienale poput Venecije i dalje živi, a kao što se obično kaže za Veneciju - da je nema, trebalo bi je izmisliti - može se slobodno primeniti i na Bienale. Prošlogodišnja, 46. po redu, Međunarodna izložba umetnosti u Veneciji je najavljena kao veliki i upečatljiv događaj, što je i bilo za očekivati na istorijsku godišnjicu - njenih izvanrednih 100 godina postojanja. Venecijanski Bienale je pripremljen da proslavi ovaj događaj uvažavajući sva njegova izdanja koja ponovo zavređuju pažnju međunarodne javnosti. Istraživanje čoveka, njegovog lica i njegovog tela, kao i njegove okoline, tretirano je od strane eminentnih umetnika iz celog sveta, od kojih su mnogi nesporno majstori na polju moderne i savremene umetnosti. Koncepciju proslave stogodišnjice Bienala osmislio je Jean Cleir, koji je bio i selektor propratne izložbe pod nazivom "Identitet i Drugost" (Identity and Alterity) postavljene u Palazzo Grassi, koja je uključila radove umetnika od 1895. godine do danas, a gde su se, među ostalim, mogli videti i radovi jednog Pikasa, Dalija, Mondrijana, Vorhola... Dakle, ova velika smotra moderne umetnostiu je delom bila smeštena u Palazzo Grassi, delom u Giardini di Costello i delom u Museo Correr. Oslanjajući se na centralnu temu Bienala "Identitet i Drugost", Venecija je takođe ugostila i fascinantnu izložbu fotografija načinjenu iz arhive Fratelli Alinani na temu vek portretisanja. Kruna stogodišnje aktivnosti Venecije kao grada i Bienala bila je izložba u Palazzo Ducale gde je bila izložena kolekcija italijanskih radova koji su bili prikazani na prošlim Bienalima i koji su uticali na stil i ideje našeg veka u polju vizuelnih umetnosti. Mnoge druge izložbe i događaji su bili rasejani na lokacijama oko centra Venecije gde su svoju umetničku koncepciju izložile neke novoformirane države. Činjenica da je glavni cilj Bienala uvek bio otkrivanje a ne odobravanje potvrdila se i ovog puta, te se moglo videti mnoštvo eksponata koji predstavljaju eksperimente u otkrivanju novih načina umetničkog izražavanja. Centralno mesto Venecijanskog Bienala od njegovog početka pa do danas predstavlja park pod nazivom Đardini di Kastelo /Giardini di Castello/ (foto: bienale1.jpg) gde su smešteni uglavnom svi paviljoni zemalja koje učestvuju na ovoj značajnoj smotri aktuelnih umetničkih zbivanja. Jedan od najlepših paviljona, gledano spolja, svakako je italijanski (foto: bienale2.jpg). Jednostavan u svojoj monumentalnosti, sofisticiran u skladnim odnosima arhitektonskih delova i zidnog slikarstva na njegovom pročelju, on uvek pleni pažnju posetilaca. Povremeno vlasnici paviljona požele da izmene spoljni izgled svog paviljona pa ga na primer, kao što su to Japanci ovog puta uradili, "oblače" u novo ruho (foto: bienale3.jpg). Obložen plastičnim cevima različitih boja on je ličio na bezbrižan dečiji san, na mesto gde bi se lako sakrili od surove realnosti koja nas okružuje. Možda upravo to ukazuje na uvek prisutnu tendenciju u umetnosti da, kao što je to Matis negde rekao, ona bude "...udobna fotelja...". A da li je fotelja, koja je bila jedan od eksponata u paviljonu Holandije, udobna, nije poznato jer su u njoj bila smeštena dva figuralno asocijativna oblika koja naizgled nemaju nikakve veze sa mestom na kom se nalaze (foto: bienale4.jpg). Ako je neko i pokušao da bliže odredi smisao ovog eksponata, poznavaoci stremljenja u umetnosti XX veka složili bi se da se i ovog puta radi o spajanju naizgled nespojivog čija je jedina spona sama umetnikova ideja. Da li je ona asocijativne prirode ili ne to i nije presudno ali je sigurno da je autorova ideja doprinela da ovaj eksponat izgleda veoma skladno u svojoj raznolikosti. Još jedna izražena tendencija u umetnosti danas ne može se zaobići: sve je manja prisutnost slika. Na ovom Bienalu su slike ispunjavale unutrašnjost samo nekoliko paviljona: španski (foto: bienale5.jpg), jugoslovenski (Miloš Šobajić), paviljon Velike Britanije i još par. U francuskom paviljonu svoju umetničku koncepciju izložio je poznati i priznati Sezar sa svojim presovanim karoserijam automobila, u američkom paviljonu je prikazan audio-vizuelni rad afirmisanog Bili Viole, koreanski paviljon (foto: bienale6.jpg) je bio ispunjen malim ekranima u kombinaciji sa keramičkim figuricama na koje su padali raznobojni zraci što je činilo ovaj paviljon prijemčivijim ljudskom oku i nije se osećala otuđenost koja je neosporno prisutna u prethodno pomenuta dva paviljona. Na kraju, ipak se postavlja pitanje kuda ide moderna umetnost i da li će nam XXI vek doneti potpuno opraštanje od slike u klasičnom smislu reči. Svake godine - kažu - Venecija tone u more za nekoliko centimetara. Poduhvat spašavanja tog grada, ukletog u svojoj lepoti, ima dimenziju iracionalnosti kakvu je jedino čovek u stanju doseći. Sve na svetu se razvija i menja - piše u svom zapisu s putovanja Poljak Stanislav Digat - jedino je ona, Venecija, već vekovima ista. To je grad - piše on dalje - koji u današnjem svetu nema više nikakvog opravdanja, pa ipak đavolskim mukama muči sve koji trče za čežnjom koja im stalno izmiče iz ruku... To je grad koji Bog nije smeo pokazati ljudima".
umetnost.15 nenad,
Prenosim vest iz FORUM-a (Odraz 92), ako je neko propustio: PREMINUO SLIKAR MICA POPOVIC Akademik Miodrag Mica Popovic preminuo je jutros u Beogradu u sedamdeset trecoj godini. Popovic je poznat po angazovanim likovnim delima, tzv. ,,slikarstvu prizora'', pisao je i scenarija za filmove, pozorisne i TV drame, rezirao je i nekoliko igranih filmova. Pedesetih i sezdesetih godina bio je aktivni ucesnik alternativnog umetnickog zivota Beograda. 1992. godine ucestvovao je u osnivanju Demokratskog pokreta Srbije, a kratko vreme je bio i DEPOS-ov poslanik. Poslednje javno obracanje akademika Mice Popovica zabelezeno je 25. novembra ove godine, kada je na platou ispred Filozofskog fakulteta studentima Beogradskog univerziteta porucio: ,,Oni mogu da odu samo ako budu oterani, a zna se kako se ova banda tera. Ovu bandu su oterali Rumuni, onako kako su je oterali i drugog nacina nema. Ja vas ne pozivam da poginete, ja vas samo volim i zelim vam da zivite u slobodi''.
umetnost.16 ivanvec,
Hockney, David Hockney, David (1937- ). British painter, draughtsman, printmaker, photographer, and designer. After a brilliant prize-winning career as a student at the Royal College of Art, Hockney had achieved international success by the time he was in his mid-20s, and has since consolidated his position as by far the best-known British artist of his generation. His phenomenal success has been based not only on the flair, wit, and versatility of his work, but also on his colorful personality, which has made him a recognizable figure even to people not particularly interested in art: a film about him entitled A Bigger Splash (1974) enjoyed considerable popularity in the commercial cinema. His early paintings, often almost jokey in mood, gained him a reputation of leading Pop artist, although he himself rejected the label. In the late 1960s he turned to a weightier, more traditionally representational manner, in which he has painted some striking portraits (Mr and Mrs Clark and Percy, Tate, London, 1970-01). He has spent much of his time in the USA, and the Californian swimming pool has been one of his favourite themes (A Bigger Splash, Tate, 1967). Often his work has a strong homo-erotic content. Hockney is a brilliant draughtsman and has been as outstanding as a graphic artist as he has as a painter, his work in this field including etched illustrations to Cavafy's Poems (1967) and Six Fairy Tales of the Brothers Grimm (1969). In the 1970s he came to the fore also as a stage designer, notably with his set and costume designs for Stravinsky's The Rake's Progress and Mozart's The Magic Flute produced at Glyndebourne in 1975 and 1978 respectively. The broader style demanded by stage design is reflected in his most recent easel paintings. In the 1980s he has experimented much with photography, producing, for example, photographic collages and -- since 1986 -- prints created on photocopiers. Hockney is a perceptive commentator on art and in 1976 published a book on his own work, David Hockney by David Hockney. Technically, it is true to say that the Pop movement started with Richard Hamilton and David Hockney in England. Hockney's early work made superb use of the popular magazine-style images on which much of Pop Art is based. However, when Hockney moved to California in the 1960s, he responded with such artistic depth to the sea, sun, sky, young men, and luxury that his art took on a wholly new, increasingly naturalistic dimension. Though one might consider A Bigger Splash a simplistic rather than a simplified view of the world, it nevertheless creates a delightful interplay between the stolid pink verticals of a Los Angeles setting and the exuberance of spray as the unseen diver enters the pool. There is no visible human presence here, just that lonely, empty chair and a bare, almost frozen world. Yet that wild white splash can only come from another human, and a great deal of Hockney's psyche is involved in the mix of lucidity and confusion of this picture.
umetnost.17 endi,
Lako je prepoznati modernu sliku. To je ona koju ne mozete prepoznati.
umetnost.18 velicko,
Glinamol i sl.. Nekada davno sam malo radio sa glinom. Naravno, pored sebe sam imao čoveka iskusnog u radu sa glinom, i ovih dana, pokušah nešto da uradim sa glinamolom ( valjda se tako zove ). Kako odrediti pravu vlažnost glinamola? Koji je postupak posle izrade predmeta: Koliko sušenja? Čime se boji? Glazure? Koliko pečenja, i na kojoj temperaturi? ( rekoše mi da glinamol mogu da pečem i u običnoj rerni... O:) Bilo kakav savet... thanx
umetnost.19 kate,
> Glinamol i sl.. Nisu bas najsvezija iskustva, ali mozda pomognu... > Kako odrediti pravu vlaznost glinamola? Ovo ne bi trebalo da bude problem. Kvasi ga polako dok ne postane dovoljno elastican za oblikovanje. Cak i ako preteras kad se malo prosusi bice skoro kako treba (ovo skoro je zato sto mi se cini da su predmeti posle malo krtiji). > Koliko susenja? Zavisi od velicine (masivnosti) onog sto susis. Obicno mozes da odredis na osnovu boje kad je dosta (pobeli). > Cime se boji? > Glazure? Bilo kakva boja na bazi vode prolazi. Meni je najlakse bilo da isteram ono sto sam zamislila obicnim temperama. Uljane boje hoce da prave probleme, i da se prosto "odlepe". Za detalje toplo preporucujem lak za nokte :) u koji mozes da dodas i neku boju u prahu. Sa glazurama nisam imala dobra iskustva, mada je sve sto sam radila bila cista improvizacija. Mogu samo da ti preporucim da ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim jos nekog katastrofalnog pokusaja - javicu. :) > Koliko pecenja, i na kojoj temperaturi? ( rekose mi da > glinamol mogu da pecem i u obicnoj rerni... O:) Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude direktno na ploci sa grejacima, da ne bi ispucao. > Bilo kakav savet... Ponekad je korisno "armirati" predmet zicom, ako je u pitanju veca povrsina.
umetnost.20 nitugard,
> Glinamol i sl.. Nema više pravog (zagrebačkog) a sa ovima šta ti Bog da, tj. veoma zavisi od proizvođača :( > Glazure? Ka> da ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim ^^^^^^^^^^^^^^ Ne slažem se. Nitro-lak (služi i za drvo) se odlično pokazao. Dodaje čvrstinu. Samo, treba lakirati bar 2 puta, u veoma tankim nanosima. Ovo se prvenstveno odnosi na male stvari. > Koliko pecenja, i na kojoj temperaturi? ( rekose mi da > glinamol mogu da pecem i u obicnoj rerni... O:) Ka> Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude Može rerna, 150 stepeni, ali prvo mora da se dobro osuši na vazduhu, u protivnom hoće da ispuca. Pečenje ide PRE lakiranja i služi da poveća čvrstoću.
umetnost.21 velicko,
│ isteram ono sto sam zamislila obicnim temperama. Uljane boje └─────────────────────────────────────── Tempere odrađuju posao :) │ ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim └─────────────────────────────────────── Koristim lak za drvo već nekoliko dana... Za sada izgleda OK, ali :( Šta je problem sa lakom za drvo? │ Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude │ direktno na ploci sa grejacima, da ne bi ispucao. └─────────────────────────────────────── Ma ok, samo što kod vanilica vidim kad su pečene, tj. kad su već prepečene (volim ih malo prepečenije;)... Glina nema nešto drugačiji ukus ako je pečem 30 minuta ili 2 sata... ;) Dakle, po ukusu ne mogu da ukapiram kad je dovoljno pečeno... po boji takođe... :( Možda da napravim šipke, da ih pečem različito vreme pa da vidim koje se teže lome..
umetnost.22 velicko,
│ Ne slažem se. Nitro-lak (služi i za drvo) se odlično │ pokazao. Dodaje čvrstinu. Samo, treba lakirati bar 2 puta, u veoma │ tankim nanosima. └─────────────────────────────────────── Imaš li iskustva sa predmetima lakiranim nito-lakom, koji su povremeno izloženi toploti ( lulice za travu, piksle... :) ? │ Pečenje ide PRE lakiranja i služi da poveća čvrstoću. └─────────────────────────────────────── Osim blago tamnijih boja, ne vidim nikakvu promenu po kojoj bih odredio dužinu pečenja?
umetnost.23 nitugard,
Ve> Imaš li iskustva sa predmetima lakiranim nito-lakom, koji Ve> su povremeno izloženi toploti ( lulice za travu, piksle... :) ? ^^^^^ Axxxxm? :)) Na žalost, nitro-lak nije termički otporan = ne preporučuje se, tamni i izgara (pun naziv laka je nitro-celulozni pa zaključi sam zašto :) Ve> Osim blago tamnijih boja, ne vidim nikakvu promenu po kojoj ^^^^^^^^ ???? Glinamoli za koje ja znam u principu svetle tokom pečenja. U stvari, da je pečeno se u principu zna po tome što skoro pobeli. Ako praviš piksle, one su dosta masivne, tako da ćeš morati da pustiš nekoliko dana da se glinamol prosuši prirodnim putem, lagano, ili će ti ispucati. Takođe ćeš morati da smisliš kako da rešiš deo na kome treba da se gase cigarete - nijedan lak na koji sam ja naišao nije mogao da se nosi sa temperaturom žara. Za zaista masivne predmete, ponekada je čak i prirodno sušenje prebrzo pa je potrebno predmet povremeno, nakratko, zamatati u ovlaženu krpu (samo malo skvašenu, dobro isceđenu, nikako ne mokru).
umetnost.24 velicko,
│ Glinamoli za koje ja znam u principu svetle tokom │ pečenja. U stvari, da je pečeno se u principu zna po tome što skoro │ pobeli. └─────────────────────────────────────── Ili ja ovo nisam ispekao valjano... ili su boje uticale na ovakvo ponašanje. │ Ako praviš piksle, one su dosta masivne, tako da ćeš morati da │ pustiš nekoliko dana da se glinamol prosuši prirodnim putem, lagano, │ ili će ti ispucati. └─────────────────────────────────────── Ne pravim piksle, ne mogu da dođu na red od narukvica i ostalog nakita za sav okolni žemski svet ;(, ali doći će na red. Problem sa površinama koje dolaze u dodir sa žarom može da se reši ubacivanjem staklenih ili metalnih pločica... ali to ipak nije pravo rešenje.. :( Hvala za info o sušenju... Ništa mi (još uvek) nije ispucalo, ali za svaki slučaj, biću strpljiviji. thanx :)
umetnost.25 nitugard,
Ve> Ili ja ovo nisam ispekao valjano... ili su boje uticale Ve> na ovakvo ponašanje. Kuku, jao, neeeeeee!!!!! :)))) Boji se nakon pečenja i sušenja !!!! Izvini - zaboravio sam da si radio sa glinom koja se boji pa peče i glazira, pa nisam naglasio. Glinamol se (najčešće) boji temperama, flomasterima i sl. i to pošto je pečen. Nanesena boja se suši prirodnim putem, a zatim se lakira nitro-lakom koji služi mesto glazure kod gline.
umetnost.26 velicko,
│ i glazira, pa nisam naglasio. Glinamol se (najčešće) boji temperama, │ flomasterima i sl. i to pošto je pečen. Nanesena boja se suši └─────────────────────────────────────── Auu :))) Pa vidim ja da je ovako nezgodno. Tek osušen predmet, počnem da bojim, i kako pređem četkicom, tako navlažim površinu. Nikako ( osim gustim slojem boja ) nisam mogao da dobijem željenu nijansu. :( :)) A koje su ono fore, kad predmet napravljen od gline ( ili je to neki glinamol ), premažu nečim, možda parafinom, i onda ga zapale. Šta postižu paljenjem? Ne verujem da to može da zameni pečenje. Valjda ne gušim previše O:), šta obuhvata postupak glazure? Čime, kako, kad... ? :) thanx
umetnost.27 banos,
pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS
umetnost.28 vdjole,
>pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je to umetnost...? Otkud ovde?
umetnost.29 dr.grba,
>> Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je >> to umetnost...? Otkud ovde? Pa eto, poimanje umetnosti je vrrrlo širok pojam (:
umetnost.30 velicko,
│ Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je │ to umetnost...? Otkud ovde? └─────────────────────────────────────── Možda jedrenje i nije.... ali je umetnost bila moje padanje na svaki ( ali baš svaki ) mogući način dok sam učio... Me me je neko od sezampvaca vido, morao bi da napiše ako ne ovde, onda makar u hedonizam ;)
umetnost.31 msp.,
v> >pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS v> v> Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je v> to umetnost...? Otkud ovde? Pogledajte res pa će Vam biti jasno. User je nov.
umetnost.33 milosh,
Upravo sam napravio neke stvarčice od gipsa koje nameravam da ubacim u akvarijum. Interesuje me da li neko ima iskustva sa gipsom u smislu, da li će se rastvoriti vremenom ili će ostati solidan. U pitanju su pećinice i slične stvarčice, biće luda atmosfera unutra. pozdrav Milosh!
umetnost.34 rdejan,
>> Upravo sam napravio neke stvarčice od gipsa koje nameravam da >> ubacim u akvarijum. Interesuje me da li neko ima iskustva sa >> gipsom u smislu, da li će se rastvoriti vremenom ili će ostati >> solidan. U pitanju su pećinice i slične stvarčice, biće luda >> atmosfera unutra. Pa... ako ga optočiš čelikom, neće ;). I ako ti neka ribica ispliva na površinu od količine gipsa u krvi ;), ne brini, sunča se. PS. Ako si ti pravio pećinice, onda si promašio temu ;). Pozdrav, Dejan
umetnost.35 acag,
Možda nije pravo mesto, ali da obrazložim: umetnici moraju da budu i dobre zanatlije, a pitanje je zanatskog tipa... Dakle, veštački kamen. 1) kako ga napraviti? Cement+pesak+rizla+? 2) kako ga obojiti? Zemljani pigmenti, gotove akrilne boje, fasakrili...? 3) kakve su mu "performanse" - pucanje, krunjenje i sl? Svaka pomoć dobrodošla :)
umetnost.36 ranx,
> Dakle, veštački kamen. Trebalo bi da imaš opis u Krstiću I (za neupućene, Arhitektonske Konstrukcije I, Petar Krstić).
umetnost.37 acag,
> Trebalo bi da imaš opis u Krstiću I (za neupućene, Arhitektonske 10x će da potražimo... ;)
umetnost.38 livan,
Ako nekog zanima Bienale u Veneciji neka pogleda http://www.labiennale.it Ne znam kako izgleda Internet prezentacija pošto nemam pristup Internetu, ali uživo je bilo vrlo interesantno. Ne znam šta je ova naredna adresa, ali ima veze sa onim što se trenutno dešava u Veneciji. http://www.perarte.it
umetnost.39 dbambi,
Recimo da ovo spada u primenjenu umetnost :) Nekoliko zanimljivosti o nastanku svetski poznatih logotipova. *********************************** MTV Svi smo čuli za MTV. Stvar je nastala tako što su American Express i Warner Communications udružili snage i 1981. godine pokrenuli muzički kanal, a sve pod radnim nazivom TV-1. Na (ne)sreću, taj naziv je već bio u upotrebi, pa su partneri morali da potraže nešto drugo. Sledeći izbor je bio TV-M, a ideja za konačni naziv (MTV) je potekla od programskog direktora Stiva Kejsija. Vlasnici su ovaj naziv poslali nekolicini dizajnera sa zahtevom da se izradi odgovarajući logo. Na posletku je izabrano rešenje koje je izradio Manhattan Design (veliko slovo " M ", sa manjim " tv " na njemu). Račun za njihovu uslugu iznosio je 1000 $. ************************************ Coca - Cola Iako iskustvo iz reklamnog biznisa kaže da se logo mora menjati u proseku svakih 15-20 godina, postoje i oni koji mogu da traju večno. 1887. godine, šef reklamnog odeljenja Koka-kole, Frenk Robinson (koji je čuvenom piću i dao ime nekoliko godina ranije) je odredio godišnji reklamni budžet u iznosu od 150 $. Ipak, kako je odlučio da se uštedi novac, sam je dizajnirao logo firme. Koka-kola je dobila današnji logo a ušteđeno je 150 dolara, jer Robinson nije dobio nikakvu posebnu nadoknadu za svoj trud. Nešto kasnije, te iste godine, vlasnici firme su je krišom prodali, ali je Robinson ostao na svom položaju sve do 1906. godine, kada je rođak jednog od vlasnika postavljen na njegovo mesto. Robinson je gurnut u pozadinu i penzionisan 1913. godine. ************************************* NIKE 1971. godine, kada je NIKE tek hvatao zalet, njegovi osnivači su shvatili da je njihovim patikama potreban prepoznatljiv logo. Zatražili su od Kerolin Dejvidson, studenta umetnosti na državnom univerzitetu u Portlandu, da izradi znak koji bi izražavao pokret i brzinu. Suočeni sa kratkim rokovima i brzim približavanjem početka proizvodnje vlasnici su bez mnogo oduševljenja (i bez drugih ponuda) izabrali danas sveprisutni " Swoosh ". Kerolin je zaradila 35 $. ************************************** PlayBoy Kada je Hju Hefner pokrenuo Plejboj izbarao je lik zeca - živahnog nestaška životinjskog sveta, za zvaničnu maskotu firme. Umetnički direktor Artur Pol je dizajnirao zeca - logo koji je prvobitno korišćen kao pomoćni znak u časopisu. Ubrzo nakon toga, zec se preselio na naslovne strane gde je ostao do danas. Logo koji je danas postao jedan od najpoznatijih na svetu, je autorski zaštićen i koristi se za prodaju svega, od osveživača vazduha do fliper-mašina. Autor nije dobio nadokandu za svoj rad, jer je to smatrano delom njegovog svakodnevnog posla. *************************************** Izvor: Details /jun 97/ Bambi
umetnost.40 msp.,
Možda preterujem ali ako nekog zanima nije loše da se nadje ovde. gluma.txt
umetnost.41 dr.grba,
>> MTV >> >> Svi smo čuli za MTV. Stvar je nastala tako što su American Express Čuo sam sličnu priču o logotipu TV kanala Pro Sieben (Pro 7, tačnije, važno je u priči). Pravili ljudi konkurse, obećavali nagrade, ali vraga: jedno ružnije od drugog (pa kad još to Švaba kaže, mogu misliti (: )... Na kraju, stvar je rešio Pera Ložač (: tj. jedan tehničar u studiju, bukvalno skupljač mikrofonskih kablova. Zamisao je bila sledeća: nacrtao je kvadrat, ubo šestar u donji desni ugao i povukao četvrtinu kružnice od donjeg levog do gornjeg desnog ugla kvadrata. Iznad kvadrata je nacrtao običan pravougaonik i tako je stvorena silueta broja 7. Pera Ložač je to nafrakao na licu mesta plajvazom i zapanjio prisutne jednostavnim rešenjem, posle najperverznijih rešenja za koje bi trebao Cray računar (: No, komisija je bila tek kasnije dotučena kada su ga pitali "a šta ovo simbolizuje" tip je mrtav 'ladan odgovorio da je to prozor u svet, a doduše vidi se samo četvrtina globusa. O nagradi ne znam ništa, ali fakat je da se logo-špica kanala upravo ovako i odvija: planeta se vrti, iz ravni ekrana unazad kreće kvadrat koji se zaustavlja kada četvrtina bude uokvirena, bljesne "PRO" iznad kvadrata dok se globus još vrti, a potom se sve pretvori u prostu siluetu. Krajnje jednostavno i krajnje efektno.
