CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - umetnost

umetnost.1 corto,
Umetnik je tvorac lepih stvari. Otkriti umetnost a sakriti umetnika je namera umetnosti. Ni jedan umetnik ne želi bilo sta da dokaže. Čak se i stvari koje su istinite mogu dokazati. Ni jedan umetnik nema etičke naklonosti. Etička naklonost u umetnika je neoprostiv manirizam stila. Ni jedan umetnik nije morbidan. Umetnik može sve da izrazi. Posmatrač, a ne život, se zaista ogleda u umetnosti. Različita mišljenja o umetničkom delu pokazuju da je delo novo, kompleksno, i puno života. Sva umetnost je potpuno beskorisna. Oscar Wilde predgovor "Slike Dorijana Greja"
umetnost.2 corto,
APSTRAKTNA UMETNOST Zasnovana je na pretpostavci da specificno estetske vrednosti pocivaju u boji i formi, i da su potpuno nezavisne od predmeta slike ili skulpture. Ovo glediste je poreklom veoma staro, i ogleda se u mnogim umetnostima tzv. magijskog karaktera kao i u cistoj dekoraciji. Ono takodje preovladjuje u Islamskoj umetnosti, gde je zabranjeno prikazivanje ljudskog lika. "Oslobadjajuci" uticaj kamere dozvolio je umnetniku da zanemari svoju drustvenu ulogu "beleznika" stvari i dogadjaja, i, u isto vreme, krajem 19. veka, prevladalo je stanoviste da je Impresionizam corsokak naturalizma, sto je sve dovelo do povecanog naglasavanja formalnih vrednosti i konacno do KUBIZMA, KONSTRUKTIVIZMA, TASIZMA, i ostalih pravaca.
umetnost.3 corto,
APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM Kombinacija APSTRAKTNE UMETNOSTI i EKSPRESIONIZMA, sto se svodi na nesto malo vise od automatskog slikanja - tj. dozvoljava podsvesnom da se iskaze (ideja NADREALIZMA) stvaranjem spontanih oblika i mrlja boje. Za Apstraktni Impresionizam - sto je drugo ime za istu stvar - se smatra da potice iz povezanih mrlja boje koje formiraju povrsinu Moneovih poslednjih slika, koji se, polu-slep, borio da nadje slikovni ekvivalent za svoje vizuelne senzacije.
umetnost.4 corto,
AKCIONO SLIKARSTVO Prskanje i razlivanje boje po platnu. Osnovna pretpostavka je da ce Nesvesno prevladati i stvoriti umetnicko delo. Za tehniku se tvrdi da potice jos od Leonarda, koji je predlozio koriscenje mrlja na zidu kao pocetne tacke nacrta: osnovna razlika sto je Leonardo upotrebio ovaj metod iskljucivo kao sredstvo stimulisanja kreativne imaginacije, a ne kao sredstvo samo po sebi. Akciono slikarstvo ne treba mesati sa misaonim tipom Apstraktne umetnosti u kome je izvesni oblik misli neophodan. Zastupnici Akcionog slikarstva tvrde da je lepota "kaligrafije", tj. pokreta umetnikovog zgloba, ono sto opravdava postojanje ovog pravca, a ujedno ga i razlikuje od TASIZMA.
umetnost.5 l.tanja,
Hi. Da li neko mozda zna nesto o Manirizmu ? Spremam ispit, a nigde pravih informacija :( Thanx.
umetnost.6 corto, -> #5, l.tanja
> Da li neko mozda zna nesto o Manirizmu ? OK, umesto ART NOUVEAU, koja sad stize na red po abecedi, uskace MANIRIZAM termin nastao u ovom veku da bi opisao umetnicku pojavu, italijansku uglavnom, iz perioda c. 1520-1600. Tokom ovih godina mnoga velika dela koja su stvorena ne mogu se podvesti ni pod RENESANCU ni pod BAROK. Rec "maniera", iz koje je izveden termin manirizam, je upotrebio sam Vazari (jedan od najznacajnijih predstavnika pravca) da bi opisao shematski kvalitet mnogih od nastalih dela, baziranih na intelektualnoj zamisli vise nego na direktnoj vizuelnoj percepciji. Mnogo maniristickih dela se sastoji od namernog iskrivljavanja pravila izvedenih iz klasicne umetnosti i utvrdjenih za vreme renesanse. Ovo je pretpostavljalo obrazovanog posmatraca; drugacije nije bilo svrhe u krsenju pravila. Efekat je mnogo ocigledniji u arhitekturi, posto su tu pravila bila i jednostavnija i kruca, i dela Giulio Romano-a cine ga vodecim maniristickim arhitektom, a manje znacajnim slikarom. Nastavak sledi...
umetnost.7 corto,
Nastavak MANIRIZMA.... Osnovna karakteristika maniristickog umetnickog dela je insistiranje na primarnosti ljudske figure, koja je postavljena u napeti polozaj, namerno izvitoperena i izduzena, dok su misici ponekad takodje veoma prenaglaseni. Kompozicija je ponekad nametnuta i nejasna, sa glavnim subjektom postavljenim u ugao ili u pozadinu, sa velikim raskorakom u razmeri izmedju figura, i sa perspektivom koja je tretirana cesce kao sredstvo za izrazavanje virtuoznosti nego kao doprinos jasnoci naracije. Boje maniristicke slike su uvek jasne i vrlo cesto sirove, posto je namera da se pojaca emocionalni efekat pre nego da se opisu forme; mnogi maniristi najradije koriste "udarne" boje, crvena se pretapa u narandzastu, zelena u zutu, i sl. To je u sustini stil nemira, subjektivan i emocionalan, i zato je bio pogodan za ponovno "otkrivanje" i definisanje tokom 20-tih godina ovoga veka. Ali je u svakom slucaju pogresno - kao sto to cine marksisticki kriticari - pripisivati njegovo nastajanje samo napetim politickim i drustvenim prilikama koje su vladale u centralnoj Italiji posle pljacke Rima 1527. Ove prilike, ma kako uticajne, bile su manje ili vise stalne; ali je sigurno da su te napetosti, i narocito uznemirujuci efekti Reformacije i Protiv- Reformacije diveli do napustanja ozbiljnosti i mirnog klasicizma Visoke Renesanse, umetnosti Bramantea i Rafaela, i veliki deo Manirizma je svesna umetnicka pobuna protiv osobina olicenih u Rafaelu. Oko 1520. bilo je jasno da je Rafaelov perfekcionizam bio corsokak za njegove naslednike, koji je vodio do besmislenog podrazavanja; i njegov najtalentovaniji ucenik, Giulio Romano, okrenuo se tako ka prenaglasavanju izraza lica, pokreta, i svetlosti, izvedenom delimicno bas iz Rafaela ("Preobrazenje"), a jos vise iz Mikelandjela, u nameri da ovlada potpuno novim poljem emocionalnog izrazavanja. Ima jos O;)
umetnost.8 corto,
I sada kraj... MANIRIZAM (konacni deo) Znacaj i velicina Mikelandjela je jos jedan od vaznih faktora. Njegova uporna skulptorska posvecenost muskom aktu dovela je do toga da je veliki broj manjih slikara poceo da izbegava slikanje pejzaza i mrtvih priroda u zelji da ovlada umetnickim visinama crtanja i modelovanja (specifican izraz za to je 'DISEGNO', moze se prevesti i kao dizajn, nacrt), sa komplikovanom anatomijom, kompozicijom, i 'contrappostom'. Ovo je narocito bilo vazno skulptorima kao sto su Giovanni da Bologna i Ammanati. U celini, manirizam je stil najbolje prilagodjen neuroticnim umetnicima kao sto su Pontormo, Rosso, i Parmigianino, koji su autori najznacajnijih dela, kao i tako velikim majstorima kao sto su Mikelandjelo, Tintoreto i El Greko. Treba napomenuti da je Manirizam imao veoma malog odjeka u Veneciji, gde politicke okolnosti koje su pogodovale razvoju stila u centralnoj Italiji nisu postojale. Od Vazarija i Pellegrino Tibaldi-ja i njihovih elegantnih okamenjenih figura - kao u sjajnim dvorskim portretima Bronzina - stil je na kraju odumro u nistavnosti Viteza d'Arpina. Zamenio ga je talas obnovljene vere u vitalnost udruzen sa povratkom Prirodi u BAROKU. The End :)
umetnost.9 leah,
Nesto o Manirizmu (na engleskom) mann
umetnost.10 corto,
Nastavljamo po abecedi: ART NOUVEAU "Nova umetnost" koja se prosirila Evropom i Amerikom tokom 1890-tih. To je vecinom bio stil u arhitekturi i unutrasnjoj dekoraciji (Horta, van de Velde) i cvetao je narocito u Belgiji i Britaniji, koristeci plosne uzorke uvijenih vegetabilnih formi, baziranih vise na naturalistickom poimanju bilja nego na utvrdjenom tipu dekoracije. Sa stvaranjem stila u Belgiji je povezan ENSOR, ali on je mnogo manje tipican od MORRIS-a, ciji pokret "Arts and Crafts" moze biti zacetnik Art Nouveau-a, ili jos bolje BEARDSLEY-a, cije su se ilustracije pojavile u prvom broju "The Studio" (1893), casopisa koji je doprineo sirenju stila. Muhini posteri su komercijalno popularisali stil. U Nemackoj, stil je nazvan JUGENDSTIL, po casopisu "Jugend", koji je prvi put izasao 1896; u Italiji, gde je imao veliku primenu narocito u bravariji i u dekoraciji - narocito u Milanu, Torinu, Djenovi, Mantovi - poznat je kao STILE LIBERTY, po cuvenoj londonskoj radnji.
umetnost.11 mnikolic,
U današnjem kulturnom dodatku lista "Politika", Marina Abramović između ostalog kaže: "Umetnik je čovek koji ima toliko jaku potrebu da stvara kao što je potreba za disanjem. Moj profesor Krsto Hegedušić naučio me je dve stvari. Rekao mi je da umetnici misle da imaju hiljade ideja, a u stvari umetnik ima samo jednu dobru ideju, a ako je jako srećan možda će imati, čak, dve dobre ideje. Ako ceo život posveti toj jednoj ideji, sve ostalo su samo njene varijacije. Drugo, ako crtaš desnom rukom i postaješ sve bolji, u jednom trenutku postaješ virtuoz, sve ide lako i zato odmah promeni, počni da radiš - levom rukom! Jer, počinješ da se ponavljaš. Za umetnika je veliki problem kad počne da se ponavlja. Umetnik mora samog sebe da iznenadi." m.
umetnost.12 corto,
Hvala na poslatom fajlu na temu manirizma :) Svaki sledeci prilog te vrste je dobro dosao. Sledi - BAROK, ali ne u ovoj poruci O:)
umetnost.13 corto,
BAROK Ovo je stil koji je nasledio MANIRIZAM i koji je trajao, sa znacajnim modifikacijama, do duboko u 18. vek. Najcistiji oblik stila se moze videti u tzv. visokom baroku, koji je doslovno ogranicen na Italiju (i to na Rim), a u periodu koji obuhvata godine izmedju 1630-80; to znaci, u vreme zrelosti njegovog najznacajnijeg predtsvnika, Berninija. Visoki barok, u svom najboljem i najpotpunijem obliku, je jedinstvo umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture, koje zajednicki uticu na posmatraceva osecanja; pozivajuci ga, npr, da ucestvuje u agonijama i ekstazama svetaca. Njegov spoj iluzionizma, svetlosti i boje, i pokreta, je sracunat da zanese posmatraca direktnim emocionalnim uticajem. Zahvaljujuci svojoj direktnoj vezi sa katolickom Protiv-reformacijom, paganskom antikom, i Mediteranom uopste, nije bio mnogo prijemciv severnjacima. Sa pocetkom 17. veka nastupio je novi polet u duhovnoj sigurnosti i nove smernice u religioznoj umetnosti, koji su se udruzili sa novim pristupom klasicnoj umetnosti u stvaranju novog stila. Konfuzne i meke forme kasnog Manirizma ustupile su mesto jednostavnim temama, neidealizovanom naturalizmu, jednostavnoj ikonografiji i jakom chiaroscuro-u Karavadja; cistoti kompozicije, obnovi ravnoteze i sklada Rafaela i suptilnom tretmanu Koredja, plemenitosti forme, jasnoci znacenja i imaginacije Anibale Karacija, Domenicina, Guido renija, i Gvercina.....
