CIVIL.11

03 Sep 1998 - 23 Dec 1999

Messages - licni.stav

licni.stav.1 miobrado,
Subject: LESLI SE VRAĆA KRUĆI iliti: Zwai partizanen in kukuruzen Ima nekih stvari koje su neodržive u našem društvu. Primera radi: to, da smo svetski prvaci u košarci, a ne u poljoprivrednoj proizvodnji; to, da su jednima stomaci puni govana, dok drugima krče creva; to, da imamo samo jednog Nobelovca, a pseudo-kolumnista - kol'ko hoćeš; to,... Dok je Drug Tito bio živ, pseudo-kolumnisti nisu bili masovna pojava. Oni su to, odnedavno. Raznih su starosnih dobi (od omladinaca, pa, do penzionera), poreklom iz svih društvenih slojeva (od nižeg, preko srednjeg, pa, do vićeg), različitih nivoa obrazovanja (od srednjoškolaca, pa, do doktora nauka),... Svoje autorske radove, - u jednom, dva, tri, pa čak i pet stubaca, da ne pominjemo čitave stranice - objavljuju u: dnevnicima, nedeljnicima, dvonedeljnicima, mesečnicima, a i u periodici (sa manje ili više uspeha). Primera radi, jedna je nedavno - kao da je upravo pala s Marsa - uočila da je, leti, život u srbiji čisti zen. Drugi, poput Supermena - iz visinke, skenirajućim pogledom - otkriva, drevini grad Kotor, ukopan u dno Bokokotorskog zaliva. Za trećeg, odnedavno - tu, posle pet (5) godina - znamo da nije žurnalista već, ni manje ni više, - kolumnista. Jedni su, pride, i vizuelno polupismeni; drugima, političari nižeg ranga, stavljaju reči - da bi im rad bio snažniji,... itd. i tsl. Ama..., dokle? Štaviše, i pseudo-kolumnistima je poznato da nije lako biti pseudo-kolumnista - zato se time i ponose. Belodano je, odavno, da su pisanja na silu, - pisarijade, što će reći da svaki rad, na silu, nemože biti - radovanje. Elem, jedan kolumnista - ab originale - mora i teba da bude, i, grom, i, guslar. Dakle, g u s l a r - g r o m ! ! ! A, ne k e r o v - k u r a c ! ! ! * * * Ovo pisanije je gorka i vedra polemika sa sobom i vremenom. Skromno i malo u odnosu na glupost kojom se bavi. Naravoučenije: Na ovom podneblju, od slonskih komunista - smrdljiviji su, jedino, salonski kolumnisti. (c) miobrado
licni.stav.2 miobrado, -> #1, miobrado
Vala, svaka ti je Njegoševa! Ovo će ti, uć' u antologiju - garant!
licni.stav.3 miobrado, -> #2, miobrado
>> Vala, svaka ti je Njegoševa! >> >> Ovo će ti, uć' u antologiju - garant! 'Oće - živ mi ti! Anyway: I did it - my way!
licni.stav.4 ranx, -> #1, miobrado
> da smo svetski prvaci u košarci, a ne u poljoprivrednoj proizvodnji; to, da > su jednima stomaci puni govana, dok drugima krče creva; to, da imamo samo Ja bih ovde umesto "stomaci" napisao "glave", mada je, u suštini, skoro isto...
licni.stav.5 askripka,
Spremam se da napravim sićanu pauzicu kada je u pitanju prisustvo na mreži (Dečko, beži! Trebaju nam sveži! Naglo se razneži, pa malo zaveži, jer ti mozak leži u neravnoteži! - Ju, šta mi bi, evo šta se dešava kad se čovek ne drogira dovoljno...), pauzicu koju prvenstveno diktiraju praktični razlozi: ja sam Postman, a maila nema pa nema, da i ne spominjem šarplanince i nedostatak aufingera... Dok ja budem obitavao u predelima Čistog Uma, čovečeneljutnicu na kninskoj tvrđavi braniće od varvara moj QuickTimeMovie kolega, na koga od sad pa nadalje upućujem sve pasje sinovce koji možebiti imaju neka pitanja ili primedbe... Goodbye, suckers...! Goodblow, cocksuckers...! kolega.mov
licni.stav.6 askripka,
A za one druge (prepoznaće se sami: zar ne, moje jedine, graciozne Crne Udovice i veleotrovni drugari Tarantule na ovoj ubogoj veirtuelnoj paučini?), evo jedne finalne poruke kroz usta mog brata i učitelja mr. Glenn Hughes-a lično: g_hughes.wav
licni.stav.8 smilja,
USEDELICA Izbirljiva ta deva sad Za vreme svečane aprilske šetnje Sa svojim poslednjim proscem Iznenada bi strašno pogodjena Razuzdanom ptičijom grajom I djubretom od lišća. Vrevom tom uvredjena, ona Opazi kako kretanje njenog ljubavnika uznemiruje zrak, A njegov korak vrluda nejednak Kroz bujnu divljinu od paprati i cveća. Ona proceni darmar latica, Celo godišnje doba, nemarnika. Kako tad žudno zimu požele!- Savesno strogu u njenom poretku Od crnog i belog Leda i kamena, svako osećanje unutar granica, I hladna disciplina srca Precizna kao pahuljica. Ali ovde - pupljenje Dovoljno je jogunasto da pobode pet njenih kraljevskih dosetki U prostačko šarenilo- To neverstvo se ne podnosi. Nek idioti Posrću u ludoj kući proleća: Ona se otmeno povlači. A oko svog doma podiže Takvu barikadu od šiljaka i provera Protiv buntovničkog vremena Da se ni jedan pobunjeni muškarac ne bi da je sruši Kletvom, šakom, pretnjom ili ljubavlju isto tako. SILVIJA PLAT P.S. Ovo su stihovi koji predstavljaju moj lični stav, a napisala ih je nesretna pesnikinja koja je izvršila samoubistvo jer je senka njenog muža bila veliki teret za njen pesnički genije. Smilja :)
licni.stav.9 mcar,
Zanat Zanat kazu, nema smisla. A u stvari veci je smisao u njemu, u izdvojenom segmentu vestine nego u apsolutnim torijama kakve na primer nudi tzv nauka. Zasto, kod klijent servera intelektualna onanija se slicno prirodnoj iscrpljuje. Naucna intelektualna onanija nema kraja, kao kod dusevne bolesti. Samozadavanje novih zadataka predstavlja simptom te bolesti u kojoj dusevni bolesnik nije sposoban da stane. Zbog mrznje prema zivotu on mrzi i svoj sopstveni zivot. Fascinacija tehnikom kao produzeni tinejdzerski san. Izmedju bajki i seksa, dok se sve to mesa stvara se patogeni virus mrznje prema zivotu (koji je u stvari primicanje smrti). Jedan se svet rusi, promena je neminovna, oralno analni svet bajki biva zamenjen opipljivjim zudnjama koje zahtevaju neizostavno drugog. Neizostavno zahtevanje drugog slabi sopstveni ego, nezrelo jastvo se buni i nastaje taj tehnicki san gde se stvari daleko bolje kontrolisu. San o kontroli, pritiskanju dugmadi (kaze izvesni Madj. filozof Bela Harmas) Svet je u kontroli, kolicina senzora i izvrsnih organa neprekidno raste. Postoji san o svetu u kome ce svi aspekti i svi procesi biti apsolutno kontrolisani/nadzirani. Ugradnja i umrezavanje senzora uljuljkuje. Nada u to da ce svaka promena, svaki nagovestaj promene biti uhvacen, zabelezen i da ce stoga svaka nepredvidjenost biti izbegnuta. Strah od nepredvidljivosti, neizvesnosti (sa nama nema neizvesnosti). Infantilno pojednostavljivanje svih procesa, umnozavanje matematickih aparata koji opisuju pomenute procese. Mogucnost da svi pojedemo peceno pile koje vise nije peceno pile i ciji ukus gubi vezu sa svakim pomenom zive zivotinje. MC 11/98
licni.stav.10 balinda,
>>>> =============================== >>>> 32.433 MALI.OGLASI:razno >>>> hercog, 28.11.98. 10:27, 208 chr >>>> --------------------------------------------------------- >>>> NESTAO dzip CHEROKEE VAREDO, registracije >>>> BG 60-A-55. zeleno-metalik boje >>>> >>>> Nalazacu devizna nagrada! >>>> >>>> Sve informacije na mail... >>>> >>>> Sale >>>> -----------------------------------------------32.433 --- >>>> Odgovori: 434 >> >> =============================== >> 32.434 MALI.OGLASI:razno >> gmbm, 28.11.98. 19:49, 237 chr >> Odgovor na 32.433, hercog, 28.11.98. 10:27 >> --------------------------------------------------------- >> cestitke lopovu patrioti >> a smrdljiva americka jevrejcina neka neka kupi prnje i >> napusti evropu a domacem izdajniku koji mu pomaze se >> serem na prandedovu lobanju i na majcinu sisu sa koje >> je odhranila pedera gmbm >> -----------------------------------------------32.434 --- Teško društvu u kome lopovi, po bilo kom osnovu, mogu "postati" patrioti! :( P.S. Da ostalo ne komentarišem. :(
licni.stav.11 smilja, -> #10, balinda
> P.S. Da ostalo ne komentarišem. :( Meni kad je ukraden JUGO star 6. godina niko nije čestitao lopovu. Čak su mi i u policiji/MUP-u rekli sažaljivo: ''Pa ja to ne bih tražio! (; gospojce! '' > Teško društvu u kome lopovi, po bilo kom osnovu, mogu "postati" > patrioti! :( A sad ovaj ispade patriota zbog "CHEROKEE VAREDO" a mene niko nije proglasio za patriotu kad sam kupila JUGA (; Lopovi stvarno nemaju srca (: >>> cestitke lopovu patrioti >>> a smrdljiva americka jevrejcina neka neka kupi prnje i >>> napusti evropu a domacem izdajniku koji mu pomaze se >>> serem na prandedovu lobanju i na majcinu sisu sa koje >>> je odhranila pedera gmbm Ovo mi tek nije jasno - ne razmeti gde je tu domoljublje..!? U glavi šećera?! Smilja ((((((::::::
licni.stav.12 willow, -> #29, mcar
>> Kako se moze objasniti poplava rasne i nacionalne mrznje bas u 20. >> veku. Lako: to je valjda zbirni produkt onoga čime se unaokolo toliko hvalimo - civilizacijski progres, plus opšti procvat čovečanstva. Pokušaj da razumeš: postoji nešto što se naziva - čovečnost, ali, postoji i ono drugo što je mnogo jače od toga: devizni profit. Dalje, što se tiče mržnje među ljudima, rasne i nacionalne i slično, smatram da je L.F. Selin, veliki francuski pisac, ponudio odličan odgovor na to pitanje - zašto stanovnici domovine br.1 mrze stanovnike domovine br.2? "Medvedi ovde, medvedi onde" - Selin. Pomenuo bih i ovo... Pošto sve živo funkcioniše prostim pritiskom na puljku, homosapiensi su se strašno profinili, ulenjili, ne znaju šta će sa sobom od dosade. Onda se neki druškan dosetio sledećeg recepta: naložiš drva, rokneš ih sve u lonce, da digneš tenziju zbrčkaš ih gorućim pitanjima, vrućim sranjem, plus nacionalnom problematikom; onda dodaš rat-dva, šibneš im par projektila malo da se kokaju, na vrh žlice kavge i pesničenja, začin ce, ovde-onde poškropiš ih kapima linča - radi gotivnijeg tejsta, začepiš nos - radi očuvanja arome, i mešaš kutlačom dok stvar ne proključa. Posle paziš da mandža ne zagori. Ukloniš je sa vatre. Serviraš pod etiketom: Opšta Papazjanija. Sve bajno, svi su tu upotrebljeni kao sastojci, svako se oseća društveno korisnim. Pojedinci se žale u stilu - Bre, Bože, pomagaj, uleći u igru, upleti prste, založi se! Nemoj biti indolentan! - Nije im jedno jasno: sve je to pitanje ugla i perspektive: svaki zemaljski globalni termo-nuklearni rat, posmatran sa Nebesa i sa Marsa, uopšte ne izgleda tako strašno: liči ti na šaketanje, na sporadično puškaranje. P..... dim, sami će to rešiti. Eto, zato Bog ništa i ne čini, nego samo i dalje ćuti, sedi, pravi se važan, - i izvodi besne gliste čim moraš toliko da ga moliš. Da se ne zavaravamo: mržnje i ratova je bilo - i biće. Zašto? C'est la vie my ass... Zato. Naravno, sve dok na Zemlju ne rupe bića iz svemira sa višom inteligencijom nego što je naša. Onda se zna šta će se desiti: podeliće par važnih šamara na visokim političkim položajima, nas će potrpati u rudnike uglja i u nalazišta nafte, a onda će oni, bića iz svemira sa višom inteligencijom nego što je naša, - sa uživancijom navući kupaće gaćarone i papuče za plažu, i fino, klaj-klaj, prućiti se i razbaškariti se po vrelom pesku, truseći šarene koktele sve jedan za drugim. >> Vecina genocida izvrsena je u 20. veku. Neka te to toliko ne čudi; poznat ti je, valjda, poražavajući podatak da su, takođe, "Kassandra Ludila", "Ljovisna iz Pakla" i sve slične naše zabavne emisije isto tako snimljene u dotičnom, XX-om stoleću: puno je tu loših primera koji kvare omladinu. I šta možeš i da očekuješ od nekog ko pomno prati takve Te-we serijale, ili ih uvršćuje u programsku šemu ili ih potura po udarnim terminima ili ih najavljuje? Tako da ja smatram da bi svi mi mnogo bolje prošli kada bi došao neki silan badža i,između ostalog,oduzeo nam - telewizore.