umetnost.42 kolja.t,
Dobra vam noć ljubitelji civ:umetnosti, koja je ove godine izgleda otišla odavde... Znam da vas nema puno, ali i jedan par očiju je dovoljan... A tek dva, tri... Ujeee :)))) > Na kraju, stvar je rešio Pera Ložač (: tj. jedan tehničar u studiju, Malo neobičan način da vas, dragi prisutni, upoznam sa jednom www adresom je: malo dugačak, ali nije iz moje glave pa ne bih da ga preno- sim, osim u celosti... To što se radi o meni, nije važno, bitno je da smo izgleda iz mraka cyberworld-a izašli na megdan, a ne bih da na kraju izgubimo... Svojim slikama sam dao po blagoslov i pustio ih da se same bore za sebe, pa ako vrede neka im bude (mesto na tuđim hard diskovima:) a ako ne, delete uvek ruLez, zar ne? Jedna je, za početak pobegla sa monitora na roto-papir... Evo www adrese: :)))) ---------------------------------------------------------------------- Dnevni list "Danas", subota-nedelja 23-24.avgust1997. rubrika Kultura danas, esej, strana 9... (uz tekst je objavljena i jedna slika) "Mali korak za čoveka..." ---------------------------------------------------------------------- Koji su mogući pravci u likovnoj umetnosti kada kompjuter preuzme paletu? -------------- Branimir Gajić -------------- U Novo Doba, zakoračio sam sasvim slučajno. Tragajući za nekakvim dru- gačijim temama u Internet centru, sedištu EUnet Yugoslavia, nabasam na čudnu sliku. Na ekranu, naravno. Neobičan neki realizam, u "dream" fazonu, to je ona slikovitost koja se sad koristi za spotove tehno- -ambijentalne muzike. Dečko iz Centra koji se zove Ivan Ristić, zadužen za prezentaciju newwonder-a, kaže: "To je kompjutersko slikarstvo." Kakvo slikarstvo? Prelomni su periodi uvek najteži u celokupnoj povesti ljudskog sveta. Imaju samo dve opcije: prilagoditi se ili otići na đubrište istorije. Ali, da li je novo, uvek progres? Podatak da je nešto Naslikano kompjuterom, iako iz umetničkog miljea, dovoljno je reprezentativan i slikovit obrt, da bi tek tako prošao i uspostavio se, bez ijednog otvorenog pitanja ili dileme. Zašto je "rendering", kako je najpribližnije ova tehnika nazvana, jer pravi izraz i opis još uvek ne postoji, toliki problem? Kada je Eduard Mane još sredinom prošlog veka dobio tu čast da, neprihvatanjem njegove slike "Doručak na travi" na Salonu u Parizu, svet umetnosti dobije još jedan pravac, i to vrlo značajan (reč je o impresionistima), i kad se nekoliko godina kasnije stidljivo pojavila fotografija, a zatim i ustoličila, i to tako da je ozbiljno uzdrmala svet slikarstva i odgurala ga u polje apstraktnog lutanja, "misidenti- teta" i jalovog preispitivanja svoje uloge na Zemlji, sve učesnike u procesu umetničkog, prevashodno stvaraoce, zatim i publiku, kao drugi najvažniji činilac procesa i, na kraju, i kritičare, rascepila je ta dilema i trusno tle nečeg Novodolazećeg, Tehnološkog. Opasnost je bila u ishitrenom a priori prihvatanju ili odbacivanju nove tehnike. A upra- vo se to dogodilo i svet je ubrzo potresla još jedna grozničava polari- zacija: Umrli Slikari i "Nove" Snage. Tabori su se preoštro podelili i moralo je dugo vremena da prođe i mnogo eksperimentisanja, da bi novo- rođenče dobilo odgovarajući status. Kompjuter je Eduard Mane i "fotografija" devedesetih. Sve što se dogodilo zadnjih godina je bitno i prelomno, i došlo je i do tog polja- -umetničkog. Koliko je stvaranje na ekranu, unesenim podacima, veštač- kim bojama, kontrastima i osvetljenjem, već određenom formom i načinom da se ona izvede, Umetnost? Koliko je TV reklama za Koka kolu, nešto što budi Duh? Dve naizgled banalne konstatacije su, ustvari, srž ove problematike. Novo vreme je osim tehnološkog donelo i masovno, komerci- jalno, i tako banalizujući stvari skoro izbrisalo neku zamišljenu gra- nicu između umetničkog kvaliteta i kvazi art popularističkog. Kiča. U vremenima kada se ceo Luvr ishitreno obilazi da bi se što pre došlo do pijedestala na kome stoji Ona, Mona Liza, lepa slika renesanse, ali ni po čemu izuzetna, jedino što je MEDIJSKI popularisana i samim tim "kru- nisana", nije za očekivati da će Umetnost moći da očekuje Veliki Revi- val. Niti da će veliki umetnici moći da utiču na javni ukus i poboljša- nje mnjenja pored žute štampe, interneta i satelitske televizije kao obeležja najnovije masovne lobotomije nad Čovekom. U tom kontekstu, ideja kompjuterskog stvaranja slika je - zlo. Osiromašena, banalna i komercijalistička vizija jeftinog kiča. Cyber Liza iz holivudskog Luvra. Druga je varijanta neslućeno široko polje noviteta i mogućnosti koje se možda ovako otvara. Da se vratim na primer koji me je suočio sa sutrašnjicom. Projekat se zove "Stakleni grad". Adresa na web-u je <www.webkreator.co.yu/stakleni-grad>. Čovek koji je, kako je napisao u propratnom tekstu, noćima kreirao ove slike je Nikola Tatić iz Jagodine, nekadašnji fotograf i sadašnji arhitekta. "Nova likovna tehnika - sli- kanje pomoću svetlucajućih fosfornih niti računarskih monitora- nema drugih tajni osim poznavanja tajni zanata. U ovom slučaju to su razne opcije softvera." Znači, upućenje u tajnu, više nije odnos plave i ze- lene, način na koji se ostvaruje trag četkice po platnu ili određuje perspektiva, već opcija softvera koji stoji na raspolaganju. Pri tom ostaje nada da to nije varijanta "sam svoj majstor" i da će svako ko bude imao dobar računar i kurs iz "kreatora", moći da stvara umetničke slike. SocCyberNacional realizam. Dobro, slike stvorene na ovaj virtuelan način omogućuju slobodu: slobodu u izboru postavljanja ponuđenih elemenata iz programa. Samo što tih elemenata nema 50 nego skoro bezbroj i zato je teško tako skoro očekivati uniformnost od ovakvog delanja. To je taj elemenat umetnosti u cyberu, taj način kombinatorike i ono što će iz njega da proizađe. Za sada su to najčešće pomenuti "dream" pejzaži, prvenstveno zbog dve stvari. Prvo, tehnika još nije dostigla zenit, naprotiv, ovo je vreme kao u fotografiji, Prvi svetski rat i aparati sa eksplozivnim blicem i negativ-pločom. Drugo, majstori ovakvog softvera, njegovi i kreatori, i korisnici, su uglavnom klinci odrasli na subkulturnom modelu života i zato rezultati još uvek opasno gravitiraju "kokakoličnosti". Ali, i jedno i drugo su problemi koji nestaju. I hardver i softver se nepre- stano usavršavaju, i utisak je da kraj napretka ni imaginarno ne pos- toji. S druge strane, iako je otpor artističkog establišmenta i "off" dela, realno ogroman, pojedinci se odlučuju na eksperiment. Prave male korake za sebe, ali velike za čovečanstvo. Pa jednog dana... Nikola Tatić je jedan takav primer. I pomalo ironično: fascinantno je koliko slike autora koji su u najvećem trendu ovde i sada, Mojovića, Maleševi- ća, Divoga, podsećaju na prizore iz "Staklenog grada". Zaključak je kratak i nimalo olakšavajući: nešto dolazi i ko-zna-šta nosi sa sobom. Na svu sreću, nije ubilačko i terminatorsko, samo traži miran suživot. Treba mu ga pružiti, jer nemoguće je da bi kompjuterski virus sutrašnjice mogao da ubije zamazanu kreaturu nagnutu nad terpen- tin i paletu - tradicionalnog slikara." ---------------------------------------------------------------------- Hvala upornim čitaocima:) Šta kažete, osim što ćutite? Zar nije kraj u stvari " zadimljenu kreaturu izbuljenu u monitor - - novog slikara." ? Ili grešim... :) O tekstu bi se moglo ništa, malo, a i više... Naravno - odlučite sami! ... Vaš novi domaćin ove teme: kolja.t
umetnost.43 dr.grba,
>> Hvala upornim čitaocima:) Šta kažete, osim što ćutite? A šta da kažem? Počev od svoje prve fascinacije delima iz Staklenog grada, ne prestajem da se divim tim radovima. Mogućnost da tvoji radovi dobiju i zvaničnu afirmaciju za mene predstavlja, bez ikakvog okolišanja, pravi i značajan događaj. Pomalo bih i da se pravim važan: nadam se da sam bar malo, malčice, ovolišno kriv za sve to (: Beše odavno jedna poruka od djcortoa, gde mi kaže da ti obavezno javim da je MESOPOT7.JPG, ili kako se već zvaše ona slika sa izrezanim slovima A, već par meseci krasi moj desktop (:
umetnost.44 dbambi,
Evo dva zanimljiva detalja koji pokazuju koliko strpljenja i vremena ponekad zahteva prava umetnost. Ako je neko čitao knjigu Artura Klarka " Misterije svijeta " (ja imam ovo hrvatsko izdanje) onda zna da u njoj postiji poglavlje o kristalnim lobanjama. U svetu danas postoje dva tkava eksponata, izrađena u prirodnoj veličini i u oba slučaja, podaci o njihovom poreklu i starosti su vrlo neodređeni. Jedna lobanja (grublje izrađena i sa nepokretnom donjom čeljusti) čuva se u Muzeju ljudskog roda u Londonu, a ona druga savršenija i sa pokretnom čeljusti, je privatno vlasništvo. Ova druga se (valjda zbog zastrašujućeg izgleda) zove " Lobanja smrti " i o njenoj izradi se kaže da je trajala 150 godina, neprekidno. Izrađena je od komada neobrađenog prirodnog kristala, a jedini alat koji je korišćen bio je pesak koga bi čovek uzimao u šaku i njime trljao materijal. Izrada je trajala generacijama, po ceo dan, ceo život i rezultat je bio savršeno oblikovana ženska lobanja. Drugi primer je uzet iz malo prozaičnijeg štiva, ali nije manje zanimljiv. Radi se o knjizi " Miko " Erika Lustbadera, a u jednom odlomku se govori o izradi specijalnih ženskih češljeva čija je osobina da su vrlo meki i da kosi daju specifičan sjaj. "... ovo drvo se donosi čak sa Kijušijua, južnog ostrva. Seče se i kuva u pari da bi se uklonile sve nepravilnosti, a onda se suši više od nedelju dana iznad vatre od specijalnog drveta. Potom se daske dobro uvezuju i ostavljaju da se na miru suše punih trideset godina. Moraju da budu savršeno osušene pre nego što počnu da ih rezbare. U prodavnici u Asakusi, gde je kupljen ovaj češalj, taj zanat se uči dvadeset godina. Zanatlije sede po deset ili dvanaest časova dnevno, potpuno nepomično. Miču im se samo ruke koje oblikuju ove češljeve ". Pre nego što sam pročitao ove stvari, mislio sam da su pojmovi koji najslikovitije opisuju trud koji se ulaže u stvaranje umetničkog dela Monaliza i Sikstinska kapela, ali mi oni izgledaju kao zezanje prema onoj lobanji :) Bambi
umetnost.45 kolja.t,
> Pomalo bih i da se pravim važan: nadam se da sam bar malo, malčice, > ovolišno kriv za sve to (: Beše odavno jedna poruka od djcortoa, gde > mi kaže da ti obavezno javim da je MESOPOT7.JPG, ili kako se već zvaše > ona slika sa izrezanim slovima A, već par meseci krasi moj desktop (: Ako ćemo arheološki :) bila je to prva povratna informacija o slikama, koju sam dobio od meni (tada) nepoznatoge osobe, i sigurno da je uticala na sva dalja zbivanja... Sada ih već ima više... :) Poruka, osoba, zbivanja... Uvek mi je bilo nekako lepo kad zamislim da se npr. nečija muzika vrti na raznim tačkama na svetu, a on - muzičar npr. spava... :))) Sad se i ja nadam da se poneka moja slika nalazi na ponekom, meni nepoznatom, monitoru i nekome pravi društvo... :))) Šta ćeš lepše? I, BTW naziv onog "desktop" fajla nije tačan :)))))
umetnost.46 djcorto,
> Zakljucak je kratak i nimalo olaksavajuci: nesto dolazi i > ko-zna-sta nosi sa sobom. Na svu srecu, nije ubilacko i > terminatorsko, samo trazi miran suzivot. Treba mu ga pruziti, > jer nemoguce je da bi kompjuterski virus sutrasnjice mogao da > ubije zamazanu kreaturu nagnutu nad terpen- tin i paletu - > tradicionalnog slikara." Iako g Komentator iznosi vrlo konacne i tvrde stavove, zakljucak je ohrabrujuci. Vidi se da on sam nema nikakvo iskustvo, i da mu nije jasna jedna postavka cyber umetnosti - NEMA GRANICA. Nema zakona fizike, nema zakona hemije, nema zagadjenja i dima srednjevekovnih ognjista koji doradjuje "Nocnu strazu", nema izduvnih gasova koji unistavaju freske i partenonske frizove. Dok traju diskovi i CDovi, toga ima. Vidi se i jos nesto - i on, kao i vecina onih koji nikada nista nisu pokusali da stvore racunarom (program, tekst, tabelu, sliku, VR, palatu, animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i cetkica ili grafit. Nista bez coveka. Mogli bismo i da odlebdimo u ode Stvaralackom Duhu Coveka ... ali nema potrebe. Dovoljno je pogledati Koljine slike (siva eminencijo, izvini ;)) i slike klinca iza coska kome je tata kupio PC i koji je nabavio 3DS od svog omiljenog pirata. Ne mislim da bilo koga vredjam - samo, neko ko zna nesto vise od kliktanja po opcijama ... khm ... ce nesto i da napravi.
umetnost.47 dr.grba,
>> I, BTW naziv onog "desktop" fajla nije tačan :))))) Naravno, kad sam ga odmah prekrstio (:O Da probam ponovo? MESOP6C.JPG? (:
umetnost.48 ranx,
> Vaš novi domaćin ove teme: kolja.t Prvo da čestitam. Drugo: sve najbolje i samo napred, a ja treba da produžim pretplatu! Sve vas voli Mladoženja.
umetnost.49 ranx,
> Pre nego što sam pročitao ove stvari, mislio sam da su pojmovi koji > najslikovitije opisuju trud koji se ulaže u stvaranje umetničkog dela > Monaliza i Sikstinska kapela, ali mi oni izgledaju kao zezanje prema > onoj lobanji :) Kad se samo setim svojeg skorašnjeg putešestvija po Češkoj... Zamak koji je pripadao princu Ferdinandu Habsburškom i neverovatna kolekcija oružja i oklopa - druga po redu u Evropi. Gledajući jedan oklop - komplet za konja i viteza - pomislih samo koliko je vremena trebalo neznanom zanatliji-umetniku da sav taj metal intarzira zlatom... Meseci, godine? Industrija oko nas... (Jarboli)
umetnost.50 ranx,
> Vidi se i jos nesto - i on, kao i vecina onih koji nikada nista nisu > pokusali da stvore racunarom (program, tekst, tabelu, sliku, VR, palatu, > animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i > cetkica ili grafit. Nista bez coveka. OK, DJC, mislim da si rekao i ono što sam ja hteo.
umetnost.51 kolja.t,
> animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i > cetkica ili grafit. Nista bez coveka. Kao i nekada fotoaparat, kompjuter ima napornu zadaću :) da se dokaže kao tehnika za stvaranje (ili proizvodnju - bljak, ali ima toga ihaa) umetničkih dela. Mislim uopšte, mada se srećem samo sa likovnim i muzičkim delima generisanim pomoću kompjutera (više volim ovu reč nego računar, šta mogu:), a kao prilog ovim mojim rečima šaljem u galeriju nekoliko slika koje sam uzeo ko zna odakle, što je već doprinos "sredstva za novu lobotomiju čoveka"... interneta. Sve ima i dobre i loše strane, naravno, i mislim da će demokratija u vidu mogućnosti stvaranja novih slika ipak davati uvek isti procenat (ili promil?) vrednih dela... O načinu vrednovanja naravno može se povesti beskonačna diskusija, kao i u nekim drugim konfama i temama ;) ali ja ću se zadržati samo na jednoj osobini, koja je skraćena do besvesti, a to je trajanje... Šta će iz ovih godina trajati dugo? Digitalni arheolozi će to kopati...po cyberworldu, maybe... Vidim da je na zapadu slikanje pomoću kompjutera uzelo maha, slika ima dosta, ja sam po svom nahođenju odabrao nekoliko, a voleo bih da se i ovde malo raspišemo o aspektima tzv. Nove umetnosti... Kao i kod slika, i kod muzike primećujem neki hladnjikavi ton, bez one mekoće i prašine (neuništivi pratilac čoveka:), kao pojačala sa lampama i stari analogni gramofoni nasuprot digitalnim tvorevinama... Ja sam svojim slikama pokušao da dam "prašnjavu svetlost", shodno svom preferiranju figurativnog... Koliko sam u tome uspeo, i da li je to uopšte kvalitet, nije moje da sudim... Mislim samo da nova, konkretno likovna, tehnika mora osim hardvera da ima i softver tj. vezu sa tradicijom stvaranja slike, koja seže daleko u prošlost... Slika ipak podleže ergonometriji čoveka, psihologiji vizuelnog opažanja... O novim, radikalnijim umetničkim delima, npr.VR delima u koja ćemo ulaziti "do koske", kada za to dođe vreme... Znači, svratite u galeriju, pa se vratite ovde da popričamo... P.S. Yahoo, arts, visual arts, computer generated (valjda) pa dalje...
umetnost.52 kolja.t,
> Drugo: sve najbolje i samo napred, a ja treba da produžim pretplatu! Hvala koleZa, a produžavaj istu, jer očekujem da ovde u "Art cafe-u" provedeš po koji minut... Računam i na tvoj doprinos u pokušaju da poskidamo paučinu odavde, nije nam cilj da nešto napravimo, smislimo ili tvrdo dokazujemo, nego da improvizujemo na zadatu (široku) temu... Pozdrav! P.S. Voleo bih da možemo ovde i dela da šaljemo, ali poštovaćemo tradicionalnu organizaciju Sezama, pa se nadam da ćemo stalno skakati u za to odgovarajuće konfe i vraćati se ovamo na (čašicu ili kriglu:) razgovora...
umetnost.53 kolja.t,
> Gledajući jedan oklop - komplet za konja i viteza - pomislih samo koliko je > vremena trebalo neznanom zanatliji-umetniku da sav taj metal intarzira > zlatom... Meseci, godine? > Industrija oko nas... (Jarboli) Vidiš ovo "zanatliji-umetniku"...to su dve stvari... Zanatlija mora da zna šta dobija (oklop u ovom slučaju), a može da radeći naporno pređe granicu, i stvori umetničko... Dešava se i to... Umetnik, naprotiv ne zna šta će dobiti, jer nema jasnu sliku gotovog dela, posle neizvesne borbe on stvori umetničko delo ili ne uspe to... Kod umetničkog stvaranja vreme koje je potrebno da se nešto stvori nije bitno, ono samo deluje impozantno, ako je dugo, ali isto tako ako je i kratko... Koliko je Pikasu trebalo da stvori "Glavu bika" od guvernala i sedla? Minuti... A Mikelanđelu ukupno devet godina za zidove i tavanicu Sikstinske kapele... Dela i jedno i drugo, umetnici i jedan i drugi... Based on "Istorija umetnosti" H.W.Janson... A industrija, ona zaista čini sve zastarelim i pre stvaranja, međutim, mislim da su umetnici uspeli i nju da uvuku u svoja dela... Na žalost od napretka, bio on dobar ili ne, a sve liči da nije dobar, jer ćemo ga skupo platiti svojim nestajanjam, kao rasa (ko zna zašto je to dobro?:)))), ne možemo pobeći nikako...
umetnost.54 dr.grba,
>> Based on "Istorija umetnosti" H.W.Janson... Zaletao sam se da kupim ovu knjigu, no imao sam prilike da je prvo pozajmim. Sreća, jer sam promenio svoju odluku. Razlog je u mom razočarenju u tekst te knjige. Brdo fascinantnih slika i fotografija ima svoju faktografiju, vremenske skale su jasno uočljive, ali nisam pronašao ton koji bi me naveo da pažljivo proučim sadržaj. Drugar koji je završio književnost i istoriju umetnosti kaže da ovo nije čudno: i Janson je samo jedan od interpretatora svetske umetničke baštine, koji originalnost svog rada izvodi postavljajući tačke preloma po svom izboru, koji se ne mora poklopiti sa izborom drugog analitičara umetnosti. Dobro, slažem se sa time, ali je taj tekst i dalje ne razumem dalje od puke površine - priznajem. Šta mislite o ovoj knjizi? Imate li u svojim kolekcijama neku knjigu čiji tekst je razumljiviji nekome ko nema formalno obrazovanje iz istorije umetnosti?
umetnost.55 dr.grba,
A da li umetnička dela mogu da nastanu slučajno? Rekao bih: da! Sad, ne mislim samo na Pikasovo nadahnuće sa polomljenim biciklom, koje pomenu Kolja, ne mislim samo na zapišanu bakarnu ploču Endija Vorhola - mislim i na sebe (: Sinoć sam, dok sam gledao neki film bez veze, lomatao u rukama ambalažu neke četkice za zube. Uzeo sam list ravne plastike i igrao se njime. Savijao, lomio, kidao, grickao (: Deset minuta kasnije, u mojim rukama je bio malecki avion, kojim se moja ćerka oduševila. Ne, nisam pomislio da je ovo umetnost, nego sam se tada setio nečega. U osmom razredu osnovne škole, drugar iz klupe i ja smo bili zlatne buve na časovima likovnog. Fakat, najbolje smo crtali i slikali, pa nas nastavnica nije dirala dok god smo mirni na času. Elem, jednom prilikom je trebalo doneti kartonske kutije od lekova, šarene papire, lepak i makaze, jer je najavljena neka 3-D tema. Nas dvojica zamlata, naravno, nismo doneli ništa. Na prvom času smo pričali i ometali ostale (da smo bar pomagali), a na drugom nam je bilo dosadno, pa smo uhvatili višak kutija od ostalih, pohvatali neke šeme za goblene, isekli jedno oko sa naslovne strane "Ilustrovane politike" i zdali se na posao. Pre kraja časa, napravili smo jednog robota - Kvazimoda. Ogromna glava sa jednim okom i pljosnatim ušima je prethodno bila oblepljena šemom za goblen; kutija za telo je imala neki odgovarajući kolažni motiv na sebi, a glava je prišljamčena sa strane, a ne gore, da bi se dobio utisak grbavosti. Ruke i noge su bile u dinamičnom položaju - sve je bilo gotovo pre kraja časa. U urnebesnom finalu u kome smo pravili veliku buku (sirota naša nastavnica, ono dobro stvorenje stvarno nije zasluživalo da je onako mučimo...), taman kad je ponestalo OHO lepka, uhvatio sam poklopac tube i zalepio ga kao nos Kvazimodu. Nastavnica nije verovala svojim očima, zgrabila je naše delo i prokomentarisala nešto o mangupima, nevaljalcima, osobama koje ometaju druge na času i slično (: Mesec dana kasnije, davno nakon što smo zaboravili ovaj čas, nastavnica nas je obavestila da se sprema autobus za Novi Sad, na nekakvu izložbu radova osnovaca Vojvodine. Mogao je da ide ko god poželi, a drugar i ja smo dobili nalog da MORAMO da idemo. Kad ja tamo, a ono međutim: čim smo ušli, nastavnica je odvela ceo čopor pred jednu vitrinu, pokazala našeg Kvazimoda, kojeg je bez ičijeg znanja poslala na konkurs, i počela da drži nadahnutu besedu o umetničkom nadahnuću svojih učenika. Agonija nije bila završena (: Dok su drugi uspešno pobegli sa izložbe i razmileli se po Novom Sadu, nas dvojica smo odvedeni na susret sa nekim matorim glavonjom, koji nas je ispitivao o uticaju okoline na naš umetnički razvoj (blj) (: Valjda su nas upisali u svoje ćitabe, za slučaj da se prijavimo na prijemni na likovnu akademiju (: Od moje umetničke ekspanzije nije bilo ništa (sreća vaša (: ), ali Kvazimodo mi ostade u lepoj uspomeni. Voleo bih da ga vidim (:
umetnost.56 kolja.t,
> nije čudno: i Janson je samo jedan od interpretatora svetske umetničke I nije čudno :) Ja moram da priznam da sam knjigu čitao u vreme pola- ganja ispita "Istorija umetnosti", pored još nekoliko knjiga (čik da ovako iz glave navedem:)... Važni su mi bili podaci, faktografija... > Šta mislite o ovoj knjizi? Imate li u svojim kolekcijama neku knjigu > čiji tekst je razumljiviji nekome ko nema formalno obrazovanje iz > istorije umetnosti? Meni se čini da Janson upravo daje formalno obrazovanje... Nema "ton" kako ti kažeš, ali to je zato jer daje "površinu" Kasnije izučavanje umetnosti ide po afinitetima, ko šta voli, to proširuje... Valjda... Pošto nisam proučavalac već ljubitelj, o umetnosti čitam samo ono što me interesuje ili zaintrigira... Jansona sam zapamtio po uvodu, koji mi se dopao, i objasnio mi neke stvari kao npr.odnos umetnika i raznih vrsta publike i razliku između umetničkog i zanatskog stvaranja... To mi beše dosta... (u zagradi - ove tri knjige su mi se dopale, umetnost tretiraju uopštenije, nisu za "formalno", ali su dobre za razumevanje nekih puteva... 1. Studije o modernoj umetnosti - Giulio Carlo Argan, Nolit 1982 Voleo bih da je ima u elektronskoj formi pa da uploadUjemo nešto... 2. Zastarelost čoveka - Ginter Anders, Nolit 1985 Nije baš o umetnosti, ali o zastarelosti svega...kod čoveka... 3. Smak sveta - Dragoš Kalajić, ne znam dalje:) Ova treća kroz umetnost dvadesetog veka sagledava propadanje naše civilizacije, pisca ne volim, ali ima tu nešto...) Tražio si jedno, dobio drugo, šta ti ja mogu?
umetnost.57 kolja.t,
> A da li umetnička dela mogu da nastanu slučajno? > > Rekao bih: da! Ne bih voleo da je tako, mada beše kod dadaista "automatsko" pisanje i slikanje, tj.kao, iz podsvesti izlazi, automatski, bez mišljenja, što brže...(nešto kao mi sa tastaturom:))))))) > Sad, ne mislim samo na Pikasovo nadahnuće sa polomljenim biciklom, > koje pomenu Kolja, ne mislim samo na zapišanu bakarnu ploču Endija > Vorhola - mislim i na sebe (: Za (ne)ljubljenog Vorhola ne znam, ali mislim da Pikasova glava bika nije nastala slučajno...ogrezao taj u umetnost po celi dan, pa i guvernal gledao dugo, šta znam... Misliš pao sa bicikle, pa se ista polomatala, a on besan, udri šipkom po sedlu, kad ono... To bi bilo slučajno... > Sinoć sam, dok sam gledao neki film bez veze, lomatao u rukama > ambalažu neke četkice za zube. Uzeo sam list ravne plastike i > igrao se njime. Savijao, lomio, kidao, grickao (: Deset minuta Dobar ovaj poslednji red :)))) Znao sam da si dadaista! ;)))))))))) > Od moje umetničke ekspanzije nije bilo ništa (sreća vaša (: ), ali > Kvazimodo mi ostade u lepoj uspomeni. Voleo bih da ga vidim (: I mi bi(h) smo voleli da vidimo istog, mada je tvoj verni opis :) bio kao slika u jpg formatu... :))))
umetnost.58 dr.grba,
>> Tražio si jedno, dobio drugo, šta ti ja mogu? Tako ti je to u umetnosti... (:
umetnost.59 johnnya,
>> Agonija nije bila završena (: Dok su drugi uspešno pobegli sa izložbe >> i razmileli se po Novom Sadu, nas dvojica smo odvedeni na susret sa >> nekim matorim glavonjom, koji nas je ispitivao o uticaju okoline na >> naš umetnički razvoj (blj) (: Valjda su nas upisali u svoje ćitabe, za Ovo me je podsetilo na jednu epizodu "Skrivene kamere" na BK. Oduvek sam želeo da vidim tako nešto... Žrtva je bila neki umetnički kritičar, pozvan na gostovanje u dobrotvornoj aukciju na TV-u. Slike koje su izlagane, naravno, nikada nisu imale neku umetničku vrednost, a i imena autora su bila izmišljena. Kritičar je morao da daje svoj sud o svakoj od njih, što je i činio na krajnje ozbiljan način ("vidi se uticaj toga i tog..") Vrhunac je bio kada su pozvali "mladog umetnika" koji će na licu mesta napraviti sliku. Tip je ladno stao pred platno, zamočio ruke u kante sa bojom, "pao u trans" i krenuo da brlja po platnu. Trebali spomenuti da su zbunjenog kritičara naterali da pohvali i tu sliku (mada mu se nije svidela tehnika), a pošto ju je pohvalio predložili su mu da je otkupi, pošto se ipak radi o humanitarnoj aukciji... Kada su mu rekli da je na "Skrivenoj kameri", gledao je da što pre pobegne iz studija. :)
umetnost.60 ranx,
> P.S. Voleo bih da možemo ovde i dela da šaljemo, ali poštovaćemo > tradicionalnu organizaciju Sezama, pa se nadam da ćemo stalno skakati > u za to odgovarajuće konfe i vraćati se ovamo na (čašicu ili kriglu:) > razgovora... Baš nezgodno, mrzim skakutanje... BTW, kolika je sada godišnja pretplata na Sez?
umetnost.61 kolja.t,
> Baš nezgodno, mrzim skakutanje... BTW, kolika je sada godišnja pretplata na > Sez? Ako se ništa nije menjalo, 12 meseci - 160 din, 6 meseci - 90 din... Skakutanje... Khm... Nekada davno (pre nešto manje od godinu dana:) sam načeo to pitanje, kada sam počeo da šaljem slike u galeriju... Moje lično mišljenje je jedno, a hijerarhija Sezama je drugo, i sistem je uvek jači :) a promena je teška, čak i kad je logična :)))))) To su ti činjenice. Za mene je logično da se u svaku konfu šalju i odgovarajući fajlovi, o kojima se i diskutuje... Ja sad treba da poša- ljem jednog novog slikara koga sam otkrio u Kanadi, italijan sa Sicilije, metafizičar... u galeriju naravno, pa se vi javite ovde, pa, i tako dalje... Relativno sam nov ovde, i ne bih da talasam, samo ću ponoviti da će praksa o strogim fijokama za misli ;) uspeti da razgovore oteža, da praćenje toka oteža, i na kraju smanji diskusije koje bi možda i mogle da se povedu... Ja prvi nemam vremena da gledam brojeve poruka i nazive fajlova, tamo- -vamo, ali zato sam komandi "sezam" tj.exec-u poverio da mi skida samo poruke iz 5 konferencija (i još "resignirao" određene teme iz istih)... Ako je sređenost cilj, onda je sve u redu. Nije moje da se sada i oko toga angažujem... Dosta je što ću aktivno "skakutati" između 2 konfe. Puno pozdrava ljubiteljima umetnosti!
umetnost.62 kolja.t,
> Trebali spomenuti da su zbunjenog kritičara naterali da pohvali i tu > sliku (mada mu se nije svidela tehnika), a pošto ju je pohvalio > predložili su mu da je otkupi, pošto se ipak radi o humanitarnoj > aukciji... Ma, skrivena kamera ili ne, ali dosta si rekao o mehanizmu marketinga, a u vezi sa specifičnom robom (rekao bih na žalost) tj. umetničkim delima... Shodno radu kritike na terenu :) mislim da će buduće vreme imati dosta materijala za iste (kritičare;)... Npr. često se viđa pojam "Digital art", "Computer art" itd. Ja sam se jutros setio (eureka! :)))) da, bar dok se ne pojave umetnička dela VR (virtual reality) tipa koja će nas uvlačiti u sebe, Digital art NE POSTOJI. Aha, evo ga ovaj mlati... :)) Ne, razmislite, da li je slika npr.Vladimira Veličkovića "Industrial art" jer kupuje npr. Talens boje, četkice, i platna, blind ramove...industrijski proizvede- ne? NE, kompjuter je samo sredstvo, alat... Umetnost je čovekomerna, analogna i kad je formalno stvara mašina zvana komjuter. To ja mislim, a ne mora da je tako... Fotografija nije "Tehnical art", jel'da? No, sve je ovo još u svom praskozorju, vreme će srediti stvari, ali ipak, da vas pitam: Postoji li DIGITAL ART ? (ponavljam, nisam izlazio iz slikarstva kao predstavnika umetnosti, jer mi je blisko, a može se odnositi i na drugo, valjda...)
