CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - oko.sveta

oko.sveta.1 dr.grba,
Oduvek nas je fascinirao susret sa novim mestima, novim ljudima, različitim kulturama. Nema čoveka koji ne voli da putuje, nema onog ko ne nosi neko daleko mesto u srcu. I verovatno nema onog ko ne voli da čuje dobru priču o takvim mestima. Podelite sa drugima svoja iskustva sa putovanja. Pošaljite neku zanimljivu fotografiju. Raspitajte se o nekom mestu u koje ćete otići, možda ćete dobiti dragocenu informaciju. Ako ste globtroter, kosmopolit i ako volite da prepričavate, ovo je tema za vas.
oko.sveta.2 passinger, -> #1, dr.grba
Imam ja slicice 22. bloka, pa ako nekome zatreba ... :) Kako je otici na Maltu ( nevezano za letovanje ) ? Video sam ovde da se ljudi zale da je to pust kamenjar, a neki moj poznanici su bili pa su odusevljeni npr. vecernjim izlascima i sl. Da li oni to mene "farbaju" ili ima tu nesto ?
oko.sveta.3 ilazarevic, -> #2, passinger
> a neki moj poznanici su bili pa su odusevljeni npr. > vecernjim izlascima i sl. Moja drugarica i njena sestra bile su letos na Malti. Odlično su se provele. Mesta za izlaske su sjajna, turistički site-ovi takođe.
oko.sveta.4 passinger, -> #3, ilazarevic
>> a neki moj poznanici su bili pa su odusevljeni npr. >> vecernjim izlascima i sl. >Moja drugarica i njena sestra bile su letos na Malti. Odlicno su se >provele. >Mesta za izlaske su sjajna, turisticki site-ovi takode. Znaci, odgovara za "ziv" odmor, a ne za spavanje i _odmor_. Samo, navodno da su klubovi puni homosexualaca ?!
oko.sveta.5 ilazarevic, -> #4, passinger
> Samo, navodno da su klubovi puni homosexualaca ?! To već ne znam :) Nisu mi pričale, da ih ne bi ocinkario dečkima ;)
oko.sveta.6 sjocic, -> #3, ilazarevic
-> Mesta za izlaske su sjajna, turistički site-ovi takođe. Moze li adrese tih 'site'-ova ?
oko.sveta.7 sjocic,
Neko se raspitivao za Maltu... Ako može da pomogne, sledi fajl sa Mapom ostrva i uvodna strana 'Malta home page'-a, naravno u Html formatu. malta.zip
oko.sveta.8 ilazarevic, -> #6, sjocic
> Moze li adrese tih 'site'-ova ? Pitaću ih. Možda su nešto od toga i obišle ;)
oko.sveta.9 schef,
Hitno su mi potrebni brojevi telefona hotela u Novom Sadu ('Sajam', 'Putnik', 'Petrovaradin' i drugih). G.
oko.sveta.10 misar, -> #9, schef
> Hitno su mi potrebni brojevi telefona hotela u Novom Sadu Sajam 20-399 Putnik 615-555 Varadin 431-122(Petrovaradin) Novi Sad 334-133 Park 611-711 Vojvodina 621-122
oko.sveta.11 velicko, -> #10, misar
> Putnik 615-555 Možda nije za ovu temu, ali mi nije jasno... Treba mi smeštaj u Putniku od 17.10.96 nadalje. Ne prihvataju nikakve rezervacije, niti pristaju da unapred uplatim smeštaj... Jel to neki običaj? U to vreme je sajam, može se desiti da sve bude prebukirano.. :( Koji je hotel najbliži Putniku?
oko.sveta.12 dr.grba, -> #11, velicko
>> Koji je hotel najbliži Putniku? "Vojvodina", odmah ispred u bulevaru.
oko.sveta.13 zsavkov, -> #12, dr.grba
Brojevi telefona hotela u Ujvidek-u: - "NOVI SAD" 334-133 - "PARK" 616-133 - "PUTNIK" 28-040 - "SAJAM" 25-576 - "VOJVODINA"622-122 - "TVRĐAVA" 431-122 VELIKI pozdrav iz Novog Sada...
oko.sveta.14 haevorn,
Danas sam bio neverovatno prijatno iznenađen kupujući voznu kartu u birou "Wasteelsa" na železničkoj stanici. Službenici, dvoje njih, a naročito tip koji je nešto kuckao u Excelu, bili su vrlo uslužni, lepo su mi objasnili i posavetovali me kojim vozom da idem do Budimpešte, proćaskali smo o povlašćenoj vožnji kroz Europu (što Wasteels i radi - za mlađe od 26 godina, cena je 20-30% manja za međunarodna putovanja) itd. Vrlo sam bio iznenađen - takve stvari se retko mogu videti na našoj železnici. Btw, preporučili su mi voz koji polazi u 8 ujutru i ide do Beča. Kažu da je to naš najkulturniji vlak. :)
oko.sveta.15 mikis, -> #14, haevorn
+> su mi objasnili i posavetovali me kojim vozom da idem do Budimpešte, +> proćaskali smo o povlašćenoj vožnji kroz Europu (što Wasteels i radi - +> za mlađe od 26 godina, cena je 20-30% manja za međunarodna putovanja) Još da nam kažeš koliko košta karta do Budimpešte (na nas mlađe, naravno ;)
oko.sveta.16 baker,
Canada's W O N D E R L A N D canada's premier theme park Toronto, Ontario Ukoliko ga niste videli uzivo, sad imate priliku da ga vidite bar ovako, jer "bolje ikako, nego nikako". Ovo je ulaznica u park. Pogledajte! .. canada.jpg
oko.sveta.17 baker,
Mapa WONDERLAND-a! Pogledajte sta sve i kakvih zabava tamo ima. Srce ce vas zaboleti kad vidite sta sve propustate (za sad) Ko zna, mozda jednog dana... ... wonder.jpg
oko.sveta.18 baker,
Nigara Fall's Jedna mala revija slika sa Niagarinih vodopada. Ko nije bio tamo, sad ima sansu da vidi deo Niagarinih vodopada koji se naziva Horseshoe (potkovica). Inace slika je napravljena sa Americke strane. .. niagara1.jpg
oko.sveta.19 baker,
"Devicanska Magla" Jos jedan prizor sa Nijagarinih vodopada. Slika je takodje napravljena sa Americke strane. Zamislite samo kako ovo izgleda uzivo.... .. niagara2.jpg
oko.sveta.20 vstan, -> #19, baker
> Slika je takodje napravljena sa Americke strane. > > Zamislite samo kako ovo izgleda uzivo.... ... a tek sa prave strane.
oko.sveta.21 baker, -> #20, vstan
> ... a tek sa prave strane. Naravno, mislis na Canadsku stranu ;) ..
oko.sveta.22 baker,
Ovo je slika Nijagarinih vodopada sa Kanadske strane, inace ovaj deo vodopada pripada Americi. Bozanstveno! ..Zivi bili pa videli.. .. niagara3.jpg
oko.sveta.23 baker,
Ovo je brodic koji vozi turiste u podnozije Niagarinih Vodopada. Turisti na sebi imaju kisne mantile plave i zute boje, plave kabanice nose Kanadski, a zute Americki turisti. Vecina njih ponese i fotoaparate kako bi slikali vodopade iz sto vece blizine, ali ako fotoaparati nisu vodootporni... mogu da se bace... .. niagara4.jpg
oko.sveta.24 sobrenovic,
Ima ovde izuzetno lepih slika... U vezi sa tim, imam jedan predlog: Pre izvesnog vremena, ne secam se u kojoj konferenciji ili direktorijumu osvanuo je Fractal Imager, program koji, po meni, donosi pravu revoluciju u radi sa slikama. 1. Slike se kompresuju izuzetno mnogo. Na primer, ako se zada najveci stepen kompresije, moze da ide i do 200:1, a i tada je kvalitet prilicno dobar 2. Pri zumiranju dolazi do izoblicenja tek kod vecih odnosa dok se zumiranjem i do 10 puta dobija dosta dobra slika Ako se uzme u obzir stepen kompresije i kvalitet dobijene slike mislim da bi trebalo da saljemo slike iskljucivo u .FIF formatu (proizvodi ga upravo Fractal Imager). Ako ga nema ovde, javljajte. Ako nije SW ili PD, javljajte u mail :)
oko.sveta.25 river, -> #24, sobrenovic
=> Pre izvesnog vremena, ne secam se u kojoj konferenciji => ili direktorijumu osvanuo je Fractal Imager, program => koji, po meni, donosi pravu revoluciju u radi sa slikama. Nalazi se u konferenciji PCUTIL.4 uz poruku 7.328 (1.317.034). Bilo bi stvarno dobro da se svi izjasnimo po ovom pitanju, i da vidimo da li će FIF u buduće da nam bude standard.
oko.sveta.26 dr.grba, -> #25, river
>> Bilo bi stvarno dobro da se svi izjasnimo po ovom pitanju, >> i da vidimo da li će FIF u buduće da nam bude standard. Predlažem da se ostane pri JPG formatu, onako kako ja naš galerista predložio: 75% kompresije, odnos gabarita i kvaliteta je približno optimalan. Ovde želim da napomenem jedno: tehnički kvalitet obrade slike NIJE kriterijum ocene u galeriji. Rasteretite se razmišljanja o takvim problemima. Ako nemate mogućnost da dospete do JPG formata (što je, nadam se, već prevaziđen problem kod većine korisnika), uvazavamo i PXC i BMP, što su de facto standardi. Zipujte ili arjujte (aj'me konstrukcije! (: )sličicu, pa je šiljnite tako. Nema ljutnje, nema problema.
oko.sveta.27 baker, -> #25, river
> Bilo bi stvarno dobro da se svi izjasnimo po ovom pitanju, > i da vidimo da li ce FIF u buduce da nam bude standard. Odlicna ideja. Samo bih zamolio nekog da mi fajl baci u mail, jer vec treci put neuspevam da ga skinem i PC.UTIL Hvala unapred. pozdrav.
oko.sveta.28 baker,
Canadian Horsshoe Falls. Naziv slike. Na slici se tacno vidi oblik Kanadskog dela vodopada, inace ovaj deo je i naj atraktivniji. U donjem levom uglu slike, mozete videti brodic koji vozi turiste, na slici se vidi na koju daljinu od vodopada ih dovodi. Zbog velikog vodenog oblaka nije mogao prici blize. Vidi se i panorama sa koje se gledaju vodopadi. ..pogledajte.. niagara5.jpg
oko.sveta.29 baker,
American Falls at Night. Samo ime kaze, ovako izgledaju vodopadi nocu.... Inace Americka vlada je za osvetlenje vodopada postrosila 1,3 miliona dolara. Na slici se vidi da ih nisu uzalud potrosili. Inace Arika godisnje izdvaja oko 23,4 miliona dolara za odrzavanje Turistickog centra Niagara Falls. "Malo li je na ovu skupocu" (c) Dogodilo se na danasnji dan. ..Pogledajte i uzivajte.. niagara6.jpg
oko.sveta.30 djcorto,
Da li ce baker da svojerucno prebacuje fotke u galeriju, ili cemo morati mi? Ovo bogme shvatam kao prvi komplet za novu izlozbu ... jos fali putopis :)
oko.sveta.31 calex, -> #27, baker
║ Samo bih zamolio nekog da mi fajl baci u mail, ║ jer vec treci put neuspevam da ga skinem i PC.UTIL Ë────────────── Gde je problem? Ja sam ga baš juče skinuo iz konferencije. Kaži šta se tebi dešava pa da vidimo šta smeta. :)
oko.sveta.32 dr.grba, -> #30, djcorto
>> Da li ce baker da svojerucno prebacuje fotke u galeriju, ili >> cemo morati mi? Prvo da čujemo ko je autor tih fotki.