licni.stav.13 mcar, -> #12, willow
Da, kako vreme odmice ljudi su sve vise zaglupljeni televizijom. Kada sasvim prestanu da misle, bice lako upravljati njima - pa vec sad je lako. Na srecu ili nesrecu, globalno gledano ljudski rod je vec toliko ostetio planetu, da ta ljudska papazjanija i nece trajati tako dugo. Ali narodi su tako hteli, pa za covecanstvom ne treba zaliti. MC
licni.stav.14 dr.iivan, -> #12, willow
> terminima ili ih najavljuje? Tako da ja smatram da bi svi mi mnogo > bolje prošli kada bi došao neki silan badža i,između ostalog,oduzeo > nam - telewizore. Definitivno. A ta "demokratija", "slobodna zemlja"... to je čisto ispiranje mozga. Šatro, svako ima pravo da odluči šta da radi sa sobom... Ako neko odluči da se ubije, da li će ga pustiti ili će ga zaustaviti? Zaustaviće ga. Znači, ipak postoji neki sistem vrednosti, jedan jedini, koji je ispravan. Zašto onda puštati svakoga da sam izmišlja svoje sisteme? Zato što neko ima koristi od toga.
licni.stav.15 morkin, -> #13, mcar
> ljudska papazjanija i nece trajati tako dugo. Ali narodi su tako > hteli, pa za covecanstvom ne treba zaliti. Biće skoro propast sveta, nek' propadne nije šteta. ;)
licni.stav.16 kum.djole, -> #15, morkin
Nas dva brata oba ratuuu-je-mo! Neplač' majko a-koo pooo-gi-ne-mo! Moga brata, ranii-laa gra-na-ta! Žao mi je, što i meee-ne ni-je! ;)
licni.stav.18 ranx, -> #13, mcar
> Da, kako vreme odmice ljudi su sve vise zaglupljeni televizijom. Kada > sasvim prestanu da misle, bice lako upravljati njima - pa vec sad je lako. Zato sam ja svoje mišljenje o ovome opredmetio novim plakatom za KST-ov maskenbal. Tema je "Televizija i sve što ste videli na njoj". Voleo bih da čujem vaša mišljenja o plakatu.
licni.stav.17 ranx, -> #12, willow
> bolje prošli kada bi došao neki silan badža i,između ostalog,oduzeo > nam - telewizore. Slažem se sa ovim, mada bi verovatno bilo teško ubediti badžu da ovaj moj monitor NIJE televizor :)
licni.stav.19 willow, -> #13, mcar
>> globalno gledano ljudski rod je vec toliko ostetio planetu, >> ljudska papazjanija i nece trajati tako dugo. Ox, ako dođe do toga, do S.S-a, ja se ne brinem... Znaš zašto? Xexe, - privikao sam se! Dreždanje pred bakalnicama, gužvanjac u GSB-u, simbolični zulumi, uši pune folka, političke džandrmacije, njupanje lišća, grickanje kartona, ispaša travnjaka, itd, - to me je očvrslo; oguglao sam, tako, kao kliker; postao izdržljiv i otporan na sve i svašta, kao pacov. Modus vivendi, možda? Dakle, u slučaju nekakve opšte nuklearične jebade, uveren sam u to da će, silom prilika, stvar preživeti jedino: pobesneli Maks, štakori, smrdibube, i - Ja - Shizoidni Radioaktivni Mutant Zdravko. Tak'i smo, mi, Srbi. Naravno. :)
licni.stav.21 mcar, -> #19, willow
Fascinacija iracionalnim U pogledu zapocete teme, zanimljiva je iracionalnost savremene civilizacije. Dok s jedne strane industrijalizacija i konfekcioniranje svakodnevnog zivota pokusava da svede coveka na procesor praznih simbola, s druge strane iracionalna ljudska priroda trazi izlaz na drugoj strani, u mrznnji, ludilu, ratu i slicnim zanimacijama. I pored sveukupne fizike, "socijalni inzenjeri" kao da ne razumeju zakon akcije i reakcije. Dakle savremena civilizacija se predstavlja racionalnom i stamenom, iako je u sustini iracionalna, mracna i nestabilna. MC
licni.stav.22 smilja, -> #14, dr.iivan
> Šatro, svako ima pravo da odluči šta da radi sa sobom... Ako neko odluči > da se ubije, da li će ga pustiti ili će ga zaustaviti? Zaustaviće ga. Naravno, da svako ima pravo da odluči šta će sa sobom! Ako je neko rešio da se ubije pri čemu je teško oboleo: aids, cancer, dementia preacox..Zašto ga sprečavati u tome? Šta će nekome život u ovoj dolini suza kad i onako ne funkcioniše kao ljudsko biće? Pre nekoliko meseci, kad sam pisala o samoubistvu u konferenciji filozofija, većina je reagovala sa :''BLJAK'' . A sad se pominje u kontekstu demokratije. Nekima je zaista potreban otrov od kukute da bi izašli iz ovog besmislenog sistema. Smilja (;
licni.stav.23 dr.iivan, -> #22, smilja
> > Šatro, svako ima pravo da odluči šta da radi sa sobom... Ako neko > odluči > da se ubije, da li će ga pustiti ili će ga zaustaviti? > Zaustaviće ga. > > Naravno, da svako ima pravo da odluči šta će sa sobom! > Ako je neko rešio da se ubije pri čemu je teško oboleo: aids, cancer, > dementia preacox..Zašto ga sprečavati u tome? Šta će nekome život > u ovoj dolini suza kad i onako ne funkcioniše kao ljudsko biće? Jel' ti to ozbiljno? > Pre nekoliko meseci, kad sam pisala o samoubistvu u konferenciji > filozofija, većina je reagovala sa :''BLJAK'' . A sad se pominje Ne znam kako si pisala, ali ako je ovako, onda se pridružujem većini.
licni.stav.24 balinda, -> #22, smilja
>> Pre nekoliko meseci, kad sam pisala o samoubistvu u konferenciji >> filozofija, većina je reagovala sa :''BLJAK'' . A sad se pominje Svi znate za onu sjajnu optimističku pesmicu, "Don't worry, be happy"? E, pa čova koji je sve to otpevao (uključujući i "instrumente"), kako čujem, izvršio je samoubistvo. :((( (Nažalost, ne znam kako se zove.) Zašto to pominjem? Zato što odavno nisam čuo za tako težak poraz optimizma. :( S druge strane, pitam se da li čovek, kada želi da demonstrira nekakav optimizam zapravo hrabri, pre svega, sebe samoga? Ili, da to kažem drugačije: Možda potencijalne samoubice najpre treba "tražiti" među tzv. optimistima? Pesimisti su ionako već naučili da se svakodnevno obrušavaju u svoj bezdan, a možda teže u njega sasvim upadnu. (?)
licni.stav.25 staos,
shirenje optimizma teche po planu... :) orion
licni.stav.26 vasic, -> #13, mcar
Slazem se sa tobom. Utopljenost u kolektivu nikada nije bila ovoliko izrazena, ali i nije tesko otkriti zbog cega je stanje onako kako jeste. U osnovi, najbitnija su pitanja religije i nauke koji ponajvise uticu na psihologiju coveka (+mass mediji)...Od racionalizma XIII veka sve je krenulo nekako nizbrdo po covecanstvo. Hriscanstvo je iskusavano u dva oblika, i to u dve krajnosti, od kojih nijedna nije dobra...Prva je teranje na prihvatanje crkvenih dogmi i ogranicavanje ljudskog uma a druga ja totalna blasfemija, za sta takodje nema razloga... Coveku je danas teze, dalje je od boga, od onostranog, gospodara koji ga je stvorio (dakle, psiholoska priroda problema), jer nauka je ta koja je uspela baciti religiju u svoju senku. Religija je uvek ostajala na teoloskim raspravama i dogmama, a nauka je stvarala konkretne, opipljive, prakticne proizvode... Doduse, i nauka zbog induktivnog razmisljanja je krajnje iskljuciva. Da ste pre sto godina pricali vrhunskom klasicnom fizicaru o kvantnoj mehanici i opstoj i specijalnoj teoriji relativiteta, smatrao bi vas ludjim od ma kog vernika...ipak, danas joj ljudi veruju, utapaju se u svoje masno telo, jer je nauka omogucila da sve mogu dobiti servirano na tacni. Veoma lukavo, takvima je najlakse vladati. Ako zelis da unistis jedan narod, ti mu podari blagostanje.