umetnost.14 livan,
Na molbu mnikolic-a da pored putopisa o Veneciji napišem nešto i o Venecijanskom Bienalu (prepiska u temi oko.sveta poruke 10.62 do 10.68) uspeo sam da "nagovorim" svoju devojku, Vanju Jovanović, da napiše nešto tako. Rezultat toga možete pročitati u redovima koji slede. Napomenuo bih još jedino to da se fotografije koje se ovde spominju nalaze u fajlu BIENALE.ARJ prikačenom uz poruku 9.95 u temi 'galerija' ove iste konferencije. STO GODINA VENECIJANSKOG BIENALA Zbiru reprezentativnih i spektakularnih izložbi druge polovine XIX veka na kojima su nacije obeležavale i politički potvrđivale milenijume svoga postojanja i dostignuća tehnike, tehnologoje i pronalazaštva kao i umetničkog oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu, pridružila se pred sam kraj prošlog veka i Internacionalna umetnička izložba u Veneciji. Utemeljena 1895. godine venecijanska izložba je u svet umetnosti uvela novost sa kojom ćemo se vrlo često susretati tokom XX veka. Reč je o bazičnom internacionalnom konceptu venecijanske izložbe, koji je u svetu moderne umetnosti dugo vremena ostao izuzetan i jedinstven. Zapravo, venecijanska ideja da se umetnička izložba internacionalizuje bila je novost gotovo bez presedana. Umetnici, koji su i bili najčešće inicijatori izložbi u toku prošlog veka, svoje izložbe su po pravilu organizovali na nacionalnoj osnovi, što je, bez obzira na univerzalizam romantizma, logično proizilazilo iz koncepta evropskih nacionalizama XIX veka. S gore pomenutim vizionarskim projektom kojeg je svesrdno podržao tadašnji venecijanski gradonačelnik Rikardo Selvatiko, složio se uži krug tadašnje venecijanske intelektualne elite i umetnika. Ubrzo, 1894.godine takvu, internacionalnu koncepciju Bienala prihvatilo je Gradsko veće. Nakon nešto više od godinu dana 30. aprila 1895. godine uz prisustvo italijanskog kralja Umberta I i Margarete Savojske, Prva internacionalna izložba u Veneciji bila je svečano otvorena, i od tada do danas je nezaobilazna vrednost u svetu moderne umetnosti. Bilo je, naravno, i kriznih trenutaka Bienala, izložba se nije održavala u godinama Prvog svetskog rata i, delimično tokom Drugog svetskog rata, a prigovori zbog elitizma Bienala često su bili opravdani. Uostalom mnoge pojave u modernoj umetnosti su prošle a da Bienalu nisu bile prikazane. Takođe, u koncepciju i organizaciju mešale su se političke partije, crkva je često anatemisala izložena dela, futuristi su se 1910. okomili ne samo na Bienale već i na čitavu Veneciju, fašisti su kasnije od izložbe napravili farsu, a 1968. godine duboka društvena kriza i studentski pokret ozbiljno su ugrozili njen kontinuitet. Uprkos svemu, Bienale poput Venecije i dalje živi, a kao što se obično kaže za Veneciju - da je nema, trebalo bi je izmisliti - može se slobodno primeniti i na Bienale. Prošlogodišnja, 46. po redu, Međunarodna izložba umetnosti u Veneciji je najavljena kao veliki i upečatljiv događaj, što je i bilo za očekivati na istorijsku godišnjicu - njenih izvanrednih 100 godina postojanja. Venecijanski Bienale je pripremljen da proslavi ovaj događaj uvažavajući sva njegova izdanja koja ponovo zavređuju pažnju međunarodne javnosti. Istraživanje čoveka, njegovog lica i njegovog tela, kao i njegove okoline, tretirano je od strane eminentnih umetnika iz celog sveta, od kojih su mnogi nesporno majstori na polju moderne i savremene umetnosti. Koncepciju proslave stogodišnjice Bienala osmislio je Jean Cleir, koji je bio i selektor propratne izložbe pod nazivom "Identitet i Drugost" (Identity and Alterity) postavljene u Palazzo Grassi, koja je uključila radove umetnika od 1895. godine do danas, a gde su se, među ostalim, mogli videti i radovi jednog Pikasa, Dalija, Mondrijana, Vorhola... Dakle, ova velika smotra moderne umetnostiu je delom bila smeštena u Palazzo Grassi, delom u Giardini di Costello i delom u Museo Correr. Oslanjajući se na centralnu temu Bienala "Identitet i Drugost", Venecija je takođe ugostila i fascinantnu izložbu fotografija načinjenu iz arhive Fratelli Alinani na temu vek portretisanja. Kruna stogodišnje aktivnosti Venecije kao grada i Bienala bila je izložba u Palazzo Ducale gde je bila izložena kolekcija italijanskih radova koji su bili prikazani na prošlim Bienalima i koji su uticali na stil i ideje našeg veka u polju vizuelnih umetnosti. Mnoge druge izložbe i događaji su bili rasejani na lokacijama oko centra Venecije gde su svoju umetničku koncepciju izložile neke novoformirane države. Činjenica da je glavni cilj Bienala uvek bio otkrivanje a ne odobravanje potvrdila se i ovog puta, te se moglo videti mnoštvo eksponata koji predstavljaju eksperimente u otkrivanju novih načina umetničkog izražavanja. Centralno mesto Venecijanskog Bienala od njegovog početka pa do danas predstavlja park pod nazivom Đardini di Kastelo /Giardini di Castello/ (foto: bienale1.jpg) gde su smešteni uglavnom svi paviljoni zemalja koje učestvuju na ovoj značajnoj smotri aktuelnih umetničkih zbivanja. Jedan od najlepših paviljona, gledano spolja, svakako je italijanski (foto: bienale2.jpg). Jednostavan u svojoj monumentalnosti, sofisticiran u skladnim odnosima arhitektonskih delova i zidnog slikarstva na njegovom pročelju, on uvek pleni pažnju posetilaca. Povremeno vlasnici paviljona požele da izmene spoljni izgled svog paviljona pa ga na primer, kao što su to Japanci ovog puta uradili, "oblače" u novo ruho (foto: bienale3.jpg). Obložen plastičnim cevima različitih boja on je ličio na bezbrižan dečiji san, na mesto gde bi se lako sakrili od surove realnosti koja nas okružuje. Možda upravo to ukazuje na uvek prisutnu tendenciju u umetnosti da, kao što je to Matis negde rekao, ona bude "...udobna fotelja...". A da li je fotelja, koja je bila jedan od eksponata u paviljonu Holandije, udobna, nije poznato jer su u njoj bila smeštena dva figuralno asocijativna oblika koja naizgled nemaju nikakve veze sa mestom na kom se nalaze (foto: bienale4.jpg). Ako je neko i pokušao da bliže odredi smisao ovog eksponata, poznavaoci stremljenja u umetnosti XX veka složili bi se da se i ovog puta radi o spajanju naizgled nespojivog čija je jedina spona sama umetnikova ideja. Da li je ona asocijativne prirode ili ne to i nije presudno ali je sigurno da je autorova ideja doprinela da ovaj eksponat izgleda veoma skladno u svojoj raznolikosti. Još jedna izražena tendencija u umetnosti danas ne može se zaobići: sve je manja prisutnost slika. Na ovom Bienalu su slike ispunjavale unutrašnjost samo nekoliko paviljona: španski (foto: bienale5.jpg), jugoslovenski (Miloš Šobajić), paviljon Velike Britanije i još par. U francuskom paviljonu svoju umetničku koncepciju izložio je poznati i priznati Sezar sa svojim presovanim karoserijam automobila, u američkom paviljonu je prikazan audio-vizuelni rad afirmisanog Bili Viole, koreanski paviljon (foto: bienale6.jpg) je bio ispunjen malim ekranima u kombinaciji sa keramičkim figuricama na koje su padali raznobojni zraci što je činilo ovaj paviljon prijemčivijim ljudskom oku i nije se osećala otuđenost koja je neosporno prisutna u prethodno pomenuta dva paviljona. Na kraju, ipak se postavlja pitanje kuda ide moderna umetnost i da li će nam XXI vek doneti potpuno opraštanje od slike u klasičnom smislu reči. Svake godine - kažu - Venecija tone u more za nekoliko centimetara. Poduhvat spašavanja tog grada, ukletog u svojoj lepoti, ima dimenziju iracionalnosti kakvu je jedino čovek u stanju doseći. Sve na svetu se razvija i menja - piše u svom zapisu s putovanja Poljak Stanislav Digat - jedino je ona, Venecija, već vekovima ista. To je grad - piše on dalje - koji u današnjem svetu nema više nikakvog opravdanja, pa ipak đavolskim mukama muči sve koji trče za čežnjom koja im stalno izmiče iz ruku... To je grad koji Bog nije smeo pokazati ljudima".
umetnost.15 nenad,
Prenosim vest iz FORUM-a (Odraz 92), ako je neko propustio: PREMINUO SLIKAR MICA POPOVIC Akademik Miodrag Mica Popovic preminuo je jutros u Beogradu u sedamdeset trecoj godini. Popovic je poznat po angazovanim likovnim delima, tzv. ,,slikarstvu prizora'', pisao je i scenarija za filmove, pozorisne i TV drame, rezirao je i nekoliko igranih filmova. Pedesetih i sezdesetih godina bio je aktivni ucesnik alternativnog umetnickog zivota Beograda. 1992. godine ucestvovao je u osnivanju Demokratskog pokreta Srbije, a kratko vreme je bio i DEPOS-ov poslanik. Poslednje javno obracanje akademika Mice Popovica zabelezeno je 25. novembra ove godine, kada je na platou ispred Filozofskog fakulteta studentima Beogradskog univerziteta porucio: ,,Oni mogu da odu samo ako budu oterani, a zna se kako se ova banda tera. Ovu bandu su oterali Rumuni, onako kako su je oterali i drugog nacina nema. Ja vas ne pozivam da poginete, ja vas samo volim i zelim vam da zivite u slobodi''.
umetnost.16 ivanvec, -> #394, kolja.t
Hockney, David Hockney, David (1937- ). British painter, draughtsman, printmaker, photographer, and designer. After a brilliant prize-winning career as a student at the Royal College of Art, Hockney had achieved international success by the time he was in his mid-20s, and has since consolidated his position as by far the best-known British artist of his generation. His phenomenal success has been based not only on the flair, wit, and versatility of his work, but also on his colorful personality, which has made him a recognizable figure even to people not particularly interested in art: a film about him entitled A Bigger Splash (1974) enjoyed considerable popularity in the commercial cinema. His early paintings, often almost jokey in mood, gained him a reputation of leading Pop artist, although he himself rejected the label. In the late 1960s he turned to a weightier, more traditionally representational manner, in which he has painted some striking portraits (Mr and Mrs Clark and Percy, Tate, London, 1970-01). He has spent much of his time in the USA, and the Californian swimming pool has been one of his favourite themes (A Bigger Splash, Tate, 1967). Often his work has a strong homo-erotic content. Hockney is a brilliant draughtsman and has been as outstanding as a graphic artist as he has as a painter, his work in this field including etched illustrations to Cavafy's Poems (1967) and Six Fairy Tales of the Brothers Grimm (1969). In the 1970s he came to the fore also as a stage designer, notably with his set and costume designs for Stravinsky's The Rake's Progress and Mozart's The Magic Flute produced at Glyndebourne in 1975 and 1978 respectively. The broader style demanded by stage design is reflected in his most recent easel paintings. In the 1980s he has experimented much with photography, producing, for example, photographic collages and -- since 1986 -- prints created on photocopiers. Hockney is a perceptive commentator on art and in 1976 published a book on his own work, David Hockney by David Hockney. Technically, it is true to say that the Pop movement started with Richard Hamilton and David Hockney in England. Hockney's early work made superb use of the popular magazine-style images on which much of Pop Art is based. However, when Hockney moved to California in the 1960s, he responded with such artistic depth to the sea, sun, sky, young men, and luxury that his art took on a wholly new, increasingly naturalistic dimension. Though one might consider A Bigger Splash a simplistic rather than a simplified view of the world, it nevertheless creates a delightful interplay between the stolid pink verticals of a Los Angeles setting and the exuberance of spray as the unseen diver enters the pool. There is no visible human presence here, just that lonely, empty chair and a bare, almost frozen world. Yet that wild white splash can only come from another human, and a great deal of Hockney's psyche is involved in the mix of lucidity and confusion of this picture.
umetnost.17 endi,
Lako je prepoznati modernu sliku. To je ona koju ne mozete prepoznati.
umetnost.18 velicko,
Glinamol i sl.. Nekada davno sam malo radio sa glinom. Naravno, pored sebe sam imao čoveka iskusnog u radu sa glinom, i ovih dana, pokušah nešto da uradim sa glinamolom ( valjda se tako zove ). Kako odrediti pravu vlažnost glinamola? Koji je postupak posle izrade predmeta: Koliko sušenja? Čime se boji? Glazure? Koliko pečenja, i na kojoj temperaturi? ( rekoše mi da glinamol mogu da pečem i u običnoj rerni... O:) Bilo kakav savet... thanx
umetnost.19 kate, -> #18, velicko
> Glinamol i sl.. Nisu bas najsvezija iskustva, ali mozda pomognu... > Kako odrediti pravu vlaznost glinamola? Ovo ne bi trebalo da bude problem. Kvasi ga polako dok ne postane dovoljno elastican za oblikovanje. Cak i ako preteras kad se malo prosusi bice skoro kako treba (ovo skoro je zato sto mi se cini da su predmeti posle malo krtiji). > Koliko susenja? Zavisi od velicine (masivnosti) onog sto susis. Obicno mozes da odredis na osnovu boje kad je dosta (pobeli). > Cime se boji? > Glazure? Bilo kakva boja na bazi vode prolazi. Meni je najlakse bilo da isteram ono sto sam zamislila obicnim temperama. Uljane boje hoce da prave probleme, i da se prosto "odlepe". Za detalje toplo preporucujem lak za nokte :) u koji mozes da dodas i neku boju u prahu. Sa glazurama nisam imala dobra iskustva, mada je sve sto sam radila bila cista improvizacija. Mogu samo da ti preporucim da ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim jos nekog katastrofalnog pokusaja - javicu. :) > Koliko pecenja, i na kojoj temperaturi? ( rekose mi da > glinamol mogu da pecem i u obicnoj rerni... O:) Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude direktno na ploci sa grejacima, da ne bi ispucao. > Bilo kakav savet... Ponekad je korisno "armirati" predmet zicom, ako je u pitanju veca povrsina.
umetnost.20 nitugard, -> #19, kate
> Glinamol i sl.. Nema više pravog (zagrebačkog) a sa ovima šta ti Bog da, tj. veoma zavisi od proizvođača :( > Glazure? Ka> da ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim ^^^^^^^^^^^^^^ Ne slažem se. Nitro-lak (služi i za drvo) se odlično pokazao. Dodaje čvrstinu. Samo, treba lakirati bar 2 puta, u veoma tankim nanosima. Ovo se prvenstveno odnosi na male stvari. > Koliko pecenja, i na kojoj temperaturi? ( rekose mi da > glinamol mogu da pecem i u obicnoj rerni... O:) Ka> Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude Može rerna, 150 stepeni, ali prvo mora da se dobro osuši na vazduhu, u protivnom hoće da ispuca. Pečenje ide PRE lakiranja i služi da poveća čvrstoću.
umetnost.21 velicko, -> #19, kate
│ isteram ono sto sam zamislila obicnim temperama. Uljane boje └─────────────────────────────────────── Tempere odrađuju posao :) │ ne pokusavas sa lakom za drvo, lakom za kosu...ako se setim └─────────────────────────────────────── Koristim lak za drvo već nekoliko dana... Za sada izgleda OK, ali :( Šta je problem sa lakom za drvo? │ Pece se isto kao vanilice. :) Vodi racuna samo da ne bude │ direktno na ploci sa grejacima, da ne bi ispucao. └─────────────────────────────────────── Ma ok, samo što kod vanilica vidim kad su pečene, tj. kad su već prepečene (volim ih malo prepečenije;)... Glina nema nešto drugačiji ukus ako je pečem 30 minuta ili 2 sata... ;) Dakle, po ukusu ne mogu da ukapiram kad je dovoljno pečeno... po boji takođe... :( Možda da napravim šipke, da ih pečem različito vreme pa da vidim koje se teže lome..
umetnost.22 velicko, -> #20, nitugard
│ Ne slažem se. Nitro-lak (služi i za drvo) se odlično │ pokazao. Dodaje čvrstinu. Samo, treba lakirati bar 2 puta, u veoma │ tankim nanosima. └─────────────────────────────────────── Imaš li iskustva sa predmetima lakiranim nito-lakom, koji su povremeno izloženi toploti ( lulice za travu, piksle... :) ? │ Pečenje ide PRE lakiranja i služi da poveća čvrstoću. └─────────────────────────────────────── Osim blago tamnijih boja, ne vidim nikakvu promenu po kojoj bih odredio dužinu pečenja?
umetnost.23 nitugard, -> #22, velicko
Ve> Imaš li iskustva sa predmetima lakiranim nito-lakom, koji Ve> su povremeno izloženi toploti ( lulice za travu, piksle... :) ? ^^^^^ Axxxxm? :)) Na žalost, nitro-lak nije termički otporan = ne preporučuje se, tamni i izgara (pun naziv laka je nitro-celulozni pa zaključi sam zašto :) Ve> Osim blago tamnijih boja, ne vidim nikakvu promenu po kojoj ^^^^^^^^ ???? Glinamoli za koje ja znam u principu svetle tokom pečenja. U stvari, da je pečeno se u principu zna po tome što skoro pobeli. Ako praviš piksle, one su dosta masivne, tako da ćeš morati da pustiš nekoliko dana da se glinamol prosuši prirodnim putem, lagano, ili će ti ispucati. Takođe ćeš morati da smisliš kako da rešiš deo na kome treba da se gase cigarete - nijedan lak na koji sam ja naišao nije mogao da se nosi sa temperaturom žara. Za zaista masivne predmete, ponekada je čak i prirodno sušenje prebrzo pa je potrebno predmet povremeno, nakratko, zamatati u ovlaženu krpu (samo malo skvašenu, dobro isceđenu, nikako ne mokru).