oko.sveta.33 baker, -> #31, calex
> Gde je problem? Ja sam ga bas juce skinuo iz konferencije. Kazi > sta se tebi desava pa da vidimo sta smeta. :) E ovako... Sve se lepo odigra dok nekrenem da ga startujem, tad se pojavi "broken archive" ??????? Nemam pojma u cemu je problem :(( ..
oko.sveta.34 baker, -> #30, djcorto
> Da li ce baker da svojerucno prebacuje fotke u galeriju, ili > cemo morati mi? Pa, ako budem mora ja, onda 'ocu :> > Ovo bogme shvatam kao prvi komplet za novu izlozbu ... jos > fali putopis :) Putopis spremam. Poslacu jos tri preostale fotke, pa onda ide putopis. Nadam se da protiv ovog niko nema nista protiv :( pozdrav..
oko.sveta.35 baker, -> #32, dr.grba
> Prvo da cujemo ko je autor tih fotki. Fotke sam naravno napravio ja i spojio ih u mini album. Slikao sam sa svojom PRACTIKOM. ..
oko.sveta.36 baker,
Niagara 06h, izlazak sunca, tanka izmaglica nad vodom koja lici na blago isparenje, vodopadi jos nisu posli punom parom (najvisi nivo vode je oko 15h). Za one koji ne znaju... Na Nijagarinim vodopadima se nalazi oko tridesetak centrala, koje snadbevaju 70% Amerike i Kanade strujom... ..in inglis.. Sunrise over the Canadian Horseshoe Falls. .. niagara7.jpg
oko.sveta.37 baker,
U Kanadi kao sto znate zima je ubitacna, temperatura ide i do -40 stepeni C. Sto je naravno rekord do sada, otprilike je negde oko -23 do -12 stepeni. Zimi vodopadi imaju sasvim drugi ton.... Obodi vodopada gde uspe da se uhvati led i sneg, izgledaju kao beli korali koji se prostiru samo po krajevima vodopada... Zimi se prvo lice i delovi tela koji si izlozeni spoljnim uticajima mazu Vazelinom da bi se zastitili od pucanja koze, a posle zastitnim faktorom za sunce, koji vas stiti od stetnih zrakova sunca (iznad Kanade se Nalazi najveca ozonska rupa). Zbog ovakvog prizora vredi se mackati raznim kremama...:) .. niagara8.jpg
oko.sveta.40 baker,
Jesen u parku "Gold of Apocalypse" koji se nalazi tacno preko puta Americkog dela vodopada. Park podseca na nas Kalemegdan :>> Ispod njega se nalazi Akvarijum centar, gde mozete videti nesto sto se nigde ne moze videti, sem ovde .. ..putopis uskoro..kompletan.. niagara9.jpg
oko.sveta.41 vstan, -> #35, baker
> Slikao sam sa svojom PRACTIKOM. PRAKTICA
oko.sveta.42 dr.grba, -> #34, baker
>> Poslacu jos tri preostale fotke, pa onda ide putopis. >> Nadam se da protiv ovog niko nema nista protiv :( OK, ali da deklarišeš kojih šest ide u konkurs.
oko.sveta.43 dr.grba, -> #35, baker
>> Fotke sam naravno napravio ja i spojio ih u mini album. I ona noćna? Bravo!
oko.sveta.44 kolja.t, -> #41, vstan
>> Slikao sam sa svojom PRACTIKOM. > PRAKTICA Malo formalizma nije na odmet :) Uzgred, svoje prve fotke uradio sam istim aparatom, VLC-2, i mislim da je odličan, osim što u tražilu daje samo 76% slike, a ovo pripada temi fotografija, izvinite ;) Pozdrav od bivšeg fotografa, nadam se ne zadugo... Nadam se... I izvinjavamo se vstan-u zbog potpisivanja i sl.... :))))))))
oko.sveta.45 dbambi, -> #36, baker
=> Na Nijagarinim vodopadima se nalazi oko tridesetak centrala, koje => snadbevaju 70% Amerike i Kanade strujom... Pretera ga !! Većina tih elektrana je sagrađena krajem prošlog i početkom ovog veka, uglavnom su protočnog tipa, a to znači i manjeg kapaciteta. Nezamislivo je da hidroenergija jedne jedine reke (Nijagare u ovom slučaju) stvara 70% el. energije u dvema najrazvijenijim zemljama na svetu čija je potrošnja ogromna. Otprilike, kao da is rekao da elektrane sa Drine snabdevaju 70% Srbije strujom. Bambi
oko.sveta.46 dbambi, -> #37, baker
=> faktorom za sunce, koji vas stiti od stetnih zrakova sunca (iznad => Kanade se Nalazi najveca ozonska rupa). Koliko ja znam, trenutno najveća ozonska rupa na planeti nalazi se iznad Anktartika i njeni rubovi leže iznad Ognjene Zemlje i južne Argentine. Bambi
oko.sveta.47 baker, -> #41, vstan
>> Slikao sam sa svojom PRACTIKOM. > > PRAKTICA Ja to onako po Vuku ;) ..
oko.sveta.48 djcorto, -> #42, dr.grba
> OK, ali da deklarises kojih sest ide u konkurs. One koje prebaci tamo, naravno :)
oko.sveta.49 baker, -> #42, dr.grba
> OK, ali da deklarises kojih sest ide u konkurs. Vazi, cim se odlucim javljam. ..
oko.sveta.50 baker, -> #45, dbambi
> Pretera ga !! Vecina tih elektrana je sagradena krajem proslog > i pocetkom ovog veka, uglavnom su protocnog tipa, a to znaci > i manjeg kapaciteta. Nezamislivo je da hidroenergija jedne > jedine reke (Nijagare u ovom slucaju) stvara 70% el. energije u > dvema najrazvijenijim zemljama na svetu cija je potrosnja > ogromna. > > Otprilike, kao da is rekao da elektrane sa Drine snabdevaju > 70% Srbije strujom. Ama nisam ja to izmislio, vec sam procitao u brosurici koju sam dobio tamo. Otkud bi ja znao koliko energije proizvode centrale na Nijagarinim vodopadima?! :) ..
oko.sveta.51 baker, -> #48, djcorto
> One koje prebaci tamo, naravno :) Kad bih znao kako da ih prebacim, bilo bi lepo..:( ..
oko.sveta.52 mnikolic,
(NAPOMENA: tekst koji sledi predstavlja propratnu priču za kolekciju od 6 fotografija u arhivi ROMA.ZIP koju možete pronaći u ovoj istoj konferenciji, tema galerija, a sve u okviru konkursa PUTOPIS) Od materijala kojim sam raspolagao, "rimski ciklus" se za ovaj konkurs nekako nametnuo sam po sebi. Odmah sam odustao od varijante da u moru fotografija tražim samo jednu, najbolju, i odlučio da iskoristim propisani maksimum od 6 priloga i tako pokušam da stvorim mali ilustrovani putopis. Fotograf-amater je na putu često suočen sa mnogim ograničenjima koja retko dopuštaju da motive koji ga na bilo koji način privuku prikaže u najboljem mogućem svetlu. Loši vremenski uslovi i hronični nedostatak vremena su verovatno dva njegova najveća neprijatelja. Kako sam za razgledanje i fotografisanje Rima imao na raspolaganju ukupno jedan ceo dan, mogao sam samo da se nadam da će Fortuna biti na mojoj strani. Srećom, dobro sam prošao, a upravo to svojevrsno osvajanje Rima "na juriš" učinilo mi se najzanimljivijom temom za ovu priliku. Na fotografiji Roma1.jpg prikazan je monumentalni Trg Svetog Petra. (Piazza San Pietro) Kada kročite na njega praktično se nalazite na teritoriji Vatikana, ali posetiocu koji na ovo mesto dolazi prvi put, ta zanimljiva činjenica je sigurno poslednja stvar koja bi mu pala na pamet. Sasvim je neizbežno da taj ogroman slobodan prostor u vama izazove prijatno uzbuđenje i zaključak da se nalazite na jednom od mesta koje ćete pamtiti do kraja života. Rim je međutim toliko bogat lepotama, da će svako ko mu dođe u pohode verovatno imati neko svoje ključno mesto u njemu, a u zavisnosti od toga sa kojim se od njegovih "čuda" najpre sreo. Za mene je to mesto baš Trg Svetog Petra koji je zamišljen tako da izoluje istoimenu baziliku ne stvarajući ispred nje nikakvu prepreku, i u izvesnom smislu predstavljajući za nju kakvo predvorje. Radove na trgu je započeo Bernini 1656. godine u vreme vladavine Pape Aleksandra VII, a gradnja je završena 1667. Kao što možete videti na fotografiji načinjenoj sa same bazilike, trg ograničavaju kolonade koje se sastoje od po 4 niza stubova. Prema prvobitnoj Berninijevoj zamisli, koja nije realizovana, dva luka je trebalo da povezuje trijumfalna kapija kako bi bazilika bila u izvesnoj meri prikrivena, i čime bi se ostvario efekat iznenađenja koji je bio jedno od omiljenih sredstava umetnika Baroka. Na trgu se nalaze dve fontane i obelisk koji je u Rim doneo Kaligula, a bio je načinjen za rimskog prefekta u Egiptu u prvom veku p.n.e. Između obeliska i dveju fontana postavljena su dva diska koji predstavljaju fokalne tačke sa kojih se kolonade vide tako kao da se sastoje od samo jednog, a ne četiri niza stubova. Ali, ushićenje ipak treba čuvati za baziliku Svetog Petra čija je izgradnja pokrila period od 120 godina. Od Bramantea, preko Mikelanđela, do Berninija, na objektu je radilo 10 arhitekata pod vladavinom čak 20 papa. Rezultat je najveće svetilište hrišćanstva, bazilika od koje zastaje dah. Na fotografiji Roma2.jpg možete videti njenu kupolu. Tačka sa koje je snimljena ova fotografija nalazi se na visini od preko 40 metara što je podatak koji će nadam se pomoći da shvatite fizičke dimenzije ovog objekta. Pri samom vrhu kupole nalazi se vidikovac sa kojeg se pruža predivan pogled na trg i čitav Rim; adekvatna nagrada za napor koji treba uložiti da bi se do gore stiglo. U unutrašnjosti bazilike mesto je našlo oko 450 statua, 500 stubova i 50 oltara, a pod svoje okrilje može da primi čak 60.000 ljudi. Među ostalim zanimljivostima kakve su na primer Berninijev Baldahin (načinjen u bronzi, visine 29 metara!), zatim grob i stolica Svetog Petra, i još mnogim drugim, bazilika čuva i jedno Mikelanđelovo remek-delo. To je čuvena Pietů, skulptura nedostižne lepote koju je veliki umetnik stvorio kada je imao samo 25 godina. Za fotografiju Roma3.jpg zaslužan je Fuji film osetljivosti 1600 ASA i jedan jutarnji sunčev zrak 18. maja 1995. godine. Rimske fontane su jedno od bogatstava po kojima se ovaj grad najlakše prepoznaje. Na fotografiji Roma4.jpg prikazana je Fontana di Trevi koju je Felini svojim antologijskim filmom "Sladak Život" (La Dolce Vita) pretvorio u nezaobilaznu tačku na mapi svakog modernog rimskog hodočasnika. Fontanom, koju je izgradio arhitekta Nikola Salvi (1762) u stilu kasnog Baroka, dominira figura Okeana koji se vozi kočijama koje vuku dva morska konja i dva Tritona, a pozadinom ostavlja utisak trijumfalne kapije. Na ovom mestu milioni turista izvode poznati ritual bacajući preko ramena dva novčića u fontanu, jedan za ispunjenje želje, a drugi za povratak u Rim. Na fotografiji Roma5.jpg vidi se statuta Neptuna, deo istoimene fontane (Fontana di Nettuno) koja se nalazi na trgu Navona (Piazza Navona). Fontana je izgrađena krajem XVI veka, a statue su dodate u XIX veku. Na ovom trgu koji predstavlja svojevrsnu oazu mira u centru Rima nalaze se još dve fontane: fontana Četiri Reke (Fontana dei Fiumi) i fontana Maora (Fontana di Moro). Trg Navona takođe treba neizostavno obići. Konačno, fotografija Roma6.jpg i Usta Istine (Bocca della Veritů). Nalaze se u predvorju crkve Santa Maria in Cosmedin i prema legendi će se sklopiti preko ruke svakoga ko ima nečistu savest. Lik predstavlja morsko božanstvo, najverovatnije Okeana, a ovo meni izuzetno drago mesto je ovekovečeno u još jednom antologijskom filmu, "Praznik u Rimu" (Roman Holiday) Vilijama Vajlera. m.
