EXTRA.6

18 Jun 1994 - 11 Oct 1994

Messages - hi.fi

hi.fi.202 stefan, -> #201, dveselinovic
> > Problem je u tome, što "manji, but bolji" H/K košta najmanje > > duplo više od "većeg, lošijeg" Technicsa, Sonyja, etc. U > > zavisnosti od potreba, ali pre svega finansiskog stanja, odluka > > pada na ovu ili onu klasu, ovog ili onog proizvođača, ovaj ili > Duplo samo ako uzmeš nominalnu izlaznu snagu. Naglašavam ono > NOMINALNU. Naime, gotovo svi Japanci koje sam ikada do sada video > imaju veoma nategnute radne režime, što znači da je razlika između žini mi se da nisi razumeo poentu njegove poruke koja otprilike glasi: "Rado bih ja kupio H/K al' on košta 1200dem a Tehnics košta 600dem." Na žalost ja iako sam svestan da je taj H/K bolji od recimo Tehnics-a teško ću moći da odvojim tu količinu para za izvanredno pojačalo ako već za te pare mogu da kupim manje-više standardno pojačalo i dek pride (grubo rečeno). Da ne spominjem to što je potrebno obezbediti i neke dodatne uslove za takvu opremu, kao što je na primer pristojan prostor u kome će se slušati takvo pojačalo/zvučnici itd. a naši stanovi pružaju uglavnom dosta male mogućnosti za tako nešto. Sad but true.
hi.fi.203 saricl, -> #178, dveselinovic
!!! "zero feedback" palačinke (tj. palačinke bez šporeta; TIM nemaju, !!! jer ako Sidni pisne, dobija bezbol palicom po tintari).:-)))) Pregledao sam sve sheme koje si ostavljao u više navrata na sistem i nigde nisam našao ni jedan HK. :( Iako si u više navrata (ispravi me ako grešim ) rekao da si ponosni vlasnik nekog od njih. Osim toga stalno ih hvališ pa bih voleo da vidim to čudo tehnologije. So, molim te da ostaviš shemu nekog njihovog modela, po mogućnosti od jedno 50 W RMS u 8 ohma. Poz.
hi.fi.204 sjocic,
Posto je nekad cena za HK 6550 bila 1000 dem kod Belton komerca (sadasnja je 1300 dem) kakve su sanse kupovine komponenti recimo u Madjarskoj (i cene) konkretno za HK i Marantz-a ?
hi.fi.205 amarilis, -> #191, dveselinovic
ť E sad, moras da uzmes u obzir pad napona na najmanje pobudnom i ť izlaznom tranzistoru (0,7+0,7=1,4V), pa to da dodas na 20, i ť dobijas 21,4V minimum. E sve je to lepo a zamisli da je pojacavac mosnog tipa u kom slucaju moze da bude i jednostruko napajanje(virtuelna masa moze da se simulira).U ovom slucaju uz isti napon napajanja moze se dobiti otprilike dvostruka snaga. ť Dalje, teorijski to bi bilo dovoljno kada bi imao apsolutno ť savrseno napajnje, koje nece posustati ni pod najvecim ť opterecenjem - a to ne postoji! Dakle, moras da dodas bar 10% ť "slack"-a, tj. E s ovim se apsolutno slazem,BTW ja obicno dodajem i do 20%.
hi.fi.206 dveselinovic,
Opet se mi vraćamo na pitanje relativne i apsolutne snage, malo- malo pa hajde Jovo nanovo. Ovo a propo diskusije Technics vs. H/K. Svaki pojačavač snage bi u idealnom slučaju trebao da bude idealan naponski izvor - to znači da bi trebao da na izlazu isporučuje određeni napon bez obzira na osobine zvučnika. Uzmimo da se radi o 50W/8 Oma, što odgovara RMS naponu od 20V - dakle, mi bismo trebali da imamo 20V i u 8, i u 4, i u 2 Oma. Problem ovde je činjenica da sa svakim smanjenjem impedanse opterećenja (tj. zvučnika), raste struja potrebna da se realizuje željeni napon. Pošto je snaga jednaka proizvodu struje i napona (W=A*V), to ujedno znači da raste i potrebna snaga za dati napon. Evo kako to izgleda numerički: 20V u 8 Oma = 28,5V / 3,53 A = 50W/8 Oma 20V u 4 Oma = 28,5V / 7,07 A = 100W/4 Oma 20V u 2 Oma = 28,5V / 14,14 A = 200W/2 Oma Logično, za svako prepolovljenje impedanse, udvostručuje se struja za isti napon, a pošto se snaga daje kao proizvod struje i napona, i snaga se udvostručuje. Do sada, sve je čista matematika. E sada, problem nastaje zbog interakcije raznih drugih elemenata (induktora i kondenzatora) sa skretnicom i drajverima u zvučnoj kutiji. To dovodi dotle da umesto čistog otpornika, pojačavač vidi neku kombinaciju otpora, kapacitativnosti i induktivnosti u Bog te pita kojoj kombinaciji. Dalje, to se menja u čujnom opsegu, pa te izmene mogu sa jednog preći u drugi ekstrem, što još više komplikuje stvari. Najzad, ni čisto otporni deo opterećenja nije konstantan, već varira; svaki zvučnik ima daleko najveću impedansu u rezonantnoj tački, dosta često i 40+ Oma, a dalje - sam Bog zna. Ima zvučnika kojima impedansa na 400 Hz iznosi 8 Oma, na 5 kHz 3 Oma, a na 20 kHz 12 Oma (veoma tipično za masu zvučnika) - e sad, koje je impedanse takav zvučnik? I šta biva kada se na istom mestu susretnu pad impedanse samog zvučnika sa recimo jakom induktivnom ili kapacitativnom komponentom? Ukratko - haos, nešto nalik zasedanju skupštine. Svaki fazni pomer (izazvan kombinacijom otpora i induktivnosti ili kapacitativnosti kutije) faktički menja opterećenje koje vidi pojačavač. Uzmimo dva slučaja - fazne pomere od 45 i 60 stepeni. 