CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - umetnost

umetnost.104 obren, -> #96, sljubisic
> Drago mi je da si pricu o mehanickim satovima svrstao u temu umetnost, > jer joj je tu svakako i mesto :) Naravno, vrhunski mehanički satovi su najfinije i najuzbudljivije mehaničke naprave koje je ljudski mozak ikada smislio :) > Naravno, mislim da ne treba izostaviti cuveni IWC (International Watch > Company), sirom sveta daleko poznatiji pod imenom grada u kome se nalazi - > Schaffhausen. Naravno, IWC-u je takođe mesto u "top echalon". Kao iskupljenje šaljem sličice njihovih modela ;) > No, da ja stanem na vreme, ipak je obren naceo ovu temu, red bi bio i > da nastavi sa pricom :) Nemoj nipošto da staješ, te pikanterije su baš zanimljive i mogu samo da dopune ono što ću ja poslati :) iwc.zip
umetnost.103 obren, -> #97, pifat
> Nadam se da moje ispravke neće izgledati kao traženje dlake u jajetu, Naprotiv, pretpostavljao sam da ću napraviti dosta grešaka u transkripciji, pošto ne znam francuski :) > ali mislim da je red da transkripcija stranih imena u ovom sjajnom > serijalu bude valjana. Slobodno ispiravljaj kad god vidiš da nešto nije ispravno napisano, to je svima u interesu... :)
umetnost.105 superhik, -> #98, brka
:> Nadam se da neko prati ovaj repertoar :> """"""""""""""""""""""""""""""""""""" Samo ti šalji, a ja skupljam lovu za karte... :(
umetnost.106 supers, -> #101, dr.grba
>> >> Predstave su poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem >> >> sto objektivniji. >> Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi >> jednak redosled pozorišta, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ćeš >> popunjavati podacima za prikladni datum. Ja mislim da brka treba da nastavi rangiranje predstava po kvalitetu. Koga interesuju puke informacije o predstavama, neka pogleda na www.beonet.yu. Lični stav, ma koliko subjektivan, je ono što daje smisao pisanju u konferenciji. Ništa mi ne znače brkine poruke ako ne sadrže preporuku šta gledati a šta ne.
umetnost.107 smilja, -> #97, pifat
> Neuchatel (francuska verzija) ili Neuenburg (nemačka verzija) bi se > u srpskoj verziji najpravilnije zvao Nšatel, ali se ovde uvrežila > iskvarena transkripcija Nojšatel, kao što se i jezero pored koga se > nalaze grad i kanton naziva Nojšatelskim :) Kanton je već dugo poznat > kao sedište snažne industrije časovnika. Evo nekoliko podataka o NOJŠATELU - tako izgovaraju stanovnici ovog grada; Neuchatel ili Neuenburg.. 7964.74 kvadratnih kilometara 169 173 stanovnika Gl.grad kantona: Nojšatel Pre nekoliko nedelja bila sam gost u ovom gradu..; pa sam izmedju ostalog i videla tu fabriku satova.. Ovako: 32% kantona je u šumi,10,2% je jezero a samo 3,3% je neproduktivna zemlja..Ovaj Kanton je slavan po svojoj dolino Vina i Industriji časovnika.. Nojšatel je jedinstven u odnosu na ostale Kantone u Švajcarskoj; jer je u njemu opstala jedna vrsta feudalnog uredjenja; koja je egzistirala iako se ovaj Kanton pridružio Konfederaciji. Intreasntno je napomenuti da su u ovom Kantonu bili zastupljeni i Katolici i Protestanti podjednako.. Gradu su od 1214. godine garantovane izvesne privilegije, koje su mu omogućavale da vodi nezavisni politički život..; zapravo imali su neku vrstu parlamenta u kojoj su bile zastupljene poznate i najstarije porodice Kantona Nojšatel; guverner Burgundije je okupirao ovaj prostor ,Francuz; i oko njegovog zamka je počeo da se razvija grad..Negde oko 1406.godine napravljen je tzv."Burgrecht" sporazum sa Bernom da bi Bern posredovao u sporu izmedju feudalnog gospodara i veća. Bern je nastojao da preseče francuski uticaj skupa sa ostalim Kantonima u Švajcarskoj i uspeo je da u svoje ruke preuzme veće - parlament Kantona Nojšatel.. 1512.godine. Po protekcijom Berna Žilijen Farel je uspeo da uvede Reformaciju na velika vrata 1530. godine; tako da se Kanton Nojšatel prvi put pominje kao član Švajcarske Konfederacije 1598.goidne.. Mejdutim i dalje ostaje titula Princa od Nojšatela koju će poneti Henri II iz Kuće Longvil (Longueville); ali u principu ovaj Kanton ostaje pod protekto ratom Berna; bez obzira na različite pretenzije protestantskih plemićkih kuća Evrope..Medjutim ovo Francuskoj nije dalo mira pa je nekolika puta pokušala da okupira ovaj Kanton; koji polako postaje protestntski i utočište mnogim izbeglicama iz Francuske - hugenotima... Časovničarski zanat su sobom donele protestantske izbeglice; a kao što je poznato i Žan Žak Ruso je bio poreklom iz porodice časovničara; o čemu će već biti reči o putopisu iz Ženeve... Grad je karakterističan, po mešavini nemačkog i francuskog mentaliteta. Nemačko stanovništvo govori čudnovatim SWISS DEUTSCH - bože sačuvaj - ništa ih ne razumeš; dok Francuzi kao Francuzi; ima ih dosta iz Alzasa; Univerzitet je Frankofonski...; inače stiče se utisak da Nemci i Francuzi žive jedni pored drugih a ne zajedno..Ranije je bila jaka segregacija izmedju protestanata i katolika.. Zgrade su karakteristično nemačke; dakle čista gotika; kad je reč o centralnom jezgru grada...Prva fabrika (radionica časovnika je obeležena ) i dan danas se mogu kupiti ti stari časovnici; cene idu izmedju :10.000 franaka pa do..? Dostupno Japancima.. Od osamnaestog veka ovde cveta sajdžijski zanat..; veoma cenjen ali u to vreme majstori su bili veoma slabo plaćeni..; medjutim u devetnaestom veku se menja situacija i osim satova u gradu se proizvode i drugi precizni instrumenti....Tako su dosta dobri i u obradi dijamanata...! P.S. Izvinjavam se Brki, što mu se mešam u posao, ali eto da napišemo nešto i o Nojšatelu...Jezero je impresivno a tek Vina.. Smilja :)
umetnost.108 pifat, -> #107, smilja
> Evo nekoliko podataka o NOJŠATELU - tako izgovaraju stanovnici ovog > grada; Neuchatel ili Neuenburg.. Mea culpa, nisam znao da je Nojšatel ispravno :) Poveo sam se za uobičajenim načinom izgovora reči koje sadrže grupu -eu ali sam pogrešio. Izgleda da je ovo samo još jedna potvrda da mnogobrojni izuzeci u francuskom jeziku potvrđuju da u njegovoj gramatici postoji i poneko pravilo :)))
umetnost.109 brka, -> #105, superhik
>> Nadam se da neko prati ovaj repertoar > Samo ti salji, a ja skupljam lovu za karte... :( Ova ti je dobra:) Pa dobro, mora se priznati da karte nisu bas jeftine (hit predstave oko 40 din), ali uglavnom imaju opravdanje. Na primer - za predstavu Zvezdara Teatra 'Poljubac zene pauka', u kojoj glume 3 glumca - Bogdan Diklic, Dragan Nikolic i Ciga Jerinic, morali su da nadju 27 sponzora! Neke predstave sebe ne isplate (Saloma - JDP), a neke vec posle dva, tri meseca vrate ulozen novac (Lari Tompson i U plamenu strasti - Zvezdara, U potpalublju i Beogradska trilogija - JDP). Jedna zanimljivost za kraj - da li ste nekada videli tapkarose za neku pozorisnu predstavu? E pa mozete da ih vidite pred predstavu 'U plamenu strasti' u Zvezdari. Ja sam se licno uverio i nisam mogao ocima da verujem, razumem da su ispred bioskopa, ali ispred pozorista... Pozdrav Aleksandar
umetnost.110 brka, -> #101, dr.grba
> Nikad ne postoji dovoljno objektivno. I sam si prokomentarisao da > treba gledati sto vise predstava, cak i kad ih neko nazove losim. U pravu si... Ali (uvek ima neko ali:), posto malo ljudi koji su na Sezamu posecuje pozorista, mislio sam sledece - ako se neko od njih slucajno odluci da ide, posle ko-zna-koliko godina, da ne ode na neku predstavu koja ce mu biti dosadna. Zato na pro mesto stavljam predstave na kojima im nikako ne moze biti dosadno, ali, opet je tu problem objektivnosti... > Nemoj degradirati ovaj izvanredni prilog takvim nastupom: napravi > jednak redosled pozorista, recimo nekakvu tipsku tabelu koju ces > popunjavati podacima za prikladni datum. Trenutno nemam vremena, ali cim pocne raspust pozabavicu se malo time. > Jos nesto: mozes slobodno da stavis podatke za celu nedelju u > jednu poruku, lakse se handluje. To i pokusam svaki put, ali cim je txt koji dam na Quote (radim u Telemate-u) malo duzi - neki red mi preskoci ili izbrise. Tako nekoliko puta probam, onda se iznerviram, pa ga podelim na nekoliko delova. Ako neko ima resenje, neka mi javi na mail. Pozdrav Aleksandar
umetnost.111 vogue,
Je l' može neko da okači repertoar Ateljea za januar ? :) Ili bar spisak predstava koje se izvode. Sale
umetnost.112 smilja, -> #108, pifat
Evo ga još jedan primerak za odeljenje UMETNOSTI! U potrazi za novogodišnjim kalendarom uputila sam se do mojih poznanika iz UMETNIČKE GRUPE FIA...: Stanislav Šarp i Nada Rajičić Ove godine su objavili u okviru projekta PERSU.. MAIL * ZINE Zin za kouminkaciju u štampi, marketingu i kulturi IZDAVAČ PUBLIKUM NOVOGODIŠNJI BROJAČ, sa državnim, crkvenim, verskim praznicima i slavama i praznicima - do Bogojavljanja! Kad izlazi novogodišnji kalendar. Šta je projekat PERSU? U podnaslovu časopisa PUBLIKUM, BEOGRAD, 29. DECEMBAR 1997. GODINE stoji sledeći slogan: KREATIVNOST PLUS TEHNOLOGIJA PER - SU. ( SUPER ) Šta je to mail zine? "A revolution in tehcnology has inspired an amazing surge of free expression and cultural ferment creating the world of zines: thousands of small publications which are produced primarily for love rather than money....Most zines start with the realization that one need no longer be merely a passive consumer of media. Everyvone can be producer! That's the underlying message of the zine world, and tge greatest thing about zines. Come join us in this untamed world." - Mike Gunderloy, The World of Zines. To je prema rečima Stanislava Šarpa, novi vid komunikacije, nešto originalnija forma u našoj stereotipiji:"Meil Zin." "MEIL ZIN" je "mala publikacija koja se distribuira poštom i podstiče slobodno izražavanje i kreativnost". Zinovi su inače normalan način kreativne komunikacije svugde u svetu - osim u našim poštama. Inače , zin imate u formi magaZINA i fanZina - publikacija iz Zin sveta poznatijih kod nas. "Svojeručno odštampane zinove, Publikum šalje na adrese, posvećenim ljubiteljima umetnosti...Svaka publikacija nosi različitu poruku, ali zajednička im je poetika nadrealizma, stalne suprotnosti u dokazivanju da kreativnost plus tehnologija mora ostvariti fantaziju, dela svetskog standarda, alhemiju pretvaranje nemogućeg u moguće, SADA i OVDE." STANISLAV ŠARP, svaštar, Art navigator,trenutno živi u Beogradu.....:) Još nekoliko navoda iz "SEPARAT BROJ 1." NOVI TABAK "Pogledajte Persu fotku! Jedna gurmanski primamljiva surovo upečatljiva fotografija Hičkoka sa očerupanim gusanom bila je početna matrica za lik arhitekte u svetu dizajna. U traganju za gusanom i jednom smisleno planiranom guščijom smrću u ime dokaza da je dizajn u rukama arhitekte nepobitnost svih naših činjenica, avantura se usled beskrajnog niza komplikacija u procesu pripreme i realizacije projekta - okončala surogatom. Zato je i osmeh arhitekte u svetu dizajna odraz samopuzdanja čoveka kome je za rukom pošlo i ono nemoguće - da mrtvom i još plastičnom pevcu objasni njegovu ulogu u fenomenu savremenog dizajna." PUBLIKUM, Sparat br.1.,str.68. U okviru porjekta PERSU, devet autora iz grafičke branše (8 YU + D.Karson - USA), je ostvarilo sa štamparijom Publikum radove bespogovorno visokih standarda: tehinčkih i zanatskih. Dizajneri Slavimir Stojanović, kreativni tim Jovan Jelovac i Biljana Bilaković - studio TRANS:EAST, Slobodan Manojlović i Mirjana Pištalo - Studio Studio, izdavači Predrag Marković i Radomir Vuković, fotograf Aleksandar Kujučev, dizajner univerzalista - Neznani Autor i U.G.FIA multimedijalni umetnici Nada Rajičić i Stanislav Šarp.. Grupa umetnika koja se već nekoliko godina poigrava sa maštom i idealno iz snova pretvara u stvarno; SUPER! Uz to naglašava zanat, propagira ESNAF, svojeručnu izradu vlastitog dizajna knjige, časopisa, kalendara, plakata; jer sve to prolazi kroz Publikomove mašine i ruke njihovih ljudi. Sve ono što je možda, pomalo potisnuto iz našeg sećanja.. Da se podsetimo: Jovan Jelovac, Biljana Bilaković - Trans East Katalog izložbe Milan Jovanović (SANU), Neznani autor Katalog "4.#Bijenala grafike# STUDIO STUDIO Časopis #Kvadrat# Radomir Vuković Knjiga #U potpaljublju# VLADIMIRA ARSENIJEVIĆA Časopis L'impossible Ovogodišnji katalog Oktobarskog dečijeg salona Mislim, da je većini poznato bar nešto od navedenog iz svakodnevnog života..a KALENDAR BROJAČ je zaista SUPER! "Tehnološka superirnost Publikuma bez ideje kreativnih ljudi vredi malo. I obratno - izvanredne ideje nestaju i gube se i umiru ako nemaju tehnološku podršku... Kada dodje do pravoga spoja, nadogradnje i kreativnosti i tehnologije onda se ostvaruje bajka. PER -SU." Ovo mi se zaista dopada kao spoj idealnog i stvarnog..! Smilja :)