umetnost.24 velicko, -> #23, nitugard
│ Glinamoli za koje ja znam u principu svetle tokom │ pečenja. U stvari, da je pečeno se u principu zna po tome što skoro │ pobeli. └─────────────────────────────────────── Ili ja ovo nisam ispekao valjano... ili su boje uticale na ovakvo ponašanje. │ Ako praviš piksle, one su dosta masivne, tako da ćeš morati da │ pustiš nekoliko dana da se glinamol prosuši prirodnim putem, lagano, │ ili će ti ispucati. └─────────────────────────────────────── Ne pravim piksle, ne mogu da dođu na red od narukvica i ostalog nakita za sav okolni žemski svet ;(, ali doći će na red. Problem sa površinama koje dolaze u dodir sa žarom može da se reši ubacivanjem staklenih ili metalnih pločica... ali to ipak nije pravo rešenje.. :( Hvala za info o sušenju... Ništa mi (još uvek) nije ispucalo, ali za svaki slučaj, biću strpljiviji. thanx :)
umetnost.25 nitugard, -> #24, velicko
Ve> Ili ja ovo nisam ispekao valjano... ili su boje uticale Ve> na ovakvo ponašanje. Kuku, jao, neeeeeee!!!!! :)))) Boji se nakon pečenja i sušenja !!!! Izvini - zaboravio sam da si radio sa glinom koja se boji pa peče i glazira, pa nisam naglasio. Glinamol se (najčešće) boji temperama, flomasterima i sl. i to pošto je pečen. Nanesena boja se suši prirodnim putem, a zatim se lakira nitro-lakom koji služi mesto glazure kod gline.
umetnost.26 velicko, -> #25, nitugard
│ i glazira, pa nisam naglasio. Glinamol se (najčešće) boji temperama, │ flomasterima i sl. i to pošto je pečen. Nanesena boja se suši └─────────────────────────────────────── Auu :))) Pa vidim ja da je ovako nezgodno. Tek osušen predmet, počnem da bojim, i kako pređem četkicom, tako navlažim površinu. Nikako ( osim gustim slojem boja ) nisam mogao da dobijem željenu nijansu. :( :)) A koje su ono fore, kad predmet napravljen od gline ( ili je to neki glinamol ), premažu nečim, možda parafinom, i onda ga zapale. Šta postižu paljenjem? Ne verujem da to može da zameni pečenje. Valjda ne gušim previše O:), šta obuhvata postupak glazure? Čime, kako, kad... ? :) thanx
umetnost.27 banos, -> #25, nitugard
pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS
umetnost.28 vdjole, -> #27, banos
>pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je to umetnost...? Otkud ovde?
umetnost.29 dr.grba, -> #28, vdjole
>> Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je >> to umetnost...? Otkud ovde? Pa eto, poimanje umetnosti je vrrrlo širok pojam (:
umetnost.30 velicko, -> #28, vdjole
│ Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je │ to umetnost...? Otkud ovde? └─────────────────────────────────────── Možda jedrenje i nije.... ali je umetnost bila moje padanje na svaki ( ali baš svaki ) mogući način dok sam učio... Me me je neko od sezampvaca vido, morao bi da napiše ako ne ovde, onda makar u hedonizam ;)
umetnost.31 msp., -> #28, vdjole
v> >pozivamo sve zaintresovane za jedrenje na dasci da mise jave BANOS v> v> Dobro, ja znam da je jedrenje na dasci (velika) veština, al' baš da je v> to umetnost...? Otkud ovde? Pogledajte res pa će Vam biti jasno. User je nov.
umetnost.33 milosh,
Upravo sam napravio neke stvarčice od gipsa koje nameravam da ubacim u akvarijum. Interesuje me da li neko ima iskustva sa gipsom u smislu, da li će se rastvoriti vremenom ili će ostati solidan. U pitanju su pećinice i slične stvarčice, biće luda atmosfera unutra. pozdrav Milosh!
umetnost.34 rdejan, -> #33, milosh
>> Upravo sam napravio neke stvarčice od gipsa koje nameravam da >> ubacim u akvarijum. Interesuje me da li neko ima iskustva sa >> gipsom u smislu, da li će se rastvoriti vremenom ili će ostati >> solidan. U pitanju su pećinice i slične stvarčice, biće luda >> atmosfera unutra. Pa... ako ga optočiš čelikom, neće ;). I ako ti neka ribica ispliva na površinu od količine gipsa u krvi ;), ne brini, sunča se. PS. Ako si ti pravio pećinice, onda si promašio temu ;). Pozdrav, Dejan
umetnost.35 acag,
Možda nije pravo mesto, ali da obrazložim: umetnici moraju da budu i dobre zanatlije, a pitanje je zanatskog tipa... Dakle, veštački kamen. 1) kako ga napraviti? Cement+pesak+rizla+? 2) kako ga obojiti? Zemljani pigmenti, gotove akrilne boje, fasakrili...? 3) kakve su mu "performanse" - pucanje, krunjenje i sl? Svaka pomoć dobrodošla :)
umetnost.36 ranx, -> #35, acag
> Dakle, veštački kamen. Trebalo bi da imaš opis u Krstiću I (za neupućene, Arhitektonske Konstrukcije I, Petar Krstić).
umetnost.37 acag, -> #36, ranx
> Trebalo bi da imaš opis u Krstiću I (za neupućene, Arhitektonske 10x će da potražimo... ;)
umetnost.38 livan,
Ako nekog zanima Bienale u Veneciji neka pogleda http://www.labiennale.it Ne znam kako izgleda Internet prezentacija pošto nemam pristup Internetu, ali uživo je bilo vrlo interesantno. Ne znam šta je ova naredna adresa, ali ima veze sa onim što se trenutno dešava u Veneciji. http://www.perarte.it
umetnost.39 dbambi,
Recimo da ovo spada u primenjenu umetnost :) Nekoliko zanimljivosti o nastanku svetski poznatih logotipova. *********************************** MTV Svi smo čuli za MTV. Stvar je nastala tako što su American Express i Warner Communications udružili snage i 1981. godine pokrenuli muzički kanal, a sve pod radnim nazivom TV-1. Na (ne)sreću, taj naziv je već bio u upotrebi, pa su partneri morali da potraže nešto drugo. Sledeći izbor je bio TV-M, a ideja za konačni naziv (MTV) je potekla od programskog direktora Stiva Kejsija. Vlasnici su ovaj naziv poslali nekolicini dizajnera sa zahtevom da se izradi odgovarajući logo. Na posletku je izabrano rešenje koje je izradio Manhattan Design (veliko slovo " M ", sa manjim " tv " na njemu). Račun za njihovu uslugu iznosio je 1000 $. ************************************ Coca - Cola Iako iskustvo iz reklamnog biznisa kaže da se logo mora menjati u proseku svakih 15-20 godina, postoje i oni koji mogu da traju večno. 1887. godine, šef reklamnog odeljenja Koka-kole, Frenk Robinson (koji je čuvenom piću i dao ime nekoliko godina ranije) je odredio godišnji reklamni budžet u iznosu od 150 $. Ipak, kako je odlučio da se uštedi novac, sam je dizajnirao logo firme. Koka-kola je dobila današnji logo a ušteđeno je 150 dolara, jer Robinson nije dobio nikakvu posebnu nadoknadu za svoj trud. Nešto kasnije, te iste godine, vlasnici firme su je krišom prodali, ali je Robinson ostao na svom položaju sve do 1906. godine, kada je rođak jednog od vlasnika postavljen na njegovo mesto. Robinson je gurnut u pozadinu i penzionisan 1913. godine. ************************************* NIKE 1971. godine, kada je NIKE tek hvatao zalet, njegovi osnivači su shvatili da je njihovim patikama potreban prepoznatljiv logo. Zatražili su od Kerolin Dejvidson, studenta umetnosti na državnom univerzitetu u Portlandu, da izradi znak koji bi izražavao pokret i brzinu. Suočeni sa kratkim rokovima i brzim približavanjem početka proizvodnje vlasnici su bez mnogo oduševljenja (i bez drugih ponuda) izabrali danas sveprisutni " Swoosh ". Kerolin je zaradila 35 $. ************************************** PlayBoy Kada je Hju Hefner pokrenuo Plejboj izbarao je lik zeca - živahnog nestaška životinjskog sveta, za zvaničnu maskotu firme. Umetnički direktor Artur Pol je dizajnirao zeca - logo koji je prvobitno korišćen kao pomoćni znak u časopisu. Ubrzo nakon toga, zec se preselio na naslovne strane gde je ostao do danas. Logo koji je danas postao jedan od najpoznatijih na svetu, je autorski zaštićen i koristi se za prodaju svega, od osveživača vazduha do fliper-mašina. Autor nije dobio nadokandu za svoj rad, jer je to smatrano delom njegovog svakodnevnog posla. *************************************** Izvor: Details /jun 97/ Bambi
umetnost.40 msp.,
Možda preterujem ali ako nekog zanima nije loše da se nadje ovde. gluma.txt
umetnost.41 dr.grba, -> #39, dbambi
>> MTV >> >> Svi smo čuli za MTV. Stvar je nastala tako što su American Express Čuo sam sličnu priču o logotipu TV kanala Pro Sieben (Pro 7, tačnije, važno je u priči). Pravili ljudi konkurse, obećavali nagrade, ali vraga: jedno ružnije od drugog (pa kad još to Švaba kaže, mogu misliti (: )... Na kraju, stvar je rešio Pera Ložač (: tj. jedan tehničar u studiju, bukvalno skupljač mikrofonskih kablova. Zamisao je bila sledeća: nacrtao je kvadrat, ubo šestar u donji desni ugao i povukao četvrtinu kružnice od donjeg levog do gornjeg desnog ugla kvadrata. Iznad kvadrata je nacrtao običan pravougaonik i tako je stvorena silueta broja 7. Pera Ložač je to nafrakao na licu mesta plajvazom i zapanjio prisutne jednostavnim rešenjem, posle najperverznijih rešenja za koje bi trebao Cray računar (: No, komisija je bila tek kasnije dotučena kada su ga pitali "a šta ovo simbolizuje" tip je mrtav 'ladan odgovorio da je to prozor u svet, a doduše vidi se samo četvrtina globusa. O nagradi ne znam ništa, ali fakat je da se logo-špica kanala upravo ovako i odvija: planeta se vrti, iz ravni ekrana unazad kreće kvadrat koji se zaustavlja kada četvrtina bude uokvirena, bljesne "PRO" iznad kvadrata dok se globus još vrti, a potom se sve pretvori u prostu siluetu. Krajnje jednostavno i krajnje efektno.