umetnost.63 kolja.t,
Sa sajta www.cusimano.com Slike sam poslao u galeriju, pa ko voli, neka "skakuće" i tako spoji ove reči sa slikama. :) Dakle o slikaru koji "spaja" Chirica i Dalija: --------------------------------------------------------------------- Joseph Cusimano "I don't want to transform the world, merely to improve it, to reveal through the light of my colours the harmonies of the soul... to deprive fear of all its forms and give impetus to hope." Born in Italy, Joseph Cusimano showed a precocious talent for drawing. In 1945 he was introduced to water colours and oils and he has been painting ever since. In the Spring of 1958 he left Sicily and moved to Toronto. During his formative artistic years, he was motivated by the multiplicity of reality as perceived by different people from different points in space, and he was intrigued by the works of Carlo Carra, Giorgio De Chirico, Giorgio Morandi (the metaphysical artists) and Salvador Dali, Paul Delvaux, Rene Magritte (surrealist artists). In the Summer of 1961 he was invited to participate in the first "Open Air Art Show" at the "Four Seasons Motor Hotel" and since then he has exhibited in Canada and in Europe. His latest one man show was held at "La Galerie de l'Alliance Franšaise", Toronto, April 15 - May 6, 1993. In the artistic turmoil of this century, Joseph Cusimano managed to preserve his own individuality by adhering strictly to his own belief that "every painter aspires after a new art." He has repeatedly emphasized in his writings and lectures that he has created "from the connubium between metaphysical painting and surrealism a new form of artistic expression as from the connubium between man and woman a new life is born." It is from this connubium between the surrealism of Dali and the metaphysical painting of Giorgio de Chirico that the value and the singularity of the Cusimanian art assertively spring into existence. <Picture: Masks Resting> (Ova slika je u civ:galerija, uz posebnu poruku, kao jpg, a ne uz ostale slike - zip iz tehničkih razloga. Molimo da ovo uvažite :)))))) Nowhere is this singularity more evident than in Il Riposo Delle Maschere (1991) where metaphysical shadows point the way to "the solitary runner who seeks his identity in the landscape of his own soul." When asked about the meaning of the masks that resemble dislocated heads of an artist's mannequin he replied "It is within the social framework that our freedom is curtailed by our own actions. We transform our appearance to hide our reality, we wear masks. The magic character of this transformation which allows us to become `something else' often creates ambiguity and equivocation. The metamorphosis of appearance cannot be sustained infinitely even if one is `what-one-would-like-to-be'. It is in surrendering our masks at a point in the infinite stretch of Time, that we regain our inner humanity and spirituality (bird)." His artworks are in public and private collections in Europe and in North America. ---------------------------------------------------------------------- Pozdrav od dobavljača :)))))))))))))
umetnost.64 kolja.t,
> Slike sam poslao u galeriju, pa ko voli, neka "skakuće" i tako spoji > ove reči sa slikama. :) > > Dakle o slikaru koji "spaja" Chirica i Dalija: O "skakutanju" ne bih, nego ću da "skakUćem", pa kome se dosadi (meni:) Šta mogu? Dakle povodom primedbe u galeriji da Cusimano nije nešto posebno, samo bih da citiram reči nekog čije ime nisam upamtio: "Slika za mene ne vredi onda, kada se ne bih sagnuo da je podignem sa ulice i ponesem sa sobom..." Naravno da je u svoj silesiji umetničke kritike važan faktor i lični "ukus", o kome ne vredi raspravljati, al' što bih voleo da slika ima po kolovozima i trotoarima :))))))) Ja i neki ljubitelj apstraktnog slikarstva bi smo se lepo složili... :))))))))))))))))) Pozdrav > for vekac :)
umetnost.65 vekac,
Evo nas ovde... za mene po obicaju :))) Valjda je bar bolji nego u galeriji :) Po par prethodnih poruka u ovoj fijoci vidim da nisam bas uradila domaci; da jesam postedela bih sebe i druge nekih suvisnih komentara. Stidim se intezivno. Sve to dolazi, valjda, od potrebe da se, usled pukog neznanja i cistog egoizma, zvirne svuda po malo i da se stav formira na osnovu sopstvenih utisaka, osim u retkim, nesretnim slucajevima koji nisu u stanju da ostave bilo kakav utisak. A ume da ponese nekad i tudj utisak o slici, pa sama stvaram sliku "na ocnom kapku iznutra" (B.Miljkovic) i ostatak zivota tragam za originalom, da ih uporedim... Blesavo skroz... :)
umetnost.66 kolja.t,
> Evo nas ovde... za mene po obicaju :))) Valjda je bar bolji nego u > galeriji :) Bar je bar bolji (igra reči, a?:)) Mada su nam usta suva:))) > domaci; da jesam postedela bih sebe i druge nekih suvisnih komentara. > Stidim se intezivno. Sve to dolazi, valjda, od potrebe da se, usled pukog Ne razumem uopšte zašto. Jedva čekam da neko svrati, a on stidljiv... Ma, daj... :))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Ćao!
umetnost.67 resavac,
Zna li neko gde mogu da nadjem Derokove knjige o arhitekturi?
umetnost.68 kolja.t,
http://www.virtualcolony.com Znam sigurno, dobro ajde - verujem :) da ima tamo negde ispred nekog monitora bar jedan par očiju koji bi da vidi kako amerikanci predstavljaju slike nekog tamo kolje iz Yugoslavije :) Sajt se bavi umetnošću i meni se dopao zbog jednostavnosti. Mislim da je tu negde iz oko San Franciska... Dao mi ga je Hotbot ili već neki pretraživač kao jedan od top x..y.. (top5)... Poslao sam par slikica, i posle napornog mučenja sa engleskim da se kao dopisujem, tj.posle par poruka sve je bilo OK. Ako neko vidi isti (sajt:) može da popije ovde u "Art-caffe"u džin-tonik :) Ko voli pivo, pivo ruLez :) Regards :) from Jagodina, SF, Ca.....
umetnost.69 mnikolic,
Jugoslovensko Dramsko Pozorište je danas nestalo u požaru. Potrajaće dok nam se vrati u novom ruhu. Do tada, pokušavam da se prisetim predstava koje sam u njemu gledao. Razbojnici Pozorišne iluzije Putujuće pozorište Šopalović Buba u uhu Kabare Milana Gutovića Hajde da se igramo Mario i mađioničar Ne očajavajte nikad Bogojavljanska noć Lakrdijaš Hamlet Ludi od ljubavi Kristofor Kolumbo (g) Mein Kampf Garderober Rođaci iz najboljih dana Bure Baruta Fedra (g) Tri visoke žene Tergovci Gospođa ministarka U potpalublju Katarina Ivanovna (g) Izuzetak i pravilo (g) Pošto gvožđe (g) Mizantrop Beogradska trilogija Višnjik (g)
umetnost.70 madamov,
> Jugoslovensko Dramsko Pozorište je danas nestalo u požaru. Vreme kada kucam ovu poruku offline je 13:30, a sa krova JDP-a se još diže dim, mada je onaj deo krova ka SKC-u ugašen, koliko mogu da vidim sa prozora firme. Kako je gorelo kada sam dolazio jutros, dobro da nismo ostali i bez Muzičke Akademije. > Do tada, pokušavam da se prisetim predstava koje sam u > njemu gledao.. A ja se prisećam prve predstave koje sam gledao u istom: Hrvatski Faust sa fenomenalnim Mikijem Manojlovićem pre petnaestak godina.
umetnost.71 mnikolic,
> A ja se prisećam prve predstave koje sam gledao u istom: Hrvatski Faust sa > fenomenalnim Mikijem Manojlovićem pre petnaestak godina. Uh, kad reče Miki Manojlović, setih se još jedne u kojoj je baš on igrao. Ako se ne varam, bio je to Baal, Bertolda Brehta. Ma čista tragedija, a kako stvari trenutno stoje, moraće Ćirilov sam da okupi ekipu i na scenu postavi Feniksa. Gospođa ministarka, o kakvog li cinizma, se već "istakla" svojom izjavom. m.
umetnost.72 brka,
ZVEZDARA TEATAR http://www.beotel.net """"""""""""""" email: zteatar@beotel.yu Decembar 1997. 01 XII 02 XII 03 XII 20h VIRUS [premijera] 04 XII 21h U PLAMENU STRASTI 05 XII 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 06 XII 20h VIRUS 07 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 08 XII 09 XII 20h RADOVAN TRECI 10 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 11 XII 12 XII 22h POLJUBAC ZENE PAUKA 13 XII 14 XII 20h DJENERAL MILAN NEDIC 15 XII 20h VIRUS 16 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 17 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 18 XII 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 19 XII 21h U PLAMENU STRASTI 20 XII 20h VIRUS 21 XII 22 XII 20h PROFESIONALAC 23 XII 20h BAS BUNAR 24 XII 21h VIRUS 25 XII 21h U PLAMENU STRASTI 26 XII 20h DJENERAL MILAN NEDIC 27 XII 21h U PLAMENU STRASTI 28 XII 20h VIRUS 29 XII 21h U PLAMENU STRASTI 30 XII 31 XII Zvezdara Teatar, Milana Rakica 38 Tel. 419-664 414-527
umetnost.73 brka,
Spisak predstava u Zvezdari u decembru """""""""""""""""""""""""""""""""""""" Ivan M. Lalic U PLAMENU STRASTI 4,19,25,27,29. XII Rezija: Gorcin Stojanovic Uloge: Branimir Brstina, Dragan Bjelogrlic {Boris Milivojevic}, Branka Pujic, Dragan Jovanovic, Vesna Trivalic, Boda Ninkovic, Ana Sofrenovic {Natasa Markovic} ----- Dusan Kovacevic LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 7,10,16,17. XII Rezija: Dusan Kovacevic Uloge: Bora Todorovic, Danilo Bata Stojkovic, Ljiljana Dragutinovic, Miodrag Krivokapic, Milena Dravic, Branka Petric, Lepomir Ivkovic, Marijana Popovic, Branko Kosar ----- Sinisa Kovacevic VIRUS 3,6,15,20,24,28. XII Rezija: Sinisa Kovacevic Uloge: Miodrag Mrgud Radovanovic, Ruzica Sokic, Ljiljana Blagojevic, Ivan Jevtovic, Ljubivoje Tadic, Natasa Solak, Pavle Pekic, Vesna Alu Mariconj, Ljubomir Bandovic, Marija Bobic ----- Dusan Kovacevic RADOVAN TRECI 9,30. XII Rezija: Dejan Mijac Uloge: Voja Brajovic, Mira Karanovic, Isidora Minic, Goran Susljik, Branko Cvejic, Branka Katic, Vlasta Velisavljevic
umetnost.74 brka,
... Aleksandar Popovic BAS BUNAR 23. XII Rezija: Aleksandar Popovic Uloge: Ruzica Sokic, Ljiljana Blagojevic, Predrag Ejdus, Miodrag Krivokapic ----- Dusan Kovacevic PROFESIONALAC 22. XII Rezija: Dusan Kovacevic Uloge: Danilo Bata Stojkovic, Bogdan Diklic, Neda Arneric, Ivan Janketic ----- Manuel Puig POLJUBAC ZENE PAUKA 5,12,18. XII Rezija: Egon Savin Uloge: Dragan Nikolic, Bogdan Diklic, Ciga Jerinic {Branko Cvejic} ----- Vojislav Jovanovic - Marambo NASI SINOVI 11. XII Rezija: Jagos Markovic Uloge: Petar Kralj, Dragan Micanovic, Goran Susljik, Anita Mancic, Dara Dzokic, Olivera Markovic, Branka Selic, Zinaida Dedaki, Isidora Minic, Milena Djukic, Nadja Zugic, Mira Stupica, Zagorka Isakovic, Milka Lukic, Danijel Sic ----- Sinisa Kovacevic DJENERAL MILAN NEDIC 14,26. XII Rezija: Jovica Pavic Uloge: Danilo Bata Stojkovic, Mihajlo Janketic, Mira Stupica {Branka Petric}, Mihajlo Kostic, Radoslav Milenkovic, Ljiljana Blagojevic, Zika Milenkovic, Mrgud Radovanovic {Deba Popovic}
umetnost.75 brka,
Gde ici sledece nedelje [kada su u pitanju pozorista]? """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 8 XII ponedeljak ---------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GARDEROBER, Ronald Harvud + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, od nepoznatog autora + Atelje 212, Velika scena, 20h TURNEJA, Goran Markovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MANDRAGOLA, Nikola Makijaveli + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h DETINJARIJE, R. Kus
umetnost.76 brka,
9 XII utorak ------------ + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h U POTPALUBLJU, Vladimir Arsenijevic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h IDIOT, F. M. Dostojevski + Zvezdara Teatar, 20h RADOVAN TRECI, Dusan Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h TURNEJA, Goran Markovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h STILSKE VEZBE, Rejmon Keno + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Dusko Radovic, Vecernja scena, 20h ALHEMICAR, P. Koeljo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard Brinzli Seridan + Dadov, 21h UZALUD JE BUDIM, Branko Miljkovic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h NOC TRIBADA, U. Enkvist
umetnost.77 brka,
10 XII sreda ------------ + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic + Bitef Teatar, 20h TRAINSPOTTING, Irvin Vels + Dusko Radovic, Vecernja scena, 20h ALHEMICAR, P. Koeljo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h NE OCAJAVAJTE NIKAD!, Branislav Nusic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keserling
umetnost.78 brka,
11 XII cetvrtak --------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, Aleksandar Popovic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, A. Susa, D. Mihajlovic, Z. Tomic
umetnost.79 brka,
12 XII petak ------------ + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h PIGMALION, Bernard So + Atelje 212, Velika scena, 20h KORESPODENCIJA, B. Pekic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, A. Popovic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h KLINJE, D Mihajlovic + Dadov, 21h OBICNO VECE, Milan Gutovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Mala scena, 20h U POVERENJU, Piter Sefer + Teatar T, 19:30h DR, Branislav Nusic
umetnost.80 brka,
13 XII subota ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Teatar T, 19:30h MIR, komedija po Aristofanu + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h TRI VISOKE ZENE, Edvard Olbi + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h NIKAD SE NE ZNA, Bernard So + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran
umetnost.81 brka,
14 XII nedelja -------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, M. Lazic ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643 Pozdrav Aleksandar
umetnost.82 savicd,
Preporucujem predstavu "Trajkovici bre!", Teatar T, Milenko Zablacanski. Sinoc gledano, laka komedija. Darko
umetnost.83 dzej,
> Gde ici sledece nedelje [kada su u pitanju pozorista]? > """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Bravo brko, mislim da je ova tvoja ideja fenomenalna da se ubaci tema pozorishte.Podrzavam. Mogao bi da ispishesh i za ostala pozorishta plan za mesec dana. A isto tako mogao bi i za bioskope da ispisheh. Mozda mnogo trazim, ali bio bi potpun kulturni program. Ajd'..pa zelim ti da ti dodele ono shto si trazio od njih. Pozdrav.
umetnost.84 brka,
> Preporucujem predstavu "Trajkovici bre!", Teatar T, Milenko > Zablacanski. Sinoc gledano, laka komedija. U teatru T uglavnom imaju na repertoaru mjuzikle i lake komedije, s tim sto imaju dve odlicne i malo ozbiljnije predstave - to su Lukrecija iliti zdero nepoznatog autora, rezija odlicni Jagos Markovic (koji je inace preporodio Somborsko narodno pozoriste samo jednom predstavom - Kate Kapuralica), i Mir po Aristofanu. Nemoj da mislis da to govorim tek onako, jer sam u Teatru T gledao stvarno dosta mjuzikla, medjutim, nisam bas neki njihov obozavalac. Pozdrav Aleksandar
umetnost.85 brka,
> Mogao bi da ispishesh i za ostala pozorishta plan za mesec dana. Bice uskoro. Dan pre nego sto sam pisao poruku bio sam u Zvezdari (gledao sam Virus - po drugi put), pa sam uzeo repertoar. > A isto tako mogao bi i za bioskope da ispisheh. Mislim, bilo bi mozda malo mnogo:). Mislim da bi bilo bolje da se toga prihvati neko u temi film (recimo nenad:). Pozdrav Aleksandar
umetnost.86 olio,
> Bravo brko, mislim da je ova tvoja ideja fenomenalna da se Podrzavam, apsolutno. Svaka cast BRKO.
umetnost.87 brka,
> Podrzavam, apsolutno. > Svaka cast BRKO. OK. Sad, posto podrzavate moj predlog - idite malo vise u pozoriste. Mislim da mozete da odvojite vremena barem za jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... Pozdrav Aleksandar
umetnost.88 buva,
(;) Mislim da mozete da odvojite vremena barem za (;) jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, (;) pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... A kakva je predstava 'Virus' ? mislim , jel bi je vredelo gledati ? sija
umetnost.89 brka,
> A kakva je predstava 'Virus'? Mislim, jel bi je vredelo gledati? Predstava u sustini nije losa, mada ima dosta mana - verovatno zato sto je ovo prva rezija Sinise Kovacevica (koji je inace i pisac komada). Gledao sam je dvaput ne zato sto je fenomenalna, nego - prvi put na predpremijeri i drugi put na prvoj reprizi. Na predpremijeri je bilo stvarno dosta gresaka (trema - sala je bila prepuna), ali na prvoj reprizi vec je dosta toga bilo ispravljeno (cak sam video neke ljude da placu). Dakle, o cemu se radi u predstavi? Aleksandar, pevac rok grupe 'Kaznena expedicija' (Ivan Jevtovic), biva zarazen virusom HIV-a, na nepoznat nacin - sa istom devojkom je cetiri meseca (koja nije zarazena), nije homoseksualac, nije narkoman. Svako ko sazna da je on zarazen, odjednom pocinje da ga odbacuje - prvo devojka, pa rodjena sestra... Jedino mu punu podrsku pruzaju otac i jedna klinka (17 godina) koja je zaljubljena u njega, i zeli da zivi sa njim iako zna da je zarazen. Da vam ne pricam dalje radnju - vredi pogledati. Na kraju, on ima svoj verovatno poslednji koncert na Sajmu, i tu je vrhunac - na scenu izlazi grupa Deca Losih Muzicara (koji su inace napravili odlicnu muziku za predstavu). Dva puta otpevaju pesmu 'Ljubav' - prvi put zajedno sa Ivanom Jevtovicem, a onda sami. Inace spot za pesmu je izasao i mozete ga videti na Studiu B (na Videodromu je 7. mesto). Pozdrav Aleksandar
umetnost.90 olio,
> OK. Sad, posto podrzavate moj predlog - idite malo vise u > pozoriste. Mislim da mozete da odvojite vremena barem za > jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, > pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... Ma idemo mi u pozoriste, samo neko malo manje ili malo vise ne kupuje novine pa nezna repertoar pozorista. Kada bi repertoare pozorista ubacivali u postanske sanducice kao ono za pice ili kupovinu ili prodaju stana, bilo bi mi lakse. Pozdrav Oliver.
umetnost.91 brka,
Izvinjavam se sto me nije bilo ove nedelje - istekla mi je pretplata, pa dok sam uplatio, poslao uplatnicu... Dakle, izvinjavam se sto nije bilo repertoara za ovu nedelju, ali za koji dan stize repertoar za sledecu. Uskoro pocinje raspust (za nas "mladje" korisnike koji smo jos u srednjoj skoli), pa se nadam da cete to iskoristiti da se kulturno uzdignete:). Pozdrav Aleksandar
umetnost.93 brka,
> Ma idemo mi u pozoriste, samo neko malo manje ili malo vise > ne kupuje novine pa nezna repertoar pozorista. > Kada bi repertoare pozorista ubacivali u postanske sanducice > kao ono za pice ili kupovinu ili prodaju stana, bilo bi mi lakse. A sta mi tu mozemo... Za mene je pozoriste neka vrsta oaze u kojoj pokusavam da pobegnem od onoga sto se nalazi napolju. Dosta mojih prijatelja ima neke pogresne predrasude o pozoristu, za njih je pozoriste sinonim za nesto dosadno i konzervativno. Moje je misljenje da su to traume iz detinjstva:) - kad su bili klinci vodili su ih na decije predstave u Bosku Buhi, Puzu, Radovicu... gde su morali da 1.5h sede na neudobnim stolicama, da cute i da gledaju nesto sto ih recimo ne zanima. Voleo bih da svako ko ide u pozoriste, od ljudi koji su ovde na Sezamu, napise nesto posle svake predstave koju je gledao. Tako bi i ostali znali da li da idu ili ne (mada je moje misljenje da treba pogledati i ono za sta neko kaze da je lose - ukusi su razliciti). Pozdrav Aleksandar
umetnost.94 obren,
Pošto već duže vreme jurcam po Internetu sajtove posvećene mehaničkim ručnim časovnicima, skupio sam dosta materijala o razvoju časovnika kroz istoriju, od nastanka do danas, tako da ću sledećih dana slati u nastavicima vrlo zanimljivu hronologiju sa prigodnim sličicama. Nadam se da će vam se dopasti... :)
umetnost.95 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#1) Sve je počelo, kao što i dolikuje, sa jajetom. Negde oko 1500. godine, Peter Henlajn (Peter Henlein), majstor iz Nuremberga u Namačkoj, napravio je prvi džepni časovnik u istoriji. Satni mehanizam bio je smešten u ovalno gvozdeno kućiše sa poklopcem, i imao je kazaljku koja je pokazivala samo sate, ali ne i minute. Ovakvi satovi ubrzo su prozvani "Nuremberška jaja", zbog svog karakterističnog oblika. Prvi džepni časovnik, kao i njegovi dalji sledbenici kroz istoriju, radili su na principu jednog jednostavnog ali genijalnog izuma - spiralne opruge koja je postepenim odmotavanjem obezbeđivala neophodnu energiju za pokretanje kazaljki, za razliku od, do tada isključivo primenjivanog mehanizma sa tegovima, koji je zbog svojih dimenzija i principa rada bio primenjiv samo statičnim i izuzetno velikim satovima. Ti prvi časovnici bili su vrlo retki, neverovatno skupi i predstavljali su više statusni simbol nego upotrebljivu hronološku napravu. Nisu imali kazaljku za minute, pošto je i tačnost u satima bila vrlo jadna, a morali su da se navijaju bar dva puta dnevno pomoću specijalnog ključa. Vlasnici su ih nosili na lancu oko vrata ili u tašnama. Tačnost satova popravljala se postepeno kroz 16. i prvu polovinu 17. veka, ali bez nekih prevelikih tehničkih proboja. Međutim, 1675. godine napravljen je drugi "kvantni skok" nakon izuma spiralne opruge - bila je to takozvana "balans" opruga koja je obezbeđivala ravnomerno oslobađanje energije glavne, spiralne, opruge omogućavajući tako vremenski ujednačene oscilacije koje nisu previše menjale period tokom slabljenja glavne opruge. Većina istoričara pripisuje zasluge za ovaj izum Holanđaninu Kristijanu Hajgensu (Christian Huygens). Satovi koji su koristili Hajgensov izum imali su za to vreme fantastičnu malo odstupanje - svega 5 minuta dnevno (treba napomenuti da je prvi sledeći suštinski pomak u tačnosti došao tek sa pojavom elektronskih časovnika). Dalje munjevito poboljšavanje tačnosti usledilo je vrlo brzo nakog izuma balans opruge - prvi časovnici sa kazaljkom za minute pojavili su već 1690. godine, a prvi hronograf (časovnik sposoban da meri proteklo vreme od trenutka uključivanja, nezavisno od glavnog satnog mehanizma) oko 1776. godine. Ipak, jedan od najvažnijih momenata 18. veka nije bio izum balans-opruge već rođenje Abrahama-Luja Brežea (Abraham-Louis Breguet), bez sumnje najvećeg majstora časovničarskog zanata svih vremena. Rođen u Nojhatelu (Neuchatel) u Švajcarskoj, Breguet je proveo najveći deo svog radnog veka u Parizu, radeći kao ekskluzivni časovničar i juvelir za tadašnju dvorsku elitu, sve do Francuske buržoaske revolucije. Nakon smirivanja sukoba, Breže ne samo da je pošteđen bilo kakvih neprijatnosti već je nastavio da radi i za novu vlast. Satovi "Breguet" bili su omiljen statusni simbol svih evropskih monarhija, a poznato je i da je američki predsednik Džordž Vašington posedovao jednog Brežea. Ipak, najveći kolekcionari njegovih remek-dela bili Marija Antoaneta i ruski car Aleksandar I. Jedan od najkapitalnijih Bružeovih izuma bio je takozvani turbiljon (tourbillon), mehanizam koji je služio za kompenzaciju grešaka koje satni mehanizam generiše kada se drži u različitim pozicijama. U osnovi skoro neizmenjen turbiljon, nalazi se u većini basnoslovno skupih mehaničkih satova današnjice! Pored toga, Breže je izumeo i časovnik koji može da radi preko 60 sati bez navijanja. Tu je i tzv. večiti kalendar (perpetual calendar), nazvan tako jer se automatski prilagođavao i pokazivao tačan datumu u mesecu vodeći računa čak o prestupnim godinama. I ovaj izum je, poput turbilona, pretrpeo vrlo male izmene iako se i danas primenjuje naveliko u basnoslovno skupim Švajcarskim mehaničkim satovima. Takođe, ne treba zaboraviti ni Breguetov izum koji je, nekada vrlo nežne časovnike, učinio otpornim na jake udarce (tzv. shock proofing), kao ni mala remek dela, koja su po njegovim detaljnim projektima sklapale istovremeno stotine ljudi u njegovoj radionici, pri čemu pouzdanost i tačnost njegovih kreacija nisu ni do danas nadmašeni. Ono što je odlikovalo sve Brežeove časovnike, jeste tanano i vrlo elegantno kućište, totalno različito od preovlađujućih kreacija u rokoko stilu. Breže je prvi lansirao i trend graviranja kazaljki, tako da su čak i ti, obično vizuelno zapostavljani delovi jednog časovnika, bili prava umetnička dela koja danas plagiraju mnogi veliki proizvođači (često se u katalozima i navodi da neki model ima kazaljke u "Breguet" stilu). Period u kome je Breže aktivno radio bio je u neku ruku i most između dve ere u istoriji časovničarstva - prve u kojoj je džepni časovnik bio ekskluzivna privilegija elite, i druge, industrijske, u kojoj je sat bio nasušna potreba novonastale industrijske oligarhije. Sve veći rast svetskog stanovništva zahtevao je masovniju upotrebu časovnika koji su omogućavali neophodnu sinhronizaciju gradskog života; potražnja za satovima neprestano je rasla, njihova cena time sve više padala. Pojava železnice donela je sa sobom i pravu jagmu za jeftinim i pouzdanim džepnim satovima, kako u Evropi tako i u Americi. Železnica je, takođe, donela i potrebu za ustanovljavanjem vremenskih zona, jer su ogromna prostranstva koja su se prelazila u samo jednom danu donosila i problem sinhronizacije vremena na časovniku i aktuelnog doba dana u delu sveta u kome se putnik nalazio. Sve ovo je činilo časovnik sve manje luksuzom, a sve više prirodnom potrebom svakog čoveka, tako da je produkcija satova u periodu od 1800. do 1875. porasla sa 250.000 na 2.5 miliona godišnje, odnosno čak deset puta, pri čemu je dve trećine satova proizvedenih na svetu u to doba, poticalo iz Švajcarske. Početkom 19. veka došla je i standardizacija velikog broja delova u satnim mehanizmima, koji su sada proizvođeni mašinski umesto ručno a time bili i znatno jeftiniji za proizvodnju. Američka kompanija Waltham Watch Co. bila je jedan od pionira u proizvodnji satova mašinske produkcije, jedno vreme zapretivši čak i da preuzme primat od Švajcarskih proivođača. Ipak, Švajcarska je ipak odnela pobedu na tržištu, jer su njeni satovi bili neprevaziđeni kako u kvalitetu, tako i u tačnosti i prestižu na tržištu usled mnogo duže tradicije u proizvodnji od potpuno anonimnih Amerikanaca. U to vreme "rata" sa Amerikancima, Švajcarska industrija satova dostigla je svoje zvezdane trenutke. Kompanije poput Patek-Filipa (Patek-Philippe) započele su trend proizvodnje unikatnih primeraka namenjenih ekskluzivnoj klijenteli, uglavnom krunisanim glavama Evrope. Početak 19. veka doneo je i novi način nošenja satova, a to su satovi sa narukvicom. Prve "wristwatch" satove nosile su isključivo dame, jer su muškarci smatrali da je neprimereno da nose oko ruke narukvice pa makar to bili i satovi. Zabeleženo je da je kraljica Elizabeta I nosila maleni sat na zglobu svoje ruke, zajedno sa minijaturnim prsten-satom sa iglicom, koji je služio da grebanjem podseti kraljicu na neku obavezu koju treba da izvrši u tačno određeno vreme. Godine 1906. čuveni juvelir Kartije (Cartier) napravio je za bogatog avijatičara Alberta Santos-Dumonta, ručni sat koji mu je omogućavao da u svakom trenutku vidi tačno vreme ne skidajući ruke sa upravljača aviona. Pet godina kasnije, Kartije predstavlja prvu komercijalnu liniju ručnih satova (sa narukvicom) pod imenom "Santos-Dumont", za evropsko visoko društvo. I danas su satovi iz linije "Santos de Cartier", jedni od najprestižnijih i najskupljih satova na svetu. Ipak, ručni satovi (satovi sa narukvicom) su na šire prihvatanje naišli tek sa dolaskom Prvog svetskog rata, kada su vojnici videli svu praktičnost nošenja sata na zglobu ruke, nasuprot klasičnog džepnog časovnika na lancu. Već 1920. godine, produkcija ručnih časovnika nadmašuje proizvodnju džepnih. Pojavljuju se i vrlo smeli oblici, poput kvadratnog (Santos-Dumont), što je do tada bilo nezamislivo, a satovi su pri tom dekorisani vrlo smelo i originalno. Švajcarska je i tada lider u svetskoj produkciji satova, a firme kao što su Patek-Philippe, Vacheron Constantin, Audemars Piguet, Rolex i sl. ostale su do danas najprestižnije svetske marke. Kako su dekade prolazile, švajcarski majstori su razvijali sve uspešnije tehnike minijaturizacije, smišljajući sve brojnije i različitije dodatke običnom časovniku (hronografi, ripiteri, kalendari, savršeniji turbiljoni, automatsko navijanje itd.) Švajcarci su istovremeno napravili svoje satove neverovatno pouzdanim: Kada je NASA htela da proveri ponašanje zemaljskih satova u svemiru, anonimno je kupila jedan Omegin "Speedmaster" u juvelirnici u Hjustonu i poslala ga zajedno sa svojim astronautom u svemir. Pokazalo se da je časovnik podjednako dobro radio i u svemiru kao i na zemlji, a Omegin Speedmaster je postao i prvi sat koji je stigao na mesec 1969. godine na ruci Nila Armstronga. Švajcarski "Apolo" trijumf bio je ipak kratkog veka. Samo nekoliko meseci kasnije, tehnologija izrade satova doživela je gigantski skok, ravan onom koji je Armstrong načinio na mesecu - desilo se to ne u Švajcarskoj, već u Japanu... To be continued... :) satovi#1.zip
umetnost.96 sljubisic,
Drago mi je da si pricu o mehanickim satovima svrstao u temu umetnost, jer joj je tu svakako i mesto :) >Svajcarska je i tada lider u svetskoj produkciji satova, a firme kao sto >su Patek-Philippe, Vacheron Constantin, Audemars Piguet, Rolex i sl. ostale >su do danas najprestiznije svetske marke. Naravno, mislim da ne treba izostaviti cuveni IWC (International Watch Company), sirom sveta daleko poznatiji pod imenom grada u kome se nalazi - Schaffhausen. Ovaj grad je jos 1409 imao neku vrstu automata za zvonjavu montiranog u zvoniku lokalne crkve, koji je projektovao i napravio njen svestenik. Sam IWC je formiran 1868., i od tada se brizljivo vodi evidencija o svakom izradjenom i prodatom primerku koji nosi ovu oznaku. Svaki prime- rak ima svoj serijski broj po kome se moze tacno utvrditi koji ga je majstor sastavio, datum kada je napustio Schaffhausen i ime kupca koji imao cast da u svom dzepu ili na ruci nosi jedno takvo remek delo mehanike. Zanimljivo je da je u jednom IWC-ovom katalogu, kao kuriozitet navedena prica da je izvesta gospodja iz Beograda, 8. Marta 1967. godine obavestila IWC da poseduje sat sa serijskim brojem 9856, kojeg je nasledila od oca i da bi volela da nesto vise zna o njegovom poreklu. Ispostavilo se da je sat napravljen za Ferdinanda I, koji ga je poklonio ocu ove gospodje negde 1906 godine, jer je on bio svojevrsni adjutant pomenutog Ferdinanda I koji ga je ispred srpse vlade uvek pratio na njegovim putovanjima na ovim prostorima. IWC je taj 80 godina star sat otkupio, samo mu ocistio mehanizam, i utvrdio da mu je preciznost ostala na +/- 4 sekunde na 24 sata! Poput Ferdinanda I, poznati nosioci Schaffhausena su bili na primer C.G. Jung (ser. br. 132006) kao i Ser Vinston Cercil (ser. br. 955025). Zanimljivo je da je prvi digitalni sat napravljen jos daleke 1880 i to upravo u ovoj fabrici :) Iako ce mnogi pomisliti da se radi o nekoj gresci, sve je sasvim u redu jer sam rekao digitalni, ali ne i elektronski (sto je u danasnje vreme postalo gotovo jedno te isto). Naime, ovaj sat nije imao skazalje (osim sekundare) vec su se sati i minuti ocitavali slicno kao sto na danasnjim satovima ocitavamo datum (rupa kroz koju se vidi disk koji rotira, na kome su redom ispisani brojevi). IWC je bila i jedna od prvih fabrika satova koja se upustila u proizvodnju satova od titanijuma, a dizajner prve serije ovakvih satova nije bio niko drugi do Ferdinand Porche. Tu su zatim i satovi od kompozitnih materijala (keramike) kao i cuveni "Ingeniur", prvi rucni sat koji bez problema moze raditi u okruzenju jakih elektromagnetnih polja (magnetna rezonanca, razne elektrane i energetska postrojenja i sl.) do jacine od 500.000 a/m! Stvari poput gravure 11 ljudskih figura, 63 zmije i 71 razne druge zivo- tinje, a sve to na "skeletu" mehanizma jednog dzepnog IWC sata se jedno- stavno ne mogu recima opisati, to se jednostavno mora videti, pozeljno uzivo :) Ukratko, po meni, IWC pravi najelegantnije i najpreciznije mehanicke satove koje i mi, obicni smrtnici mozemo sebi da priustimo. Sto se pak Vacheron Constantin firme tice, ona osnovana nekih 100-nak godina pre IWC (tacnije 1755), a posedovanje sata ove marke oduvek je bio (i ostao) statusni simbol. Ime je dobila po osnivacu Jean-Marc Vacheronu, po obrazovanju istoricaru, koji je fasciniran mehanikom i satovima, odlucio da batali svoj dotadasnji zivotni poziv, i da se okusa kao prozivodjac satova. Sama konstrukciona resenja su od pocetka bila dobra, ali ono sto je ove satove izdvajalo od ostalih bio je njihov raskosan dizajn i skupo- ceni materijali koje je Vacheron koristio. Medjutim, pravi procvat ova firma dozivljava tek 1819 kada su Jacques-Barthelemy Vacheron (Jean-Marcov sin) i njegov prijatelj, avanturista i pustolov Francois Constantin sklopi- li ugovor o saradnji: Vacheron ce poput svoga oca da sedi i da pravi satove, a Constantin ce da putuje po Evropi i da ih prodaje. Ovo se poka- zalo kao jako dobar pristup, i ubrzo nakon toga Vacheron postaje cuvena i jako trazena marka satova, narocito kod zenske aristokratije tog doba koju je verovatno vise privlacila Constantinova reputacija nego sami satovi. No, bilo kako bilo, 1880 godine firma zvanicno dobija naziv kakav i sada nosi (Vacheron Constantin) i usvaja malteski krst kao svoj zastitni znak. I dan danas ovi satovi vaze za najeksluzivnije, prave se gotovo iskljucivo samo od zlata i platine (sa dodakom dragog kamenja, podrazumeva se :) a cini mi se da ima samo dva modela koji su kombinacija nerdjajuceg celika i zlata. Dobiti sat bez zlata a da nosi malteski krst jednostavno nije moguce, sto se ne moze reci za Patek Philippe, Rolex, Baume et Mercier, IWC i druge sirom sveta poznate proizvodjace i njihove modele. Sto se znamenitih ljudi koji su nosili sat ove marke tice, postoji prica da je pokojni Josip Broz nosio rucni Vacheron Constantin koji je navodno zaplenjen od jednog zarobljenog italijanskog generala, clana cuvene industrijalske porodice sa severa Italije. No, da ja stanem na vreme, ipak je obren naceo ovu temu, red bi bio i da nastavi sa pricom :)
umetnost.97 pifat,
Nadam se da moje ispravke neće izgledati kao traženje dlake u jajetu, ali mislim da je red da transkripcija stranih imena u ovom sjajnom serijalu bude valjana. Počnimo od početka: Grad Nuremberg je ono što mi poznajemo kao Nirnberg, poznat i po velikom sudskom procesu nacističkim ratnim zločincima posle II svetskog rata. Abraham Louis Breguet se na srpskom preziva Brege - poput slavne marke aviona iz prve polovine ovog veka. Neuchatel (francuska verzija) ili Neuenburg (nemačka verzija) bi se u srpskoj verziji najpravilnije zvao Nšatel, ali se ovde uvrežila iskvarena transkripcija Nojšatel, kao što se i jezero pored koga se nalaze grad i kanton naziva Nojšatelskim :) Kanton je već dugo poznat kao sedište snažne industrije časovnika.