oko.sveta.53 djcorto, -> #51, baker
> Kad bih znao kako da ih prebacim, bilo bi lepo..:( Slike odavde prebacis u pad, pa iz pada prikacis za poruke koje si poslao u galeriju.
oko.sveta.54 snemcev, -> #29, baker
>> Inace Arika godisnje izdvaja oko 23,4 miliona dolara za odrzavanje >> Turistickog centra Niagara Falls. Arika? :) Da nema u toj brošurici podatak koliko ima prihoda od njega? Duplo više? Pet puta više? Sto puta više?
oko.sveta.55 ivanvec,
Evo izvoda iz članka o jednom vrlo zanimljivom afričkom plemenu... ;) Moglo je i u Viceve i u Forum.devojke itd. " "Muškarci plemena Afari su lepi, hrabri i surovi", stoji u svim opisima o ovom afričkom plemenu sa roga Afrike, rasutom u tri države. Najviše ih je duž puta Adis Abeba - Asab. Afara, sunita-muslimana, ima oko 2.5 miliona: 80 odsto žive u Etiopiji, a po 10 odsto u Eritreji i Džibutiju..." " ...Lepota Afara uzbuđivala je Evropljane još od 1839. godine kada je poslanik Erikur izjavio u Parizu: "Njihove žene imaju prekrasno telo i izvajane usne a muškarci gord pogled i svi su visoki i vitki. Na žalost, ubiti je za njih nešto sasvim prirodno". Kod Afara ubistvo se veoma ceni i ubica za svakog ubijenog neprijatelja zatakne po jedno pero u kosu ili još jedan remen na pušci. Ako je već ubio desetoricu, dobiće metalnu narukvicu. Dečaci rano shvate da se odrastao Afar ceni po broju ubistava i da "više vredi umreti nego živeti bez ubistva!". Nasuprot tome, težak je zločin spavati sa devojkom i takvog odmah ubijaju, ili isteruju zauvek iz plemena... " " ...U selu Galifaž mladići igraju kvoso, igru loptom sličnu ragbiju, ali mnogo suroviju. U njoj su dozvoljeni svi udarci, pa čak i ubistvo protivničkog igrača..." "...Tek posle venčanja i muškarac i žena kod Afara mogu početi da vode seksualni život. Postoji jedinstven u svetu običaj i to samo u ovom plemenu: oženjeni mogu da imaju ljubavnicu a žene moraju naći ljubavnika pored muža. Onaj ko želi da ostane veran, rizikuje da bude socijalno degradiran! Jedini uslov za preljubu je da preljubnik to obznani javno svima u selu. On mora preljubnici da iskaže pohvalu ili lično sastavljenu pesmu njoj u čast; sve to u prisustvu njenog muža! Time stavlja svima do znanja da je spreman da se potuče s njim, ako to ovaj želi, ili da mu plati u novcu ili stoci. Udata žena poseduje svu slobodu izbora samo pod jednim uslovom: ne sme da bude zatečena u toku ljubavnog čina..." jučerašnja "Politika", preuzeto iz nekih francuskih novina...
oko.sveta.56 calex, -> #55, ivanvec
> u ovom plemenu: oženjeni mogu da imaju ljubavnicu a žene moraju > naći ljubavnika pored muža. Onaj ko želi da ostane veran, rizikuje > da bude socijalno degradiran! Jedini uslov za preljubu je da > preljubnik to obznani javno svima u selu. On mora preljubnici da Eh, da li je to raj u pitanju? ;>>>
oko.sveta.57 baker, -> #53, djcorto
> Slike odavde prebacis u pad, pa iz pada prikacis za poruke koje > si poslao u galeriju. Pokusacu. ..
oko.sveta.58 baker, -> #54, snemcev
> Arika? :) > Da nema u toj brosurici podatak koliko ima prihoda od njega? > Duplo vise? Pet puta vise? Sto puta vise? Nema ;) ..
oko.sveta.59 miobrado,
Subject: Putešestvije po Kosovu i Metohiji - leta gospodnjeg 1996. O istom sam već izvestio cenjene korisnike sistema (civ.9 - 10.708, te replikama). Koristim priliku da ukažem na pojedinosti koje su i meni do tada bile nepoznate. Dakle: 1) Selo Velika Hoča je odnedavno popularnim rečnikom, rečeno - enklava. Nalazi se nedaleko od Manastira Zočište u okolini Orahovca. Fajl METOH1.ZIP je sken fotografije crkve parohijskog doma. Preko puta istog, a u okviru vinskog podruma nalazi se etno - soba opremljena predmetima iz tog kraja. Za hedonistkinje i hedoniste: Od vinskog podruma do Dušanova grada (kad Prizrena, oko 30 Km), svojevremeno je bio izgrađen v i n o v o d ! 2) Peć je središte Metohije. U njemu živi i radi oko 70.000 stanovnika. Fajl METOH2.ZIP je sken fotografije nastle za vreme pazarnog dana - subota. Isti donekle dočarava atmosveru na ulicama, kojima prolaze potencijalni potrošači. Šetajući kroz iste možete, kao npr. ja, naić i na tzv. šibicare! 3) "Nedaleko od istorijskog grada Peći, na levoj obali pećke Bistrice pod gorostasnim planinskim zidom Prokletija, nalazi se naš srpski sion, stavropigijalna lavra, svete, slavne, Srpske pećke patrijašije. Ovaj naš divni, stari, slavni crkveni i kulturno - istorijski spomenik ima pod svojim jedinstvenim svodom tri crkve, i to: crkva Sv. Apostola, crkva Sv. Dimitrija i crkva Sv. Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljnice), veliku za sve tri crkve zajedničku pripratu, a sa južne strane spolja dozidanu crkvu Sv. Oca Nikolaja. Pod svodovima ovih drevnih crkava nalaze se bogato ukrašeni mermerni sarkofazi, grobovi i ćivoti srpskih arhiepiskopa i patrijarha, Srba svetitelja, sa njihovim čudotvornim moštima. ... ... U porti, južno od zapadnog ulaza u crkvu, nalazi se neobično razgranato džinovsko stablo duda, od davnina nazvano "kara - dud" ("crni dud"); po pobožnom narodnom predanju zasadio ga je svojom rukom Sveti Sava. Iako star preko sedam stoleća, on i danas daje veoma ukusne plodove i svojim izgledom skreće pažnju naših i stranih posetilaca. Pored njega protiče jazom navraćena iz rečice Pećke Bistrice, koja mu daje vlagu i osveženje. Pod ovim dudom, kako nam veli pobožno predanje, doneta je odluka o seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, 1690. godine. ..." Protojerej ARSENIJE A. BRKIĆ profesor (Ćivoti Srba Svetitelja pod svodovima crkava pećke patrijašije) Crkve pećke patrijašije Legenda: ┌─────────────┬─────────────────┐ │ │ │ 1 - crkva Sv. Apostola │ 2 │ │ │ │ 2 - crkva Sv. Dimitrija │ ├─────────────────┤ │ │ │ S 3 - crkva Sv. Bogorodice │ 5 1 │ Odigitrije - Putevoditeljnice │ │ │ J │ ├─────────────────┤ 4 - crkva Sv. Oca Nikolaja │ │ │ │ 3 │ 5 - priprata │ │ │ └───── ─────┴─────────┬───────┤ 4 │ └───────┘ Fajl MI2.JPG predstavlja sken fotografije crkava pećke patrijašije. Na njemu se uočava (posmatrajući s leva na desno): deo ulaznih vrata i južni deo zida priprate, južni zid crkve Sv. Bgorodice, crkva Sv. Oca Nikolaja, te svodovi sve tri crkve. ---------------- Predmetne fajlove potražite u civ.10 - galerija. Poruke broj 9.69 - 71.
