CIVIL.6

11 Apr 1994 - 06 Jul 1994

Messages - o.jeziku

o.jeziku.103 milan, -> #97, alien
> Da li iz ovoga treba da izvedem zaključak da udžbenici > štampani latinicom nisu univerzitetski tj. nisu odobreni od > strane države? Zaista lepo ;(. Bio bih srećan kada bih mogao > da biram koji ću udžbenik koristiti za neki predmet (sasvim > sigurno ne bih odlučivao na osnovu pisma). Preterujem... Ne, kod nas, za razliku od srednjih škola, postoji potpuna autonomija univerziteta u pogledu planova, programa i udžbenika, čak iako se radi o državnim univerzitetima. Tu je ogromna razlika između našeg i recimo nemačkog ili francuskog sistema obrazovanja. Ovde se, dakle, nije radilo o udžbenicima koje država štampa i/ili odobrava za štampu nego o onima koje subvencioniše (=pomaže). Pomaže, logično je, one koji su u skladu sa njenim viđenjem politike obrazovanja u koju, naravno, spada i pismo na kome se štampa udžbenik. Uzgred, te subvencije ne čine više od 20-30% cene udžbenika pa nisu vredne ovolike rasprave. Osim toga ja sam protivnik štampanja univerzitetskih udžbenika. Univerzitet nije škola. Tamo se studira tako da treba da postoji literatura a ne udžbenik, no to je drugo pitanje, van predmeta teme. Pl poz M P.S. > BTW: Zar ne treba da piše 'ćirilično' i 'latinično'? Ne, lingvisti mi kažu da treba "latiničko" i ćiriličko" a tako i piše u izreci predmetnog člana.
o.jeziku.102 milan, -> #95, novim
> Govoriš li o legitimitetu nečega poput ovdašnjih > ustava? ------------ > Govoriš li i o legitimitetu politike zasnovane na takvim > ustavima? ------------ > žime definišeš legitimitet? Valjda ne načelom "ko jači - tabači"? Izvori legitimiteta neke države i/ili legislative mogu biti različiti: harizma suverena, volja vladajuće oligarhije, ideološka supremacija (Crkva, Kompartija), volja većine birača, naviknuta pokornost ... U ovom slučaju postojeća država je legitimna jer izvire iz bar dva poslednja nabrojana izvora. Poseduje naviknutu pokornost jer se ljudi odazivaju pozivima suda, plaćaju porezu, odazivaju se na pozive u vojsku, koriste usluge državne administracije, šalju decu u državne škole... jednom rečju priznaju ovu državu. Naravno ovo se odnosi na građane Srbije proper i Vojvodine jer na Kosovu, Šiptari bar, tu državu ne priznaju. Takođe, priznata je voljom birača jer su sve stranke od značaja (opet bez Šiptara naravno) izišle na izbore a njima se odazvalo preko 60% upisanih birača (među upisanima su i Šiptari) na već troje održanih izbora. Biće da ti reč legitimitet upotrebljavaš ne u intersubjektivnom nego u introsubjektivnom smislu pa je tako nastao ovaj nesporazum oko značenja. Naravno, ako ti se država ne dopada (zemlja valjda nije sporna mada je posle raspada SFRJ i to postalo nejasno ;)) nema prepreka za se zalažeš za njene promene ali je legitimitet institucija, bar sada stvari tako stoje, za većinu građana nesporan. Ja lično delim tvoje osećanje protivljenja ovoj državi ali mislim da iz toga ne može da proiziđe osporavanje njenog legitimiteta. Pl poz M
o.jeziku.105 zizic, -> #92, dcolak
> │ Mislim da je to sasvim OK što bi oni učili iz udžbenika koji > su pisani │ ćiriličnim pismom, jer ipak su oni manjina i treba > da se prilagođavaju │ većini. > > Je*ote, koliko ti imaš godina?! Demokratija je tu upravo da bi > zaštitila manjine... Ala okinu glupost.. =============== > Prvo: čovek uopšte nije pominjao demokratiju, pa ne vidim neku vezu između njegove konstatacije i tvog odgovora. Drugo: otkud ti to da je svrha demokratije UPRAVO da zaštiti manjine. Dem. u bukvalnom prevodu sa starogrčkog znači "vladavina naroda" i podra- zumeva manji ili veći stepen parlamentarizma. (Da li da dolivam ulje na vatru i da napomenem da je demokratija nastala u staroj Atini koja je bila robovlasnička država...) Treće: Iz čega izvodiš tezu da je ZAŠTITA MANJINA oličena u štampanju udžbe- nika za UNIVERZITET na njihovim jezicima ? Koliko bi se zemalja u Evropi moglo nazvati DEMOKRATSKIM ako bi se kao primaran primenjivao taj kriterijum ? žetvrto: Koliko ti ono beše stariji od Crnčića ? ;)))
o.jeziku.104 zizic, -> #96, novim
> humanistika). Uzgred, i Nemci i Francuzi objavljuju na svom > jeziku (ostalom, poznavanje ovih jezika, a ne samo engleskog, > neophodno za svakog ko ima ambicije da "prati" neku naučnu ////////////////////////////////////////////////////////// > oblast). Doduše, sve se može relativizovati, i šta je nauka, i šta je praćenje neke oblasti, i šta je poznavanje jezika, ali evidentno je da na svetu ima bar HILJADU PUTA više onih koji ozbiljno prate neku oblast nauke kojom se bave od onih koji govore engleski, francuski & nemački (pa ma čime da se bavili...) Možda to važi, kao što kažeš, za humanistiku (mada mi taj termin zvuči suviše neodređeno) ali teško da bi se moglo generalizovati (tako da do kraja podrži tvoju tezu).
o.jeziku.106 zizic, -> #82, balinda
> Ni Zapadu, u civilizacijskom smislu, nije potrebna još jedna > evropska provincija, dosadna i prljava. Njoj je potreban izazov > specifičnosti, lokalni miris i egzotični kulturni cvetovi koji > neretko baš i uspevaju na usamljenim liticama, ponekad i više > nego na nađubrenim evropskim njivama. Evropi je potrebna sveža, > vrela krv, kako bi se probudila iz svoje truleži koja ju je > pomalo zahvatila boraveći u Zaista nadahnuto rečeno, kao uostalom i cela poruka, ali bojim se da su Zapadu najviše potrebni: jeftin transport, jeftina radna snaga, jeftine deponije otpada, a u širem kontekstu proširenje tržišta za proizvode za masovnu potrošnju. Tu nema mnogo mesta za poeziju, a civilizacija može da se shvati na mnogo načina ali najčešće se svodi na ovaj koji sam pomenuo. Doduše, tu nam ni ćirilica ni latinica neće naročito pomoći.
o.jeziku.107 dcolak, -> #105, zizic
│ Treće: Iz čega izvodiš tezu da je ZAŠTITA MANJINA oličena u štampanju │ udžbe- nika za UNIVERZITET na njihovim jezicima ? │ Koliko bi se zemalja u Evropi moglo nazvati DEMOKRATSKIM ako bi se kao │ primaran primenjivao taj kriterijum ? │ žetvrto: Koliko ti ono beše stariji od Crnčića ? ;))) Joooj, čoveče.. Ništa... Ništa.... Sledge DAMMIR!
o.jeziku.108 dcolak, -> #100, mikis
│ A da ovako postavimo stvar: da li Srbi u Mađarskoj moraju da znaju │ latinicu? Da li je ok terati te Srbe da uče iz latiničnih udžbenika? Tako je! Oni nama Jasenovac, mi njima Goražde, Sarajevo, itd itd.. I dokle tako? :) Sledge DAMMIR!
o.jeziku.109 balinda, -> #106, zizic
>> ... bojim se da su Zapadu najviše potrebni: jeftin transport, >> jeftina radna snaga, jeftine deponije otpada, a u širem >> kontekstu proširenje tržišta za proizvode za masovnu potrošnju. >> Tu nema mnogo mesta za poeziju, a civilizacija može da se >> shvati na mnogo načina ali najčešće se svodi na ovaj koji sam >> pomenuo. Bez ikakve sumnje. Međutim, problem ove civilizacije se, dobrim delom, i ogleda u olakom svođenju na stvari koje si pomenuo. S druge strane, upravo su njeni najočigledniji pozitivni dometi u ravni o kojoj pričaš. Gledano kroz ružičaste naočari, svet koji je pomalo zakasnio za ovom civilizacijom, ima makar nadu da će ovom svojom sudbinskom distancom pomeriti težište. Ne može se reći da ni Zapad, sa previlikim zakašnjenjeme bojim se, ne uviđa da je Vrag odneo šalu i, počevši od raznoraznih "zelenih" programa, pomalo pomišlja da čovek ipak nije u centru svemira. Istina je bi cenu za svoj razvitak najrađe isporučio zaostalima, no na njima je da se ovome odupru, uzmognu li. U razrešenju ovog komplikovanog odnosa, slutim da se i nalazi produžetak ove civilizacije koja je, kako se sada čini, na samom svom zalasku. Nisam u stanju da vidim veću nadu od oslobođene energije bivšeg komunističkog sveta. No, svakako vredi pomisliti, poput Velikog Kunfučija, i da "najveća nada, najviše vara." (?)
o.jeziku.110 spantic, -> #92, dcolak
> Je*ote, koliko ti imaš godina?! Demokratija je tu upravo da bi > zaštitila manjine... Ala okinu glupost.. U kojoj to državi? ;)
o.jeziku.111 maksa, -> #100, mikis
>> A da ovako postavimo stvar: da li Srbi u Mađarskoj moraju da >> znaju latinicu? Da li je ok terati te Srbe da uče iz >> latiničnih udžbenika? Znam šta hoćeš da kažeš, al' paralela (normala ? ;) je pomalo besmislena zato što mađarski ne može da se piše ćirilicom, a srpski može latinicom.
o.jeziku.115 novim, -> #99, astojkovic
" Diznijevi filmovi su sterilniji od muzike Dajer strejts. Au, Mira Supruga Marković šljaka bolje nego što misli... ;> A ja mislio da je paradigma američke imperijalne kulture - 7-bitni ASCII... For your information: nekoliko glavnih scenarista tih filmova behu odavde (iz Evrope). Među njima i jedan Francuz (mislim da se zvaše Dešler). ps: Beše li neka kuknjava međ Srbljem kad Zabavniku ne dadoše Paju Patka? ;) Ili sam pobrkao s onom kuknjavom da se ponovo štampa A. Malro (možda zbog šamara koji nam je udario zbog Kosova?). Usput, i mnogo važnije od stripova i Malroa: temelje francuske državne ekonomske politike (glede Amera, naročito) postavio je posle rata, u degolističkom periodu, jedan naturalizovani Rus. Koji je, gle čuda, bio i jedan od velikih tumača Hegela (ma šta velikih: možda i najveći u ovom veku). Kod koga se levom tumačenju istorije učio, između ostalih, i Malro. Biografi kažu i da je taj ruski Francuz - ime mu je Aleksandar Kožev(njikov) - uživao u Paji Patku. - Eh, ta istorija, nikad ne biva onakva kako je zamislimo. Naročito unazad. Baš - dire straits. (Kobni škripac? - Zajeb...)