45 stepeni faznog pomera garantovano ima u bar 90% zvučnika na ovom svetu, a ni 60 stepeni nije tako retko kao što deluje (na primer, Yamaha NS-1000 ima takav fazni pomer sa impedansom od 2,7 Oma - zato se i smatra teškim zvučnikom za pobudu). Da vas ne morim formulama, fazni pomer od 45 stepeni zahteva 1,41 puta nominalna struja, a 60 stepeni zahteva tačno duplo veću struju. Pogledajmo sada gornju matematiku: a) fazni pomer od 45 stepeni: 20V u 8 Oma = 28,5V / 3,53 A * 1,41 = 4,98 A = 70,6W/8 Oma 20V u 4 Oma = 28,5V / 7,07 A * 1,41 = 9,97 A = 141,4W/4 Oma 20V u 2 Oma = 28,5V / 14,14 A * 1,41 = 19,94 A = 283W/2 Oma b) fazni pomer od 60 stepeni: 20V u 8 Oma = 28,5V / 3,53 A * 2 = 7,07 A = 100W/8 Oma 20V u 4 Oma = 28,5V / 7,07 A * 2 = 14,14 A = 200W/4 Oma 20V u 2 Oma = 28,5V / 14,14 A * 2 = 28,28 A = 400W/2 Oma Strava, a? Pre nego što neko pita koji je to zvučnik od 2 Oma, odmah da kažem - čitav niz zvučnika na ovom ili onom mestu ima pad impedanse ispod 3 Oma (na primer: Yamaha NS-1000, Linn Isobarik, Apogee svi modeli, Quad EL-63 elektrostatik, Infinity Reference, itd). Slabe kutije, sve od reda, zar ne? E, kad one tako rade, šta mislite kako li tek rade ove koje mi držimo po kućama? Ako ste Krell (ili DVV kada ga uhvati da pravi, a polako počinju da me svrbe dlanovi), napravićete pojačavač koji će hladno da radi u 2 Oma sa faznim pomerom od 60 stepeni - i to ćete bogato platiti. Sasvim prirodno, jer za takve snage treba imati monstruozne izlazne stepene, sa masivnim hladnjacima, velikim i kvalitetnim elektrolitima i ogromnim trafioma. A to sve papreno košta. Ako ste racionalni (kao H/K, Marantz, Onkyo), napravićete logi- čan kompromis - podesićete pojačavač tako da može da isporuči ogromne snage ali samo u impulsima, po teoriji da svaka muzika, čak i rep, ipak makar malo pulsira, da nije statična kao sinusoida. Ergo, dovoljno je da pojačavač može da se odazove u impulsima, a prednost je drastično obaranje cene u odnosu na Krell, ali osetno povećanje u odnosu na tipičnu japansku robu. Tehnički gledano, donja granica prihvatljivosti za pouzdan rad je potrebna snaga puta 2 za izlazne stepene; dakle, ako pojačavač treba da isporučuje 400W/2 Oma, kapacitet izlaznog stepena mora da bude bar 800W. Međutim, ako se ograničimo samo na veoma snažne impulse, možemo se zadovoljiti i sa upola manjim izlaznim stepenom pod uslovom da je jako dobro hlađen i da se radi o kratkotrajnim i neponavljajućim udarima. Ovo se oslanja na teoriju, koju praksa u velikoj meri dokazuje, da je suštinski ograničavajući faktor isporuke snage iz tranzistora toplota koja se razvija. To znači da svaki tranzistor u impulsima može da isporuči čak i po nekoliko puta nominalnu snagu, ali se ti impulsi ne smeju ponavljati. Tako na primer moj ljubljeni BD 249C (125W) u impulsu može da isporuči 200W, a recimo 2N6328, umesto nominalnih 200W, u impulsima može da isporuči 400W - samo pod uslovom da impuls nije repetativan. Ovaj pristup ima još jednu stranu, a to je osetno smanjenje zahteva u odnosu na napajanje. Ono može biti manje pod uslovom da postoje dovoljno veliki i kvalitetni elektroliti, koji mogu da isporuče potrebne struje u impulsima. Upravo ovo je logika navedene tri firme, H/K, Marantz-a i Onkyo-a, a u Evropi, recimo Dual-a. Međutim, ovaj pristup jednostavno nije moguć uređajima koji: imaju relativno skromne hladnjake, imaju skromna napajanja i poseb- no onim uređajima koji koriste STK izlazne stepene. Ovi poslednji su posebno ograničeni činjenicom da se oba kanala nalaze u istom kućištu, tj. da su izvori toplote za oba kanala na istom mestu. To je mnogo teže za hlađenje od klasičnog izlaznog stepena, koji ima po dva (NPN i PNP) tranzistora po kanalu, tj, sva toplota se razvija ne na jednoj, već na 4 tačke. Pošto su te tačke odvojene, lakše se hladi celina, jer se svaki hladnjak koristi na daleko efikasniji način. Ovde treba zastati i spomenuti još nešto. Uporedite samo neki od starijih Grundig-ovih, Dual-ovih ili Telefunken-ovih uređaja sa bilo kojim Japancem do cene navedenih uređaja puta dva. lako ćete zaključiti da tu nema poređenja, Japanci mogu da idu da piške. Objašnjenje je jednostavno i očigledno: 1) Nemci su uvek radili za zvučnike od 4 Oma, pa su u startu morali da rešavaju pitanje struje pre nego napona, 2) Nemci su takođe dozvoljavali paralelno vezivanje zvučnika A i B, što daje impedansu od 2 Oma (4:2), a to su tek struje, i 3) DIN 45000 je od samog početka jasno definisao pojmove trajne sinusne i muzičke ili tranzijentne snage, pa pošto su se i u Nemačkoj prodavci utrkivali sa snagama, od samog početka su težili što većim muzičkim snagama, a to je još više struje. Ukratko, Nemci su odavno apsolvirali pitanje struje, koje Japanci otkrivaju tek krajem osamdesetih ("Ha so, Toširo, struja-san! Vakare-mas!") Pogledajte samo Nemački "Stereoplay" iz 1990. godine - sve snage se opisuju kao 8/4/2 Oma sa faznim pomerom od 60 stepeni. A taj standard merenja su uveli još 1988. godine! A da i Japanci i te kako znaju kako bi trebalo raditi najbolje se vidi po firmama kao što su recimo Kensonic Accuphase, koji se ponašaju baš kako treba, a ne kako je uobičajeno za serijsku robu. Da i ne spominjemo bolesnike kao što su Stax, AudioNote (DM 80.000 za 2x25W/8 Oma) i par drugih. Pozdrav, DVV
hi.fi.207 dveselinovic, -> #203, saricl
Što se H/K tiče, imam šemu samo za model od 35W/8 Oma. Za moj, model 6550, još uvek nemam, ali sam pokrenuo mašineriju da je dobijem. Biće računam za jedno mesec dana u vrh glave. Koliko sam video onako spolja, tj. odozgo, i ovaj je rađen na sličan način kao i manji brat, samo mnogo bogatije, sa više nego duplo više delova. Kada stigne šema, naravno da ću je prebaciti u OrCAD i ostaviti ovde - kome ću, ako ne vama ovde? Za manji može odmah, tj. čim vidim sa ZZ-om zašto mogu da download-ujem šta hoću, da upload-ujem ASCII text, ali ne i fajlove??? A spremio sam već nekoliko za par upita, samo čekam to pitanje da razmrsim. Pozdrav, DVV mos200.zip