umetnost.113 dr.grba, -> #109, brka
>> Jedna zanimljivost za kraj - da li ste nekada videli >> tapkarose za neku pozorisnu predstavu? E pa mozete da ih >> vidite pred predstavu 'U plamenu strasti' u Zvezdari. Dobar reklamni slogan: "ispred našeg pozorišta rade i tapkaroši, proverite zašto" (:
umetnost.114 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#3) Renesansa mehanike - oživljavanje starog zanata Sredinom sedamdesetih godina, brojne aukcijske kuće beleže povećano interesovanje za stare mehaničke časovnike. Dileri su počeli da plaćaju pristojne sume za otkup očuvanih starih mehaničkih satova poznatih proizvođača, da bi ih kasnije preprodavali po višestruko većoj ceni. Ovaj trend je zatim postao naročito izražen u ranim 80-im godinama, kada su pojedine aukcijske kuće većinu prihoda ostvarivale na ručnim časovnicima. Svote koje su pojedini kupci izdvajali bile su basnoslovne, naročito za primerke najčuvenijih švajcarskih manufaktura. Pojedini primerci, dostizali su astronomske sume na licitacijama, nekoliko desetina puta veće nego što je bila cena novog časovnika u vreme kada je kupljen. Nekoliko faktora doprinelo je bumu mehaničkih časovnika: Prvo, pošto se kvarc i dalje nezadrživo širio, ljudi su shvatili da mehaničkim satovima preti istrebljenje. Svake godine, procenat mehaničkih satova na sve brojnijem tržištu je opadao, a retkost je automatski dizala cenu. Trijumf kvarca imao je isti efekat na mehaniku kao što je svojevremeno popluarnost ručnih časovnika jako digla cenu starim džepnim modelima. Drugi faktor: Plemeniti mehanički sat je bio idealan i jasno uočljiv statusni simbol koji je svedočio da vlasnik nije samo bogat već i prefinjenog, aristokratskog ukusa. Veliki finansijski bum u Americi i na dalekom istoku, izrodio je veliki broj izuzetno bogatih ljudi koji su počeli masovno da otkupljuju nekretnine, umetnička dela starih impresionista i naravno remek-dela Švajcarskih majstora časovničaskog zanata. Bilo je samo pitanje vremena kada će se veliki proizvođači mehaničkih časovnika trgnuti iz letargije i oživeti stari zanat za čijim kreacijama je nastala ogromna potražnja. Već u kasnim 80-im godinama, pojedine Švajcarske kompanije oživljavaju proizvodnju luksuznih mehaničkih časovnika, što stvara trend koji slede i drugi stari proizvođači čija je imena već počela da nagriza patina. Najveću tražnju na tržištu imaju su prozirni "Skeleton" modeli i satovi sa brojim "komplikacijama" poput hronografa, večitog kalendara i turbiona koga danas zna da izradi svega nekoliko vrhunskih švajcarskih majstora lociranih u malenim selima u "Valée de Joux". Kompanije poput Rolexa i Patek Phillipea, koje su ostale verne mehanici u eri kvarca, danas uživaju u rekordnoj prodaji i enormnim prihodima. Mehanički modeli su sada stvar nemerljivog prestiža, a neke kompanije poput Blancplain-a, na naslovnim stranama svojih kataloga stavljaju: "Od 1735. godine nije napravljen ni jedan kvarcni Blancplain. I nikad neće ni biti." Oživljavanje mehanike bilo je značajno i za nacionalni dohodak Švajcarske: Od 1988 do 1990. godine proizvodnja mehaničkih satova je porasla za 70 procenata, a prošle 1996. godine, čak 60% prihoda od časovničarske industrije poticalo je od mehaničkih modela, iako oni čine samo 13% od ukupnog broja satova proizvedenih u Švajcarskoj! U međuvremenu, cene kod aukcijskih kuća nastavljaju nezadrživo da rastu samo raspirujući mehanički bum na tržištu. Oktobra prošle (1996) godine, postignuta je rekordna cena na aukciji za jedan ručni časovnik - poznata aukcijska kuća "Antiquorum" je otkupila Patek Phillipe "Wolrd Timer" iz 1940. godine za 790.000$, što je druga najveća suma plaćena za jedan ručni sat - samo neku godinu ranije kompanija Patek Phillipe je otkupila jedan svoj unikatni časovnik od vlasnika za 2.000.000 dolara! Od oživljavanja mehaničkih satova, krajem osamdesetih, jedan specijalni model je imao naročito dobru prođu: bio je to "automatic" - sat koji sam sebe navija. Iako su ovakvi satovi takođe zasnovani na tradicionalnoj navijajućoj opruzi i balansu, opremljeni su prilično genijalnim izumom koji omogućava da se časovnik automatski navija svaki put kada njegov vlasnik pomera ruku... Istorija razvoja automatskih mehaničkih časovnika stara je više od dva veka a osnovni koncept je osmislio Abraham-Louis Perrelet negde oko 1770. godine. (zanimljivo je da je ovaj švajcarski časovničar bio učitelj svom slavnijem imenjaku Abrahamu-Louisu Breguetu koji je takođe bezuspešno pokušavao da reši veliku zagonetku automatskog navijanja). U Perreletovo doba, časovnici su se navijali pomoću specijalnih ključeva obično specifičnih za pojedine proizvođače pa čak i njihove modele tako da je gubitak ključa često značio i kraj funkcionalnosti jednog časovnika. Perreletova ideja bila je da montira u kućište časovnika rotor-zamajac čijim bi se pokretanjem pri nošenju časovnika navijala i glavna opruga i time se eliminisala potreba za čestim i mukotrpnim ručnim navijanjem. Međutim, postojao je jedna problem - rotor se pomerao samo dok se pomera i sam sat, a to u slučaju džepnih časovnika i nije bilo previše dinamično pomeranje da bi se kinetička energija mogla upotrebiti za navijanje opruge. Tako je jedna zanimljiva ideja ostala samo kamen temeljac, koji je morao da sečaka neka bolja vremena. Pominjali smo već Prvi svetski rat kao prekretnicu u istoriji časovnika, pošto su vojnici shvatili svu praktičnost nošenja časovnika na ruci, umesto u džepu. Britanski vojnik Džon Harvud, shvatio je da se ručni časovnici istovremeno i mnogo više pokreću nego džepni, pa je odlučio da privede kraju jednu nedovršenu švajcarsku priču. Vojniku Harvudu inače nije smetao način na koji se časovnici navijaju (više to nije bio glomazni ključ, a i ritual je bilo dovoljno obaviti jednom dnevno), već činjenica da je kroz otvor za osovinicu za navijanje upadala prljavština koja je oduvek bila najveći neprijatelj mehaničkih časovnika. Njegov automatski ručni časovnik patentiran je 1923. godine, a u proizvodnju je ušao tri godine kasnije - 1926. godine. Bio je to lep pokušaj, ali je imao izvesne mane koje su se ispoljavale već posle nekoliko meseci nošenja. Harvudov sat je koristio oscilirajući rotor koji je imao marginu kretanja od 130 stepeni, pri čemu je udarac zamajca u levu ili desnu kretnu granicu postepeno oštećivao mehanizam i vrlo brzo ga unuštavao. Tek se Rolex konačno izborio sa izazovom starim 160 godina. U ovoj firmi su ipak bili dovoljno pametni da ne otkrivaju "toplu vodu", pa su prvo dobro proučene istorijske knjige i zabeleške o Perreletovim i Breguetovim radovima. Godine 1931. konačno je predstavljen ručni časovnik sa rotorom vrlo sličnim Perreletovom, koji je obezbeđivao više nego dovoljno energije i nije se vremenom oštećivao. Časovnik se zvao Rolex "Oyster perpetual", kao jedan od izdanaka Rolexovih "ostriga" predstavljenih 1927. godine. Automatsko navijanje ubrzo je postalo simbol Švajcarskih luksuznih časovnika i gotovo svi proizvođači su imali bar jedan automatik model u ponudi. Švajcarske firme su bez prestanka radile na usavršavanju automatskih modela, a pojedini od njih su se prodavali zajedno sa velikim rotirajućim postoljem na koje se časovnik kačio kada ga vlasnik ne nosi na ruci. Mnogi proizvođači su kreirali i skeleton časovnike kod kojih se sve vreme moglo posmatrati rad minijaturnih, ručno pravljenih mehanizama i rotora za navijanje, a posebno cenjeni su bili časovnici sa "komplikacijama" o kojima će biti reči u sledećem nastavku... :) satovi#3.zip
umetnost.115 obren,
Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#4) Komplikacije U noći između 15. i 16. aprila 1983. godine, na samo nekoliko metara od Jerusalimske rezidencije Izraelskog predsednika, razbijeno je staklo na prozoru muzeja. Provalnik je ušao u zgradu i neopažen od usnulih čuvara ušao u hol sa kolekcijom časovnika iz 18. i 19. veka. Nestala je celokupna kolekcija od 57 časnovnika napravljenih od strane Abrahama-Luja Bregea (Breguet), genijalnog majstora poznatog kao Leonardo da Vinči među časovničarima. Među nestalim primercima nalazio se i jedan časovnik neprocenjive vrednosti, koji je Brege pravio za Mariju Antoanetu pune 44 godine. Bio je to u tadašnje vreme bez premca najkomplikovaniji časovnik, napravljen u potpunosti od zlata, sa nekoliko hiljada safira. Završen 1820. godine, predstavljao je otelotvorenje svega što je u to doba bilo poznato u časovničarskom zanatu. Do današnjeg dana, sudbina ukradenog časovnika predstavlja misteriju, ali pošto je on kao svojevrsna kruna Bregeovog životnog dela svakako predstavljao san svakog kolekcionara na svetu, mnogi smatraju da je ovu pljačku stoleća najverovatnije organizovao neki kolekcionar koji nije mogao da obuzda svoju strast. Na žalost, Marija Antoaneta nikada nije videla mehanički dragulj napravljen u njenu slavu, pošto je giljotinirana 27 godina pre nego što je časovnik završen. Poslednji "legitimni" vlasnik ovog časovnika je bio Bregeov biograf, Ser Dejvid Salomons koji je jednom prilikom izjavio: "Nositi jedan ovakav časovnik, znači osećati se kao da u svom džepu držite mozak genija". Početkom ovog veka, komplikacije na ručnim satovima bile su i poprište svojevrsnog rata dva bogata kolekcionara časovnika. Sve je počelo kada je auto-magnat Džejms Word Pakard (James Ward Packard) naručio od kompanije Patek Philippe da mu napravi najkomplikovaniji časovnik na svetu. Platio je 1927. godine 16.000 ondašnjih dolara za svoje novo blago - časovnik sposoban pored ostalih "standardnih" komplikacija da pokazuje recimo i raspored zvezda na nebu kakav je i Ward gledao sa prozora svoje kuće u Ohaju (pre 10 godina, Patek Phillipe je platio oko 2.000.000 DM da otkupi svoju kreaciju). Kada je kolekcionar-rival, Henri Grejvs Junior čuo za Pakardov "trijumf", istog trenutka je zatražio od kompanije Patek Phillipe da mu napravi još komplikovaniji časovnik koji je za njega rađen punih 6 godina, a kada je 1933. godine završen, imao je u sebi 900 mehaničkih delova i koštao 75.000$ ondašnjih dolara. Taj primerak je ostao najkomplikovaniji časovnik na svetu sve do 1989 godine, kada je Patek Filip ponovo nadmašio sebe modelom "Calibre 89", koji je pravljen punih 9 godina, i predstavljen na 150-godišnjicu osnivanja renomirane Švajcarske kompanije. Taj časovnik, sa čak 1300 mehaničkih delova i 33 komplikacije, predstavlja najsloženiji i najskuplji mehanički sat u istoriji sveta. Planirana je proizvodnja samo 4 komada u različitim nijansama zlata, a prvi i za sada jedini završeni primerak prodat je anonimnom kupcu na aukciji u Ženevi, istog dana kada je i predstavljen, za rekordnih 3.2 miliona dolara! Ovaj Patek Phillipe između ostalih komplikacija sadrži i tačan prikaz kretanja 2800 zvezda na nebu severne hemisfere, večiti kalendar zaključno sa 21 vekom, a kadar je da računa i datum Uskrsa, što je gotovo neverovatan mehanički poduhvat, obzirom da je postupak za određivanje datuma Uskrsa prilično komplikovan i pomalo opskuran. Model Calibre '89 je tada samo potvrdio ono što se već odavno znalo: komplikacije, kao svojevrsni mehanički dragulji, na ceni su više od bilo kog dijamanta, jer predstavljaju otelotvorenje genijalnosti retkih pravih majstora časovničarskog zanata. Najznačajnije komplikacije na mehaničkim časovnicima: ■ Hronografi: Verovatno najpoznatija vrsta komplikacija su hronografi (ne treba ih mešati sa hronometrima - atestiranim satovima koji zadovoljavaju stroge standarde po pitanju tačnosti). Hronografi mere proteklo vreme, a šire su poznati kao "štoperice". Obično su kadri da pokazuju i prolazno vreme bez zaustavljanja štoperice, a opremljeni su sa jednim do tri ekstra tastera za pokretanje i zaustavljanje merenja vremena. ■ "Split second" hronografi. Koriste se za merenje dva ili više uzastopnih vremena, kao u slučaju više takmičara koji prolaze kroz cilj. Ime nisu dobili zbog tačnosti, već zbog osibine da se kazaljka za sekunde može efektivno ili bukvalno podeliti na dve nezavisne, a evo kako stvar fukncioniše: na startu trke, pritiska se dugme za startovajne hronografa, pri čemu počinje da se kreće dupla kazaljka sa sekunde. Kada se pritisne "stop" taster, jedna kazaljka se zaustavlja kako bi se moglo očitati vreme dok druga nastavlja i dalje da se kreće. Nakon očitavanja vremena prvog takmičara, pritiska se specijalni taster na satu a zaustavljena