umetnost.42 kolja.t, -> #41, dr.grba
Dobra vam noć ljubitelji civ:umetnosti, koja je ove godine izgleda otišla odavde... Znam da vas nema puno, ali i jedan par očiju je dovoljan... A tek dva, tri... Ujeee :)))) > Na kraju, stvar je rešio Pera Ložač (: tj. jedan tehničar u studiju, Malo neobičan način da vas, dragi prisutni, upoznam sa jednom www adresom je: malo dugačak, ali nije iz moje glave pa ne bih da ga preno- sim, osim u celosti... To što se radi o meni, nije važno, bitno je da smo izgleda iz mraka cyberworld-a izašli na megdan, a ne bih da na kraju izgubimo... Svojim slikama sam dao po blagoslov i pustio ih da se same bore za sebe, pa ako vrede neka im bude (mesto na tuđim hard diskovima:) a ako ne, delete uvek ruLez, zar ne? Jedna je, za početak pobegla sa monitora na roto-papir... Evo www adrese: :)))) ---------------------------------------------------------------------- Dnevni list "Danas", subota-nedelja 23-24.avgust1997. rubrika Kultura danas, esej, strana 9... (uz tekst je objavljena i jedna slika) "Mali korak za čoveka..." ---------------------------------------------------------------------- Koji su mogući pravci u likovnoj umetnosti kada kompjuter preuzme paletu? -------------- Branimir Gajić -------------- U Novo Doba, zakoračio sam sasvim slučajno. Tragajući za nekakvim dru- gačijim temama u Internet centru, sedištu EUnet Yugoslavia, nabasam na čudnu sliku. Na ekranu, naravno. Neobičan neki realizam, u "dream" fazonu, to je ona slikovitost koja se sad koristi za spotove tehno- -ambijentalne muzike. Dečko iz Centra koji se zove Ivan Ristić, zadužen za prezentaciju newwonder-a, kaže: "To je kompjutersko slikarstvo." Kakvo slikarstvo? Prelomni su periodi uvek najteži u celokupnoj povesti ljudskog sveta. Imaju samo dve opcije: prilagoditi se ili otići na đubrište istorije. Ali, da li je novo, uvek progres? Podatak da je nešto Naslikano kompjuterom, iako iz umetničkog miljea, dovoljno je reprezentativan i slikovit obrt, da bi tek tako prošao i uspostavio se, bez ijednog otvorenog pitanja ili dileme. Zašto je "rendering", kako je najpribližnije ova tehnika nazvana, jer pravi izraz i opis još uvek ne postoji, toliki problem? Kada je Eduard Mane još sredinom prošlog veka dobio tu čast da, neprihvatanjem njegove slike "Doručak na travi" na Salonu u Parizu, svet umetnosti dobije još jedan pravac, i to vrlo značajan (reč je o impresionistima), i kad se nekoliko godina kasnije stidljivo pojavila fotografija, a zatim i ustoličila, i to tako da je ozbiljno uzdrmala svet slikarstva i odgurala ga u polje apstraktnog lutanja, "misidenti- teta" i jalovog preispitivanja svoje uloge na Zemlji, sve učesnike u procesu umetničkog, prevashodno stvaraoce, zatim i publiku, kao drugi najvažniji činilac procesa i, na kraju, i kritičare, rascepila je ta dilema i trusno tle nečeg Novodolazećeg, Tehnološkog. Opasnost je bila u ishitrenom a priori prihvatanju ili odbacivanju nove tehnike. A upra- vo se to dogodilo i svet je ubrzo potresla još jedna grozničava polari- zacija: Umrli Slikari i "Nove" Snage. Tabori su se preoštro podelili i moralo je dugo vremena da prođe i mnogo eksperimentisanja, da bi novo- rođenče dobilo odgovarajući status. Kompjuter je Eduard Mane i "fotografija" devedesetih. Sve što se dogodilo zadnjih godina je bitno i prelomno, i došlo je i do tog polja- -umetničkog. Koliko je stvaranje na ekranu, unesenim podacima, veštač- kim bojama, kontrastima i osvetljenjem, već određenom formom i načinom da se ona izvede, Umetnost? Koliko je TV reklama za Koka kolu, nešto što budi Duh? Dve naizgled banalne konstatacije su, ustvari, srž ove problematike. Novo vreme je osim tehnološkog donelo i masovno, komerci- jalno, i tako banalizujući stvari skoro izbrisalo neku zamišljenu gra- nicu između umetničkog kvaliteta i kvazi art popularističkog. Kiča. U vremenima kada se ceo Luvr ishitreno obilazi da bi se što pre došlo do pijedestala na kome stoji Ona, Mona Liza, lepa slika renesanse, ali ni po čemu izuzetna, jedino što je MEDIJSKI popularisana i samim tim "kru- nisana", nije za očekivati da će Umetnost moći da očekuje Veliki Revi- val. Niti da će veliki umetnici moći da utiču na javni ukus i poboljša- nje mnjenja pored žute štampe, interneta i satelitske televizije kao obeležja najnovije masovne lobotomije nad Čovekom. U tom kontekstu, ideja kompjuterskog stvaranja slika je - zlo. Osiromašena, banalna i komercijalistička vizija jeftinog kiča. Cyber Liza iz holivudskog Luvra. Druga je varijanta neslućeno široko polje noviteta i mogućnosti koje se možda ovako otvara. Da se vratim na primer koji me je suočio sa sutrašnjicom. Projekat se zove "Stakleni grad". Adresa na web-u je <www.webkreator.co.yu/stakleni-grad>. Čovek koji je, kako je napisao u propratnom tekstu, noćima kreirao ove slike je Nikola Tatić iz Jagodine, nekadašnji fotograf i sadašnji arhitekta. "Nova likovna tehnika - sli- kanje pomoću svetlucajućih fosfornih niti računarskih monitora- nema drugih tajni osim poznavanja tajni zanata. U ovom slučaju to su razne opcije softvera." Znači, upućenje u tajnu, više nije odnos plave i ze- lene, način na koji se ostvaruje trag četkice po platnu ili određuje perspektiva, već opcija softvera koji stoji na raspolaganju. Pri tom ostaje nada da to nije varijanta "sam svoj majstor" i da će svako ko bude imao dobar računar i kurs iz "kreatora", moći da stvara umetničke slike. SocCyberNacional realizam. Dobro, slike stvorene na ovaj virtuelan način omogućuju slobodu: slobodu u izboru postavljanja ponuđenih elemenata iz programa. Samo što tih elemenata nema 50 nego skoro bezbroj i zato je teško tako skoro očekivati uniformnost od ovakvog delanja. To je taj elemenat umetnosti u cyberu, taj način kombinatorike i ono što će iz njega da proizađe. Za sada su to najčešće pomenuti "dream" pejzaži, prvenstveno zbog dve stvari. Prvo, tehnika još nije dostigla zenit, naprotiv, ovo je vreme kao u fotografiji, Prvi svetski rat i aparati sa eksplozivnim blicem i negativ-pločom. Drugo, majstori ovakvog softvera, njegovi i kreatori, i korisnici, su uglavnom klinci odrasli na subkulturnom modelu života i zato rezultati još uvek opasno gravitiraju "kokakoličnosti". Ali, i jedno i drugo su problemi koji nestaju. I hardver i softver se nepre- stano usavršavaju, i utisak je da kraj napretka ni imaginarno ne pos- toji. S druge strane, iako je otpor artističkog establišmenta i "off" dela, realno ogroman, pojedinci se odlučuju na eksperiment. Prave male korake za sebe, ali velike za čovečanstvo. Pa jednog dana... Nikola Tatić je jedan takav primer. I pomalo ironično: fascinantno je koliko slike autora koji su u najvećem trendu ovde i sada, Mojovića, Maleševi- ća, Divoga, podsećaju na prizore iz "Staklenog grada". Zaključak je kratak i nimalo olakšavajući: nešto dolazi i ko-zna-šta nosi sa sobom. Na svu sreću, nije ubilačko i terminatorsko, samo traži miran suživot. Treba mu ga pružiti, jer nemoguće je da bi kompjuterski virus sutrašnjice mogao da ubije zamazanu kreaturu nagnutu nad terpen- tin i paletu - tradicionalnog slikara." ---------------------------------------------------------------------- Hvala upornim čitaocima:) Šta kažete, osim što ćutite? Zar nije kraj u stvari " zadimljenu kreaturu izbuljenu u monitor - - novog slikara." ? Ili grešim... :) O tekstu bi se moglo ništa, malo, a i više... Naravno - odlučite sami! ... Vaš novi domaćin ove teme: kolja.t
umetnost.43 dr.grba, -> #42, kolja.t
>> Hvala upornim čitaocima:) Šta kažete, osim što ćutite? A šta da kažem? Počev od svoje prve fascinacije delima iz Staklenog grada, ne prestajem da se divim tim radovima. Mogućnost da tvoji radovi dobiju i zvaničnu afirmaciju za mene predstavlja, bez ikakvog okolišanja, pravi i značajan događaj. Pomalo bih i da se pravim važan: nadam se da sam bar malo, malčice, ovolišno kriv za sve to (: Beše odavno jedna poruka od djcortoa, gde mi kaže da ti obavezno javim da je MESOPOT7.JPG, ili kako se već zvaše ona slika sa izrezanim slovima A, već par meseci krasi moj desktop (:
umetnost.44 dbambi,
Evo dva zanimljiva detalja koji pokazuju koliko strpljenja i vremena ponekad zahteva prava umetnost. Ako je neko čitao knjigu Artura Klarka " Misterije svijeta " (ja imam ovo hrvatsko izdanje) onda zna da u njoj postiji poglavlje o kristalnim lobanjama. U svetu danas postoje dva tkava eksponata, izrađena u prirodnoj veličini i u oba slučaja, podaci o njihovom poreklu i starosti su vrlo neodređeni. Jedna lobanja (grublje izrađena i sa nepokretnom donjom čeljusti) čuva se u Muzeju ljudskog roda u Londonu, a ona druga savršenija i sa pokretnom čeljusti, je privatno vlasništvo. Ova druga se (valjda zbog zastrašujućeg izgleda) zove " Lobanja smrti " i o njenoj izradi se kaže da je trajala 150 godina, neprekidno. Izrađena je od komada neobrađenog prirodnog kristala, a jedini alat koji je korišćen bio je pesak koga bi čovek uzimao u šaku i njime trljao materijal. Izrada je trajala generacijama, po ceo dan, ceo život i rezultat je bio savršeno oblikovana ženska lobanja. Drugi primer je uzet iz malo prozaičnijeg štiva, ali nije manje zanimljiv. Radi se o knjizi " Miko " Erika Lustbadera, a u jednom odlomku se govori o izradi specijalnih ženskih češljeva čija je osobina da su vrlo meki i da kosi daju specifičan sjaj. "... ovo drvo se donosi čak sa Kijušijua, južnog ostrva. Seče se i kuva u pari da bi se uklonile sve nepravilnosti, a onda se suši više od nedelju dana iznad vatre od specijalnog drveta. Potom se daske dobro uvezuju i ostavljaju da se na miru suše punih trideset godina. Moraju da budu savršeno osušene pre nego što počnu da ih rezbare. U prodavnici u Asakusi, gde je kupljen ovaj češalj, taj zanat se uči dvadeset godina. Zanatlije sede po deset ili dvanaest časova dnevno, potpuno nepomično. Miču im se samo ruke koje oblikuju ove češljeve ". Pre nego što sam pročitao ove stvari, mislio sam da su pojmovi koji najslikovitije opisuju trud koji se ulaže u stvaranje umetničkog dela Monaliza i Sikstinska kapela, ali mi oni izgledaju kao zezanje prema onoj lobanji :) Bambi
umetnost.45 kolja.t, -> #43, dr.grba
> Pomalo bih i da se pravim važan: nadam se da sam bar malo, malčice, > ovolišno kriv za sve to (: Beše odavno jedna poruka od djcortoa, gde > mi kaže da ti obavezno javim da je MESOPOT7.JPG, ili kako se već zvaše > ona slika sa izrezanim slovima A, već par meseci krasi moj desktop (: Ako ćemo arheološki :) bila je to prva povratna informacija o slikama, koju sam dobio od meni (tada) nepoznatoge osobe, i sigurno da je uticala na sva dalja zbivanja... Sada ih već ima više... :) Poruka, osoba, zbivanja... Uvek mi je bilo nekako lepo kad zamislim da se npr. nečija muzika vrti na raznim tačkama na svetu, a on - muzičar npr. spava... :))) Sad se i ja nadam da se poneka moja slika nalazi na ponekom, meni nepoznatom, monitoru i nekome pravi društvo... :))) Šta ćeš lepše? I, BTW naziv onog "desktop" fajla nije tačan :)))))
umetnost.46 djcorto, -> #42, kolja.t
> Zakljucak je kratak i nimalo olaksavajuci: nesto dolazi i > ko-zna-sta nosi sa sobom. Na svu srecu, nije ubilacko i > terminatorsko, samo trazi miran suzivot. Treba mu ga pruziti, > jer nemoguce je da bi kompjuterski virus sutrasnjice mogao da > ubije zamazanu kreaturu nagnutu nad terpen- tin i paletu - > tradicionalnog slikara." Iako g Komentator iznosi vrlo konacne i tvrde stavove, zakljucak je ohrabrujuci. Vidi se da on sam nema nikakvo iskustvo, i da mu nije jasna jedna postavka cyber umetnosti - NEMA GRANICA. Nema zakona fizike, nema zakona hemije, nema zagadjenja i dima srednjevekovnih ognjista koji doradjuje "Nocnu strazu", nema izduvnih gasova koji unistavaju freske i partenonske frizove. Dok traju diskovi i CDovi, toga ima. Vidi se i jos nesto - i on, kao i vecina onih koji nikada nista nisu pokusali da stvore racunarom (program, tekst, tabelu, sliku, VR, palatu, animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i cetkica ili grafit. Nista bez coveka. Mogli bismo i da odlebdimo u ode Stvaralackom Duhu Coveka ... ali nema potrebe. Dovoljno je pogledati Koljine slike (siva eminencijo, izvini ;)) i slike klinca iza coska kome je tata kupio PC i koji je nabavio 3DS od svog omiljenog pirata. Ne mislim da bilo koga vredjam - samo, neko ko zna nesto vise od kliktanja po opcijama ... khm ... ce nesto i da napravi.
umetnost.47 dr.grba, -> #45, kolja.t
>> I, BTW naziv onog "desktop" fajla nije tačan :))))) Naravno, kad sam ga odmah prekrstio (:O Da probam ponovo? MESOP6C.JPG? (:
umetnost.48 ranx, -> #42, kolja.t
> Vaš novi domaćin ove teme: kolja.t Prvo da čestitam. Drugo: sve najbolje i samo napred, a ja treba da produžim pretplatu! Sve vas voli Mladoženja.
umetnost.49 ranx, -> #44, dbambi
> Pre nego što sam pročitao ove stvari, mislio sam da su pojmovi koji > najslikovitije opisuju trud koji se ulaže u stvaranje umetničkog dela > Monaliza i Sikstinska kapela, ali mi oni izgledaju kao zezanje prema > onoj lobanji :) Kad se samo setim svojeg skorašnjeg putešestvija po Češkoj... Zamak koji je pripadao princu Ferdinandu Habsburškom i neverovatna kolekcija oružja i oklopa - druga po redu u Evropi. Gledajući jedan oklop - komplet za konja i viteza - pomislih samo koliko je vremena trebalo neznanom zanatliji-umetniku da sav taj metal intarzira zlatom... Meseci, godine? Industrija oko nas... (Jarboli)
umetnost.50 ranx, -> #46, djcorto
> Vidi se i jos nesto - i on, kao i vecina onih koji nikada nista nisu > pokusali da stvore racunarom (program, tekst, tabelu, sliku, VR, palatu, > animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i > cetkica ili grafit. Nista bez coveka. OK, DJC, mislim da si rekao i ono što sam ja hteo.
umetnost.51 kolja.t, -> #46, djcorto
> animaciju, stagod) misli da masina nesto radi sama. Radi, isto koliko i > cetkica ili grafit. Nista bez coveka. Kao i nekada fotoaparat, kompjuter ima napornu zadaću :) da se dokaže kao tehnika za stvaranje (ili proizvodnju - bljak, ali ima toga ihaa) umetničkih dela. Mislim uopšte, mada se srećem samo sa likovnim i muzičkim delima generisanim pomoću kompjutera (više volim ovu reč nego računar, šta mogu:), a kao prilog ovim mojim rečima šaljem u galeriju nekoliko slika koje sam uzeo ko zna odakle, što je već doprinos "sredstva za novu lobotomiju čoveka"... interneta. Sve ima i dobre i loše strane, naravno, i mislim da će demokratija u vidu mogućnosti stvaranja novih slika ipak davati uvek isti procenat (ili promil?) vrednih dela... O načinu vrednovanja naravno može se povesti beskonačna diskusija, kao i u nekim drugim konfama i temama ;) ali ja ću se zadržati samo na jednoj osobini, koja je skraćena do besvesti, a to je trajanje... Šta će iz ovih godina trajati dugo? Digitalni arheolozi će to kopati...po cyberworldu, maybe... Vidim da je na zapadu slikanje pomoću kompjutera uzelo maha, slika ima dosta, ja sam po svom nahođenju odabrao nekoliko, a voleo bih da se i ovde malo raspišemo o aspektima tzv. Nove umetnosti... Kao i kod slika, i kod muzike primećujem neki hladnjikavi ton, bez one mekoće i prašine (neuništivi pratilac čoveka:), kao pojačala sa lampama i stari analogni gramofoni nasuprot digitalnim tvorevinama... Ja sam svojim slikama pokušao da dam "prašnjavu svetlost", shodno svom preferiranju figurativnog... Koliko sam u tome uspeo, i da li je to uopšte kvalitet, nije moje da sudim... Mislim samo da nova, konkretno likovna, tehnika mora osim hardvera da ima i softver tj. vezu sa tradicijom stvaranja slike, koja seže daleko u prošlost... Slika ipak podleže ergonometriji čoveka, psihologiji vizuelnog opažanja... O novim, radikalnijim umetničkim delima, npr.VR delima u koja ćemo ulaziti "do koske", kada za to dođe vreme... Znači, svratite u galeriju, pa se vratite ovde da popričamo... P.S. Yahoo, arts, visual arts, computer generated (valjda) pa dalje...
umetnost.53 kolja.t, -> #49, ranx
> Gledajući jedan oklop - komplet za konja i viteza - pomislih samo koliko je > vremena trebalo neznanom zanatliji-umetniku da sav taj metal intarzira > zlatom... Meseci, godine? > Industrija oko nas... (Jarboli) Vidiš ovo "zanatliji-umetniku"...to su dve stvari... Zanatlija mora da zna šta dobija (oklop u ovom slučaju), a može da radeći naporno pređe granicu, i stvori umetničko... Dešava se i to... Umetnik, naprotiv ne zna šta će dobiti, jer nema jasnu sliku gotovog dela, posle neizvesne borbe on stvori umetničko delo ili ne uspe to... Kod umetničkog stvaranja vreme koje je potrebno da se nešto stvori nije bitno, ono samo deluje impozantno, ako je dugo, ali isto tako ako je i kratko... Koliko je Pikasu trebalo da stvori "Glavu bika" od guvernala i sedla? Minuti... A Mikelanđelu ukupno devet godina za zidove i tavanicu Sikstinske kapele... Dela i jedno i drugo, umetnici i jedan i drugi... Based on "Istorija umetnosti" H.W.Janson... A industrija, ona zaista čini sve zastarelim i pre stvaranja, međutim, mislim da su umetnici uspeli i nju da uvuku u svoja dela... Na žalost od napretka, bio on dobar ili ne, a sve liči da nije dobar, jer ćemo ga skupo platiti svojim nestajanjam, kao rasa (ko zna zašto je to dobro?:)))), ne možemo pobeći nikako...