hi.fi.208 dveselinovic,
Uz poruku 3.207 su vezane šeme za MOSFET pojačavač od 200W/8 Oma. Ko je zainteresovan, tu su - jedna za Epson, a druga za HP Laser štampače. Očigledno upload sada radi - dakle, biće i H/K sutra. Pozdrav, DVV
hi.fi.209 dveselinovic, -> #202, stefan
Pa onda brate uzmi manji model - manji je samo na papiru, u praksi je veći. Ja bih uvek pre uzeo H/K od 30W nego bilo kog Japanca (sem Onkyo - oni su sjajni) od 60W. Šta će mi snaga na papiru, ja više volim manje snage, ali više kvaliteta. Što se ostale opreme tiče, mislim da grešiš - tek ti dobar pojačavač pokaže šta u stvari već imaš, a ne obratno. To je moj stav, koji je naravno diskutabilan. Pozdrav, DVV
hi.fi.210 dveselinovic, -> #205, amarilis
Lično nisam ni malo oduševljen MOSFET zvukom; jeste Perraux odličan, ali ima strava cenu. Jedini takav uređaj koji mi se dopao je model koji je projektovao glavni inženjer Siemens-a sa njihovim BUZ tranzistorima u kvazi-komplementarnoj vezi (jer nemaju P kanal). E, to kada se dobro uradi zvuči sjajno, a što je najlepše, nije ni bezobrazno skupo. 120W/4 Oma košta, šac metodom, oko DM 250 u delovima bez kutije ali sa napajanjem, a to je za mene razumna cena. Šema je objavljena u "Elektor"-u, a ja je prebacio u OrCAD. Zainteresovan? Pozdrav, DVV
hi.fi.211 armitage, -> #201, dveselinovic
> Da me ne shvatiš pogrešno - nisam ja protiv posedovanja rezervi > snage, naprotiv, dobro je imati rezerve. Ali ostaje pitanje ne > toliko ni kolike rezerve, već kakve, koliko kvalitetne? Meni bar > je bitniji kvalitet od kvantiteta. Za cenu H/K 6550 mogao sam da ... > Zaključak - bolje je imati manju rezervu čiste snage, nego veću > rezervu đubreta.Uostalom, to se bar lako dokazuje, na isti sistem Bojim se da me nisi razumeo. Slažem se ja da je rezerva snage ok, ali ne ako to ide na račun kvaliteta zvuka. Meni H/K 6550 ne odgovara ne zbog toga što je "slab", nego zbog visoke cene. Ljudima je ponekada teško objasniti koliko je besmisleno po svaku cenu forsirati snagu. Primera radi, mislim da bi neko ko svakodnevno sluša muziku na 20W posle godinu dana postao nagluv. Otuda se i ono "slab" našlo pod navodnicima. Dok sam bio klinac, imali smo Pioneer-ov risiver sa kazaljkama. Još tada sam shvatio koliko treba pojačati, pa da se pređe 1W. Inače, i dan danas preferiram kazaljke više od nekakvih ekvilajzerskih crtica. > Ma znaš šta, u krajnjoj liniji moje mišljenje nije uopšte bitno, > bitno je da si ti zadovoljan. Sve što imaš imaš sebe, a ne mene ili > drugih radi. Pa, meni i jeste bitno, jer mislim da put do idealne opreme ide ovako: pitaš kompetentne ljude za savet, napraviš spisak preporučenih komponenti, odlaziš kod ljudi koji te komponente poseduju radi demonstracije i na kraju, u zavisnosti od finansijskog stanja, doneseš odluku. > A za maler, tonsko sećanje traje jedva oko 15 minuta; to znači > da bi ti lično čuo razliku, morao bi da sve probaš kod sebe u sobi, > i to na A/B test sa pasivnom skretnicom uređaja. Pa ako 7+ od 10 > puta razaznaš A od B, onda postoji dokazana razlika u zvuku. Tu znači dolazimo do zaključka, da je prikazivanje/isprobavanje opreme na sajmovima ili nekakvim izložbama najbolja varijanta. -*- Armitage -*-
hi.fi.212 armitage, -> #202, stefan
> Da ne spominjem to što je potrebno obezbediti i neke dodatne > uslove za takvu opremu, kao što je na primer pristojan prostor u kome će > se slušati takvo pojačalo/zvučnici itd. a naši stanovi pružaju uglavnom > dosta male mogućnosti za tako nešto. Sad but true. Ne smatram prostor nekakvim hendikepom. Dobro pojačalo u kombinaciji sa dobrim zvučnicima bi odlično ozvučili kako spavaću, tako i dnevnu sobu. Jedini stambeni problemi, koji mi trenutno padaju na pamet, bi bili potreba za nabavkom nekakvih blindiranih ulaznih vrata i histeričan komšiluk. -*- Armitage -*-
hi.fi.213 zurzul, -> #212, armitage
##> Ne smatram prostor nekakvim hendikepom. Dobro pojacalo u ##> kombinaciji sa dobrim zvucnicima bi odlicno ozvucili kako ##> spavacu, tako i dnevnu sobu. Jos kad komsije pocnu da udaraju ritam sa metlama!!! ih....
hi.fi.214 vstan, -> #199, cnenad
> zamrzivacem. :) Valjda ce pomoci :) Mada neki put kad startujem > programe na racunaru dobijam smetnje dok slusam radio. :(( iako > su na razlicite faze prikljuceni racunar i HI-FI :) Aman, to nema blage veze sa fazama vec sa EM smetnjama (zracenjem).
hi.fi.215 cnenad, -> #214, vstan
ŁŁŁ Aman, to nema blage veze sa fazama vec sa EM smetnjama (zracenjem). I kako to sprečiti ?
hi.fi.216 stefan, -> #209, dveselinovic
> Što se ostale opreme tiče, mislim da grešiš - tek ti dobar > pojačavač pokaže šta u stvari već imaš, a ne obratno. To je moj stav, > koji je naravno diskutabilan. Uh, ne znam sa kojim delom moje poruke polemišeš pošto se ne sećam tačno šta sam napisao (a ti imaš lep običaj da ne kvotiraš :) ali mislim da se nismo razumeli jer se slažem sa tobom :)
hi.fi.217 stefan, -> #212, armitage
> Ne smatram prostor nekakvim hendikepom. Dobro pojačalo u kombinaciji sa > dobrim zvučnicima bi odlično ozvučili kako spavaću, tako i dnevnu sobu. Mislio sam na situaciju kada daš xxxx dem za neku užasno dobru opremu i onda to nabiješ u sobičak od 10-ak kvadrata koji je već ionako prenatrpan raznoraznim nameštajem :) Skrnavljenje :)
hi.fi.218 evlad, -> #105, vstan
>> Znaci li to i neku razliku u zvuku ? U ceni DA , za ovo drugo ...