kazaljka brzo sustiže onu koja je u pokretu. Postupak se može ponoviti proizvoljan broj puta, za svakog od takmičara. Varijacija na ovu temu je slučaj sa jednom kazaljkom, kada se reaktivirana sekundara automatski "požuri" u položaj u kome bi se našla da nije bilo zaustavljanja. Većina hrono časovnika je opremljena i skalom tahimetra, koji pak omogućava očitavanje prosečne brzine trkača, na osnovu izmerenog vremena (ova skala obično se nalazi ugravirana po obodu glavnog brojčanika). Zanimljiva upotreba tahimetra je za određivanje distance na kojoj je došlo do udara groma - odmah nakon registrovanja bljeska treba startivati hronometar, a zaustaviti ga nakon što čujete zvuk groma. Tada se na tahimetru može lako očitati približno rastojanje od mesta gde je grom udario. Još jedna, nešto ređa doduše, skala koja se može naći na hronometrima je puls-metar: obično radi tako što se hronometar startuje i zaustavi nakon izbrojanih 30 otkucaja srca - nakon toga na izgraviranoj skali može se očitati broj otkucaja u minuti. ■ Kalendari: Vrlo česta vrsta komplikacija su i kalendari. Neki časovnici pokazuju datum digitalno, krot poseban otvor na licu časovnika, dok kod drugih postoji posebna kazaljka koja se pozicionira na neki od datuma na skali po obodu časonvika, ili na neki sličan način. Posebno prestižna vrsta kalendara je večiti (perpetual) kalendar, koji se automatski prilagođava broju dana u pojedinim mesecima, vodeći računa i o februaru i prestupnim godinama. Većina mehaničkih kalendara podešena je da radi ispravno do 2100. godine, kada je potrebno da se ponovo našteluju. ■ Indikator mesečevih mena. Kao što mu ime i kaže, pokazuje trenutku fazu kojoj se nalazi mesec određenog datuma. Radi na principu diska sa dva sličice meseca, koji rotira ispod maske odnosno lica časovnika i pri prolazu kroz specijalan izrez na satu odslikava trenutnu fazu mesečevih mena. ■ Indikator druge vremenske zone. Ovaj dodatak predstavlja u stvari časovnik u časovniku, a omogućava da se paralelno sa lokalnim vremenom sazna i vreme u nekog, izabranom, delu sveta. Neki časovnici imaju posebne kazaljke koje koriste istu skalu, dok drugi imaju umanjeni ekscentrično pomereni brojčanik na licu časovnika sa manjim kazaljkama. ■ Ripiteri: omogućavaju da saznate vreme bez gledanja na svoj časovnik, zahvaljujući zvučnom signalu koji čija se "rezolucija" kreće od samo tačnog sata sata pa sve do tačnosti na nivou minuta. Ripiter je inače prva komplikacija ikad primenjena na jednom časovniku (patentirao ga je 1687. godine Englez Daniel Quare) kao rešenje problema očitog problema u vremenima pre otkrića električne energije. Naime, vlasnici satova u to vreme nisu mogli da saznaju koliko je sati uveče, pa im je zvučni ripiter tu bio od velike pomoći. ■ Turbion (Fr. "tourbillon"): Posebno prestižna komplikacija na vrlo skupim mehaničkim časovnicima, pa se obično pravi tako da bude jasno vidljiva kroz safirno staklo na masci časovnika. Služi za kompenzaciju grešaka u satnom mehanizmu usled delovanja zemljine teže a izmislio ju je Abraham-Louis Breguet. Danas su ovu komplikaciju kadri da naprave svega nakolicina majstora na svetu dok sama (ručna) izrada često zna da traje mesecima pa i godinama. ■ Automatsko navijanje: Danas relativno česta, ali nekada vrlo cenjena osobina mehaničkih časovnika, koja omogućava da časovnik automatski navija svoju oprugu koristeći kinetičku energiju prisutnu pri kretanju ruke vlasnika. ■ Merač dubine: Primenjuje se na ronilaričkim satovima kao pokazivač dubine na kojoj se ronilac nalazi. Radi na principu merenja pritiska vodenog stuba. ■ Golf-brojač: Časovnik namenjen zaljubljenicima u Golf - pritisak na odgovarajuće dugme inkrementira brojač izvedenih udaraca, tako da se na kraju partije može lako očitati koliko udaraca je trebalo izvesti da bi se loptica ubacila u rupu. ■ Otpornost na udarce (shock proofing): Specijalna tehnika izrade koja omogućava da časovnik podnese bez posledica pad sa visine ekvivalentne visini trećeg sprata prosečne višespratnice. Nastaviće se... satovi#4.zip
umetnost.116 kolja.t, -> #112, smilja
> Kada dodje do pravoga spoja, nadogradnje i kreativnosti > i tehnologije onda se ostvaruje bajka. PER -SU." > > Ovo mi se zaista dopada kao spoj idealnog i stvarnog..! Nisam mnogo toga video, ali ono sto jesam me ostavlja prilicno hladnim, kao i sve sto je u sluzbi industrije, siroko receno, ti ces me razumeti... :) Kvadart mi izgleda usiljeno dizajniran radi dizajna, i nekako prenatrpane strane, naporne su za gledanje, ogradjujem se, bar meni tako izgleda... Ovi listovi sto Publikum gura cak i u Nin... Jeste to kreativno, ali da ce na nekoga ostaviti trajniji utisak, ja sumnjam... Covek drzi petla, procitao sam "fabulu radnje", ali sta? Zenska sa prelepom kosom lezi, i sta onda? Ponavljam, ovo je moje skromno misljenje, jesam ja zapamtio par kadrova jer sam vec gomilu tih listova bacio, to je ispiranje mozga (od praskova znam za Persil i Merix)... Danas je sve u sluzbi kako se to bese kaze marketinga i advertajzinga, lepo je to, ali da je to bajka... Hmmmmm.... Zapamtio sam Publikum stampariju, ali dela nisam... Na (moju) zalost... Savrsena tehnika, to jeste, ali bas kod ideje nisam uspeo da se odusevim... Mada je mnogo toga stvar ukusa... De gustibum...itd...ali moramo malo da se druzimo, zar ne?
umetnost.117 kolja.t, -> #114, obren
> Renesansa mehanike - oživljavanje starog zanata Podnaslov kaze "zanata"... I ovo moje oglasavanje shvatite kao razmenu misljenja... LM, ovih dana sam u audio fazonu, poskidao sam mnogo slika cevnih pojacala koja su prelepa (nemam reci da opisem) ali nikako da ih ovde posaljem... Sprecava me moja predrasuda, mozda, da je to ipak daleko od prave umetnosti... Samo da ponovim: zanatlija mora da zna sta na kraju stvaralackog procesa dobija, tacan rok izrade, i naravno cenu...dok umetnik ne zna sta ce na kraju borbe dobiti... i nema dva ista dela... Jeste da su se retki primerci vrhunskih zanatskih tvorevina priblizili umetnickim delima, ali rekao bih samo priblizili... Po definiciji nisu isto... Mozda je to moja predrasuda... P.S. Stvarno, pitanje za sefa, da li slike "Jadis" pojacala da saljem u 1)galeriju, 2)ovde, ili mozda u 3)extra:hi.fi ? Ja glasam za 3) a razloge sam vec navodio ranije...
umetnost.118 smilja, -> #116, kolja.t
> De gustibum...itd...ali moramo malo da se druzimo, zar ne? Slažem se... O UMETNOSTI ne donosim objektivne - kategoričke sudove; tako da ne mislim, da svako treba da deli moje mišljenje! Lično poznajem Šarpa i Nadu i veoma su kreativno otkačeni u svom privatnom životu..; bili su moji putnici...; to je ona ženska sa lepom kosom! Ali od nečega se mora živeti..! Većina nas, koji nismo iz ovog Vrlog novog sveta mora od nečeg da živi! BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? Smilja:)
umetnost.119 brka, -> #107, smilja
> P.S. Izvinjavam se Brki, sto mu se mesam u posao, ali eto da > napisem nesto i o Nojsatelu...Jezero je impresivno a tek Vina.. ?? Otkud ja u ovoj prici:) Sto bi Nele rekao - Ja nisam odavle. Smiljo, trebalo bi da ide ...Izvinjavam se Obrenu..., ali nema veze, oprastam ti:) Pozdrav Aleksandar
umetnost.120 kolja.t, -> #118, smilja
> putnici...; to je ona ženska sa lepom kosom! Zaista je lepa... > Ali od nečega se mora živeti..! > Većina nas, koji nismo iz ovog Vrlog novog sveta > mora od nečeg da živi! Najtuznije dostignuce ljudskoga roda...da od necega mora da zivi... I gde tu da se udene umetnost u svojoj biti, koja zivi drugacije... C'est la vie... Zahvaljujuci zanatu nisam bio u (ne)prilici da od npr.fotografije zivim... Ne verujem da bih bio srecan, ili bih mozda uspevao po nesto svoje da investitorima proturim... Mada kome treba "svet drugaciji od naseg, tih, dalek i usamljen..." Ko zna sta bi bilo da je bilo... Sada je kasno... Od necega mora da se zivi... =:| A tek od "computer generated paintings..."...to bi bio zhivot... > BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? Ne poznajem rad doticnog, sta radi? P.S.napomena: onih casopisa nisam video mnogo, par komada...
umetnost.121 brka,
ATELJE 212 """""""""" Januar 1998. Velika scena ------------ 12 I 20h pon ART 13 I 20h uto OVDE 14 I 20h sre ART 15 I 20h cet BEKSTVO 16 I 20h pet LJUBAVNO PISMO 17 I 20h sub BEKSTVO 18 I 20h ned SVETI GEORGIJE UBIVA AZDAHU 19 I 20h pon IZA KULISA 20 I 20h uto BEKSTVO 21 I 20h sre 22 I 20h cet OCEVI I OCI 23 I 20h pet TURNEJA 24 I 20h sub KONCERT KLASICNE MUZIKE - TRIO FKC 25 I 20h ned KORESPODENCIJA 26 I 20h pon BROD PLOVI ZA BEOGRAD 27 I 20h uto KUCI! 28 I 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 29 I 20h cet MARIJA STJUART 30 I 20h pet LAGUM 31 I 20h sub FILUMENA MARTURANO Atelje 212 tel: 3247-342 -> pitajte Ivana kako da za jednu kupljenu kartu dobijete dve...
umetnost.122 brka,
ATELJE 212 """""""""" Januar 1998. Mala scena ------------ 12 I 20:30h pon LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 13 I 20:30h uto DETINJARIJE 14 I 20:30h sre LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 15 I 20:30h cet ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 16 I 20:30h pet JOVANA OD METROA 17 I 20:30h sub ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 18 I 20:30h ned COVEK, ZVER I VRLINA 19 I 20:30h pon OTAC 20 I 20:30h uto ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 21 I 20:30h sre 22 I 20:30h cet LJUBINKO I DESANKA 23 I 20:30h pet EKSTAZA [gostovanje JDP-a] 24 I 20:30h sub NOC TRIBADA 25 I 20:30h ned OVDE 26 I 20:30h pon OVDE 27 I 20:30h uto AUDIJENCIJA 28 I 20:30h sre 29 I 20:30h cet ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 30 I 20:30h pet JOVANA OD METROA 31 I 20:30h sub IJU, POPLAVA Atelje 212 tel: 3247-342 -> Raspitajte se za razne popuste
umetnost.123 smilja, -> #120, kolja.t
> P.S.napomena: onih casopisa nisam video mnogo, par komada... Nadam se da će biti još nekoliko primeraka; pa ću ih prezentovati na SEZAMU... >> BTW. šta misliš o Cvetku Lainoviću ? > Ne poznajem rad doticnog, sta radi? Dosta poznat slikar srednje generacije; ali me njegovi radovi podsećaju na one iz pećine Altamira.. U Beogradu je veoma cenjen.. Eto i Vladimir Dunjić, koji Ti nije poznat, sad je dobio nagradu i Narodni muzej mu je otkupio sliku! > A tek od "computer generated paintings..."...to bi bio zhivot.. Pa recimo , da bih volela da imam jednu od tvojih slika; ali ne samo u kompjuteru kao J.P.G. Kako je moguće doći do tvojih kalendara? > I gde tu da se udene umetnost u svojoj biti, koja zivi drugacije... Umetnost je i bila nekad zanat a posle tek u Novom veku stiče epitet ne - umjeća dakle zanata već UMETNOSTI - ART... > Najtuznije dostignuce ljudskoga roda...da od necega mora da zivi... Pročitaj moju poruku u konf. filozofija ! > Mada kome treba "svet drugaciji od > naseg, tih, dalek i usamljen..." Nama samima ; potrebna nam je kuća našeg bića.
umetnost.124 smilja, -> #119, brka
> Pozdrav Aleksandar Cease fire !! Truce :) Pozdrav Smilja :)
umetnost.125 kolja.t, -> #123, smilja
> Pa recimo , da bih volela da imam jednu od tvojih slika; > ali ne samo u kompjuteru kao J.P.G. Za tebe nije problem, jer sam samo 136km udaljen :) ali imam slicnih pitanja iz velike daljine, pa ne znam kako da ih resim... Planiram izlozbu, ali bih voleo da stampam na Tektronixu, iako jos nisam ni probao...sto je skupo, ali mozda bude sponzora :)...sta znam... Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i malo dosadna .. :)) > Kako je moguće doći do tvojih kalendara? Pa jedino da ti posaljem postom, ili da doturam djcorto-u, pa da on bude delitelj (pravde:)) ..... > Umetnost je i bila nekad zanat a posle tek u Novom veku stiče > epitet ne - umjeća dakle zanata već UMETNOSTI - ART... Strasno sam slab u prenosenju nekada (na)ucenog, tj. ne secam se sta su me ucili i ja to prihvatio... O ovome bi se dalo diskutirati, a ja, onako iz rukava dzempera mislim da je filing bio uvek isti, a kako se to zvalo... Ne mogu Mikelandjela da vidim kao zanatliju, pa me ubi.. :) Njegovo vrhunsko zanatsko umece je samo sekundarna stvar; za mene... Ipak su i ranije u odredjenim stvaraocima okolni ljudi videli "ono nesto" da ne kazem sta (art) i to postovali, i razlikovali od onog drugog :) Setih se Mocarta i Salijerija... (umetnost nije bila zanat; tvrdoglav sam :) a koji epitet i kada stice, to ne utice na prave vrednosti, koje svetle vec vekovima...) ...tj. biti i epitet sticati su dve stvari... > Nama samima ; potrebna nam je kuća našeg bića. Rece ga ti :) LEPO! 10x! Pozdrav!