umetnost.52 kolja.t, -> #48, ranx
> Drugo: sve najbolje i samo napred, a ja treba da produžim pretplatu! Hvala koleZa, a produžavaj istu, jer očekujem da ovde u "Art cafe-u" provedeš po koji minut... Računam i na tvoj doprinos u pokušaju da poskidamo paučinu odavde, nije nam cilj da nešto napravimo, smislimo ili tvrdo dokazujemo, nego da improvizujemo na zadatu (široku) temu... Pozdrav! P.S. Voleo bih da možemo ovde i dela da šaljemo, ali poštovaćemo tradicionalnu organizaciju Sezama, pa se nadam da ćemo stalno skakati u za to odgovarajuće konfe i vraćati se ovamo na (čašicu ili kriglu:) razgovora...
umetnost.54 dr.grba, -> #53, kolja.t
>> Based on "Istorija umetnosti" H.W.Janson... Zaletao sam se da kupim ovu knjigu, no imao sam prilike da je prvo pozajmim. Sreća, jer sam promenio svoju odluku. Razlog je u mom razočarenju u tekst te knjige. Brdo fascinantnih slika i fotografija ima svoju faktografiju, vremenske skale su jasno uočljive, ali nisam pronašao ton koji bi me naveo da pažljivo proučim sadržaj. Drugar koji je završio književnost i istoriju umetnosti kaže da ovo nije čudno: i Janson je samo jedan od interpretatora svetske umetničke baštine, koji originalnost svog rada izvodi postavljajući tačke preloma po svom izboru, koji se ne mora poklopiti sa izborom drugog analitičara umetnosti. Dobro, slažem se sa time, ali je taj tekst i dalje ne razumem dalje od puke površine - priznajem. Šta mislite o ovoj knjizi? Imate li u svojim kolekcijama neku knjigu čiji tekst je razumljiviji nekome ko nema formalno obrazovanje iz istorije umetnosti?
umetnost.55 dr.grba,
A da li umetnička dela mogu da nastanu slučajno? Rekao bih: da! Sad, ne mislim samo na Pikasovo nadahnuće sa polomljenim biciklom, koje pomenu Kolja, ne mislim samo na zapišanu bakarnu ploču Endija Vorhola - mislim i na sebe (: Sinoć sam, dok sam gledao neki film bez veze, lomatao u rukama ambalažu neke četkice za zube. Uzeo sam list ravne plastike i igrao se njime. Savijao, lomio, kidao, grickao (: Deset minuta kasnije, u mojim rukama je bio malecki avion, kojim se moja ćerka oduševila. Ne, nisam pomislio da je ovo umetnost, nego sam se tada setio nečega. U osmom razredu osnovne škole, drugar iz klupe i ja smo bili zlatne buve na časovima likovnog. Fakat, najbolje smo crtali i slikali, pa nas nastavnica nije dirala dok god smo mirni na času. Elem, jednom prilikom je trebalo doneti kartonske kutije od lekova, šarene papire, lepak i makaze, jer je najavljena neka 3-D tema. Nas dvojica zamlata, naravno, nismo doneli ništa. Na prvom času smo pričali i ometali ostale (da smo bar pomagali), a na drugom nam je bilo dosadno, pa smo uhvatili višak kutija od ostalih, pohvatali neke šeme za goblene, isekli jedno oko sa naslovne strane "Ilustrovane politike" i zdali se na posao. Pre kraja časa, napravili smo jednog robota - Kvazimoda. Ogromna glava sa jednim okom i pljosnatim ušima je prethodno bila oblepljena šemom za goblen; kutija za telo je imala neki odgovarajući kolažni motiv na sebi, a glava je prišljamčena sa strane, a ne gore, da bi se dobio utisak grbavosti. Ruke i noge su bile u dinamičnom položaju - sve je bilo gotovo pre kraja časa. U urnebesnom finalu u kome smo pravili veliku buku (sirota naša nastavnica, ono dobro stvorenje stvarno nije zasluživalo da je onako mučimo...), taman kad je ponestalo OHO lepka, uhvatio sam poklopac tube i zalepio ga kao nos Kvazimodu. Nastavnica nije verovala svojim očima, zgrabila je naše delo i prokomentarisala nešto o mangupima, nevaljalcima, osobama koje ometaju druge na času i slično (: Mesec dana kasnije, davno nakon što smo zaboravili ovaj čas, nastavnica nas je obavestila da se sprema autobus za Novi Sad, na nekakvu izložbu radova osnovaca Vojvodine. Mogao je da ide ko god poželi, a drugar i ja smo dobili nalog da MORAMO da idemo. Kad ja tamo, a ono međutim: čim smo ušli, nastavnica je odvela ceo čopor pred jednu vitrinu, pokazala našeg Kvazimoda, kojeg je bez ičijeg znanja poslala na konkurs, i počela da drži nadahnutu besedu o umetničkom nadahnuću svojih učenika. Agonija nije bila završena (: Dok su drugi uspešno pobegli sa izložbe i razmileli se po Novom Sadu, nas dvojica smo odvedeni na susret sa nekim matorim glavonjom, koji nas je ispitivao o uticaju okoline na naš umetnički razvoj (blj) (: Valjda su nas upisali u svoje ćitabe, za slučaj da se prijavimo na prijemni na likovnu akademiju (: Od moje umetničke ekspanzije nije bilo ništa (sreća vaša (: ), ali Kvazimodo mi ostade u lepoj uspomeni. Voleo bih da ga vidim (:
umetnost.56 kolja.t, -> #54, dr.grba
> nije čudno: i Janson je samo jedan od interpretatora svetske umetničke I nije čudno :) Ja moram da priznam da sam knjigu čitao u vreme pola- ganja ispita "Istorija umetnosti", pored još nekoliko knjiga (čik da ovako iz glave navedem:)... Važni su mi bili podaci, faktografija... > Šta mislite o ovoj knjizi? Imate li u svojim kolekcijama neku knjigu > čiji tekst je razumljiviji nekome ko nema formalno obrazovanje iz > istorije umetnosti? Meni se čini da Janson upravo daje formalno obrazovanje... Nema "ton" kako ti kažeš, ali to je zato jer daje "površinu" Kasnije izučavanje umetnosti ide po afinitetima, ko šta voli, to proširuje... Valjda... Pošto nisam proučavalac već ljubitelj, o umetnosti čitam samo ono što me interesuje ili zaintrigira... Jansona sam zapamtio po uvodu, koji mi se dopao, i objasnio mi neke stvari kao npr.odnos umetnika i raznih vrsta publike i razliku između umetničkog i zanatskog stvaranja... To mi beše dosta... (u zagradi - ove tri knjige su mi se dopale, umetnost tretiraju uopštenije, nisu za "formalno", ali su dobre za razumevanje nekih puteva... 1. Studije o modernoj umetnosti - Giulio Carlo Argan, Nolit 1982 Voleo bih da je ima u elektronskoj formi pa da uploadUjemo nešto... 2. Zastarelost čoveka - Ginter Anders, Nolit 1985 Nije baš o umetnosti, ali o zastarelosti svega...kod čoveka... 3. Smak sveta - Dragoš Kalajić, ne znam dalje:) Ova treća kroz umetnost dvadesetog veka sagledava propadanje naše civilizacije, pisca ne volim, ali ima tu nešto...) Tražio si jedno, dobio drugo, šta ti ja mogu?
umetnost.57 kolja.t, -> #55, dr.grba
> A da li umetnička dela mogu da nastanu slučajno? > > Rekao bih: da! Ne bih voleo da je tako, mada beše kod dadaista "automatsko" pisanje i slikanje, tj.kao, iz podsvesti izlazi, automatski, bez mišljenja, što brže...(nešto kao mi sa tastaturom:))))))) > Sad, ne mislim samo na Pikasovo nadahnuće sa polomljenim biciklom, > koje pomenu Kolja, ne mislim samo na zapišanu bakarnu ploču Endija > Vorhola - mislim i na sebe (: Za (ne)ljubljenog Vorhola ne znam, ali mislim da Pikasova glava bika nije nastala slučajno...ogrezao taj u umetnost po celi dan, pa i guvernal gledao dugo, šta znam... Misliš pao sa bicikle, pa se ista polomatala, a on besan, udri šipkom po sedlu, kad ono... To bi bilo slučajno... > Sinoć sam, dok sam gledao neki film bez veze, lomatao u rukama > ambalažu neke četkice za zube. Uzeo sam list ravne plastike i > igrao se njime. Savijao, lomio, kidao, grickao (: Deset minuta Dobar ovaj poslednji red :)))) Znao sam da si dadaista! ;)))))))))) > Od moje umetničke ekspanzije nije bilo ništa (sreća vaša (: ), ali > Kvazimodo mi ostade u lepoj uspomeni. Voleo bih da ga vidim (: I mi bi(h) smo voleli da vidimo istog, mada je tvoj verni opis :) bio kao slika u jpg formatu... :))))
umetnost.58 dr.grba, -> #56, kolja.t
>> Tražio si jedno, dobio drugo, šta ti ja mogu? Tako ti je to u umetnosti... (:
umetnost.59 johnnya, -> #55, dr.grba
>> Agonija nije bila završena (: Dok su drugi uspešno pobegli sa izložbe >> i razmileli se po Novom Sadu, nas dvojica smo odvedeni na susret sa >> nekim matorim glavonjom, koji nas je ispitivao o uticaju okoline na >> naš umetnički razvoj (blj) (: Valjda su nas upisali u svoje ćitabe, za Ovo me je podsetilo na jednu epizodu "Skrivene kamere" na BK. Oduvek sam želeo da vidim tako nešto... Žrtva je bila neki umetnički kritičar, pozvan na gostovanje u dobrotvornoj aukciju na TV-u. Slike koje su izlagane, naravno, nikada nisu imale neku umetničku vrednost, a i imena autora su bila izmišljena. Kritičar je morao da daje svoj sud o svakoj od njih, što je i činio na krajnje ozbiljan način ("vidi se uticaj toga i tog..") Vrhunac je bio kada su pozvali "mladog umetnika" koji će na licu mesta napraviti sliku. Tip je ladno stao pred platno, zamočio ruke u kante sa bojom, "pao u trans" i krenuo da brlja po platnu. Trebali spomenuti da su zbunjenog kritičara naterali da pohvali i tu sliku (mada mu se nije svidela tehnika), a pošto ju je pohvalio predložili su mu da je otkupi, pošto se ipak radi o humanitarnoj aukciji... Kada su mu rekli da je na "Skrivenoj kameri", gledao je da što pre pobegne iz studija. :)
umetnost.60 ranx, -> #52, kolja.t
> P.S. Voleo bih da možemo ovde i dela da šaljemo, ali poštovaćemo > tradicionalnu organizaciju Sezama, pa se nadam da ćemo stalno skakati > u za to odgovarajuće konfe i vraćati se ovamo na (čašicu ili kriglu:) > razgovora... Baš nezgodno, mrzim skakutanje... BTW, kolika je sada godišnja pretplata na Sez?
umetnost.61 kolja.t, -> #60, ranx
> Baš nezgodno, mrzim skakutanje... BTW, kolika je sada godišnja pretplata na > Sez? Ako se ništa nije menjalo, 12 meseci - 160 din, 6 meseci - 90 din... Skakutanje... Khm... Nekada davno (pre nešto manje od godinu dana:) sam načeo to pitanje, kada sam počeo da šaljem slike u galeriju... Moje lično mišljenje je jedno, a hijerarhija Sezama je drugo, i sistem je uvek jači :) a promena je teška, čak i kad je logična :)))))) To su ti činjenice. Za mene je logično da se u svaku konfu šalju i odgovarajući fajlovi, o kojima se i diskutuje... Ja sad treba da poša- ljem jednog novog slikara koga sam otkrio u Kanadi, italijan sa Sicilije, metafizičar... u galeriju naravno, pa se vi javite ovde, pa, i tako dalje... Relativno sam nov ovde, i ne bih da talasam, samo ću ponoviti da će praksa o strogim fijokama za misli ;) uspeti da razgovore oteža, da praćenje toka oteža, i na kraju smanji diskusije koje bi možda i mogle da se povedu... Ja prvi nemam vremena da gledam brojeve poruka i nazive fajlova, tamo- -vamo, ali zato sam komandi "sezam" tj.exec-u poverio da mi skida samo poruke iz 5 konferencija (i još "resignirao" određene teme iz istih)... Ako je sređenost cilj, onda je sve u redu. Nije moje da se sada i oko toga angažujem... Dosta je što ću aktivno "skakutati" između 2 konfe. Puno pozdrava ljubiteljima umetnosti!
umetnost.62 kolja.t, -> #59, johnnya
> Trebali spomenuti da su zbunjenog kritičara naterali da pohvali i tu > sliku (mada mu se nije svidela tehnika), a pošto ju je pohvalio > predložili su mu da je otkupi, pošto se ipak radi o humanitarnoj > aukciji... Ma, skrivena kamera ili ne, ali dosta si rekao o mehanizmu marketinga, a u vezi sa specifičnom robom (rekao bih na žalost) tj. umetničkim delima... Shodno radu kritike na terenu :) mislim da će buduće vreme imati dosta materijala za iste (kritičare;)... Npr. često se viđa pojam "Digital art", "Computer art" itd. Ja sam se jutros setio (eureka! :)))) da, bar dok se ne pojave umetnička dela VR (virtual reality) tipa koja će nas uvlačiti u sebe, Digital art NE POSTOJI. Aha, evo ga ovaj mlati... :)) Ne, razmislite, da li je slika npr.Vladimira Veličkovića "Industrial art" jer kupuje npr. Talens boje, četkice, i platna, blind ramove...industrijski proizvede- ne? NE, kompjuter je samo sredstvo, alat... Umetnost je čovekomerna, analogna i kad je formalno stvara mašina zvana komjuter. To ja mislim, a ne mora da je tako... Fotografija nije "Tehnical art", jel'da? No, sve je ovo još u svom praskozorju, vreme će srediti stvari, ali ipak, da vas pitam: Postoji li DIGITAL ART ? (ponavljam, nisam izlazio iz slikarstva kao predstavnika umetnosti, jer mi je blisko, a može se odnositi i na drugo, valjda...)