oko.sveta.60 djcorto, -> #57, baker
> Pokusacu. Imas jos cetiri dana .... :(
oko.sveta.62 livan,
Ovaj tekst predstavlja komentar na fotografije koje su prikačene uz poruke 9.72 do 9.77 ove iste konferencije (tema: galerija) i sa njima čini celinu za konkurs PUTOPIS. Moram reći da mi je bilo teško da izaberem kojih šest fotografija da pošaljem. Isto toliko teško koliko mi je bilo teško da se kontrolišem i ne škljocam fotoaparatom svakih pet sekundi dok sam se nalazio u tom čudesnom gradu. VENECIJA - GRAD MUZEJ Svojim jedinstvenim izgledom Venecija predstavlja jedan od najprivlačnijih objekata svetskog turizma. To potvrđuje činjenica da svake godine taj grad poseti više od milion i po stranih turista. Imao sam tu sreću da sam prošle godine i ja bio jedan od tih milion i po ljudi koji dolaze da se dive Veneciji. Možda bi petodnevna poseta nekom drugom gradu bila dovoljna da se vidi sve ono što vredi videti u njemu, ali za Veneciju to nije ni blizu dovoljnom. Iako nevelik po prostranstvu, u poređenju sa drugim, ovaj grad predstavlja neiscrpan objekt istraživanja i razgledanja. Tako sam ja uspeo samo da saznam šta je to Venecija, ali nikako i da sve obiđem i vidim. Venecija je grad koji se nalazi na 210 malih ostrva međusobno povezanih sa nekoliko stotina mostića. Stanovnici primorskih oblasti Lombardije su još u V veku, bežeći pred nasrtajima varvarskih plemena, osnovali prve nastambe na malim peščanim ostrvima - lagunama. U prvim vekovima postojanja Venecija je bila podanik Vizantije, ali je vremenom, bogateći se, postala nezavisna republika. Ime je dobila po ilirskom plemenu Veneti. Svoje bogatstvo Venecijanci su prikazivali gradnjom raskošnih palata i katedrala, koje izrastaju iz vode, i njihovim ukrašavanjem kako spolja tako i iznutra. Mnoga imena iz svetske istorije umetnosti su bila angažovana na ulepšavanju tih objekata. Đorđone, Ticijan, Tintoreto su samo neka od njih. Ako u Veneciju dođete brodom, kao što se to meni desilo, sigurno ćete se iskrcati na trgu Sv.Marka. Tu ćete prvo ugledati Duždevu palatu - velelepno zdanje u kome su živeli i radili venecijanski knezovi - duždevi. Odmah iza nje, kad krenete na sam trg, nalazi se bazilika Sv.Marka (foto:venezia1.jpg). Ova građevina se ubraja među najlepše u Italiji. Građena je u IX veku, mada je vremenom pretrpela više dograđivanja. Današnji izgled je dobila u XV veku. Bazilika je primer vizantijsko-romanske arhitekture, u obliku je grčkog krsta sa jednakim kracima, mada na sebi ima i gotskih primesa. Ima pet kupola. Stubovi u unutrašnjosti su različitih stilova ali najviše ima antičkih. Svi živopisi su urađeni u mozaiku koji je često pozlaćen. Pored ostali mnogobrojnih ukrasa, ističe se "La pala D oro" - zlatna tabla, koju su izradile carigradske kujundžije u XII veku od zlatnih i srebrnih ploča ukrašenih dragim kamenjem kojima su okovane ikone. Moram priznati da mi je stao dah kad sam to ugledao. Nikad u životu nisam na jednom mestu video toliko dragulja i zlata. Vrednost te ploče, koja je dimenzija oko 2,5 x 1,5 m, je neprocenjiva i bez umetničke vrednosti, a sa njom je duplo neprocenjiva. Iznad glavnog ulaza bazilike nalaze se četiri Lisipova konja, koji su u toku 2300 godina svog postojanja prenošeni iz Grčke u Rim, zatim u Carigrad, a odatle 1205. godine u Veneciju. Napoleon ih je bio odneo u Pariz, da bi ih kasnije ponovo vratili u Veneciju. U ovoj bazilici su sahranjene mošti Sv.Marka, koje su trgovci doneli iz Aleksandrije jos u IX veku. Bazilika je napravljena sa tom namenom. Sv.Marko je bio uzet za zaštitnika države pa se ona i zvala Republika Sv.Marka. Venecija je grad na vodi, njene ulice, normalno ne sve, su kanali kojima se ne može hodati. Iz mnogih kuća se direktno sa praga silazi u vodu. To je uzrokovalo pojavu još jedne specifičnosti ovog grada - gondola. Gondole su mali čamci na vesla, tačnije jedno veslo, kojim su se stanovnici prevozili po gradu. Vremenom se razvila i profesija - gondolijeri (foto:venezia2.jpg). Ono što je negde taxi, a negde rikša, u Veneciji je gondola i obavezno gondolijer na njoj. Vrlo je specifičan način na koji oni upravljaju tim čamcima - oni stoje i jednim dugim veslom pokreću gondolu. To se može videti na trecoj fotografiji (venezia3.jpg), gde gondolijeri prevoze turiste Velikim kanalom. Inace, vožnja gondolom predstavlja turističku atrakciju i to po prilici skupu atrakciju. Na ovoj fotografiji se takođe mogu videti tipične kuće, ako se to može nazvati kućama, u Veneciji. Nalaze se odmah pored vode, obavezno imaju prelepe balkone, lepo ukrašene prozore i karakteristične šarene stubove za privezivanje čamaca. Većina tih kuća - palata je u privatnom vlasništvu te se ne može ući u njih, ali verujem da su podjednako lepe kao i one u kojima sam bio a koje su pretvorene u muzeje. Jedna od tih palata, sa izuzetno lepom fasadom, prikazana je na četvrtoj fotografiji (venezia4.jpg). Kad se kaže Venecija, prva asocijacija su kanali, a gde su kanali tu su i mostovi. Venecija obiluje sa mostovima i ne znam da li ih još neki grad na svetu ima toliko koliko ovaj. Mostovi su uglavnom mali (jedan takav se vidi na fotografiji venezia2.jpg) jer je malih kanala nebrojeno mnogo. Međutim, postoji jedan Veliki kanal (Canale Grande) koji se probija sredinom grada u obliku slova "S". Od njega se račvaju manji kanali. Preko ovog kanala postoje svega tri mosta. Najpoznatiji i ujedno najveći od svih je most Rialto (Ponte di Rialto) koji je prikazan na petoj fotografiji (venezia5.jpg). Na ovom mostu su izgrađene mnogobrojne prodavnice, tako da on predstavlje shoping centar Venecije. Stvarno ima svašta da se nađe tamo, ali uglavnom su odeća, obuća i suveniri. Interesantno je to da kad, idući ulicama Venecije, naiđete na most Rialto u opšte ne primetite da je to most, jer je zagrađen sa obe strane prodavnicama. Tada sam ja odvalio, sad već među mojim priljateljima čuvenu rečenicu "Otkud brdo u Veneciji?!" (ja, inače, ne podnosim brda) i izavao neverovatan smeh među prisutnima. Al' stvarno je ličilo na brdo. Ima još jedan most u Veneciji na daleko čuven. To je most uzdisaja (Ponte del Sospieri). Prikazan je na šestoj fotografiji (venezia6.jpg). E, ako ste pomislili da je to most na kome su se sastajali zaljubljeni parovi ili da su se na njemu žene opraštale od svojih muževa pomoraca pred njihov odlazak, grdno se varate. Ovaj most se nalazi između Duždeve palate (levo) i gradskog zatvora (desno). Preko njega su prelazili osuđenici iz Duždeve palate u kojoj im je suđeno u zatvor. Tom prilikom bi svi oni poslednji put u životu videli Sunce i svetlo dana, jer je bilo poznato da ko jednom uđe u taj zatvor, više živ ne izlazi, niti će iz mračnih tamnica ikad ugledati nebo. Zato bi svi oni uzdahnuli prilikom prelaska tog mosta tako duboko da se to čulo i napolju. Ne znam šta je ovoj fotografiji dalo takvu patinu da nema boja na njoj. Da li sam loše podesio blendu, da li je u pitanju igra senki ili je to uticaj nečeg neobjašnjivog a što je prisutno na tom mestu koje je mnogima zapečaćena sudbina. Sad bih trebao da dam neki zaključak, kao u svakom pravom "pismenom sastavu". Umesto zaključka mogao bih da vam dam jedan savet. Ako vam se ukaže prilika da posetite Veneciju, obavezno je iskoristite. Sigurno se nećete pokajati. A kad jednom posetite Veneciju, neće vas napuštati želja da ponovo odete tamo. Tamo stvarno ima toliko toga da se vidi. Eto ja sam se toliko raspisao o samo šest fotografija, a nisam stigao ni da pomenem pravi povod mog putovanja. Bila je to poseta Venecijanskom Bijenalu - svetske izložbe moderne umetnosti koja se održava svake druge godine evo već sto godina. Prošlogodišnje bijenale je bilo tačno na stogodišnjicu održavanja prvog.
oko.sveta.63 livan, -> #62, livan
Izvinjavam se zbog onih jezičkih i gramatičkih grešaka. Tek u SOR sam ih primetio. Pogledajte vreme kad je poruka poslata. Pisao sam je neposredno pre toga.
oko.sveta.64 mnikolic, -> #62, livan
> mog putovanja. Bila je to poseta Venecijanskom Bijenalu - svetske izložbe > moderne umetnosti koja se održava svake druge godine evo već sto godina. > Prošlogodišnje bijenale je bilo tačno na stogodišnjicu održavanja prvog. Voleo bih da napišeš nešto i o samom Bijenalu (recimo u temu Umetnost). Inače, hvala na lepom putopisu. m.
oko.sveta.65 livan, -> #64, mnikolic
-> Voleo bih da napises nesto i o samom Bijenalu (recimo u temu Umetnost). -> Inace, hvala na lepom putopisu. Videću šta mogu da uradim po tom pitanju. Pokušaću da nagovorim moju devojku da to napiše pošto je ona kompetentna za takve stvari. Zapravo, ona je trebala da mi napiše i putopis, ali nisam mogao da je čekam. Još u školskim danima ona me je vadila pišući mi sastave iz književnosti jer ja baš nism vičan književnom peru. Pre sam sklon editoru i sintaksi programskih jezika. P.S. Razočarao sam se u svoje fotografije videvši tvoje iz Rima.
oko.sveta.66 dr.grba, -> #65, livan
>> P.S. Razočarao sam se u svoje fotografije videvši tvoje iz Rima. Ovu opasku neću da prihvatim. Mnikove fotke su sjajne po defaultu, pa se ne trudim da poredim (: Fotke iz Venecije koje si nam poslao definitivno nose miris morske vode (: pa možeš smatrati da su uspele. I po ko zna koi put: manite se strahova od neuspeha ili neprihvatanja ako ste imali neku lošu ekspoziciju. Hoćemo ideju, a ne ekspoziciju. Treba da vidiš šta je sto pedeset tehnički *odvratnih* fotografija: ono što sam naradio, jadna mi majka, po Pragu ORWO filmom i idiotom, da bih idiotom. Ipak, te fotke su mi draže od svih ostalih zajedno. Žao mi je što nisam stigao da učestvujem u konkursu, hteo sam da naradim barem Sent Andreju u svojoj CB seriji. A imam i par famoznih iz Budimpešte. One iz Praga... eto.... ):
oko.sveta.67 mnikolic, -> #65, livan
> Videću šta mogu da uradim po tom pitanju. Pokušaću da nagovorim moju > devojku da to napiše pošto je ona kompetentna za takve stvari. Zapravo, Pokušaj, molim te, a evo, ja joj u ime svih nestrpljivih čitalaca šaljem jedan cvet :)) > P.S. Razočarao sam se u svoje fotografije videvši tvoje iz Rima. Ne dolazi u obzir, sve autentične fotografije sa putovanja za mene predstavljaju neprocenjivo blago i nikada ih ne bih mešao sa profesionalnim fotografijama za koje su i one moje, kao probrane, šaka jada. Pre sada već dosta godina sam stigao na domak Venecije, štaviše kolima smo ušli u grad i stigli do vode, možda je to čak bio i početak kanala Grande, ali, bez ikakvih navigacijskih podataka nismo znali šta dalje. Pošto smo na raspolaganju imali tek 2-3 sata, jer smo inače skrenuli sa puta da bismo eventualno videli makar neku mrvicu od Venecije, zaključili smo da ne vredi lutati dalje i vratili se nazad. :(( Zato, ako imaš još skeniranih fotografija sa bilo kog putovanja, slobodno šalji, siguran sam da ima mnogo ljudi ovde koji će ih sa zadovoljstvom gledati. m. prkos.jpg
oko.sveta.68 livan, -> #67, mnikolic
-> Pokusaj, molim te, a evo, ja joj u ime svih nestrpljivih citalaca saljem -> jedan cvet :)) Hvala u ime moje devojke. Pregovori (ubedjivanje) je u toku. Ako ovo ne pomogne nece nista. -> Zato, ako imas jos skeniranih fotografija sa bilo kog putovanja, -> slobodno salji, siguran sam da ima mnogo ljudi ovde koji ce -> ih sa zadovoljstvom gledati. Imam gomilu fotografija, ali mi je skeniranje skup sport. Cim budem imao nesto, poslacu.