umetnost.126 ranx, -> #116, kolja.t
> me razumeti... :) Kvadart mi izgleda usiljeno dizajniran radi dizajna, > i nekako prenatrpane strane, naporne su za gledanje, ogradjujem se, Slažem se. Uostalom, prvi broj je bio kompletno ukraden dizajn Graphis-a, ali zanatski nedorađen.
umetnost.127 dr.grba, -> #117, kolja.t
>> P.S. Stvarno, pitanje za sefa, da li slike "Jadis" pojacala da saljem >> u 1)galeriju, 2)ovde, ili mozda u 3)extra:hi.fi ? Ja glasam za 3) a >> razloge sam vec navodio ranije... Odluči sam, nemam predrasuda prema ovim majstorijama, osim jedne: vrlo rado bih se svaki dan slučajno ispekao na jednu takvu spravu (:
umetnost.128 stameni,
Nisam znao gde da ostavim ovu, inače vedru i zabavnu, datoteku, koja sadrži tekstove o tome kako su se mnogi poznati muzički umetnici snalazili u određenim prilikama, pa pomislih da bi moglo u umetnost, jer su umetnici u pitanju. :) Datoteka je nastala uglavnom prema tekstovima iz "Politikinog zabavnika" od pre dosta godina, a ovo bi trebalo da bude sezamovska premijera. Kodni raspored je Custom2, što, nadam se, neće biti prepreka uživanju u tekstu. Srećnu Novu godinu želi vam Ivan snmu.txt
umetnost.129 brka,
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORISTE """"""""""""""""""""""""""""""" Januar 1998. Sve predstave se igraju u teatru "Bojan Stupica", ukoliko nije drugacije naznaceno. 01 XII 02 XII 03 XII 04 XII 05 XII 06 XII 07 XII 08 XII PUNJENE TIKVICE 09 XII U POTPALUBLJU 10 XII BUBA U UHU 11 XII TRI VISOKE ZENE 12 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA KNEZ MIHAJLO {u BDP-u} 13 XII MIZANTROP 14 XII HAJDE DA SE IGRAMO 15 XII U POTPALUBLJU 16 XII BUBA U UHU 17 XII 011 18 XII TRI VISOKE ZENE 19 XII 20 XII DEVOJKA MODRE KOSE 21 XII NE OCAJAVAJTE NIKAD 22 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 23 XII MIZANTROP 24 XII BURE BARUTA 25 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 26 XII GOSPODJA MINISTARKA {u BDP-u} 27 XII POLONJEZA OGINJSKOG 28 XII NE OCAJAVAJTE NIKAD SALOMA {u Ateljeu 212} 29 XII BEOGRADSKA TRILOGIJA 30 XII BURE BARUTA 31 XII PUNJENE TIKVICE Jugoslovensko Dramsko Pozoriste, Srpskih Vladara 50 Tel. 644-676
umetnost.130 brka,
Raspust je ljudi, gledajte predstave """""""""""""""""""""""""""""""""""" 12 I ponedeljak ----------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a KNEZ MIHAJLO, Svetlana Velmar Jankovic + Teatar T, 19:30h -> P R E M I J E R A TRAJKOVICI, BRE, Sinisa Pavic 13 I utorak ------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h STILSKE VEZBE, Rejmon Keno + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, B. Nusic + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic 14 I sreda ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MANDRAGOLA, N. Makijaveli + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dz. Keselring + Zvezdara Teatar, 20h VIRUS, Sinisa Kovacevic + Bitef Teatar, 20h TRAINSPOTTING, Irvin Vels 15 I cetvrtak --------------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h GOVORNA MANA, Goran Markovic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic 16 I petak ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h KUME I KNEGINJE, Milosav Mirkovic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h UKROCENA GOROPAD, Vilijem Sekspir + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISOLOVKA, Agata Kristi + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, nepoznati autor + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Meknili + Zvezdara Teatar, 20h POLJUBAC ZENE PAUKA, Ivan M. Lalic 17 I subota ----------- + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h PURITANSKA KOMEDIJA, Ivan M. Lalic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, Mirjana Lazic + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic 18 I nedelja ------------ + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, B. Nusic + Beogradsko dramsko pozoriste, Mala scena, 20h U POVERENJU, P. Sefer + Teatar T, 19:30h PUCNJI NA TERAZIJAMA, Petar Grujicic + Zvezdara Teatar, 20h LARI TOMPSON, Dusan Kovacevic ---------- Predstave su _i dalje_ poredjane po kvalitetu. Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643
umetnost.131 zoran.r,
=> Ručni satovi - od nastanka do današnjice (#4) Obrene, svaka čast i hvala na ovim divnim tekstovima. Interesantno bi bilo i da napišeš nešto više o istorijatu kompanije Seiko i ako znaš nešto više podataka o njihovoj trenutno vrlo popularnoj seriji satova Seiko Kinetic.
umetnost.132 vesic,
Narodno pozoriste Velika scena nedelja, 11. januar, 1998. William Shakespeare (Viljem Sekspir): A Midsummer-Night's Dream (San letnje noci) Adaptacija i rezija: Nikita Milivojevic (muzika Zoran Eric) (ovo mi je posebno zapalo za oko) uloge: Dragan Zaric, Paulina Manov, Bosko Puletic itd. Posle odgledane predstave dobio sam zelju da procitam knjigu jer ono sto su oni izveli SIGURNO nije original, tj. veoma je "adaptirano". I dok je konzervativniji deo publike osudjivao "skretanje sa teme" tvrdeci da odvlaci paznju od sustine radnje, drugi bi mozda rekli da je cilj bio da se kod publike stvori sto slicniji utisak onome kakav je bio kada je predsatava izvodjena u Sekspirovo vreme. Neosporno je da je ekipa koja je postavila komad dosta uspesno ostvarila ono sto je naumila, ali je pitanje mere bilo u mnogim glavama dok su izlazili na topao januarski vazduh, oko pola deset, gledajuci Narodni muzej, Konja, i jos ponesto... (Ma znam da je glup ovaj kraj, ali nemam sad bas toliko vremena da ga ispravim) NP, mala scena 13.01.98. Keno: "Stilske vezbe" 8 glumaca tumace 30-ak likova, koji govore odabrane i izmesane tekstove iz Kenoove knjige. Moj ukupan utisak o samom izvodjenju je veoma pozitivan. Inace knjiga je niz "varijacija" tj. prepricavanja istog dogadjaja u autobusu sa ralzicitih tacki gledista (precizno, zenski, engleski, u stihu...) Pozdrav Srdjan
umetnost.133 sav.gacic, -> #131, zoran.r
umetnost.134 vesic,
NP, Velika scena petak, 16. jan. 98. Viljem Sekspir: Ukrocena goropad Klasicno uradjen (preciznije - odradjen) komad. Iako je Sekspir duhovito osmislio zaplet, niz tupavih fazona kvario je opsti utisak, a gluma je bila na nivou amaterskih pozorista. Zakljucak (na neki nacin - - sustina) predstave da zena treba da se u svemu pokorava muzu prastar je i prevazidjen. Sve u svemu - - jako slabo za Narodno pozoriste...(a i Sekspira) pozdrav Srdjan
umetnost.135 mcar,
Mozda bi neko ko ima video kameru i zna da radi sa njom mogao da snimi "predele" izmedju starog mosta i "gazele", na obali Save. Ima interesantnih prizora. Nudim se da pomognem. MC
umetnost.136 vantic,
Hm , mozda sam malo promasio temu , ali nema veze. BIO BIH VECNO ZAHVALAN onome ko ovde u confi ili namil okaci pesmu Djoleta Balasevica po imenu "Covek sa mesecom u ocima" sa albuma "Jedan od onih zivota" , naravno u mp3 formatu. Ajd moooooolim vas!
umetnost.137 vesic, -> #136, vantic
To bolje salji u co muzika (jer nju cita vise ljudi koji ti mogu poslati to sto trazis). Srdjan
umetnost.138 mcar,
Posmatramo nemacki telefon iz 1942. ocigledno ratni plen. Cudimo se besprekornoj jednostavnosti njegovih spoljnih linija, debljini plasticnog kucista, nepohabanosti ivica. Jedan industrijski proizvod koji zbog svoje dugovecnosti poseduje "nesto" sto ga izdvaja iz mase industrijskih proisvoda. Otvaramo telefon, opet ubitacna jednostavnost i ocuvanost. Zice sa svilenom izolacijom idalje su savijene onako kako ih je savio radnik u fabrici. Kontakti su neoksidirani i elasticni. Divimo se ovom uredjaju masovne proizvodnje, a da ne znamo zasto. Zasto unifikacija izgleda i osobina danasnjih proizvoda deluje tako siromasno. Da li je moguce da smo toliko okruzeni "bofl" robom da nam jedan proizvod masovne proizvodnje sa polovine 20. veka deluje kao umetnicki predmet? MC
umetnost.139 kum.djole, -> #138, mcar
>> jedan proizvod masovne proizvodnje sa polovine 20. veka deluje kao >> umetnicki predmet? Treba da čuješ priču o prvom kompjuteru koji je došao u BIGZ.. :)
umetnost.140 brka, -> #134, vesic
> NP, Velika scena > Viljem Sekspir: > Ukrocena goropad Davno sam gledao predstavu, ali znam da nisam iz sale izasao razocaran kao ti. > gluma je bila na nivou amaterskih pozorista Narodno pozoriste ima svoj stalni ansambl glumaca i to mi se nikako ne svidja (bolja solucija je honorarno angazovanje glumaca, a ne stalno zaposljavanje). Glumci u Narodnom pozoristu (misli se uglavnom na mladje generacije) na niskom nivou (cast izuzetcima). Recimo, u 'Ukrocenoj goropadi' jedini glumac koji mi se svideo bio je Sergej Trifunovic. U svakom slucaju, predstavu treba pogledati, ali nemojte da ocekujete neku tesku dramu sa komplikovanim zapletom. Da, jos da napomenem da Makijavelijeva 'Mandragola' (takodje u Narodnom pozoristu) neodoljivo podseca na 'Ukrocenu goropad' - isti glumci, slicna radnja, mozda cak i isti reditelj... Pozdrav Aleksandar
umetnost.141 brka,
Dugo nisam bio na Sezamu, i kao sto sam i ocekivao - opet niko nista ne pise o pozoristu (vesic je osvetlao obraz sa recenzijom 'Ukrocene goropadi':). Daklen, da pokrenemo malo ovu temu... Pozdrav Aleksandar
umetnost.142 brka,
ATELJE 212 """""""""" Mart 1998. Velika scena ------------ 09 III 20h pon TURNEJA 10 III 20h uto FILUMENA MARTURANO 11 III 20h sre 12 III 20h cet PUTOVANJE GOSPODINA PERISONA [gostuje Krusevacko pozoriste] 13 III 20h pet KNJEGINJA OD FOLI-BERZERA 14 III 20h sub KNJEGINJA OD FOLI-BERZERA 15 III 20h ned MARIJA STJUART 16 III 20h pon BEKSTVO 17 III 20h uto NA CIJOJ STRANI 18 III 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 19 III 20h cet LJUBAVNO PISMO 20 III 20h pet BEKSTVO 21 III 20h sub DODELA KRISTALNE PRIZME ;( 22 III 20h ned OCEVI I OCI 23 III 20h pon TURNEJA 24 III 20h uto SVETI GEORGIJE UBIVA AZDAHU 25 III 20h sre SALOMA [gostovanje JDP-a] 26 III 20h cet KORESPODENCIJA 27 III 20h pet BROD PLOVI ZA BEOGRAD 28 III 20h sub KUCI...! 29 III 20h ned NA CIJOJ STRANI 30 III 20h pon ART 31 III 20h uto LAGUM Atelje 212 tel: 3247-342 -> pitajte Ivana kako da za jednu kupljenu kartu dobijete dve...