o.jeziku.114 novim, -> #104, zizic
" Doduše, sve se može relativizovati, i šta je nauka, Šta je nauka - bojim se da domaća laprdala o tome najčešće imaju devetnaestovekovne ideje. Šta je nauka - i zašto postoje i nauke poput psihologije, psihoanalize, sociologije, pa i književne nauke (dakle ono što nazvah humanistikom; a ne samo nauka&tehnika), mogu reći Diltaj, Vajthed, Bašlar, Liotar, Fuko, Kun, Imre Lakatoš, Fajerablend, Lari Laudon... Gospode, koja je ovde intelektualna provincija! Još vam niko na tehničkim fakultetima ne reče da nauka obuhvata i nešto više od 2 i 2? Evo, krajem avgusta u Bgd dolazi danas verovatno najveći američki filozof, Ričard Rorti mu je ime. žova je prešao zanimljiv filozofski put: od analitičke filozofije, preko kritike neo-pragmatizma i post-metafizike, do radova, poslednjih, upravo o teoriji nauke. Biće tu nekoliko dana, pravićemo nekakav seminar s njim, održaće barem dva javna predavanja. Dođite da čujete nešto, ima šta da kaže i ovome. Dabome, sa stanovišta srpskog apsolutnog uma sve je relativno. A tek nauke... ihahaj.
o.jeziku.113 novim, -> #102, milan
" Ja lično delim tvoje osećanje protivljenja ovoj državi ali mislim da " iz toga ne može da proiziđe osporavanje njenog legitimiteta. Reč je o ustavima (republike i federacije). Njihov legitimitet - ili, da manje pcujemo, njihovo opravdanje - dovodi se u sumnju po dva osnova, i to iz njih samih, a ne iz mojih ili bilo čijih ('intro') stavova. žime sebe delegitimišu (obespravljaju)? Način na koji su doneti pokazuje ili obelodanjuje ključnu tenziju: jedna politička stranka donosi ustavni akt koji treba da reguliše višestranačko društvo. I dodatno - sadržina tog akta (ili tih akata, ima ih dva) pokazuje da je reč o takvim neusklađenostima koje proizvode ne samo maglu, već i tenzije. O tome je toliko u javnosti bilo reči, da mogu da preskočim detalje. (Moglo bi se reći: mi i nemamo ustav, dakle tekst koji konstituiše društvo u državnu zajednicu, mi imamo samo najviši zakonski akt, za potrebe državne regulacije, dedukcije zakona - mada ovoj državnoj vlasti u praksi i to malo znači, zakoni se donose i mimo slova najvišeg akta, ne tako retko, a ko će im stati na put, niko; u svakom slučaju, politička teorija pruža dovoljno osnova da se i to tvrdi - da i nemamo ustav u pravom smislu). Sve je to, čini mi se, manje sporno (tj. rasprava je teorijska) od legitimisanja legitimiteta. Da li se neki zakonski akt, posebno najviši, opravdava naknadno, time što podanici žive pod njim, i trpe ga u nedostatku drugog? Takva teza, bojim se, vodi socijalno-pravnim eksperimentima pogubnog tipa: da probamo, pa će da vidimo... žuh nedavno Dražu Markovića kako kaže: naš (Titov) socijalizam nije ni mogao uspeti, jer za socijalizam treba 200-300 godina. Možda. Problem je što takav tip legitimisanja nadilazi empirijsku ravan do kraja, pa je neproverljiv. Slično je i ovde: na najvišem aktu sumnjive legitimnosti donose se zakoni i potom uredbe koji su jednostrani: jednostrano je zalagati se samo za ćirilicu, jer život zna za dva pisma u ovoj zajednici. Da ne pominjem da se, u samom rep. ustavu, pominje "srpskohrvatski jezik"; tek takva formulacija obavezuje na zaštitu i latinice. E sad, ako govoriš o formalno-pravnim obavezama države, ovakvo ustavno ime jezika itekako znači da se ne sme jednostrano postupati. Ono što bode oči, to je jednostranost - čak nije reč ni o favorizovanju jednog pisma - odluke da se pare poreskih obveznika skrenu samo i jedino tako (šta više, na primeru ništa manje nego - unizveritetskih udžbenika). I eto, ni sanjao nisam da ću morati da branim i latinicu. Nešto je trulo u državi Srbiji, a najtruliji je upravo njen ustav, uostalom i donet i smišljen tako da omogući jednostranost svake vrste. :((
o.jeziku.112 novim, -> #105, zizic
" Drugo: otkud ti to da je svrha demokratije UPRAVO da zaštiti manjine. " Dem. u bukvalnom prevodu sa starogrčkog znači "vladavina naroda" i " podrazumeva manji ili veći stepen parlamentarizma. (Da li da dolivam " ulje na vatru i da napomenem da je demokratija nastala u staroj Atini " koja je bila robovlasnička država...) Jaoj. Etimologije će nam doći glave, a poznavanje istorije u klišeima i donjeg dela leđa. ;) Prvo: demokratija je vladavina VEĆINE putem predstavnika te većine. Počiva na ideji da je tako bolje jer ljudi valjda znaju šta je za njih bolje, uz dodatnu ideju da je tako i efikasnije, jer većina može da sprovede svoju volju, tj. jača je. Postulat na kome sve to počiva je dinamički: veće je i jače. Uz to, dinamički postulat je temporalni, što će reći da je većina promenljiva stvar (menja se posle nekog vremena). E sad, da većina ne bi odlučila nešto što ništi ovaj postulat (oštetila manjinu tako da se ova, manjina, nikad ne bi mogla konstituisati kao većina), demokratija po pravilu ide sa ustavom, koji većini ograničava moć i manjinu štiti od većinskog ponašanja koje bi moglo postati nasilje. - Dakle, imaj u vidu da je demokratija vladavina većine koja je relativna (privremena, ograničena rokom i ustavom, tj. zakonima), a da se manjina mora nekako štititi, jer smo, svako od nas, u nekoj manjini (makar bili trenutno u glasačkoj većini, odnosno, makar - teorijski - naši predstavnici činili većinu u telima koje odlučuju). U manjini smo po milion osnova (jer smo, u krajnjoj liniji, pojedinci nasuprot uvek većinskim skupinama, nasuprot društvu, itd.), a ne samo u etničkom smislu. Princip zaštite manjine od većine ne znači da se manjina izjednačava s većinom u svemu, već u osnovnim pravima. Što se robovlasništva tiče, kao što ti savetujem da ne zamišljaš kapitalizam po klišeu "deca u rudnicima rade 15 sati na dan", tako i ovde imaj u vidu da je u samoj Atini 5. veka p.n.e. rob bio najčešće osoba koja je bila izuzeta iz javnog života (poput maloletnih, poput izbeglica, stranaca, žena uostalom), i da to sa samom idejom demokratije nema bitne veze. (Nikad robom, Mirko & Slavko, i sl. - nije valjda to izvor znanja o demokratiji? Jeean srpski vladar, zvaše se kralj Pera, preveo je jednu od ključnih knjiga o toj gospoji: "O slobodi" Džona Stjuarta Mila; počni od toga.) Ključno je da se demokratija tiče izvesnih ideja i principa, kao i da počiva na jednom dinamičkom postulatu koji u suštini kaže: demokratije nikad nije dovoljno, ona tek dolazi, čak i tamo gde je na sceni. I u političkoj istoriji ništa još nije smišljeno bolje a što bi u isti mah pomirilo osnovne vrednosti slobode, prava, morala, etc. sa efikasnim upravljanje, vladanje, funkcionisanjem države i društva...
o.jeziku.116 zolika, -> #72, maksa
>> Da li, recimo, Mađari u YU moraju da znaju ćirilicu ? >> Ok, da kažemo da moraju (mada je to 'moranje' po meni >> vrlo diskutabilno). Sad, da li je ok terati te Mađare Nije diskutabilno moranje, moraju (tj. moramo da znamo ) ako hoćemo da gledamo filmove na programima RTS, koji su, je l' te, titlovani ćirilicom.
o.jeziku.117 alien, -> #103, milan
[] Pomaže, logično je, one koji su u skladu sa njenim viđenjem [] politike obrazovanja u koju, naravno, spada i pismo na kome se [] štampa udžbenik. Logično, ali to viđenje nije zasnovano na ustavu (nije ni protiv njega). Zasnovano je na primitivnim idejama polupismenih ljudi kojima je važnije kojim pismom je nešto napisano nego šta je napisano (jer ne znaju ni šta je napisano). Ukoliko se ćirilica subvencioniše zbog većih troškova štampe, onda je to još jedan dokaz o iracionalnosti te politike. ('Ko bre nema para za kartu?! Daj pet karata!') [] Uzgred, te subvencije ne čine više od 20-30% cene udžbenika pa [] nisu vredne ovolike rasprave. Tri do šest DEM po udžbeniku, nekoliko desetina udžbenika... Za mene je to vredno rasprave. [] Osim toga ja sam protivnik štampanja univerzitetskih udžbenika. [] Univerzitet nije škola. Tamo se studira tako da treba da postoji [] literatura a ne udžbenik, no to je drugo pitanje, van predmeta teme. Slažem se, ali ja bih tu literaturu iz koje učim ipak smatrao udžbenicima. Bilo bi lepo da, kada su ovi naši već nesposobni da napišu stručnu literaturu ili udžbenike, prevedu kvalitetnu stranu literaturu. []> BTW: Zar ne treba da piše 'ćirilično' i 'latinično'? [] [] Ne, lingvisti mi kažu da treba "latiničko" i ćiriličko" a tako [] i piše u izreci predmetnog člana. Da li bi neki lingvista mogao da objasni zašto je to tako? Izgleda da sam ja bio u zabludi... 'Latinično' je izraz koji sam uvek vezivao za pismo, a 'latiničko' je izraz koji mi zvuči kao da ima neko drugo, šire značenje. Nenad
o.jeziku.118 zkehler, -> #94, dejanr
Ŕ>> Uostalom, ubeđen sam da bi svaka anketa sa ogromnom većinom Ŕ>> potvrdila da Srbi ćirilicu vide kao svoje nacionalno pismo. Ŕ Ŕ Srbi ili građani Srbije? Za anketu koja bi (eventualno) mogla Ŕ rezultirati nekom pravnom regulativom bitni su ovi drugi... a tu Ŕ većina možda i nije tako velika. Ataboy, što bi rekli. Građani Srbije nisu isključivo Srbi. ZK
o.jeziku.119 zkehler, -> #95, novim
Ŕ Govoriš li o legitimitetu nečega poput ovdašnjih Ŕ ustava? ------------ Ŕ Govoriš li i o legitimitetu politike zasnovane na takvim Ŕ ustavima? ------------ Novim je svakako u pravu, ali milan stvari prilazi sa izvesnim fatalizmom: "ustav je tu, i šta da mu radimo". Meni se to sa udžbenicima nikako ne sviđa; imao sam sreću (ako hoćete, okolnosti su bile takve) da za smer RTI na ETF-u gotovo da i nije bilo udžbenika na srpskom, pa sam lepo kupovao američke knjige. Lepo & korisno: vežbam engleski, i završavam fakultet. ZK
o.jeziku.120 ilazarevic, -> #114, novim
> Gospode, koja je ovde intelektualna provincija! Još vam niko na tehničkim > fakultetima ne reče da nauka obuhvata i nešto više od 2 i 2? Obuhvata i tablicu množenja ;) Nego, i meni sasvim lepo (kao i Milanu) leži upotreba pojma "nauka" kao engl. "science". Ja nauku shvatam kao delatnost koja opisuje i objašnjava određenu oblast, i pri tome daje precizna pravila (zakone) koji važe u oblasti kojom se nauka bavi. Kada se precizni zakoni ne mogu utvrditi, već se samo ustanovljavaju "izvesne pravilnosti" (što je slučaj sa "humanities"), tako nešto prestaje da bude nauka.