hi.fi.219 evlad,
Pitanje za DVV: Pricali smo o pojacalima i zvucnicima. A ono izmedju ? ZICE Nije sve jedno spojiti kutije i pojacalo sa telefonskom zicom 0.75 ili sa 4.00 kvadrata pletenom licnom (i duzina voda je znacajan faktor). Problem: Indukcija u vodovima. Moze li jedan tekst na tu temu ? BTW, Japanci reklamiraju one lepe sarene pletene kablove, sa raznim dijagramima el.mag.indukcije. Ovo se oseti uhom najvise kod basova (licno testirao) ps kuci imam te lepe sarene .... i zadovoljan sam. pss vratio sam se sa odmora ...
hi.fi.220 amarilis, -> #200, dveselinovic
ť Br. 283, st. 64: Belton Commerce (011) 469-754, ili druga firma ť na Hvala na informaciji. ť Prvo, prosta zamena standardnih delova jako dobrim ce dati ť poboljsanja, ali je veliko pitanje kolika, tj. da li ce razlika Ovo mi je poznato jer kao sto rekoh izradjujem pojacala po narudzbi,a prostom zamenom jeftinijim stndardnim delovima omogucujem da se za manje para dodje do kvalitetnijih(svakako ne previse) uredjaja.Ovo je obrnuti slucaj no cini mi se da je odgovor na "veliko pitanje" prilicno jasan-koliko para toliko muzike(ovde bukvalno :)))) ) ť zbog cene. Uzmi od nekog (mene ili nekog drugog, svejedno) neku ť zaista dobru semu, koja razbija kao koncepcija, pa je onda ť realizuj ljudski. Ako imas nesto zaista dobro i provereno bio bih ti veeeoma zahvalan ako bi mi poslao(po mogucnosti komplet pretpoj. + izlazni poj.) ť Cetvrto, i po mnogo cemu najvaznije, strasno je bitno da dobro ť razmislis pre pocetka sta zelis i da se onda strogo pridrzavas ť koncepcije. Time izbegavas lutanja, koja se uvek na kraju ť pretvore E ovo sam vec jedno proverio i veruj mi to se vise nece dogoditi!(prosle godine mi je od jednog pojacavaca preostalo 4 izlazna tranzistora,nesto kondenzatora itd. a upravo zbog "koncepcije") ť Mislim da je 50W/8 Oma sasvim zadovoljavajuca snaga za po kuci, ť uz par uslova: a) stvar mora da bude ljudski izvedena, b) stvar Da to je apsolutno dovoljno.Da ilustrujem:nedavno sam popravljao pojacavac 2 x 260 W u mojoj maloj radionici(2 x 3 m).Naravno popravio sam ga i ostavio ukljucenog(test kasete su strasna stvar :) ) i sve bi bilo u redu da mi sestra nije prosla kroz radionicu i ugledala jedno dugmence ispod koga pise MASTER i odvrnula do kraja(pogresnog).Epilog: prozor se rasprsnuo na komadice :(( ť ali MOSFET izlazni stepeni su jeftiniji od bipolarnih, istina, ť kada Da to sam primetio.Ah kad se samo setim kako sam prve MOSFET-ove narucivao iz londona...(pa se na carini zadrze i do mesec dana).Odlucio sam se za izlaz sa mosfetovima. ť Torusne trafoe mozes da dobijes i u Beogradu, a nisu losiji od ť Nemackih; usput ces ih platiti isto, ali u dinarima. Njih ti ť treba 3 komada, po jedan za svaki kanal snagasa i jedan za ť napajanje Ja ih nabavljam iz novog sada.Julije Edelinski(ne znam napamet tel.) ih mota po narudzbi i veoma su jeftini i kvalitetni. ť Dalje, uzmi da ti za svaki amper izlazne struje treba 1.000 uF ť elektrolita. 200W/2 Oma zahteva 14,2A - ergo, treba ti oko 10- Mislio sam da je potrebno oko 2.000 ŠF po amperu sto jeste skuplje ali se osecam bolje bas kao i pojacavac :))) ť Dalje, mozes napraviti gramofonski (RIAA) ulaz samo za MM ť zvucnice, a za MC mozes naknadno dodati (to je papreno skup ť sklop!) Gramafon me bas i ne interesuje puno... ť Ako hoces da teras stvar do kraja, trebace ti tri kutije sa ť profilom od 19"; jedna za pojacavac snage, jedna za preamp i ť treca E tu sam te ceko! A gde da ih kupim(znam da ih ima u nemackoj :) ) ť "Burklin"-a za '94, a cene su fco Beograd (rok isporuke 6-7 ť dana Imam katalog iz '93 ť Sve ove delove sam ti naveo jer su to kljucni delovi za seme ť koje imam i koje provereno rade. Za preamp ti treba ukupno 8 ť opa Hvala ti za info jos jednom i shemica ako moze(po mogucnosto NE u orcad-u) Hvala ti puno na dragocenim savetima.BTW znas li gde u BG mogu da se kupe zvucnici 60W/4ŕ ?(nesto prosecno i jeftino,odgovarace i EI-nis)? A evo nesto u vezi cena kod M&G(za dinare ): Elektroliti: 4700ŠF/40V -----9 din 10000ŠF/40V -----19 din 4700ŠF/40V -----15 din 10000ŠF/40V -----20 din 4700ŠF/40V(bez srafa) -----5 din IC: NE 5532 - 7din NE 5534 - 8 din LM 317 - 2 din MOSFET BUZ 20 -6 din Postavio sam sebi jos jedan uslov:sto je moguce vise materijala nabaviti za dinare!(naravno ono sto ne moze....) S Pozdravom :)
hi.fi.221 dveselinovic, -> #220, amarilis
O, pa ti imaš dobavljače za dinare? Bio bih veoma rad čuti tj. pročitati njivove adrese i telefone, uključujući i čoveka iz N. Sada koji mota toruse. VRLO, VRLO rad! Poslaću tu šeme za preamp (2 kom.) i power amp (3 kom.), s tim da power amp-ovi koriste MOSFET izlaze. Lično bih ti savetovao da napraviš onaj sa BUZ FET-ovima - jeste kvazi-komplementaran, ali po meni, svira najbolje od svih MOSFET-ova. Nego, imaš li ti OrCAD 4.2? To bi jako pojednostavilo stvar na sve strane, em manji prenos, em tebi odmah u mašini. Ako nemaš, daću ti ga ja, a bolje za crtanje šema nema, garantujem (kilav je na drugim mestima, al' tu je car). Pozdrav, DVV
hi.fi.222 dveselinovic,
Neko je tražio šemu nekog H/K. E, evo je, opet u dva fajla, jedan za Epson, drugi za HP. To je model H/K 350, 2x35W/8 Oma. Daje +/- 30A u impulsima, brzina je +/- 60V/uS. "F.B" na šemi označava "ferrite bead", feritnu kapljicu, mali RF čok, da ne prooscilira. Pozdrav, DVV hk350.zip