umetnost.98 brka,
Nadam se da neko prati ovaj repertoar """"""""""""""""""""""""""""""""""""" 22 XII ponedeljak ----------------- + Narodno pozoriste, Velika scena, 19h IDIOT, po romanu F.M. Dostojevskog + Zvezdara Teatar, 20h PROFESIONALAC, Dusan Kovacevic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GOSPODJA MINISTARKA, Branislav Nusic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h POLONJEZA OGNJINSKOG, Nikolaj Koljade + Atelje 212, Mala scena, 20:30h OLEANA, D. Memet + Teatar T, 19:30h NEKI TO VOLE VRUCE, mjuzikl Stouna, Merila i Stajna 23 XII utorak ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h LAGUM, Svetlana Velmar Jankovic + Zvezdara Teatar, 20h BAS BUNAR, Aleksandar Popovic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h NE OCAJAVAJTE NIKAD!, Branislav Nusic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h CEZNJA POD RESTOVIMA, Judzin O'Nil + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h KAMEN ZA POD GLAVU, Milica Novkovic
umetnost.99 brka,
24 XII sreda ------------ + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BEOGRADSKA TRILOGIJA, Biljana Srljanovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, A. Popovic 25 XII cetvrtak --------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h ART, J. Reza + Zvezdara Teatar, 20h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h JOVANA OD METROA, V. Stevanovic + Teatar T, 19:30h -> P R E M I J E R A <- NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BUBA U UHU, Zorz Fejdo + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h KUME I KNEGINJE, Milisav Mirkovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keselring
umetnost.100 brka,
26 XII petak ------------ + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BEOGRADSKA TRILOGIJA, Biljana Srljanovic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h RAZVOJNI PUT BORE SNAJDERA, Aleksandar Popovic + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h GOVORNA MANA, Goran Markovic -> PREMIJERA <- + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic PREMIJERA + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Dadov, 21h OBICNO VECE, Milan Gutovic 27 XII subota ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA, T. Man + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h POSLEDNJA BITKA KNEGINJE MILICE, Slobodan Zikic 28 XII nedelja -------------- + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h FILUMENA MARTURANO, E. de Filipo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h DEVOJKA MODRE KOSE, Vida Ognjenovic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISOLOVKA, Agata Kristi + Bitef Teatar, 20h KARTA ZA VISE VOZNJI, Ister Teatar ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643 Pozdrav Aleksandarz
umetnost.101 dr.grba,
>> Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem >> sto objektivniji. Nikad ne postoji dovoljno objektivno. I sam si prokomentarisao da treba gledati što više predstava, čak i kad ih neko nazove lošim. Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi jednak redosled pozorišta, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ćeš popunjavati podacima za prikladni datum. Još nešto: možeš slobodno da staviš podatke za celu nedelju u jednu poruku, lakše se handluje.
umetnost.102 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#2) Kvarcna revolucija Katolički je Božić, 25. decembar 1969, a japanska kompanija Seiko ima spreman perfektan Božićni poklon. Naravno, zbog cene od 1250$ poklon je pomalo skup za prosečnog kupca, ali manje vredi ručni časovnik koji greši manje od jedne sekunde dnevno i pri tome mu uopšte nije potrebno navijanje? Seikov "Quartz Astron 35SQ", ponosno predstavljen na Božić 1969. godine, odjeknuo je kao pucanj širom planete. Bio je to početak jednog novog doba u proizvodnji satova, kada će se nekadašnja velika imena najednom naći na margini događanja dok će predvodničku palicu preuzeti novi proizvođači. Ipak, za kupce će to imati samo dobre efekte - satovi će postati tačniji i jeftiniji nego ikada pre u svojoj istoriji. U centru tornada koji je počeo da duva, nalazio se majušni kristal kvarca koji je pri električnoj pobudi oscilovao 32768 puta u sekundi pri čemu je period oscilacija bio precizniji nego kod bilo kog mehaničkom časovnika pa i onih najskupljih. Proizvodnja Seikovog Astrona jedva je stizala da podmiri potražnju, i već je svima bilo jasno u kom pravcu duvaju vetrovi budućnosti. Samo pet meseci nakon Seika, američka kompanija Pulsar predstavila je novi instant hit - kvarcni časovnik koji je vreme pokazivao digitalno umesto kazaljkama. Prvi kvarcni digitalni časovnik u istoriji koristio je za prikaz svetleće (LED) diode i to samo kada se pritisne određeno dugme pošto je potrošnja baterija bila enormno velika a time i trajanje baterija neupotrebljivo malo. Problemi sa potrošnjom baterija bili su i glavni razlog što je Pulsar ugledao tržište tek tri godine nakon predstavljanja, što je Seiku bilo dovoljno da postane neprikosnoveni lider u svetu kvarca. Kada se konačno, 1972. godine, pojavio na tržištu, Pulsar je koštao dobrih 2100$, prodavao se u juvelirskim radnjama poput Tifanija zajedno sa najvećim Švajcarskim markama (iako je izgledao prilično kič i neotesano), a ubrzo je postao pravi statusni simbol američkih bogataša. Do kraja 1972. godine, već 50 proizvođača u svetu je pravilo kvarcne časovnike sa LED displejem, koji su se mogli kupiti i za 50 dolara! Ipak LED nije trajao dugo - krajem sedamdesetih Japanci uzvraćaju udarac i izbacuju satove koji umesto LED dioda koriste tečni kristal za prikaz. Ovakvi satovi su mnogo jeftiniji, sa daleko manjom potrošnjom baterija i znatno manjih gabarita, tako da uskoro potpuno izbacuju LED konkurente sa tržišta. Ubrzo nekoliko hiljada kompanija širom sveta, mahom iz Hong-Konga, počinje da prouzvodi jeftine "liquid crystal" kvarcne satove koji se mogu nabaviti i za desetak dolara. Digitalno ludilo svoj vrhunac dostiže sredinom 80-ih godina, kada je samo jedna trećina proizvedenih kvarcnih satova bila analogna. Međutim kao što to obično biva glamur i mističnost digitalnih satova nestali su sa njihovom hiperprodukcijom, samo 10 godina nakon pojave. To međutim ni u kom pogledu nije značilo i kraj kvarca, koji je naprotiv svake godine sve više i više istiskivao mehaničke satove iz masovnog tržišta zbog očiglednih prednosti u tačnosti, praktičnosti i ceni, tako da praktično više nije bilo čoveka na svetu koji na svojoj ruci nije imao sat. Kvarcni satovi postaju i neka vrsta svakodnevnog modnog detalja, jer su nesputani dizajnerskom tradicijom poput mehaničkih prethodnika. Sredinom 80-ih godina, u Švajcarskoj je osnovana kompanija "Swatch" koja će ubrzo postati najveći "fashion watch" proizvođaš na svetu. Druge Švajcarske kompanije, su naprosto iskoristile prednosti kvarca i pravile ultra-elegantne analogne satove, poput Concordovog modela "Delirium" tankog samo 1.98mm! Pored toga, kvarc je, uz napredak mikroeletronike i čipova, omogućio i značajno proširivanje funkcija običnih satova - hronografi (štoperice), datumski pokazivači, alarmi i druge stvari koje su nekada pravili retki majstori koji su svoje znanje prenosili s kolena na koleno, sada su bili sastavni deo svakog drugog kvarcnog sata po ceni od par desetina dolara. Danas je kvarc suvereni vladalac u svetu časovnika. Sve dok neko ne bude izumeo atomski časovnik koji će stajati na zglobu ruke, teško da će kvarc sići sa trona. Međutim, iako su mnogi smatraći da ći kvarc sahraniti mehaniku, nisu ni slutili da u stvari sledi prava renesansa mehaničkih satova... seiko.jpg
umetnost.103 obren,
> Nadam se da moje ispravke neće izgledati kao traženje dlake u jajetu, Naprotiv, pretpostavljao sam da ću napraviti dosta grešaka u transkripciji, pošto ne znam francuski :) > ali mislim da je red da transkripcija stranih imena u ovom sjajnom > serijalu bude valjana. Slobodno ispiravljaj kad god vidiš da nešto nije ispravno napisano, to je svima u interesu... :)
umetnost.104 obren,
> Drago mi je da si pricu o mehanickim satovima svrstao u temu umetnost, > jer joj je tu svakako i mesto :) Naravno, vrhunski mehanički satovi su najfinije i najuzbudljivije mehaničke naprave koje je ljudski mozak ikada smislio :) > Naravno, mislim da ne treba izostaviti cuveni IWC (International Watch > Company), sirom sveta daleko poznatiji pod imenom grada u kome se nalazi - > Schaffhausen. Naravno, IWC-u je takođe mesto u "top echalon". Kao iskupljenje šaljem sličice njihovih modela ;) > No, da ja stanem na vreme, ipak je obren naceo ovu temu, red bi bio i > da nastavi sa pricom :) Nemoj nipošto da staješ, te pikanterije su baš zanimljive i mogu samo da dopune ono što ću ja poslati :) iwc.zip
umetnost.105 superhik,
:> Nadam se da neko prati ovaj repertoar :> """"""""""""""""""""""""""""""""""""" Samo ti šalji, a ja skupljam lovu za karte... :(
umetnost.106 supers,
>> >> Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem >> >> sto objektivniji. >> Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi >> jednak redosled pozorišta, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ćeš >> popunjavati podacima za prikladni datum. Ja mislim da brka treba da nastavi rangiranje predstava po kvalitetu. Koga interesuju puke informacije o predstavama, neka pogleda na www.beonet.yu. Lični stav, ma koliko subjektivan, je ono što daje smisao pisanju u konferenciji. Ništa mi ne znače brkine poruke ako ne sadrže preporuku šta gledati a šta ne.
umetnost.107 smilja,
> Neuchatel (francuska verzija) ili Neuenburg (nemačka verzija) bi se > u srpskoj verziji najpravilnije zvao Nšatel, ali se ovde uvrežila > iskvarena transkripcija Nojšatel, kao što se i jezero pored koga se > nalaze grad i kanton naziva Nojšatelskim :) Kanton je već dugo poznat > kao sedište snažne industrije časovnika. Evo nekoliko podataka o NOJŠATELU - tako izgovaraju stanovnici ovog grada; Neuchatel ili Neuenburg.. 7964.74 kvadratnih kilometara 169 173 stanovnika Gl.grad kantona: Nojšatel Pre nekoliko nedelja bila sam gost u ovom gradu..; pa sam izmedju ostalog i videla tu fabriku satova.. Ovako: 32% kantona je u šumi,10,2% je jezero a samo 3,3% je neproduktivna zemlja..Ovaj Kanton je slavan po svojoj dolino Vina i Industriji časovnika.. Nojšatel je jedinstven u odnosu na ostale Kantone u Švajcarskoj; jer je u njemu opstala jedna vrsta feudalnog uredjenja; koja je egzistirala iako se ovaj Kanton pridružio Konfederaciji. Intreasntno je napomenuti da su u ovom Kantonu bili zastupljeni i Katolici i Protestanti podjednako.. Gradu su od 1214. godine garantovane izvesne privilegije, koje su mu omogućavale da vodi nezavisni politički život..; zapravo imali su neku vrstu parlamenta u kojoj su bile zastupljene poznate i najstarije porodice Kantona Nojšatel; guverner Burgundije je okupirao ovaj prostor ,Francuz; i oko njegovog zamka je počeo da se razvija grad..Negde oko 1406.godine napravljen je tzv."Burgrecht" sporazum sa Bernom da bi Bern posredovao u sporu izmedju feudalnog gospodara i veća. Bern je nastojao da preseče francuski uticaj skupa sa ostalim Kantonima u Švajcarskoj i uspeo je da u svoje ruke preuzme veće - parlament Kantona Nojšatel.. 1512.godine. Po protekcijom Berna Žilijen Farel je uspeo da uvede Reformaciju na velika vrata 1530. godine; tako da se Kanton Nojšatel prvi put pominje kao član Švajcarske Konfederacije 1598.goidne.. Mejdutim i dalje ostaje titula Princa od Nojšatela koju će poneti Henri II iz Kuće Longvil (Longueville); ali u principu ovaj Kanton ostaje pod protekto ratom Berna; bez obzira na različite pretenzije protestantskih plemićkih kuća Evrope..Medjutim ovo Francuskoj nije dalo mira pa je nekolika puta pokušala da okupira ovaj Kanton; koji polako postaje protestntski i utočište mnogim izbeglicama iz Francuske - hugenotima... Časovničarski zanat su sobom donele protestantske izbeglice; a kao što je poznato i Žan Žak Ruso je bio poreklom iz porodice časovničara; o čemu će već biti reči o putopisu iz Ženeve... Grad je karakterističan, po mešavini nemačkog i francuskog mentaliteta. Nemačko stanovništvo govori čudnovatim SWISS DEUTSCH - bože sačuvaj - ništa ih ne razumeš; dok Francuzi kao Francuzi; ima ih dosta iz Alzasa; Univerzitet je Frankofonski...; inače stiče se utisak da Nemci i Francuzi žive jedni pored drugih a ne zajedno..Ranije je bila jaka segregacija izmedju protestanata i katolika.. Zgrade su karakteristično nemačke; dakle čista gotika; kad je reč o centralnom jezgru grada...Prva fabrika (radionica časovnika je obeležena ) i dan danas se mogu kupiti ti stari časovnici; cene idu izmedju :10.000 franaka pa do..? Dostupno Japancima.. Od osamnaestog veka ovde cveta sajdžijski zanat..; veoma cenjen ali u to vreme majstori su bili veoma slabo plaćeni..; medjutim u devetnaestom veku se menja situacija i osim satova u gradu se proizvode i drugi precizni instrumenti....Tako su dosta dobri i u obradi dijamanata...! P.S. Izvinjavam se Brki, što mu se mešam u posao, ali eto da napišemo nešto i o Nojšatelu...Jezero je impresivno a tek Vina.. Smilja :)
umetnost.108 pifat,
> Evo nekoliko podataka o NOJŠATELU - tako izgovaraju stanovnici ovog > grada; Neuchatel ili Neuenburg.. Mea culpa, nisam znao da je Nojšatel ispravno :) Poveo sam se za uobičajenim načinom izgovora reči koje sadrže grupu -eu ali sam pogrešio. Izgleda da je ovo samo još jedna potvrda da mnogobrojni izuzeci u francuskom jeziku potvrđuju da u njegovoj gramatici postoji i poneko pravilo :)))
umetnost.109 brka,
>> Nadam se da neko prati ovaj repertoar > Samo ti salji, a ja skupljam lovu za karte... :( Ova ti je dobra:) Pa dobro, mora se priznati da karte nisu bas jeftine (hit predstave oko 40 din), ali uglavnom imaju opravdanje. Na primer - za predstavu Zvezdara Teatra 'Poljubac zene pauka', u kojoj glume 3 glumca - Bogdan Diklic, Dragan Nikolic i Ciga Jerinic, morali su da nadju 27 sponzora! Neke predstave sebe ne isplate (Saloma - JDP), a neke vec posle dva, tri meseca vrate ulozen novac (Lari Tompson i U plamenu strasti - Zvezdara, U potpalublju i Beogradska trilogija - JDP). Jedna zanimljivost za kraj - da li ste nekada videli tapkarose za neku pozorisnu predstavu? E pa mozete da ih vidite pred predstavu 'U plamenu strasti' u Zvezdari. Ja sam se licno uverio i nisam mogao ocima da verujem, razumem da su ispred bioskopa, ali ispred pozorista... Pozdrav Aleksandar
umetnost.110 brka,
> Nikad ne postoji dovoljno objektivno. I sam si prokomentarisao da > treba gledati sto vise predstava, cak i kad ih neko nazove losim. U pravu si... Ali (uvek ima neko ali:), posto malo ljudi koji su na Sezamu posecuje pozorista, mislio sam sledece - ako se neko od njih slucajno odluci da ide, posle ko-zna-koliko godina, da ne ode na neku predstavu koja ce mu biti dosadna. Zato na pro mesto stavljam predstave na kojima im nikako ne moze biti dosadno, ali, opet je tu problem objektivnosti... > Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi > jednak redosled pozorista, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ces > popunjavati podacima za prikladni datum. Trenutno nemam vremena, ali cim pocne raspust pozabavicu se malo time. > Jos nesto: mozes slobodno da stavis podatke za celu nedelju u > jednu poruku, lakse se handluje. To i pokusam svaki put, ali cim je txt koji dam na Quote (radim u Telemate-u) malo duzi - neki red mi preskoci ili izbrise. Tako nekoliko puta probam, onda se iznerviram, pa ga podelim na nekoliko delova. Ako neko ima resenje, neka mi javi na mail. Pozdrav Aleksandar
umetnost.111 vogue,
Je l' može neko da okači repertoar Ateljea za januar ? :) Ili bar spisak predstava koje se izvode. Sale
umetnost.112 smilja,
Evo ga još jedan primerak za odeljenje UMETNOSTI! U potrazi za novogodišnjim kalendarom uputila sam se do mojih poznanika iz UMETNIČKE GRUPE FIA...: Stanislav Šarp i Nada Rajičić Ove godine su objavili u okviru projekta PERSU.. MAIL * ZINE Zin za kouminkaciju u štampi, marketingu i kulturi IZDAVAČ PUBLIKUM NOVOGODIŠNJI BROJAČ, sa državnim, crkvenim, verskim praznicima i slavama i praznicima - do Bogojavljanja! Kad izlazi novogodišnji kalendar. Šta je projekat PERSU? U podnaslovu časopisa PUBLIKUM, BEOGRAD, 29. DECEMBAR 1997. GODINE stoji sledeći slogan: KREATIVNOST PLUS TEHNOLOGIJA PER - SU. ( SUPER ) Šta je to mail zine? "A revolution in tehcnology has inspired an amazing surge of free expression and cultural ferment creating the world of zines: thousands of small publications which are produced primarily for love rather than money....Most zines start with the realization that one need no longer be merely a passive consumer of media. Everyvone can be producer! That's the underlying message of the zine world, and tge greatest thing about zines. Come join us in this untamed world." - Mike Gunderloy, The World of Zines. To je prema rečima Stanislava Šarpa, novi vid komunikacije, nešto originalnija forma u našoj stereotipiji:"Meil Zin." "MEIL ZIN" je "mala publikacija koja se distribuira poštom i podstiče slobodno izražavanje i kreativnost". Zinovi su inače normalan način kreativne komunikacije svugde u svetu - osim u našim poštama. Inače , zin imate u formi magaZINA i fanZina - publikacija iz Zin sveta poznatijih kod nas. "Svojeručno odštampane zinove, Publikum šalje na adrese, posvećenim ljubiteljima umetnosti...Svaka publikacija nosi različitu poruku, ali zajednička im je poetika nadrealizma, stalne suprotnosti u dokazivanju da kreativnost plus tehnologija mora ostvariti fantaziju, dela svetskog standarda, alhemiju pretvaranje nemogućeg u moguće, SADA i OVDE." STANISLAV ŠARP, svaštar, Art navigator,trenutno živi u Beogradu.....:) Još nekoliko navoda iz "SEPARAT BROJ 1." NOVI TABAK "Pogledajte Persu fotku! Jedna gurmanski primamljiva surovo upečatljiva fotografija Hičkoka sa očerupanim gusanom bila je početna matrica za lik arhitekte u svetu dizajna. U traganju za gusanom i jednom smisleno planiranom guščijom smrću u ime dokaza da je dizajn u rukama arhitekte nepobitnost svih naših činjenica, avantura se usled beskrajnog niza komplikacija u procesu pripreme i realizacije projekta - okončala surogatom. Zato je i osmeh arhitekte u svetu dizajna odraz samopuzdanja čoveka kome je za rukom pošlo i ono nemoguće - da mrtvom i još plastičnom pevcu objasni njegovu ulogu u fenomenu savremenog dizajna." PUBLIKUM, Sparat br.1.,str.68. U okviru porjekta PERSU, devet autora iz grafičke branše (8 YU + D.Karson - USA), je ostvarilo sa štamparijom Publikum radove bespogovorno visokih standarda: tehinčkih i zanatskih. Dizajneri Slavimir Stojanović, kreativni tim Jovan Jelovac i Biljana Bilaković - studio TRANS:EAST, Slobodan Manojlović i Mirjana Pištalo - Studio Studio, izdavači Predrag Marković i Radomir Vuković, fotograf Aleksandar Kujučev, dizajner univerzalista - Neznani Autor i U.G.FIA multimedijalni umetnici Nada Rajičić i Stanislav Šarp.. Grupa umetnika koja se već nekoliko godina poigrava sa maštom i idealno iz snova pretvara u stvarno; SUPER! Uz to naglašava zanat, propagira ESNAF, svojeručnu izradu vlastitog dizajna knjige, časopisa, kalendara, plakata; jer sve to prolazi kroz Publikomove mašine i ruke njihovih ljudi. Sve ono što je možda, pomalo potisnuto iz našeg sećanja.. Da se podsetimo: Jovan Jelovac, Biljana Bilaković - Trans East Katalog izložbe Milan Jovanović (SANU), Neznani autor Katalog "4.#Bijenala grafike# STUDIO STUDIO Časopis #Kvadrat# Radomir Vuković Knjiga #U potpaljublju# VLADIMIRA ARSENIJEVIĆA Časopis L'impossible Ovogodišnji katalog Oktobarskog dečijeg salona Mislim, da je većini poznato bar nešto od navedenog iz svakodnevnog života..a KALENDAR BROJAČ je zaista SUPER! "Tehnološka superirnost Publikuma bez ideje kreativnih ljudi vredi malo. I obratno - izvanredne ideje nestaju i gube se i umiru ako nemaju tehnološku podršku... Kada dodje do pravoga spoja, nadogradnje i kreativnosti i tehnologije onda se ostvaruje bajka. PER -SU." Ovo mi se zaista dopada kao spoj idealnog i stvarnog..! Smilja :)
umetnost.113 dr.grba,
>> Jedna zanimljivost za kraj - da li ste nekada videli >> tapkarose za neku pozorisnu predstavu? E pa mozete da ih >> vidite pred predstavu 'U plamenu strasti' u Zvezdari. Dobar reklamni slogan: "ispred našeg pozorišta rade i tapkaroši, proverite zašto" (:
umetnost.114 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#3) Renesansa mehanike - oživljavanje starog zanata Sredinom sedamdesetih godina, brojne aukcijske kuće beleže povećano interesovanje za stare mehaničke časovnike. Dileri su počeli da plaćaju pristojne sume za otkup očuvanih starih mehaničkih satova poznatih proizvođača, da bi ih kasnije preprodavali po višestruko većoj ceni. Ovaj trend je zatim postao naročito izražen u ranim 80-im godinama, kada su pojedine aukcijske kuće većinu prihoda ostvarivale na ručnim časovnicima. Svote koje su pojedini kupci izdvajali bile su basnoslovne, naročito za primerke najčuvenijih švajcarskih manufaktura. Pojedini primerci, dostizali su astronomske sume na licitacijama, nekoliko desetina puta veće nego što je bila cena novog časovnika u vreme kada je kupljen. Nekoliko faktora doprinelo je bumu mehaničkih časovnika: Prvo, pošto se kvarc i dalje nezadrživo širio, ljudi su shvatili da mehaničkim satovima preti istrebljenje. Svake godine, procenat mehaničkih satova na sve brojnijem tržištu je opadao, a retkost je automatski dizala cenu. Trijumf kvarca imao je isti efekat na mehaniku kao što je svojevremeno popluarnost ručnih časovnika jako digla cenu starim džepnim modelima. Drugi faktor: Plemeniti mehanički sat je bio idealan i jasno uočljiv statusni simbol koji je svedočio da vlasnik nije samo bogat već i prefinjenog, aristokratskog ukusa. Veliki finansijski bum u Americi i na dalekom istoku, izrodio je veliki broj izuzetno bogatih ljudi koji su počeli masovno da otkupljuju nekretnine, umetnička dela starih impresionista i naravno remek-dela Švajcarskih majstora časovničaskog zanata. Bilo je samo pitanje vremena kada će se veliki proizvođači mehaničkih časovnika trgnuti iz letargije i oživeti stari zanat za čijim kreacijama je nastala ogromna potražnja. Već u kasnim 80-im godinama, pojedine Švajcarske kompanije oživljavaju proizvodnju luksuznih mehaničkih časovnika, što stvara trend koji slede i drugi stari proizvođači čija je imena već počela da nagriza patina. Najveću tražnju na tržištu imaju su prozirni "Skeleton" modeli i satovi sa brojim "komplikacijama" poput hronografa, večitog kalendara i turbiona koga danas zna da izradi svega nekoliko vrhunskih švajcarskih majstora lociranih u malenim selima u "Valée de Joux". Kompanije poput Rolexa i Patek Phillipea, koje su ostale verne mehanici u eri kvarca, danas uživaju u rekordnoj prodaji i enormnim prihodima. Mehanički modeli su sada stvar nemerljivog prestiža, a neke kompanije poput Blancplain-a, na naslovnim stranama svojih kataloga stavljaju: "Od 1735. godine nije napravljen ni jedan kvarcni Blancplain. I nikad neće ni biti." Oživljavanje mehanike bilo je značajno i za nacionalni dohodak Švajcarske: Od 1988 do 1990. godine proizvodnja mehaničkih satova je porasla za 70 procenata, a prošle 1996. godine, čak 60% prihoda od časovničarske industrije poticalo je od mehaničkih modela, iako oni čine samo 13% od ukupnog broja satova proizvedenih u Švajcarskoj! U međuvremenu, cene kod aukcijskih kuća nastavljaju nezadrživo da rastu samo raspirujući mehanički bum na tržištu. Oktobra prošle (1996) godine, postignuta je rekordna cena na aukciji za jedan ručni časovnik - poznata aukcijska kuća "Antiquorum" je otkupila Patek Phillipe "Wolrd Timer" iz 1940. godine za 790.000$, što je druga najveća suma plaćena za jedan ručni sat - samo neku godinu ranije kompanija Patek Phillipe je otkupila jedan svoj unikatni časovnik od vlasnika za 2.000.000 dolara! Od oživljavanja mehaničkih satova, krajem osamdesetih, jedan specijalni model je imao naročito dobru prođu: bio je to "automatic" - sat koji sam sebe navija. Iako su ovakvi satovi takođe zasnovani na tradicionalnoj navijajućoj opruzi i balansu, opremljeni su prilično genijalnim izumom koji omogućava da se časovnik automatski navija svaki put kada njegov vlasnik pomera ruku... Istorija razvoja automatskih mehaničkih časovnika stara je više od dva veka a osnovni koncept je osmislio Abraham-Louis Perrelet negde oko 1770. godine. (zanimljivo je da je ovaj švajcarski časovničar bio učitelj svom slavnijem imenjaku Abrahamu-Louisu Breguetu koji je takođe bezuspešno pokušavao da reši veliku zagonetku automatskog navijanja). U Perreletovo doba, časovnici su se navijali pomoću specijalnih ključeva obično specifičnih za pojedine proizvođače pa čak i njihove modele tako da je gubitak ključa često značio i kraj funkcionalnosti jednog časovnika. Perreletova ideja bila je da montira u kućište časovnika rotor-zamajac čijim bi se pokretanjem pri nošenju časovnika navijala i glavna opruga i time se eliminisala potreba za čestim i mukotrpnim ručnim navijanjem. Međutim, postojao je jedna problem - rotor se pomerao samo dok se pomera i sam sat, a to u slučaju džepnih časovnika i nije bilo previše dinamično pomeranje da bi se kinetička energija mogla upotrebiti za navijanje opruge. Tako je jedna zanimljiva ideja ostala samo kamen temeljac, koji je morao da sečaka neka bolja vremena. Pominjali smo već Prvi svetski rat kao prekretnicu u istoriji časovnika, pošto su vojnici shvatili svu praktičnost nošenja časovnika na ruci, umesto u džepu. Britanski vojnik Džon Harvud, shvatio je da se ručni časovnici istovremeno i mnogo više pokreću nego džepni, pa je odlučio da privede kraju jednu nedovršenu švajcarsku priču. Vojniku Harvudu inače nije smetao način na koji se časovnici navijaju (više to nije bio glomazni ključ, a i ritual je bilo dovoljno obaviti jednom dnevno), već činjenica da je kroz otvor za osovinicu za navijanje upadala prljavština koja je oduvek bila najveći neprijatelj mehaničkih časovnika. Njegov automatski ručni časovnik patentiran je 1923. godine, a u proizvodnju je ušao tri godine kasnije - 1926. godine. Bio je to lep pokušaj, ali je imao izvesne mane koje su se ispoljavale već posle nekoliko meseci nošenja. Harvudov sat je koristio oscilirajući rotor koji je imao marginu kretanja od 130 stepeni, pri čemu je udarac zamajca u levu ili desnu kretnu granicu postepeno oštećivao mehanizam i vrlo brzo ga unuštavao. Tek se Rolex konačno izborio sa izazovom starim 160 godina. U ovoj firmi su ipak bili dovoljno pametni da ne otkrivaju "toplu vodu", pa su prvo dobro proučene istorijske knjige i zabeleške o Perreletovim i Breguetovim radovima. Godine 1931. konačno je predstavljen ručni časovnik sa rotorom vrlo sličnim Perreletovom, koji je obezbeđivao više nego dovoljno energije i nije se vremenom oštećivao. Časovnik se zvao Rolex "Oyster perpetual", kao jedan od izdanaka Rolexovih "ostriga" predstavljenih 1927. godine. Automatsko navijanje ubrzo je postalo simbol Švajcarskih luksuznih časovnika i gotovo svi proizvođači su imali bar jedan automatik model u ponudi. Švajcarske firme su bez prestanka radile na usavršavanju automatskih modela, a pojedini od njih su se prodavali zajedno sa velikim rotirajućim postoljem na koje se časovnik kačio kada ga vlasnik ne nosi na ruci. Mnogi proizvođači su kreirali i skeleton časovnike kod kojih se sve vreme moglo posmatrati rad minijaturnih, ručno pravljenih mehanizama i rotora za navijanje, a posebno cenjeni su bili časovnici sa "komplikacijama" o kojima će biti reči u sledećem nastavku... :) satovi#3.zip