oko.sveta.69 zorani,
JERUSALIM, oktobra '96 ====================== Jedan od najstarijih i najlepših gradova na svetu, Jerusalim se ističe po tome što je svakako "najsvetiji", kolevka tri velike religije. Za Jevreje Jerusalim je mesto gde su sagradili prvi i drugi Hram, na brdu Hrama, najsvetijem mestu judaizma. Muslimani u Jerusalimu imaju Haram esh-Sharif, "poslednje svetilište" odakle se Muhamed zaputio u nebo. Konačno, Jerusalim je mesto Hristovog raspeća i uskrsnuća. Sva ova mesta se nalaze na dovoljno malom prostoru, unutar zidina jerusalimskog Starog grada, da ih možete obići za par sati. Toliki broj svetih mesta je doveo do pojave nečega što se zove "jerusalimski sindrom". Pojedini vernici jednostavno - polude! U većini slučajeva se radi o ljudima koji su sebi uvrteli u glavu da su neka od biblijskih ličnosti. Kad konačno stignu do Zida plača, Maslinove gore ili bazilike Svetog groba, završe u psihijatrijskoj bolnici za takve slučajeve u predgrađu Jerusalima. Grad se sastoji od tri vrlo različita dela: Zapadni Jerusalim - jevrejski deo grada, Istočni Jerusalim - arapski deo i Stari grad - u njemu ima svega i svačega. Istočni deo grada liči na svaki moderni arapski grad, uostalom i bio je pod jordanskom kontrolom do 1967. godine (kao i Stari grad, naravno). Zapadni deo je administrativni i komercijalni centar, glavni grad Izraela - iako to skoro nijedna zemlja ne priznaje. Ambasade su uglavnom u Tel Avivu a konzulati u Jerusalimu. Ipak, glavna atrakcija je Stari grad. U isto vreme se čuju molitve Jevreja kraj Zida plača, crkvena zvona i zov mujezina... Iako s vremena na vreme čarke između Jevreja i Palestinaca dovedu do sukoba, kao što se desilo krajem septembra, nasilje obično kratko traje. Da biste se lakše orijentisali u Starom gradu, pogledajte sliku PLAN.JPG. Stari grad je opasan kružnim zidom kojeg je 1542. godine sagradio Sulejman Veličanstveni. Navodno je južni zid trebalo da bude nešto južnije nego što se sada nalazi, da bi unutar zidina bili i soba tajne večere i Davidov grob, obzirom da je Sulejman želeo da zidine štite sva sveta mesta. Zato je arhitektima presudio po kratkom postupku - dao im je odrubiti glave. U stari grad se može ući kroz sedam kapija. Najvažnija je Jafa kapija, tj. ima najveći promet. Ona povezuje Stari grad sa Zapadnim Jerusalimom. Ako kroz ovu kapiju ulazite u Stari grad, sa desne strane je Citadela - Davidov toranj. Na ovom mestu je Herod Veliki u 1. veku p.n.e. sagradio svoju palatu. Koristili su je i rimski prokuratori kao svoju jerusalimsku rezidenciju. Kada je, gušeći jevrejski ustanak 70. godine, Tit uništio Jerusalim, poštedeo je tornjeve, kao neku vrstu spomenika svojoj hrabroj vojsci. Vizantinci su pogrešno protumačili da se ovde nalazila Davidova palata i nazvali jedan od tornjeva Davidovim imenom. Ovde su se naselili i krstaški kraljevi, posle njih i egipatski sultan Saladin. Za sadašnji oblik tvrđave najodgovorniji su mameluci, tačnije sultan Malik an-Nasir. Ponešto je dodao i Sulejman Veličanstveni. Minaret je dodat 1655. godine. Danas se u Citadeli (potpuno obnovljenoj) nalazi muzej a u njemu multimedijalni prikaz istorije Jerusalima. Od Jafa kapije počinje ulica kralja Davida. Sa leve strane je hrišćanski a sa desne jermenski deo grada. Ulica, delimično nadsvođena, je u stvari stara arapska pijaca. Na kraju King David ulice počinje ulica Bab el-Silsila a pijaca postaje još "arapskija". Ima svega i svačega, cenjkanje je obavezno. Skretanje desno (tj. južno) donosi totalnu promenu ambijenta, obnovljeni Jevrejski kvart (JEVRKVART.JPG). Šestodnevni rat iz juna 1967. godine, kada su Izraelci preuzeli od Jordana istočni deo Jerusalima, označava i početak velike rekonstrukcije jevrejskog dela Starog grada. Dominira Cardo, obnovljena glavna ulica rimskog i vizantinskog Jerusalima (Cardo Maximus). Pored antičkih rimskih stubova ređaju se skupe prodavnice nakita, butici, galerije. Centralno mesto Jevrejske četvrti zauzima jedan kameni luk, sve što je ostalo od nekoć veličanstvene sinagoge. Ime sinagoge je vrlo slikovito - Hurva ("ruševina"). Jevreji su je počeli graditi 1699. godine, uzevši kredit od bogatih jerusalimskih muslimana. Obzirom da nisu baš redovno otplaćivali kredit, poverioci su je (valjda lomljenje prstiju nije još bilo izmišljeno?) spalili do temelja. Hurva je obnovljena u punom sjaju 1864. g. a ponovo je ruše Jordanci posle izraelsko - arapskog rata 1949. godine. Zapadni zid (tako ga zovu Jevreji, nama poznatiji naziv je Zid plača) sada nepostojećeg Hrama je postao najsvetije mesto jevrejske religije. Jevreji iz celog sveta smatraju da moraju doći ovde da oplakuju uništenje Hrama. Za vreme šabata fotografisanje je zabranjeno (isto tako i pušenje) i čitav odred čuvara se brine da se to sprovede. Ipak, snimak iz voleja... (ZIDPLACA.JPG). Jasno se razlikuje donji, Herodov deo zida i gornji deo koji su dodali Vizantinci i muslimani nakon što su ga Rimljani porušili. Kod južnog dela zida plaču žene a severni (veći) deo pripada muškarcima. Pristup je dozvoljen svima, bez obzira da li su Jevreji ili ne. Pokrivanje glave je obavezno, na ulazu se mogu dobiti kartonske "jarmulke". Malo je reći da se pored Zida plača plače! Ortodoksni Jevreji padaju u trans, ridaju, umivaju se suzama. Neki se ljuljaju na stolicama mrmljajući molitve, neki horski pevaju. Vojnici, sa automatskim puškama na leđima, plaču kao deca. Pukotine zida su popunjene ceduljicama na kojima su, po starom običaju, ispisane želje za ozdravljenje, sreću... Nestvaran prizor. Kad već pomenuh ortodoksne Jevreje, da objasnim kakvih još ima. Jevreji se razlikuju po svom tumačenju jevrejskih predanja i običaja. Ortodoksni se drže strogih talmudskih propisa. Talmud je prepun obrednih radnji i propisa. Ultraortodoksni (hasidski) Jevreji su, ako mene pitate, najverovatnije profesionalni Jevreji, tj. teško da išta rade osim što po ceo dan poštuju ove propise ;) Nije ih teško prepoznati - crni šeširi (na šabat ih najortodoksniji zamene groznim šubarama), crni dugi kaputi, bele košulje bez kravate, brada, dugi uvojci. Na šabat, uzdržavaju se od pisanja, bilo kakvog poslovanja sa novcem, rada sa mašinama, kreću se samo peške, pa čak i peške - ne daleko od kuće! Nešto umereniji su konzervativci dok reformisti, iako poštuju tradiciju, ne dozvoljavaju da im vera ugrožava normalne životne aktivnosti. Recimo da je ovakva situacija u Jerusalimu, čini mi se da su u Tel Avivu velika većina reformisti ili jednostavno ateisti. Taj grad nikad ne spava - tamo se živi danju na više kilometara dugoj plaži a noću po kafićima, restoranima, diskotekama... Reformisti su vrlo nezadovoljni terorom koji sprovode ortodoksni Jevreji - dovoljno je reći da na šabat u Izraelu nema gradskog niti bilo kakvog drugog javnog saobraćaja. Naravno, arapski autobusi voze, ali su ograničeni uglavnom na Zapadnu obalu i gradove sa većinskim arapskim stanovništvom, npr. Nazaret i Ako. Vraćamo se u Jerusalim. Tamo gde se nekada nalazio prvi (razorio ga Vavilonski kralj Nabuhodonozor 587. godine p.n.e) a zatim i drugi Hram, na brdu Morija, sada se nalazi Haram esh-Sharif, jedno od najsvetijih islamskih mesta. Prvi Hram se dosta pominje u Starom zavetu a drugi u Novom zavetu: "I uđe Isus u crkvu Božiju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, ispremeta trpeze onijeh što mijenjahu novce... I reče im: dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku..." Na Haram nemuslimani mogu ući kroz dva ulaza a izaći kroz bilo koji od osam - deveti je zazidan (Zlatna kapija). Ortodoksni rabini su zabranili Jevrejima pristup na Haram, što potvrđuje natpis na ulazu: "According to the Jewish Law, it is strictly forbidden for anybody to enter the Temple Mount, owing its sanctity". Arapska policija i civilni stražari na brdu paze na ponašanje posetilaca. Nepriklado odevenima ne dozvoljavaju ulaz a sprečiće svako "nedolično ponašanje", npr. držanje za ruke... Brdom dominiraju dve džamije. El-Aqsa, sagrađena u osmom veku, najveća je džamija u zemlji i treća po svetosti u islamskom svetu. U njoj se redovno moli veći broj vernika nego u susednoj džamiji Kupola na steni. Prilikom poslednje restauracije, od 1938. do 1942. godine, dodati su mermerni stubovi koje je poklonio Musolini i oslikana je tavanica, što je zasluga egipatskog kralja Faruka. Ova džamija je često bila poprište krvavih sukoba. Jordanski kralj Abdallah je 1961. godine ubijen prilikom molitve u džamiji a australijski turista je 1969. godine izazvao požar u džamiji, jer je čuo "poziv odozgo" na obnavljanje jevrejskog Hrama. Sukobi koji počinju kamenovanjem često završavaju pucnjima iz vatrenog oružja. Ovo se desilo i krajem septembra, kada se Jerusalim nije skidao sa naslovnih strana. Šta se u stvari desilo? Izraelska Vlada je odlučila da otvori antički tunel (označen na slici PLAN.JPG). Arapi su se pobunili, što se i moglo očekivati, jer "tunel ide ispod džamije Kupola na steni". To očigledno nije tačno - tunel kreće od Zida plača, ide paralelno sa brdom Hrama i izlazi na početku Via Dolorosa, u muslimanskom delu Starog grada. Po izraelskim tvrdnjama, temelji džamije nisu ugroženi tunelom. Obzirom da Haram nije otvoren ceo dan, tunel je najkraći put između dve ponajveće atrakcije Jerusalima - Zida plača i Via Dolorosa, od čega bi i arapski trgovci u muslimanskom delu grada imali koristi. Otvaranje ovog izlaza izazvalo je talas nasilja, bilo