umetnost.63 kolja.t,
Sa sajta www.cusimano.com Slike sam poslao u galeriju, pa ko voli, neka "skakuće" i tako spoji ove reči sa slikama. :) Dakle o slikaru koji "spaja" Chirica i Dalija: --------------------------------------------------------------------- Joseph Cusimano "I don't want to transform the world, merely to improve it, to reveal through the light of my colours the harmonies of the soul... to deprive fear of all its forms and give impetus to hope." Born in Italy, Joseph Cusimano showed a precocious talent for drawing. In 1945 he was introduced to water colours and oils and he has been painting ever since. In the Spring of 1958 he left Sicily and moved to Toronto. During his formative artistic years, he was motivated by the multiplicity of reality as perceived by different people from different points in space, and he was intrigued by the works of Carlo Carra, Giorgio De Chirico, Giorgio Morandi (the metaphysical artists) and Salvador Dali, Paul Delvaux, Rene Magritte (surrealist artists). In the Summer of 1961 he was invited to participate in the first "Open Air Art Show" at the "Four Seasons Motor Hotel" and since then he has exhibited in Canada and in Europe. His latest one man show was held at "La Galerie de l'Alliance Franšaise", Toronto, April 15 - May 6, 1993. In the artistic turmoil of this century, Joseph Cusimano managed to preserve his own individuality by adhering strictly to his own belief that "every painter aspires after a new art." He has repeatedly emphasized in his writings and lectures that he has created "from the connubium between metaphysical painting and surrealism a new form of artistic expression as from the connubium between man and woman a new life is born." It is from this connubium between the surrealism of Dali and the metaphysical painting of Giorgio de Chirico that the value and the singularity of the Cusimanian art assertively spring into existence. <Picture: Masks Resting> (Ova slika je u civ:galerija, uz posebnu poruku, kao jpg, a ne uz ostale slike - zip iz tehničkih razloga. Molimo da ovo uvažite :)))))) Nowhere is this singularity more evident than in Il Riposo Delle Maschere (1991) where metaphysical shadows point the way to "the solitary runner who seeks his identity in the landscape of his own soul." When asked about the meaning of the masks that resemble dislocated heads of an artist's mannequin he replied "It is within the social framework that our freedom is curtailed by our own actions. We transform our appearance to hide our reality, we wear masks. The magic character of this transformation which allows us to become `something else' often creates ambiguity and equivocation. The metamorphosis of appearance cannot be sustained infinitely even if one is `what-one-would-like-to-be'. It is in surrendering our masks at a point in the infinite stretch of Time, that we regain our inner humanity and spirituality (bird)." His artworks are in public and private collections in Europe and in North America. ---------------------------------------------------------------------- Pozdrav od dobavljača :)))))))))))))
umetnost.64 kolja.t, -> #63, kolja.t
> Slike sam poslao u galeriju, pa ko voli, neka "skakuće" i tako spoji > ove reči sa slikama. :) > > Dakle o slikaru koji "spaja" Chirica i Dalija: O "skakutanju" ne bih, nego ću da "skakUćem", pa kome se dosadi (meni:) Šta mogu? Dakle povodom primedbe u galeriji da Cusimano nije nešto posebno, samo bih da citiram reči nekog čije ime nisam upamtio: "Slika za mene ne vredi onda, kada se ne bih sagnuo da je podignem sa ulice i ponesem sa sobom..." Naravno da je u svoj silesiji umetničke kritike važan faktor i lični "ukus", o kome ne vredi raspravljati, al' što bih voleo da slika ima po kolovozima i trotoarima :))))))) Ja i neki ljubitelj apstraktnog slikarstva bi smo se lepo složili... :))))))))))))))))) Pozdrav > for vekac :)
umetnost.65 vekac, -> #64, kolja.t
Evo nas ovde... za mene po obicaju :))) Valjda je bar bolji nego u galeriji :) Po par prethodnih poruka u ovoj fijoci vidim da nisam bas uradila domaci; da jesam postedela bih sebe i druge nekih suvisnih komentara. Stidim se intezivno. Sve to dolazi, valjda, od potrebe da se, usled pukog neznanja i cistog egoizma, zvirne svuda po malo i da se stav formira na osnovu sopstvenih utisaka, osim u retkim, nesretnim slucajevima koji nisu u stanju da ostave bilo kakav utisak. A ume da ponese nekad i tudj utisak o slici, pa sama stvaram sliku "na ocnom kapku iznutra" (B.Miljkovic) i ostatak zivota tragam za originalom, da ih uporedim... Blesavo skroz... :)
umetnost.66 kolja.t, -> #65, vekac
> Evo nas ovde... za mene po obicaju :))) Valjda je bar bolji nego u > galeriji :) Bar je bar bolji (igra reči, a?:)) Mada su nam usta suva:))) > domaci; da jesam postedela bih sebe i druge nekih suvisnih komentara. > Stidim se intezivno. Sve to dolazi, valjda, od potrebe da se, usled pukog Ne razumem uopšte zašto. Jedva čekam da neko svrati, a on stidljiv... Ma, daj... :))))))))))))))))))))))))))))))))))))) Ćao!
umetnost.67 resavac,
Zna li neko gde mogu da nadjem Derokove knjige o arhitekturi?
umetnost.68 kolja.t,
http://www.virtualcolony.com Znam sigurno, dobro ajde - verujem :) da ima tamo negde ispred nekog monitora bar jedan par očiju koji bi da vidi kako amerikanci predstavljaju slike nekog tamo kolje iz Yugoslavije :) Sajt se bavi umetnošću i meni se dopao zbog jednostavnosti. Mislim da je tu negde iz oko San Franciska... Dao mi ga je Hotbot ili već neki pretraživač kao jedan od top x..y.. (top5)... Poslao sam par slikica, i posle napornog mučenja sa engleskim da se kao dopisujem, tj.posle par poruka sve je bilo OK. Ako neko vidi isti (sajt:) može da popije ovde u "Art-caffe"u džin-tonik :) Ko voli pivo, pivo ruLez :) Regards :) from Jagodina, SF, Ca.....
umetnost.69 mnikolic,
Jugoslovensko Dramsko Pozorište je danas nestalo u požaru. Potrajaće dok nam se vrati u novom ruhu. Do tada, pokušavam da se prisetim predstava koje sam u njemu gledao. Razbojnici Pozorišne iluzije Putujuće pozorište Šopalović Buba u uhu Kabare Milana Gutovića Hajde da se igramo Mario i mađioničar Ne očajavajte nikad Bogojavljanska noć Lakrdijaš Hamlet Ludi od ljubavi Kristofor Kolumbo (g) Mein Kampf Garderober Rođaci iz najboljih dana Bure Baruta Fedra (g) Tri visoke žene Tergovci Gospođa ministarka U potpalublju Katarina Ivanovna (g) Izuzetak i pravilo (g) Pošto gvožđe (g) Mizantrop Beogradska trilogija Višnjik (g)
umetnost.70 madamov, -> #69, mnikolic
> Jugoslovensko Dramsko Pozorište je danas nestalo u požaru. Vreme kada kucam ovu poruku offline je 13:30, a sa krova JDP-a se još diže dim, mada je onaj deo krova ka SKC-u ugašen, koliko mogu da vidim sa prozora firme. Kako je gorelo kada sam dolazio jutros, dobro da nismo ostali i bez Muzičke Akademije. > Do tada, pokušavam da se prisetim predstava koje sam u > njemu gledao.. A ja se prisećam prve predstave koje sam gledao u istom: Hrvatski Faust sa fenomenalnim Mikijem Manojlovićem pre petnaestak godina.
umetnost.71 mnikolic, -> #70, madamov
> A ja se prisećam prve predstave koje sam gledao u istom: Hrvatski Faust sa > fenomenalnim Mikijem Manojlovićem pre petnaestak godina. Uh, kad reče Miki Manojlović, setih se još jedne u kojoj je baš on igrao. Ako se ne varam, bio je to Baal, Bertolda Brehta. Ma čista tragedija, a kako stvari trenutno stoje, moraće Ćirilov sam da okupi ekipu i na scenu postavi Feniksa. Gospođa ministarka, o kakvog li cinizma, se već "istakla" svojom izjavom. m.
umetnost.72 brka,
ZVEZDARA TEATAR http://www.beotel.net """"""""""""""" email: zteatar@beotel.yu Decembar 1997. 01 XII 02 XII 03 XII 20h VIRUS [premijera] 04 XII 21h U PLAMENU STRASTI 05 XII 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 06 XII 20h VIRUS 07 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 08 XII 09 XII 20h RADOVAN TRECI 10 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 11 XII 12 XII 22h POLJUBAC ZENE PAUKA 13 XII 14 XII 20h DJENERAL MILAN NEDIC 15 XII 20h VIRUS 16 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 17 XII 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 18 XII 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 19 XII 21h U PLAMENU STRASTI 20 XII 20h VIRUS 21 XII 22 XII 20h PROFESIONALAC 23 XII 20h BAS BUNAR 24 XII 21h VIRUS 25 XII 21h U PLAMENU STRASTI 26 XII 20h DJENERAL MILAN NEDIC 27 XII 21h U PLAMENU STRASTI 28 XII 20h VIRUS 29 XII 21h U PLAMENU STRASTI 30 XII 31 XII Zvezdara Teatar, Milana Rakica 38 Tel. 419-664 414-527
umetnost.73 brka,
Spisak predstava u Zvezdari u decembru """""""""""""""""""""""""""""""""""""" Ivan M. Lalic U PLAMENU STRASTI 4,19,25,27,29. XII Rezija: Gorcin Stojanovic Uloge: Branimir Brstina, Dragan Bjelogrlic {Boris Milivojevic}, Branka Pujic, Dragan Jovanovic, Vesna Trivalic, Boda Ninkovic, Ana Sofrenovic {Natasa Markovic} ----- Dusan Kovacevic LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 7,10,16,17. XII Rezija: Dusan Kovacevic Uloge: Bora Todorovic, Danilo Bata Stojkovic, Ljiljana Dragutinovic, Miodrag Krivokapic, Milena Dravic, Branka Petric, Lepomir Ivkovic, Marijana Popovic, Branko Kosar ----- Sinisa Kovacevic VIRUS 3,6,15,20,24,28. XII Rezija: Sinisa Kovacevic Uloge: Miodrag Mrgud Radovanovic, Ruzica Sokic, Ljiljana Blagojevic, Ivan Jevtovic, Ljubivoje Tadic, Natasa Solak, Pavle Pekic, Vesna Alu Mariconj, Ljubomir Bandovic, Marija Bobic ----- Dusan Kovacevic RADOVAN TRECI 9,30. XII Rezija: Dejan Mijac Uloge: Voja Brajovic, Mira Karanovic, Isidora Minic, Goran Susljik, Branko Cvejic, Branka Katic, Vlasta Velisavljevic
umetnost.74 brka,
... Aleksandar Popovic BAS BUNAR 23. XII Rezija: Aleksandar Popovic Uloge: Ruzica Sokic, Ljiljana Blagojevic, Predrag Ejdus, Miodrag Krivokapic ----- Dusan Kovacevic PROFESIONALAC 22. XII Rezija: Dusan Kovacevic Uloge: Danilo Bata Stojkovic, Bogdan Diklic, Neda Arneric, Ivan Janketic ----- Manuel Puig POLJUBAC ZENE PAUKA 5,12,18. XII Rezija: Egon Savin Uloge: Dragan Nikolic, Bogdan Diklic, Ciga Jerinic {Branko Cvejic} ----- Vojislav Jovanovic - Marambo NASI SINOVI 11. XII Rezija: Jagos Markovic Uloge: Petar Kralj, Dragan Micanovic, Goran Susljik, Anita Mancic, Dara Dzokic, Olivera Markovic, Branka Selic, Zinaida Dedaki, Isidora Minic, Milena Djukic, Nadja Zugic, Mira Stupica, Zagorka Isakovic, Milka Lukic, Danijel Sic ----- Sinisa Kovacevic DJENERAL MILAN NEDIC 14,26. XII Rezija: Jovica Pavic Uloge: Danilo Bata Stojkovic, Mihajlo Janketic, Mira Stupica {Branka Petric}, Mihajlo Kostic, Radoslav Milenkovic, Ljiljana Blagojevic, Zika Milenkovic, Mrgud Radovanovic {Deba Popovic}
umetnost.75 brka,
Gde ici sledece nedelje [kada su u pitanju pozorista]? """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 8 XII ponedeljak ---------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GARDEROBER, Ronald Harvud + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, od nepoznatog autora + Atelje 212, Velika scena, 20h TURNEJA, Goran Markovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MANDRAGOLA, Nikola Makijaveli + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h DETINJARIJE, R. Kus
umetnost.76 brka,
9 XII utorak ------------ + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h U POTPALUBLJU, Vladimir Arsenijevic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h IDIOT, F. M. Dostojevski + Zvezdara Teatar, 20h RADOVAN TRECI, Dusan Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h TURNEJA, Goran Markovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h STILSKE VEZBE, Rejmon Keno + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Dusko Radovic, Vecernja scena, 20h ALHEMICAR, P. Koeljo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard Brinzli Seridan + Dadov, 21h UZALUD JE BUDIM, Branko Miljkovic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h NOC TRIBADA, U. Enkvist
umetnost.77 brka,
10 XII sreda ------------ + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic + Bitef Teatar, 20h TRAINSPOTTING, Irvin Vels + Dusko Radovic, Vecernja scena, 20h ALHEMICAR, P. Koeljo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h NE OCAJAVAJTE NIKAD!, Branislav Nusic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keserling
umetnost.78 brka,
11 XII cetvrtak --------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, Aleksandar Popovic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, A. Susa, D. Mihajlovic, Z. Tomic
umetnost.79 brka,
12 XII petak ------------ + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h PIGMALION, Bernard So + Atelje 212, Velika scena, 20h KORESPODENCIJA, B. Pekic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, A. Popovic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h KLINJE, D Mihajlovic + Dadov, 21h OBICNO VECE, Milan Gutovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Mala scena, 20h U POVERENJU, Piter Sefer + Teatar T, 19:30h DR, Branislav Nusic
umetnost.80 brka,
13 XII subota ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Teatar T, 19:30h MIR, komedija po Aristofanu + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h TRI VISOKE ZENE, Edvard Olbi + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h NIKAD SE NE ZNA, Bernard So + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran
umetnost.81 brka,
14 XII nedelja -------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, M. Lazic ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643 Pozdrav Aleksandar
umetnost.82 savicd, -> #79, brka
Preporucujem predstavu "Trajkovici bre!", Teatar T, Milenko Zablacanski. Sinoc gledano, laka komedija. Darko
umetnost.83 dzej, -> #75, brka
> Gde ici sledece nedelje [kada su u pitanju pozorista]? > """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Bravo brko, mislim da je ova tvoja ideja fenomenalna da se ubaci tema pozorishte.Podrzavam. Mogao bi da ispishesh i za ostala pozorishta plan za mesec dana. A isto tako mogao bi i za bioskope da ispisheh. Mozda mnogo trazim, ali bio bi potpun kulturni program. Ajd'..pa zelim ti da ti dodele ono shto si trazio od njih. Pozdrav.
umetnost.84 brka, -> #82, savicd
> Preporucujem predstavu "Trajkovici bre!", Teatar T, Milenko > Zablacanski. Sinoc gledano, laka komedija. U teatru T uglavnom imaju na repertoaru mjuzikle i lake komedije, s tim sto imaju dve odlicne i malo ozbiljnije predstave - to su Lukrecija iliti zdero nepoznatog autora, rezija odlicni Jagos Markovic (koji je inace preporodio Somborsko narodno pozoriste samo jednom predstavom - Kate Kapuralica), i Mir po Aristofanu. Nemoj da mislis da to govorim tek onako, jer sam u Teatru T gledao stvarno dosta mjuzikla, medjutim, nisam bas neki njihov obozavalac. Pozdrav Aleksandar
umetnost.85 brka, -> #83, dzej
> Mogao bi da ispishesh i za ostala pozorishta plan za mesec dana. Bice uskoro. Dan pre nego sto sam pisao poruku bio sam u Zvezdari (gledao sam Virus - po drugi put), pa sam uzeo repertoar. > A isto tako mogao bi i za bioskope da ispisheh. Mislim, bilo bi mozda malo mnogo:). Mislim da bi bilo bolje da se toga prihvati neko u temi film (recimo nenad:). Pozdrav Aleksandar
umetnost.86 olio, -> #83, dzej
> Bravo brko, mislim da je ova tvoja ideja fenomenalna da se Podrzavam, apsolutno. Svaka cast BRKO.