licni.stav.27 vasic, -> #21, mcar
Civilizacija...naveo si tri tacke, i ja se slazem sa njima. 1. IRACIONALNA - potreba da podnese smrt. Voleo bi da dozivi cudo, da primiri svoj strah... 2. MRACNA - necemo se lagati, znamo kakav je covek. Uglavnom je gori od zivotinja. Sve sto se u zivotinjskom svetu desava je nedvosmisleno, borba za opstanak i produzavanje vrste. Zivotinja nema toliko niskih instinkta kao sto ima covek. Covek sve podredjuje svom ego-u, bitno je da se zadovolji. Zivotinje nisu licemeri... 3. NESTABILNA - i civilizacija mora biti nestabilna kada je sastavljena od nestabilnih individua.
licni.stav.28 vasic, -> #23, dr.iivan
Slozio bih se sa Smiljom sto se samoubistva tice. Svako bi trebalo da raspolaze apsolutnim pravom nad svojim zivotom. Naravno, ne podrzavam samoubistvo iz nekih depresivnih pobuda, i sl., mislim da je borba u zivotu neminovna. Jos je i Hitler rekao - ako ne zelis da se boris , umri! I sa tim se slazem. Samoubistvo onih koji nisu fizicki oboleli, niti su ludi, je prirodna selekcija, nista drugo. Sto se obolelih tice, ako je ishod neminovan, zasto ziveti neko kratko vreme u apsolutnoj agoniji, kada posle toga mora slediti smrt. Ne treba da budes toliko ostar, to je samo mimoilazenje misljenja. Potpuno razumem tvoju reakciju, ali Smilja nije rekla nesto sto je kukavicki, ili pak bezdusno... Uostalom, covek sam bira svoju propast...
licni.stav.29 dr.grba, -> #24, balinda
>> Svi znate za onu sjajnu optimističku pesmicu, "Don't worry, be >> happy"? E, pa čova koji je sve to otpevao (uključujući i >> "instrumente"), kako čujem, izvršio je samoubistvo. :((( Bobby McFerrin. Čovek je držao koncerte po dva i po sata: na sceni su bili samo mikrofon i on. Beleži se da su gledaoci počinjali koncert sedeći, a završavali skačući i pevajući.
licni.stav.30 mcar, -> #25, staos
Zene su trudne, bice svezih vojnika.... MC
licni.stav.31 pperica, -> #28, vasic
Zasto zivot shvatati ozbiljno kad ionako iz njega necemo izvuci zivu glavu ??!
licni.stav.32 smilja, -> #23, dr.iivan
> Ne znam kako si pisala, ali ako je ovako, onda se pridružujem većini. Razmišljanje je kraljevska moć duha; od njega sve počinje osim ako vam mozak nije kamen ili ste zadovoljni kvantitetom. A ja bih prvo pročitala ono što je drugi napisao ili izgovorio na trgu pa bih onda donela odluku da li ću da se pridrum većini. > Jel' ti to ozbiljno? Sasvim ozbiljno stojim iza ovog stava.. >> Naravno, da svako ima pravo da odluči šta će sa sobom! Sloboda je odgovornost, mogućnost izbora, vlastita odgovornost. Smilja
licni.stav.33 vasic, -> #31, pperica
Pa ne mora se bas tako gledati na situaciju. Citirma Junga: "Svet u koji ula ulazimo rodjenjem grub je i okrutan, a istovremeno i bozanski lep. Verovati u to da u njemu prevagu odnosi smisao, ili pak nesmisao, pitanje je temperamenta. Ako bi nesmisao preovladao u apsolutnom, smisaoni vid zivota tokom evolucije sve vise bi iscezavao. Ali to nije slucaj, ili cini se da nije. Kao i kod svakog metafizickog pitanja, i jedno i drugo je podjednako moguce: zivot je sacinjen od smisla i nesmisla. S teskobom se nadam da ce smisao preovladati i dobiti bitku." Ovo je napisao pred svoju smrt, kada je prevalio osamdesetu i kada je zavrsavao svoju autobiografiju. Cini mi se da bi se trebalo sloziti s njim. S druge strane, mozda nije ni umesno reci "sve je ovo suvise neverovatno i neobicno da bi bilo besmisleno", i verovati da tacno postoji odredjeni smisao zivota, i da vreme u njemu treba trositi na traganje za tim smislom. I to je opasno, jer u slucaju ako je sve zaista besmisleno zivot je protracen. Covek je instinkt zaboravio na drvetu tako da se ne moze ni na njega osloniti. Da ce umreti, to je svakako tacno, da li ima nesto posle, to je pitanje, ali u svakom slucaju ne bi trebalo dizati ruke od zivota i zadovoljavati se malim stvarima. Ljudi puno kukaju kako je svet pun nerazumevanja, ali mi se cini da ni taj koji se zali nije mnogo drugaciji. Disharmonija izgleda da nije covekov izbor - to je covekova priroda. Goth
licni.stav.34 mcar, -> #33, vasic
Odlicno receno. MC
licni.stav.35 mcar,
O vaspitanju Teror pocinje odmah, po rodjenju. Narocito ako je beba zenskog pola. Tada majka nestrpljivo hrli da usadi u dete sto vise svojih i tudjih strahova, kompleksa i paranoja. "Kako si lepa, kako si lepa, bices ti kako Ceca" gusi se majka od radosti. Za decake opet iamamo rezervisanu ulogu muskarcine. I on ce kao tata jednoga dana moci devet puta bez vadjenja. U prodavnici igracaka vec posle uzrasta jedne i po godine, sledi podela igracaka, za decake kocke i konstruktivne igracke, za devojcice lutke i princeze. Namerno sam jednoj devojcici kupio kocke. Zbog mogucnosti radjanja zene su za svaki sistem narocito opsane, zato ih treba na vreme zaglupiti. MC
licni.stav.36 morkin, -> #28, vasic
> se slazem. Samoubistvo onih koji nisu fizicki oboleli, niti su ludi, > je prirodna selekcija, nista drugo. Sto se obolelih tice, ako je > ishod neminovan, zasto ziveti neko kratko vreme u apsolutnoj > agoniji, kada posle toga mora slediti smrt. Ne slažem se. Zar nikada u životu nisi pogrešio ili promenio mišljenje? Zašto teško menjate stavove? Nije sramota promeniti mišljenje. Ja sam svojevremeno vodio dnevnik i kad sad pročitam neke stranice iz njega shvatim koliko sam grešio u nekim svojim stavovima, poštujući neke principe kojih sam se kasnije odrekao i slično. Ako se ubiješ, onda je kraj. Šanse za vađenje nema, nema nade. Dok čovek živi, živi i nada. Možda se sutra nađe lek, možda nije sve tako crno...
licni.stav.37 vasic, -> #36, morkin
Nisam ni mislio da je sramota promiti misljenje...pod odredjenim okolnostima covek ih i menja, dopuni svoje znanje, shvati jos neke stvari i onda gradi nesto sto je verovatno na vecem stupnju. Ali nema potrebe da menjam stav koji si reply-ovo...Samoubici ne mozes pricati o nadi i borbi, patologija njegova suzbija takav nacin razmisljanja. Misli da ga niko ne razume i smatra da ne vredi pricati jer misli da niko ne moze pojmiti kroz kakvu agoniju prolazi. S druge strane, u psihoanalizi takve pojave mogu biti i normalne prilikom procesa koga Jung naziva "individuacija"...nastaju konflikti izmedju svesnog i nesvesnog, covek se oseca bespomocno, jer ne zna odakle da pocne sa pomaganjem samom sebi... Pitam se koliko covekov strah od smrti utice na gradjenje stava o samoubistvu bolesnih ili o eutanaziji. Ovim ne zelim da kazem nista sto je u read between the lines kontekstu, misli o smrti tesko da nekog mogu razveseliti. Ali kakav je to zivot kada organizam dozivljava razaranje i propast, metastaza, sigurna smrt u skoro vreme, poslednji stadijumi HIV-a i sifilisa pri cemu se covek raspada, i bukvalno, i od bolova. Kroz vene mu tece krv pomesana sa morfinom. Tada ne postoji nada, vec samo zelja da se okonca agonija, makar po cenu vecne tame... Morkine, ja sebe ne smatram monstruoznim i nehumanim. Ne uzivam u ljudskoj patnji, ali me zasluzena patnja ne dotice, ali ni u njoj ne mogu uzivati. Mislim da sam operisan od nekih nizih ljudskih osobina (zavist, zluradost, licemerje) a ovaj moj stav ne iznosim da bih se predstavio kao neko ko je cvrs cvrst i nemilosrdan. S druge strane, ja i tvoj stav smatram krajnje pozitivno usmerenim...ovo je metafizicko pitanje i obojica moramo biti u pravu... Inace, fino sto se nasla zanimljiva tema za pisanje... Goth
licni.stav.38 dr.grba, -> #28, vasic
>> Uostalom, covek sam bira svoju propast... Kako gde.
licni.stav.39 dr.grba, -> #35, mcar
>> Zbog mogucnosti radjanja zene su za svaki sistem narocito >> opsane, zato ih treba na vreme zaglupiti. ???
licni.stav.40 mcar, -> #39, dr.grba
Naravno da to nije moj stav, nego na zalost praksa.