umetnost.143 brka,
ATELJE 212 """""""""" Mart 1998. Mala scena ------------ 09 III 20:30h pon DETINJARIJE 10 III 20:30h uto LJUBINKO I DESANKA 11 III 20:30h sre 12 III 20:30h cet OTAC 13 III 20:30h pet OLEANA 14 III 20:30h sub EKSTAZA SMRTI [gostovanje JDP-a] 15 III 20:30h ned OVDE 16 III 20:30h pon ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 17 III 20:30h uto LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 18 III 20:30h sre 19 III 20:30h cet DETINJARIJE 20 III 20:30h pet 21 III 20:30h sub COVEK, ZVER I VRLINA 22 III 20:30h ned ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA 23 III 20:30h pon 24 III 20:30h uto LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA 25 III 20:30h sre 26 III 20:30h cet ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC 27 III 20:30h pet 28 III 20:30h sub NOC TRIBADA 29 III 20:30h ned OVDE 30 III 20:30h pon JOVANA OD METROA Atelje 212 tel: 3247-342 -> Raspitajte se za razne popuste
umetnost.144 brka,
Zvezdara Teatar Srdjan Koljevic, PARABELUM """""""""""""""""""""""""" Rezija: Nikola Pejakovic Scenografija: Geroslav Zaric Kostimografija: Milica Grbic Uloge: Ubica --- Branislav Lecic Mladic -- Nebojsa Glogovac Kum ----- Nikola Pejakovic Devojka - Tamara Vuckovic Crnac --- Slobodan - Boda Ninkovic Evo sta je pisac komada, Srdjan Koljevic napisao o Parabelumu ... PARABELUM je naslov. PARABELUM je vrsta pistolja. PARABELUM je crna komedija sa elementima apsurda utemeljenog u svet u kome zivimo. PARABELUM je gorka pilula u omotacu humora. PARABELUM je prica o UBICI koji to nije (jer ne bi ni mrava zgazio); MLADICU iz oterane trecine; DEVOJCI sa hrpom mrtvih verenika koja za zelen bor da se uhvati i njega bi napalm sprzio; CRNOM koji je andjeo garavog lica i zeleni karton u gori zelenoj; i KUMU koji je bio suvise dobar. PARABELUM je poslednji lakmus za suludu teskobu u koju smo zarobljeni; PARABELUM se bavi lutajucom krivicom - jer je svako svakom kriv za zivot koji zivi; PARABELUM je malo drugaciji od onog sto ste navikli da gledate u pozoristu; PARABELUM je ... (ono sto predstavlja za Vas). Dva puta sam gledao predstavu, i zaista mi se svidela (uprkos tome to je od kriticara dobila samo lose kritike - kao uostalom i sve ostale Zvezdarine predstave...). Dakle, o cemu se radi... Mladic se vraca kolima iz emigracije (Nemacka), i slucajno kolima udari nekog coveka (put je bio los i neosvetljen). Sidje dole da vidi sta je coveku... on nepovredjen, medjutim nabedi ga da mu je ubio Kuma (sa velikim slovom:)... Mladic pocne da se izvinjava, da nudi odstetu, ali kasnije slucajno primeti da kum ima rupu od metka na celu. E tu pocinje ono... Moram da napomenem da je komad o nama, i ako vam se neki delovi gde se pominje pusenje ucine gadnim znajte da je to metafora za situaciju u kojoj smo. Branislav Lecic u ulozi ubice je fenomenalan. Glogovac nije los (moze on i bolje). Nikola Pejakovic (igrao u 'Lepim selima...') ima malu ulogu, ali nije lose. Tamara Vuckovic mi se ne svidja, ali sta cu. Boda Ninkovic standardan. Predstavu preporucujem za gledanje. Pozdrav Aleksandar PS. Ne verujte kriticarima.
umetnost.145 brka,
ZVEZDARA TEATAR http://www.beotel.net """"""""""""""" email: zteatar@beotel.yu Mart 1998. 09 III 20h VIRUS 10 III 21h U PLAMENU STRASTI 11 III 21h PARABELUM 12 III 13 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 14 III 20h VIRUS 15 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 16 III 20h DJENERAL MILAN NEDIC 17 III 21h PARABELUM 18 III 19 III 21h U PLAMENU STRASTI 20 III 21h PARABELUM 21 III 20h PROFESIONALAC 22 III 23 III 20h VIRUS 24 III 20h BAS BUNAR 25 III 20h POLJUBAC ZENE PAUKA 26 III 21h U PLAMENU STRASTI 27 III 20h LARI TOMPSON - TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI 28 III 21h PARABELUM 29 III 20h RADOVAN III 30 III 31 III 21h U PLAMENU STRASTI Zvezdara Teatar, Milana Rakica 38 Tel. 419-664 414-527
umetnost.146 brka,
U Ateljeu postoji jedna strasna pogodnost... Repertoar za npr. mart objavljuje se oko 25. februara, ukoliko do 1. marta kupite jednu kartu za predstavu na velikoj, dobicete besplatno jos jednu za predstavu na maloj sceni. Tako za 35 dinara odgledate dve predstave. E sad, druga je prica to sto na maloj sceni Ateljea ima malo dobrih predstava, a one koje su dobre nece da daju na ovaj fazon... Pozdrav Aleksandar
umetnost.147 olio, -> #139, kum.djole
> Treba da cujes pricu o prvom kompjuteru koji je dosao u BIGZ.. :) Pa ispricaj je? Nadam sa da nije tuzna?
umetnost.148 kum.djole, -> #147, olio
>> Pa ispricaj je? Nadam sa da nije tuzna? Uh. Ne bih ja to mogao adekvatno da obavim. :) Bio bi to težak falsifikat. Ukratko, komp je bio dugačak nekih desetak metara, sav u kutiama, imao je nekih milijardu tastera, bio je duplo sporiji od mešalice za malter, i rezultati rada ogledali su se u perforaciji na papiru. :)
umetnost.149 m.s.pesic, -> #144, brka
b> Dva puta sam gledao predstavu, i zaista mi se svidela (uprkos b> tome to je od kriticara dobila samo lose kritike - kao uostalom b> i sve ostale Zvezdarine predstave...). Dakle, o cemu se radi... b> Branislav Lecic u ulozi ubice je fenomenalan. Glogovac nije los b> (moze on i bolje). Nikola Pejakovic (igrao u 'Lepim selima...') b> ima malu ulogu, ali nije lose. Tamara Vuckovic mi se ne svidja, b> ali sta cu. Boda Ninkovic standardan. b> b> Predstavu preporucujem za gledanje. b> PS. Ne verujte kriticarima. Gledao jesam (jednom). Dva puta je previše, ali neka vam bude. U pohvalama ste preterali. Ukratko: predstava je gledljiva, Boda je odavno dostigao plafon, Tamara je očajna, Nikola je dobar, Glogovac šmira, Lečić prosečan. I šta sad? Ne mora svako da ima isti aršin. Kritike nisam čitao ali držim da kritičar traži u predstavi više od puke razbibrige ili korektne predstave. Zbilja: kako objašnjavate Bodinu pojavu u predstavi? Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: čemu, onda, Crnac koji čas govori (zar?) engleski, potom, najednom, srpski!
umetnost.150 brka, -> #149, m.s.pesic
> m.s.pesic > Odgovor na 7.144, brka, Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Nadam se da cete tako nastaviti i dalje, da bi nekako oziveli ovu temu. > Gledao jesam (jednom). Dva puta je previse, ali neka vam bude. Ma, ne znam ni ja zasto sam napisao da sam dva puta gledao. Nisam je gledao dva puta zato sto je fenomenalna i zato sto sam morao da je pogledam jos jednom, nego zato sto sam prvi put gledao na generalnoj probi (nisu bili jos sve zavrsili), a tek posle sam gledao, onako zavrsenu predstavu. > U pohvalama ste preterali. Verovatno zato sto nikada nisam nijednu predstavu ocrnio, jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju kriticara). Drugi razlog je sto sam u poslednje vreme gledao dosta predstava posle kojih sam izlazio totalno ravnodusan iz sale, pa mi je Parabelum 'nekako legao' (sto bi rekao Bora Todorovic u Lari Tompsonu...). > Kritike nisam citao ali drzim da kriticar trazi u predstavi > vise od puke razbibrige ili korektne predstave. Postoje dva nacina gledanja na jedan pozorisni komad (moze se reci i na umetnost uopste) - utilitaristicki i lapur- lartisticki. Kod utilitarista svako umetnicko delo mora imati neku poruku, tj. da je pravljeno da bi posluzilo kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi umetnosti'. Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju neke teske drame). Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje publike o nekoj predstavi (sto je kod nas cesto stvar). > Zbilja: kako objasnjavate Bodinu pojavu u predstavi? > Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: cemu, onda, > Crnac koji cas govori (zar?) engleski, potom, najednom, > srpski! Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti greske. Pozdrav Aleksandar
umetnost.151 brka, -> #149, m.s.pesic
> m.s.pesic > Odgovor na 7.144, brka, Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Nadam se da cete tako nastaviti i dalje, da bi nekako oziveli ovu temu. > Gledao jesam (jednom). Dva puta je previse, ali neka vam bude. Ma, ne znam ni ja zasto sam napisao da sam dva puta gledao. Nisam je gledao dva puta zato sto je fenomenalna i zato sto sam morao da je pogledam jos jednom, nego zato sto sam prvi put gledao na generalnoj probi (nisu bili jos sve zavrsili), a tek posle sam gledao, onako zavrsenu predstavu. > U pohvalama ste preterali. Verovatno zato sto nikada nisam nijednu predstavu ocrnio, jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju kriticara). Drugi razlog je sto sam u poslednje vreme gledao dosta predstava posle kojih sam izlazio totalno ravnodusan iz sale, pa mi je Parabelum 'nekako legao' (sto bi reka...). > Kritike nisam citao ali drzim da kriticar trazi u predstavi > vise od puke razbibrige ili korektne predstave. Postoje dva nacina gledanja na jedan pozorisni komad (moze se reci i na umetnost uopste) - utilitaristicki i lapur- lartisticki. Kod utilitarista svako umetnicko delo mora imati neku poruku, tj. da je pravljeno da bi posluzilo kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi umetnosti'. Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju neke teske drame). Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje publike o nekoj pi (sto je kod nas ces). > Zbilja: kako objasnjavate Bodinu pojavu u predstavi? > Apsurdnost je pokazana u nekoliko navrata: cemu, onda, > Crnac koji cas govori (zar?) engleski, potom, najednom, > srpski! Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti greske. Pozdrav Aleksandar
umetnost.152 brka,
Atelje 212 Veroljub Stevanovic, JOVANA OD METROA """"""""""""""""""""""""""""""""""""" Glumi: Neda Arneric Ja licno nisam neki obozavalac monodrama, zbog jednog velikog razloga - za nju su potrebni Veliki Glumci. Veliki Glumac moze sam da izvuce predstavu i da privuce gledaocevu paznju za svo vreme trajanja predstave (primeri - Zoran Radmilovic, Bora Todorovic). Neda Arneric je veoma simpaticna, i prilicno dobra glumica, medjutim, po mom misljenju, ne ispunjava ova dva uslova. Monodrama "Jovana od metroa" je jedna od predstava posle kojih sam iz sale izasao skoro ravnodusan. U komadu se govori o raspadu Jugoslavije kroz zivot jedne sasvim obicne devojke - Jovane. Ona je izgubila Zemlju, Oca, Majku i Decka. Na kraju je dospela do Francuske, gde luta po Pariskim podzemnim stanicama. Cilj pisca je bio da Jovanina nesreca (tj. nasa nesreca) izazove emocije, medjutim to, barem u mom slucaju, nije uspelo. Mozda zbog toga sto nam se to i dalje desava... Verovatno ce neko drugi drugacije shvatiti "Jovanu od metroa", zato ne zelim na kraju ove recenzije da iznosim nikakav kategoricki stav - neka svako sam presudi. Pozdrav Aleksandar
umetnost.153 m.s.pesic, -> #150, brka
b> Konacno! Neko ko se ukljucuje u raspravu... Ranije sam, kao user m.s.p. često replicirao ali sam time samo navukao gnev nekih klinaca pa sam se povukao. Računao sam: što moram uvek da ustanem upišan. Konferencije redovno pratim, zbog nekih stavova popi*dim (ne znam čemu toliko puritanstvo sa zvezdicama) ali, hajde, ljudi imaju pravo da kažu šta misle, makar i pogrešno. Nije, dakako, reč o vašoj poruci. b> jer, ma koliko ona bila losa, postujem rad ljudi koji su b> radili na njoj (zbog toga, na primer, ne volim profesiju b> kriticara). Ima žena koje se svojski trude da skuvaju dobar ručak ili načine ukusan kolač a ispadnu splačine. Trud je ogroman (samo da se muvaju oko šporeta pa je naporno) a učinak nikakav. Mislim da hvaliti (recimo nekog momka koji piše u temi: književnost) može da ima kontra efekat. Čovek poveruje da stvarno vredi, počne da se upinje, piše da se sve puši, ne izgradjuje se, gluv je i slep za sve oko sebe. Pošteno je (možda grešim, ali tako radim) reći čoveku šta je šta. neki se, bogme, naljuti, neko prihvati a onaj prvi, ako je sreće, razmisli pa shvati da nisi bnio zlonameran. Jednostavno: ne mogu da foliram čoveka niti to očekujem kada je reč o mom poslu. b> Dakle, kada kazes 'puka razbibriga' ocigledno mislis na b> lapurlartizam, a pod 'korektnom predstavom' neki komad b> koji ima jaku poruku (tu ljudi obicno podrazumevaju b> neke teske drame). Kad kažem 'puka razbibriga' mislim da predstava nije osobita ali da se može pogledati a da ne zažališ za dva sata provedena u teatru. Pod lapurlatističku predstavu mogu pejorativno da podvedem neke igre alternativaca /dakle amatera, češće diletanata jer i to gledam/ koji misle da je svako ačenje na sceni umetnost (recimo "Klim Klem"). Kad kažem 'korektna predstava' mislim na igru koja nije izuzetna ali je dopadljiva, ansambl je uigran, nema šmire ni u tragovima, glumci se zabavljaju poneti dobrom posetom ili, jednostavno, došlo im je da se igraju i da igraju. Tražiti poruku u predstavi mislim da je deo profesorske budalaštine tipa: šta je pisac hteo da kaže. b> Ne postoje dva coveka koja na isti nacin gledaju na neko b> umetnicko delo, zbog toga mislim da je glupo da jedan b> kriticar (ili nekoliko njih) kreira opste misljenje b> publike o nekoj predstavi (sto je kod nas cesto stvar). Slažem se ali dodajem da kritičar ne 'kreira opšte mišljenje publike' već jednostavno piše šta je (i kako) video/doživeo. To se ne može uzeti za zlo. Najzad, kritičari mogu (što se dešava) da imaju oprečna mišljenja. Naježim se kad posmilim koliko sam predstava (pozorišnih ili filmskih) video (a pročitanim knjigama ni broja se ne zna) zato što sam se poveo za panegiričnom kritikom. Bilo je, naravno, i kritika sa kojima sam se, posle vidjenog/pročitanog složio ali više, poučen iskustvom, ne pridajem značaja kritici. Ne sećam se više kako se doslovno zvala predstava, mislim "U magarećoj sjenci" (ima pet godina kako sam je gledao) i nju bih, eto, gledao ponovo. Nema poruke, kako rekoste, ali je igra izvanredna i tekst odličan. Kad bi se moglo ponovo bih gledao Mister Dolar sa Slobodanom Djurićem i Gargantuu i Pantagruela sa Milanom Srdočem, i Kralja Ibija sa Zoranom Radmilovićem i Selo Stepančikovo sa Milanom Ajvazom... i neke predstave sa Zoricom Šumadinac i Cicom Perovićem i Bele rakete lete na Amsterdam sa Rahelom Ferari... hm, da, Kate Kapuralica Somborskog pozorišta me je zanela. Zanemeo sam. Nju bih mogao da odgledam još nekoliko puta (ne preteran broj, naravno) i da se iznova oduševljavam. b> Primedba je na mestu. Komad ima dosta mana - Koljevicev b> prvenac, pa se nadam da ce u sledecim delima ispraviti b> greske. Nisam znao da je prvenac. To nije zanemarljiv podatak. I "Punjene tikvice" su prvenac Sanji Domazet pa ako se da porediti Parabelum je predstava (u lepom značenju, naravno).