umetnost.115 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#4) Komplikacije U noći između 15. i 16. aprila 1983. godine, na samo nekoliko metara od Jerusalimske rezidencije Izraelskog predsednika, razbijeno je staklo na prozoru muzeja. Provalnik je ušao u zgradu i neopažen od usnulih čuvara ušao u hol sa kolekcijom časovnika iz 18. i 19. veka. Nestala je celokupna kolekcija od 57 časnovnika napravljenih od strane Abrahama-Luja Bregea (Breguet), genijalnog majstora poznatog kao Leonardo da Vinči među časovničarima. Među nestalim primercima nalazio se i jedan časovnik neprocenjive vrednosti, koji je Brege pravio za Mariju Antoanetu pune 44 godine. Bio je to u tadašnje vreme bez premca najkomplikovaniji časovnik, napravljen u potpunosti od zlata, sa nekoliko hiljada safira. Završen 1820. godine, predstavljao je otelotvorenje svega što je u to doba bilo poznato u časovničarskom zanatu. Do današnjeg dana, sudbina ukradenog časovnika predstavlja misteriju, ali pošto je on kao svojevrsna kruna Bregeovog životnog dela svakako predstavljao san svakog kolekcionara na svetu, mnogi smatraju da je ovu pljačku stoleća najverovatnije organizovao neki kolekcionar koji nije mogao da obuzda svoju strast. Na žalost, Marija Antoaneta nikada nije videla mehanički dragulj napravljen u njenu slavu, pošto je giljotinirana 27 godina pre nego što je časovnik završen. Poslednji "legitimni" vlasnik ovog časovnika je bio Bregeov biograf, Ser Dejvid Salomons koji je jednom prilikom izjavio: "Nositi jedan ovakav časovnik, znači osećati se kao da u svom džepu držite mozak genija". Početkom ovog veka, komplikacije na ručnim satovima bile su i poprište svojevrsnog rata dva bogata kolekcionara časovnika. Sve je počelo kada je auto-magnat Džejms Word Pakard (James Ward Packard) naručio od kompanije Patek Philippe da mu napravi najkomplikovaniji časovnik na svetu. Platio je 1927. godine 16.000 ondašnjih dolara za svoje novo blago - časovnik sposoban pored ostalih "standardnih" komplikacija da pokazuje recimo i raspored zvezda na nebu kakav je i Ward gledao sa prozora svoje kuće u Ohaju (pre 10 godina, Patek Phillipe je platio oko 2.000.000 DM da otkupi svoju kreaciju). Kada je kolekcionar-rival, Henri Grejvs Junior čuo za Pakardov "trijumf", istog trenutka je zatražio od kompanije Patek Phillipe da mu napravi još komplikovaniji časovnik koji je za njega rađen punih 6 godina, a kada je 1933. godine završen, imao je u sebi 900 mehaničkih delova i koštao 75.000$ ondašnjih dolara. Taj primerak je ostao najkomplikovaniji časovnik na svetu sve do 1989 godine, kada je Patek Filip ponovo nadmašio sebe modelom "Calibre 89", koji je pravljen punih 9 godina, i predstavljen na 150-godišnjicu osnivanja renomirane Švajcarske kompanije. Taj časovnik, sa čak 1300 mehaničkih delova i 33 komplikacije, predstavlja najsloženiji i najskuplji mehanički sat u istoriji sveta. Planirana je proizvodnja samo 4 komada u različitim nijansama zlata, a prvi i za sada jedini završeni primerak prodat je anonimnom kupcu na aukciji u Ženevi, istog dana kada je i predstavljen, za rekordnih 3.2 miliona dolara! Ovaj Patek Phillipe između ostalih komplikacija sadrži i tačan prikaz kretanja 2800 zvezda na nebu severne hemisfere, večiti kalendar zaključno sa 21 vekom, a kadar je da računa i datum Uskrsa, što je gotovo neverovatan mehanički poduhvat, obzirom da je postupak za određivanje datuma Uskrsa prilično komplikovan i pomalo opskuran. Model Calibre '89 je tada samo potvrdio ono što se već odavno znalo: komplikacije, kao svojevrsni mehanički dragulji, na ceni su više od bilo kog dijamanta, jer predstavljaju otelotvorenje genijalnosti retkih pravih majstora časovničarskog zanata. Najznačajnije komplikacije na mehaničkim časovnicima: ■ Hronografi: Verovatno najpoznatija vrsta komplikacija su hronografi (ne treba ih mešati sa hronometrima - atestiranim satovima koji zadovoljavaju stroge standarde po pitanju tačnosti). Hronografi mere proteklo vreme, a šire su poznati kao "štoperice". Obično su kadri da pokazuju i prolazno vreme bez zaustavljanja štoperice, a opremljeni su sa jednim do tri ekstra tastera za pokretanje i zaustavljanje merenja vremena. ■ "Split second" hronografi. Koriste se za merenje dva ili više uzastopnih vremena, kao u slučaju više takmičara koji prolaze kroz cilj. Ime nisu dobili zbog tačnosti, već zbog osibine da se kazaljka za sekunde može efektivno ili bukvalno podeliti na dve nezavisne, a evo kako stvar fukncioniše: na startu trke, pritiska se dugme za startovajne hronografa, pri čemu počinje da se kreće dupla kazaljka sa sekunde. Kada se pritisne "stop" taster, jedna kazaljka se zaustavlja kako bi se moglo očitati vreme dok druga nastavlja i dalje da se kreće. Nakon očitavanja vremena prvog takmičara, pritiska se specijalni taster na satu a zaustavljena kazaljka brzo sustiže onu koja je u pokretu. Postupak se može ponoviti proizvoljan broj puta, za svakog od takmičara. Varijacija na ovu temu je slučaj sa jednom kazaljkom, kada se reaktivirana sekundara automatski "požuri" u položaj u kome bi se našla da nije bilo zaustavljanja. Većina hrono časovnika je opremljena i skalom tahimetra, koji pak omogućava očitavanje prosečne brzine trkača, na osnovu izmerenog vremena (ova skala obično se nalazi ugravirana po obodu glavnog brojčanika). Zanimljiva upotreba tahimetra je za određivanje distance na kojoj je došlo do udara groma - odmah nakon registrovanja bljeska treba startivati hronometar, a zaustaviti ga nakon što čujete zvuk groma. Tada se na tahimetru može lako očitati približno rastojanje od mesta gde je grom udario. Još jedna, nešto ređa doduše, skala koja se može naći na hronometrima je puls-metar: obično radi tako što se hronometar startuje i zaustavi nakon izbrojanih 30 otkucaja srca - nakon toga na izgraviranoj skali može se očitati broj otkucaja u minuti. ■ Kalendari: Vrlo česta vrsta komplikacija su i kalendari. Neki časovnici pokazuju datum digitalno, krot poseban otvor na licu časovnika, dok kod drugih postoji posebna kazaljka koja se pozicionira na neki od datuma na skali po obodu časonvika, ili na neki sličan način. Posebno prestižna vrsta kalendara je večiti (perpetual) kalendar, koji se automatski prilagođava broju dana u pojedinim mesecima, vodeći računa i o februaru i prestupnim godinama. Većina mehaničkih kalendara podešena je da radi ispravno do 2100. godine, kada je potrebno da se ponovo našteluju. ■ Indikator mesečevih mena. Kao što mu ime i kaže, pokazuje trenutku fazu kojoj se nalazi mesec određenog datuma. Radi na principu diska sa dva sličice meseca, koji rotira ispod maske odnosno lica časovnika i pri prolazu kroz specijalan izrez na satu odslikava trenutnu fazu mesečevih mena. ■ Indikator druge vremenske zone. Ovaj dodatak predstavlja u stvari časovnik u časovniku, a omogućava da se paralelno sa lokalnim vremenom sazna i vreme u nekog, izabranom, delu sveta. Neki časovnici imaju posebne kazaljke koje koriste istu skalu, dok drugi imaju umanjeni ekscentrično pomereni brojčanik na licu časovnika sa manjim kazaljkama. ■ Ripiteri: omogućavaju da saznate vreme bez gledanja na svoj časovnik, zahvaljujući zvučnom signalu koji čija se "rezolucija" kreće od samo tačnog sata sata pa sve do tačnosti na nivou minuta. Ripiter je inače prva komplikacija ikad primenjena na jednom časovniku (patentirao ga je 1687. godine Englez Daniel Quare) kao rešenje problema očitog problema u vremenima pre otkrića električne energije. Naime, vlasnici satova u to vreme nisu mogli da saznaju koliko je sati uveče, pa im je zvučni ripiter tu bio od velike pomoći. ■ Turbion (Fr. "tourbillon"): Posebno prestižna komplikacija na vrlo skupim mehaničkim časovnicima, pa se obično pravi tako da bude jasno vidljiva kroz safirno staklo na masci časovnika. Služi za kompenzaciju grešaka u satnom mehanizmu usled delovanja zemljine teže a izmislio ju je Abraham-Louis Breguet. Danas su ovu komplikaciju kadri da naprave svega nakolicina majstora na svetu dok sama (ručna) izrada često zna da traje mesecima pa i godinama. ■ Automatsko navijanje: Danas relativno česta, ali nekada vrlo cenjena osobina mehaničkih časovnika, koja omogućava da časovnik automatski navija svoju oprugu koristeći kinetičku energiju prisutnu pri kretanju ruke vlasnika. ■ Merač dubine: Primenjuje se na ronilaričkim satovima kao pokazivač dubine na kojoj se ronilac nalazi. Radi na principu merenja pritiska vodenog stuba. ■ Golf-brojač: Časovnik namenjen zaljubljenicima u Golf - pritisak na odgovarajuće dugme inkrementira brojač izvedenih udaraca, tako da se na kraju partije može lako očitati koliko udaraca je trebalo izvesti da bi se loptica ubacila u rupu. ■ Otpornost na udarce (shock proofing): Specijalna tehnika izrade koja omogućava da časovnik podnese bez posledica pad sa visine ekvivalentne visini trećeg sprata prosečne višespratnice. Nastaviće se... satovi#4.zip
umetnost.116 kolja.t,
> Kada dodje do pravoga spoja, nadogradnje i kreativnosti > i tehnologije onda se ostvaruje bajka. PER -SU." > > Ovo mi se zaista dopada kao spoj idealnog i stvarnog..! Nisam mnogo toga video, ali ono sto jesam me ostavlja prilicno hladnim, kao i sve sto je u sluzbi industrije, siroko receno, ti ces me razumeti... :) Kvadart mi izgleda usiljeno dizajniran radi dizajna, i nekako prenatrpane strane, naporne su za gledanje, ogradjujem se, bar meni tako izgleda... Ovi listovi sto Publikum gura cak i u Nin... Jeste to kreativno, ali da ce na nekoga ostaviti trajniji utisak, ja sumnjam... Covek drzi petla, procitao sam "fabulu radnje", ali sta? Zenska sa prelepom kosom lezi, i sta onda? Ponavljam, ovo je moje skromno misljenje, jesam ja zapamtio par kadrova jer sam vec gomilu tih listova bacio, to je ispiranje mozga (od praskova znam za Persil i Merix)... Danas je sve u sluzbi kako se to bese kaze marketinga i advertajzinga, lepo je to, ali da je to bajka... Hmmmmm.... Zapamtio sam Publikum stampariju, ali dela nisam... Na (moju) zalost... Savrsena tehnika, to jeste, ali bas kod ideje nisam uspeo da se odusevim... Mada je mnogo toga stvar ukusa... De gustibum...itd...ali moramo malo da se druzimo, zar ne?
umetnost.117 kolja.t,
> Renesansa mehanike - oživljavanje starog zanata Podnaslov kaze "zanata"... I ovo moje oglasavanje shvatite kao razmenu misljenja... LM, ovih dana sam u audio fazonu, poskidao sam mnogo slika cevnih pojacala koja su prelepa (nemam reci da opisem) ali nikako da ih ovde posaljem... Sprecava me moja predrasuda, mozda, da je to ipak daleko od prave umetnosti... Samo da ponovim: zanatlija mora da zna sta na kraju stvaralackog procesa dobija, tacan rok izrade, i naravno cenu...dok umetnik ne zna sta ce na kraju borbe dobiti... i nema dva ista dela... Jeste da su se retki primerci vrhunskih zanatskih tvorevina priblizili umetnickim delima, ali rekao bih samo priblizili... Po definiciji nisu isto... Mozda je to moja predrasuda... P.S. Stvarno, pitanje za sefa, da li slike "Jadis" pojacala da saljem u 1)galeriju, 2)ovde, ili mozda u 3)extra:hi.fi ? Ja glasam za 3) a razloge sam vec navodio ranije...
umetnost.118 smilja,
> De gustibum...itd...ali moramo malo da se druzimo, zar ne? Slažem se... O UMETNOSTI ne donosim objektivne - kategoričke sudove; tako da ne mislim, da svako treba da deli moje mišljenje! Lično poznajem Šarpa i Nadu i veoma su kreativno otkačeni u svom privatnom životu..; bili su moji putnici...; to je ona ženska sa lepom kosom! Ali od nečega se mora živeti..! Većina nas, koji nismo iz ovog Vrlog novog sveta mora od nečeg da živi! BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? Smilja:)
umetnost.119 brka,
> P.S. Izvinjavam se Brki, sto mu se mesam u posao, ali eto da > napisem nesto i o Nojsatelu...Jezero je impresivno a tek Vina.. ?? Otkud ja u ovoj prici:) Sto bi Nele rekao - Ja nisam odavle. Smiljo, trebalo bi da ide ...Izvinjavam se Obrenu..., ali nema veze, oprastam ti:) Pozdrav Aleksandar
umetnost.120 kolja.t,
> putnici...; to je ona ženska sa lepom kosom! Zaista je lepa... > Ali od nečega se mora živeti..! > Većina nas, koji nismo iz ovog Vrlog novog sveta > mora od nečeg da živi! Najtuznije dostignuce ljudskoga roda...da od necega mora da zivi... I gde tu da se udene umetnost u svojoj biti, koja zivi drugacije... C'est la vie... Zahvaljujuci zanatu nisam bio u (ne)prilici da od npr.fotografije zivim... Ne verujem da bih bio srecan, ili bih mozda uspevao po nesto svoje da investitorima proturim... Mada kome treba "svet drugaciji od naseg, tih, dalek i usamljen..." Ko zna sta bi bilo da je bilo... Sada je kasno... Od necega mora da se zivi... =:| A tek od "computer generated paintings..."...to bi bio zhivot... > BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? Ne poznajem rad doticnog, sta radi? P.S.napomena: onih casopisa nisam video mnogo, par komada...
umetnost.121 brka,
ATELJE 212 """""""""" Januar 1998. Velika scena ------------ 12 I 20h pon ART 13 I 20h uto OVDE 14 I 20h sre ART 15 I 20h cet BEKSTVO 16 I 20h pet LJUBAVNO PISMO 17 I 20h sub BEKSTVO 18 I 20h ned SVETI GEORGIJE UBIVA AZDAHU 19 I 20h pon IZA KULISA 20 I 20h uto BEKSTVO 21 I 20h sre 22 I 20h cet OCEVI I OCI 23 I 20h pet TURNEJA 24 I 20h sub KONCERT KLASICNE MUZIKE - TRIO FKC 25 I 20h ned KORESPODENCIJA 26 I 20h pon BROD PLOVI ZA BEOGRAD 27 I 20h uto KUCI! 28 I 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 29 I 20h cet MARIJA STJUART 30 I 20h pet LAGUM 31 I 20h sub FILUMENA MARTURANO Atelje 212 tel: 3247-342 -> pitajte Ivana kako da za jednu kupljenu kartu dobijete dve...
umetnost.122 brka,
ATELJE 212 """""""""" Januar 1998. Mala scena ------------ 12 I 20:30h pon LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 13 I 20:30h uto DETINJARIJE 14 I 20:30h sre LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 15 I 20:30h cet ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 16 I 20:30h pet JOVANA OD METROA 17 I 20:30h sub ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 18 I 20:30h ned COVEK, ZVER I VRLINA 19 I 20:30h pon OTAC 20 I 20:30h uto ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 21 I 20:30h sre 22 I 20:30h cet LJUBINKO I DESANKA 23 I 20:30h pet EKSTAZA [gostovanje JDP-a] 24 I 20:30h sub NOC TRIBADA 25 I 20:30h ned OVDE 26 I 20:30h pon OVDE 27 I 20:30h uto AUDIJENCIJA 28 I 20:30h sre 29 I 20:30h cet ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 30 I 20:30h pet JOVANA OD METROA 31 I 20:30h sub IJU, POPLAVA Atelje 212 tel: 3247-342 -> Raspitajte se za razne popuste
umetnost.123 smilja,
> P.S.napomena: onih casopisa nisam video mnogo, par komada... Nadam se da će biti još nekoliko primeraka; pa ću ih prezentovati na SEZAMU... >> BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? > Ne poznajem rad doticnog, sta radi? Dosta poznat slikar srednje generacije; ali me njegovi radovi podsećaju na one iz pećine Altamira.. U Beogradu je veoma cenjen.. Eto i Vladimir Dunjić, koji Ti nije poznat, sad je dobio nagradu i Narodni muzej mu je otkupio sliku! > A tek od "computer generated paintings..."...to bi bio zhivot.. Pa recimo , da bih volela da imam jednu od tvojih slika; ali ne samo u kompjuteru kao J.P.G. Kako je moguće doći do tvojih kalendara? > I gde tu da se udene umetnost u svojoj biti, koja zivi drugacije... Umetnost je i bila nekad zanat a posle tek u Novom veku stiče epitet ne - umjeća dakle zanata već UMETNOSTI - ART... > Najtuznije dostignuce ljudskoga roda...da od necega mora da zivi... Pročitaj moju poruku u konf. filozofija ! > Mada kome treba "svet drugaciji od > naseg, tih, dalek i usamljen..." Nama samima ; potrebna nam je kuća našeg bića.
umetnost.124 smilja,
> Pozdrav Aleksandar Cease fire !! Truce :) Pozdrav Smilja :)
umetnost.125 kolja.t,
> Pa recimo , da bih volela da imam jednu od tvojih slika; > ali ne samo u kompjuteru kao J.P.G. Za tebe nije problem, jer sam samo 136km udaljen :) ali imam slicnih pitanja iz velike daljine, pa ne znam kako da ih resim... Planiram izlozbu, ali bih voleo da stampam na Tektronixu, iako jos nisam ni probao...sto je skupo, ali mozda bude sponzora :)...sta znam... Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i malo dosadna .. :)) > Kako je moguće doći do tvojih kalendara? Pa jedino da ti posaljem postom, ili da doturam djcorto-u, pa da on bude delitelj (pravde:)) ..... > Umetnost je i bila nekad zanat a posle tek u Novom veku stiče > epitet ne - umjeća dakle zanata već UMETNOSTI - ART... Strasno sam slab u prenosenju nekada (na)ucenog, tj. ne secam se sta su me ucili i ja to prihvatio... O ovome bi se dalo diskutirati, a ja, onako iz rukava dzempera mislim da je filing bio uvek isti, a kako se to zvalo... Ne mogu Mikelandjela da vidim kao zanatliju, pa me ubi.. :) Njegovo vrhunsko zanatsko umece je samo sekundarna stvar; za mene... Ipak su i ranije u odredjenim stvaraocima okolni ljudi videli "ono nesto" da ne kazem sta (art) i to postovali, i razlikovali od onog drugog :) Setih se Mocarta i Salijerija... (umetnost nije bila zanat; tvrdoglav sam :) a koji epitet i kada stice, to ne utice na prave vrednosti, koje svetle vec vekovima...) ...tj. biti i epitet sticati su dve stvari... > Nama samima ; potrebna nam je kuća našeg bića. Rece ga ti :) LEPO! 10x! Pozdrav!
umetnost.126 ranx,
> me razumeti... :) Kvadart mi izgleda usiljeno dizajniran radi dizajna, > i nekako prenatrpane strane, naporne su za gledanje, ogradjujem se, Slažem se. Uostalom, prvi broj je bio kompletno ukraden dizajn Graphis-a, ali zanatski nedorađen.
umetnost.127 dr.grba,
>> P.S. Stvarno, pitanje za sefa, da li slike "Jadis" pojacala da saljem >> u 1)galeriju, 2)ovde, ili mozda u 3)extra:hi.fi ? Ja glasam za 3) a >> razloge sam vec navodio ranije... Odluči sam, nemam predrasuda prema ovim majstorijama, osim jedne: vrlo rado bih se svaki dan slučajno ispekao na jednu takvu spravu (:
umetnost.128 stameni,
Nisam znao gde da ostavim ovu, inače vedru i zabavnu, datoteku, koja sadrži tekstove o tome kako su se mnogi poznati muzički umetnici snalazili u određenim prilikama, pa pomislih da bi moglo u umetnost, jer su umetnici u pitanju. :) Datoteka je nastala uglavnom prema tekstovima iz "Politikinog zabavnika" od pre dosta godina, a ovo bi trebalo da bude sezamovska premijera. Kodni raspored je Custom2, što, nadam se, neće biti prepreka uživanju u tekstu. Srećnu Novu godinu želi vam Ivan snmu.txt
umetnost.129 brka,
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORISTE """"""""""""""""""""""""""""""" Januar 1998. Sve predstave se igraju u teatru "Bojan Stupica", ukoliko nije drugacije naznaceno. 01 XII 02 XII 03 XII 04 XII 05 XII 06 XII 07 XII 08 XII PUNJENE TIKVICE 09 XII U POTPALUBLJU 10 XII BUBA U UHU 11 XII TRI VISOKE ZENE 12 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA KNEZ MIHAJLO {u BDP-u} 13 XII MIZANTROP 14 XII HAJDE DA SE IGRAMO 15 XII U POTPALUBLJU 16 XII BUBA U UHU 17 XII 011 18 XII TRI VISOKE ZENE 19 XII 20 XII DEVOJKA MODRE KOSE 21 XII NE OCAJAVAJTE NIKAD 22 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 23 XII MIZANTROP 24 XII BURE BARUTA 25 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 26 XII GOSPODJA MINISTARKA {u BDP-u} 27 XII POLONJEZA OGINJSKOG 28 XII NE OCAJAVAJTE NIKAD SALOMA {u Ateljeu 212} 29 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 30 XII BURE BARUTA 31 XII PUNJENE TIKVICE Jugoslovensko Dramsko Pozoriste, Srpskih Vladara 50 Tel. 644-676
umetnost.130 brka,
Raspust je ljudi, gledajte predstave """""""""""""""""""""""""""""""""""" 12 I ponedeljak ----------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a KNEZ MIHAJLO, Svetlana Velmar Jankovic + Teatar T, 19:30h -> P R E M I J E R A TRAJKOVICI, BRE, Sinisa Pavic 13 I utorak ------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h STILSKE VEZBE, Rejmon Keno + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, B. Nusic + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic 14 I sreda ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MANDRAGOLA, N. Makijaveli + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dz. Keselring + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + Bitef Teatar, 20h TRAINSPOTTING, Irvin Vels 15 I cetvrtak --------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h GOVORNA MANA, Goran Markovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic 16 I petak ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h KUME I KNEGINJE, Milosav Mirkovic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h UKROCENA GOROPAD, Vilijem Sekspir + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISOLOVKA, Agata Kristi + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, nepoznati autor + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Zvezdara Teatar, 20h POLJUBAC ZENE PAUKA, Ivan M. Lalic 17 I subota ----------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h PURITANSKA KOMEDIJA, Ivan M. Lalic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, Mirjana Lazic + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic 18 I nedelja ------------ + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, B. Nusic + Beogradsko dramsko pozoriste, Mala scena, 20h U POVERENJU, P. Sefer + Teatar T, 19:30h PUCNJI NA TERAZIJAMA, Petar Grujicic + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic ---------- Predstave su _i dalje_ poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643
umetnost.131 zoran.r,
=> Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#4) Obrene, svaka čast i hvala na ovim divnim tekstovima. Interesantno bi bilo i da napišeš nešto više o istorijatu kompanije Seiko i ako znaš nešto više podataka o njihovoj trenutno vrlo popularnoj seriji satova Seiko Kinetic.