licni.stav.41 willow, -> #36, morkin
>> Ako se ubiješ, onda je kraj. Željko, ne zameri mi ako sad ovlaš istupam van okvira naučnih tokova, modernih pogleda na svet, i racionalnog i praktičkog poimanja stvari; ali, ne mogu a da ne primetim kako možda ovoj tvojoj gornjoj tvrdnji postotak tačnosti nije baš okrugao broj: sto. Postoji tu jedna - rekao bih - zavrzlama. O čemu se zapravo radi... Mislim, kada čovek, na ovaj ili onaj način nestane sa lica zemlje, slažem se, nastupi kraj; doduše, samo za njegove prijatelje, porodicu, rodbinu itd.; dok ( začkoljica je u tome ) za osobu koja je preminula, vidiš, ne mogu da se zakunem kako nastupa baš-baš kraj: pre bih rekao - prekretnica. Kako, molim?! Sada ne podiži svoj ton i dopusti mi da te podsetim: unatoč zadivljujućim procvatima svih grana industrije, zatim značajnim postignućima na polju širenja komunikacije putem Interneta, plus poboljšanja korisničkog interfejsa Windows98, kao i našim sve manje smešnim i kukavnim pokušajima u osvajanju gomile Mesečevog stenja, - eto, - postoje izvesni krugovi koji polaze od stanovišta kako je čovek čovek, tek ako je opremljen, ne mobilnim telefonom ili kompišem najnovije generacije, već sledećim - simbolično rečeno - luksuzom: dušom. Sad ( priznajući svoju nedovoljnu obrazovnu potkovanost, i ne želeći dublje da zalazim u raspravu oko toga da li ovakvo jedno gorenavedeno gledište pije vodu, ili je, pak, u pitanju obična dogma šio mi ga đura, ili štos tipa "xoxo, nemoj da me zasmejavaš!" ), osećam potrebu, eto, da ti skrenem pažnju na dve ključne nedoumice u pogledu duše... 1. Kakva korist od duše? 2. Kuda, nakon našeg preminuća, ta stvar ima da ode? Prvo pitanje je pomalo irelevantno u pogledu tekuće predmetne rasprave, tako da se radije na njega ne bih osvrtao. Dok, recimo, drugo pitanje, pak, nudi realniju osnovu, kud-i-kamo čvršće zaleđe i utabaniju ledinu ka jednoj plodotvornijoj diskusiji. Pa, da počnemo... Hmmm... Toliko. No pre nego što ovu poruku privedem kraju i onda je šibnem na Sezam, želeo bih da se nadovežem na tvoje gledište oko samoubistva, u vidu sa par pitanja: Šta, recimo, kad bi nauka uspela konačno da ponudi određene konkretne i jasne dokaze u vezi sa dešavanjima nakon umiruća? Šta, recimo, ako bi ti jasni i čvrsti dokazi išli nama u korist, u smislu da bi se obistinila tvrdnja po kojoj mi nakon smrti odemo zaista gore negde, i tu onda uživamo ko bubrezi u loju? Da li bi spoznaja o tome da nas nakon smrti očekuje ambrozija, nektar, anđeli i ostalo maksimalno zezanje do u beskonačnost, uticala ( u smislu povećanja ) na broj božićnih ljudskih samouništenja? Da li bi čoveku za beskrajnu sreću onda bilo dovoljno da izvrši samo jedno ubistvo: sopstveno. Da li bi to značilo da se čovek muči _samo_ dok je živ? Da li bi dati momenat uticao na osnivanje stranaka čiji bi politički adut bilo zalagalanje za kolektivno samouništenje? Da li već i sad imamo stranke tipa, recimo: "Partija Srpskog Kolektivnog Samouništenja"? Postoje li, kako tvrdi Henri Miler: "...određene situacije u životu kad čoveku jedino preostaje da izvrši ili ubistvo, ili samoubistvo. U protivnom, čovek postaje - lakrdijaš...", te situacije? Zašto se osobe koje na sva usta propagiraju besmrtnost duše, i obećavaju ti medene kolače, vruće krofne, puding i još mnogo toga lepog čim ti umreš, uporno, kao samolepljive sličice, održavaju u životu? I, konačno, najnajvažnije je pitanje ovo: dobro, drugari, ko je sad na redu da časti piće? :) Pzdrv, Kancerogeni Kliconoša Kalimero
licni.stav.42 stex,
Ova tema oko samoubistva je veoma zanimljiva. Recimo da se neka beba rodi sa nekom velikom manom. Dal se rodi znatno pre vremena ili neka srcana mana ili sta ja vec znam, u svakom slucaju da bi prezivela treba operaciju i razne troskove (kod nas jos i neki porez pride) treba platiti recimo 50000 DM. Naravno prosecna porodica da bi to platila morala bi prodati stan, auto itd. Treba li dati tolike pare za operaciju? Ako se da ispascemo humani, plemeniti ali bez dinara i stana. Ako se ne da bicemo ubice. Ispasce da nam je novac vredniji od ljudskog zivota jer da smo dali novac beba bi prezivela. Recimo da je ta beba pod aparatima koji su veoma skupi ali samo pod njima prezivljava. Ako roditelji nemaju para da plate ko ce da iskljuci aparat? Doktori sigurno nece. Njihov posao je da lece ne da ubijaju ljude, a i etika im to ne dozvoljava. U toj situaciji roditelj nemoze nista. Stex
licni.stav.44 dr.iivan, -> #41, willow
> Zašto se osobe koje na sva usta propagiraju besmrtnost duše, i > obećavaju ti medene kolače, vruće krofne, puding i još mnogo toga > lepog čim ti umreš, uporno, kao samolepljive sličice, održavaju u > životu? Zato što za sve to lepo nakon smrti postoji uslov?
licni.stav.43 dr.iivan, -> #28, vasic
> zivotu neminovna. Jos je i Hitler rekao - ako ne zelis da se boris , > umri! I sa tim se slazem. Samoubistvo onih koji nisu fizicki oboleli, > niti su ludi, je prirodna selekcija, nista drugo. Sto se obolelih tice, > ako je ishod neminovan, zasto ziveti neko kratko vreme u apsolutnoj > agoniji, kada posle toga mora slediti smrt. > Ne treba da budes toliko ostar, to je samo mimoilazenje misljenja. > Potpuno razumem tvoju reakciju, ali Smilja nije rekla nesto sto je > kukavicki, ili pak bezdusno... Tvoj stav mi se ne sviđa, surov je, i čak mislim da nije human. Pitanje ne treba da glasi "Da li je to prirodna selekcija ili ne?", već "Kako pomoći tim ljudima?", jer za sve postoji lek. Smrt je minus i ne postoji način da se pretvori u plus.
licni.stav.45 morkin, -> #37, vasic
> Nisam ni mislio da je sramota promiti misljenje...pod odredjenim > okolnostima covek ih i menja, dopuni svoje znanje, shvati jos neke > stvari i onda gradi nesto sto je verovatno na vecem stupnju. Tačno. > Samoubici ne mozes > pricati o nadi i borbi, patologija njegova suzbija takav nacin > razmisljanja. Misli da ga niko ne razume i smatra da ne Naravno, ali ne treba dozvoliti nikome da se ubije. Stvoren si i rođen da se boriš. Malo ima primera (leminzi?) u prirodi da životinje same sebi oduzimaju život, a da to nije povezano sa višim ciljem - spasavanjem ili ostavljanjem potomstva. Naravno, mi nismo životinje. Mislimo, otuda i grešimo. Eutanazija je pojava o kojoj se mnogo raspravlja, ali njenim legalizovanjem se stvara mogućnost greške. Ma kako mala bila mogućnost greške, ona postoji. Greška u slučaju eutanazije je neoprostiva. Možda bih mogao da prihvatim ideju eutanazije, ali samo ako se njome postiže neka korist - ako se organi ubijenog, krv i slično koriste za transplantacije ili naučne svrhe. > Morkine, ja sebe ne smatram monstruoznim i nehumanim. Ne uzivam u Nisam te tako ni shvatio. Što je najlepše, pratio sam pisanja u štampi o eutanaziji i samoubicama. Izgradio sam svoj stav o tome i ne verujem da ću ga menjati, kao što ne verujem da ćeš ti promeniti svoj. No, to nije ni cilj. Cilj je da se nešto nauči, sasluša tuđe mišljenje. Ima puno tema oko kojih može da se raspravlja, a da budu suprotstavljena mišljenja. Pornografija, abortus... > Inace, fino sto se nasla zanimljiva tema za pisanje... Da, nakon dužeg vremena interesantna tema a da nema veze sa plitikom.
licni.stav.46 morkin, -> #41, willow
> Mislim, kada čovek, na ovaj ili onaj način nestane sa lica zemlje, > slažem se, nastupi kraj; doduše, samo za njegove prijatelje, > porodicu, rodbinu itd.; dok ( začkoljica je u tome ) za osobu koja > je preminula, vidiš, ne mogu da se zakunem kako nastupa baš-baš > kraj: pre bih rekao - prekretnica. Često se postavi pitanje života posle smrti. Na njega, naravno, ne može da se da tačan odgovor. Ako te zanima moje mišljenje, najiskreniji odgovor je da ne znam. Mnogo bih voleo da postoji, ali ne znam. > Sada ne podiži svoj ton i dopusti mi da te podsetim: unatoč Nisam ja valjda tako strašan.... :))))))) > Šta, recimo, kad bi nauka uspela konačno da ponudi određene > konkretne i jasne dokaze u vezi sa dešavanjima nakon umiruća? Teško da bi se nešto definitivno utvrdilo. Uvek bi bilo skeptika koji bi to i takvo mišljenje pobijali. Danas postoji teorija evolucije, ali je mnogi pobijaju. Isto će se desiti i sa otkrićem bilo čega u budućnosti. > Šta, recimo, ako bi ti jasni i čvrsti dokazi išli nama u korist, u > smislu da bi se obistinila tvrdnja po kojoj mi nakon smrti odemo > zaista gore negde, i tu onda uživamo ko bubrezi u loju? Interesantno. Mada, ne verujem da bi se ljudi onda ubijali. Bili bi bezbrižniji, hrabriji... Pošto se odande još niko nije vratio, verovatno je tamo bolje; sa druge strane, ako ne možeš ovde da se vratiš, verovatno bi pokušao da iskoristiš vreme koje ovde provodiš na najbolji mogući način. Ne verujem da postoji čovek koji zažali što se rodio. Postoje trenuci kada se to tako možda čini...