je žrtava sa obe strane. Vaš izveštač bi rado prošao kroz tunel - samo da su ga ovi momci u uniformama, koji čuvaju izlaz na muslimanskoj strani, (TUNEL.JPG) pustili. :) U Izraelu su vojne patrole uobičajena pojava. Ne samo da čuvaju pojedine objekte, ima ih bukvalno svuda - u robnim kućama, kafićima, na plaži, u gradskim autobusima. Česta su slika i patrole od dve devojke sa automatskim puškama na leđima. Ako se dobro sećam, vojni rok traje 3 godine za muškarce i dve godine za žene. Arapi su oslobođeni vojne obaveze. Druzi su izuzetak, oni mu valjda dođu nešto kao "pošteni, izraelski orijentisani muslimani, koji nisu podlegli štetnom uticaju palestinske alternative". ;) Doduše, oni i nisu pravi muslimani, a i ima ih svakakvih, oni što žive na Golanskoj visoravni bi se svakako rado priključili Siriji. Moj je utisak da će to teško ići. Izrael se neće odreći Golanske visoravni, obzirom da bi u tom slučaju teško mogli da koriste vodu iz Galilejskog jezera (gde je, da podsetim, Isus hodao po vodi), kao što je to sada slučaj. Galileja bi prestala biti "zemlja meda i mleka", što je po Bibliji bila i što sasvim sigurno jeste i sada. Oko Galilejskog jezera je sve zeleno, na sve strane su plantaže narandži i banana i sve to zahvaljujući navodnjavanju vodom iz jezera. Silazak od Galilejskog jezera dolinom Jordana do Mrtvog mora je šokantan - tamo baš ništa nije zeleno! Idemo natrag na Haram. Kupola na steni, poznata i pod (pogrešnim) nazivom Omarova džamija, svakako je najupečatljivija građevina Jerusalima (KUPOLA.JPG). Sagradio ju je 691. godine Ommayad Khalid Abdul Malik ibn Marwan (ima više imena nego Čiko Kaetano Felipe... ;)). U centru džamije se nalazi stena nepravilnog oblika na kojoj je navodno Muhamed poslednji put dodirnuo zemlju i potom krenuo na svoje "noćno putovanje". U jednom uglu se nalazi nešto nalik na otisak Muhamedove noge i kutija sa nekoliko dlaka iz njegove brade. (Sad sam se setio da sam o pomenutim dlakama već pisao ovde pre par godina, u tekstu o Tunisu. :) Jevreji veruju da je ovo ista stena na kojoj je Avram nameravao žrtvovati svoga sina Isaka. Tu se nalazila "svetinja nad svetinjama" oba hrama. Sada vam je jasnije zašto jevrejski vernici ne navraćaju na ovo mesto. Kažu da u pećinu, koja se nalazi ispod stene, dva puta mesečno mrtvi dolaze da se mole... Arhitekti su se prilikom projektovanja džamije rukovodili sirijskim crkvama iz 6. veka i Dioklecijanovom palatom u Splitu. Kupola je u početku bila zlatna ali je, u trenucima krize, zlato istopljeno radi plaćanja dugova. Pre par godina je jordanski kralj Husein odrešio kesu pa su aluminijum i bronza zamenjeni zlatom. Ako su lagali mene i ja lažem vas - ovo zadovoljstvo ga je koštalo tričavih 70 miliona dolara... Bilo da smo prošli kroz tunel ili prešli preko brda Morija, stižemo do Via Dolorosa, najsvetije ulice hrišćanstva. Radi se o putu koji je, po hrišćanskom verovanju, prošao Isus noseći krst na putu ka Golgoti. Duž ulice, koja prolazi prvo kroz muslimanski a zatim i hrišćanski deo grada, obeleženo je 14 "stanica krsta". Sve su jasno obeležene a poslednjih pet se nalaze unutar crkve Svetog groba. Stanice se ređaju otprilike ovako: 1. Isus je osuđen na smrt. 2. Dobija krst, Pilat ga šiba i predaje okupljenim Jevrejima. 3. Po prvi put pada pod teretom krsta. 4. Sreće majku. (4STANICA.JPG) 5. Simon iz Kirine je nateran da ponese krst. (Odavde se Via Dolorosa strmije penje ka Golgoti.) 6. Veronika briše znoj sa Isusovog lica. 7. Isus pada po drugi put. 8. Poručuje: "Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom! 9. Pada po treći put. (Preostale stanice su unutar bazilike Svetog groba.) 10. Skidaju mu odeću. 11. Razapinju ga na krst. 12. Isus umire na krstu. 13. Telo Isusovo skidaju sa krsta. 14. Isus je položen u Sveti grob. Valja napomenuti da je "put tuge" zasnovan više na tradiciji a manje na istoriji. Istoričari smatraju da je verovatnije da je Pilat boravio u Herodovoj palati i da je Isus tamo i osuđen na smrt. U tom slučaju, "put tuge" bi išao istočno duž King David ulice pa onda na zapad do Golgote. U oba slučaja stižemo do bazilike Svetog groba, sagrađene na mestu Hristovog raspeća i uskrsnuća. Današnja crkva Svetog groba je četvrta koja je izgrađena na mestu originalne crkve, koju je sagradio imperator Konstantin u 4. veku. Preciznije, najzaslužnija za podizanje crkve je Konstantinova majka Helena. Ona je rukovodila potragom za ostacima krsta. Nakon što je pronađeno ono za šta se verovalo da su ostaci Hristovog krsta, započela je gradnju koja je trajala 9 godina. Crkva je završena 335. godine. Potpuno je uništena u doba persijske invazije 614. godine. Današnja crkva je krstaška i sagrađena je 1149. g. Krstaši su nekoliko kapela, koje su se nalazile u blizini, spojili u jedinstven kompleks. Od tog vremena, zbog mnogobrojnih zemljotresa i požara, crkva je više puta restaurirana. Uostalom, i sada se restaurira. Iako predstavlja neprikosnoveni centar hrišćanstva, crkva je sve samo ne simbol mira, sloge i - lepote. Ružnjikav skup različitih arhitektonskih stilova, crkva se danas sastoji od kapela koje su, počev od 11. veka, gradile razne međusobno zavađene crkve. Svoje "akcije" u crkvi danas imaju katolici i pravoslavci ali i Jermeni, Sirijci, Kopti... U svakom slučaju, ubedljivo najveći deo pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Na samom ulazu u crkvu, strme stepenice vode ka Golgoti (GOLGOTA.JPG). Tu se nalaze stanice 10, 11, 12 i 13. Moguće je videti (i dodirnuti) stenu na koju je Isus položen kada je skinut sa krsta. Sprat niže nalazi se Adamova kapela, gde se može videti donji deo iste stene. Legenda kaže da je na ovom mestu sahranjen Adam, i da je Isusova krv kapnula kroz pukotinu u steni te je tako Adamova lobanja miropomazana Hristovom krvlju. Lobanja koja se može često videti na slikama raspeća je, dakle, Adamova. Jedini deo sadašnje crkve koji podseća na Konstantinovu crkvu je rotunda, 14. stanica i mesto Hristovog groba. U samom centru rotunde nalazi se kapela u kojoj se, po predanju, nalazilo Hristovo telo od petka uveče do nedelje ujutro. Ulaz u kapelu namerno je toliko nizak da bi se moglo ući samo sagnuvši se. Iza Golgote, široke stepenice vode do pećine Sv. Helene, u čijem najdaljem uglu se nalazi mesto gde su pronađeni ostaci krsta. Unutar crkve se nalazi i mala kapela izgrađena na mestu gde je Hrist bio zatvoren, kao i kapela koja označava mesto gde se Isus obratio Mariji Magdaleni. Naslonjena na crkvu Svetog groba nalazi se Omarova džamija. Kalif Omar je zauzeo Jerusalim 638. godine i bilo mu je ponuđeno da se moli u crkvi Svetog groba. On je to odbio, rekavši da bi u tom slučaju crkva bila pretvorena u džamiju, i molio se izvan crkve. Da nije imao toliko obzira, verovatno bi crkva preživela 1009. godinu, kada ju je srušio ludi fatimidski kalif Hakim. Na mestu gde se nekad Omar molio sagrađena je u 12. veku džamija. Ulaz je dozvoljen samo muslimanima. Nijedna poseta Jerusalimu nije kompletna bez penjanja na Maslinovu goru. Na vrhu brda se nalazi arapsko selo Et Tur. Tu se, uz obavezne prodavce suvenira i dežurnu kamilu, :) nalazi i mesto sa koga se pruža najbolji pogled na Jerusalim. Ako na slici PANORAMA.JPG zanemarite ovoga što pomalo zaklanja vidik, :) možete videti, u prvom planu, najstarije i najveće jevrejsko groblje na svetu. Mnogi religiozni Jevreji, čak i iz inostranstva, insistiraju da budu sahranjeni ovde. Veruju da je to mesto gde će se, kada dođe sudnji dan, pojaviti Mesija, ustaće mrtvi i stvoriće se carstvo bez zla i bezakonja. Obzirom da se muslimanima ideja da će Mesija u grad ući kroz Zlatnu kapiju, koju na slici vidite iza ramena vašeg izveštača, uopšte nije svidela, još u 7. veku su je zazidali. Sem toga, ispred kapije su instalirali muslimansko groblje. Jevreji, međutim, tvrde da će Mesija biti Davidov potomak pa mu prolazak kroz muslimansko groblje neće predstavljati problem... Obzirom da je, po hrišćanima, mesija već odavno stigao, na Maslinovoj gori se nalaze mnoga mesta vezana za njegove poslednje dane. Ovde se, dakle, Hrist obratio apostolima, predvideo uništenje Jerusalima i svoju smrt. Uhapšen je u Getsemanskom vrtu u podnožju brda. Na tom se mestu sada nalazi crkva Svih nacija, poznata i pod imenom bazilika Agonije. U Getsemanskom vrtu je i grob Device Marije, vlasništvo Grčke pravoslavne crkve. Opet se, naravno, treba sagnuti... (DM_GROB.JPG). Kažu da masline u vrtu spadaju među najstarije na svetu, iako verovatno ne pamte Hrista. jerus96.zip
oko.sveta.70 livan, -> #67, mnikolic
-> Pre sada vec dosta godina sam stigao na domak Venecije, stavise -> kolima smo usli u grad i stigli do vode, mozda je to cak bio i pocetak -> kanala Grande, ali, bez ikakvih navigacijskih podataka nismo znali sta -> dalje. Prosli put sam zurio pa ne stigoh da ti odgovorim i na ovo. Da to je bio pocetak Velikog kanala. Tu je verovatno bila i zeleznicka stanica. Trebali ste ostaviti auto i sesti u bilo koji vaporeto (linija 1 sigurno) i stigli bi ste do Trga Sv.Marka, a uz put bi ste videli sto sta. Rastojanje je tako malo da se stize za 15-tak minuta. Inace prvo sto treba da se uradi kad se stigne u Veneciju jeste da se kupi plan grada kako bi se moglo lakse snalaziti. Ne mislim da bi se neko mogao izgubiti, to je nemoguce, vec da bi se grad sto sistematicnije presao i za sto krace vreme (koje je tamo uvek deficitarno) obislo sto vise.