umetnost.87 brka, -> #86, olio
> Podrzavam, apsolutno. > Svaka cast BRKO. OK. Sad, posto podrzavate moj predlog - idite malo vise u pozoriste. Mislim da mozete da odvojite vremena barem za jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... Pozdrav Aleksandar
umetnost.88 buva, -> #87, brka
(;) Mislim da mozete da odvojite vremena barem za (;) jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, (;) pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... A kakva je predstava 'Virus' ? mislim , jel bi je vredelo gledati ? sija
umetnost.89 brka, -> #88, buva
> A kakva je predstava 'Virus'? Mislim, jel bi je vredelo gledati? Predstava u sustini nije losa, mada ima dosta mana - verovatno zato sto je ovo prva rezija Sinise Kovacevica (koji je inace i pisac komada). Gledao sam je dvaput ne zato sto je fenomenalna, nego - prvi put na predpremijeri i drugi put na prvoj reprizi. Na predpremijeri je bilo stvarno dosta gresaka (trema - sala je bila prepuna), ali na prvoj reprizi vec je dosta toga bilo ispravljeno (cak sam video neke ljude da placu). Dakle, o cemu se radi u predstavi? Aleksandar, pevac rok grupe 'Kaznena expedicija' (Ivan Jevtovic), biva zarazen virusom HIV-a, na nepoznat nacin - sa istom devojkom je cetiri meseca (koja nije zarazena), nije homoseksualac, nije narkoman. Svako ko sazna da je on zarazen, odjednom pocinje da ga odbacuje - prvo devojka, pa rodjena sestra... Jedino mu punu podrsku pruzaju otac i jedna klinka (17 godina) koja je zaljubljena u njega, i zeli da zivi sa njim iako zna da je zarazen. Da vam ne pricam dalje radnju - vredi pogledati. Na kraju, on ima svoj verovatno poslednji koncert na Sajmu, i tu je vrhunac - na scenu izlazi grupa Deca Losih Muzicara (koji su inace napravili odlicnu muziku za predstavu). Dva puta otpevaju pesmu 'Ljubav' - prvi put zajedno sa Ivanom Jevtovicem, a onda sami. Inace spot za pesmu je izasao i mozete ga videti na Studiu B (na Videodromu je 7. mesto). Pozdrav Aleksandar
umetnost.90 olio, -> #87, brka
> OK. Sad, posto podrzavate moj predlog - idite malo vise u > pozoriste. Mislim da mozete da odvojite vremena barem za > jednu predstavu nedeljno. Ulaznice kostaju od 15-40 dinara, > pa mislim da za nedelju dana svako moze da skupi toliko... Ma idemo mi u pozoriste, samo neko malo manje ili malo vise ne kupuje novine pa nezna repertoar pozorista. Kada bi repertoare pozorista ubacivali u postanske sanducice kao ono za pice ili kupovinu ili prodaju stana, bilo bi mi lakse. Pozdrav Oliver.
umetnost.91 brka,
Izvinjavam se sto me nije bilo ove nedelje - istekla mi je pretplata, pa dok sam uplatio, poslao uplatnicu... Dakle, izvinjavam se sto nije bilo repertoara za ovu nedelju, ali za koji dan stize repertoar za sledecu. Uskoro pocinje raspust (za nas "mladje" korisnike koji smo jos u srednjoj skoli), pa se nadam da cete to iskoristiti da se kulturno uzdignete:). Pozdrav Aleksandar
umetnost.93 brka, -> #90, olio
> Ma idemo mi u pozoriste, samo neko malo manje ili malo vise > ne kupuje novine pa nezna repertoar pozorista. > Kada bi repertoare pozorista ubacivali u postanske sanducice > kao ono za pice ili kupovinu ili prodaju stana, bilo bi mi lakse. A sta mi tu mozemo... Za mene je pozoriste neka vrsta oaze u kojoj pokusavam da pobegnem od onoga sto se nalazi napolju. Dosta mojih prijatelja ima neke pogresne predrasude o pozoristu, za njih je pozoriste sinonim za nesto dosadno i konzervativno. Moje je misljenje da su to traume iz detinjstva:) - kad su bili klinci vodili su ih na decije predstave u Bosku Buhi, Puzu, Radovicu... gde su morali da 1.5h sede na neudobnim stolicama, da cute i da gledaju nesto sto ih recimo ne zanima. Voleo bih da svako ko ide u pozoriste, od ljudi koji su ovde na Sezamu, napise nesto posle svake predstave koju je gledao. Tako bi i ostali znali da li da idu ili ne (mada je moje misljenje da treba pogledati i ono za sta neko kaze da je lose - ukusi su razliciti). Pozdrav Aleksandar
umetnost.94 obren,
Pošto već duže vreme jurcam po Internetu sajtove posvećene mehaničkim ručnim časovnicima, skupio sam dosta materijala o razvoju časovnika kroz istoriju, od nastanka do danas, tako da ću sledećih dana slati u nastavicima vrlo zanimljivu hronologiju sa prigodnim sličicama. Nadam se da će vam se dopasti... :)
umetnost.95 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#1) Sve je počelo, kao što i dolikuje, sa jajetom. Negde oko 1500. godine, Peter Henlajn (Peter Henlein), majstor iz Nuremberga u Namačkoj, napravio je prvi džepni časovnik u istoriji. Satni mehanizam bio je smešten u ovalno gvozdeno kućiše sa poklopcem, i imao je kazaljku koja je pokazivala samo sate, ali ne i minute. Ovakvi satovi ubrzo su prozvani "Nuremberška jaja", zbog svog karakterističnog oblika. Prvi džepni časovnik, kao i njegovi dalji sledbenici kroz istoriju, radili su na principu jednog jednostavnog ali genijalnog izuma - spiralne opruge koja je postepenim odmotavanjem obezbeđivala neophodnu energiju za pokretanje kazaljki, za razliku od, do tada isključivo primenjivanog mehanizma sa tegovima, koji je zbog svojih dimenzija i principa rada bio primenjiv samo statičnim i izuzetno velikim satovima. Ti prvi časovnici bili su vrlo retki, neverovatno skupi i predstavljali su više statusni simbol nego upotrebljivu hronološku napravu. Nisu imali kazaljku za minute, pošto je i tačnost u satima bila vrlo jadna, a morali su da se navijaju bar dva puta dnevno pomoću specijalnog ključa. Vlasnici su ih nosili na lancu oko vrata ili u tašnama. Tačnost satova popravljala se postepeno kroz 16. i prvu polovinu 17. veka, ali bez nekih prevelikih tehničkih proboja. Međutim, 1675. godine napravljen je drugi "kvantni skok" nakon izuma spiralne opruge - bila je to takozvana "balans" opruga koja je obezbeđivala ravnomerno oslobađanje energije glavne, spiralne, opruge omogućavajući tako vremenski ujednačene oscilacije koje nisu previše menjale period tokom slabljenja glavne opruge. Većina istoričara pripisuje zasluge za ovaj izum Holanđaninu Kristijanu Hajgensu (Christian Huygens). Satovi koji su koristili Hajgensov izum imali su za to vreme fantastičnu malo odstupanje - svega 5 minuta dnevno (treba napomenuti da je prvi sledeći suštinski pomak u tačnosti došao tek sa pojavom elektronskih časovnika). Dalje munjevito poboljšavanje tačnosti usledilo je vrlo brzo nakog izuma balans opruge - prvi časovnici sa kazaljkom za minute pojavili su već 1690. godine, a prvi hronograf (časovnik sposoban da meri proteklo vreme od trenutka uključivanja, nezavisno od glavnog satnog mehanizma) oko 1776. godine. Ipak, jedan od najvažnijih momenata 18. veka nije bio izum balans-opruge već rođenje Abrahama-Luja Brežea (Abraham-Louis Breguet), bez sumnje najvećeg majstora časovničarskog zanata svih vremena. Rođen u Nojhatelu (Neuchatel) u Švajcarskoj, Breguet je proveo najveći deo svog radnog veka u Parizu, radeći kao ekskluzivni časovničar i juvelir za tadašnju dvorsku elitu, sve do Francuske buržoaske revolucije. Nakon smirivanja sukoba, Breže ne samo da je pošteđen bilo kakvih neprijatnosti već je nastavio da radi i za novu vlast. Satovi "Breguet" bili su omiljen statusni simbol svih evropskih monarhija, a poznato je i da je američki predsednik Džordž Vašington posedovao jednog Brežea. Ipak, najveći kolekcionari njegovih remek-dela bili Marija Antoaneta i ruski car Aleksandar I. Jedan od najkapitalnijih Bružeovih izuma bio je takozvani turbiljon (tourbillon), mehanizam koji je služio za kompenzaciju grešaka koje satni mehanizam generiše kada se drži u različitim pozicijama. U osnovi skoro neizmenjen turbiljon, nalazi se u većini basnoslovno skupih mehaničkih satova današnjice! Pored toga, Breže je izumeo i časovnik koji može da radi preko 60 sati bez navijanja. Tu je i tzv. večiti kalendar (perpetual calendar), nazvan tako jer se automatski prilagođavao i pokazivao tačan datumu u mesecu vodeći računa čak o prestupnim godinama. I ovaj izum je, poput turbilona, pretrpeo vrlo male izmene iako se i danas primenjuje naveliko u basnoslovno skupim Švajcarskim mehaničkim satovima. Takođe, ne treba zaboraviti ni Breguetov izum koji je, nekada vrlo nežne časovnike, učinio otpornim na jake udarce (tzv. shock proofing), kao ni mala remek dela, koja su po njegovim detaljnim projektima sklapale istovremeno stotine ljudi u njegovoj radionici, pri čemu pouzdanost i tačnost njegovih kreacija nisu ni do danas nadmašeni. Ono što je odlikovalo sve Brežeove časovnike, jeste tanano i vrlo elegantno kućište, totalno različito od preovlađujućih kreacija u rokoko stilu. Breže je prvi lansirao i trend graviranja kazaljki, tako da su čak i ti, obično vizuelno zapostavljani delovi jednog časovnika, bili prava umetnička dela koja danas plagiraju mnogi veliki proizvođači (često se u katalozima i navodi da neki model ima kazaljke u "Breguet" stilu). Period u kome je Breže aktivno radio bio je u neku ruku i most između dve ere u istoriji časovničarstva - prve u kojoj je džepni časovnik bio ekskluzivna privilegija elite, i druge, industrijske, u kojoj je sat bio nasušna potreba novonastale industrijske oligarhije. Sve veći rast svetskog stanovništva zahtevao je masovniju upotrebu časovnika koji su omogućavali neophodnu sinhronizaciju gradskog života; potražnja za satovima neprestano je rasla, njihova cena time sve više padala. Pojava železnice donela je sa sobom i pravu jagmu za jeftinim i pouzdanim džepnim satovima, kako u Evropi tako i u Americi. Železnica je, takođe, donela i potrebu za ustanovljavanjem vremenskih zona, jer su ogromna prostranstva koja su se prelazila u samo jednom danu donosila i problem sinhronizacije vremena na časovniku i aktuelnog doba dana u delu sveta u kome se putnik nalazio. Sve ovo je činilo časovnik sve manje luksuzom, a sve više prirodnom potrebom svakog čoveka, tako da je produkcija satova u periodu od 1800. do 1875. porasla sa 250.000 na 2.5 miliona godišnje, odnosno čak deset puta, pri čemu je dve trećine satova proizvedenih na svetu u to doba, poticalo iz Švajcarske. Početkom 19. veka došla je i standardizacija velikog broja delova u satnim mehanizmima, koji su sada proizvođeni mašinski umesto ručno a time bili i znatno jeftiniji za proizvodnju. Američka kompanija Waltham Watch Co. bila je jedan od pionira u proizvodnji satova mašinske produkcije, jedno vreme zapretivši čak i da preuzme primat od Švajcarskih proivođača. Ipak, Švajcarska je ipak odnela pobedu na tržištu, jer su njeni satovi bili neprevaziđeni kako u kvalitetu, tako i u tačnosti i prestižu na tržištu usled mnogo duže tradicije u proizvodnji od potpuno anonimnih Amerikanaca. U to vreme "rata" sa Amerikancima, Švajcarska industrija satova dostigla je svoje zvezdane trenutke. Kompanije poput Patek-Filipa (Patek-Philippe) započele su trend proizvodnje unikatnih primeraka namenjenih ekskluzivnoj klijenteli, uglavnom krunisanim glavama Evrope. Početak 19. veka doneo je i novi način nošenja satova, a to su satovi sa narukvicom. Prve "wristwatch" satove nosile su isključivo dame, jer su muškarci smatrali da je neprimereno da nose oko ruke narukvice pa makar to bili i satovi. Zabeleženo je da je kraljica Elizabeta I nosila maleni sat na zglobu svoje ruke, zajedno sa minijaturnim prsten-satom sa iglicom, koji je služio da grebanjem podseti kraljicu na neku obavezu koju treba da izvrši u tačno određeno vreme. Godine 1906. čuveni juvelir Kartije (Cartier) napravio je za bogatog avijatičara Alberta Santos-Dumonta, ručni sat koji mu je omogućavao da u svakom trenutku vidi tačno vreme ne skidajući ruke sa upravljača aviona. Pet godina kasnije, Kartije predstavlja prvu komercijalnu liniju ručnih satova (sa narukvicom) pod imenom "Santos-Dumont", za evropsko visoko društvo. I danas su satovi iz linije "Santos de Cartier", jedni od najprestižnijih i najskupljih satova na svetu. Ipak, ručni satovi (satovi sa narukvicom) su na šire prihvatanje naišli tek sa dolaskom Prvog svetskog rata, kada su vojnici videli svu praktičnost nošenja sata na zglobu ruke, nasuprot klasičnog džepnog časovnika na lancu. Već 1920. godine, produkcija ručnih časovnika nadmašuje proizvodnju džepnih. Pojavljuju se i vrlo smeli oblici, poput kvadratnog (Santos-Dumont), što je do tada bilo nezamislivo, a satovi su pri tom dekorisani vrlo smelo i originalno. Švajcarska je i tada lider u svetskoj produkciji satova, a firme kao što su Patek-Philippe, Vacheron Constantin, Audemars Piguet, Rolex i sl. ostale su do danas najprestižnije svetske marke. Kako su dekade prolazile, švajcarski majstori su razvijali sve uspešnije tehnike minijaturizacije, smišljajući sve brojnije i različitije dodatke običnom časovniku (hronografi, ripiteri, kalendari, savršeniji turbiljoni, automatsko navijanje itd.) Švajcarci su istovremeno napravili svoje satove neverovatno pouzdanim: Kada je NASA htela da proveri ponašanje zemaljskih satova u svemiru, anonimno je kupila jedan Omegin "Speedmaster" u juvelirnici u Hjustonu i poslala ga zajedno sa svojim astronautom u svemir. Pokazalo se da je časovnik podjednako dobro radio i u svemiru kao i na zemlji, a Omegin Speedmaster je postao i prvi sat koji je stigao na mesec 1969. godine na ruci Nila Armstronga. Švajcarski "Apolo" trijumf bio je ipak kratkog veka. Samo nekoliko meseci kasnije, tehnologija izrade satova doživela je gigantski skok, ravan onom koji je Armstrong načinio na mesecu - desilo se to ne u Švajcarskoj, već u Japanu... To be continued... :) satovi#1.zip
umetnost.96 sljubisic, -> #95, obren