hi.fi.223 dveselinovic, -> #219, evlad
Pa tu se zna, kabl treba da bude što deblji, sa što više niti i od što kvalitetnijeg bakra. Postoje neke teze da treba koristiti debele koaksijalne kablove; to nisam u praksi video, pa ne znam kako radi. Lično koristim QED 79 kabl u dva komada od po 5 metara. Taj kabl se smatrao jako dobrim svojevremeno kada sam ga kupio, a to je bilo 1985. godine. Od tada sam se susreo sa nizom daleko skupljih kablova, a la Monster, van den Hul, itd, a jedini koji bih eventualno uzeo umesto ovog je Ortofon-ov sa 4 devetke (99,99% čist bakar). Inače, znam ljude koji koriste sve i svašta, od standardnih za struju, preko 40 i 70 amperskih iz radnji. Iako to radi, lično bih se uvek opredelio da propisan "speaker cable". Sa druge strane, kao izraziti protivnik mistike i magije, ne verujem u misteriozne osobine ovih ili onih kablova; kada se malo pogledaju njihove astronomske cene, lako se shvati da se tu radi o debeloj ekenomiji, a ne dobrom zvuku. Za vernike u beslovesno skupe kablove, uvek preporučujem poseban audio dodatak "Ear Openers", naravno iz Japana. To su štapići za čišćenje ušiju tretirani posebnom, za audio potrebe napravljenom, solucijom koja smanjuje lučenje ušnog voska, čime se omogućava njihovo dugotrajnije pozitivno dejstvo na zvučne osobine svakog sistema. Jeftino je, svega DM 45 za deset komada - ako imate samo dva uva, to je 5 čišćenja.:-))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.224 evlad, -> #223, dveselinovic
>> Pa tu se zna, kabl treba da bude sto deblji, sa sto vise niti i od >> sto kvalitetnijeg bakra. I da je mrezasto upleten (slicno kao plast od koaksijalnog kabla). Pricali smo o svemu, ali i kablovi znatno uticu na kvalitet reprodukcije so, zbog toga sam i postavio ovo pitanje. Isto tako ima i kablova za spajanje CD i pojacala (oni lepi sa zlatnim dzekovima i ko palac debeli) /* greh na moju dusu jer nazive ne znam ali znam da kosta ... */ [ko prizna pola mu se doda ;)]
hi.fi.228 vstan, -> #220, amarilis
> ť zbog cene. Uzmi od nekog (mene ili nekog drugog, svejedno) > neku ť zaista dobru semu, koja razbija kao koncepcija, pa je > onda ť realizuj ljudski. > > Ako imas nesto zaista dobro i provereno bio bih ti veeeoma > zahvalan ako bi mi poslao(po mogucnosti komplet pretpoj. + > izlazni poj.) Covek, DVV :)), je slao ranije dosta sema. Potrazi ih po proslim konferencijama. Red bi bio da vec JEDNOM neko napravi nesto po njima !
hi.fi.227 vstan, -> #219, evlad
> Nije sve jedno spojiti kutije i pojacalo sa telefonskom zicom > 0.75 ili sa 4.00 kvadrata pletenom licnom (i duzina voda je Naravno da nije svejedno. Resnje sa tel. zicom je najbolje :)) > Pricali smo o pojacalima i zvucnicima. A ono izmedju ? ZICE Dajte recite gde moze da se kupi dobar interkonekcijski kabl (onaj za povezivanje komponenti). DVV ?? (a i ostali!)
hi.fi.225 vstan, -> #212, armitage
> Jedini stambeni problemi, koji mi trenutno padaju na pamet, bi > bili potreba za nabavkom nekakvih blindiranih ulaznih vrata i ------------------------------------------- Problem prevazidjen B))))
hi.fi.226 vstan, -> #215, cnenad
> ŁŁŁ Aman, to nema blage veze sa fazama vec sa EM smetnjama > (zracenjem). > > I kako to spreciti ? Npr. kucistem za industrijski PC :)
hi.fi.229 armitage,
Hej, zar baš niko nema podatke o Sansui-u?! -*- Armitage -*-
hi.fi.230 calex, -> #227, vstan
<!> Dajte recite gde moze da se kupi dobar interkonekcijski kabl <!> (onaj za povezivanje komponenti). Ja se spremam da potražim isti, pa ću da javim kako sam prošao. Iz nekih poruka ovde a i u nekim drugim konf, stekao sam utisak da u Bgd i nemate baš neku ponudu ;>. Ovih dana ću da malo obiđem neke radnje pa da snimim situaciju. Ako ko ima neku želju, da je imam u vidu. :)) pozdrav, Cale....
hi.fi.231 kanki, -> #170, vstan
>>> Moze li nesto u kratkim crtama o pojacalu Technics SUV 670 >> >> Izlazni stepen je jedan veliki integralac (STK kolo), sto >> bas nije neko kvalitetno resenje. ********** >> * * SVI 3201 Ako moze nesto tehnickih i monetarnih karakteristika... (snaga sin.i muz, s/n, kosta toliko vani, ovdje, a moze se naci i za..)
hi.fi.232 kanki,
Za DVV Ja u vezi MOS200.zip Mogu li te fajle u neki drugi format npr: gif,bmp,cdr,tif.... ili nesto sto prima Corel, jer nemam Orcad, a sa MOS200HP sam nekim konvektorom u PCX dobio sliku 2600x2400 ???? goran ps. Ako ima neko neku ideju kako da ovo stampam....
hi.fi.233 dveselinovic, -> #232, kanki
Opaaaaa, bato, di si ti krenuo? Ono je print fajla, samo ga bačiš na Espon matrični ili HP laser, po mogućnostima. Nema nikakvih konverzija, ne treba ti, samo ti treba jedan štampač. Pozdrav, DVV
hi.fi.234 dveselinovic,
Ljudi, hajde da se dogovorimo ovako. Da ja ne bih upload-ovao mnogo kB, od sada na dalje ću vam sve šeme slati kao print fajlove za 9-iglične Epson štampače, ali u hex rezoluciji, tj. 240x216. To daje sasvim lepo vidljivu i urednu šemu na bilo čemu što je kompatibilno sa Epson MX/RX/FX modelima, a to će reći sa svim i svačim. Ko hoće bolje, ili specijalno, može da dobije OrCAD 4.2 šemu, pa nek' sam štampa na čemu mu je volja. Pozdrav, DVV
hi.fi.235 amarilis, -> #210, dveselinovic
ť 120W/4 Oma kosta, sac metodom, oko DM 250 u delovima bez kutije Salji ako mislis da je kvalitetno!