oko.sveta.71 djcorto, -> #70, livan
> stanica. Trebali ste ostaviti auto i sesti u bilo koji vaporeto > (linija 1 sigurno) i stigli bi ste do Trga Sv.Marka, a uz put > bi ste videli sto sta. :)))) Stignemo mi tako u sitne sate u Veneciju, i uhvatimo jedinicu ... ali u smeru PREKO zaliva :) Posle duge voznje, stigosmo i do trga SvMarka :)))) Uz put se zaista vidi sto sta. Da ne mozes da se izgubis - hm, bas i nisam siguran. Posle izvesnog vremena svakako stizes na neko poznato mesto, ali lutanje ulicicama na delu ka kopnu, blizu brodogradilista, je vrlo nevencijansko iskustvo :) Osim plana grada, vrlo je korisno imati i telefonsku karticu ... zahvaljujuci istoj koja mi je cucala u novcaniku od davnog prethodnog putovanja, nasli smo prenociste, sto cak ni u Veneciji u ponoc u septembru pa jos u vreme Bijenala nije lako :)
oko.sveta.72 livan, -> #71, djcorto
-> :)))) Stignemo mi tako u sitne sate u Veneciju, i uhvatimo -> jedinicu ... ali u smeru PREKO zaliva :) ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Sta vam je to trebalo? :))) Zar nije bilo logicnije da sednete u onu koja vozi u smeru kanala. Inace, bio sam ubedjen da je to tamo "okretnica". -> lutanje ulicicama na delu ka kopnu, blizu brodogradilista, je -> vrlo nevencijansko iskustvo :) Nesrecnici! :)))) -> Osim plana grada, vrlo je korisno imati i telefonsku karticu ... -> zahvaljujuci istoj koja mi je cucala u novcaniku od davnog -> prethodnog putovanja, nasli smo prenociste, sto cak ni u -> Veneciji u ponoc u septembru pa jos u vreme Bijenala nije lako :) O, pa onda ste se ipak lepo proveli, kad ste bili smesteni u Veneciji. Mi smo bili stacionirani u Lido di Jesolo, pa smo svako vece trcali na zadnji vaporeto negde oko 20:30, a na Punta Sabioni (ili kako li se vec pise) nas je cekao bus za hotel. Imali smo lepih sat vremena voznje, sto brodom sto busom i tako dva puta dnevno. Nisam ima srecu, kao vi, da vidim Veneciju nocu :(
oko.sveta.73 djcorto, -> #72, livan
> Sta vam je to trebalo? :))) Zar nije bilo logicnije da sednete > u onu koja vozi u smeru kanala. Inace, bio sam ubedjen da je to > tamo "okretnica". Putesestvije se odvijalo u septembru 1991 - avionom do Milana, pa vozom do Venecije. Stigli oko ponoci, bez plana grada, i hotelske rezervacije ;) Jedini broj telefona koji smo imali nije aktuelan, tj hotel zatvoren posle 23h. Turist biro se renovira. Plan grada nemamo. Samo karticu ..... ;) Jeste okretnica, sto smo saznali tek posle par dana. > Nesrecnici! :)))) Bas je bilo zanimljivo, kao u Napulju :))))) > O, pa onda ste se ipak lepo proveli, kad ste bili smesteni u > Veneciji. Mi smo bili stacionirani u Lido di Jesolo, pa smo > svako vece trcali na zadnji Mi smo bili bukvalno 200m od Trga Sv Marka, tj Rive Dei Schiavoni. U samom centru, jednoj od onih poluslepih ulica. Sad da me ubijes, ne secam se ni imena hotela, ni ulice. Hit prve noci je bio sto smo tek ujutru shvatili da soba nema prozor :))))))))) Samo erkondisn - a mi se pitali sta ce nam. Toliko smo bili slogirani od puta da skoro nismo ni primetili, Sonja nije mogla da spava uprkos umoru. Meni nije smetalo da se uredno onesvestim. Sutra smo presli u sobu SA prozorom :) Bilo bi lepo kada bismo opet mogli tako da krenemo uzdajuci se u Travellers cekove u dzepu i, naravno, telefonsku karticu :)
oko.sveta.74 supers,
>>│ Moj favorit je Ari-Peka NIKOLA (nas covek, zato). :) >>└─────────────────────────────────────── >> >> Za Fince normalno, posto su pravoslavci. Finci jesu bili pod Rusima, ali su protestanti a ne pravoslavci. Inače, interesantno bi bilo ako neko ima objašnjenje odakle njima neka slovenska imena koja nisu ruska nego baš naški zvuče: Mika, recimo.
oko.sveta.75 sav.gacic, -> #74, supers
>>>│ Moj favorit je Ari-Peka NIKOLA (nas covek, zato). :) >>> Za Fince normalno, posto su pravoslavci. > Finci jesu bili pod Rusima, ali su protestanti a ne pravoslavci. > Inače, interesantno bi bilo ako neko ima objašnjenje odakle njima > neka slovenska imena koja nisu ruska nego baš naški zvuče: Mika, recimo. Ihaj, toliki vekovi sa Rusima, pa i nije čudo... ;) Mika se piše sa 2 _k_ (MIKKA), kao i gore pomenuti NIKKOLA, udvajaju slova na najneočekivanijim mestima :). Od nama sličnih strogo finskih imena često je i RISTO... U njihovom jeziku je vidljiva tendencija da sve strane reči zamenjuju svojima tako da se interacionalne reči ne znače puno - kao turisti mi je švedski u poređenju sa finskim (svi natpisi su dvojezični) bio još malo pa maternji. Uostalom, uporedite sami, ovo je prvo što mi je palo na pamet: KESKUSTA - CENTRUM, RAVINTOLA - RESTAURANT, PUHELIN - TELEFON... Jedna od omiiljenijih zanimacija mi je bila "čitanje" finskih novina i lov na iole poznate reči... Prepoznao sam Mitsubishi, Coca-Cola, Sony, Phillips, Nestle... ;) Doduše i SAUNA - nađosmo nešto njihovo i kod sebe i SALAMA (ne, nije ono što sam mislio i ja da jeste, već znači MUNJA). :)
oko.sveta.76 zeljkoj, -> #75, sav.gacic
> Uostalom, uporedite sami, ovo je prvo što mi je palo na pamet: > KESKUSTA - CENTRUM, RAVINTOLA - RESTAURANT, PUHELIN - > TELEFON... Zeznuli su i Madjare. :)
oko.sveta.77 djcorto, -> #76, zeljkoj
> Zeznuli su i Madjare. :) S obzirom da su dalji rodjaci, i nisu ... Na temu Madjara, posto sam nocas stigao odande, procenat ljudi koji dobro govore engleski je zestoko porastao. U svakom restoranu, menjacnici, ama gde god se nadjes, e moras da znas madjarski. Cak i trazenje aktvinog uglja u apoteci je urodilo plodom (istina, kolega koji zna madjarski je nesto brze zavrsio posao ;)) Budapest je okicen kao da je vec Bozic, snizenja su na sve strane, guzva veca nego obicno (ako je to u Budimpesti uopste moguce). Zvanican podatak je da je ove godine Madjarsku posetilo 40 miliona turista - a imaju 10 miliona stanovnika. Herendi i Zolnai ponovo rade sa starim vlasnicima, vraceni su porodicama, Taverna hotel u Vaci ulici ima i Zolnai kafe u kome kafa i nije nesto specijalno, ali ono iz cega je pijes, u sta treses cigaretu i uopste sve sto ima p od porcelana jeste vrlo posebno. Na temu klope - onaj restoran koji sam pominjao je 18km pre Kishkunhalas-a ako idete ka nasoj granici. Perkelt je i dalje fantastican, Guinnes dobro hladjen, kafa budi iz mrtvih, i sve je bilo oko 30 DEM za tri gladna coveka. Dzabe! Prepoznaje se po drvenim klupama u basti ka putu, sa fontanom u sredini baste, a u sredini fontane zenski akt. Ne temu knjiga : u izlogu knjizare u Keckemetu, na glavnom trgu, vidjen metar Tolkina na engleskom, koji pocinje njegovom prvom knjigom, a zavrsava knjigom koja se zove Tolkien A-Z, cena pojedine knjige je oko 800 forinti (1 DEM = 101 HUF). Benzin je skuplji i to dobrano skuplji - oko 135 HUF, dizel je duplo skuplji nego ovde. Ako polazite na Kelebiju, natankujte u Subotici. U Tref free shopu na granici ima Castrola GTX3 za oko marku litar - jeftinije nego u Madjarskoj. U Interspeedu do njega je primecen obilan izbor jako dobrih viskija, dzinsa i Chicco opreme po vrlo pristojnim cenama. U Budimpesti su tehnikalije nesto zestoko jeftine - GE telefoni po 50 DEM, recimo Siemens makina za kafu 60 DEM i slicno. Atmosfera je jos bolja nego u septembru kad sam poslednji put bio. Ne znam da li je u pitanju predbozicno raspolozenje ili nesto drugo, ali sam se osecao jako dobro. Na tezgama ima sirok izbor demonstrantske opreme - kape, rukavice, dobre cipele, i, najvaznije, zvizdaljke, cegrtaljke, klepetuse, i druge drndazvrckalice koje dizu nevidjenu buku. Isprobavanje je potrajalo dovoljno dugo da privuce paznju prolazece patrole ;) Ako ima pitanja, samo napred :)
oko.sveta.78 vitez.koja, -> #77, djcorto
#=> Ako ima pitanja, samo napred :) Ima par odgovora :) #=> Na temu Madjara, posto sam nocas stigao odande, procenat #=> ljudi koji dobro govore engleski je zestoko porastao. U #=> svakom Bio sam i ja pre neki dan... Ne znam da li smo bili u istoj Budimpešti ;)) Moj utisak je - katastrofalnije nego ikada. Sreo sam četvoro ljudi koji natucaju engleski - prodavačicu u dr Marten's shopu, prodavačicu u samoposluzi (!), pandura (!!) i skinheda (!!!). Bio sam u kontaktu sa najmanje pedeset ljudi. Od ovo četvoro, pandur i skin su raspolagali engleskim u rečenicama, a prodavačice su manje-više krpile reči. #=> Atmosfera je jos bolja nego u septembru kad sam #=> poslednji put bio. Ne znam da li je u pitanju #=> predbozicno raspolozenje ili nesto drugo, ali sam se #=> osecao jako dobro. Atmosfera - nikad gora. Startovali su me prosjaci, obojeni, prljavi, ružni, ridžovani, panduri; grad je pun psećih govana, pola ulaza u metro u centru ispovraćano (?!?). Dobar deo ljudi te na ulici ili gleda mrko, ili zaobilazi u najširem luku kada ih slučajno pogledaš u oči. Panduracije u centru nenormalno mnogo, van centra ni malo. Sve u svemu, Budimpešta (polako?) stiče sve loše osobine velikog svetskog grada.
oko.sveta.79 dr.grba, -> #77, djcorto
>> U Budimpesti su tehnikalije nesto zestoko jeftine - GE telefoni >> po 50 DEM, recimo Siemens makina za kafu 60 DEM i slicno. Prošla subota, Pečuj, GE telefon, ona "banana" 3995 Ft. Sjajna sprava za male pare.