Drago mi je da si pricu o mehanickim satovima svrstao u temu umetnost, jer joj je tu svakako i mesto :) >Svajcarska je i tada lider u svetskoj produkciji satova, a firme kao sto >su Patek-Philippe, Vacheron Constantin, Audemars Piguet, Rolex i sl. ostale >su do danas najprestiznije svetske marke. Naravno, mislim da ne treba izostaviti cuveni IWC (International Watch Company), sirom sveta daleko poznatiji pod imenom grada u kome se nalazi - Schaffhausen. Ovaj grad je jos 1409 imao neku vrstu automata za zvonjavu montiranog u zvoniku lokalne crkve, koji je projektovao i napravio njen svestenik. Sam IWC je formiran 1868., i od tada se brizljivo vodi evidencija o svakom izradjenom i prodatom primerku koji nosi ovu oznaku. Svaki prime- rak ima svoj serijski broj po kome se moze tacno utvrditi koji ga je majstor sastavio, datum kada je napustio Schaffhausen i ime kupca koji imao cast da u svom dzepu ili na ruci nosi jedno takvo remek delo mehanike. Zanimljivo je da je u jednom IWC-ovom katalogu, kao kuriozitet navedena prica da je izvesta gospodja iz Beograda, 8. Marta 1967. godine obavestila IWC da poseduje sat sa serijskim brojem 9856, kojeg je nasledila od oca i da bi volela da nesto vise zna o njegovom poreklu. Ispostavilo se da je sat napravljen za Ferdinanda I, koji ga je poklonio ocu ove gospodje negde 1906 godine, jer je on bio svojevrsni adjutant pomenutog Ferdinanda I koji ga je ispred srpse vlade uvek pratio na njegovim putovanjima na ovim prostorima. IWC je taj 80 godina star sat otkupio, samo mu ocistio mehanizam, i utvrdio da mu je preciznost ostala na +/- 4 sekunde na 24 sata! Poput Ferdinanda I, poznati nosioci Schaffhausena su bili na primer C.G. Jung (ser. br. 132006) kao i Ser Vinston Cercil (ser. br. 955025). Zanimljivo je da je prvi digitalni sat napravljen jos daleke 1880 i to upravo u ovoj fabrici :) Iako ce mnogi pomisliti da se radi o nekoj gresci, sve je sasvim u redu jer sam rekao digitalni, ali ne i elektronski (sto je u danasnje vreme postalo gotovo jedno te isto). Naime, ovaj sat nije imao skazalje (osim sekundare) vec su se sati i minuti ocitavali slicno kao sto na danasnjim satovima ocitavamo datum (rupa kroz koju se vidi disk koji rotira, na kome su redom ispisani brojevi). IWC je bila i jedna od prvih fabrika satova koja se upustila u proizvodnju satova od titanijuma, a dizajner prve serije ovakvih satova nije bio niko drugi do Ferdinand Porche. Tu su zatim i satovi od kompozitnih materijala (keramike) kao i cuveni "Ingeniur", prvi rucni sat koji bez problema moze raditi u okruzenju jakih elektromagnetnih polja (magnetna rezonanca, razne elektrane i energetska postrojenja i sl.) do jacine od 500.000 a/m! Stvari poput gravure 11 ljudskih figura, 63 zmije i 71 razne druge zivo- tinje, a sve to na "skeletu" mehanizma jednog dzepnog IWC sata se jedno- stavno ne mogu recima opisati, to se jednostavno mora videti, pozeljno uzivo :) Ukratko, po meni, IWC pravi najelegantnije i najpreciznije mehanicke satove koje i mi, obicni smrtnici mozemo sebi da priustimo. Sto se pak Vacheron Constantin firme tice, ona osnovana nekih 100-nak godina pre IWC (tacnije 1755), a posedovanje sata ove marke oduvek je bio (i ostao) statusni simbol. Ime je dobila po osnivacu Jean-Marc Vacheronu, po obrazovanju istoricaru, koji je fasciniran mehanikom i satovima, odlucio da batali svoj dotadasnji zivotni poziv, i da se okusa kao prozivodjac satova. Sama konstrukciona resenja su od pocetka bila dobra, ali ono sto je ove satove izdvajalo od ostalih bio je njihov raskosan dizajn i skupo- ceni materijali koje je Vacheron koristio. Medjutim, pravi procvat ova firma dozivljava tek 1819 kada su Jacques-Barthelemy Vacheron (Jean-Marcov sin) i njegov prijatelj, avanturista i pustolov Francois Constantin sklopi- li ugovor o saradnji: Vacheron ce poput svoga oca da sedi i da pravi satove, a Constantin ce da putuje po Evropi i da ih prodaje. Ovo se poka- zalo kao jako dobar pristup, i ubrzo nakon toga Vacheron postaje cuvena i jako trazena marka satova, narocito kod zenske aristokratije tog doba koju je verovatno vise privlacila Constantinova reputacija nego sami satovi. No, bilo kako bilo, 1880 godine firma zvanicno dobija naziv kakav i sada nosi (Vacheron Constantin) i usvaja malteski krst kao svoj zastitni znak. I dan danas ovi satovi vaze za najeksluzivnije, prave se gotovo iskljucivo samo od zlata i platine (sa dodakom dragog kamenja, podrazumeva se :) a cini mi se da ima samo dva modela koji su kombinacija nerdjajuceg celika i zlata. Dobiti sat bez zlata a da nosi malteski krst jednostavno nije moguce, sto se ne moze reci za Patek Philippe, Rolex, Baume et Mercier, IWC i druge sirom sveta poznate proizvodjace i njihove modele. Sto se znamenitih ljudi koji su nosili sat ove marke tice, postoji prica da je pokojni Josip Broz nosio rucni Vacheron Constantin koji je navodno zaplenjen od jednog zarobljenog italijanskog generala, clana cuvene industrijalske porodice sa severa Italije. No, da ja stanem na vreme, ipak je obren naceo ovu temu, red bi bio i da nastavi sa pricom :)
umetnost.97 pifat, -> #95, obren
Nadam se da moje ispravke neće izgledati kao traženje dlake u jajetu, ali mislim da je red da transkripcija stranih imena u ovom sjajnom serijalu bude valjana. Počnimo od početka: Grad Nuremberg je ono što mi poznajemo kao Nirnberg, poznat i po velikom sudskom procesu nacističkim ratnim zločincima posle II svetskog rata. Abraham Louis Breguet se na srpskom preziva Brege - poput slavne marke aviona iz prve polovine ovog veka. Neuchatel (francuska verzija) ili Neuenburg (nemačka verzija) bi se u srpskoj verziji najpravilnije zvao Nšatel, ali se ovde uvrežila iskvarena transkripcija Nojšatel, kao što se i jezero pored koga se nalaze grad i kanton naziva Nojšatelskim :) Kanton je već dugo poznat kao sedište snažne industrije časovnika.
umetnost.98 brka,
Nadam se da neko prati ovaj repertoar """"""""""""""""""""""""""""""""""""" 22 XII ponedeljak ----------------- + Narodno pozoriste, Velika scena, 19h IDIOT, po romanu F.M. Dostojevskog + Zvezdara Teatar, 20h PROFESIONALAC, Dusan Kovacevic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GOSPODJA MINISTARKA, Branislav Nusic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h POLONJEZA OGNJINSKOG, Nikolaj Koljade + Atelje 212, Mala scena, 20:30h OLEANA, D. Memet + Teatar T, 19:30h NEKI TO VOLE VRUCE, mjuzikl Stouna, Merila i Stajna 23 XII utorak ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h LAGUM, Svetlana Velmar Jankovic + Zvezdara Teatar, 20h BAS BUNAR, Aleksandar Popovic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h NE OCAJAVAJTE NIKAD!, Branislav Nusic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h CEZNJA POD RESTOVIMA, Judzin O'Nil + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h KAMEN ZA POD GLAVU, Milica Novkovic
umetnost.99 brka,
24 XII sreda ------------ + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BEOGRADSKA TRILOGIJA, Biljana Srljanovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBINKO I DESANKA, A. Popovic 25 XII cetvrtak --------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h ART, J. Reza + Zvezdara Teatar, 20h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h JOVANA OD METROA, V. Stevanovic + Teatar T, 19:30h -> P R E M I J E R A <- NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BUBA U UHU, Zorz Fejdo + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h KUME I KNEGINJE, Milisav Mirkovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keselring
umetnost.100 brka,
26 XII petak ------------ + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h BEOGRADSKA TRILOGIJA, Biljana Srljanovic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h RAZVOJNI PUT BORE SNAJDERA, Aleksandar Popovic + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h GOVORNA MANA, Goran Markovic -> PREMIJERA <- + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic PREMIJERA + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Dadov, 21h OBICNO VECE, Milan Gutovic 27 XII subota ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 20h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA, T. Man + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h POSLEDNJA BITKA KNEGINJE MILICE, Slobodan Zikic 28 XII nedelja -------------- + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h FILUMENA MARTURANO, E. de Filipo + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h DEVOJKA MODRE KOSE, Vida Ognjenovic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISOLOVKA, Agata Kristi + Bitef Teatar, 20h KARTA ZA VISE VOZNJI, Ister Teatar ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643 Pozdrav Aleksandarz
umetnost.101 dr.grba, -> #100, brka
>> Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem >> sto objektivniji. Nikad ne postoji dovoljno objektivno. I sam si prokomentarisao da treba gledati što više predstava, čak i kad ih neko nazove lošim. Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi jednak redosled pozorišta, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ćeš popunjavati podacima za prikladni datum. Još nešto: možeš slobodno da staviš podatke za celu nedelju u jednu poruku, lakše se handluje.
umetnost.102 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#2) Kvarcna revolucija Katolički je Božić, 25. decembar 1969, a japanska kompanija Seiko ima spreman perfektan Božićni poklon. Naravno, zbog cene od 1250$ poklon je pomalo skup za prosečnog kupca, ali manje vredi ručni časovnik koji greši manje od jedne sekunde dnevno i pri tome mu uopšte nije potrebno navijanje? Seikov "Quartz Astron 35SQ", ponosno predstavljen na Božić 1969. godine, odjeknuo je kao pucanj širom planete. Bio je to početak jednog novog doba u proizvodnji satova, kada će se nekadašnja velika imena najednom naći na margini događanja dok će predvodničku palicu preuzeti novi proizvođači. Ipak, za kupce će to imati samo dobre efekte - satovi će postati tačniji i jeftiniji nego ikada pre u svojoj istoriji. U centru tornada koji je počeo da duva, nalazio se majušni kristal kvarca koji je pri električnoj pobudi oscilovao 32768 puta u sekundi pri čemu je period oscilacija bio precizniji nego kod bilo kog mehaničkom časovnika pa i onih najskupljih. Proizvodnja Seikovog Astrona jedva je stizala da podmiri potražnju, i već je svima bilo jasno u kom pravcu duvaju vetrovi budućnosti. Samo pet meseci nakon Seika, američka kompanija Pulsar predstavila je novi instant hit - kvarcni časovnik koji je vreme pokazivao digitalno umesto kazaljkama. Prvi kvarcni digitalni časovnik u istoriji koristio je za prikaz svetleće (LED) diode i to samo kada se pritisne određeno dugme pošto je potrošnja baterija bila enormno velika a time i trajanje baterija neupotrebljivo malo. Problemi sa potrošnjom baterija bili su i glavni razlog što je Pulsar ugledao tržište tek tri godine nakon predstavljanja, što je Seiku bilo dovoljno da postane neprikosnoveni lider u svetu kvarca. Kada se konačno, 1972. godine, pojavio na tržištu, Pulsar je koštao dobrih 2100$, prodavao se u juvelirskim radnjama poput Tifanija zajedno sa najvećim Švajcarskim markama (iako je izgledao prilično kič i neotesano), a ubrzo je postao pravi statusni simbol američkih bogataša. Do kraja 1972. godine, već 50 proizvođača u svetu je pravilo kvarcne časovnike sa LED displejem, koji su se mogli kupiti i za 50 dolara! Ipak LED nije trajao dugo - krajem sedamdesetih Japanci uzvraćaju udarac i izbacuju satove koji umesto LED dioda koriste tečni kristal za prikaz. Ovakvi satovi su mnogo jeftiniji, sa daleko manjom potrošnjom baterija i znatno manjih gabarita, tako da uskoro potpuno izbacuju LED konkurente sa tržišta. Ubrzo nekoliko hiljada kompanija širom sveta, mahom iz Hong-Konga, počinje da prouzvodi jeftine "liquid crystal" kvarcne satove koji se mogu nabaviti i za desetak dolara. Digitalno ludilo svoj vrhunac dostiže sredinom 80-ih godina, kada je samo jedna trećina proizvedenih kvarcnih satova bila analogna. Međutim kao što to obično biva glamur i mističnost digitalnih satova nestali su sa njihovom hiperprodukcijom, samo 10 godina nakon pojave. To međutim ni u kom pogledu nije značilo i kraj kvarca, koji je naprotiv svake godine sve više i više istiskivao mehaničke satove iz masovnog tržišta zbog očiglednih prednosti u tačnosti, praktičnosti i ceni, tako da praktično više nije bilo čoveka na svetu koji na svojoj ruci nije imao sat. Kvarcni satovi postaju i neka vrsta svakodnevnog modnog detalja, jer su nesputani dizajnerskom tradicijom poput mehaničkih prethodnika. Sredinom 80-ih godina, u Švajcarskoj je osnovana kompanija "Swatch" koja će ubrzo postati najveći "fashion watch" proizvođaš na svetu. Druge Švajcarske kompanije, su naprosto iskoristile prednosti kvarca i pravile ultra-elegantne analogne satove, poput Concordovog modela "Delirium" tankog samo 1.98mm! Pored toga, kvarc je, uz napredak mikroeletronike i čipova, omogućio i značajno proširivanje funkcija običnih satova - hronografi (štoperice), datumski pokazivači, alarmi i druge stvari koje su nekada pravili retki majstori koji su svoje znanje prenosili s kolena na koleno, sada su bili sastavni deo svakog drugog kvarcnog sata po ceni od par desetina dolara. Danas je kvarc suvereni vladalac u svetu časovnika. Sve dok neko ne bude izumeo atomski časovnik koji će stajati na zglobu ruke, teško da će kvarc sići sa trona. Međutim, iako su mnogi smatraći da ći kvarc sahraniti mehaniku, nisu ni slutili da u stvari sledi prava renesansa mehaničkih satova... seiko.jpg