licni.stav.47 balinda, -> #43, dr.iivan
>> Smrt je minus i ne postoji način da se pretvori u plus. Mene su učili da dva minusa "daju" plus. ;)
licni.stav.48 staos, -> #30, mcar
...predivna slika... ps Nemoj sledeci ;) orion
licni.stav.49 smilja, -> #37, vasic
> Pitam se koliko covekov strah od smrti utice na gradjenje stava o > samoubistvu bolesnih ili o eutanaziji. Ovim ne zelim da kazem nista sto je > u read between the lines kontekstu, misli o smrti tesko da nekog mogu > razveseliti. Ali kakav je to zivot kada organizam dozivljava razaranje i > propast, metastaza, sigurna smrt u skoro vreme, poslednji stadijumi HIV-a i > sifilisa pri cemu se covek raspada, i bukvalno, i od bolova. Kroz vene mu > tece krv pomesana sa morfinom. Tada ne postoji nada, vec samo zelja da se > okonca agonija, makar po cenu vecne tame... Podigla se prilična prašina oko ovog pitanja. Evo ovih dana počinje sudjenje doktoru koji je navodno ubijao svoje pacijente. To je bila 'EUTANAZIJA', pomogao im je da umru sa bar malo dostojanstva. Neki od vas su , pretpostavljam videli taj video koji je sam doktor napravio pre smrti svog bolesnika. Naravno, da medicina ne bi napredovala do danas da lekari, vračevi moderne medicine nisu eksperimentisali nad beznadežnim služajevima. Dok su ovi nesretnici tražili milost:''Pustite me da umrem!'' Ako je to još uvek svesna odluka čoveka - pacijenta onda je po meni to mnogo humanije nego ga mučiti. Današnji čovek ne želi da bude zamorče, profesija lekara je demistifikovana, informacije o bolesti su dostupne. Obolelog ne možeš da lažeš do besvesti. Na zapadu je uveliko povećan uspeh u lečenju obolelih od AIDS-a zahvaljući onima koji su pristali na to da budu zamorčići, nada je ono što ih tera da i dalje gutaju pilule, primaju rastvore i produžavaju svoj život. O.K. to je njihova odluka i slažem se sa njom. Kod nas je po tom pitanju katastrofalna situacija (: Ali, možda će jednog dana biti pronadjen i taj čudesni lek ali se više niko neće sećati onih koji su pristajali na testiranja do poslednje agonije. To je zemaljsko carstvo medicine..koja nikad ne bi napredovala bez žrtava, zo.. Ova priča se odnosi i na druge bolesti.. stoga ne mislim da je u eri XXI veka eutanazija lažni humanizam. SMILJA
licni.stav.50 smilja, -> #41, willow
> I, konačno, najnajvažnije je pitanje ovo: dobro, drugari, ko je sad > na redu da časti piće? :) Pa JA :) > Postoje li, kako tvrdi Henri Miler: "...određene situacije u životu > kad čoveku jedino preostaje da izvrši ili ubistvo, ili samoubistvo. > U protivnom, čovek postaje - lakrdijaš...", te situacije? Čitam, istovremeno dve čudesne knjige: RANI ODLAZAK -------------, Silvije Plat, pesnikinje koja je za života bila malo poznata ali danas je IKONA XX veka kao pesnik i kao pesnik samoubica. To je poetika, intimna koja iznosi vlastitu dušu na svetlost dana. Možda ima tu i egzibicionizma ali beskonačno se spušta do metafizike besmisla. Mnogo toga je pisano o njoj, već na Internetu se do maksimuma eksploatiše njena rana smrt u 32. godini života. Nije moje da sudim zašto je to učinila ali je verovatno bila na granici stvarnog i ne' stvarnog. Sudim tako po onome što je pisala. Glavu je stavila u rernu i ugušila se gasom. Ostavila je za sobom dvoje dece..Nije imala dovoljno snage da prevazidje to što je napustio suprug, Ted Hjuz, nije imala dovoljno snage da prevazidje to što njena pozija nije tad privukla pažnju a bila je senzibilna...struna. I ranije je već zapadala u krize. Drugi, već mnogo ranije poznat i slavan pisac: Ernst Hemingvej je učinio to isto. Oduvek je bio jak i moćan muškarac; teško oboleo odlučio se na samoubistvo. > Željko, ne zameri mi ako sad ovlaš istupam van okvira naučnih > tokova, modernih pogleda na svet, i racionalnog i praktičkog > poimanja stvari; ali, ne mogu a da ne primetim kako možda ovoj > tvojoj gornjoj tvrdnji postotak tačnosti nije baš okrugao broj: > sto. Postoji tu jedna - rekao bih - zavrzlama. O čemu se zapravo > radi... Druga knjiga koja istupa iz okvira naučnih tokova, racionalnog i praktičnog poimanja stvari:JUTRO ČAROBNJAKA, Luis Pauels i Žak Beržije. Ta dvojica pričaju o tim zavrzlamama :) Veoma argumentovano.. ----------------- > Šta, recimo, kad bi nauka uspela konačno da ponudi određene > konkretne i jasne dokaze u vezi sa dešavanjima nakon umiruća? Nauka je ograničena zakonima, predrasudama i predubedjenjima, kao i njen tvorac čovek; SUMNJAM da će ikad pružiti dokaz u vezi sa dešavanjem nakon umiruća. Seoba duša i reinkaracija?! Sve su to još uvek platonove pećine za njih iako vrlo ozbiljno rade na tome. Mislim na nuačnike! > Postoje li, kako tvrdi Henri Miler: "...određene situacije u životu > kad čoveku jedino preostaje da izvrši ili ubistvo, ili samoubistvo. > U protivnom, čovek postaje - lakrdijaš...", te situacije? Opet ponavljam isto pitanje, repeticija. U filozofiji se te situacije zovu granične situacije, tvorac knjige je Jaspers, psihjatar i filozof. Danas, je veoma potcenjen ali nije loše iščitai šta je hteo da kaže o psihopatologiji svakodnevnog života. Neko reče da je to pitanje veoma ozbiljno - ontološko/metafizičko pitanje čoveka u konferencijama. Smilja
licni.stav.51 smilja, -> #24, balinda
> Pesimisti su ionako već naučili da se > svakodnevno obrušavaju u svoj bezdan, a možda teže u njega sasvim > upadnu. (?) Jedan časni vladika je rekao da je tuga delo nečastivog. A ja se pitam: '' Šta je tuga sama? '' '' Kako je smože smrtnik? '' '' Odakle dolazi tuga? '' '' Koliko duboko dopire do bezdana? '' Smilja
licni.stav.52 smilja, -> #45, morkin
> > Naravno, ali ne treba dozvoliti nikome da se ubije. Stvoren si i rođen da > se boriš. Malo ima primera (leminzi?) u prirodi da životinje same sebi > oduzimaju život, a da to nije povezano sa višim ciljem - spasavanjem ili > ostavljanjem potomstva. Mislim da do smrti neću zaboraviti film:''Balada o Najarami''. Na Dalekom istoku u Kini i na krajnjem severu oduzimanje vlastitog života je teleološki opravdano. Na Tibetu se recimo pokojnik nikad ne sahranjuje već se odnosi na vrh planine..gde će ih izjesti lešinari. Večito kruženje materije u prirodi. Zašto kitovi vrše samoubistvo? Poslednjih godina, često i kolektivno!? Smilja
licni.stav.53 dr.grba, -> #49, smilja
>> Ova priča se odnosi i na druge bolesti.. stoga ne mislim da je u eri >> XXI veka eutanazija lažni humanizam. Ako se ne varam, u Australiji je nedavno donet zakon koji odobrava eutanaziju u nekim sasvim decidiranim situacijama. Priču o ovome sam, nažalost, tek zakačio pre mesec-dva na TV kanalu Discovery, pa ne mogu da kažem ništa više. Ima li iko ikakve bliže informacije o ovome?
licni.stav.54 dr.grba, -> #50, smilja
>> stvarnog. Sudim tako po onome što je pisala. Glavu je stavila u rernu >> i ugušila se gasom. Ostavila je za sobom dvoje dece..Nije imala dovoljno >> snage da prevazidje to što je napustio suprug, Ted Hjuz... Da samo na trenutak ostavimo na stranu stvaralačku krizu zbog neshvatanja: osoba koja više misli na svoje emocionalne gubitke nego na rođenu decu nije vredna odbrane.
licni.stav.55 dr.grba, -> #52, smilja
>> Zašto kitovi vrše samoubistvo? Poslednjih godina, često i kolektivno!? Još nije dokazano, ali postoji hipoteza po kojoj su kitovi prevareni snažnim tonovima viskoke frekvencije koji dolaze iz industrijskih zona. Navodno, indikativno je da se kitovi nasuču na obalu isključivo u blizini velikih urbanih zona. Ono što jeste dokazano, kad pomenusmo kitove, jeste da je njihov smanjen broj direktna posledica ogromnog porasta prekookeanskog saobraćaja. Šumovi koje stvaraju veliki brodovi delimično do potpuno ometaju komunikaciju među kitovima, za koju je dokazano da može da se prostire i po par hiljada kilometara.
licni.stav.56 vasic,
Zbog kolapsa off-line readera moracu ovako: * EUTANAZIJA - slazem se sasvim sa Smiljom povodom toga. Medicina je na dovoljno velikom stupnju da moze da kaze i proceni sta je neminovno kada je u pitanju poslednja faza neke neizlecive i smrtonosne bolesti. Naravno da sam smatrao da pacijent treba dati saglasnost tome ukoliko ne zeli dalje da podnosi uzaludne muke posle kojih sledi neizbezan kraj. * SUICID - i dalje pipava tema za razgovor. Smilja je pomenula Silviju Plat, zelivsi da naglasi specificnu tamu unutar ljudskog duha koja je karakteristicna za odredjene umetnike. No, mislim da ima i boljih primera pisaca i pesnika koji su tu svoju tamu i agoniju uspeli da opisu na izuzetan nacin. Kod nas najvise do izrazaja dolazi Branko Miljkovic, mada je diskutabilno da li je izvrsio samoubistvo ili je ubijen. Najzanimljiviji primer sa kojim sam se do sada susreo u poeziji je fantasticni austrijski ekspresionista Georg Trakl (1887-1914), nosen osecajem krivice zbog incesta sa sestrom, seksualne zloupotrebe decaka i svireposti na zivotinjama. Izvrsio je samoubistvo uzimanjem prevelike doze kokaina (inace, drogirao se od dvadesete). Po zanimanju je bio magistar farmacije, i predstavlja najznacajnijeg pesnika nemackog govornog podrucja u XX veku. Evo neceg: DECAKU ELISU ------------ Elise, kad se kos u crnoj sumi glasi, ovo je propast tvoja. Usne ti piju svezinu plavoga vrela u steni. Trpi, kada ti celo tiho krvari prastare legende i gatanje tamnog pticijeg leta. Ti pak ides mekim koracima u noc, okicenu purpurnim grozdovima, i ruke pruzas lepse u plavetnilu. Trnovit zvuci zbun onde gde su ti mesecinaste oci. O, Elise, otkada si vec umro. Telo ti je zumbul, u koji monah uranja vostane prste. Crna pecina nase je cutanje, iz nje ponekda kroci blagosna zver i polako obara teske kapke. Na slepoocnice kaplje ti crna rosa, poslednje zlato strosenih zvezda. SAN ZLA ------- Samrtnog zvona zvuci jos krstare - u crnoj sobi ljubavnik se budi, prislanja obraz zvezdama i studi. Na reci vidis jedra, palamare. Sjakte se suknje, zveckaju gitare. Kaludjer, trudna zena, tiska ljudi. Pod zlatnim sjajem krzlja kesten hudi; crno i tuzno strce crkve stare. Kroz blede maske duh zla gleda sada. Grozno i mutno suton na trg pad; pred vece ade od saptanja trepte. Citaju mutne znake pticjeg leta gubavci koji trule. Parkom seta sestra sa bratom, gledaju se, cepte. MIR I CUTANJE ------------- Pastiri pokopase Sunce u goloj sumi. Ribar izvuce kostretnom mrezom Mesec iz mrzlog ribnjaka. U plavom kristalu boravi bledi covek, nasloniv obraz o svoje zvezde; ili priklanja glavu u purpurnom snu. Ali uvek dotice crno proletanje ptica onog ko gleda, svetost plavih cvetova, bliska tisina zaborav snuje, andjele utrnule. Opet celo nociva sred mesecastog kamenja; ko blistav mladic iskrsava sestra kroz jesen i crno truljenje. DE PROFUNDIS ------------ Ima strnjiste na koje crna kisa pada. Ima smedje drvo sto usamljeno stoji. Ima piskav vetar sto kruzi oko plaznih koliba. Kako je tuzno ovo vece. Iza majura blaga sirota oskudno klasje pabirci. Okrugle, zlatne oci u sutonu joj se pitaju, a krilo jos iscekuje nebeskoga zenika. Dok se vracahu, pastiri nadjose slatko telo istrulelo u trnovom zbunu. Ja sam senka dalekim mracnim selima. Bozjeg cutanja napih se iz bunara-luga. Cela mi se dotice hladni metal. Pauci traze moje srce. Ima svetlost sto trne u mojim ustima. Nocu se na pustari zatekoh zasut smecem i prahom zvezda. U zbunu leske opet zazvucase kristalni andjeli. Naravno, Trakl ne bi bio jedini primer, ali dalje pisanje o slicnom bi vec bilo za temu knjizevnost, pa ako neko zeli da pokrene nesto o tome neka to ucini u toj temi (Smiljo, mogla bi...) * LJUDSKA DUSA - cisto metafizicko pitanje. U svakom slucaju, za coveka je mnogo primamljivije verovati u dvojnost svog bica, nego smatrati da se zivot zavrsava smrcu fizickog tela. Okultisti su razvili nizove ezoteri- cnih sistema, a da bi se tako nesto ucinilo preduslov je poci deduktivnom metodom, pa nanize izvoditi elemente. Ipak, cini mi se da induktivnost predstavlja povrsnost, a deduktivnost nuznost dogmatskog pristupa na samom pocetku. Zanimljivo je procitati o bitnim misticima i alhemicarima zapadne kulture - Dr. John Dee, Paracelsus, Kornelius Agrippa, itd. U knjizevnosti njihovim radom je bio inspirisan i nemacki romanticar E.T.A. Hoffmann, autor cuvenog Sandmann-a, a i C.G. Jung je posvetio paznju alhemijskim simbolima za koje veruje da simbolizuju arhetipove skrivene u ljudskom nesvesnom i ispoljavaju se u snovima (knjiga se zove Psihologija i alhemija, nemacko izdanje ima sjajne reprodukcije crteza i drvoreza, a nasi su sve zamrljali i upropastili)... Smatram da bi covek morao pojmiti beskonacnost, da bi imao uvid u to kako bi izgledao zivot posle smrti. Svakako nije kao u religijama... Nemogucno je i pojmiti kako bi takva svest funkcionisala jer ne bi bila ogranicena radom organa s kojim je povezana u materijalnom svetu - mozgom. Mozda entitet u astralnom, mentalnom ili budickom svetu...mozda... Po mom shvatanju takav bi bio zivot u ALEFU, tacki koja u sebi sadrzi i sve ostale tacke (pricu o Alefu ima i H.L.Borges). Verujem da bi u njemu odnos prostor<->vreme bio sasvim redukovan, jer su te dve dimenzionalnosti ipak vezane za materijalnu ravan koja u sebi ne sadrzi supstrat beskona- cnosti. Beskonacnost, naravno, ne moze biti merljiva, stoga je lisena vremenske i prostorne koordiniranosti, sto (ogranicen) ljudski um nije u mogocnosti da konstruise, pojmi, da sebi predstavi...