umetnost.132 vesic,
Narodno pozoriste Velika scena nedelja, 11. januar, 1998. William Shakespeare (Viljem Sekspir): A Midsummer-Night's Dream (San letnje noci) Adaptacija i rezija: Nikita Milivojevic (muzika Zoran Eric) (ovo mi je posebno zapalo za oko) uloge: Dragan Zaric, Paulina Manov, Bosko Puletic itd. Posle odgledane predstave dobio sam zelju da procitam knjigu jer ono sto su oni izveli SIGURNO nije original, tj. veoma je "adaptirano". I dok je konzervativniji deo publike osudjivao "skretanje sa teme" tvrdeci da odvlaci paznju od sustine radnje, drugi bi mozda rekli da je cilj bio da se kod publike stvori sto slicniji utisak onome kakav je bio kada je predsatava izvodjena u Sekspirovo vreme. Neosporno je da je ekipa koja je postavila komad dosta uspesno ostvarila ono sto je naumila, ali je pitanje mere bilo u mnogim glavama dok su izlazili na topao januarski vazduh, oko pola deset, gledajuci Narodni muzej, Konja, i jos ponesto... (Ma znam da je glup ovaj kraj, ali nemam sad bas toliko vremena da ga ispravim) NP, mala scena 13.01.98. Keno: "Stilske vezbe" 8 glumaca tumace 30-ak likova, koji govore odabrane i izmesane tekstove iz Kenoove knjige. Moj ukupan utisak o samom izvodjenju je veoma pozitivan. Inace knjiga je niz "varijacija" tj. prepricavanja istog dogadjaja u autobusu sa ralzicitih tacki gledista (precizno, zenski, engleski, u stihu...) Pozdrav Srdjan
umetnost.133 sav.gacic,
umetnost.134 vesic,
NP, Velika scena petak, 16. jan. 98. Viljem Sekspir: Ukrocena goropad Klasicno uradjen (preciznije - odradjen) komad. Iako je Sekspir duhovito osmislio zaplet, niz tupavih fazona kvario je opsti utisak, a gluma je bila na nivou amaterskih pozorista. Zakljucak (na neki nacin - - sustina) predstave da zena treba da se u svemu pokorava muzu prastar je i prevazidjen. Sve u svemu - - jako slabo za Narodno pozoriste...(a i Sekspira) pozdrav Srdjan
umetnost.135 mcar,
Mozda bi neko ko ima video kameru i zna da radi sa njom mogao da snimi "predele" izmedju starog mosta i "gazele", na obali Save. Ima interesantnih prizora. Nudim se da pomognem. MC
umetnost.136 vantic,
Hm , mozda sam malo promasio temu , ali nema veze. BIO BIH VECNO ZAHVALAN onome ko ovde u confi ili namil okaci pesmu Djoleta Balasevica po imenu "Covek sa mesecom u ocima" sa albuma "Jedan od onih zivota" , naravno u mp3 formatu. Ajd moooooolim vas!
umetnost.137 vesic,
To bolje salji u co muzika (jer nju cita vise ljudi koji ti mogu poslati to sto trazis). Srdjan
umetnost.138 mcar,
Posmatramo nemacki telefon iz 1942. ocigledno ratni plen. Cudimo se besprekornoj jednostavnosti njegovih spoljnih linija, debljini plasticnog kucista, nepohabanosti ivica. Jedan industrijski proizvod koji zbog svoje dugovecnosti poseduje "nesto" sto ga izdvaja iz mase industrijskih proisvoda. Otvaramo telefon, opet ubitacna jednostavnost i ocuvanost. Zice sa svilenom izolacijom idalje su savijene onako kako ih je savio radnik u fabrici. Kontakti su neoksidirani i elasticni. Divimo se ovom uredjaju masovne proizvodnje, a da ne znamo zasto. Zasto unifikacija izgleda i osobina danasnjih proizvoda deluje tako siromasno. Da li je moguce da smo toliko okruzeni "bofl" robom da nam jedan proizvod masovne proizvodnje sa polovine 20. veka deluje kao umetnicki predmet? MC
umetnost.139 kum.djole,
>> jedan proizvod masovne proizvodnje sa polovine 20. veka deluje kao >> umetnicki predmet? Treba da čuješ priču o prvom kompjuteru koji je došao u BIGZ.. :)
umetnost.140 brka,
> NP, Velika scena > Viljem Sekspir: > Ukrocena goropad Davno sam gledao predstavu, ali znam da nisam iz sale izasao razocaran kao ti. > gluma je bila na nivou amaterskih pozorista Narodno pozoriste ima svoj stalni ansambl glumaca i to mi se nikako ne svidja (bolja solucija je honorarno angazovanje glumaca, a ne stalno zaposljavanje). Glumci u Narodnom pozoristu (misli se uglavnom na mladje generacije) na niskom nivou (cast izuzetcima). Recimo, u 'Ukrocenoj goropadi' jedini glumac koji mi se svideo bio je Sergej Trifunovic. U svakom slucaju, predstavu treba pogledati, ali nemojte da ocekujete neku tesku dramu sa komplikovanim zapletom. Da, jos da napomenem da Makijavelijeva 'Mandragola' (takodje u Narodnom pozoristu) neodoljivo podseca na 'Ukrocenu goropad' - isti glumci, slicna radnja, mozda cak i isti reditelj... Pozdrav Aleksandar
umetnost.141 brka,
Dugo nisam bio na Sezamu, i kao sto sam i ocekivao - opet niko nista ne pise o pozoristu (vesic je osvetlao obraz sa recenzijom 'Ukrocene goropadi':). Daklen, da pokrenemo malo ovu temu... Pozdrav Aleksandar
umetnost.142 brka,
ATELJE 212 """""""""" Mart 1998. Velika scena ------------ 09 III 20h pon TURNEJA 10 III 20h uto FILUMENA MARTURANO 11 III 20h sre 12 III 20h cet PUTOVANJE GOSPODINA PERISONA [gostuje Krusevacko pozoriste] 13 III 20h pet KNJEGINJA OD FOLI-BERZERA 14 III 20h sub KNJEGINJA OD FOLI-BERZERA 15 III 20h ned MARIJA STJUART 16 III 20h pon BEKSTVO 17 III 20h uto NA CIJOJ STRANI 18 III 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 19 III 20h cet LJUBAVNO PISMO 20 III 20h pet BEKSTVO 21 III 20h sub DODELA KRISTALNE PRIZME ;( 22 III 20h ned OCEVI I OCI 23 III 20h pon TURNEJA 24 III 20h uto SVETI GEORGIJE UBIVA AZDAHU 25 III 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 26 III 20h cet KORESPODENCIJA 27 III 20h pet BROD PLOVI ZA BEOGRAD 28 III 20h sub KUCI...! 29 III 20h ned NA CIJOJ STRANI 30 III 20h pon ART 31 III 20h uto LAGUM Atelje 212 tel: 3247-342 -> pitajte Ivana kako da za jednu kupljenu kartu dobijete dve...
umetnost.143 brka,
ATELJE 212 """""""""" Mart 1998. Mala scena ------------ 09 III 20:30h pon DETINJARIJE 10 III 20:30h uto LJUBINKO I DESANKA 11 III 20:30h sre 12 III 20:30h cet OTAC 13 III 20:30h pet OLEANA 14 III 20:30h sub EKSTAZA SMRTI [gostovanje JDP-a] 15 III 20:30h ned OVDE 16 III 20:30h pon ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 17 III 20:30h uto LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 18 III 20:30h sre 19 III 20:30h cet DETINJARIJE 20 III 20:30h pet 21 III 20:30h sub COVEK, ZVER I VRLINA 22 III 20:30h ned ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 23 III 20:30h pon 24 III 20:30h uto LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 25 III 20:30h sre 26 III 20:30h cet ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 27 III 20:30h pet 28 III 20:30h sub NOC TRIBADA 29 III 20:30h ned OVDE 30 III 20:30h pon JOVANA OD METROA Atelje 212 tel: 3247-342 -> Raspitajte se za razne popuste
umetnost.144 brka,
Zvezdara Teatar Srdjan Koljevic, PARABELUM """""""""""""""""""""""""" Rezija: Nikola Pejakovic Scenografija: Geroslav Zaric Kostimografija: Milica Grbic Uloge: Ubica --- Branislav Lecic Mladic -- Nebojsa Glogovac Kum ----- Nikola Pejakovic Devojka - Tamara Vuckovic Crnac --- Slobodan - Boda Ninkovic Evo sta je pisac komada, Srdjan Koljevic napisao o Parabelumu ... PARABELUM je naslov. PARABELUM je vrsta pistolja. PARABELUM je crna komedija sa elementima apsurda utemeljenog u svet u kome zivimo. PARABELUM je gorka pilula u omotacu humora. PARABELUM je prica o UBICI koji to nije (jer ne bi ni mrava zgazio); MLADICU iz oterane trecine; DEVOJCI sa hrpom mrtvih verenika koja za zelen bor da se uhvati i njega bi napalm sprzio; CRNOM koji je andjeo garavog lica i zeleni karton u gori zelenoj; i KUMU koji je bio suvise dobar. PARABELUM je poslednji lakmus za suludu teskobu u koju smo zarobljeni; PARABELUM se bavi lutajucom krivicom - jer je svako svakom kriv za zivot koji zivi; PARABELUM je malo drugaciji od onog sto ste navikli da gledate u pozoristu; PARABELUM je ... (ono sto predstavlja za Vas). Dva puta sam gledao predstavu, i zaista mi se svidela (uprkos tome to je od kriticara dobila samo lose kritike - kao uostalom i sve ostale Zvezdarine predstave...). Dakle, o cemu se radi... Mladic se vraca kolima iz emigracije (Nemacka), i slucajno kolima udari nekog coveka (put je bio los i neosvetljen). Sidje dole da vidi sta je coveku... on nepovredjen, medjutim nabedi ga da mu je ubio Kuma (sa velikim slovom:)... Mladic pocne da se izvinjava, da nudi odstetu, ali kasnije slucajno primeti da kum ima rupu od metka na celu. E tu pocinje ono... Moram da napomenem da je komad o nama, i ako vam se neki delovi gde se pominje pusenje ucine gadnim znajte da je to metafora za situaciju u kojoj smo. Branislav Lecic u ulozi ubice je fenomenalan. Glogovac nije los (moze on i bolje). Nikola Pejakovic (igrao u 'Lepim selima...') ima malu ulogu, ali nije lose. Tamara Vuckovic mi se ne svidja, ali sta cu. Boda Ninkovic standardan. Predstavu preporucujem za gledanje. Pozdrav Aleksandar PS. Ne verujte kriticarima.
umetnost.145 brka,
ZVEZDARA TEATAR http://www.beotel.net """"""""""""""" email: zteatar@beotel.yu Mart 1998. 09 III 20h VIRUS 10 III 21h U PLAMENU STRASTI 11 III 21h PARABELUM 12 III 13 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 14 III 20h VIRUS 15 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 16 III 20h DJENERAL MILAN NEDIC 17 III 21h PARABELUM 18 III 19 III 21h U PLAMENU STRASTI 20 III 21h PARABELUM 21 III 20h PROFESIONALAC 22 III 23 III 20h VIRUS 24 III 20h BAS BUNAR 25 III 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 26 III 21h U PLAMENU STRASTI 27 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 28 III 21h PARABELUM 29 III 20h RADOVAN III 30 III 31 III 21h U PLAMENU STRASTI Zvezdara Teatar, Milana Rakica 38 Tel. 419-664 414-527
umetnost.146 brka,
U Ateljeu postoji jedna strasna pogodnost... Repertoar za npr. mart objavljuje se oko 25. februara, ukoliko do 1. marta kupite jednu kartu za predstavu na velikoj, dobicete besplatno jos jednu za predstavu na maloj sceni. Tako za 35 dinara odgledate dve predstave. E sad, druga je prica to sto na maloj sceni Ateljea ima malo dobrih predstava, a one koje su dobre nece da daju na ovaj fazon... Pozdrav Aleksandar
umetnost.147 olio,
> Treba da cujes pricu o prvom kompjuteru koji je dosao u BIGZ.. :) Pa ispricaj je? Nadam sa da nije tuzna?
umetnost.148 kum.djole,
>> Pa ispricaj je? Nadam sa da nije tuzna? Uh. Ne bih ja to mogao adekvatno da obavim. :) Bio bi to težak falsifikat. Ukratko, komp je bio dugačak nekih desetak metara, sav u kutiama, imao je nekih milijardu tastera, bio je duplo sporiji od mešalice za malter, i rezultati rada ogledali su se u perforaciji na papiru. :)
umetnost.149 m.s.pesic,
b> Dva puta sam gledao predstavu, i zaista mi se svidela (uprkos b> tome to je od kriticara dobila samo lose kritike - kao uostalom b> i sve ostale Zvezdarine predstave...). Dakle, o cemu se radi... b> Branislav Lecic u ulozi ubice je fenomenalan. Glogovac nije los b> (moze on i bolje). Nikola Pejakovic (igrao u 'Lepim selima...') b> ima malu ulogu, ali nije lose. Tamara Vuckovic mi se ne svidja, b> ali sta cu. Boda Ninkovic standardan. b> b> Predstavu preporucujem za gledanje. b> PS. Ne verujte kriticarima. Gledao jesam (jednom). Dva puta je previše, ali neka vam bude. U pohvalama ste preterali. Ukratko: predstava je gledljiva, Boda je odavno dostigao plafon, Tamara je očajna, Nikola je dobar, Glogovac šmira, Lečić prosečan. I šta sad? Ne mora svako da ima isti aršin. Kritike nisam čitao ali držim da kritičar traži u predstavi više od puke razbibrige ili korektne predstave. Zbilja: kako objašnjavate Bodinu pojavu u predstavi? Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: čemu, onda, Crnac koji čas govori (zar?) engleski, potom, najednom, srpski!
umetnost.150 brka,
> m.s.pesic > Odgovor na 7.144, brka, Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Nadam se da cete tako nastaviti i dalje, da bi nekako oziveli ovu temu. > Gledao jesam (jednom). Dva puta je previse, ali neka vam bude. Ma, ne znam ni ja zasto sam napisao da sam dva puta gledao. Nisam je gledao dva puta zato sto je fenomenalna i zato sto sam morao da je pogledam jos jednom, nego zato sto sam prvi put gledao na generalnoj probi (nisu bili jos sve zavrsili), a tek posle sam gledao, onako zavrsenu predstavu. > U pohvalama ste preterali. Verovatno zato sto nikada nisam nijednu predstavu ocrnio, jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju kriticara). Drugi razlog je sto sam u poslednje vreme gledao dosta predstava posle kojih sam izlazio totalno ravnodusan iz sale, pa mi je Parabelum 'nekako legao' (sto bi rekao Bora Todorovic u Lari Tompsonu...). > Kritike nisam citao ali drzim da kriticar trazi u predstavi > vise od puke razbibrige ili korektne predstave. Postoje dva nacina gledanja na jedan pozorisni komad (moze se reci i na umetnost uopste) - utilitaristicki i lapur- lartisticki. Kod utilitarista svako umetnicko delo mora imati neku poruku, tj. da je pravljeno da bi posluzilo kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi umetnosti'. Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju neke teske drame). Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje publike o nekoj predstavi (sto je kod nas cesto stvar). > Zbilja: kako objasnjavate Bodinu pojavu u predstavi? > Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: cemu, onda, > Crnac koji cas govori (zar?) engleski, potom, najednom, > srpski! Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti greske. Pozdrav Aleksandar
umetnost.151 brka,
> m.s.pesic > Odgovor na 7.144, brka, Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Nadam se da cete tako nastaviti i dalje, da bi nekako oziveli ovu temu. > Gledao jesam (jednom). Dva puta je previse, ali neka vam bude. Ma, ne znam ni ja zasto sam napisao da sam dva puta gledao. Nisam je gledao dva puta zato sto je fenomenalna i zato sto sam morao da je pogledam jos jednom, nego zato sto sam prvi put gledao na generalnoj probi (nisu bili jos sve zavrsili), a tek posle sam gledao, onako zavrsenu predstavu. > U pohvalama ste preterali. Verovatno zato sto nikada nisam nijednu predstavu ocrnio, jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju kriticara). Drugi razlog je sto sam u poslednje vreme gledao dosta predstava posle kojih sam izlazio totalno ravnodusan iz sale, pa mi je Parabelum 'nekako legao' (sto bi reka...). > Kritike nisam citao ali drzim da kriticar trazi u predstavi > vise od puke razbibrige ili korektne predstave. Postoje dva nacina gledanja na jedan pozorisni komad (moze se reci i na umetnost uopste) - utilitaristicki i lapur- lartisticki. Kod utilitarista svako umetnicko delo mora imati neku poruku, tj. da je pravljeno da bi posluzilo kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi umetnosti'. Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju neke teske drame). Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje publike o nekoj pi (sto je kod nas ces). > Zbilja: kako objasnjavate Bodinu pojavu u predstavi? > Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: cemu, onda, > Crnac koji cas govori (zar?) engleski, potom, najednom, > srpski! Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti greske. Pozdrav Aleksandar
umetnost.152 brka,
Atelje 212 Veroljub Stevanovic, JOVANA OD METROA """"""""""""""""""""""""""""""""""""" Glumi: Neda Arneric Ja licno nisam neki obozavalac monodrama, zbog jednog velikog razloga - za nju su potrebni Veliki Glumci. Veliki Glumac moze sam da izvuce predstavu i da privuce gledaocevu paznju za svo vreme trajanja predstave (primeri - Zoran Radmilovic, Bora Todorovic). Neda Arneric je veoma simpaticna, i prilicno dobra glumica, medjutim, po mom misljenju, ne ispunjava ova dva uslova. Monodrama "Jovana od metroa" je jedna od predstava posle kojih sam iz sale izasao skoro ravnodusan. U komadu se govori o raspadu Jugoslavije kroz zivot jedne sasvim obicne devojke - Jovane. Ona je izgubila Zemlju, Oca, Majku i Decka. Na kraju je dospela do Francuske, gde luta po Pariskim podzemnim stanicama. Cilj pisca je bio da Jovanina nesreca (tj. nasa nesreca) izazove emocije, medjutim to, barem u mom slucaju, nije uspelo. Mozda zbog toga sto nam se to i dalje desava... Verovatno ce neko drugi drugacije shvatiti "Jovanu od metroa", zato ne zelim na kraju ove recenzije da iznosim nikakav kategoricki stav - neka svako sam presudi. Pozdrav Aleksandar
umetnost.153 m.s.pesic,
b> Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Ranije sam, kao user m.s.p. često replicirao ali sam time samo navukao gnev nekih klinaca pa sam se povukao. Računao sam: što moram uvek da ustanem upišan. Konferencije redovno pratim, zbog nekih stavova popi*dim (ne znam čemu toliko puritanstvo sa zvezdicama) ali, hajde, ljudi imaju pravo da kažu šta misle, makar i pogrešno. Nije, dakako, reč o vašoj poruci. b> jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su b> radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju b> kriticara). Ima žena koje se svojski trude da skuvaju dobar ručak ili načine ukusan kolač a ispadnu splačine. Trud je ogroman (samo da se muvaju oko šporeta pa je naporno) a učinak nikakav. Mislim da hvaliti (recimo nekog momka koji piše u temi: književnost) može da ima kontra efekat. Čovek poveruje da stvarno vredi, počne da se upinje, piše da se sve puši, ne izgradjuje se, gluv je i slep za sve oko sebe. Pošteno je (možda grešim, ali tako radim) reći čoveku šta je šta. neki se, bogme, naljuti, neko prihvati a onaj prvi, ako je sreće, razmisli pa shvati da nisi bnio zlonameran. Jednostavno: ne mogu da foliram čoveka niti to očekujem kada je reč o mom poslu. b> Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na b> lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad b> koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju b> neke teske drame). Kad kažem 'puka razbibriga' mislim da predstava nije osobita ali da se može pogledati a da ne zažališ za dva sata provedena u teatru. Pod lapurlatističku predstavu mogu pejorativno da podvedem neke igre alternativaca /dakle amatera, češće diletanata jer i to gledam/ koji misle da je svako ačenje na sceni umetnost (recimo "Klim Klem"). Kad kažem 'korektna predstava' mislim na igru koja nije izuzetna ali je dopadljiva, ansambl je uigran, nema šmire ni u tragovima, glumci se zabavljaju poneti dobrom posetom ili, jednostavno, došlo im je da se igraju i da igraju. Tražiti poruku u predstavi mislim da je deo profesorske budalaštine tipa: šta je pisac hteo da kaže. b> Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko b> umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan b> kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje b> publike o nekoj predstavi (sto je kod nas cesto stvar). Slažem se ali dodajem da kritičar ne 'kreira opšte mišljenje publike' već jednostavno piše šta je (i kako) video/doživeo. To se ne može uzeti za zlo. Najzad, kritičari mogu (što se dešava) da imaju oprečna mišljenja. Naježim se kad posmilim koliko sam predstava (pozorišnih ili filmskih) video (a pročitanim knjigama ni broja se ne zna) zato što sam se poveo za panegiričnom kritikom. Bilo je, naravno, i kritika sa kojima sam se, posle vidjenog/pročitanog složio ali više, poučen iskustvom, ne pridajem značaja kritici. Ne sećam se više kako se doslovno zvala predstava, mislim "U magarećoj sjenci" (ima pet godina kako sam je gledao) i nju bih, eto, gledao ponovo. Nema poruke, kako rekoste, ali je igra izvanredna i tekst odličan. Kad bi se moglo ponovo bih gledao Mister Dolar sa Slobodanom Djurićem i Gargantuu i Pantagruela sa Milanom Srdočem, i Kralja Ibija sa Zoranom Radmilovićem i Selo Stepančikovo sa Milanom Ajvazom... i neke predstave sa Zoricom Šumadinac i Cicom Perovićem i Bele rakete lete na Amsterdam sa Rahelom Ferari... hm, da, Kate Kapuralica Somborskog pozorišta me je zanela. Zanemeo sam. Nju bih mogao da odgledam još nekoliko puta (ne preteran broj, naravno) i da se iznova oduševljavam. b> Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev b> prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti b> greske. Nisam znao da je prvenac. To nije zanemarljiv podatak. I "Punjene tikvice" su prvenac Sanji Domazet pa ako se da porediti Parabelum je predstava (u lepom značenju, naravno).
umetnost.154 dalex,
> kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista > (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi > umetnosti'. U pitanju je l'art pour l'art, dakle lartpurlartizam, kao što mu i moto koji si naveo kaže na francuskom. (ne znam dal baš postavih one apostrofe kako treba, bio sam loš iz france ;) )
umetnost.155 dalex,
> Mislim da hvaliti (recimo > nekog momka koji piše u temi: književnost) može da ima kontra efekat. > Čovek poveruje da stvarno vredi, počne da se upinje, piše da se sve > puši, ne izgradjuje se, gluv je i slep za sve oko sebe. Kako sam ja hvalio nekog momka u temi književnost, osetih se malo prozvanim. U tom smislu čisto da pomenem da sam i pohvalio ono što što sam smatrao da vredi. > Pošteno je (možda grešim, ali tako radim) reći čoveku šta je šta. Ja lično glede književnosti ne bih mogao uzeti slobodu da govorim šta je šta, (na žalost ;) ) nemam kompetencije za to. Međutim, čudno mi je da vaše mišljenje nismo čuli u pominjanoj temi.
umetnost.156 m.s.pesic,
d> Kako sam ja hvalio nekog momka u temi književnost, osetih se malo d> prozvanim. U tom smislu čisto da pomenem da sam i pohvalio ono što što d> sam smatrao da vredi. Nisam mislio ni na koga odredjeno. Ne se}am se te pohvale. d> Ja lično glede književnosti ne bih mogao uzeti slobodu da govorim d> šta je šta, (na žalost ;) ) nemam kompetencije za to. Međutim, čudno mi je d> da vaše mišljenje nismo čuli u pominjanoj temi. Nema ni~eg ~udnog. Ako ste pa`ljivo pro~itali moju poruku brki onda ste videli da na po~etku stoji da izbegavam replike da se klinci ne rogu{e. (Uostalom, nisam ni sanjao da }e se neko prepoznati pa reagovati! To je problem upu{tanja u konverzaciju. Uzgred, bilo mi je i sudjeno zato {to se neko prepoznao u mom tekstu, {to su, takodje, op{ta mesta na{eg `ivljenja). Andri} je izbegavao da ocenjuje jer, slobodno interpretirano, veli da je ose}ao odgovornost. Ka`e li momku da je dobar a on nastavi (na primer sa poezijom) i nikad ni{ta ne postigne krivi}e Andri}a, ako mu pak ka`e da to {to radi ne valja, a on, desi se, sva{ta prolazi - uspe, smatra}e Andri}a neznalicom. Nisam spreman da arbitriram, ne zato {to nisam kompetentan ve} da ne nosim stalno teret odluke.
umetnost.157 brka,
> Posteno je (mozda gresim, ali tako radim) reci coveku sta je > sta. neki se, bogme, naljuti, neko prihvati a onaj prvi, ako > je srece, razmisli pa shvati da nisi bnio zlonameran. > Jednostavno: ne mogu da foliram coveka niti to ocekujem > kada je rec o mom poslu. Naravno da coveku treba reci svoje misljenje o tome. Medjutim, nas narod je takav da svoje misljenje o predstavi gradi na osnovu necijeg stava, umesto da je prvo pogleda, i izgradi svoj stav. > Slazem se ali dodajem da kriticar ne 'kreira opste misljenje > publike' vec jednostavno pise sta je (i kako) video/doziveo. > To se ne moze uzeti za zlo. Najzad, kriticari mogu (sto se > desava) da imaju oprecna misljenja. Naravno da njihovo misljenje ne uzimam za zlo, vec za zlo uzimam to kako narod gleda na njihovo misljenje. npr. - Idemo na predstavu "Sluskinje" u Bitefu, procitao sam kritiku u Politici u kojoj se kaze da je predstava sjajna! ili - Ma nema sanse da idem da gledam "Lari Tompsona...", u Politici Ekspres su je strasno ocrnili... Ovakve stavove sam cuo od nekih prijatelja, pa me zbog toga to toliko nervira ;( > i Kralja Ibija sa Zoranom Radmilovicem i Selo Stepancikovo > sa Milanom Ajvazom... Voleo bih da sam gledao te predstave, ali ako me jos uvek sluzi secanje tada sam bio u obdanistu :) > hm, da, Kate Kapuralica Somborskog pozorista me je zanela. > Zanemeo sam. Nju bih mogao da odgledam jos nekoliko puta > (ne preteran broj, naravno) i da se iznova odusevljavam. Takodje, takodje... Jedna od boljih predstava koje sam gledao u polednje tri godine. Pozdrav Aleksandar
umetnost.158 brka,
> U pitanju je l'art pour l'art, dakle lartpurlartizam, > kao sto mu i moto koji si naveo kaze na francuskom. > (ne znam dal bas postavih one apostrofe kako treba, > bio sam los iz france ;) ) Izvinjavam se. Los sam iz francuskog zato sto su proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog jezika... Pozdrav Aleksandar
umetnost.159 brka,
Narodno pozoriste, Mala scena Ronald Harvud, MAJSTOR """""""""""""""""""""" Rezija: Dimitrije Jovanovic Scenografija: Jasna Dragovic Kostimografija: Ljiljana Dragovic Lica: . Kresida Fild --------------- Natasa Ninkovic . Roman Kozacenko ------------ Branislav-Ciga Jerinic . Dzulijan Fild -------------- Boris Pingovic . Detektiv inspektor Vosborn - Boris Komnenic . Detektiv policajac Mejder -- Dragan Petar . Marijan Stoun -------------- Danijela Nela Mihajlovic . Nikita Fedorenko ----------- Vasa Pantelic . Sestra Sofija -------------- Ksenija Jovanovic Harvudov "Garderober" sa neponovljivim tandemom Ljuba Tadic - Petar Kralj me je ostavio nemog. Predstava koja se jednostavno _mora_ pogledati... Moram priznati da sam zbog toga vise ocekivao od postavke Harvudovog "Majstora" u Narodnom pozoristu. Dakle, u Majstoru se radi o... ... jednoj prosecnoj britanskoj porodici u kojoj kao bastovan radi starac Roman Kozacenko. Iznenada posecuju ih dva detektiva Scotland Jarda koji im saopstavaju da je Roman Kozacenko osumnjicen da je pocinio ratne zlocine u II svetskom ratu (za saucesnistvo u ubistvu 56 Jevreja)... U predstavi Harvud uspeva da prikaze apsurd samog izraza "ratni zlocinac". Takodje, do kraja se ne saznaje da li je Romka stvarno pocinio taj zlocin, cemu posebno doprinosi odlicna uloga Cige Jerinica, koji je odlicno nagradio svoj lik. Vec sam napomenuo u jednoj od ranijih poruka, da je Narodnom pozoristu najveci nedostatak ansambl, tj. sastav glumaca koji glume u skoro svim predstavama. Tako da u "Majstoru" mozete videti veoma slabe Natasu Ninkovic i Borisa Pingovica u ulogama Kreside i Dzulijana Filda. Boris Komnenic i Dragan Petar nemaju preterano zahtevne uloge, ali su solidno predstavili dva detektiva Scotland Jarda. Nela Mihajlovic - nije losa kao advokatica Marijan Stoun. Vasa Pantelic (Nikita Fedorenko) i Ksenija Jovanovic (Sestra Sofija) samo indirektno ucestvuju u komadu, jer se pojavljuju kao likovi u video filmu koji je sastavni deo predstave (oni su svedoci u procesu protiv Romana Kozacenka). Preporucujem "Majstora" za gledanje (najvise zbog Branislava-Cige Jerinica). Pozdrav Aleksandar
umetnost.160 dalex,
> Nisam mislio ni na koga odredjeno. Ne se}am se te pohvale. > Nema ni~eg ~udnog. Ako ste pa`ljivo pro~itali moju poruku brki > onda ste videli da na po~etku stoji da izbegavam replike da se > klinci ne rogu{e. (Uostalom, nisam ni sanjao da }e se neko > prepoznati pa reagovati! To je problem upu{tanja u > konverzaciju. Pa hvalio sam razne poruke u književnosti (ne samo ja), raznih autora, više puta. Uopšte, to mi je jedna od omiljenih tema na Sezu i otud moja reakcija. Oprostite za pogrešno tumačenje, vaša poruka mi je zazvučala kao aluzija na dešavanja u temi. Izgleda da je primer bio malo nesretan, jer mi je i jedan drugar koji je takođe na Sezu skrenuo pažnju na ovu poruku, ne znajući da sam ja već odgovorio. Inače, jesam je pročitao pažljivo, a što se vašeg stava o repliciranju tiče, očito da se jedan deo onoga što sistem za komunikaciju pruža gubi izbegavanjem dijaloga. Opet, u slučaju da dijalog postane uvredljiv treba ga izbeći, a na nama je da tražimo kompromis između tih stvari...