umetnost.154 dalex, -> #150, brka
> kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja. Kod lapurlartista > (uglavnom modernisti) postoji moto 'umetnost radi > umetnosti'. U pitanju je l'art pour l'art, dakle lartpurlartizam, kao što mu i moto koji si naveo kaže na francuskom. (ne znam dal baš postavih one apostrofe kako treba, bio sam loš iz france ;) )
umetnost.155 dalex, -> #153, m.s.pesic
> Mislim da hvaliti (recimo > nekog momka koji piše u temi: književnost) može da ima kontra efekat. > Čovek poveruje da stvarno vredi, počne da se upinje, piše da se sve > puši, ne izgradjuje se, gluv je i slep za sve oko sebe. Kako sam ja hvalio nekog momka u temi književnost, osetih se malo prozvanim. U tom smislu čisto da pomenem da sam i pohvalio ono što što sam smatrao da vredi. > Pošteno je (možda grešim, ali tako radim) reći čoveku šta je šta. Ja lično glede književnosti ne bih mogao uzeti slobodu da govorim šta je šta, (na žalost ;) ) nemam kompetencije za to. Međutim, čudno mi je da vaše mišljenje nismo čuli u pominjanoj temi.
umetnost.156 m.s.pesic, -> #155, dalex
d> Kako sam ja hvalio nekog momka u temi književnost, osetih se malo d> prozvanim. U tom smislu čisto da pomenem da sam i pohvalio ono što što d> sam smatrao da vredi. Nisam mislio ni na koga odredjeno. Ne se}am se te pohvale. d> Ja lično glede književnosti ne bih mogao uzeti slobodu da govorim d> šta je šta, (na žalost ;) ) nemam kompetencije za to. Međutim, čudno mi je d> da vaše mišljenje nismo čuli u pominjanoj temi. Nema ni~eg ~udnog. Ako ste pa`ljivo pro~itali moju poruku brki onda ste videli da na po~etku stoji da izbegavam replike da se klinci ne rogu{e. (Uostalom, nisam ni sanjao da }e se neko prepoznati pa reagovati! To je problem upu{tanja u konverzaciju. Uzgred, bilo mi je i sudjeno zato {to se neko prepoznao u mom tekstu, {to su, takodje, op{ta mesta na{eg `ivljenja). Andri} je izbegavao da ocenjuje jer, slobodno interpretirano, veli da je ose}ao odgovornost. Ka`e li momku da je dobar a on nastavi (na primer sa poezijom) i nikad ni{ta ne postigne krivi}e Andri}a, ako mu pak ka`e da to {to radi ne valja, a on, desi se, sva{ta prolazi - uspe, smatra}e Andri}a neznalicom. Nisam spreman da arbitriram, ne zato {to nisam kompetentan ve} da ne nosim stalno teret odluke.
umetnost.157 brka, -> #153, m.s.pesic
> Posteno je (mozda gresim, ali tako radim) reci coveku sta je > sta. neki se, bogme, naljuti, neko prihvati a onaj prvi, ako > je srece, razmisli pa shvati da nisi bnio zlonameran. > Jednostavno: ne mogu da foliram coveka niti to ocekujem > kada je rec o mom poslu. Naravno da coveku treba reci svoje misljenje o tome. Medjutim, nas narod je takav da svoje misljenje o predstavi gradi na osnovu necijeg stava, umesto da je prvo pogleda, i izgradi svoj stav. > Slazem se ali dodajem da kriticar ne 'kreira opste misljenje > publike' vec jednostavno pise sta je (i kako) video/doziveo. > To se ne moze uzeti za zlo. Najzad, kriticari mogu (sto se > desava) da imaju oprecna misljenja. Naravno da njihovo misljenje ne uzimam za zlo, vec za zlo uzimam to kako narod gleda na njihovo misljenje. npr. - Idemo na predstavu "Sluskinje" u Bitefu, procitao sam kritiku u Politici u kojoj se kaze da je predstava sjajna! ili - Ma nema sanse da idem da gledam "Lari Tompsona...", u Politici Ekspres su je strasno ocrnili... Ovakve stavove sam cuo od nekih prijatelja, pa me zbog toga to toliko nervira ;( > i Kralja Ibija sa Zoranom Radmilovicem i Selo Stepancikovo > sa Milanom Ajvazom... Voleo bih da sam gledao te predstave, ali ako me jos uvek sluzi secanje tada sam bio u obdanistu :) > hm, da, Kate Kapuralica Somborskog pozorista me je zanela. > Zanemeo sam. Nju bih mogao da odgledam jos nekoliko puta > (ne preteran broj, naravno) i da se iznova odusevljavam. Takodje, takodje... Jedna od boljih predstava koje sam gledao u polednje tri godine. Pozdrav Aleksandar
umetnost.158 brka, -> #154, dalex
> U pitanju je l'art pour l'art, dakle lartpurlartizam, > kao sto mu i moto koji si naveo kaze na francuskom. > (ne znam dal bas postavih one apostrofe kako treba, > bio sam los iz france ;) ) Izvinjavam se. Los sam iz francuskog zato sto su proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog jezika... Pozdrav Aleksandar
umetnost.159 brka,
Narodno pozoriste, Mala scena Ronald Harvud, MAJSTOR """""""""""""""""""""" Rezija: Dimitrije Jovanovic Scenografija: Jasna Dragovic Kostimografija: Ljiljana Dragovic Lica: . Kresida Fild --------------- Natasa Ninkovic . Roman Kozacenko ------------ Branislav-Ciga Jerinic . Dzulijan Fild -------------- Boris Pingovic . Detektiv inspektor Vosborn - Boris Komnenic . Detektiv policajac Mejder -- Dragan Petar . Marijan Stoun -------------- Danijela Nela Mihajlovic . Nikita Fedorenko ----------- Vasa Pantelic . Sestra Sofija -------------- Ksenija Jovanovic Harvudov "Garderober" sa neponovljivim tandemom Ljuba Tadic - Petar Kralj me je ostavio nemog. Predstava koja se jednostavno _mora_ pogledati... Moram priznati da sam zbog toga vise ocekivao od postavke Harvudovog "Majstora" u Narodnom pozoristu. Dakle, u Majstoru se radi o... ... jednoj prosecnoj britanskoj porodici u kojoj kao bastovan radi starac Roman Kozacenko. Iznenada posecuju ih dva detektiva Scotland Jarda koji im saopstavaju da je Roman Kozacenko osumnjicen da je pocinio ratne zlocine u II svetskom ratu (za saucesnistvo u ubistvu 56 Jevreja)... U predstavi Harvud uspeva da prikaze apsurd samog izraza "ratni zlocinac". Takodje, do kraja se ne saznaje da li je Romka stvarno pocinio taj zlocin, cemu posebno doprinosi odlicna uloga Cige Jerinica, koji je odlicno nagradio svoj lik. Vec sam napomenuo u jednoj od ranijih poruka, da je Narodnom pozoristu najveci nedostatak ansambl, tj. sastav glumaca koji glume u skoro svim predstavama. Tako da u "Majstoru" mozete videti veoma slabe Natasu Ninkovic i Borisa Pingovica u ulogama Kreside i Dzulijana Filda. Boris Komnenic i Dragan Petar nemaju preterano zahtevne uloge, ali su solidno predstavili dva detektiva Scotland Jarda. Nela Mihajlovic - nije losa kao advokatica Marijan Stoun. Vasa Pantelic (Nikita Fedorenko) i Ksenija Jovanovic (Sestra Sofija) samo indirektno ucestvuju u komadu, jer se pojavljuju kao likovi u video filmu koji je sastavni deo predstave (oni su svedoci u procesu protiv Romana Kozacenka). Preporucujem "Majstora" za gledanje (najvise zbog Branislava-Cige Jerinica). Pozdrav Aleksandar
umetnost.160 dalex, -> #156, m.s.pesic
> Nisam mislio ni na koga odredjeno. Ne se}am se te pohvale. > Nema ni~eg ~udnog. Ako ste pa`ljivo pro~itali moju poruku brki > onda ste videli da na po~etku stoji da izbegavam replike da se > klinci ne rogu{e. (Uostalom, nisam ni sanjao da }e se neko > prepoznati pa reagovati! To je problem upu{tanja u > konverzaciju. Pa hvalio sam razne poruke u književnosti (ne samo ja), raznih autora, više puta. Uopšte, to mi je jedna od omiljenih tema na Sezu i otud moja reakcija. Oprostite za pogrešno tumačenje, vaša poruka mi je zazvučala kao aluzija na dešavanja u temi. Izgleda da je primer bio malo nesretan, jer mi je i jedan drugar koji je takođe na Sezu skrenuo pažnju na ovu poruku, ne znajući da sam ja već odgovorio. Inače, jesam je pročitao pažljivo, a što se vašeg stava o repliciranju tiče, očito da se jedan deo onoga što sistem za komunikaciju pruža gubi izbegavanjem dijaloga. Opet, u slučaju da dijalog postane uvredljiv treba ga izbeći, a na nama je da tražimo kompromis između tih stvari...
umetnost.161 dalex, -> #158, brka
> Los sam iz francuskog zato sto su > proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam > znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog > jezika... ;) Ja sam loš iz france, bez obzira što su proleteri kod nas smatrali da će nam njegovo znanje koristiti...
umetnost.162 brka,
Posle duzeg vremena opet repertoar za sledecu nedelju """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" 16 III ponedeljak ----------------- + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h SAN LETNJE NOCI, Vilijem Sekspir + Zvezdara Teatar, 20h DJENERAL MILAN NEDIC, Sinisa Kovacevic + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ZIVEO ZIVOT TOLA MANOJLOVIC, M. Dimic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje JDP-a GOSPODJA MINISTARKA, Branislav Nusic + Bitef Teatar, 20h SLUSKINJE, Zan Zene + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Teatar T, 19:30h DR, Branislav Nusic 17 III utorak ------------- + Atelje 212, Velika scena, 20h NA CIJOJ STRANI, Ronald Harvud + Zvezdara Teatar, 21h PARABELUM, Srdjan Koljevic + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h UKROCENA GOROPAD, Vilijem Sekspir + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h TRI VISOKE ZENE, Edvard Olbi + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h ARSENIK I STARE CIPKE, Dzozef Keserling + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran 18 III sreda ------------ + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h MAJSTOR, Ronald Harvud + Atelje 212, Velika scena, 20h gostovanje JDP-a SALOMA, Oskar Vajld + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h OVERLAPPING, D. Mihajlovic, A. Susa, Z. Tomic + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic 19 III cetvrtak --------------- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h gostovanje Narodno pozoriste Sombor DEKAMERON - DAN RANIJE, po motivima Djovanija Bokaca + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h U POTPALUBLJU, Vladimir Arsenijevic + Zvezdara Teatar, 21h U PLAMENU STRASTI, Ivan M. Lalic + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h DETINJARIJE, R. Kus + Atelje 212, Velika scena, 20h LJUBAVNO PISMO, Bacic i Fazlagic 20 III petak ------------ + Atelje 212, Velika scena, 20h BEKSTVO, M. Bulgakov + Zvezdara Teatar, 21h PARABELUM, Srdjan Koljevic + Narodno pozoriste, Velika scena, 19:30h POKONDIRENA TIKVA, Jovan Sterija Popovic + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h SAKATI BILI, Martin Mekdona -> PREMIJERA <- + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h SUPARNICI, Ricard B. Seridan + Teatar T, 19:30h ALAN FORD, M. Lazic + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h LJUBAVI DZORDZA VASINGTONA, M. Gavran 21 III subota ------------- + Zvezdara Teatar, 20h PROFESIONALAC, Dusan Kovacevic + Teatar T, 19:30h LUKRECIJA ILITI ZDERO, nepoznati autor + Bitef Teatar, 20h SLUSKINJE, Zan Zene + Bosko Buha, Scena kod konja, 20h FURKA, O. Georgijevski + Narodno pozoriste, Mala scena, 20:30h SAKATI BILI, Martin Mekdona + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h POLONJEZA OGNJINSKOG, Nikolaj Koljada + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h COVEK, ZVER I VRLINA, L. Pirandelo + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h MISTER DOLAR, Branislav Nusic 22 III nedelja -------------- + JDP, Teatar "Bojan Stupica", 20h MIZANTROP, Molijer + Atelje 212, Velika scena, 20h OCEVI I OCI, Slobodan Selenic + Bitef Teatar, 20h MASTER KLAS, Terens Mek Neli + Beogradsko dramsko pozoriste, Velika scena, 19:30h NIKAD SE NE ZNA, Bernard So + Atelje 212, Teatar u podrumu, 20:30h ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA, T. Man + Teatar T, 19:30h NE MOGU DA PLATIM I NECU DA PLATIM, Dario Fo ---------- Predstave su poredjane po kvalitetu (po mom ukusu). Trudio sam se da budem sto objektivniji. Telefoni pozorista: ++++++++++++++++++ - Narodno pozoriste: 620-946 - Jugoslovensko dramsko pozoriste: 644-447 - Beogradsko dramsko pozoriste: 423-686 - Atelje 212: 3247-342 - Teatar T: 403-570 - Bitef Teatar: 3220-608 - Zvezdara Teatar: 419-664 - Bosko Buha: 632-855 - Dusko Radovic: 3232-072 - Dadov: 3243-643
umetnost.163 olio, -> #152, brka
> Monodrama "Jovana od metroa" je jedna od predstava > posle kojih sam iz sale izasao skoro ravnodusan. Takodje ravnodusan. Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje.
umetnost.164 dr.grba, -> #163, olio
>> Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje. ****** Hmm... Jes' da je obična greška u kucanju, ali Frojd kaže..... (:
umetnost.165 olio, -> #164, dr.grba
>>> Mozda bi neka druga gumica predstavu odigrala mnogo bolje. > ****** > > Hmm... Jes' da je obicna greska u kucanju, ali Frojd kaze..... (: Pa grbo kako se uzme......