o.jeziku.121 spantic, -> #98, maksa
> PS Srđane, ako kucaš, na kom pismu kucaš odgovor ? :> :))) Pošto sam ja širokogrud čovek, a i da dokažem da nemam ništa protiv iste, na latinici :)
o.jeziku.122 zizic, -> #109, balinda
Voleo bih da si u pravu. Lepše je biti optimista. No upravo me ovo najviše plaši: > Nisam u stanju da vidim veću nadu od oslobođene > energije bivšeg komunističkog sveta. Ali odosmo daleko od teme o.jeziku ...
o.jeziku.123 astojkovic, -> #115, novim
rep 9.115 > Au, Mira Supruga Marković šljaka bolje nego što misli... ;> A > ja mislio > da je paradigma američke imperijalne kulture - 7-bitni > ASCII... E, j*bi ga, ako misliš da mi Mira govori _šta da mislim_... Tu onda nema razgovora... :( Osim toga, nemam pojma šta, pomenuta, misli, ne čitam tuđe dnevnike, izuzimajući naravno "Piščev dnevnik" :) Američka filmska produkcija je tolika da SVAKO može da nađe nešto za sebe. ("Reservoir dogs", "Geronimo", "Falling down", "Carlito's way") ------------------------------------- sve noviji američki filmovi! Pa ako je to i Mirin izbor, mogu samo da te zamolim da joj čestitaš na dobrom ukusu. :) > For your information: nekoliko glavnih scenarista tih filmova > behu odavde > (iz Evrope). Među njima i jedan Francuz (mislim da se zvaše > Dešler). Pa šta, sad, znači, Francuzi treba da otkinu zbog toga. To bi bilo pomalo primitivno, zar ne :) > ps: Beše li neka kuknjava međ Srbljem kad Zabavniku ne dadoše > Paju Patka? > ;) Ili sam pobrkao s onom kuknjavom da se ponovo štampa A. > Malro (možda .... Malro, makro ili marlboro :) svejedno, ne zanima me van konteksta. A reč je o kulturnom zatvaranju i posledici istog. A posledica je da su Francuzi ukapirali da i sami mogu da prave "američke" filmove. Naravno, oni, za razliku od nas ;> imaju čemu ( u prošlosti) da se okrenu. (U stvari imamo i mi, zamislite western heroja Mark Princea, koji jaše pinta (i poji ga red wineom), i bije se sa Navaho Kesedžijom ili rimejk Divlje horde koja se dešava u Bosni ovijeh dana:) Znači, da zaključim, Gali su se malo bili zatvorili, pa su onda napravili neke JAKO DOBRE FILMOVE, pa su ZATVOR izlečili ;> i štošta PROLILI. "Bobur je klozet!" :) "Dole Veliko Plavo!" Takvi otvoreni, stigli su da naprave 90% gubitaka u "Dizniju". p.s. Kad sam bijo mali gledao sam i Mikija i oilju i Paju Patka. Otkad sam počeo sam da biram filmove, više ih ne gledam. (Kad budem imao decu, vodiću ih jednom nedeljno u bioskop da gledaju Diznijeve filmiće, da me ne boli glava)
o.jeziku.125 darone, -> #108, dcolak
>> Tako je! Oni nama Jasenovac, mi njima Goražde, Sarajevo, itd itd.. >> I dokle tako? :) Oni nama Beograd? ;)
o.jeziku.124 darone, -> #107, dcolak
>> Joooj, čoveče.. Ništa... Ništa.... Ovo ja zovem argumentovanom raspravom ;)))
o.jeziku.126 novim, -> #122, zizic
" Ali odosmo daleko od teme o.jeziku ... Axa, uvek je tako s jezikom. Da sve svedem, ide na nerve jednostranost i neminovni ekstrem koji na kraju jedne strane čeka. Bojim se da je pogubno, i za ovo društvo, i za politiku države, a za kulturu u svakom slučaju, što srljamo s jednog kraja na drugi (čas latinica do kraja, potom ćirilica do kraja). Kao da nam istorija počinje s buđenjem i završava se s legalom. I to nam se svima sveti, na najraznije načine. Pišite, ljudi, kojim pismom hoćete. Dokle god vas razumem, meni je ok. :) (Izvinjavam se ako sam u nekim porukama podigao ton. - Mada, ono s "naukom" koja se svodi na trivijalne jednoznačne "zakone" i takav tip znanja prosto ne stoji. Tada ne bi trebalo misliti, dovoljno bi bilo opažati, etc. Kritika takvog pojma nauke odrađena je još u XVIII veku. Ali, što pa ja da se uzbuđujem zbog svega toga. :)
o.jeziku.127 zizic, -> #112, novim
> Jaoj. Etimologije će nam doći glave, a poznavanje istorije u > klišeima i donjeg dela leđa. ;) Šta je tu je. Nikada nisam sebe video kao čoveka koji robuje klišeima, ali evo zgodne prilike za reviziju tog stava ;)) Nisam se osećao dovoljno pozvanim da pišem eseje iz ove oblasti, pa sam iz tog razloga svakako banalizovao stvar. No i dalje ne vidim gde sam pogrešio u komentaru na tvrdnju da je "SVRHA demokratije da zaštiti manjinu od većine" (možda suviše "inženjerski" tumačim pojam "svrha"...) > Prvo: demokratija je vladavina VEĆINE putem predstavnika te > većine. Sad sam već zaista radoznao...koliko je to različito od parlamentarizma koji sam pomenuo ? > smislu. Princip zaštite manjine od većine ne znači da se > manjina izjednačava s većinom u svemu, već u osnovnim pravima. Slažem se. Naravno, problemi počinju kod taksativnog definisanja OSNOVNIH prava. Uz svu dužnu opreznost, s obzirom da sam miljama daleko od ekspertske pozicije u ovoj oblasti, biću slobodan da odvalim da problematika pisma i jezika u univerzitetskim udžbenicima prevazilazi domen osnovnih prava. (bar na ovom stupnju civilizacije, što ne znači da ne bih bio srećniji da jednog dana doživim da svako može da bira udžbenik štampan njegovim omiljenim fontom, na primer ...) > Što se robovlasništva tiče, kao što ti savetujem da ne > zamišljaš kapitalizam po klišeu "deca u rudnicima rade 15 sati Hvala na dobrom savetu, ali pošto sam solidno prerastao doba kada sam ZAMIŠLJAO kapitalizam, padam u opasnost da pomislim da je moja "sporna" poruka s tvoje strane protumačena kao toliko infantilna (?) da si rešio da me konfrontiraš sa mojim profesorom Poznavanja prirode i društva ;))) Svoje predstave o "spoljnom svetu" sticao sam uživo u dosta dugom "predembargovskom" intervalu... > na dan", tako i ovde imaj u vidu da je u samoj Atini 5. veka > p.n.e. rob bio najčešće osoba koja je bila izuzeta iz javnog > života (poput maloletnih, poput izbeglica, Zbog ovakvih konotacija sam se i ogradio opaskom da ću "sad još da dolijem ulja na vatru" - čisto sam hteo malo da se poigram činjenicama. Nekorektno u ozbiljnoj diskusiji, priznajem (i tražim da mi se pola oprosti :) ). > stranaca, žena uostalom), i da to sa samom idejom demokratije > nema bitne veze. ----- Opet me đavo vuče za jezik. Pada mi na pamet ideja da je sa stanovišta Afrikanera (doskorašnja) Južna Afrika bila perfektno demokratsko društvo, par hiljada godina posle starih Atinjana. Pri tom svakako ne plediram za "srpsku" demokratiju (da me slučajno neko ne shvati nakaradno), ali da li mi onda dopuštaš da zaključim da i ti prihvataš činjenicu da kroz istoriju još nije postignuto demokratsko društvo koje bi na jednak način tretiralo sve "podanike". > (Nikad robom, Mirko & Slavko, i sl. - nije valjda to izvor znanja Rekao bih da nije (možda subliminalno ??? ;)) ) > demokratije nikad nije dovoljno, ona tek dolazi, čak i tamo gde > je na sceni... Naravno, niko razuman ne bi mogao da tvrdi suprotno. Ali koliko puta se kaže i "slobode nikad dovoljno" pa ipak još nijedna država nije ukinula represivne mere za prekršioce zakona. Tako i ovu, uvek nedovoljnu, demokratiju možemo da poštujemo, a možemo i da je ignorišemo pod jednostavnim opravdanjem da je nedovoljna. Ovde mi padaju na um još neke ideje koje na moju žalost (a na radost onih kojima ovo postaje zamorno za čitanje) nisam u mogućnosti da adekvatno ekspliciram (a i spava mi se, što da se lažemo ;))) )
o.jeziku.128 zizic, -> #116, zolika
> Nije diskutabilno moranje, moraju (tj. moramo da znamo ) ako > hoćemo da gledamo filmove na programima RTS, koji su, je l' te, > titlovani ćirilicom. > Dobro, jeste problem, slažem se. A zamisli sledeću situaciju - umesto u Srbiji, živiš u Nemačkoj ili Austriji ( i tamo ima nezanemarljiv broj Mađara, čini mi se), na TV-u se daje neki dobar mađarski film a ti moraš da ga gledaš nasinhronizovam na nemački ;))) Poenta (nategnuta :) ) : ništa nije idealno...