hi.fi.236 amarilis, -> #221, dveselinovic
ť O, pa ti imas dobavljace za dinare? Bio bih veoma rad cuti tj. - M&G electronic Obilicev venac 88 18000 nis 018/22-462 -Itc electronic Sindjeliceva BB 35210 Svilajinac tel. 035/312-663 312 042 fax 035/89-213 -ELGO electronic 018/331-965 335-632 fax 320-802 -RTV servis SVETA tel/fax 018/325-520(ovi imaju svasta) -SD electronic Bice jos /trenutno ne mogu da se setim telefona/ -Toroidni transformatori "JULJE EDELINSKI" Pentrovaradin tel\fax 021/433-439 Namotavanje po narudzbi i specijalnim zahtevima! od 10-10000 VA.Popust za vece kolicine i placanje u napred! (pri narucivanju kazi da ostavi duze izvodi jer ih skrati pa ti posle treba lupa :) ) ť Nego, imas li ti OrCAD 4.2? To bi jako pojednostavilo stvar na ť sve Imam orcad ali su mi naprasno isparile biblioteke i jos neke stvarcice pa je postao toliko bezvredan da sam ga DELETE-ovao :((((((())))))).Salji i pojednostavi mi stvar!
hi.fi.237 amarilis, -> #228, vstan
ť Covek, DVV :)), je slao ranije dosta sema. Potrazi ih po ť proslim Jeste slao ali nista od toga me nije impresioniralo(bar one koje sam video) a kao sto (ne)znas meni treba nesto KVALITETNO!
hi.fi.238 jegor, -> #233, dveselinovic
A, sta mi sa LaserJetom da radimo? Probao sam da odstampam jednu od tih sema kako si rekao, stampac namigne par puta i nista. Sta da radim?
hi.fi.239 jegor, -> #227, vstan
Javi se na 497-953. Trazi Nenada. I citaj male oglase :)))
hi.fi.240 zqusovac, -> #224, evlad
>>> Pa tu se zna, kabl treba da bude sto deblji, sa sto vise niti i od >>> sto kvalitetnijeg bakra. > > I da je mrezasto upleten (slicno kao plast od koaksijalnog kabla). UPOMOC! Ja bacih neki dan u male oglase, ali nista. Pre neki dan sam, tokom selidbe u pola cetiri nocu (dobra organizacija, nema sta) zalupio vrata od kola i istim presekao jedan audio kabl napola, pa sad nemam cime da povezem zvucnike. Zna li neko gde ima kvalitetnog kabla (ne bih da kupujem telefonski ;) poz, zq
hi.fi.241 amarilis, -> #224, evlad
ť Isto tako ima i kablova za spajanje CD i pojacala (oni lepi sa zlatnim ť dzekovima i ko palac debeli) A sto ne bi koristio opticke kablove? O optickim kablovima i CD-u u trecem nastavku(mislim...) Evo nesto o CD-u(bice jos kad stignem da prekucam tj. nateram izvesnu osobu da to uradi za mene ;> ).Dakle: Uprkos svemu sve je vise vlasnika opsenarske kutije koji su stoicki podnosili smicalice kojima ih je obilato obdrivalo visoko turazno okretalo srebrnastog diska,smatrajuci da tako mora biti. Oni malobrojni,nikad zadovoljni(tweakeri) ubrzo su primenili neke trikove u nadi da ce nedacama koje donosi digitalni zapis.Za one inertnije koji se jos nisu upustili u tesku bitku pokusacu sublimirati odbrambene mere protiv uvek budnog protivnika.Pre svega treba napomenuti da cak ni entuzijasti neidu unutra,unutrasnjost je zabranjeni grad!(bar za 98,675% korisnika).Trojanski nacin borbe ne dolazi u obzir no svi ostali putevi za borbu su otvoreni. PRVA NEVOLJA: VIBRACIJE PLAYERA Iako nije osetljiv za smestaj ako analogno vrtilo ploca,Cd player ni izdaleka nije neovisan.Ne ponasa se seizmografski kao analogni rodjak,jer opticki citac ne moze apsorbovati vibracije kao zvucnica.Medjutim vibracije mogu potrstti plocu i znatno otezati pa i onemoguciti fokusiranje laserskih zraka na aluminijskom zaslonu dika.U najtezim slucajevima podrhtavanja se ispoljavaju kao preskakanje, a kada su vibracije permanentne,cuje se sve manje i manje zvuka.Stradali su odgovarajuci elektronski sklopovi.Sve su to ekstremi pa vas to ne bi(bar ne previse :) ) trebalo zbrinjavati. Postoji zgodan izraz -jitter neprevediv na nas jezik,ali ni lako objasnjiv.Rec je o nepreciznosti ocitavanja i prenosenja informacija upisanih na disku.Pre nego sto stignu u d/a konvertor svi bi impulsi trebali biti jednake sirine.Medjutim,usled jittera nisu.To znaci da nedefinisani,nefokusirani i fazno neokorektni ulaze i d/a konvertor.Sonicni ishod toga je kasnjenje zvuka u fazi,nedefinisanost detalja i sinteticki karakter.Jitter se moze leciti ali ne i spreciti.Neki proizvodjaci to resavaju elektronikom,ugradnjom posebnog kvarcnog sata pre d/a konvertora,koji ujednacavaju sirinu impulsa,i njihovo trajanje.Iako sklop sasvim dobro funkcionise on je jos jedan elektronski(korekcioni) elemenat na putu signala a zna se sta to znaci za njegovu izvornost.................. NASTAVICE SE
hi.fi.242 evlad, -> #227, vstan
>> Naravno da nije svejedno. Resnje sa tel. zicom je najbolje :)) I da nije kraca od 30 metara :))). ps. ovo sam video u jednom kaficu na BOSE kutijama i neki japanski pojacavac [bez komentara]
hi.fi.243 ilotina,
HI! Kakva su vaša iskustva sa stavljanjem onih šiljaka (valjda titanijumskih) ispod zvučnika? Pošto su? Ivan
hi.fi.244 kanki, -> #229, armitage
>>Hej, zar baš niko nema podatke o Sansui-u?! >> >>-*- Armitage -*- Imam neki mali katalog od prije 2-3 godine. Nema tehnickih podataka, nego nesto teksta od 4-5 recenica o svakom uredjaju, ali na Njemackom, pa ako treba neki ti reci. Lista uredjaja: kompakt diskovi pojacala dekovi risiver RZ 1000 CD - X 901 B - 2101 DX111HX zvucnik SPX300G X 701 C/B - 2101 DX705 gramofon SR 222MKV X 701i B - 2102 DX701 muz.stub PA 201iCD X 501i B - 2301 DX301i PA 301iCD X 510M AUX 90 G autokaset.RX 7100F X 301i AUX 501 autopojac.SMX700 V 1000 AUX 701 SMX500 X 711 AUX 201 X 311 AUX 911DG AUX 111 Inace ovo mu dodju kao nesto kvalitetniji uredjaji (po Sansuiju)