umetnost.166 vesic, -> #161, dalex
=>> Los sam iz francuskog zato sto su =>> proleteri iz moje osnovne skole mislili da ce nam =>> znanje ruskog vise koristiti nego znanje francuskog =>> jezika... => => ;) => Ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri kod nas smatrali => da ce nam njegovo znanje koristiti... I ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri i kod nas smatrali da ce nam njegovo znanje koristiti...ali apostrofe si stavio bez mane...! Srdjan
umetnost.167 dalex, -> #166, vesic
> I ja sam los iz france, bez obzira sto su proleteri i kod nas smatrali > da ce nam njegovo znanje koristiti Šta reći nego 'proleteri svih zemalja, ujedinite se!' ;) > ...ali apostrofe si stavio bez mane...! ... no ne treba se uznemiravati zbog toga, sigurno ima grešaka u ostatku teksta ;). Anyway, fala za potvrdu oko apostrofa. Nego, nisam mislio da repliku svedem samo na pseudo duhovotost. Hteo sam da bacim Vajldov tekst koji stoji kao uvod kod 'Slike Dorijana Greja', da bi čuo još neko mišljenje oko tretmana kritike (o čemu skoro beše reči i u temi), a i da imam negde zapisano, jer se meni dopada. Na žalost, zaboravih da pokupim knjigu od ortaka, pa ako bi neki posedovalac (e, zipa reč (: ) bacio ovo da mi uštedi mišićni napor bilo bi lepo...
umetnost.168 vesic, -> #167, dalex
=> l'art pour l'art itd. Nego, mislim se ja, mozda je i bolje na srpskom napisati "larpurlartizam", jer je to daleko blize izgovoru, a nas pravopis je, koliko ja znam, takav da uvek treba napisati priblizan izgovor, a po zelji se moze dodati i originalno pisanje (u zagradi). Cuo sam nesto oko toga da ce se sad to menjati, tj. da ce biti obrnuto, ali to nije provereno... P.S. Izvinjavam se sto ovu poruku ne saljem u temu "o.jeziku", ali mora u "umetnost" zbog toga sto je saljem pomocu naredbe "Reply". Srdjan
umetnost.169 dr.grba, -> #168, vesic
>> P.S. Izvinjavam se sto ovu poruku ne saljem u temu "o.jeziku", ali mora >> u "umetnost" zbog toga sto je saljem pomocu naredbe "Reply". Reply može da se uradi i u drugu temu konferencije komandom čiji primer sintakse je: conf reply 7.167 :o.jeziku
umetnost.170 vesic, -> #169, dr.grba
Hvala! Takodje hvala i kum.djoletu, koji mi je isto napisao na mail! Srdja n
umetnost.171 vesic,
Da li moze neko (brka ;) da posalje programe pozorista za raspust, ili da kaze gde se na "Internetu" oni nalaze? Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u pozoriste? Srdjan
umetnost.172 dr.grba,
U Novom Sadu se od 22. do 26. aprila održava Sajam umetnosti pod imenom Art Expo. U hali 5 Novosadrskog sajma izlagaće umetnici, primenjeni umetnici i ostali (: Među tim ostalim je i jedna ekipa u kojoj sam imao zadovoljstvo da participiram svojim radom: Vojvodina Web Team organizuje izložbu Net Svet, na štandu od 150 kvadrata u samom središtu hale. Na štandu je postavljena računarska oprema, video beam, televizor k'o kuća (: i još štošta, sa ciljem da se promoviše umetnost na Internetu, Internet u umetnosti i sve o tome (: Barem četiri računara će biti na raspolaganju za surf svim zainteresovanim posetiocima. Svakog dana u 17:00 startuje interkontinentalni chat na temu umetnosti, a očekuje se odziv mnogih umetnika iz sveta. Očekuju se i mnogi gosti na samom štandu. Zvuči da će biti vruće (: Stranica www.netsvet.com bi trebalo da se ažurira iz minuta u minut. Sve detaljnije informacije pogledajte tamo, a ne zaboravite da lupite referesh što češće. Vidimo se na sajmu ArtExpo!
umetnost.173 supers, -> #171, vesic
>> Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u pozoriste? Ako nas se skupi dovoljno, možemo da probamo da izigravamo školsku ekskurziju pa da iskamčimo popust ;)
umetnost.174 vesic, -> #173, supers
=> =>>> Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki odlazak u => pozoriste? => Ako nas se skupi dovoljno, mozemo da probamo da izigravamo skolsku => ekskurziju pa da iskamcimo popust ;) Ako nas se stvarno skupi dovoljno, ne moramo da izigravamo ekskurziju da bismo dobili popust :) Ali cisto sumnjam da ce nas biti dovoljno (npr. u "Bitef teatru" daju popust (50 %) tek na preko 50 karata!) pozdrav Srdjan
umetnost.175 kiki, -> #174, vesic
> (npr. u "Bitef teatru" daju popust (50 %) tek na preko 50 karata!) To znači da najmanje 25 njih ima džabe ulaz. ;) Dakle traži se još najmanje 24 dobrovoljca da udje a da ne plati. :)
umetnost.176 willow,
Juče je u Kolarcu otvorena izložba slika Lidije Marinkov, mlade slikarke iz Zrenjanina. Nisam neki jači štih za te stvari, ali stvarno je imalo šta da se vidi. 76 slika o nastanku života. Originalno, u-klinč, i efektno. Naziv izložbe je "BEFORE THE BIRTH".
umetnost.177 miobrado,
Subject: Zdravi dnevnici za razonodu Iz pera, i mastila, Dr Draženka Ređepa, alias, Draška: POZORJE Samo da se još ovo hirovito vreme prolepša pa da se, u danima P o z o r j a , otvori i moja bašta. Kao u davnim danima, kad su dolazili Matići, Finci, Šoljan, Foretić, i kad se, i ovde, u Ćirpanovoj 49, dodeljivala specijalna nagrada _Večernjeg lista_. Sad smo još uvek prisutni ovde Roman, Buca Mirković, Boro Drašković, Isakovi. A valjda ćemo sresti i Klaru Mandić. I Muharema Pervića. I Igora i Jelenu. Ipak je, i u vreme Pozorja, ponekad nailazila grdna naša panonska kiša. I ovde, u mojoj kući, Živko Čingo, koga takođe više nema, dobio je onu rečenu nagradu. Javili smo mu u Park hotel da odmah dođe. Siromah Živko, lutao je našim lavirintolikim ulicama, i nikako nije, po onom pljusku, umeo da pronađe kuću. Dugo u noć. Sada je sve mnogo jasnije, a i nema nas baš tako mnogo. Čak samo _nekoliko nas_, kako bi zapisao slavni pesnik. _Nekoliko nas_ i Ajaks koji će se, sad već posle prvog rođendana, zacelo obradovati gostima. ("Haraju lopuže i statisti"/dnevnik, "SVET" br.156, od 11.5.1998. godine, str. 30.)
umetnost.178 miobrado, -> #177, miobrado
D O K T O R S K I !!!
umetnost.180 miobrado,
"...Evo i dela priče Milorada Pavića o Ljubi Popoviću, povodom predstavljanja monografije Renea de Solijea "Ljuba": >>Sam Rene de Solije suočio se sa Ljubom i njegovim slikama zagledan u svetlost koja vodi u daljinu, između boja, ali i u bočne svetlosti koje vode van slika i van boja. Suočio se sa nevidljivom figurom - trouglom, u sećanjima, u iščezavanjima. Trougao je, od davnina je poznato, jedini oblik koji priroda ne stvara. Ali, u Ljubinim slikama ima mnogo vlasi, razbarušenih kosa, vlasulja žena, toliko da se ne bojim njihovih dodira, koliko se bojim njihovih pogleda.<<..." (GLEDAJUĆI RADIO/Galerija priče, Borba, od 16.-17. maja 1998. godine, str. br. 9)
umetnost.181 miobrado,
Subject: DŽEPNA KNJIGA iliti: "Za one koji se ne razumeju u knjige, - izmišljene su knjižice" Ovu vam niko neće odžepariti, a evo zašto: "... Pod slobodom se u okviru današnjih buržoaskih odnosa proizvodnje razume slobodna trgovina, slobodna kupovina i prodaja. A ako padne trgovanje, pada i slobodno trgovanje. Pripovetke o slobodnom trgovanju, kao i sve ostale slobodarske deklamacije naše buržoazije, imaju nekog smisla samo u odnosu na vezano trgovanje, u odnosu na potčinjenog građanina srednjeg veka, ali ne i u odnosu na komunističko ukidanje trgovanja, buržoaskih odnosa proizvodnje i same buržoazije. Vi se užasavate što mi hoćemo da ukinemo privatnu svojinu. Ali u vašem postojećem društvu privatna svojina ukinuta je za devet desetina njegovih članova; ona upravo i postoji zato što ne postoji za devet desetina. Vi nam, dakle, prebacujete što hoćemo da ukinemo svojinu koja ima za nužnu pretpostavku to da ogromna većina društva bude bez svojine. Jednom reči, vi nam prebacujete da hoćemo da ukinemo vašu svojinu. Doista mi to i hoćemo. ..." Marks Karl & Engels Fridrih (Manifest komunističke partije/Proleteri i komunisti, Džepna knjiga/BIGZ, 1982. g., str. 25., preveo: Moša Pijade)
umetnost.182 miobrado,
U B a l k a n s k o j k r č m i (Kad budem ustaša i Jugosloven) "... Nedavno je u jednoj reportači _Slobodne Dalmacije_ vlasnik nekog lokala iz okolice Splita izjavio: _Evo, pogledajte me: ja sam ustaša od šesnaeste godine. Pomorac sam bio, nije bilo ustaškog kluba u Americi ili Australiji koji nisam obišao. Čim bi brod negdje pristao, odmah sam išao tražiti gdje s u 'naši'_", i smjesta objašnjavajući čemu služi ovo identifikovanje sa ustaštvom, dodaje: "_Pa da meni netko kaže da volim Srbe zato što držim narodnjake_!" Gospodin naime drži lokal u kojem, kao što piše na ulazu "svira isključivo narodna glazba". ..." Boris Buden (Danas, od 25. maja 1998. godine, str. 13.)
umetnost.183 miobrado,
Subject: Zdravi dnevnici za razonodu (II) iliti: Vreme praznih stranica U dole navedenom delu teksta - Dr Ređep, ni fušerski, ni instiktivno, ni intuitivno; no, prekognitivno goneta vremenski period od narednih pet (5) godina, sa sve Ajaksom - pride! Dakle: "... Valjda ne čitate Dnevnik? Noći će i dalje biti mrkle, moj Stanko Rodić će imati novu izložbu u podzemlju Vukovog spomenika, Dragan Grbić će, koliko ga znam, kao jedan od izvršilaca mog testamenta, nastojati da ja, ipak, ne umrem tako brzo, večeri će biti mutne i poneko će se, poput izuzetnog junaka Krležinog, obratiti Beatriči i govoriće kako je i dalje sve mutno u nama. Putovaćemo čak i u Sarajevo: Suza i dijete, koji se, kao što biva vratio iz Engleske, Ajaks će biti nemiran, a mađarski psi će i dalje lajati u jambu. Ništa se, dakle, neće izmeniti. Vreme tišine. Moji prijatelji će i dalje izdavati lokal s osobitom naznakom da je u kombinaciji jedino _tiha delatnost_. (Predviđanje kao budućnost/Proroci ili mislioci/dnevnik, "SVET" br.158, od 8.6.1998. godine, str. 30.)
umetnost.184 dr.grba, -> #183, miobrado
>> podzemlju Vukovog spomenika, Dragan Grbić će, koliko ga znam, kao jedan >> od Ko?? (:
umetnost.185 miobrado, -> #184, dr.grba
>> Ko?? (: Čini mi se, dr.grbo, da ovo treba da upitate Dr Ređepa, autora navedenog, dela, žurnala, a ne moju malenkost. :)
umetnost.186 miobrado, -> #183, miobrado
"_Ipak, ipak nas neko zajebava. Đ. Veljin_" (Mačak u čizmama / dnevnik / Dr Draško Ređep, "SVET" br.120, od 22.12.1996. godine, str. 30.)
umetnost.187 smilja, -> #180, miobrado
Eto, BLAGO nama ode Pavic i u likovne kriticare. Izgubi se u dubinama vizantijsko plavog Ljube ` Popovica ali ovaj slika iskljucivo: kocku, kupu i trougao. Arhimed i Pitagora bi se prevrnuli u grobu. Ljuba Popovic je ziv covek ne znam sta mu bi? Valjda je popio elektricno mleko (; Smilja:)
umetnost.188 miobrado,
"Posle ovih veoma dugih i, bojim se, zamornih izlaganja u koja sam se morao upuštati da bih bar donekle rasvetlio problem o kome se raspravlja, hteo bih da završim predlažući sledeće zaključke: Prvo. Opšte povišenje nadnične stope dovelo bi do pada opšte profitne stope, ali u celini ono ne bi uticalo na cene roba. Drugo. Opšta tendencija kapitalističke proizvodnje nije da se povisi, nego da se snizi prosečna normalna nadnica. Treće. Sindikati rade s uspehom kao žarišta otpora nasilju kapitala. Oni delimično promašuju svoju svrhu kada svoje snage zalažu na nestvaran način. Oni potpuno promašuju svoju svrhu kada se ograničavaju na vođenje gerilskih akcija protiv posledica postojećeg sistema, umesto da istovremeno nastoje da ga promene, umesto da svoje organizovane snage upotrebe kao polugu za konačno oslobađanje radničke klase, tj. za konačno ukidanje sistema najamnog rada." Marks Karl (VALUE, PRICE AND PROFIT; Nadnica, cena i profit, str. 54., Prosveta bgd. 1983.)