o.jeziku.129 alien, -> #123, astojkovic
[] A reč je o kulturnom zatvaranju i posledici istog. [] A posledica je da su Francuzi ukapirali da i sami mogu da [] prave "američke" filmove. Šta su dobili time? Francuski "američki" film svakako više odgovara francuskom nacionalnom ponosu nego američki "američki" film, ali to nema veze s razumom. Da su bili otvoreni prema američkim "američkim" filmovima, verovatno bi energiju i kreativnost bolje upotrebili na stvaranje francuskih "francuskih" filmova. Kultura kao i ekonomija, ima neko svoje 'tržište'. Zatvorenost tržišta ne može biti pozitivna. Ukoliko nema razmene dobara (u ovom slučaju kulturnih), zatvoreno društvo će mnogo vremena, truda, energije, ljudi (!) trošiti na ono što je neko drugi već stvorio. Nenad
o.jeziku.130 astojkovic, -> #129, alien
rep 9.129 >[] A reč je o kulturnom zatvaranju i posledici istog. >[] A posledica je da su Francuzi ukapirali da i sami mogu da >[] prave "američke" filmove. > ota su dobili time? Francuski "američki" film svakako > više odgovara francuskom nacionalnom ponosu nego američki > "američki" film, ali to nema veze s razumom. Kakav ponos? > Da su bili otvoreni prema američkim "američkim" filmovima, > verovatno bi energiju i kreativnost bolje upotrebili na stvaranje > francuskih "francuskih" filmova. Francuskim "francuskim" filmovima obično treba pola sata da nešto, uopšte počne da se dešava. To je vrlina? Teško. > Kultura kao i ekonomija, ima neko svoje 'tržište'. > Zatvorenost tržišta ne može biti pozitivna. Ukoliko nema razmene Ti očigledno nisi čuo za protekcionizam u ekonomiji. Američki autoputevi su puni ogromnih panoa na kojima piše: "BUY AMERICAN". O Japanu da i ne govorim... Subvencije na poljoprivredne proizvode. itd. itd. > dobara (u ovom slučaju kulturnih), zatvoreno društvo će mnogo > vremena, truda, energije, ljudi (!) trošiti na ono što je neko > drugi već stvorio. U ovom slušaju to je nebitno
o.jeziku.131 ndragan, -> #56, maksa
/ nemačkom. Mogu satima da gušim kako je to lep jezik. :) Francuzi jesu izmislili jezik, al' daleko od toga da su najbolji. Ono, Francuskinje se ne žale. --: Sve bi ovo bilo jasno da je na konferenciji bilo seksa umesto CeKaja
o.jeziku.132 ndragan, -> #60, danica
/ najbogatije svetske jezike. :) Zamisli, o uzasa, da svi oni / shansonjeri predju na britanski engleski? 'Kaj? Protestna pesen? To je prava prostitucija postala, otkad su to počeli raditi Francuzi i Talijani.' Tomaž Domicelj, 1970.
o.jeziku.133 ndragan, -> #68, zizic
/ Ko je poslednja nada Japanu ? Japan je beznadežan slučaj.
o.jeziku.136 dr.grba, -> #103, milan
>> nisu vredne ovolike rasprave. Osim toga ja sam protivnik štampanja >> univerzitetskih udžbenika. Univerzitet nije škola. Tamo se studira >> tako da treba da postoji literatura a ne udžbenik, no to je drugo >> pitanje, van predmeta teme. I koliko LITERATURE na srpskom jeziku ima za studente PMF-a? Za dve godine koje sam proveo tamo, od stotinjak knjiga preporučenih kao literatura tridesetak se mogu kupiti po "simboličnim" cenama od 20-50 USD po mnogim knjižarama u univerzitetskim centrima Amerike, pedesetak za budzašto ako mi neki poznanik putuje u Moskvu (ako se tu ne računa "Matematička analiza" od Zoriča, koje nema ni u skriptarnici na "Lomonosovu", a Mateljević je predavao po njoj), a ostalo su dela domaćih autora, knjige do kojih se uz malo sreće može doći. (Sećam se, uspeo sam da kupim prvi tom Kurepine "Više algebre" kada sam komercijalisti "Građevinske knjige" odneo flašu konjaka). Kategorički sam protiv mišljenja da je udžbenik izlišan, nepotreban ili kako god hoćete. Poštovani profesori, budite oštri i zahtevajte mnogo od studenta, ali mu dajte priliku da ima nad čime da odluči koliko hoće da zna. Nekom šestica, nekom desetka. Ako je potrebno da onaj koji "samo uči iz udžbenika" bude inferioran u odnosu na onog koji "studira problem iz literature", onda je morao imati mogućnost izbora. I, izvinite gospodo, to je problem mnogo veći nego što je pitanje pisma.
o.jeziku.135 dr.grba, -> #97, alien
>> Država stimuliše i pečenje hleba u državnim pekarama, ...ali je on i dalje skuplji nego u privatnim pekarama.
o.jeziku.134 dr.grba, -> #93, dejanr
>> ... i, kao rezultat, sada je nadomak pariza evropski Diznilend :) >> Doduše, kažu da mu slabo ide i da prošle godine zamalo nije ukinut. Naravno da mu slabo ide kada se samo ulaz u park naplaćuje oko 20 USD (ekvivalent, naravno). Pošto su onda tek one zezalice po parku?...
o.jeziku.137 vitez.koja, -> #134, dr.grba
#=> Naravno da mu slabo ide kada se samo ulaz u park #=> naplaćuje oko 20 USD (ekvivalent, naravno). Pošto su #=> onda tek one zezalice po parku?... Na koje zezalice misliš ? U svim normalnim zabavnim parkovima širom sveta i okoline plaća se samo ulaz (i to se mnogo plaća), a sve zanimacije (objekti, razne vožnje i predstave) koje pripadaju parku su besplatne kada jednom uđeš. Jako fina koncepcija :)
o.jeziku.138 boris, -> #81, maksa
> Imamo mi i izvore nafte. > Ozbiljno, pričao Sloba na televiziji. Pa i imamo. Nije tajna, možemo čak da pokrijemo oko 20% potreba. (taman za vojsku, a mi civili, j*bi ga) Pozdrav Boris
o.jeziku.139 milan, -> #113, novim
> Sve je to, čini mi se, manje sporno (tj. rasprava je teorijska) od > legitimisanja legitimiteta. Da li se neki zakonski akt, posebno > najviši, opravdava naknadno, time što podanici žive pod njim, i trpe > ga u nedostatku drugog? Takva teza, bojim se, vodi socijalno-pravnim > eksperimentima pogubnog tipa: da probamo, pa će da vidimo... žuh > nedavno Dražu Markovića kako kaže: naš (Titov) socijalizam nije ni > mogao uspeti, jer za socijalizam treba 200-300 godina. Možda. > Problem je što takav tip legitimisanja nadilazi empirijsku ravan do > kraja, pa je neproverljiv. Skoro svi ustavi, nastali kao posledica Francuske revolucije, su imali takav put. Opravdani su naknadno jer su podanici živeli pod njima. To se u pravu i zove "naviknuta pokornost". Naravno, ima i totalitarnih poredaka koji su nastali kao posledica takvih revolucija, ali to ne utiče na načelnu ocenu da se sve važne stvari dešavaju represijom nekog prevrata a da se tek kasnije legitimišu (ili ne). Pl poz M
o.jeziku.140 milan, -> #136, dr.grba
> Kategorički sam protiv mišljenja da je udžbenik izlišan, nepotreban > ili kako god hoćete. Poštovani profesori, budite oštri i zahtevajte > mnogo od studenta, ali mu dajte priliku da ima nad čime da odluči > koliko hoće da zna. Nekom šestica, nekom desetka. Ako je potrebno da > onaj koji "samo uči iz udžbenika" bude inferioran u odnosu na onog > koji "studira problem iz literature", onda je morao imati mogućnost > izbora. Ja sam, opet, kategorički protiv, al' to ionako nema veze. Ljudi vole da štampaju udžebenika pa to ti je. Sada je fakultet prepun udžbenika na srpskom jeziku. Koja će vajda biti od toga videćemo za deceniju kada nam "kadrovi" stasaju i prionu da "rade". Pl poz M
o.jeziku.141 crncic, -> #92, dcolak
■■> Je*ote, koliko ti imaš godina?! Demokratija je tu upravo da bi ■■> zaštitila manjine... Ala okinu glupost.. žolak u pravu si, ali o kakvoj je demokratiji reč ? Da li misliš da i Srbi u Mađarskoj(to je manjina, zar ne?) imaju tu privilegiju da imaju i uče iz udžbenika na svom jeziku ?
o.jeziku.142 novim, -> #127, zizic
"> smislu. Princip zaštite manjine od većine ne znači da se "> manjina izjednačava s većinom u svemu, već u osnovnim pravima. " " Slažem se. Naravno, problemi počinju kod taksativnog definisanja " OSNOVNIH prava. Uz svu dužnu opreznost, s obzirom da sam miljama daleko " od ekspertske pozicije u ovoj oblasti, biću slobodan da odvalim da " problematika pisma i jezika u univerzitetskim udžbenicima prevazilazi " domen osnovnih prava. (bar na ovom stupnju civilizacije, što ne znači " da ne bih bio srećniji da jednog dana doživim da svako može da bira " udžbenik štampan njegovim omiljenim fontom, na primer ...) Osnovna prava koja se zajemčuju manjini jesu ona prava koja su zajednička i manjini i većini - prava (i obaveze; obaveze su uvek naličje prava, njihova druga strana) koja definišu demokratiju (njena načela podele, smene i kontrole moći, ukratko njen dinamički postulat). Izonomija - jednakost pred Zakonom - upravo to znači, a jednakost pred Zakonom ne može se realizovati kroz konkuretne političke sisteme - monarhiju ili aristokratsku vladavinu, na primer. Da li jezik spada u to? Mislim da spada, utoliko što je jezik (u jednom dubljem i zacelo izvantehnološkom smislu) elementarno svojstvo ljudskosti. Konkretno, demokratija valja da obezbedi pravo manjine na njen jezik (i to nije tako sporno). Sporno može biti ovo: da li je visoko obrazovanje deo korpusa osnovnih prava, koje većina treba da garantuje manjini? Ako jeste, u kom obliku? Formalno, to pravo znači da se na primer Albancima u Srbiji ne sme zabraniti školovanje (univerzitetsko) na svom jeziku, no država (većina) može ali ne mora da pomaže realizaciju tog prava (privatni univerzitet, dakle; otvara se ipak pitanje zašto bi manjina plaćala recimo poreze koje bi onda koristila samo većina, i sl.). Pitanje, pak, o ćirilici/latinici na srpskim državnim univerzitetima tiče se jednog prethodnog pitanja i nije analogno ovom gore. Naime, koristi li većina oba pisma (a ja mislim da koristi i to se može empirijski proveriti), ili samo jedno od njih (što je, po meni, normativna tvrdnja)? Pitanje o ćirilici/latinici na srpskim državnim univerzitetima takođe zavisi od odgovora na jedno prethodno pitanje: koja se ovlašćenja mogu dati državnom aparatu prema univerzitetu? Postoji li autonomija univerziteta, da li u tu autonomiju ulazi i pravo univerziteta da, shodno funkcionalnim merilima, određuje na kom pismu (ili jeziku, čak) treba obezbdediti transfer znanja i veština. U Srbiji-zemlji-da-prevrne to je sve manje više naopako, jer ovde sećanje na ovakva pitanja nije na ceni. "> demokratije nikad nije dovoljno, ona tek dolazi, čak i tamo gde "> je na sceni... " Naravno, niko razuman ne bi mogao da tvrdi suprotno. Ali koliko puta se " kaže i "slobode nikad dovoljno" pa ipak još nijedna država nije ukinula " represivne mere za prekršioce zakona. Nije reč o tome. Ne treba brkati načelno razumevanje demokratije (ili bilo čega, uostalom) od realizicije. Da "demokratije nikad nije dovoljno" važi za SVA društva, i konsekvetno izvedena ideja o tome da "ona tek dolazi" ne znači da treba čekati da je neko (ko?) dovede, već je još jedna (i može biti važna) formula o dinamičkom postulatu na kojem ideja demokratije počiva. --- Problem svih tih problema kod nas jeste uverenje građana ovde da se rađaju sa poznavanjem demokratije (između ostalog). Međutim, demokratija se mora naučiti (kao i sve ostalo). ---
o.jeziku.143 dr.grba, -> #141, crncic
>> žolak u pravu si, ali o kakvoj je demokratiji reč ? Da li misliš da i >> Srbi u Mađarskoj(to je manjina, zar ne?) imaju tu privilegiju da imaju i >> uče iz udžbenika na svom jeziku ? Srbi u Rumuniji uz granicu sa Jugoslavijom, za vreme žaušeskog, nisu smeli da gledaju TV programe iz Jugoslavije. Srećom, u većini sela nije bilo bogzna kakvo ulično osvetljenje noću, pa se nije videlo kada bi domaćin krišom okrenuo antenu. Neki su se izveštili, pa su imali i čekrke i razna sakaćala za brzi transfer (:
o.jeziku.144 dikla, -> #137, vitez.koja
> (i to se mnogo placa), a sve zanimacije (objekti, razne voznje i > predstave) koje pripadaju parku su besplatne kada jednom udes. Jako > fina koncepcija :) Bio, cuo, video ... ?