hi.fi.245 vstan, -> #230, calex
> <!> Dajte recite gde moze da se kupi dobar interkonekcijski kabl > > Ja se spremam da potrazim isti, pa cu da javim kako sam prosao. > Iz nekih poruka ovde a i u nekim drugim konf, stekao sam utisak > da u Bgd i nemate bas neku ponudu ;>. Ovde se jedan nudio da mi nabavi jos zimus pa nista. Posle nije nasao shodno ni da odgovara na mail. Sramota. Necu da ga imenujem. >Ovih dana cu da malo obidem neke radnje pa da snimim situaciju. >Ako ko ima neku zelju, da je imam u vidu. :)) Treba mi za pocetak jedan (par) od 75cm da vezem CD kako treba. Dakle i ovog puta racunam na tebe :))
hi.fi.246 vstan, -> #237, amarilis
> ť Covek, DVV :)), je slao ranije dosta sema. Potrazi ih po proslim > > Jeste slao ali nista od toga me nije impresioniralo (bar one koje sam video) ------------------------------------ Opa ;)
hi.fi.247 vstan, -> #239, jegor
> Javi se na 497-953. Trazi Nenada. I citaj male oglase :))) ----------- Ako mislis na ove "nase" tu nije odvano bilo. Zvacu. Hvala :) Jos da calex javi posto je u njegovom kraju :)
hi.fi.248 vstan, -> #242, evlad
>>> Naravno da nije svejedno. Resnje sa tel. zicom je najbolje > :)) > > I da nije kraca od 30 metara :))). Za duzinu neznam, ali se neki kunu u tel.zicu :)
hi.fi.249 vstan, -> #243, ilotina
> Kakva su vasa iskustva sa stavljanjem onih siljaka (valjda > titanijumskih) ispod zvucnika? Posto su? Pretpostavljam da bas titanijum nije potreban. Liveno gvozdje obavlja stvar.
hi.fi.250 cnikola, -> #230, calex
█> <!> Dajte recite gde moze da se kupi dobar interkonekcijski kabl █> <!> (onaj za povezivanje komponenti). Bilo ih je svojevremeno u prodavnici Music Box na Tasmajdanu.Mislim da su bili Monster-i.U istoj ulici malo nize, i prekoputa otvoren je Hi-Fi centar.Tamo jos nisam zalazio, ali vrlo verovatno da imaju tako nesto... Nikola
hi.fi.251 dveselinovic, -> #246, vstan
Jesam obećao, ali se firma preko koje sam to nabavio raspala. Srpska posla, posvađali se oko organizacije, tj. para.:-))))) Sada više ne postoje, ali čačkam neke druge izvore. Polako. A nisam zaboravio. Ako ti se žuri, evo skinuću neki od mojih, nije mi frka. Samo pazi, to je 2 m dugačko. Pozdrav, DVV
hi.fi.252 dveselinovic, -> #235, amarilis
> Salji ako mislis da je kvalitetno! Ja slao, a ti me opljuvao kako ti to nije dovoljno kvalitetno. Šta je tebi "dovoljno kvalitetno"? Koji kriterijum da koristim? Eto na primer BUZAmp. Jeste da koristi Siemens MOSFET izlazne tranzistore, ali je kvazi-komplementaran. Većina ljudi se zgrozi kada shvati da nema N i P kanala, već samo N kanal, pri čemu *UREDNO* zaborave na objektivne prednosti kvazi-komplementarnosti. Na primer, pitanje simetrije pobude je automatski rešeno, jer isti tipovi imaju istovetne osobine, pa su Ton, Tstore i Toff po defi- niciji isti, a i sam znaš da je to praktično nemoguće sa N i P tehnologijom, bez obzira da li su VFET-ovi, MOSFET-ovi ili klasični bipolarci - slični da, čak i jako slični, ali isti - nikada! Sa minus strane, činjenica je da su izobličenja u kvazi-komple- mentarnim izlazima nešto veća, i to dominantno parnih harmonika. Sad bih mogao reći da time samo više nalikuju cevkama, kod kojih ionako dominiraju izobličenja parnih harmonika, ali neću to reći. :-)))) Da se ne zezam bez veze, evo podataka za dva uređaja, pa ti meni reci da li ti je to dovoljno kvalitetno: OSOBINA/MODEL BUZ 80 BUZ 120 Izlazna snaga za data THD 2x70W/4 2x150W/4 i IM izobličenja, 20-20.000 Hz 2x50W/8 2x100W/8 Impulsna snaga prema DIN 45500 2x90W/4 2x240W/4 2x60W/8 2x130W/8 T.H.D., 20-20.000 Hz, 0... max. < 0,05%/4 < 0,05%/4 trajne snage < 0,04%/8 < 0,03%/8 I.M. (SMPTE, DIN 45500) < 0,07% < 0,07% Odziv učestanosti: 1 W 20 - 20.000 Hz +/- 0,1 dB 5 - 250.000 Hz, -3 dB Odziv snage za THD=0,5%(*) 5 - 70.000 Hz, -3 dB Faktor potiskivanja (damping > 60, 4 oma > 200, 4 oma factor), 40 Hz > 120, 8 oma > 400, 8 oma Odnos signal/šum: 50 mW > - 73 dB > - 73 dB Nominalna snaga > - 105 dB > - 108 dB Potrebno napajanje: Minimum +/- 36 V +/- 46 V Maksimum +/- 42 V +/- 55 V Potrošnja struje: Maksimum 2 A 3 A Pri kratkom spoju 1 A 1,5 A (*) Ovo je pravo merenje. Da je merio u apsolutu, tj. sa neograni- čenim faktorom izobličenja, dobio bi mnogo veću brojku, ali pošto nama trebaju i mala izobličenja, nas zanima opseg snage uz takva mala izobličenja, a ne sa 50% THD-a. Autor projekta je Herr Schneider, inače glavni inženjer firme Siemens zadužen za razvoj MOSFET tehnologije, a projekat je objavljen u renomiranom časopisu "Elektor" (nemačko izdanje). Lično sam čuo samo jednu verziju ovog uređaja, i to u maksi izdanju, uz minimalne modifikacije originalnog kola (ništa suštinski nije menjano, samo su izvršene nužne izmene na ulaznom stepenu kako bi umesto dva diskretna primio dualni LM 394 tranzistor i dodato je DC servo kolo, koje zamenjuje elektrolit u povratnoj sprezi i po meni čisti zvuk). U originalu, napajanje potiče