umetnost.189 brka, -> #171, vesic
> Da li moze neko (brka ;) da posalje programe pozorista za raspust, > ili da kaze gde se na "Internetu" oni nalaze? Okasnio sam sa odgovorom (sta cu kad me mrzi da odem do poste i uplatim tih 20 dinara...), ali situacija u beogradskim pozoristima je ovakva: + JDP - nema ga... ukoliko prolazite pored mesta gde je nekada stajalo, razumecete sta hocu da kazem. Nekoliko dana pre konacnog rusenja izveli su Gogoljeve 'Mrtve duse' u Stupici u stvarno ocajnim uslovima... Preko leta ce gostovati po drugim gradovima u Srbiji, idu na festivale preko grane, a mozda ce biti i u 'Gradu teatru' u Budvi. Ne verujem da ce igrati u Beogradu do septembra. + BDP - nisam siguran, ali mislim da nece igrati nista do septembra. + Atelje 212 - jos nista ne znam za njih...ali tesko da ce igrati preko leta. + Zvezdara teatar - ostale su jos tri 'Smesne strane muzike' do kraja sezone, i onda nista do oktobra... Mozda ce sa 'Muzikom' ici u Budvu. + Teatar T - nisam upucen. + Narodno pozoriste Beograd - Oni ce jedini kako-tako igrati za vreme leta, plus sto ce raditi neku koprodukciju sa Budvom, i gostovace tamo sa nekom operom i jos nekom predstavom (detaljne podatke bacicu u conf cim dobijem konacni program 'Grada teatra'). Iz prilozenog se vidi da preko leta u Beogradu pozorista nema (sigurno ste mislili...evo ga leto, raspust, sad cu da se nagledam predstava...al' ne da vam se :) Pozorisni centar tokom leta je Budva, zbog cega sam cesto tamo leti... > Da li su mozda Sezamovci zainterosavani za zajednicki > odlazak u pozoriste? Zainteresovan...ali izgleda da cemo morati da sacekamo pocetak nove sezone 1998/99... Pozdrav Aleksandar
umetnost.190 brka,
Zvezdara Teatar SMESNA STRANA MUZIKE """""""""""""""""""" Odmah na pocetku jedna napomena - ovo nije predstava, i nemojte ovo da tretirate kao kritiku pozorisne predstave, vec kao izvestaj sa jedne velike zurke... Kuguarsi su vec poznati po svojim predstavama koje su se dugo igrale na vecernjoj sceni Radovic - Smesna strana istorije i Smesna strana sporta...dakle, na red je dosla muzika. Od ove predstave se nije mnogo ocekivalo u Zvezdari. Kao poslednja premijera, trebala je jednostavno da privede ovu sezonu kraju, medjutim... Gagi Jovanovic & ekipa + Bogdan Diklic [koga je od Nove godine pa do premijere na bubnjevima poducavao Dragoljub Djuricic] + glumci i novopeceni gitaristi Nikola Djuricko i Boris Milivojevic + cuveni Papa Nik [beli covek - crna dusa] koga cesto mozete cuti kako svira u Muzeju Africke umetnosti, napravili su zurku na kojoj ni jedno vece do sada nije dosadno. U reziji, tj. bolje reci organizaciji zabave pomogao im je Nikola Pejakovic (cuveni Kum iz "Parabeluma"), a u "usviravanju" mnogo nasih poznatih muzicara koji su bili cesti gosti na probama. Prvo sto je privuklo paznju medija je svima vama poznata pesma 'Dejo', koja se toliko vrtela (i jos se vrti na medijima) da nema coveka koji je nije cuo... Posledica toga je da se svih 11 predstava u junu prodalo u toku samo jednog jedinog dana (to je oko 4500 karata, sto je zaista veliki broj kada je pozoriste u pitanju). Medjutim, toliko ima pesama u predstavi koje vas teraju da ih pevusite nedeljama posle predstave (jos ako ste kupili disk ili kasetu (65 i 30 din), uhvaceni ste... 'Ne moze to tako', 'Leptiricu sarenicu', 'Ocka', 'Bluz plavih bluza'...samo su neke od njih. Pored spota za 'Deju' snimljeni su i 'Bluz plavih bluza' i 'Leptiricu sarenicu' koji ce biti pusteni u opticaj posle Svetskog prvenstva...:) Kraj regularnog dela predstave docekacete na nogama, i tako cete stajati 20 minuta dok ih ne naterate da otpevaju barem tri pesme na bis... na kraju cete iz sale izaci mokri od znoja. Za kraj da napomenem da Kuguarsi spremaju 'Smesnu stranu televizije', i jos neka iznenadjenja, a oni koji nisu gledali 'Istoriju' mogu je pogledati u Teatru T... Pozdrav Aleksandar
umetnost.191 spantic, -> #190, brka
> Medjutim, toliko ima pesama u predstavi koje vas > teraju da ih pevusite nedeljama posle predstave (jos ako > ste kupili disk ili kasetu (65 i 30 din), uhvaceni ste... > 'Ne moze to tako', 'Leptiricu sarenicu', 'Ocka', 'Bluz > plavih bluza'...samo su neke od njih. Gde može da se kupi CD?
umetnost.192 ranx, -> #191, spantic
> Gde može da se kupi CD? Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din).
umetnost.193 brka, -> #192, ranx
> Gde moze da se kupi CD? >> Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din). Disk i kaseta se mogu naci sada po celom gradu, medjutim po raznim cenama (recimo, kod SKC-a je disk 85 din)... Najjeftinije je u Zvezdara teatru, kao sto sam i naveo, 65 i 30, a nisam znao za KST...pa gde vam je blize kupite. Jos jedna zanimljiva informacija... Posto od predstave nisu mnogo ocekivali, napravili su samo 500 diskova, sto je planulo za prve dve nedelje, tako da su morali onda jo 1500 da prave...medjutim otislo je i to, i prekjuce je izasao novi kontigent od 2000... I ko zna do kad tako... Pozdrav Aleksandar
umetnost.194 spantic, -> #192, ranx
> Kod SKC-a, ali je najjeftinije u biletarnici KST-a (65 din). To je bitan podatak, hvala.
umetnost.195 supers, -> #191, spantic
>> Gde može da se kupi CD? Kod SKC-a se može naći i piratska kaseta Kuguarsa, 20din i solidan kvalitet. BTW, decidirano tvrdim da je Ture i bure pravi hit, nepravilno zapostavljen. Možda najinventivnija od svih obrada, posle Deja naravno :)
umetnost.196 m.s.pesic,
Otvorena je grupa eros. Problem je što nisam uspeo da ispišem opis grupe. Svejedno. Mislim da znate o čemu je reč.
umetnost.197 m.s.pesic,
Najpre, svakako, zašto je u temi umetnost najavljena nova grupa? Pre svega zbog toga što očekujem da će članovi grupe biti kreativni ljudi, polemičkog duha, oni, dakle, koji ne bi samo vodili dijalog, ispisivali replike, nego u grupu kačili erotske priče, pesme i sve ono što bi grupu činilo zanimljivom. Užasavam se od pomisli koliko je grupa na Sezamu mrtvo. Nije bez značaja - mislim - ni to što planiram pokretanje revije koja bi se bavila pitanjima i problemima erosa, ukratko umetnošću ljubavi. Bude li mi se obistinila namera da pokrenem reviju, verovatno bi većina materijala iz grupe našla mesta na stranicama revije. Honorar se podrazumeva. Od interesovanja sezamovaca za pristup grupi možda bih izvukao i neke podatke o opravdanosti pokretanja specijalizovane revije. Problem je što Sezam nema, bar ja ne znam, podatke o starosnoj i obrazovnoj strukturi članstva. Prirodno da bi i interesovanja članstva, sem čatovanja, bila zanimljiva za potencijalne osnivače grupa.
umetnost.198 milosh.zorica, -> #196, m.s.pesic
> Otvorena je grupa eros. Problem je što nisam uspeo da ispišem opis > grupe. Svejedno. Mislim da znate o čemu je reč. Kucajte ..gr describe eros <opis_grupe>
umetnost.199 kolja.t, -> #125, kolja.t
> Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, > tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i > malo dosadna .. :)) Zdravo drustvo! (sorry sto nemam nasa slova, ali davno bese kad sam poslednji put isao od golog diska...pa nisam imao snage da sve uradim, nemojte mi zameriti...) Takodje, davno bese i moje javljanje ovde... Nemam opravdanja, ja sam kao neki domacin ove teme, a cutim... Nocas slucajno videh da sam se oglasio 28.12.97. i ovaj citat na pocetku je iz te poruke...upucene smilji... LM, za one koji me znaju red je da se posle skoro 7 meseci oglasim malo... :) U cutanju koje je bilo poprilicno, desila se bar jedna korisna stvar: ja poceo 7.maja'98 da slikam na platnu... (vidi lik zapamtio datum:) 12 godina mi je trebalo da se oslobodim bezrazloznog straha od zahtevne tehnike... (pre 12 godina sam uradio 6 slika...) Ulje na platnu je zahtevno jer trazi gomilu sati, dana itd... i neki mir koji je danas tesko uhvatiti... Rezime je da sam sporo radeci za mesec dana uradio skoro 3 nove slike:), zapoceo 2 i zavrsio jednu staru... Na zalost, mogu da radim u garazi (porodici smrde ulje i terpentin i boje...) kad ugrabim vreme... Subotar :) Ali nije samo vreme potrebno... Ne mogu sebi da objasnim koji su faktori jos bitni... Mesec dana vec ne radim, ali se kao tesim da cu opet... Cim skeniram fotografije slika (ko razume shvatice) videcete ih... Lice na one koje sam radio na PC-u, dve prve su kao neke replike, a poceo sam i iz glave :)))) Malo sam i drvodeljao :) zidove sa izdubljenim figuricama... Sta jos reci... (ispovedna proza:) Na Internetu sam jos, javljaju se ljudi... Kapiram da bi me tu i tamo i uvazili, ali kako se organizovati a i cemu to, da se guram u neke daljine, kad ih vec slikam... Tamo bih zaradio neki $, ali bih bio usamljen, a i to vec imam... Hvala na paznji, i zavrsicu slucajnim citatom sa pocetka: > Tesko da cu se pojaviti kao deo "art establishment-a" :) ,al ga rekoh, > tj. da ce me biti po galerijama... duga je to prica, a uostalom i > malo dosadna .. :)) Pitanje glasi: -Zasto sam se ja posle prijatnog boravka u cyberworldu vratio tehnici staroj oko 400 godina? tj. Da li postoji Digital ART? Vas kolja.t
umetnost.200 dr.grba, -> #199, kolja.t
Welcome back, Tatiću! >> U cutanju koje je bilo poprilicno, desila se bar jedna korisna stvar: >> ja poceo 7.maja'98 da slikam na platnu... (vidi lik zapamtio datum:) Bacaš me u brigu. Treba i stići do Jagodine. Valjda nisi skup (: >> Pitanje glasi: -Zasto sam se ja posle prijatnog boravka u cyberworldu >> vratio tehnici staroj oko 400 godina? tj. Da li postoji Digital ART? Sad će se bar znati šta je original (:
umetnost.201 ranx, -> #199, kolja.t
> kao neki domacin ove teme, a cutim... Nocas slucajno videh da sam se > oglasio 28.12.97. i ovaj citat na pocetku je iz te poruke...upucene Yeeeee! Već sam se zabrinuo...
umetnost.203 miobrado,
... "Domišljam se, donekle, jer je 'građanin' i docent 'komplikovaniji' stvor od Basare, šta je, možda, 'izazvalo' strašnog i razgoropađenog Miletu Prodanovića: napisao sam da su njegovi raznorazni člančići o svemu i svačemu, pa i ovi posledenji o 'šumama i gorama', o 'rupama' na kućama Bokokotorskog zaliva, o petokraki koja se još vidi, da je sve to, kako o tome piše i rasuđuje, šta vidi i šta sugerira, da je sve to jedno veliko i neizdržljivo koješta, i po zapažanju, i po opisu, i po sudu, i po mišljenju. S nestrpljenjem očekujem da vidim kako će proći u njegovom, tog Milete Prodanovića, i te 'intelektualne kaluđerice' komentarima Isidora Bjelica koja je u Vašem listu izjavila da njegovu izložbu ne preporučuje za gledanje:'To je kič'."... (DR VASILIJE KALEZIĆ ODGOVARA KOLUMNISTIMA MILETI PRODANOVIĆU I SVETISLAVU BASARI / SVE JE TO ŽIVOTINJSKA FARMA, DT, 24.8.1998., str. 8.)
umetnost.204 kolja.t, -> #201, ranx
> Yeeeee! Već sam se zabrinuo... Hmh... I ja sam zabrinut... Ne znam zasto, ali mi se s vremena na vreme javlja zelja da ovde malo ozivimo tisinu...samo ne znam kako... Imam utisak da ovu temu prati vrlo malo ljudi (ranx, dr.grba, djcorto, zla.?, milosh.zorica, brka, m.s.pesic, miobrado, smilja, vesic, dalex, olio, kum.djole, vantic, mcar...vadim iz svoje skromne baze svih poruka u poslednjih godinu i nesto...) ima nas cak 15-16 :) do eventualno 20... No, broj i nije mnogo bitan... Kad se kaze umetnost, cini mi se da dosta ljudi ima lepo misljenje o istoj, a ipak, kao da smo, razocarani trenutnim evolutivnim procesima, umetnost ostavili u nekom uglu, prasnjavom... Ili mi se to samo cini... Svi pomislimo odmah na neke prosle umetnike, i dela koja su patinom dobila jos vise...na vrednosti... Sta je sa danasnjim delima? (Jedan bizismen mi je, savetujuci me kako da budem uspesniji u poslu, rekao "ej, bre, batali ti to slikanje, moras prvo da umres da bi to dobilo vrednost..." :) U vezi bataljivanja je na zalost u pravu... Ziveti kao dvostruki lik iscrpljuje... Izgleda da se ipak treba fanaticno baciti samo na jedno... Sta znam... Grba pomenu prodavanje istih (ulja)... Mislim da onda tu krece cista trgovina, i da treba ici na trzista gde radnik ima 2500... Oni koji ce stvarno voleti sliku i kupiti je za cenu koja slikaru daje dostojanstvo su retki... Treba snobove i bogatase ubediti da je to in...i onda to fercera... Bar ja tako mislim... (nemam snage da sirim ovaj deo impro- vizovanog, nicim izazvanog izlaganja:) Kad pomenuh besmislenost...(svega...) cini mi se da je umetnost najmanje besmislena, i da cini coveka dostojnim da ponese svoje ime... ...