licni.stav.57 mcar, -> #52, smilja
Zasto kitovi vrse samoubistvo? Gadi im se danasnjica. MC
licni.stav.58 smilja, -> #54, dr.grba
Subjekt: Silvija Plat> > Da samo na trenutak ostavimo na stranu stvaralačku krizu zbog > neshvatanja: osoba koja više misli na svoje emocionalne gubitke > nego na rođenu decu nije vredna odbrane. Naprotiv, nije bila u stvaralačkoj krizi, do poslednjeg dana je pisala svaki dan po nekoliko pesama. Problem je u tome što takve osobe nisu za decu za stvaranje potomstva. Tu je pukla... Gistav Flober je izrekao jednu sjajnu rečenicu :''Čovek koji je izabrao umetnost nema više prava da živi kao ostali!'' Još bolje je to opisao Tomas Man u romanu Dr. Faustus. Uklopiti život jedne domaćice, biti ideal Doris Dej, savršene supruge i i ambicioznog pisca je ne moguće. Mislim, da takvi ljudi ne treba da stvaraju decu...oni nisu sposobni da iznesu takav teret dužnosti i odgovornosti; ali neki od njih nisu svesni te činjenice i žele da se po svaku cenu uklope u društvo; materinstvo je jedan od vidova. To naročito važi za žene. Smilja
licni.stav.59 dzim, -> #28, vasic
> Svako bi trebalo da raspolaze apsolutnim pravom nad svojim zivotom. > Naravno, ne podrzavam samoubistvo iz nekih depresivnih pobuda, i sl., > mislim da je borba u zivotu neminovna. > Jos je i Hitler rekao - ako ne zelis da se boris , umri! A to "umri" znachi "ubij se" ili "ubicu te" ?
licni.stav.60 dzim, -> #37, vasic
>...Samoubici ne mozes pricati o nadi i borbi, patologija njegova >suzbija takav nacin razmisljanja. Misli da ga niko ne razume i smatra da ne >vredi pricati jer misli da niko ne moze pojmiti kroz kakvu agoniju prolazi. Bez obzira kakve teorije i hipoteze postavljali psihoanalitichari, jedno stoji, shto sam rekao josh ranije kad je Smilja prvi put pokushala da pokrene temu o samoubistvu: Nikada ne mozesh znati shta se deshava u glavi samoubice! ...osim, naravno, ako ti on sam ne ispricha. Interesantne su teorije i pretpostavke zbog chega se dotichni ubio, od strane njegove okoline, pa chak i ako isti ostavi oproshtajnu poruku. > S druge strane, u psihoanalizi takve pojave mogu biti i normalne prilikom > procesa koga Jung naziva "individuacija"...nastaju konflikti izmedju svesnog i > nesvesnog, covek se oseca bespomocno, jer ne zna odakle da pocne sa pomaganjem > samom sebi... Chekaj, kakvi su konflikti u pitanju? Ispada da smo svi nesvesno potencijalne samoubice.
licni.stav.61 morkin, -> #49, smilja
> Na zapadu je uveliko povećan uspeh u lečenju obolelih od AIDS-a > zahvaljući onima koji su pristali na to da budu zamorčići, nada je > ono što ih tera da i dalje gutaju pilule, primaju rastvore i > produžavaju svoj život. To podržavam. Glupo je samo ubiti nekog da bi mu se skratile muke. Ako živ čovek još može da pomogne nekome, njegov život nije besmislen.
licni.stav.62 morkin, -> #60, dzim
> Interesantne su teorije i pretpostavke zbog chega se dotichni ubio, > od strane njegove okoline, pa chak i ako isti ostavi oproshtajnu > poruku. Oproštajna poruka je tek puna tajni. Ljudi teško mogu da realno sagledaju sebe, obično imamo o sebi visoko mišljenje. Samoubice svojim činom retko olakšavaju sopstvenu muku - pre se radi o kažnjavanju nekoga. Da li je u pitanju ljubav, roditelji, nije bitno.
licni.stav.63 dr.iivan, -> #55, dr.grba
> Ono što jeste dokazano, kad pomenusmo kitove, jeste da je njihov > smanjen broj direktna posledica ogromnog porasta prekookeanskog > saobraćaja. Šumovi koje stvaraju veliki brodovi delimično do potpuno > ometaju komunikaciju među kitovima, za koju je dokazano da može da se > prostire i po par hiljada kilometara. Možda je glupo pitanje (mada nijedno nije glupo), ali zašto je komunikacija potrebna za njihov opstanak?
licni.stav.64 kiki, -> #18, ranx
> Zato sam ja svoje mišljenje o ovome opredmetio novim plakatom za KST-ov Plakat je dobar, svidja mi se onaj prelaz iz globusa u reč. > maskenbal. Tema je "Televizija i sve što ste videli na njoj". Hmm, malo je širok pojam za maskembal. Šta si konkretno mislio kao temu večeri? Odnosno, šta ti podrazumevaš pod ovom temom? :)
licni.stav.65 morkin, -> #63, dr.iivan
> Možda je glupo pitanje (mada nijedno nije glupo), ali zašto je > komunikacija potrebna za njihov opstanak? Pa, nema ih puno, a okeani su veliki. Moraju nekako da se dogovore. Komunikacija između njih dođe kao GSM mreža. ;)
licni.stav.66 dr.grba, -> #63, dr.iivan
>>> ometaju komunikaciju među kitovima, za koju je dokazano da može da se >>> prostire i po par hiljada kilometara. >> >> Možda je glupo pitanje (mada nijedno nije glupo), ali zašto je >> komunikacija potrebna za njihov opstanak? Kitovi su samotnjaci, a ne pare se pupljenjem (:
licni.stav.67 ranx, -> #63, dr.iivan
> Možda je glupo pitanje (mada nijedno nije glupo), ali zašto je > komunikacija potrebna za njihov opstanak? Razmisli na temu: zašto je komunikacija potrebna za tvoj opstanak (a i za postanak).
licni.stav.68 ranx, -> #64, kiki
> Plakat je dobar, svidja mi se onaj prelaz iz globusa u reč. Da li se čujemo? Kakav globus? > Hmm, malo je širok pojam za maskembal. Šta si konkretno mislio kao temu > večeri? Odnosno, šta ti podrazumevaš pod ovom temom? :) Nisam ja smislio temu, ja sam samo odradio dizajn plakata. Verujem da su namerno smislili temu koja je dovoljno široka. Ako hoćeš, možeš da se maskiraš i u stabilizator... :))) BTW, kaže se "maskeNbal".
licni.stav.69 smilja, -> #56, vasic
> Naravno, Trakl ne bi bio jedini primer, ali dalje pisanje o slicnom bi > vec bilo za temu knjizevnost, pa ako neko zeli da pokrene nesto o tome > neka to ucini u toj temi (Smiljo, mogla bi...) Recimo za početak u filozofiji : GENIJE
licni.stav.70 pperica, -> #41, willow
Ne dusa, suvise apstraktno...Mi smo vreme. Plus 80kg govana (prosecno). Zato nam je tesko da objasnimo sta je to VREME. To smo mi, zivot, to je sve sto imamo. I tim nepotrebnim cinom - samoubistvom - oduzimamo sebi vreme. Ne razumem ljude kojima je dosadno, jedina stvar koju ne mogu da kupe je vreme, a oni filozofiraju "kad ce da se smrkne da polezemo, bas je dosadno" Do kraja rada ostalo manje od dva minuta.
licni.stav.71 pperica, -> #47, balinda
I da je nula pozitivna...
licni.stav.72 dr.iivan, -> #47, balinda
> >> Smrt je minus i ne postoji način da se pretvori u plus. > > Mene su učili da dva minusa "daju" plus. ;) Pa onda mora da su te učili matematiku?