umetnost.161 dalex,
> Los sam iz francuskog zato sto su > proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam > znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog > jezika... ;) Ja sam loš iz france, bez obzira što su proleteri kod nas smatrali da će nam njegovo znanje koristiti...
umetnost.162 brka,
Posle duzeg vremena opet repertoar za sledecu nedelju """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 16 III ponedeljak ----------------- + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h SAN LETNJE NOCI, Vilijem Sekspir + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GOSPODJA MINISTARKA, Branislav Nusic + Bitef Teatar, 20h SLUSKINJE, Zan Zene + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Teatar T, 19:30h DR, Branislav Nusic 17 III utorak ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h NA CIJOJ STRANI, Ronald Harvud + Zvezdara Teatar, 21h PARABELUM, Srdjan Koljevic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h UKROCENA GOROPAD, Vilijem Sekspir + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h TRI VISOKE ZENE, Edvard Olbi + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keserling + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran 18 III sreda ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Atelje 212, Velika scena, 20h gostovanje JDP-a SALOMA, Oskar Vajld + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic 19 III cetvrtak --------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje Narodno pozoriste Sombor DEKAMERON - DAN RANIJE, po motivima Djovanija Bokaca + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h U POTPALUBLJU, Vladimir Arsenijevic + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h DETINJARIJE, R. Kus + Atelje 212, Velika scena, 20h LJUBAVNO PISMO, Bacic i Fazlagic 20 III petak ------------ + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 21h PARABELUM, Srdjan Koljevic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h POKONDIRENA TIKVA, Jovan Sterija Popovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h SAKATI BILI, Martin Mekdona -> PREMIJERA <- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, M. Lazic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran 21 III subota ------------- + Zvezdara Teatar, 20h PROFESIONALAC, Dusan Kovacevic + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, nepoznati autor + Bitef Teatar, 20h SLUSKINJE, Zan Zene + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h FURKA, O. Georgijevski + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h SAKATI BILI, Martin Mekdona + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h POLONJEZA OGNJINSKOG, Nikolaj Koljada + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h COVEK, ZVER I VRLINA, L. Pirandelo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic 22 III nedelja -------------- + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h MIZANTROP, Molijer + Atelje 212, Velika scena, 20h OCEVI I OCI, Slobodan Selenic + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Mek Neli + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h NIKAD SE NE ZNA, Bernard So + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA, T. Man + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu (po mom ukusu). Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643
umetnost.163 olio,
> Monodrama "Jovana od metroa" je jedna od predstava > posle kojih sam iz sale izasao skoro ravnodusan. Takodje ravnodusan. Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje.
umetnost.164 dr.grba,
>> Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje. ****** Hmm... Jes' da je obična greška u kucanju, ali Frojd kaže..... (:
umetnost.165 olio,
>>> Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje. > ****** > > Hmm... Jes' da je obicna greska u kucanju, ali Frojd kaze..... (: Pa grbo kako se uzme......
umetnost.166 vesic,
=>> Los sam iz francuskog zato sto su =>> proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam =>> znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog =>> jezika... => => ;) => Ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri kod nas smatrali => da ce nam njegovo znanje koristiti... I ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri i kod nas smatrali da ce nam njegovo znanje koristiti...ali apostrofe si stavio bez mane...! Srdjan
umetnost.167 dalex,
> I ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri i kod nas smatrali > da ce nam njegovo znanje koristiti Šta reći nego 'proleteri svih zemalja, ujedinite se!' ;) > ...ali apostrofe si stavio bez mane...! ... no ne treba se uznemiravati zbog toga, sigurno ima grešaka u ostatku teksta ;). Anyway, fala za potvrdu oko apostrofa. Nego, nisam mislio da repliku svedem samo na pseudo duhovotost. Hteo sam da bacim Vajldov tekst koji stoji kao uvod kod 'Slike Dorijana Greja', da bi čuo još neko mišljenje oko tretmana kritike (o čemu skoro beše reči i u temi), a i da imam negde zapisano, jer se meni dopada. Na žalost, zaboravih da pokupim knjigu od ortaka, pa ako bi neki posedovalac (e, zipa reč (: ) bacio ovo da mi uštedi mišićni napor bilo bi lepo...
umetnost.168 vesic,
=> l'art pour l'art itd. Nego, mislim se ja, mozda je i bolje na srpskom napisati "larpurlartizam", jer je to daleko blize izgovoru, a nas pravopis je, koliko ja znam, takav da uvek treba napisati priblizan izgovor, a po zelji se moze dodati i originalno pisanje (u zagradi). Cuo sam nesto oko toga da ce se sad to menjati, tj. da ce biti obrnuto, ali to nije provereno... P.S. Izvinjavam se sto ovu poruku ne saljem u temu "o.jeziku", ali mora u "umetnost" zbog toga sto je saljem pomocu naredbe "Reply". Srdjan
umetnost.169 dr.grba,
>> P.S. Izvinjavam se sto ovu poruku ne saljem u temu "o.jeziku", ali mora >> u "umetnost" zbog toga sto je saljem pomocu naredbe "Reply". Reply može da se uradi i u drugu temu konferencije komandom čiji primer sintakse je: conf reply 7.167 :o.jeziku
umetnost.170 vesic,
Hvala! Takodje hvala i kum.djoletu, koji mi je isto napisao na mail! Srdja n
umetnost.171 vesic,
Da li moze neko (brka ;) da posalje programe pozorista za raspust, ili da kaze gde se na "Internetu" oni nalaze? Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u pozoriste? Srdjan
umetnost.172 dr.grba,
U Novom Sadu se od 22. do 26. aprila održava Sajam umetnosti pod imenom Art Expo. U hali 5 Novosadrskog sajma izlagaće umetnici, primenjeni umetnici i ostali (: Među tim ostalim je i jedna ekipa u kojoj sam imao zadovoljstvo da participiram svojim radom: Vojvodina Web Team organizuje izložbu Net Svet, na štandu od 150 kvadrata u samom središtu hale. Na štandu je postavljena računarska oprema, video beam, televizor k'o kuća (: i još štošta, sa ciljem da se promoviše umetnost na Internetu, Internet u umetnosti i sve o tome (: Barem četiri računara će biti na raspolaganju za surf svim zainteresovanim posetiocima. Svakog dana u 17:00 startuje interkontinentalni chat na temu umetnosti, a očekuje se odziv mnogih umetnika iz sveta. Očekuju se i mnogi gosti na samom štandu. Zvuči da će biti vruće (: Stranica www.netsvet.com bi trebalo da se ažurira iz minuta u minut. Sve detaljnije informacije pogledajte tamo, a ne zaboravite da lupite referesh što češće. Vidimo se na sajmu ArtExpo!
umetnost.173 supers,
>> Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u pozoriste? Ako nas se skupi dovoljno, možemo da probamo da izigravamo školsku ekskurziju pa da iskamčimo popust ;)
umetnost.174 vesic,
=> =>>> Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u => pozoriste? => Ako nas se skupi dovoljno, mozemo da probamo da izigravamo skolsku => ekskurziju pa da iskamcimo popust ;) Ako nas se stvarno skupi dovoljno, ne moramo da izigravamo ekskurziju da bismo dobili popust :) Ali cisto sumnjam da ce nas biti dovoljno (npr. u "Bitef teatru" daju popust (50 %) tek na preko 50 karata!) pozdrav Srdjan
umetnost.175 kiki,
> (npr. u "Bitef teatru" daju popust (50 %) tek na preko 50 karata!) To znači da najmanje 25 njih ima džabe ulaz. ;) Dakle traži se još najmanje 24 dobrovoljca da udje a da ne plati. :)
umetnost.176 willow,
Juče je u Kolarcu otvorena izložba slika Lidije Marinkov, mlade slikarke iz Zrenjanina. Nisam neki jači štih za te stvari, ali stvarno je imalo šta da se vidi. 76 slika o nastanku života. Originalno, u-klinč, i efektno. Naziv izložbe je "BEFORE THE BIRTH".
umetnost.177 miobrado,
Subject: Zdravi dnevnici za razonodu Iz pera, i mastila, Dr Draženka Ređepa, alias, Draška: POZORJE Samo da se još ovo hirovito vreme prolepša pa da se, u danima P o z o r j a , otvori i moja bašta. Kao u davnim danima, kad su dolazili Matići, Finci, Šoljan, Foretić, i kad se, i ovde, u Ćirpanovoj 49, dodeljivala specijalna nagrada _Večernjeg lista_. Sad smo još uvek prisutni ovde Roman, Buca Mirković, Boro Drašković, Isakovi. A valjda ćemo sresti i Klaru Mandić. I Muharema Pervića. I Igora i Jelenu. Ipak je, i u vreme Pozorja, ponekad nailazila grdna naša panonska kiša. I ovde, u mojoj kući, Živko Čingo, koga takođe više nema, dobio je onu rečenu nagradu. Javili smo mu u Park hotel da odmah dođe. Siromah Živko, lutao je našim lavirintolikim ulicama, i nikako nije, po onom pljusku, umeo da pronađe kuću. Dugo u noć. Sada je sve mnogo jasnije, a i nema nas baš tako mnogo. Čak samo _nekoliko nas_, kako bi zapisao slavni pesnik. _Nekoliko nas_ i Ajaks koji će se, sad već posle prvog rođendana, zacelo obradovati gostima. ("Haraju lopuže i statisti"/dnevnik, "SVET" br.156, od 11.5.1998. godine, str. 30.)
umetnost.178 miobrado,
D O K T O R S K I !!!
umetnost.180 miobrado,
"...Evo i dela priče Milorada Pavića o Ljubi Popoviću, povodom predstavljanja monografije Renea de Solijea "Ljuba": >>Sam Rene de Solije suočio se sa Ljubom i njegovim slikama zagledan u svetlost koja vodi u daljinu, između boja, ali i u bočne svetlosti koje vode van slika i van boja. Suočio se sa nevidljivom figurom - trouglom, u sećanjima, u iščezavanjima. Trougao je, od davnina je poznato, jedini oblik koji priroda ne stvara. Ali, u Ljubinim slikama ima mnogo vlasi, razbarušenih kosa, vlasulja žena, toliko da se ne bojim njihovih dodira, koliko se bojim njihovih pogleda.<<..." (GLEDAJUĆI RADIO/Galerija priče, Borba, od 16.-17. maja 1998. godine, str. br. 9)
umetnost.181 miobrado,
Subject: DŽEPNA KNJIGA iliti: "Za one koji se ne razumeju u knjige, - izmišljene su knjižice" Ovu vam niko neće odžepariti, a evo zašto: "... Pod slobodom se u okviru današnjih buržoaskih odnosa proizvodnje razume slobodna trgovina, slobodna kupovina i prodaja. A ako padne trgovanje, pada i slobodno trgovanje. Pripovetke o slobodnom trgovanju, kao i sve ostale slobodarske deklamacije naše buržoazije, imaju nekog smisla samo u odnosu na vezano trgovanje, u odnosu na potčinjenog građanina srednjeg veka, ali ne i u odnosu na komunističko ukidanje trgovanja, buržoaskih odnosa proizvodnje i same buržoazije. Vi se užasavate što mi hoćemo da ukinemo privatnu svojinu. Ali u vašem postojećem društvu privatna svojina ukinuta je za devet desetina njegovih članova; ona upravo i postoji zato što ne postoji za devet desetina. Vi nam, dakle, prebacujete što hoćemo da ukinemo svojinu koja ima za nužnu pretpostavku to da ogromna većina društva bude bez svojine. Jednom reči, vi nam prebacujete da hoćemo da ukinemo vašu svojinu. Doista mi to i hoćemo. ..." Marks Karl & Engels Fridrih (Manifest komunističke partije/Proleteri i komunisti, Džepna knjiga/BIGZ, 1982. g., str. 25., preveo: Moša Pijade)
umetnost.182 miobrado,
U B a l k a n s k o j k r č m i (Kad budem ustaša i Jugosloven) "... Nedavno je u jednoj reportači _Slobodne Dalmacije_ vlasnik nekog lokala iz okolice Splita izjavio: _Evo, pogledajte me: ja sam ustaša od šesnaeste godine. Pomorac sam bio, nije bilo ustaškog kluba u Americi ili Australiji koji nisam obišao. Čim bi brod negdje pristao, odmah sam išao tražiti gdje s u 'naši'_", i smjesta objašnjavajući čemu služi ovo identifikovanje sa ustaštvom, dodaje: "_Pa da meni netko kaže da volim Srbe zato što držim narodnjake_!" Gospodin naime drži lokal u kojem, kao što piše na ulazu "svira isključivo narodna glazba". ..." Boris Buden (Danas, od 25. maja 1998. godine, str. 13.)
umetnost.183 miobrado,
Subject: Zdravi dnevnici za razonodu (II) iliti: Vreme praznih stranica U dole navedenom delu teksta - Dr Ređep, ni fušerski, ni instiktivno, ni intuitivno; no, prekognitivno goneta vremenski period od narednih pet (5) godina, sa sve Ajaksom - pride! Dakle: "... Valjda ne čitate Dnevnik? Noći će i dalje biti mrkle, moj Stanko Rodić će imati novu izložbu u podzemlju Vukovog spomenika, Dragan Grbić će, koliko ga znam, kao jedan od izvršilaca mog testamenta, nastojati da ja, ipak, ne umrem tako brzo, večeri će biti mutne i poneko će se, poput izuzetnog junaka Krležinog, obratiti Beatriči i govoriće kako je i dalje sve mutno u nama. Putovaćemo čak i u Sarajevo: Suza i dijete, koji se, kao što biva vratio iz Engleske, Ajaks će biti nemiran, a mađarski psi će i dalje lajati u jambu. Ništa se, dakle, neće izmeniti. Vreme tišine. Moji prijatelji će i dalje izdavati lokal s osobitom naznakom da je u kombinaciji jedino _tiha delatnost_. (Predviđanje kao budućnost/Proroci ili mislioci/dnevnik, "SVET" br.158, od 8.6.1998. godine, str. 30.)
umetnost.184 dr.grba,
>> podzemlju Vukovog spomenika, Dragan Grbić će, koliko ga znam, kao jedan >> od Ko?? (:
umetnost.185 miobrado,
>> Ko?? (: Čini mi se, dr.grbo, da ovo treba da upitate Dr Ređepa, autora navedenog, dela, žurnala, a ne moju malenkost. :)
umetnost.186 miobrado,
"_Ipak, ipak nas neko zajebava. Đ. Veljin_" (Mačak u čizmama / dnevnik / Dr Draško Ređep, "SVET" br.120, od 22.12.1996. godine, str. 30.)
umetnost.187 smilja,
Eto, BLAGO nama ode Pavic i u likovne kriticare. Izgubi se u dubinama vizantijsko plavog Ljube ` Popovica ali ovaj slika iskljucivo: kocku, kupu i trougao. Arhimed i Pitagora bi se prevrnuli u grobu. Ljuba Popovic je ziv covek ne znam sta mu bi? Valjda je popio elektricno mleko (; Smilja:)
umetnost.188 miobrado,
"Posle ovih veoma dugih i, bojim se, zamornih izlaganja u koja sam se morao upuštati da bih bar donekle rasvetlio problem o kome se raspravlja, hteo bih da završim predlažući sledeće zaključke: Prvo. Opšte povišenje nadnične stope dovelo bi do pada opšte profitne stope, ali u celini ono ne bi uticalo na cene roba. Drugo. Opšta tendencija kapitalističke proizvodnje nije da se povisi, nego da se snizi prosečna normalna nadnica. Treće. Sindikati rade s uspehom kao žarišta otpora nasilju kapitala. Oni delimično promašuju svoju svrhu kada svoje snage zalažu na nestvaran način. Oni potpuno promašuju svoju svrhu kada se ograničavaju na vođenje gerilskih akcija protiv posledica postojećeg sistema, umesto da istovremeno nastoje da ga promene, umesto da svoje organizovane snage upotrebe kao polugu za konačno oslobađanje radničke klase, tj. za konačno ukidanje sistema najamnog rada." Marks Karl (VALUE, PRICE AND PROFIT; Nadnica, cena i profit, str. 54., Prosveta bgd. 1983.)
umetnost.189 brka,
> Da li moze neko (brka ;) da posalje programe pozorista za raspust, > ili da kaze gde se na "Internetu" oni nalaze? Okasnio sam sa odgovorom (sta cu kad me mrzi da odem do poste i uplatim tih 20 dinara...), ali situacija u beogradskim pozoristima je ovakva: + JDP - nema ga... ukoliko prolazite pored mesta gde je nekada stajalo, razumecete sta hocu da kazem. Nekoliko dana pre konacnog rusenja izveli su Gogoljeve 'Mrtve duse' u Stupici u stvarno ocajnim uslovima... Preko leta ce gostovati po drugim gradovima u Srbiji, idu na festivale preko grane, a mozda ce biti i u 'Gradu teatru' u Budvi. Ne verujem da ce igrati u Beogradu do septembra. + BDP - nisam siguran, ali mislim da nece igrati nista do septembra. + Atelje 212 - jos nista ne znam za njih...ali tesko da ce igrati preko leta. + Zvezdara teatar - ostale su jos tri 'Smesne strane muzike' do kraja sezone, i onda nista do oktobra... Mozda ce sa 'Muzikom' ici u Budvu. + Teatar T - nisam upucen. + Narodno pozoriste Beograd - Oni ce jedini kako-tako igrati za vreme leta, plus sto ce raditi neku koprodukciju sa Budvom, i gostovace tamo sa nekom operom i jos nekom predstavom (detaljne podatke bacicu u conf cim dobijem konacni program 'Grada teatra'). Iz prilozenog se vidi da preko leta u Beogradu pozorista nema (sigurno ste mislili...evo ga leto, raspust, sad cu da se nagledam predstava...al' ne da vam se :) Pozorisni centar tokom leta je Budva, zbog cega sam cesto tamo leti... > Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki > odlazak u pozoriste? Zainteresovan...ali izgleda da cemo morati da sacekamo pocetak nove sezone 1998/99... Pozdrav Aleksandar
umetnost.190 brka,
Zvezdara Teatar SMESNA STRANA MUZIKE """""""""""""""""""" Odmah na pocetku jedna napomena - ovo nije predstava, i nemojte ovo da tretirate kao kritiku pozorisne predstave, vec kao izvestaj sa jedne velike zurke... Kuguarsi su vec poznati po svojim predstavama koje su se dugo igrale na vecernjoj sceni Radovic - Smesna strana istorije i Smesna strana sporta...dakle, na red je dosla muzika. Od ove predstave se nije mnogo ocekivalo u Zvezdari. Kao poslednja premijera, trebala je jednostavno da privede ovu sezonu kraju, medjutim... Gagi Jovanovic & ekipa + Bogdan Diklic [koga je od Nove godine pa do premijere na bubnjevima poducavao Dragoljub Djuricic] + glumci i novopeceni gitaristi Nikola Djuricko i Boris Milivojevic + cuveni Papa Nik [beli covek - crna dusa] koga cesto mozete cuti kako svira u Muzeju Africke umetnosti, napravili su zurku na kojoj ni jedno vece do sada nije dosadno. U reziji, tj. bolje reci organizaciji zabave pomogao im je Nikola Pejakovic (cuveni Kum iz "Parabeluma"), a u "usviravanju" mnogo nasih poznatih muzicara koji su bili cesti gosti na probama. Prvo sto je privuklo paznju medija je svima vama poznata pesma 'Dejo', koja se toliko vrtela (i jos se vrti na medijima) da nema coveka koji je nije cuo... Posledica toga je da se svih 11 predstava u junu prodalo u toku samo jednog jedinog dana (to je oko 4500 karata, sto je zaista veliki broj kada je pozoriste u pitanju). Medjutim, toliko ima pesama u predstavi koje vas teraju da ih pevusite nedeljama posle predstave (jos ako ste kupili disk ili kasetu (65 i 30 din), uhvaceni ste... 'Ne moze to tako', 'Leptiricu sarenicu', 'Ocka', 'Bluz plavih bluza'...samo su neke od njih. Pored spota za 'Deju' snimljeni su i 'Bluz plavih bluza' i 'Leptiricu sarenicu' koji ce biti pusteni u opticaj posle Svetskog prvenstva...:) Kraj regularnog dela predstave docekacete na nogama, i tako cete stajati 20 minuta dok ih ne naterate da otpevaju barem tri pesme na bis... na kraju cete iz sale izaci mokri od znoja. Za kraj da napomenem da Kuguarsi spremaju 'Smesnu stranu televizije', i jos neka iznenadjenja, a oni koji nisu gledali 'Istoriju' mogu je pogledati u Teatru T... Pozdrav Aleksandar
umetnost.191 spantic,
> Medjutim, toliko ima pesama u predstavi koje vas > teraju da ih pevusite nedeljama posle predstave (jos ako > ste kupili disk ili kasetu (65 i 30 din), uhvaceni ste... > 'Ne moze to tako', 'Leptiricu sarenicu', 'Ocka', 'Bluz > plavih bluza'...samo su neke od njih. Gde može da se kupi CD?
umetnost.192 ranx,
> Gde može da se kupi CD? Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din).
umetnost.193 brka,
> Gde moze da se kupi CD? >> Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din). Disk i kaseta se mogu naci sada po celom gradu, medjutim po raznim cenama (recimo, kod SKC-a je disk 85 din)... Najjeftinije je u Zvezdara teatru, kao sto sam i naveo, 65 i 30, a nisam znao za KST...pa gde vam je blize kupite. Jos jedna zanimljiva informacija... Posto od predstave nisu mnogo ocekivali, napravili su samo 500 diskova, sto je planulo za prve dve nedelje, tako da su morali onda jo 1500 da prave...medjutim otislo je i to, i prekjuce je izasao novi kontigent od 2000... I ko zna do kad tako... Pozdrav Aleksandar
umetnost.194 spantic,
> Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din). To je bitan podatak, hvala.
umetnost.195 supers,
>> Gde može da se kupi CD? Kod SKC-a se može naći i piratska kaseta Kuguarsa, 20din i solidan kvalitet. BTW, decidirano tvrdim da je Ture i bure pravi hit, nepravilno zapostavljen. Možda najinventivnija od svih obrada, posle Deja naravno :)
umetnost.196 m.s.pesic,
Otvorena je grupa eros. Problem je što nisam uspeo da ispišem opis grupe. Svejedno. Mislim da znate o čemu je reč.
umetnost.197 m.s.pesic,
Najpre, svakako, zašto je u temi umetnost najavljena nova grupa? Pre svega zbog toga što očekujem da će članovi grupe biti kreativni ljudi, polemičkog duha, oni, dakle, koji ne bi samo vodili dijalog, ispisivali replike, nego u grupu kačili erotske priče, pesme i sve ono što bi grupu činilo zanimljivom. Užasavam se od pomisli koliko je grupa na Sezamu mrtvo. Nije bez značaja - mislim - ni to što planiram pokretanje revije koja bi se bavila pitanjima i problemima erosa, ukratko umetnošću ljubavi. Bude li mi se obistinila namera da pokrenem reviju, verovatno bi većina materijala iz grupe našla mesta na stranicama revije. Honorar se podrazumeva. Od interesovanja sezamovaca za pristup grupi možda bih izvukao i neke podatke o opravdanosti pokretanja specijalizovane revije. Problem je što Sezam nema, bar ja ne znam, podatke o starosnoj i obrazovnoj strukturi članstva. Prirodno da bi i interesovanja članstva, sem čatovanja, bila zanimljiva za potencijalne osnivače grupa.
umetnost.198 milosh.zorica,
> Otvorena je grupa eros. Problem je što nisam uspeo da ispišem opis > grupe. Svejedno. Mislim da znate o čemu je reč. Kucajte ..gr describe eros <opis_grupe>
umetnost.199 kolja.t,
> Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, > tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i > malo dosadna .. :)) Zdravo drustvo! (sorry sto nemam nasa slova, ali davno bese kad sam poslednji put isao od golog diska...pa nisam imao snage da sve uradim, nemojte mi zameriti...) Takodje, davno bese i moje javljanje ovde... Nemam opravdanja, ja sam kao neki domacin ove teme, a cutim... Nocas slucajno videh da sam se oglasio 28.12.97. i ovaj citat na pocetku je iz te poruke...upucene smilji... LM, za one koji me znaju red je da se posle skoro 7 meseci oglasim malo... :) U cutanju koje je bilo poprilicno, desila se bar jedna korisna stvar: ja poceo 7.maja'98 da slikam na platnu... (vidi lik zapamtio datum:) 12 godina mi je trebalo da se oslobodim bezrazloznog straha od zahtevne tehnike... (pre 12 godina sam uradio 6 slika...) Ulje na platnu je zahtevno jer trazi gomilu sati, dana itd... i neki mir koji je danas tesko uhvatiti... Rezime je da sam sporo radeci za mesec dana uradio skoro 3 nove slike:), zapoceo 2 i zavrsio jednu staru... Na zalost, mogu da radim u garazi (porodici smrde ulje i terpentin i boje...) kad ugrabim vreme... Subotar :) Ali nije samo vreme potrebno... Ne mogu sebi da objasnim koji su faktori jos bitni... Mesec dana vec ne radim, ali se kao tesim da cu opet... Cim skeniram fotografije slika (ko razume shvatice) videcete ih... Lice na one koje sam radio na PC-u, dve prve su kao neke replike, a poceo sam i iz glave :)))) Malo sam i drvodeljao :) zidove sa izdubljenim figuricama... Sta jos reci... (ispovedna proza:) Na Internetu sam jos, javljaju se ljudi... Kapiram da bi me tu i tamo i uvazili, ali kako se organizovati a i cemu to, da se guram u neke daljine, kad ih vec slikam... Tamo bih zaradio neki $, ali bih bio usamljen, a i to vec imam... Hvala na paznji, i zavrsicu slucajnim citatom sa pocetka: > Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, > tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i > malo dosadna .. :)) Pitanje glasi: -Zasto sam se ja posle prijatnog boravka u cyberworldu vratio tehnici staroj oko 400 godina? tj. Da li postoji Digital ART? Vas kolja.t
umetnost.200 dr.grba,
Welcome back, Tatiću! >> U cutanju koje je bilo poprilicno, desila se bar jedna korisna stvar: >> ja poceo 7.maja'98 da slikam na platnu... (vidi lik zapamtio datum:) Bacaš me u brigu. Treba i stići do Jagodine. Valjda nisi skup (: >> Pitanje glasi: -Zasto sam se ja posle prijatnog boravka u cyberworldu >> vratio tehnici staroj oko 400 godina? tj. Da li postoji Digital ART? Sad će se bar znati šta je original (:
umetnost.201 ranx,
> kao neki domacin ove teme, a cutim... Nocas slucajno videh da sam se > oglasio 28.12.97. i ovaj citat na pocetku je iz te poruke...upucene Yeeeee! Već sam se zabrinuo...