o.jeziku.145 dcolak, -> #141, crncic
│ žolak u pravu si, ali o kakvoj je demokratiji reč ? Da li misliš da i Srbi │ u Mađarskoj(to je manjina, zar ne?) imaju tu privilegiju da imaju i uče iz │ udžbenika na svom jeziku ? K'o što već rekoh, to što su oni stoka, ne znači da i mi moramo da budemo stoka. Sledge DAMMIR!
o.jeziku.146 mikis, -> #129, alien
+> Kultura kao i ekonomija, ima neko svoje 'tržište'. +> Zatvorenost tržišta ne može biti pozitivna. Ima li zatvorenijeg tržišta (bar kulture što se tiče) od Američkog?
o.jeziku.147 alien, -> #143, dr.grba
[] Srbi u Rumuniji uz granicu sa Jugoslavijom, za vreme [] žaušeskog, nisu smeli da gledaju TV programe iz Jugoslavije. Koliko je meni poznato, i Srbi i Rumuni iz tog kraja su u to vreme više gledali našu nego rumunsku televiziju. Prvi put čujem da je to bilo zabranjeno (samo budala je mogla da poštuje takvu zabranu ;) ). Svrha zabrane mi je jasna: zaštita rumunske kulture od stranih (štetnih) uticaja ;>. žudo nisu i ćirilicu vratili... Nenad
o.jeziku.148 steva, -> #137, vitez.koja
> U svim normalnim zabavnim parkovima širom sveta i okoline plaća > se samo ulaz (i to se mnogo plaća), a sve zanimacije (objekti, > razne vožnje i predstave) koje pripadaju parku su besplatne > kada jednom uđeš. Jako fina koncepcija :) Pa to možda u luna parku u Rumuniji, ali ovo za Diznilend ne važi. SVE unutra se posebno plaća, čak i slikanje sa tvojim omiljenim junacima. Pričao mi čovek da je hteo da se slika sa lepojkom i zverovom na Floridi, ali se otego red, stigo bi kaže za jedno dva sata. A slika dolar. Zato se sliko sa onom svećom :)) Isto dolar :))) Super koncepcija :)
o.jeziku.149 mikis, -> #145, dcolak
+> K'o što već rekoh, to što su oni stoka, ne znači da i mi moramo da +> budemo stoka. Po tvom kriterijumu, počev od UN i KEBSa, do svih zemalja na svetu, sve sama stoka (zlobnici bi rekli da i jesu stoka ;)). Valjda je osnovna stvar bilo koje manjine u bilo kojoj zemlji sveta da zna jezik i pismo te zemlje.
o.jeziku.150 dr.grba, -> #147, alien
>> Koliko je meni poznato, i Srbi i Rumuni iz tog kraja su >> u to vreme više gledali našu nego rumunsku televiziju. Prvi put >> čujem da je to bilo zabranjeno (samo budala je mogla da poštuje >> takvu zabranu ;) ). Svrha zabrane mi je jasna: zaštita rumunske >> kulture od stranih (štetnih) uticaja ;>. Tvoji navodi su tačni. Nisam bio jasan: eksplicitna zabrana nije postojala, ali je šansa da se desi odvođenje na informativni razgovor bila jako velika. Možda se neki od vas sećaju da je na TV u vreme svrgavanja tiranina prikazano kako su izgledale radionice... pardon, kancelarije za informativne razgovore po Rumuniji.
o.jeziku.151 dr.grba, -> #148, steva
>> Zato se sliko sa onom svećom :)) Isto dolar :))) >> >> Super koncepcija :) Ne bi me čudilo da ti dozvole da nosiš i samog Diznija kući, ako platiš koliko im se sviđa (:
o.jeziku.152 dikla, -> #143, dr.grba
> okrenuo antenu. Neki su se izvestili, pa su imali i cekrke i razna > sakacala za brzi transfer (: Iz cega je kasnije nastao polarotor ... ;)
o.jeziku.153 dcolak, -> #149, mikis
│ Po tvom kriterijumu, počev od UN i KEBSa, do svih zemalja na svetu, │ sve sama stoka (zlobnici bi rekli da i jesu stoka ;)). Valjda je │ osnovna stvar bilo koje manjine u bilo kojoj zemlji sveta da zna jezik i │ pismo te zemlje. Ja sam pričao o pravu da koristi sopstveni jezik i pismo... Bye.. Sledge DAMMIR!
o.jeziku.154 vitez.koja, -> #144, dikla
#=> Bio, cuo, video ... ? Hod'o po njemu...
o.jeziku.155 vitez.koja, -> #148, steva
#=>> U svim normalnim zabavnim parkovima širom sveta i #=>> okoline plaća se samo ulaz (i to se mnogo plaća), a sve #=> Pa to možda u luna parku u Rumuniji, ali ovo za #=> Diznilend ne važi. SVE #=> Pričao mi čovek Zabavne parkove u Rumuniji nisam posećivao, ako tamo uopšte postoje. Iza onoga što sam napisao stojim svojim ličnim iskustvom iz Engleske i Austrije. Najveći evropski zabavni park, Alton Towers, u potpunosti je radio na tom principu kada sam poslednji put bio tamo. To, naravno, ne znači da će neko da te slika ili da ti dâ klopu ili piće besplatno. #=> Pričao mi čovek da je hteo da se slika sa lepojkom i #=> zverovom na Floridi, ali se otego red, stigo bi kaže za #=> jedno dva sata. A slika dolar. Nisam ovo razumeo, je'l poziranje lepojke za slikanje tvojim aparatom košta dolar, ili fotograf koji te slika naplaćuje dolar za sliku ? Ako je u pitanju samo poziranje, šta će da se desi ako je ti slikaš na kvarno, dok se ona šeta ulicom ? Da pošalje zvera da ti naplati dolar ili razbije foto-aparat ? ;))
o.jeziku.156 steva, -> #155, vitez.koja
> postoje. Iza onoga što sam napisao stojim svojim ličnim > iskustvom iz Engleske i Austrije. Najveći evropski zabavni > park, Alton Towers, u potpunosti je radio na tom principu kada Ja ti pričam za Diznilend, u Floridi. Bio čovek sa ribom tamo. Svaka čast za Alton Towers, nikad čuo. > Nisam ovo razumeo, je'l poziranje lepojke za slikanje tvojim > aparatom košta dolar, ili fotograf koji te slika naplaćuje > dolar za sliku ? Ako je u pitanju samo poziranje, šta će da se > desi ako je ti slikaš na kvarno, dok se ona šeta ulicom ? Da > pošalje zvera da ti naplati dolar ili razbije foto-aparat ? ;)) Poziranje dolar. Tamo nema Jugovića da se ciganče za dolar i slikaju na kvarno :>
o.jeziku.157 markom,
Videh sad jednu poruku u VICEVI:razno, pa me zanima, dal' se piše kompjuter ili kompijuter ?
o.jeziku.158 haevorn, -> #157, markom
// > dal' se piše kompjuter ili kompijuter? Piše se "računar" ;))
o.jeziku.159 srdjan.j, -> #157, markom
> Videh sad jednu poruku u VICEVI:razno, pa me zanima, dal' se > piše kompjuter ili kompijuter ? Dal' ti to ozbiljno pitaš ?
o.jeziku.160 markom, -> #159, srdjan.j
█*█ Dal' ti to ozbiljno pitaš ? Ja ne znam šta je tu neozbiljno ? Znam da se u stvari kaže Računar, ali masa ljudi kaže komp(i)juter, e ali nastaje problem kada to treba napisati. Ja pišem kompjuter ... Pitanje je najozbiljnije :)
o.jeziku.161 alien, -> #146, mikis
[] Ima li zatvorenijeg tržišta (bar kulture što se tiče) od [] Američkog? ;))) Sasvim sigurno. Sama američka kultura je ustvari kolaž mnogobrojnih doseljeničkih (pretežno evropskih) i manjim delom urođeničkih kultura. To neminovno dovodi do toga da američko kulturno tržište inspiraciju za mnoge stvari traži u evropskom kulturnom tržištu. Nenad
o.jeziku.162 alien, -> #157, markom
[] Videh sad jednu poruku u VICEVI:razno, pa me zanima, dal' se [] piše kompjuter ili kompijuter ? Kompljuter. Nenad
o.jeziku.163 dr.grba, -> #160, markom
>> Ja ne znam šta je tu neozbiljno ? Znam da se u stvari kaže Računar, ali >> masa ljudi kaže komp(i)juter, e ali nastaje problem kada to treba >> napisati. Ja pišem kompjuter ... Nije to ništa: moj matori i dan-danas kaže "kompjuktor". Prevaspitavanje ne uspeva, evo već x godina, već mislim da dignem ruke (((:
o.jeziku.164 dr.grba, -> #161, alien
>> kultura. To neminovno dovodi do toga da američko kulturno >> tržište inspiraciju za mnoge stvari traži u evropskom kulturnom >> tržištu. Amerika ima kulturno tržište. Dobar izraz, mada banalan. A Evropa se razlikuje od Amerike po tome što ima kulturno nasleđe.
o.jeziku.165 ognjen, -> #157, markom
)-> Videh sad jednu poruku u VICEVI:razno, pa me zanima, dal' se )-> pise kompjuter ili kompijuter ? Kompjuter. Bez I. Od engleskog kompjut (compute) = sracunati.
o.jeziku.166 ilazarevic, -> #157, markom
> Videh sad jednu poruku u VICEVI:razno, pa me zanima, dal' se piše > kompjuter ili kompijuter ? Kompjuter, sigurno.