oko.sveta.80 djcorto, -> #78, vitez.koja
> Bio sam i ja pre neki dan... Ne znam da li smo bili u istoj > Budimpesti ;)) Aiiiii ..... Onda sam ja bio mnogo malo u gradu ili si ti bio mnogo dugo ... Uglavnom, koliko znam, nema dve Budimpeste :)
oko.sveta.82 dr.grba, -> #80, djcorto
>> Uglavnom, koliko znam, nema dve Budimpeste :) Ima, ima, još kako. Ima puno razlike između Pešte i Budima, ne samo u konfiguraciji terena i ne samo u arhitekturi.
oko.sveta.83 dr.grba, -> #81, shimano
>> radi put kroz Hrvatsku i Srbiju. Mislim da je cifra malo preuveličana >> odnosno da se u tih 40 miliona nalaze i oni koji ne bi mogli da se >> podvedu pod datu kategoriju. Ne mogu da verifikujem broj. Ali činjenica je odavno poznata: SAMO Budimpešta u letnjim mesecima od turizma inkasira više nego celo crnogorsko primorje. Pažnja, ovo je podatak od pre sankcija, iz 1990. Bilo je još nekih komparativnih podataka i svi zvuče "strašno". Budući da sam u Budimpešti kao freelance turista proveo dovoljno vremena i video sve i svašta, spreman sam da verujem u ovu tvrdnju.
oko.sveta.84 djcorto, -> #82, dr.grba
> Ima, ima, jos kako. Ima puno razlike izmedu Peste i Budima, ne > samo u konfiguraciji terena i ne samo u arhitekturi. OK, OK, nisam bio na budimskoj strani, priznajem :)
oko.sveta.85 haevorn, -> #81, shimano
// ma hajte, molim vas, znate li vi šta je 40 miliona? šačica ;)
oko.sveta.87 inferno, -> #82, dr.grba
Ů│ ˙ Ima, ima, još kako. Ima puno razlike između Pešte i Budima, ne samo u Ů│ ˙ konfiguraciji terena i ne samo u arhitekturi. Da, skuplje je noćenje u Budimu. Odraše me.. ;) Inače, zna li neko gde ima u Budimpešti muzička radnja. Znate ono, električne gitare, distorzjije, kablovi, itd.?
oko.sveta.88 ranx, -> #78, vitez.koja
> prljavi, ružni, ridžovani, panduri; grad je pun psećih govana, pola Šta je, švercuješ se u metrou?
oko.sveta.89 ranx, -> #87, inferno
> Znate ono, električne gitare, distorzjije, kablovi, itd.? Znam za jednu radnju, ali nije ništa posebno... Pogledaću mapu kod kuće pa ću poslati adresu. BTW, da li ste raspoloženi za razmenu adresa dobrih prodavnica u BP? Šaljite ovde!
oko.sveta.90 morkin, -> #89, ranx
> BTW, da li ste raspoloženi za razmenu adresa dobrih prodavnica u BP? > Šaljite ovde! Zašto samo BP? Hajde da napravimo kraći spisak popularnih destinacija (neka svako opiše svoju omiljenu) i da onda pišemo adrese. Poželjan je i broj telefona. Moj prilog: Kaissa (radnja sa društvenim igrama svih vrsta): Kalidromiu 8 & Ippokratous, 114 72 Atina, tel 3606488 I. Metaxa 39, tržni centar, 166 74 Glifada, tel 8982057 Manolaki Kiriakou 1, Rotonda 546 35 Solun, tel 212734
oko.sveta.91 ljubinko,
Treba da putujem u Rim (ako se ostvare neki planovi). Da li neko ima neke sugestije i iskustva. (Izvinjavam se ako je vec bilo, ali sigurno nije na odmet da se dopuni i obnovi).
oko.sveta.92 inferno, -> #89, ranx
Ů│ ˙ Znam za jednu radnju, ali nije ništa posebno... Pogledaću mapu kod kuće Ů│ ˙ pa ću poslati adresu. Hvala ti. Ů│ ˙ BTW, da li ste raspoloženi za razmenu adresa dobrih prodavnica u BP? Ů│ ˙ Šaljite ovde! Elem, British Knights - Eržebet, desna strana (kad se ide prema mostovima), negde kod 2-3 velike ulice od mosta. Dezorijentisani
oko.sveta.93 vitez.koja, -> #88, ranx
#=>> prljavi, ružni, ridžovani, panduri; grad je pun psećih #=> govana, pola #=> #=> Šta je, švercuješ se u metrou? Jok. Pazarim jednu kartu ujutru, posle mogu da mi ... zorane ;) Ali, to što imam kartu ne sprečava ridže da me startuju, a iz principa pravim blesave face dok mi se obraćaju na mađarskom ;) Pa dok se ridža opseti da treba da kaže "tikit", prođe voz kroz ... Budimpeštu ;)
oko.sveta.94 morkin,
U fajlu uz poruku nalazi se putopis iz Tunisa. Nije bogat toliko opisom zemlje i njenim istorijskim znamenitostima, ali ga preporučujem onima koje interesuje cenjkanje, kao i Sezamovim hedonistima. Voleo bih da mi napišete kritiku teksta, bilo ovde, bilo u mail. Budite oštri, ali ne previše da me ne obeshrabrite! tunis.txt
oko.sveta.95 djcorto,
Evo i execa za putopise koje ilustruju fotografije iz teme galerija, a koje su u konkurenciji. Exec ce vam pokupiti ove poruke u pad, dalji postupak je na vama. Uzivajte posle setnje :) CONF JOIN CIVILIZACIJA.10 CONF READ 10.52 > CONF JOIN CIVILIZACIJA.10 CONF READ 10.59 > CONF JOIN CIVILIZACIJA.10 CONF READ 10.62 > CONF JOIN CIVILIZACIJA.10 CONF READ 10.69 >
oko.sveta.97 orlic,
Moze li mi neko reci koje su cene usluga DHL-a? Treba da posaljem paketic od oko 700gr u nemacku, posta oce da me odrapi 70din pa da vidim koliko bi me odrapili ovi...
oko.sveta.98 kalypso, -> #97, orlic
DHL je definitivno mnogo skuplji od poste, tako da je na pr. slanje paketa tezine oko 500 gr za Italiju oko 100 DEM. (Nisam sigurna, ali mislim da je toliko kostalo jednu moju prijateljicu.) Prema tome, ako posiljka nije izuzetno vredna, ne isplati se. :( Sanja
oko.sveta.99 orlic, -> #98, kalypso
Ka> DHL je definitivno mnogo skuplji od poste, tako da je na pr. slanje Ka> paketa tezine oko 500 gr za Italiju oko 100 DEM. (Nisam sigurna, Ka> ali mislim da je toliko kostalo jednu moju prijateljicu.) Ka> Prema tome, ako posiljka nije izuzetno vredna, ne isplati se. :( Pa posiljka je HDD :)) Ali ce dobro upakujemo i ipak poverimo nasem voljenom ptt-u :)) :( Hvala na informaciji anyway :)
oko.sveta.100 nmaricic,
Da li je neko zainteresovan za razgovor o letovanju u Grckoj? Interesovalo bi me da saznam nesto o Haniotiju i Neos Marmarasu. Nesa EMail: NMaricic
oko.sveta.101 vlafam, -> #100, nmaricic
>VF> Interesovalo bi me da saznam nesto o Haniotiju i Neos Marmarasu. Prošle godine u prvoj polovini septembra letovao sam dve nedelje u Haniotiu. Mesto malo, čisto sa puno zelenila, plaža prekrasna i uređena. Vreme idealno za doba godine (samo jedan dan se nisam kupao i to zbog vetra). Sve zavisi šta očekuješ od odmora. Za mladi brašni par sa decom i starije, izmišljeno mesto za odmor. Za mlađe željne noćnog provoda može da bude i malo dosadno. Ukoliko te nešto konkretno interesuje pitaj.
oko.sveta.102 acag, -> #101, vlafam
> za doba godine (samo jedan dan se nisam kupao i to zbog vetra). Sve zavisi > šta očekuješ od odmora. Za mladi brašni par sa decom i starije, izmišljeno > mesto za odmor. Za mlađe željne noćnog provoda može da bude i malo dosadno. Khm, ne bi' da kvarim dojam, al' ja sam u to doba pobegao iz Haniotia u Pefkohori zbog toga što mi se učinilo da je mesto prepuno diskoteka, restorana, taverni, kafića... i mladih, željnih provoda :)) Inače, jako lepo mesto... ali za momačko letovanje 8> A Pefkohori sam doživeo kao mesto za odmor... plaže nisu ništa specijalno, ali ako se krene na jug 5-10 km ima predivnih pustih peščanih plaža... možda bacim i koju sliku, ako uspem da iskeniram... Ah da, i ja dođem neki "mlađi bračni par", doduše bez dece...
oko.sveta.103 geronimo, -> #100, nmaricic
×× Da li je neko zainteresovan za razgovor o letovanju u Grckoj? ×× Interesovalo bi me da saznam nesto o Haniotiju i Neos Marmarasu. U Neos Marmarosu sam bio...Zavisi shta te zanima ali otprilike ovako zvuci: 1."grad" ti se nalazi na par malih brdashca a plaza je odma pored njih duz puta. 2.plaza je solidna(pritom peshcana :))) ) 3.bice ti mnogo smorno ako ne idesh sa ekipom ili ribom 4.grad ko grad je prvo zanimljiv a onda posle 2 dana znash svaki kutak 5.nocni zivot relativno dobar(u zavisnosti od sezone),postoje 2-3 disko teke koje su dosta lepe a i ogromne. 6.sve u svemu nishta posebno 7.treba ti dosta love da bi se lepo proveo 8.mislim da je mnogo bolji izbor pefkohori jer nije tolko smoran i cuo sam da je non-stop neka frka(panika) u pozitivnom smislu 9.neos vrvi od nashih ljudi.
oko.sveta.104 geronimo, -> #102, acag
×× A Pefkohori sam doziveo kao mesto za odmor... plaze nisu nista ×× specijalno, ali ako se krene na jug 5-10 km ima predivnih pustih ×× pescanih plaza... mozda bacim i koju sliku, ako uspem da ×× iskeniram... Obavezno baci slike...
oko.sveta.105 n.ceh, -> #102, acag
Ac> A Pefkohori sam doživeo kao mesto za odmor... plaže nisu ništa Ac> specijalno, ali ako se krene na jug 5-10 km ima predivnih pustih E, sad se setih. Da li je iko od vas bio na Lastovu? Ostrvce u jadranu, u Hrvatskoj, malo dalje od Korčule. Veoma lepo mesto za odmor. Mirno, neiskvareno turizmom, ima mnoštvo skrovitih uvalica O:), čak i par peščanih ostrvaca uadljenih 30ak minuta čamcem. Pravi mali raj. Jako je korisno imati svoj čamac, makar gumenjak. Mislim da na celom ostrvu ima oko 10km asfaltiranog puta, a onih drugih još manje (malo kroz šumice...) Imam knjižicu, pa ako nekog interesuje, da nastavim sa putopisom... Čeh
oko.sveta.106 dr.grba, -> #105, n.ceh
>> Imam knjižicu, pa ako nekog interesuje, da nastavim sa putopisom... Baš bi bilo lepo da se ovde malo oživi rasprava: šibaj!