umetnost.203 miobrado,
... "Domišljam se, donekle, jer je 'građanin' i docent 'komplikovaniji' stvor od Basare, šta je, možda, 'izazvalo' strašnog i razgoropađenog Miletu Prodanovića: napisao sam da su njegovi raznorazni člančići o svemu i svačemu, pa i ovi posledenji o 'šumama i gorama', o 'rupama' na kućama Bokokotorskog zaliva, o petokraki koja se još vidi, da je sve to, kako o tome piše i rasuđuje, šta vidi i šta sugerira, da je sve to jedno veliko i neizdržljivo koješta, i po zapažanju, i po opisu, i po sudu, i po mišljenju. S nestrpljenjem očekujem da vidim kako će proći u njegovom, tog Milete Prodanovića, i te 'intelektualne kaluđerice' komentarima Isidora Bjelica koja je u Vašem listu izjavila da njegovu izložbu ne preporučuje za gledanje:'To je kič'."... (DR VASILIJE KALEZIĆ ODGOVARA KOLUMNISTIMA MILETI PRODANOVIĆU I SVETISLAVU BASARI / SVE JE TO ŽIVOTINJSKA FARMA, DT, 24.8.1998., str. 8.)
umetnost.204 kolja.t,
> Yeeeee! Već sam se zabrinuo... Hmh... I ja sam zabrinut... Ne znam zasto, ali mi se s vremena na vreme javlja zelja da ovde malo ozivimo tisinu...samo ne znam kako... Imam utisak da ovu temu prati vrlo malo ljudi (ranx, dr.grba, djcorto, zla.?, milosh.zorica, brka, m.s.pesic, miobrado, smilja, vesic, dalex, olio, kum.djole, vantic, mcar...vadim iz svoje skromne baze svih poruka u poslednjih godinu i nesto...) ima nas cak 15-16 :) do eventualno 20... No, broj i nije mnogo bitan... Kad se kaze umetnost, cini mi se da dosta ljudi ima lepo misljenje o istoj, a ipak, kao da smo, razocarani trenutnim evolutivnim procesima, umetnost ostavili u nekom uglu, prasnjavom... Ili mi se to samo cini... Svi pomislimo odmah na neke prosle umetnike, i dela koja su patinom dobila jos vise...na vrednosti... Sta je sa danasnjim delima? (Jedan bizismen mi je, savetujuci me kako da budem uspesniji u poslu, rekao "ej, bre, batali ti to slikanje, moras prvo da umres da bi to dobilo vrednost..." :) U vezi bataljivanja je na zalost u pravu... Ziveti kao dvostruki lik iscrpljuje... Izgleda da se ipak treba fanaticno baciti samo na jedno... Sta znam... Grba pomenu prodavanje istih (ulja)... Mislim da onda tu krece cista trgovina, i da treba ici na trzista gde radnik ima 2500... Oni koji ce stvarno voleti sliku i kupiti je za cenu koja slikaru daje dostojanstvo su retki... Treba snobove i bogatase ubediti da je to in...i onda to fercera... Bar ja tako mislim... (nemam snage da sirim ovaj deo impro- vizovanog, nicim izazvanog izlaganja:) Kad pomenuh besmislenost...(svega...) cini mi se da je umetnost najmanje besmislena, i da cini coveka dostojnim da ponese svoje ime... ...
umetnost.205 milosh.zorica,
Nažalost, potpuno tačno, stari pregaocu. Veoma je slabo interesovanje za aktivnim učešćem u umetnosti na našim prostorima.:( Svi to cene i poštuju, ali niti rade šta, niti žele da plate (novopečeni bogataši). Većina "prosečnjaka" smatra umetnike promašenim životima i slučajevima za pshijiatra. Ja lično cenim umetnost i bavim se istom, što je opšte primetno u ovoj konfi. U umetnosti sve ima smisla, čak i ono što izgleda besmisleno nekad, je veoma smisleno. Ova tema je najmanje posećena u celoj konfi:( triton~1.jpg
umetnost.206 miobrado,
"... "Stakleni puž" i "Damaskin" su priče koje se od marta i jula meseca nalaze na Internetu, a nastale su, kako kaže autor, u nelinearnom pismu. One se "prema čitaocu odnose mnogo tolerantnije", jer čitalac stvara svoju mapu čitanja. Jednostavno svi zainteresovani "šetači" po kompjuteru, mogu po sopstvenom izboru da biraju poglavlje od kog će otpočeti čitanje, kao i samostalno da izaberu kraj priče. Na taj način, prema Pavićevim rečima, priča je uvek drugačija, jer čitalac pored pisca, sam kreira neku svoju, novu priču. ..." (Čitalac bira svoju priču, "Borba", 22.7.1998., str. 22.)
umetnost.207 ranx,
> rečima, priča je uvek drugačija, jer čitalac pored pisca, sam kreira neku > svoju, novu priču. ..." Rupa na saksiji, što bi se reklo. Novo je samo to (možda čak ni to) što je sve na internetu, pa vam ne treba ono famozno "a sad na stranu 98". Sećam se da sam još pre više od deset godina imao priliku da vidim knjige za decu rađene po tom principu. Nije se baš moglo početi od bilo kog poglavlja, ali se moglo završiti na mnogo načina, a do svakog kraja stići sa više strana...
umetnost.208 miobrado,
R E C I K L A Ž A !!! (mislim..., u smislu invencije)
umetnost.209 m.s.pesic,
r> Nije se baš moglo početi od bilo kog poglavlja, ali se moglo završiti na mnogo r> načina, a do svakog kraja stići sa više strana... Pavić, naravno, pošto je isplivao, ne zna kada je dosta foliranja. Uzgred, taj gospodin ima, što je dobro, press štab. Na RTS, kao važan datum, beleže i njegov rodjendan. Čekam kada će objaviti šta je jeo i ono što sledi. O tarot kartama, kao prilogu knjizi, da ne govorim. A njegova priča o čitanju (to je počelo od Hazarskog rečnika) s početka, od kraja, iz sredine toliko je otrcana da mi se bljuje. Štos sa pisanjem/dopisivanjem priče na internetu je, kao što se zna, preuzet od drugih autora. Ali, eto, primilo se kod nas. Sećam se jednog idiota (iz branše) koji je napisao za Borhesa da ponekad, u toku dana, napiše samo jednu rečenicu ali da je, ta rečenica, zlata vredna, da je genijalna ili šta je već nakakio. Novinari su skloni da tako pišu i o Paviću. Mi, poznato je, nikad nemamo mere. Knjige poput "Ljubav u Carigradu", "Šešir od riblje kože" ili ranije ("Ruski hrt") smatram veoma slabim. Držim da su mu knjige do "Hazarskog..." i sam "Hazarski..." izvrsne. Ali, dakako, ne sve. "Ruski hrt" je, recimo, prethodio "Hazarskom..." i mislim da je slaba knjiga.
umetnost.210 smilja,
> Pavic, naravno, posto je isplivao, ne zna kada je dosta > foliranja. Uzgred taj gospodin kad kaze:"Dobar dan" - misli da je izrekao poetsku misao a nesto vise to je: " ALSO SPRACH MILORAD PAVIC " KU ( Driopteria filix chazarica ) > vrsta ploda sa Kaspijskog mora. "Rec 'ku' - ime tog voca - sejtan je jedinu ostavio u secanju hazarske princeze ATEH posto je zaboravila svoj jezik." Tako Milorad Pavic izrice jedinu rec koju zna i place pokusavajuci da pronadje izgubljeni kljuc za svoje zaboravljene pesme. > je vec nakakio. Novinari su skloni da tako pisu i o Pavicu. > Mi, poznato je, nikad nemamo mere. Ta vrsta ploda uspeva kod nas i retko gde u svetu (: > "Hazarskom..." Istorija o Hazarima i legende o njima mogu se cuti u Iranu od Zoroastera koji je pricaju kao vrstu bajki koje su nama nase majke pricale. Zoroasteri su iranska plemena koja nisu presla u u islam i danas zive uglavnom u seoskim podrucjima. Tako da bez obzira dal` je knjiga 'HAZARSKI RECNIK" bolja ili gora od prethodnih ona je za mene bila samo ponavljanje onog sto sam slusala kao dete. Iran je, tada / pocetkom sedamdesetih bio jos-uvek sudar dve kulture sitske i one stare Zoroastera. Stoga je izgleda i sam Pavic prvo dobro proucio sto je imao pred sobom o Hazarima pa je napisao "Recnik". A posle je sve samo bila prica. > Mi, poznato je, nikad nemamo mere. Medjutim, vreme ce o njemu tj. njegovoj poetici dati sud.
umetnost.211 smilja,
> Hmh... I ja sam zabrinut... Moja iskustva na tom planu su postala veoma bolna. Zvuci: "Pateticno" ali u poslednje vreme izgleda strasno! > (Jedan bizismen mi je, savetujuci me kako da budem uspesniji u poslu, > rekao "ej, bre, batali ti to slikanje, moras prvo da umres da bi to > dobilo vrednost..." :) U vezi bataljivanja je na zalost u pravu... Nazalost, od takvih i tih biznismena ponekad zavisi sponzorisanje umetnosti: likovne, muzicke, pozorisne..itd. Ako je doticni novopeceni bogatas, spreman da odresi kesu onda svi bivaju zadovoljni. Osim toga, velika je sreca pronaci danas takvog koji je spreman da sponzorise jednog mladog slikara ili neafirmisanog pisca a ne da deli pare Ciganima da mu na uvce testerisu: "Kafano i tebe sam sit." Meni je jedan uspesni poslovni cooek kazao:"Smiljo, al`jel ima od toga neka kinta?" - posto mu rekoh sta trenutno radim (monografiju)! Mozete, da pretpostavite u kom je pravcu razgovor tekao (; Poslednje ponizenje koje je po meni naneseno izdavackoj delatnosti i pisanoj reci je "VERZALPRESS". Sta tu ima dalje da se prica! > Grba pomenu prodavanje istih (ulja)... Mislim da onda tu krece cista > trgovina, i da treba ici na trzista gde radnik ima 2500... Oni koji ce > stvarno voleti sliku i kupiti je za cenu koja slikaru daje dostojanstvo > su retki... Treba snobove i bogatase ubediti da je to in...i onda to > fercera... Bar ja tako mislim... (nemam snage da sirim ovaj deo impro- > vizovanog, nicim izazvanog izlaganja:) Kad je rec o proceni novcane vrednosti jedne slike na zalost tu cenu odredjuje moda koju zastupa odredjena grupa likovnih kriticara i vodecih privatnih galerije u Beogradu. Osim toga i uloga medija; pozoves novinare, napravis galamu i izlozba je posecena i zapazena. Osim toga ako je doticni umetnik u fazonu nekog koncepta - utoliko bolje! :) Snobovi vole dvorske budale koje ce posle da prikazuju kao dobro negovane pudlice. Istinit dogadjaj sa izlozbe mladog i zbilja talentovanog slikara: Suzana Mancic:"Ja Vas obozavam, od sad cu da kupujem samo vase slike!" Na sta prisutni Tapi joj sapuce:"Ma pusti duso to je morbidno!" Izlozbu je priredio Rodic u Jugoslovenskoj galeriji umetnickih dela. Do tada slika tog "morbidnog" autora vredela je na Bgd. trzistu oko 150. maraka. Rodic je takva platna prodavao za hiljadu....i vise! Niti jedna slika nije prodata a sad ta ista izlozba ide u Holandiju ?! Danas u Beogradu ljudi koji zaista vole likovnu umetnost i postuju slikare nemaju novaca ostali su jedino novokomponovani bogatasi kojima su Milic od Macve i Tapi vrhunac slikarstva. Naravno, otkupljuju se i dela pokojnih slikara, onih izmedju dva rata. Zato sto su onda tako 100% sigurni da su ulozili novac ako su kupili sliku Bete Vukanovic ili jednog Tabakovica. To je dobro ulozen novac (; Dakle, treba ih ubediti da su su dobro ulozili svoj novac. > Kad pomenuh besmislenost...(svega...) cini mi se da je umetnost najmanje > besmislena, i da cini coveka dostojnim da ponese svoje ime... Bez obzira sto sam resila da ne pisem u konf. nisam mogla a da Ti ne odgovorim. Zato sto to sto radim sad radim besplatno ali iz ljubavi i zato sto mislim isto sto i Ti i da ne treba odustajati. Kao sto tebi rece "biznismen" da ces biti slavan kad umres: on ce se proslaviti kad ga skenjaju negde na asfaltu, pa mu izadju silne citulje u novinama; mislim, da ne treba odustati od svog zivota! Pozdrav Smilja :)
umetnost.212 kolja.t,
> Meni je jedan uspesni poslovni cooek kazao:"Smiljo, al`jel ima od > toga neka kinta?" - posto mu rekoh sta trenutno radim (monografiju)! > Mozete, da pretpostavite u kom je pravcu razgovor tekao (; Juce dobih dva e-maila... Iz daljine...jedno pismo je od asocijacije digitalnih umetnika (nije predmet ovog pasusa, ali ne priznajem te pojmove iako sam prinudjen da ih koristim...digital art/ist...bljak) i drugo od vlasnice jednog sajta koji se bavi piscima, a ima i nekoli- ko strana sa slikama... LM, oce ljudi da kace moje slike... Sta da im kazem? Uglavnom prihvatam ponude... A svi, (SVI) kojima pomenem mail- ove i sajtove na kojima me sve ima... PRVO pitaju "Kolja, jel'ima od toga neka kinta?" i sazaljivo me pogledaju... > privatnih galerije u Beogradu. Osim toga i uloga medija; pozoves novinare, > napravis galamu i izlozba je posecena i zapazena. Osim toga ako je doticni > umetnik u fazonu nekog koncepta - utoliko bolje! :) Snobovi vole dvorske > budale koje ce posle da prikazuju kao dobro negovane pudlice. ..... > Tabakovica. To je dobro ulozen novac (; Dakle, treba ih ubediti da su > su dobro ulozili svoj novac. Sve to znam(o)... ali mi je toliko mrsko da i privirim u sve to... Da budem pudlica..."Fifi dodji, fifi idi..." :( A najtuznije je sto mi se sa blizenjem 40-e po glavi mota samo jedno... U***ne pare... Zasto je to odlika starenja... > mislim, da ne treba odustati od svog zivota! Nisam odavno dobio ovako jasnu i jaku podrsku... Hvala! "gde ima para, nema ljubavi...i, naravno, gde ima ljubavi, tu ne moze biti para..." rece mi jedan covek nedavno... Kad to povezemo sa umetnoscu, sve je vrlo jasno... zar nije? e, sad ..kad ima ljubavi da li se to na silu moze skloniti da bi se pravile pare... bar na nekoliko godina... :))))) mislim da je tu mrka kapa u pitanju........................
umetnost.213 kolja.t,
> niti rade šta, niti žele da plate (novopečeni bogataši). Većina > "prosečnjaka" smatra umetnike promašenim životima i slučajevima za ...koliko sam samo puta, uz iskreno divljenje upuceno mojim sarenim slicicama, primetio i sazaljivi izraz lica...bez reci... ...psihijatra jos nisam posetjivao, a ka'cu ne znAm... ...sreca te se bavim malo i zanatom da bih izbegao sazaljenje... :) ...nevolja je sto je sve skupa postalo malo (pre)vise zamorno...
umetnost.214 miobrado,
"... 17. U Srbiji je leto uvek nekako lepo, iako se ništa ne događa, osim kad nas neki događaj ne iznenadi. U Srbiji leti nema pozorišta, ne rade ni bioskopi, biblioteke su pod paučinom, a jedine kulturne institucije za koje se interesovanje ne smanjuje jesu roštilj i Sabor dragačevskih trubača. To samo znači da će ovaj narod živeti još hiljadu godina i da mu nikakve sankcije ne mogu ništa - u Srbiji mora de se jede, pije i peva. Zar to nije čisti zen?..." Mirjana Bobić - Mojsilović (U FOKUSU / PROVANSA, Nedeljni telegraf, br. 119, 5.8.1998., str. 23.)
umetnost.215 m.s.pesic,
s> Danas u Beogradu ljudi koji zaista vole likovnu umetnost i postuju s> slikare nemaju novaca ostali su jedino novokomponovani bogatasi kojima s> su Milic od Macve i Tapi vrhunac slikarstva. U Knez Mihajlovoj, u knjižari "Geca Kon" vidim sliku velikog formata, kičerica, traljavo oslikana, liči na Milića kostur Radovanov, ali kao da je imitacija. Do Milića držim koliko do lanjskog škripca i briga me da li ga ko kopira ili on sebe precrtava. U to naidje neki par srednjih godina i počne da se oduševljava: Joj, ovo je,izgleda, Milić od Mačve. Jeste, nije, vide cenu (paprenu) i utvrde da jeste. Po ceni. Prodje nekoliko dana, ja opet u Knez Mihajlovoj, ponovo pored knjižare a ono slika bliže oku: jeste Milić, tu je i potpis. Šta ovaj pisac hoće da kaže? Pisac kaže da je se Milić (na stranu šta o njemu mislim) isfušerisao do te mere da ga više nije briga što je (na slikama, kao i u životu) aljkav, musav i nedovršen. Dobar slikar, po mmom skromnom mnjenju, nikad nije bio. Uzgred, pre neku godinici štampao je monografiju krcatu pesmuljcima njemu posvećenim. Taština, šta drugo.
umetnost.216 m.s.pesic,
m> "... 17. U Srbiji je leto uvek nekako lepo, iako se ništa ne događa, m> osim kad nas neki događaj ne iznenadi. U Srbiji leti nema pozorišta, m> ne rade ni bioskopi, biblioteke su pod paučinom, a jedine kulturne Dopuštam, sebi, neskromnost da ovde prenesem tekst koji sam, rekao bih, o istoj temi, pisao za lokalni radio 06.08.98. a čujem da je preneo i Radio Beograd. Elem, U ranoj mladosti ovog koji govori na radio stanicama se besomučno vrtela kompozicija darka kraljića s poletnim početkom i usklikom "hej, momci mladi" i nastavkom "šta da se radi kad malo selo nema džez orkestar". pošto je prošla istorijska distanca slobodno kazujem da sam se, tada, pitao: šta će, pobogu, selu džez orkestar. to je, mislio sam mlad, zelen, pa i indoktriniran*, za gradove, ali tamo, na zapadu, dekadentnom. nipošto za nas, čiste, neiskvarene, okrenute socijalističkoj izgradnji i višim ciljevima. sad, opet, priznajem, u selima ne znam kako je ali kada se najavi leto, znam da je, u smederevu, dogadjaj ako se pomeri list, ako pirne vetrić. nikako ne uspevam da dokonam gde počinje a kada se, i čime, završava kulturna sezona. leto. kada počinje mrtvilo. fjaka. vrućina i apatija. i šta da podrazumevam pod šifrom: kulturni dogadjaj. ko ga lčini, čime se manifestuje. kao bolest ili ozdravljenje, duhovna hrana, zadovoljstvo? i šta je to uopšte: koncert ili svirka, gluma ili ačenje, izložba ili diletantsko mazanje, pesnička knjiga ili nebuloze. mene će pitanja da uguše. valjda me neće, poput branka, ubiti prejaka reč. ima, reče šekspir, providjenja i u padu jednog vrapca koji, ako se desi u smederevu, slobodno možete smatrati kulturnim dešavanjem. ja sam se, recimo, kao dete, radovao dolasku frančeske di faca. imaće koncert u tvrdjavi. kakav divan ambijent, kakvo uživanje nam predstoji. batalio sam duvan, apstinirao od alkohola, odvajao svaki dinar za ulaznicu. za doživljaj. za frančesku. da zajednio budemo faca. kad kucnu rečeni čas, ošinu me znani grom: frančeska di faca ne dolazi. čula je preko svojih veza da će nato bombardovati srbiju. smederevo, valjda, ima prednost. uplašila se faca. ljudski je. briga nju što sam sebi uskratio druga zadovoljstva da bih je čuo i video. frančesku. pa i da bombarduju, pobogu, mislim se, velika je tvrdjava, stisnuli bismo se u nekom kutu, preživeli. frančeska i ja. mi smo ti, bre, mi. ali, zalud govorenje kada je strah narastao. prekrilio nas i frančesku di faca. razbilo mi snove, raspršilo žudjeno zadovoljstvo. propio sam i popušio uštedevinu. gotovo sam pao u depresiju, zamalo u amok, kad puče glas da ima nade. dolazi madam piano. u tvrdjavu. u naš mali grad. bože, koliko radosti za smrtne. i koliko odricanja. ponovo prodjoh znani put bez nikotina i alkohola. ako nastave sa kulturnim svečanostima, ostaću bez poroka. jutros stiže glas da se madam piano razbolela. u herceg novom. ili u budvi. svejedno. neće boljka preći na nas. daleko smo. od svega. ostali su nam, još, kao uvek, amateri. imam razumevanja za njih, za njihovu igru i svirku, za njihove priče i pesme, za slike i skulpture; za sve. ali umereno. jednom. dva puta. može i triput. onda pomislim, da, ipak, nije sve stvaralaštvo. niti je sve amaterizam. ponekad se setim lavrentija berije, češće predjem na drugu stranu ulice. i leto će, valjda, jednom proći ma kako toplo nam bilo. *u početku, pedesetih godina, džez muzika bila je u jugi zabranjena!
umetnost.217 miskop,
Re: Milić od Mačve >> Dobar slikar, po mmom skromnom mnjenju, nikad nije bio. Šta po tvom mišljenju uopšte znači 'dobar slikar'?
umetnost.218 miobrado,
"Čovek koga put nanese u Kotor, drevni grad u dnu istoimenog zaliva koji više od milenijuma čuva (i kojeg, povratno, čuvaju) mošti svetog Trifuna, najverovatnije neće zapaziti niz betonskih "kutija" na izduženoj platformi pristaništa. ..." Mileta Prodanović (Bele jahte, nežne jahte / Intelektualna Kaluđerica, DT, utorak 11. avgust 1998. godine, str. 8.)
umetnost.219 smilja,
Ovih dana Galerija SANU je priredila Beogradu jednu od izlozbi koja govori nesto vise o odnosu Umetnosti i Zivota, vice/versa, Umetnosti i Istine. Petar Omcikus, jedan od odmetnika iz "Zadarske grupe" bez ikakve namere pokazao je fenomenologiju velicine umetnosti dok je sustina ostala u jednostavnosti. Pre devet godina Muzej savremene umetnosti priredio je retrospektivu ovog umetnika. Ne secam se ko je tad bio komesar izlozbe ali dobro pamtim da je ugao gledanja i sama postavka bila drugacija: apstraktna i po vokaciji postmodernisticka sa duhom enformela. Covek/ gledalac bi pomislio da je Omcikus ceo zivot slikao apstraktna platna. Medjutim, ovde nam je pruzena mogucnost da uzivamo u figuralnom, apstaktnom, ekspresionistickom i pre svega idejno i zivotnom fenomenologijom likovne stvarnosti Petra Omcikusa. Uglavnom su zastupljena platna iz perioda '86 do '97 mahom iz privatnih kolekcija. Po meni posebnu draz ove izlozbe cine porteti savremenika: Laze Trifunovica, Dobrice Cosica, Dejana Medakovica, Dusana Mihailovica. Ni malo ulickani, nego bas onakvi kakvi jesu. Autoportet autora u nekoliko faza, isticem: "Moler" kako sebe naziva "mozda" Omcikus. Izdvajam nekoliko slika: "EX - VOTO za bivsu Jugoslaviju", "Oluja nad Beogradom", " Atelje slikara". Ne sto se one po kvalitetu izdvajaju od drugih vec su ekspresivni iskazi kolektivne i subjektivne samosvesti. Nesto sto nam se svima dogodilo i jos - uvek dogadja. Sve su to velika platna, guste mase - pastuozna ali istinita. Nije potrebna Brojgelovska preciznost da bi se izrazila sustina u formi. Skulpture: "SIZIF", "RANJENA KERUSA", "Moler" ili "Covek se tusira", toliko su stvarne kao nalicije zivota koje skrivamo. Na mene je utisak ostavio "SIZIF" - mala figurica na ogromnom postamentu. Svakodnevni zivot razotkriven pred vama kao casa stakla. Dakle, ako imate vremena, volje i radoznalosti navratite u SANU. Procice, mozda jos dugo vremena a da Beograd nece imati ovakvu izlozbu. Traje do sredine oktobra. Smilja :
umetnost.220 miobrado,
* Pre neki dan sam u diskoteci čuo zanimljivu priču. Raskinula NAŠA devojka sa jednim NJIHOVIM, i priča: pošto se rasplamsala ljubav, njen izabranik ju je odveo u kafić i pita je: "Što ćeš popit?" Pošto je ona želela kafu, on opet pita: "Hoćeš li sa varenikom ili brez?" Ona, sirotica, ne razumevši na kojem jeziku joj se obraća, brže bolje poruči gusti sok jer nije htela da reskira. Kad je konačno naučila šta je varenika, zaključila je da joj se više isplati da raskine sa momkom, nego da u zrelim godinama uči strani jezik. Usput me je posavetovala da bi sa moje strane bilo pošteno da postanem sudski tumač za NJIHOV jezik u našem zajedničkom sudu, odnosno više NJIHOVOM nego NAŠEM. Čečeni jošnisu otišli! Branislav Lainović (Vojvođanski baštovan / Zid plača, novosadski, Svet, br. 66, 11.11.1994. godine, str. 24.) * Nedavno sam večerao sa prijateljem Draškom Ređepom. Pošto je za stolom bilo veće društvo, Draško je sve prisutne oslovljavao sa "mali". Uz to kaže, da jedino tako ne može da zove predsednika saveznog Veća građana. Ne znam zašto kad je dotični stvarno mali. Branislav Lainović (Vojvođanski baštovan / Zid plača, novosadski, Svet, br. 66, 11.11.1994. godine, str. 24.) * "... Danas mi se desilo i nešto ružno. Bio sam u školi Pece Brajevića sa njegovim ocem Draganom i doživeo sam nešto što me je strašno rastužilo. Pecin školski drug na Pecino pitanje da li zna ko sam, odgovara kao iz topa: "Branislav Lainović Dugi, kralj Novog Sada". To dete ne zna ni da sam komandant Srpske garde, da sam učestvovao par godina u ratu, da pišem za neke novine, da sam bio sportista, da sam vlasnik verovatno najbolje diskoteke u Jugoslaviji, zna samo da sam, kako su me naše novine predstavile - "kriminalac". Najstrašnije od svega je da on sanja da bude kao ja, kakvim me predstavljaju novinari. ..." Branislav Lainović (Vojvođanski baštovan / Sveti Nikola, slava EPS-a; Svet, br. 69, 23.12.1994. godine, str. 24.)
umetnost.221 miobrado,
"... Peroni, vrbaški, novosadski ili beogradski, svejedno, nalik su na Nojeve barke. Red đaka, vojnika, ranjenika, starica, invalida, radnika. Sve ćutljivo. I u grdnoj neizvesnosti. Ne jedino u odnosu sa vozom koji će možda doći, a možda i neće. Sirotinja i tzv. srednji stalež putuju bezglavo, ratnički se gurajući pred limenim konzervama usijanog julskog bačkog popodneva, koje zovu šinobusima. Svi ćutljivi, mrki, neobrijani, mrzovoljni. Pije se voda koja, još uvek, šiklja iz česme: pivo je skupo, očajanje je veliko, neizbežno. ..." Draško Ređep (Novosadski dnevnik/SVAKO IMA PAROŠKOG KAKVOG ZASLUŽUJE/Peron, "NI Svet", br. 31, 26.7.1993. godine, str. 23.) Vukov spomenik Čitao sam, veoma radosno, u _Srpskoj reči_ (28. maj 1998) šta i kako Ljiljana Šop piše o Stanku Rodiću, slikaru, i unekoliko o meni: _"Izložbu Stanka Rodića, Drvarčanina rodom a Novosađanina po sadašnjem biografskom usudu, otvorio je Draško Ređep, gospodin za koga odista mislim da sa godinama postaje sve mudriji, šarmantniji, legendarniji ako hoćete, neumorniji i otvoreniji za svekoliku čudesnost ovog našeg prostora i vremena"._ ... Dr Draško Ređep (Jug i sever: Geografija naših seoba / Dnevnik, Svet, br. 160, 6.7.1998. godine, str. 30.) Baš ili čak Milan Božić predsednik Skupštine Beograda i izuzetno kolokvijalan, lucidan pisac i predavač (sjajna tv serija o matematici), skrenuo mi je pažnju da bi možda preciznije i snažnije bilo da u zahvalnoj reči, u ime laureata "Dragiše Kašikovića", povodom mojih _negativnih junaka_ u koje brojim i "beneficiranim stažom obeležene pokrajinske, mahom manjinske akademike, nekadašnje moje ne baš ni prosečne studente" umesto reči _baš_ stavim _čak_ . Božić je, svakako, i ovde u pravu. Zahvaljujem. Dr Draško Ređep (Bilansi su negativni / Dnevnik, Svet, br. 162, 3.8.1998. godine, str. 30.)
umetnost.222 miobrado,
"... A Tito? Zašto nikome nije smetalo da čovek od 88 godina bude šef države i, pride, kao da mu nije bilo dosta, tu funkciju nastavi da obavlja i posle svoje smrti. Tim je ovo čudnije jer je Brozova senilnost bila evidentna čitave dve decenije pre toga: taj je lupetao sve i svašta, često nije znao gde se nalazi, brkao je najbliže saradnike sa kelnerima, slao ih po burek. Ali je njegov sistem nekako funkcionisao. ..." Tirnanić (Tajna, DT, 31.8.1998. godine, str. 1.) "Moja sestra, koja deo godine provodi u Kanadi, i dalje poleće za Toronto sa budimpeštanskog aerodroma: "Navikla sam", kaže. Nova pretnja zabrane letenja za naše avione, usaglašena među članicama EZ, neće nas mnogo pogoditi: jer, navikli smo. To je u prirodi čoveka - da trpi i da se snalazi. ..." Tirnanić (Kazna, DT, 3.9.1998. godine, str. 1.)