licni.stav.73 mcar,
Boraveci kartkotrajno u nekim evropskim gradovima primetio sam manjak ljudi na ulicama u odnosu na Beograd. Dok kod nas i nocu uvek ima nekoga ko gluvari po ulicama, tamo se ljudi ponasaju kao da negde idu. Cak izgleda da su i deca negde drugde. Da li su moja zapazanja pogresna i zasto je tako? MC
licni.stav.74 balinda, -> #72, dr.iivan
>> Pa onda mora da su te učili matematiku? Zar sve oko nas, i u nama, nije "matematika"? ;)
licni.stav.75 kum.djole, -> #73, mcar
> Boraveci kartkotrajno u nekim evropskim gradovima primetio sam > manjak ljudi na ulicama u odnosu na Beograd. Boraveći u evropskim gradovima mogao si da iskoristiš priliku i raspitaš se za procenat nezaposlenosti - u istim tim gradovima. :) Kol'ko ovde beše? 26% od ukupnog ili od radno sposobnog?
licni.stav.76 willow, -> #73, mcar
>> Boraveci kartkotrajno u nekim evropskim gradovima primetio sam >> manjak ljudi na ulicama u odnosu na Beograd. Dok kod nas i nocu >> uvek ima nekoga ko gluvari po ulicama, tamo se ljudi ponasaju kao >> da negde idu. Cak izgleda da su i deca negde drugde. >> Da li su moja zapazanja pogresna i zasto je tako? Marko, u potpunosti su ti zapažanja ispravna. Evo, recimo, dok sam ja boravio u Londonu, uočio sam pojavu da nakon 22h uveče ti više ne možeš da vidiš pristojan svet kako se muva ulicama. Ipak, jedan manji deo stanovništva i nakon tog vremena ostaje van četiri zida, nastavlja da baza londonskom maglom: Jack The Ripper, crnci, kurve, klošari, i Srbi iz dijaspore. Zašto je to tako? Zato što je, izgleda, tumaranje tminom naš krst.
licni.stav.77 shoom,
MORE ... OMLADINO ja saM za ... Vama možda neće odmah biti jasno - lično, mene najblaže nerviraju te reklame. Institucija Provokacija. A-na-gram, i lako se nadje - ko 'oće. Droga nije za svakoga, to je moj stav, večiti. :( A za koga je, i čiji nije ? Droga je sranje, to je moj stav, takodje. ;) A šta još sve jeste, i čiji još ? Nebitne i neprijatne stvari se po pravilu - ne pominju, i dešavaju se UGLAVNOM drugima. Toliko za početak ... !: More, šta recyi ... jadransko ... strava :! Gordost i hrabrost, tuga i bes. Ko je prevaren ? Droga - ne, droga - da ? Ajmo, ajmo, drvlje&kamenje ... :) Sve su to, uglavnom, prazne priče i siromašni tripovi. ...
licni.stav.78 shoom, -> #59, dzim
> A to "umri" znachi "ubij se" ili "ubicu te" ? Nisam kompetentan toliko u domenu gramatike, ali ovo drugo je logično. Ubij se ... šala, šala, pa vešala ;)) Ako već neko odluči tako nešto, eto, bar nek pokuša prvo da popriča samnom, ako hoće.
licni.stav.79 shoom, -> #22, smilja
> dementia preacox..Zašto ga sprečavati u tome? Šta će nekome život > u ovoj dolini suza kad i onako ne funkcioniše kao ljudsko biće? > > Pre nekoliko meseci, kad sam pisala o samoubistvu u konferenciji > filozofija, većina je reagovala sa :''BLJAK'' . A sad se pominje > u kontekstu demokratije. Nekima je zaista potreban otrov od kukute > da bi izašli iz ovog besmislenog sistema. Osećam li ispravno, hm, nekakvu dozu ironije u tvome pisaniju ? :!
licni.stav.80 shoom, -> #25, staos
Orion je loš, ne slušajte ga !!! ALGOL je mrtav ! Živeo ALGOL ! >> Algol je tako rekao <<
licni.stav.81 shoom, -> #51, smilja
Ma koji vladika ? Nikolaj sigurno nije. Nego, o metafizici (kad je u pitanju singularno ekstremno pitanje koje se ovdi vuklo, i uopšte), ja bih samo spomenuo kratku priču: UČITELJ - Ima li ičega na zemlji što bi imalo smisla o, čak, izmenilo sled dogadjaja ne samo na Zemlji nego i u drugim svetovima ? - upitah svoga učitelja. - Ima - odgovori mi moj učitelj. - Šta je to ? - upitah. - To je ... - poče moj učitelj i odjednom zaćuta. Stajao sam i napregnuto očekivao njegov odgovor. Ali on je ćutao. I ja sam stajao i ćutao. I on je ćutao. I ja sam stajao i ćutao. I on je ćutao. Obojica stojimo i ćutimo. Hoj-la-la ! Obojica stojimo i ćutimo. Hoj-le-le ! DaniL HarmS, "Slučajevi". Harms, inače, ima posebnu životnu priču ... neznam da li je bilo reči o tome do sada ...
licni.stav.82 goth, -> #81, shoom
Zanimljiva je zivotna prica Danila Harmsa. Ako imas novo izdanje "Slucajeva" koje je dopunjeno izvodima iz njegovog dnevinika, onda je sve jasno. Covek je apsolutni genije, a od toga je najvise pokazao, po mom misljenju u knjizi koja je kod nas prevedena kao "Nula i Nista", i predstavlja samo fragment njegove knjige "Zovite me kapucincem" koga su hrvati preveli do kraja... Ako te ne mrzi, "Slucajevi" nisu kod mene, napisi koji izvod iz njegovog dnevnika... Goth
licni.stav.83 orion, -> #80, shoom
ALGOL-u staroegipatskoj mitologiji svetli bog sto se javlja iz magle kao razvedrenje ORION-1.u starogrckoj mitologiji divovski lovac, ljubimac Zore; 2.najlepse sazvezdje na severnom nebu ljubomora ;)
licni.stav.84 dzim, -> #78, shoom
> > A to "umri" znachi "ubij se" ili "ubicu te" ? > > Nisam kompetentan toliko u domenu gramatike, ali ovo drugo je logicno. ...pa to drugo i lichi na Hitlera (koji je ovde citiran)... ...a ako je ovo prvo, onda se kosi sa onim shto je Goth naveo ranije u istoj poruci. > Ako vec neko odluci tako nesto, eto, bar nek pokusa prvo da > poprica samnom, ako hoce. Shto, da ubrza proces? :>
licni.stav.85 shoom, -> #84, dzim
Tebi treba profesionalna pomoć. ;)
licni.stav.86 shoom, -> #83, orion
Algol pripada sazvežđu Persej, koje se lako može pronaći u pravcu drške malih kola. Orion se lako pronalazi i letnje je sazvežđe (ne vidi se u toku zime). Mintaka, Alnitak, Alnilam su zvezde središnjeg dela grozomornog sazvežđa Orion i kolinearne su (skoro) sa pravcem kojem pripada zvezda Sirijus iz sazvežđa Canis Major. Mintaka je teško vidljiva, za razliku od druge dve zvezde i Sirijusa (koji je praktično najsjajnija zvezda na noćnom nebu). >> Tako je rekao Skyglobe <<
licni.stav.87 dzim, -> #85, shoom
> Tebi treba profesionalna pomoc. ;) A, ne, hvala, ne mogu...sad sam jeo.
licni.stav.88 qpele,
Za sve one koji nisu gledali danasnji CITY. Papa Jovan Pavle II izdaje CD sa svojim liturgijama, misama, kako li se to vec zove kod katolika koje je odpevao za vaznije verske praznike. Sve ce to biti ukomponovano u pop ritmovima. Bez komentara!
licni.stav.89 kum.djole, -> #88, qpele
Ako FK Partizan može da ima svoj CD, što ne bi i Papa, mis'im..;)
licni.stav.90 praktica,
Znate li da kada bi se napravila anketa vezana za astrologiju sa pitanjem : Da li smatrate da je astrologija tacna i zasto; 99% ispitanika bi odgovorilo DA zato sto sam je proucavao, a svi ostali koji je ne uzimaju ozbiljno nikad i nisu. Isto bi se i zakljucilo da svi koji se bave astrologijom su sasvim obicni ljudi raznih zanimanja koji nemaju nikakve veze sa proricanjem nego sa iskoriscavanjem karakteristicnosti koje smo dobili jos od rodjenja.
licni.stav.91 askripka, -> #90, praktica
=- Znate li da kada bi se napravila anketa vezana za astrologiju sa =- pitanjem : Da li smatrate da je astrologija tacna i zasto; 99% =- ispitanika bi odgovorilo DA zato sto sam je proucavao, a svi ostali =- koji je ne uzimaju ozbiljno nikad i nisu. Isto bi se i zakljucilo =- da svi koji se bave astrologijom su sasvim obicni ljudi raznih =- zanimanja koji nemaju nikakve veze sa proricanjem nego sa =- iskoriscavanjem karakteristicnosti koje smo dobili jos od rodjenja. Znate li da kada bi se napravila anketa u Lazi Lazarevicu vezana za psihicka oboljenja sa pitanjem: "Da li smatrate da je tacno da ste vi normalni" 99% ispitanika bi odgovorilo "DA, zato sto me proucavaju". Takodje bi se zakljucilo da su svi ispitanici sasvim obicni ljudi raznih zanimanja koji nemaju nikakve veze sa proricanjem, vec iskoristavanjem karakteristicnosti koje su dobili jos od rodjenja, a neki i stekli tokom zivotnog veka uglavnom baveci se astrologijom.
licni.stav.92 kovac.alx, -> #91, askripka
BRAVO ASKRIPKA! B R A V O !!!
licni.stav.93 praktica,
Bravo, bravo! Umes da pises :)!! Bravo!
licni.stav.94 praktica, -> #42, stex
Ja bi dao ali da mi ostane 10%.
licni.stav.95 praktica, -> #47, balinda
Jedan tip je rakao sto je potvrdio i Tesla, da posle smrti covek gubi od 11 do 25 grama na vagi i prelazi u stanje u kome je samo duh ili energija. Takva energija (covekova) se moze i kontrolisati i predvideti svaki njen korak. Koliko zelimo biti predvidljivi?
licni.stav.96 askripka, -> #95, praktica
=- Jedan tip je rakao sto je potvrdio i Tesla Kolko ja shvatam, tip je rekao, a Tesla potvrdio, jel tako?