o.jeziku.167 alien, -> #164, dr.grba
[] Amerika ima kulturno tržište. Dobar izraz, mada banalan. A [] Evropa se razlikuje od Amerike po tome što ima kulturno [] nasleđe. Ili me nisi dobro shvatio ili si u teškoj zabludi ili ja tebe nisam shvatio. Pod 'kulturnim tržištem' sam podrazumevao 'razmenu' kulturnih vrednosti, dobara, dela. Da ne davim... pogledaj neku od prethodnih poruka pa ćeš videti šta sam pod tim podrazumevao. U tom smislu, kulturno tržište postoji svuda gde postoji kultura. Amerika ima kulturno nasleđe (možeš reći da je ono po tebi 'slabije', ali ne možeš reći da ne postoji). Nenad
o.jeziku.168 ndragan, -> #114, novim
/ Gospode, koja je ovde intelektualna provincija! Još vam niko na / tehničkim fakultetima ne reče da nauka obuhvata i nešto više od 2 i 2? Vozi računa o tome s kim se kačiš ;). Moj pogled na tzv (cv?) humanistiku je delom ubrljan onim kako nam je ista servirana na studijama nasuprot sasvim drugoj slici koju sam stekao o prirodnim naukama. Otprilike se svodi na to da su nauke prirodne nauke; ostalo je tehnologija i/ili kojekakvi kuvari. Iz takve tačke gledišta, čak i ekonomija se svodi na psihologiju provučenu kroz normalnu raspodelu. S druge strane, neke stvari koje sam čitao (pre svega u Trećem programu, koji mi uporno šalju) upravo iz cv humanistike deluju (valjda i jesu) veoma mudre ili bar dubokomislene, a čak i liče na nauku, ama im nedostaje bar privid egzaktnosti, kakav postoji u SF i prirodnim naukama. --> U konferenciji SEX, tema o.jeziku...
o.jeziku.169 ndragan, -> #115, novim
/ For your information: nekoliko glavnih scenarista tih filmova behu / odavde (iz Evrope). Među njima i jedan Francuz (mislim da se zvaše / Dešler). Nije trt u ljudima i scenarijima, nego je mrt u Diznijevom dibidus WASP spisku stvari koje se _nikad_ ne smeju pojaviti na istoj slici na kojoj je i neko od njegovih hero.. likova (i reč 'junaka' zvuči pođednako glupo). BTNJ, čuh od dece trač da je Dizni živ a u ledari, a ka'će ne znamo. --> U konferenciji SEX, tema o.jeziku...
o.jeziku.170 ndragan, -> #143, dr.grba
/ gledaju TV programe iz Jugoslavije. Srećom, u većini sela nije bilo / bogzna kakvo ulično osvetljenje noću, pa se nije videlo kada bi Noću? To možda zimi, a preko leta je bilo ovako: njihov TV program se završavao u 22:00 ili malo ranije (zbog totalne štednje na svemu, pošto se žaušesku zainatio da vrati dugove), što je zbog pomeranja vremena na letnje u stvari 21:00; na granici prema nama to je već krajnji zapad časovne zone, tj to je naše fizičko 20:00. U to vreme još se vidi zalazak sunca, ama Rumuni moraju na spavanje jer ujutro treba opet graditi socijalizam. Rezultat: sve tri antene na žomboljskoj carinarnici okrenute prema Beogradu, i nijedna prema Rumuniji.
o.jeziku.171 dr.grba, -> #167, alien
>> Ili me nisi dobro shvatio ili si u teškoj zabludi ili >> ja tebe nisam shvatio. Biće da je ovo drugo.
o.jeziku.172 dr.grba, -> #170, ndragan
>> završavao u 22:00 ili malo ranije (zbog totalne štednje na svemu, pošto >> se žaušesku zainatio da vrati dugove)... I vratio ih je. Po cenu izgladnjivanja naroda.
o.jeziku.173 novim, -> #169, ndragan
" Nije trt u ljudima i scenarijima, nego je mrt u Diznijevom dibidus WASP " spisku stvari koje se _nikad_ ne smeju pojaviti na istoj slici na kojoj " je i neko od njegovih hero.. likova Beše sporno, kol'ko se dosećam, da li je Diznijeva crtana roba izraz nekakvog američkog imperijalizma (kulturnog, čini mi se da je i taj izraz upotrebljen). Niti je Paja Patak Rambo (ne Amadeus, nego onaj filmski), niti je Dizni prez-ov-juesej. Kod nas su na Paji vežbali i Tijanić i Tirnanić, prepisijući neke loše semiološke analize Italijana i samih Amera; kako mi je u rok službe spadalo da čitam razne semiološke rasprave, pre desetak i više godina sam se načitao toga po raznim belosvetskim časopisima, pa zato i mogu reći da su ove bile - loše. Reč nije o semiologiji, koliko o lošoj sociologiji, ali ni to, mislim, nije glavni problem pomenute tvrdnje o Paji Patku kao Rambu. Ono što mi je glupavo to je izvestan antiamerikanizam koji je kod Srba čest u poslednje vreme. Sećam se da su mi više puta u životu objašnjavali mane američkog školstva, ljudi koji, mđt, nikad nisu bili tamo, a moja empirijska odbrana da sam proveo neko vreme tamo, na jednom univerzitetu, i to dobrom, ništa im nije značila. Otuda antiamerikanizam te vrste smeštam u simptome. Simptome za šta? Za razne stvari, ali najviše za izvestan antiliberalan duh, koji, to je bar očito, vitla Srbijom hojte. Amerika, okreni obrni, jeste zemlja liberalizma. Sporna, kažem, nije Amerika, već domaći telektualci i njihovo neznanje - ili naopako, ili površno, ili nedovoljno ili većkakvo je znanje. Oni mi liče da proizvode Mire Supruge Marković, koja je i sama klon jedne patetične i dozlaboga loše varijante marksistvujušće dogme (i da odmah dodam, nisu ni svi marksizmi isti). Rekav to, ne sporim da se iz Diznija može iščitati WASP kultura, ali ne kapiram da je to neka velika duhovna provala. Takođe, ne vidim da je WASP kultura nešto što treba zatući, u ime katoličke ili hispanske ili neke druge varijante am-vej-of-lajfa. Ne šibam se na nju, ali ne zato što imam nešto osobito protiv, već zato što sam hiljadama milja daleko od nje. Nisam pristalica nijednog kulturnog (niti bilo kod drugog, etičkog ili političkog) univerzalizma, jer ga smatram za žvaku niske analitičke moći, koja sprečava nastajanje i održanje nijansi i distinkcija - a to je definicija kulture. Sve u svemu, verujem da Diznija treba konzumirati kao i razne druge amerikanizme, a da Mirine i para-Mirine tvrdnje ostavimo da se same tuku protiv Ramba (podsećam na njenu izjavu od zimus da se "na vrelom pesku Somalije vodi odlučna bitka za Moskvu". Taj stepen ludosti nije, vidimo oko sebe, uopšte bezopasan.)
o.jeziku.174 novim, -> #168, ndragan
" Vozi računa o tome s kim se kačiš ;). Moj pogled na tzv (cv?) " humanistiku je delom ubrljan onim kako nam je ista servirana na " studijama nasuprot sasvim drugoj slici koju sam stekao o prirodnim " naukama. Otprilike se svodi na to da su nauke prirodne nauke; ostalo je " tehnologija i/ili kojekakvi kuvari. Iz takve tačke gledišta, čak i " ekonomija se svodi na psihologiju provučenu kroz normalnu raspodelu. Ovo je komentar moje iznerviranosti na nečiju tvrdnju da nema nauke izvan prorodnjačkih. Mogu nadugačko, ali da bi imalo smisla, čini mi se da sam nabrojao u toj poruci silesiju ovovekovnih tipova koji su se valjano znojili nad pitanjem šta je nauka i kako se definiše. U svakom slučaju, predrasude tipa "moje tupljenje je egzaktno, to je nauka" ostaju predrasude. Preporučuje se, za početak, izlazak u prirodu (i traženje nauke na drvetu), uz čitanje Domanovića o "Tim važnim naučnim stvarima". :) " S druge strane, neke stvari koje sam čitao (pre svega u Trećem " programu, koji mi uporno šalju) upravo iz cv humanistike deluju (valjda " i jesu) veoma mudre ili bar dubokomislene, a čak i liče na nauku, ama " im nedostaje bar privid egzaktnosti, kakav postoji u SF i prirodnim " naukama. Treći program objavljuje svašta, pa i jedan moj tekst o interpunkciji kod Crnjanskog. Izgleda da na to klikćeš (upireš mišem :). - Interpunkcija je suviše značajan element jezika da bi se zanemarila, tim pre što ima (kao kod pomenutog) neobične i pažnje vredne učinke (sintaksičke, semantičke, estetičke etc.). Kad sam, davno, počeo da obraćam pažnju na sve to, iznenadilo me da je tako malo rasprava u stručnoj literaturi o interpunkciji (normativn žvake "stavi zarez tu a tačku ovde" od malog su značaja). Našao sam jedan Gadamerov tekst; naišao sam na jednog franc. psihoanalitičara (mađarskog porekla), N. Abrahama, malo poznatog, ali izuzetno inspirativnog, itd. Počeo sam odatle, uz pitanja - koja spadaju u nauku i koja su na putu egzaktnosti, dakle metodska su - kako klasifikovati interpunkcije (nije zarez isto što i navodnik, i sl.), koji je odnos punktuacije i ostalih tipova teksta (sintakse, pre svega, ali i manjih jezičkih jedinica), i, posebno, šta biva sa značenjskim premeštanjima i retorizacijom gramatičke mašinerije govora. Potom sam prešao na još neka, bliska ili dalja, ali neizbežna pitanja. To jeste nauka, po modusu istraživanja. Da li su moja razmatranja dovoljno precizna već je drugo pitanje. Ali generalni problem - i ljudi iz prirodnjačkih oblasti teško to vare; nije čudo, malo je onih i u oblasti književnih nauka koji svoju ideju nauke nisu modelovali prema nekom od fizičkih uzora, što je u nauci nedopustivo - zove se "tip književnog teksta" i "tip književnog smisla". Za razliku od drugih tipova govora - naročito onih matematičkih; ali ovo ovde kažem kontrasta radi, a ne da bih išta tvrdio o matematici samoj, razume se - književni smisao ne obuhvata samo tzv. referencijalni odnos (oznaka A upućuje na značenje B), već i odnose najrazličitih vrsta (stenografski, dakle, A upućuje na B, ali i na C, D, E). Ako je tačnost (egzaktnost) utvrditi prvo, strogost (striktnost) jeste uzeti u obzir i drugo. Oba merila su u igri, i to udaljava analizu književnog teksta od drugih tipova analize, i tera nas da "razgrađujemo" značenja do mogućeg horizonta smisla. Pokazuje se, pri brižljivoj analizi (koja je jednako zamorna i nezanimljiva za laike kao i svako specijalizovano istraživanje) da postoje ravni smisla koje su - indecidabilne, nesvodljive, pa otuda i (u prilično strogom vidu) nečitljive. Nešto starijim rečnikom, to se zvalo - polisemija. (Samo što se došlo dotle da polisemija nije u prvom redu, u slučaju pesništva, nekoliko značenja poređanih jedno uz drugo ili jedno iznad drugog, već nekoliko značenja koja su sklopljena tako da se zapliću u smisao koji je - za određene svrhe - upravo indecidabilan). Sve u svemu, ova nečitljivost (kako je bolje zvati ono što se zvalo ranije, i u matematici najzad, indecidabilnost) može se do određene mere izolovati i dalje analizirati. (To je udaljava od uobičajene žvake - koja je bila izgovor lenjog uma - da tu, kod literature, ima nečeg "nerazumljivog", "neizrecivog" i sl.) - Ostaje veliki posao da se brižljivo formalizuju ova saznanja, a pre svega prošire na opštu ravan analize diskursa. To je već posao za ukrštene discipline, i za istraživanje novih polja jezičke prakse - interpunkcija je samo naizgled marginalno pitanje, ali s margine uvek dolazi neki nov znak, centar je obično mator i premarkiran. :)