licni.stav.97 rdejan, -> #96, askripka
>> Kolko ja shvatam, tip je rekao, a Tesla potvrdio, jel tako? Ništa ne razumeš, on je potvrdio, tip je Tesla, a ti si rekao. Gotovo. ;)
licni.stav.98 praktica, -> #97, rdejan
Pa da tip je pitao tesla mu odbrusio a ja sam rekao :-)
licni.stav.99 willow,
Julijino slonče Julija, devojčica po svom uzrastu ne baš puno starija od Tominog žgepčeta Radmile sedela je sada na ljuljašci u dvorištu iza kuće i odgurkujući se nogama polagano unapred i unazad, listala knjigu ( u pitanju je bila "PAPA, YOU'RE CRAZY", Bila Sarojana, ako nekog to uopšte i zanima ) na koju je nabasala dok je tražeći lutke i slične pojedinosti, trkeljisala rovašila po uređenosti i neprikosnovenosti poretka stvari na tavanu, dizala mrtve iz groba, i izvodila iz takta svoje roditelje, a posebno svoju majku Zoru ženu prevarenu i izigranu, ženu načetu ludilom, rastgnutu prljavim posuđem kao lavljom kandžom ženu obuzetu poslom i svim našim uobičajenim ljudskim neodložno- stima. Julija je bila neobično poštena mlada osoba, dosledna i uvek otvorena za nove sadržaje; stoga se ponašala kao da tu knjigu zaista i čita: tu i tamo uzdahnula bi, ubacila pokoje "oh", pa bi zatim prelazila na sledeću stranicu i kašljucnuvši nanovo se usresređivala na centralnu liniju priče; povremeno bi se i zarumenela, pućila usne i tako to. no, iako će oko pažljivijeg posmatrača sigurno uočiti jednu Julijinu slučajnu omašku - naime držala je knjigu okrenutu, da tako kažem, naglavačke ( usled čega je po knjigu postojala bliska opasnost da joj čitave rečenice i pasusi poispadaju na zemlju ) - mi joj nemojmo zameriti: Juliji je, svejedno sve to bilo veoma zanimljivo i lepo i tu pretpostavljam nastupa kraj priče. ali, sva tama ovog sveta nadvila se i nad našim čedom Julijom zaklanjajući joj obzorje kao orijaško goveče. ušla je već u 7. godinu života i uskoro - na jesen - potkačiće je nešto što jedno dete ume najviše da zaboli ( izuzev, naravno, ono, kad mu uručite zabranu gledanja crtaća ): polazak u prvi razred osnovne. a do tog užasa delila su je sada još nepuna dva meseca; na konto toga Julija je donela prilično razumnu odluku, po kojoj će ga - kako ona kaže - paukova mreža izvisiti; neka se drugi naivni kenguri ponude tom bljigavom periši kao na tacni, ali ja, Julija - jok! i nije bila suviše daleko od istine: prvi put kad nasedneš - gotov si: posle se čitav život koprcaš, kobeljaš udarajući krilima u mraku; uhvaćeni u društvenu klopku, ljudi često sami pred sobom ostaju nemoćni; zuje, kao muve, tuguju i čekaju, čekaju čekaju dok neki badža konačno ne dobaulja do njihovog slučaja i ne poždere ih. stoga je Julija požurila da se još malo poigra i promuva uokolo, pa zatim, kad nastupi septembar, ili da se skemba negde gde niko živ neće moći tako lako da je nađe, recimo, u čika Milunov bunar, ili eventualno da zbriše od kuće kad roditeljsko nadgledanje i pažnja popusti, ili - a Julija je ovo navela tek kao krajnju soluciju - da začepi nos kako bi time onemogućila neometan protok vazduhu ka plućima. i tako Julija je lagano dovršila listanje svoje knjige, pa je odložila ustranu i očito naumivši sada nešto novo đipila iz ljuljaške pa pošla u pravcu svoje crvene lopte koja je, još otkad ju je Julija poslednji put videla, ležala desetak metara dalje, i to baš usred nekakve njivice gde nisi smeo ni da kročiš jer je mama tu uzgajala svoj zeleniš. mamina baštica: za Juliju je to mesto oduvek predstavljalo tzv. nedozvoljenu površinu. "lele, nagrabusila sam ako me majka ukeba dok tumaram ovom njivicom", pomisli ona i pažljivo, na prstima, krenu ka svom cilju. kad odjednom, iz pravca malinjaka ( koji je ležao nedaleko odatle ) do Julijinih ušiju stiglo je neko čudno, neprijatno pucketanje dostižući zvuk kao kad neko lomi grančice ili se, još gore, valja suvim lišćem Kališa u jesen praveći, na taj način, kompletnog morona od sebe pred svim okupljenim znatiželjnicima. "da mi je znati šta bi ovo moglo biti..." pomisli Julija i pođe ka malinjaku da ispita stvar. ah, da da ne zaboravim, ponela je sa sobom i dedin štap, pomagalo koje je našla prislonjeno uz improvizovani poljski vece ( gepila mu ga dok je deka bio odgegao unutra povodom "korekcije šminke" ) kao sredstvo samoodbrane jer su je dobri roditelji na vreme upozorili na podatak da sa tim malinjakom _nema_ zezanja jer "vidiš, Julija u dnu malinjaka čuče tri debela pacova, rutavi decožder i vrag smrti naoružan kopljem što vrebaju iz tame nevaljalu decu kao što si ti zato pazi se..." oh, otkud ti tu?... poštovani čitaoče: podelimo sada Julijino zaprepašćenje svi zajedno jer ono što je ona ugledala usred malinjaka bilo bi _suviše_ čudnovato za njena nejaka pleća: afričko slonče. to je slonče bilo nedovoljno formirano ali i uobičajenih dimenzija za uzrast u kome se nalazilo; maleno poput bademastih erotskih fantazija preneraženog čovečuljka, i ne više od 3 tone teško; njegova konstitucija sadržala je i jednu surlicu i par klempavih ušiju i infantilnost u izrazu lica uz - podvucimo to - najtužniji najtragičniji par blagih očiju na kugli zemaljskoj. videvši _taj_ pogled, Julija je odbacila okove straha od smrti: prišla mu je i pomilovala ga po glavi i zatim mu dodelila sledeće ime: Balonče. Julija je žarko poželela da razvoj događaja podeli sa ukućanima međutim, nije bila sigurna kako bi njeni roditelji odreagovali na svojevrsni kuriozitet: taj da njihov malinjak naseljava nešto u _toj meri_ neprihvatljivo kao što je jedno slonče; ( sada već ) Julijino slonče. zato je Julija prigrlila opciju da stvar, za sada, ostane obavijena velom tajne. Balonče je u malinjaku, koliko je Julija mogla da proceni, boravilo prilično dug vremenski period - već su mu se nazirala i rebra; a vi ne možete očekivati od jednog slončeta da svoj celokupni sistem ishrane zasniva isključivo na malinama. stoga je slonče često, kuknjavom i prenemaganjem, ukazivalo Juliji na svoju potrebu za svakojakom klopom pa bi Julija svaki čas trčkarala kući i zadihano, slažući molećive face, i drhteći dramatično, kao hrčkov nos, saopštavala majci - Majko, gladna sam... a majka bi joj tako spravljala užinu i izvodila konstataciju kod oca: Božidare, vidi, vidi, ala se našoj Juliji poboljšao apetit... da, složio bi se otac, naša Julija sada ima apetit kao... slonče. a Julija bi sve te sitne poslastice i blagodeti - narandže, sendviče čaše mleka, kolače sa višnjama itd. - onda odosila Balončetu koje bi, dok bi krkalo, veselo zamahivalo repom i ušima - Balonče je tih dana izgledalo neizmerno hepi. kako je, sa Julijinim ulaskom u njegov život, Balončetov tretman bio uzdignut na jedan znatno viši nivo, tako je i to slonče počelo sve uspešnije da se razvija; ukrupnjavajući se, povećavajući se, džikljajući na sve strane naraslo je do neslućenih dimenzija, pa je uskoro i nadvisilo svoje tajno prebivalište. a to što je već svako mogao jasno da uoči i razotkrije njenog drugara dok čuči u žbunju malina, izazvalo je razna previranja i nedoumice u Julijinoj glavi. zapitala se: a šta ćemo, dođavola, sad? "Majko, oče, imam nešto _strašno_ važno da vam saopštim..." "reci, Julija, mi te slušamo..." "dakle, stvari stoje na sledeći način..." i tako, kad je primila novosti iz usta svoje jedine ćerke majka se ubrzo zatim srušila u nesvest, strovalivši se, uz suze, kao drvo tužne vrbe u ledenoj zimskoj noći, dok je otac bio taj koji je nazvao nadležne: hitnu-pomoć, vatrogasce, zatim cirkusku i ostale dežurne gradske službe. nastade, miki, žešća panika; uskovitlaše se strasti. incident je okončan na taj način što je Juliji suspendovano pravo izlaska iz kuće do daljnjeg a slonče su - tri specijalno za takvu vrstu delatnosti obučena čoveka - satima ganjali po dvorištu ne bi li ga nekako ipak uspeli da privedu zdravom razumu. a kad je došla do saznanja da je njeno Balonče završilo u rupi kakva je beogradski zoo-vrt Juliji se misao o ovome javila sama: ne postoji suroviji svet za mališane nego što je to svet odraslih - svet otimača magije, eksperimentista i pronalazaka - i u toj Julijinoj konstataciji se, dakle a nemojte me krivo shvatiti i ogleda veliki možda i najveći deo pretnje u procesu oblikovanja duha jedne tzv. savremene ličnosti. Pzdrv, W.W.3.
licni.stav.100 praktica, -> #99, willow
Slazem se, u ovom ludom svetu sve vise je savremenih ludaka koja ne da se nebi snasla u prirodi (od koje ustvari beze, a ne koriste je), nego ne ume ni pertle da veze, a samo zna da komentarise i da se divi svom laznom ponosu, posebno u Americi zaboravljajuci pri tom dve najvaznije stvari - druge ljude i prirodu. Pozdrav :)
licni.stav.101 mango,
/uh, tesko je napisati neke poruke, mnogo tesko... Ali, neke stvari se moraju izgovoriti. Danas mi je na autobuskoj stanici prisao jedan deka od nekih 60 godina, u pidzami (sintetickoj na 39 stepeni:( i papucama. Prisao je meni posto su ga svi ostali sa stanice terali od sebe. Dakle, prisao mi je i pitao me sa koje strane ulice prolaze autobusi. Naravno, bilo mi je jasno o cemu se radi, pa sam ga najljubaznije sto sam mogao (a to je bilo prilicno teskos obzirom na vec pomenutih 39 stepeni) pitao gde zeli da stigne. Odgovor nisam zapamtio, ali nije ni previse bitan, uostalom mozete ga i sami naslutiti... Nastavio je svojim putem koji meni nije bio poznat, pretpostavljam ni njemu. Ispratio sam ga sazaljivim pogledom i odmah ga zaboravio cim sam ugledao dugo ocekivani, a u isto vreme omrazeni... Setio sam ga se ponovo u autobusu, zadrzao suze do kuce i razmislio malo. Ne znam cega mi je bilo vise zao - njega, koji napusten luta nepoznatim svetovima ili mene koji sam se tako bedno, ocekivano poneo - jos uvek mi to nije jasno, znam samo da boli (ovde ubacite rasplakani smajli, ja ne znam kako da ga napisem) Rekli su mi da cu prestati da budem dete kad mi presuse suze. Da li cu ikada prestati da budem dete i da li to zelim? Jer ako se to desi, bicu kao oni ljudi sa stanice koji su ga nemilosrdno terali od sebe.
licni.stav.102 harddesign, -> #101, mango
=- (ovde ubacite rasplakani smajli, ja ne znam kako da ga napisem) Jel moze 'vako: :'( Ostalo ne bih da komentarisem :)