o.jeziku.175 milan, -> #174, novim
> Ali generalni problem - i ljudi iz prirodnjačkih oblasti teško to > vare; nije čudo, malo je onih i u oblasti književnih nauka koji > svoju ideju nauke nisu modelovali prema nekom od fizičkih uzora, što > je u nauci nedopustivo - zove se "tip književnog teksta" i "tip > književnog smisla". Za razliku od drugih tipova govora - naročito > onih matematičkih; ali ovo ovde kažem kontrasta radi, a ne da bih > išta tvrdio o matematici samoj, razume se - književni smisao ne > obuhvata samo tzv. referencijalni odnos (oznaka A upućuje na > značenje B), već i odnose najrazličitih vrsta (stenografski, dakle, > A upućuje na B, ali i na C, D, E). Ako je tačnost (egzaktnost) > utvrditi prvo, strogost ..... Na ovaj način se ne može razrešiti da li je, "književoslovlje" iliti "knjižarno znanstvo" nauka ili pak ne. Naime, držim da je upotreba reči "nauka" stvar stipulacije ili, možda blaže, konvencije. U srpskohrvatskom jeziku se to još nije stabilizovalo pa moja (uža) upotreba reči nauka - prirodne nauke i matematika, a možda čak ni potonja - još uvek ima legitimitet ali je, sva je prilika, osuđena na propast jerbo je posleratni period uništavanja svih analitičkih standarda, edabi se uvalila neka inačica dijamata za vladajuću ideologiju, a i da bi se svako ko iz nečega doktorira ili magistrira mogao proglasiti naučnikom, izgleda naišao na dopadanje u "dogođenom narodu", te se tako šira upotreba reči "nauka", čini se konačno i neopozivo, ugrađuje u jezik. Nemci imaju lepu reč Wiesenshaft koju su Hrvati preveli sa "znanstvo", ali je i uzeli kao sinonim za "nauka" pa su tako ispustili priliku da imaju dve reči koje bi imale različita značenja. Tako bi psihologija, "književoslovlje" i proči korpusi znanja (?) dolazili u znanstva a fizika, hemija,... u nauke. No to se nije desilo, i eto. Slično se desilo sa izbacivanjem iz slovenačkog (zgodovina) i hrvatskosrpskog (povijest (poviest?)) latinizma "(h)istorija" i njegovom zamenom uzagradamanevedenim rečima, umesto da se ostalo na paralelnoj upotrebi. Tako mi u srpskohrvatskom imamo "istoriju" kao nešto što se dogodilo, i "istoriografiju" (užasna reč, bljak) za znanstvo o tome, umesto da "povest" bude ono što se je dogodilo (ako se je dogodilo), dakle predmet, a "istorija" nauka povesti, tj. imentovanom predmetu. No, eto, tako se je dogodilo. Jezik, k'o jezik. Razvija se kažu. ;)) Ja žalim, a nekima je svejedno, ama čini mi se da to ne može biti predmet supstancijalne već samo proceduralne rasprave. Pl poz M
o.jeziku.176 novim, -> #175, milan
" Na ovaj način se ne može razrešiti da li je, "književoslovlje" " iliti "knjižarno znanstvo" nauka ili pak ne. Na sreću je to znatno više u mojoj kompetenciji, no u tvojoj. :) " Naime, držim da je upotreba reči "nauka" stvar stipulacije ili, " možda blaže, konvencije. U srpskohrvatskom jeziku se to još nije " stabilizovalo pa moja (uža) upotreba reči nauka - prirodne nauke i " matematika, a možda čak ni potonja - još uvek ima legitimitet ali je, " sva je prilika, osuđena na propast jerbo je posleratni period Iako upotrebu neke reči možemo razumeti kao stvar dogovora ili pogodnosti, ne izgleda mi da je tu problem s naukom i njenim shvatanjem u ovoj parohiji, već, kao i obično, u neraščišćenom odnosu prema smislu nekog skupa saznanja. Zovimo takvo znanje kako hoćemo (nauka, znanstvo, Wissenschaft. sciencia, mathesis), i zovi ga i ti kako želiš, sve dok tvoja upotreba, recimo, ne potire one iste sporazume i zgode na koje se pozivaš (a koji više ne mogu biti "lična", "privatna" ili druga "idiosinkratična" značenja). Pojam egzaktnosti kojim se barata u prirodnjačkim naukama suviše je krut ukoliko se svodi na tačnost referencijalnog, predmetnog tipa. Zapravo, svodi se na teoriju istine kao adekvacije (što je još starija, i zapravo srednjevekovna doktrina), a posmatrano iz teorije jezika reč je o jednoznačnosti. Malo je jednoznačnih pojava. žak i da ih je više, jezički oblici, u koje se svako znanje mora preneti, u načelu umiču jednoznačnosti-predmetnosti-adekvaciji. Zahtev da naučni iskazi budu jednoznačni rezultati ne dolazi, strogo uzev, iz nauke kao potrebe za saznanjem, nego iz potrebe primene saznanja, ukratko - iz tehnologije. Otuda se kritika nauke novijeg doba uglavnom i izvodi iz kritike tzv. tehno-nauke, odnosno nauke koju predodređuje tehnološka adekvacija. Sve su ovo opšta mesta ovovekovnih rasprava o nauci kod teoretičara i filozofa nauke, od Bašlara preko Kuna do Liotara i Laudona. Iz toga samo povlačim neke konsenkvence: nastojim da uz egzaktnost pomenutog tipa u igru - kad je reč o analizi diskursa, bio on književni, politički, filozofski ili naučni, čak! - ubacim i druge parametre, poput strogosti, na primer, kako bi se prešlo preko ograničenja teorije adekvacije. Pomenut esej o interpunkciji kod Crnjanskog je metodski eksperiment: treba na graničnom slučaju videti kako ovo drugo merilo analize funkcioniše. Taj postupak zato jeste naučni, u klasičnom, pa dakle i svakom smislu tog izraza. Šta je kod Srba, pak, danas nauka, zanima me samo ili na nivou kafanske žvake ili simptomatološki, kao beleg "vremena ispalog iz šarki". (The time is out of joint - more than in one sense, as always.) :)
o.jeziku.179 ndragan, -> #173, novim
/ filmski), niti je Dizni prez-ov-juesej. Kod nas su na Paji vežbali i / Tijanić i Tirnanić, prepisijući neke loše semiološke analize Italijana Na to su se oštrili mnogi, al samo je Džek Lang postao ministar :) / empirijska odbrana da sam proveo neko vreme tamo, na jednom / univerzitetu, i to dobrom, ništa im nije značila. Otuda Do mene je često dopirala varijanta da Ameri imaju jako labavu i takoreći nikakvu osnovnu i srednju školu, ali da zato pošteno jeb* čvorka dok studiraju, i tu nas onda prepišaju. Onda dolazi onaj stereotip o američkom mehaničaru za karburatore koji ne ume da promeni ulje u menjaču naspram našeg sveznalice. / distinkcija - a to je definicija kulture. Sve u svemu, verujem da / Diznija treba konzumirati kao i razne druge amerikanizme, a da Mirine Sviđa mi se ono kako su u predratnoj 'tiki preveli imena. Time je i taj američki izvoz dobio varijantu prilagođenu našoj kulturi. Analogno tome, videh pendžere na mađarskom, sa sve á, ö, ü i sličnim stvarima u imenima promenljivih.
o.jeziku.180 ndragan, -> #176, novim
/ drugo merilo analize funkcioniše. Taj postupak zato jeste naučni, u / klasičnom, pa dakle i svakom smislu tog izraza. Šta je kod Srba, pak, Da, postupak jeste podjednako naučan kao i bilo koja matematička igrarija; jedino što u matematici nema mesta za istovremeno važenje suprotne tvrdnje, dok u humanistici, ili bar knjigoznanju, / out of joint - more than in one sense, as always.) :) ...ako je bilo samo dvosmisleno, podbacili smo :). Pade mi na um jedna paralela sa jednom drugom ovdašnjom raspravom, koju negujemo kao domaću životinju. Ne, nisu LRP, nego ono o američkom školstvu. Ovog puta o njihovoj nauci - na nekom masovnijem nivou, većina istraživanja je puka statistika, i to na smešno malim ili bar grubo nereprezentativnim uzrocima. Povremeno objave čime se sve bave, tj na šta se baca lova od poreza, a povremeno objave čak i neke rezultate, te obično ispadne nešto za popunjavanje novina preko leta. Da bude gore, takvih stvari ima ponajviše upravo u naukama koje se trude da budu koliko toliko egzaktne, ili su bar prirodnjačke - biologija, medicina, ali ponajviše ekonomija. O sociologijama da i ne govorimo - tamo im 90% rezultata zavisi od pozivnog broja na uzorku.
o.jeziku.178 ndragan, -> #175, milan
/ nešto što se dogodilo, i "istoriografiju" (užasna reč, bljak) za Na temu takvih reči, šta su meteorolozi po nazivu radnog mesta? Ako prave prognoze, onda bi trebalo da su prognozeri. To im se ne sviđa, jer nekako upadaju u kolo sa igračima lotoa i sportske, pa su se proglasili prognostičarima. E sad prognostika bi trebalo da bude nekakva nauka o pred(ska)znanju, ali oni se ne bave njom. Oni se ne bave proučavanjem znanja_unapred, ni razvojem tako neke nauke, ne, oni samo prave prognoze.
o.jeziku.177 ndragan, -> #174, novim
/ slučaju, predrasude tipa "moje tupljenje je egzaktno, to je nauka" Što se mene tiče, čak i matematika je _uslovno_ egzaktna nauka; šta uopšte predstavlja reč 'egzaktan'. Tačan (suprotan od netačnog, a čime to dokazati izvan same nauke?), tačno u smislu dovoljno tačno izmerenog, ili proverljivog (kojim (?)logičkim aparatom) itd itd. Definicija egzaktnosti mi se, imam utisak, svodi na držanje vode, tj na sistem čija logika ne proizvodi protivrečnosti. U slučaju (većine ;) cv prirodnih nauka, dobija se model koji, igrom slučaja, poprilično dobro opisuje primećenu stvarnost, te s vremena na vrene služi nečem korisnom, recimo da se izračunaju dužine krakova klackalice i slično. U krajnjem slučaju, ovoj mojoj definiciji najbolje odgovara klasična sholastika, gde se može dokazati sve, i sve su protivrečnosti prividne, dok ih ne protumačimo valjano. Usput, ova definicija pasuje i za naš pravni sistem. / Treći program objavljuje svašta, pa i jedan moj tekst o interpunkciji / kod Crnjanskog. Izgleda da na to klikćeš (upireš mišem :). - SOR, bre, a ne SDW. žitao sam to, ali ovog puta nisam mislio na taj tekst nego na mnoge druge za sve ove godine. Inače, kad si me već podsetio, upravo se uklopilo: jedan od onih tekstova koji spadaju u alatke za otvaranje očiju. Jednostavno sam (ko zna koji put) spazio stvar pored koje godinama prolazim, ne primećujući. Da ne spominjem koliko smo već, igrajući se, do osovine ugazili u praksu izražavanja interpunkcijom ovde na sezamu: koliko slojeva značenja ima kad napišem ("(?)") - i koliko je to čitljivo ne van sezama, nego i van ove konferencije? / laike kao i svako specijalizovano istraživanje) da postoje ravni / smisla koje su - indecidabilne, nesvodljive, pa otuda i (u prilično E da, ovde opet ulazimo u matematiku (Gedel), ali iz druge ulice. Meni se sve čini da ljudi koji u humanistiku preslikavaju odnose iz prirodnih nauka, to rade mehani(cisti)čki, tj za njih se prirodne nauke završavaju na Njutnovoj mehanici. Elektroniku koriste, ali još razmišljaju na poluge i zopčanike. / ranije, i u matematici najzad, indecidabilnost) može se do određene Prevod "neodlučivost" je bio u upotrebi još dok sam ja studirao.
o.jeziku.181 novim, -> #180, ndragan
" negujemo kao domaću životinju. Ne, nisu LRP, nego ono o američkom " školstvu. Ovog puta o njihovoj nauci - na nekom masovnijem nivou, " većina istraživanja je puka statistika Najveći deo istraživanja je skoro svuda takav - fura se, kako bi Kun rekao, aktuelna naučna paradigma. Ali u razvijenim zemljama, postoji sasvim dopuštena margina, gde se - u odnosu na aktuelnu paradigmu ekscentrični - istraživači bave nekim "levim" pitanjima iz kojih ima šanse da nešto bude ozbiljno po nauku. Kod nas - to me brine, za američko školstvo mi je svejedno - nevolja je što te margine nema; naši statusni naučnici su po pravilu (gde je izizetaka malo da je to pogudno) autoritarci, koji svaku marginu shvataju kao opasnost po svoj naučni status. Domaći spas je, pak, u javašluku samog sistema, tako da ovi autoritarci ne stižu da utamane marginu, pa tu ipak neko nešto uspe da uradi (malo maskiran, kao "ma to što ja radim nije važno" - da se autoritarce ne osete ugroženo, a večito su nečim ugroženi; i tako ili dok mu ne ubiju volju, ili dok ne publikuje nešto iza grane, pa tamo i ode. Za najveći deo naših priznatih naučnika u svetu važi da su oterale njihove domaće mediokriteske kolege, time što su im - na razne načine - sužavale istraživačku marginu; tewk posle dolazi - po redosledu neposrednih razloga - sistem itd. - iako sistem, naravno, stoji iza ovog opšteg mediokrityetskog i neplodnog duha; poslednjih godina taj duh je evoluirao od neplodnog mediokritetstva u još goru varijantu: u državno stimulisano razaranje naučnog istraživanja. Ono što je najbolje sve više odlazi. Bilo je ovde. na Szmu, neko istraživanje dvojice naših ljudi u Americi, ko je i kako sve otišao iz naše nauke poslednjih godina. Taj je gubitak zaista nenadoknadiv.) Sve u svemu, postoji nešto što se zove sloboda nauke, a ona NE ide sa statusnom autoritarnošću, niti sa ograničavanjem mišljenja u ime "egzaktnosti", "pozitiviteta" etc. etc.
o.jeziku.182 novim, -> #178, ndragan
" / nešto što se dogodilo, i "istoriografiju" (užasna reč, bljak) za " Na temu takvih reči, šta su meteorolozi po nazivu radnog mesta? Ako Ne znam šta vam smeta toliko kod "istoriografije" - malo je duža, k'o pantljičara, nije "lepa", što jes' jes', ali šta se tu može; odrađuje posao za oznaku pisanja istorije, za razliku od pravljenja istorije. Mislim, šta više, da je razlika između pisanja i pravljenja istorije - dakle, istoriografije i istorije - korisna i za širi serbsvujušći publikum koji intenzivno čita istoriju poslednjih godina (neki cinik bi iz toga izvukao neke zanimljive zaključke o krizi istor. svesti kod istog publikuma, koji, inače, slabo pamti šta je juče bilo, ali zato strasno uranja u naše male i velike mitove). Naime, shvatili bi da je pisanje o istoriji jedna prilično literarna vrsta, u kojoj se može istorija ispričati ovako i onako, te da sama istorija (zbivanje, dakle) jeste nešto što u načelu može da umakne istoriografiji (iz čega sledi da prema ovoj poslednjoj treba imati uvek rezerve). Dabome, može se upotrebiti i par "povest" - "istorija", kao u nemačkom ("Geschichte", "Historie"), samo onda stvari - ako se sledi upotreba kod nemačkih mislilaca posle Diltaja - stoji obrnuto: "Historie" bi bila "istorija-zbivanje" (ono tzv. sirovo dešavanje događaja, "život"), a "povest" ("Geschichte") je istorija koja se uobličava u neku priču (u širokom smislu da je događaju već dat neki smisao, raspored, tok etc), dakle, ova poslednja je već bliža "istoriografiji". - Kod "oca" istorije, Herodota, "histories apodeksis" su upravo ove "povesti". Ako nekom padne u šake neka fgrancuska ili engleska istorija - recimo, kuhinje, ili privatnog života u XVI veku, ili slično - savetujem da pročita. Zabaviće se enormno, i videće koliko su domaći istoriografi uglavnom arhivisti, a malo istoričari, u ma kom smislu to uzeli.
o.jeziku.183 novim, -> #177, ndragan
" Da ne spominjem koliko smo već, igrajući se, do osovine ugazili u " praksu izražavanja interpunkcijom ovde na sezamu: koliko slojeva " značenja ima Stvar sa interpuncijom u oblasti tzv. hiperteksta (ili elektronskog teksta, "techsta") već je ozbiljna. Ako su tačke, zarezi, uzvičnici etc. u tzv. normalnom tekstu već oznake za ritam, prevoj smisla, itd. - ovde one u mnogo većoj meri usmeravaju čitanje (na primer, tzv. tagovi i pointeri za hipertekst, ili drugi ugrađeni kodovi koji određuju prezentaciju štiva etc.). (Hipertekst je nešto na šta se ljudi pale u poslednje vreme; to je ok. Ali treba videti i mračniju stranu toga: koliko će tehno-tekst, "tehst" dakle, moći da unapred kontroliše čitanje i nameće/zatvara/usmerava smisao pre nego da ga otvara/umnožava/oslobađa itd. Priča za drugu priliku.) " / ranije, i u matematici najzad, indecidabilnost) " Prevod "neodlučivost" je bio u upotrebi još dok sam ja studirao. Da, to je najbolji prevod. Već je, u teorijama značenja koje mene zanimaju, do besvesti upotrebljavan primer rečenice "U čemu je razlika". Postoje mnoge situacije u kojima ne možemo odlučiti (ni iz samog teksta, ni iz konteksta) "u čemu je razlika" (a nje, razlike, ima, pri tom). Za literaturu su to paradigmatične situacije - sva retorička mašinerija knjiž. teksta je takva u načelu. I još kad se setimo davne i tačne opaske da se više retorike (metafora, metonimija, simbola, ironija, "paučine" o kojoj se mal'ko spore Princess i Danica u 'devojkama') proizvede za jedan dan na pijaci nego za godinu dana kod pesnika, eto zašto je teorija literature - koja se širi u teoriju diskursa ili govora uopšte - važna za život. Jer on pita, u svim oblastima u kojima govori, "u čemu je razlika". Svakog časa.
o.jeziku.184 zizic,
Jedna od prethodnih poruka podsetila me je da najzad pokušam da potražim odgovor na pitanje koje me kopka već izvesno vreme. Dakle: koji je smisao (i kakvo je poreklo) izraza "e da bi" i kakva je razlika između toga i prostog "da bi" (što sam ja navikao da koristim (pod uslovom, naravno, da je smisao identičan) ? I da li se piše "e da bi" ili "eda bi" ? Napominjem da sam za pomenuti izraz prvi put čuo pre nekih godinu-dve, pa me zanima da li sam ja do tada živeo u mraku neznanja, ili je to još jedna od tekovina novogovora ?
o.jeziku.185 ndragan, -> #182, novim
/ istog publikuma, koji, inače, slabo pamti šta je juče bilo, ali zato Juče ne postoji, bar ne u celosti. Jučerašnji dan je počeo u 19:30. / Ako nekom padne u šake neka fgrancuska ili engleska istorija - recimo, / kuhinje, ili privatnog života u XVI veku, ili slično - savetujem da A, to me je uvek (i jedino) zanimalo iz kompletne istorije - na šta je ličio jedan normalan dan u ta_i_ta vremena u zemlji toj_i_toj. Banalne stvari kao što je kupovina novina, večernji provod, odlazak na posao ili razni analozi tih stvari. Već sam za ovo života video dovoljno verzija istih stvari, takvih da sam sebi ne bih pre deset godina mogao da opišem na šta će ličiti danas. A šta li je tek bilo pre n*50 godina... a toga malo ima u knjigama.
o.jeziku.186 ndragan, -> #183, novim
/ diskursa ili govora uopšte - važna za život. Jer on pita, u svim / oblastima u kojima govori, "u čemu je razlika". Svakog časa. diskursa ili govora u čemu je razlika --: sezamovac, sečem, lepim
o.jeziku.187 darone,
Učimo hrvatski - učimo srpski (Primeri su uzeti iz "Hrvatskosrpskog rječnika inačica", autor Jovan Ćirilov - "Stilo" Beograd, 1989. godine) KUĆANICA ž DOMAĆICA - Nekom neobičnom igrom slučaja Hrvat kaže kućanica, a "Idem doma", a Srbin kaže domaćica, a veli "Idem kući". GOJITI gl. GAJITI - Hrvati goje ostrige, a Srbi gaje ćurke. KAčIPUT m PUTOKAZ - U Hrvatskoj se češće upotrebljava putokaz, iako se javlja i kažiput, a na drumovima u Srbiji samo su putokazi. ODOJAK m PRASE - Kod Srba izaziva užas pomisao da se u Hrvata jede odojak, jer ih to podseća na dete u pelenama (odojče), koje Hrvati nazivaju dojenče. izbor sačinio: Matori Keša (iz "Pančevačkog tvora")
o.jeziku.188 paki,
­> -promjenjljivost obracuna plata Prom(j)enljivost.
o.jeziku.189 darone,
odgovor na civ.6:13.530, pexon >> >> ű˙˙ Zato i imaju najjaču poziciju u ovoj državi. >> >> >> Ko to ima jaku opoziciju, mi,oni,ja ili Ti ;) >> >> ű˙˙ Poziciju, bez o. >> >> treba da stoji samo BEZ O ISPRED. >> >> inače je ** Pzicija ** ;) E, nisi u pravu! Da sam napisao: "poziciju bez o", to bi značilo pzicija. Ovako, "bez o" se odnosilo na tvoje "opoziciju".