iz trafoa od 400 VA i koristi paralelno vezane elektrolite od 4.700 uF za ukupno 18.800 uF iz jedne tačke za oba kanala. Momak koji ga je napravio je to odradio kao dual mono verziju - svaki kanal je imao po jedan trafo od 300VA i 4 elektrolita od po 4.700 uF, odnosno 50% veći trafo i 100% veće elektrolitske kapacitete. žovek je imao AR3a Improved zvučnike, poznate po čak izuzetno teškom modulusu impedanse, koji na mestima pada ispod 3 oma sa faznim pomerom od oko 50 stepeni. To daje ekvivalent impedanse od oko 1,8 oma, što je blago rečeno gadno za pojačavač. Puna snaga bi podrazumevala oko 19,2 A u impulsima; nisam merio pa ne smem da se zakunem, ali mislim da je toliko i odlazilo u zvučnike, ili bar nešto jako blizu tome. Zato ćete me razumeti ako kažem da je to jedini MOSFET pojačavač za cenu manju od $ 3.000 koji sam čuo i koji mi se dopao kao kvalitetan uređaj. Tog momka sam inače upoznao preko drugara, video tada (1992. godine) i nikada više. U originalu, pojačavač je zaštićen prostim osiguračima od kratkog spoja, a elektronskim kolima od pregrevanja. Lako je upasovati i zaštitu od prekomernih jednosmernih napona i uključenjem sa kašnjenjem. Uređaj koristi klasične BC 414/237/307/546/556 tranzistore, malo ređen BF 869/870 tranzistore i jeftine Siemens BUZ 20 MOSFET N kanalne tipove. Kao što rekoh, procena cene koštanja pravljenja izvorne šeme je oko DEM 250 maksimum, ali ako se ide na veće ili više elektrolita, dva jača umesto jednog trafoa, itd, to će se nužno odraziti na cenu, po mojoj proceni, za daljih DM 100. Sve to je bez kutije, a dobra 19 colna profesionalna kutija u Nemačkoj košta oko DM 120-160. To bi značilo da kod nas koštala oko 40% više, recimo DM 225. Zajedno sa delovima u proširenoj, "To-the-Max" verziji, celi uređaj bi koštao DM (350+225) 575, što je fenomenalna cena za takav uređaj i to tako zapakovan. A bogami i za datu snagu. Pa još ako neko poželi da se poigra sa balansiranim XLR vezama, a pride radi i pretpojačavač, eto mu za *MAKSIMUM* DM 1.000 bolesnih uređaja koje bi komercijalno platio, tvrdim to, bar 4 puta više. Uzgred, mogu da fotokopiram izgled štampane ploče, ali je uveličan, pa bi bilo potrebno svesti ga na pravu meru. Ako je neko voljan da ga precrta na hamer ili paus u potrebnoj dimenziji, ja sam voljan da učestvujem u troškovima pravljenja pločica. Pozdrav, DVV
hi.fi.253 dveselinovic, -> #236, amarilis
> Imam orcad ali su mi naprasno isparile biblioteke i jos neke > stvarcice pa je postao toliko bezvredan da sam ga DELETE-ovao > :((((((())))))).Salji i pojednostavi mi stvar! Ti se šališ? 8 AT zipovanih disketa da ti pošaljem? Sitnicu od 9 MB? Bratac, ako ti treba, izvoli dođi da ga pokupiš, ali da ti ga šaljem, jok ja. A tebi hvala na adresama i telefonima, zadužio si me. Za revanš, ja ću ti pokloniti dosta lepih šema.:-))))))))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.254 dveselinovic, -> #238, jegor
> A, sta mi sa LaserJetom da radimo? Probao sam da odstampam > jednu od tih sema kako si rekao, stampac namigne par puta i >nista. Sta da radim? žudno, kod mene radi kada kažem: COPY /ime fajla/ lpt1: <ENTER> Ima li neko drugi sličan problem? Kako stoji stvar sa matričnim štampačima? Inače, sve ovo je kaka, za one koji stvarno znaju šta da rade sa tim šemama, OrCAD je nužnost i tu nema Boga, a onda nema ni problema sa in situ štampanjem. Pozdrav, DVV
hi.fi.255 dveselinovic, -> #240, zqusovac
> Pre neki dan sam, tokom selidbe u pola cetiri nocu (dobra > organizacija, nema sta) zalupio vrata od kola i istim presekao > jedan audio kabl napola, pa sad nemam cime da povezem zvucnike. > Zna li neko gde ima kvalitetnog kabla (ne bih da kupujem > telefonski ;) E moj Kuso, ništa se nisi promenio evo već 10 godina! Nikad čovek od tebe. :-))))))))) Šalu na stranu, poveži brate prekinute delove kabla. Uvij dobro žice zajedno, zatim ih lemilicom dobro natopi kalajem, a za kraj velikodušno obmotaj lemove izolirbandom. Zašto bi uopšte kupovao bilo šta, nema potrebe, pa nije to sada za bacanje zbog jednog prekida. Pozdrav, DVV
hi.fi.256 dveselinovic, -> #243, ilotina
> HI! > Kakva su vaša iskustva sa stavljanjem onih šiljaka (valjda > titanijumskih) ispod zvučnika? Pošto su? Khm. Šiljak nije automatika. Poenta je da se čak i stub na kome stoji zvučna kutija (da, da, čak i "Infinity" :-)))), o samoj kutiji da i ne govorimo, odvoji od poda. Razlog je uticaj na kvantitet, a u velikoj meri i na kvalitet basova, na koje pod sasvim sigurno utiče, samo se ne zna tačno kako. Može da pojača basove do ludila, može da ih zamuti do ludila, ili neka kombinacija ta dva ludila. E sad, ako se kutija nalazi na ogoljenom podu (beton, linoleum, parket, itd), ispod kutija/stuga treba staviti gumene nožice. One će odvojiti zvučnik od poda i pride upiti malo vibracija zbog prirodne elastičnosti. Šiljci ti trebaju samo ako su kutija/stub na tapisonu ili tepihu. Oni će prirodno upijati zvuk, pa ćeš imati obrnut slučaj od stajanja na golom podu, umesto hipertrofije, imaćeš nepravedno nametnute sankcije na basu, tj. biće potisnut i/ili zamućen. Sem toga, kutija će biti nestabilna. Sa šiljcima, očistićeš bas jer ćeš em učiniti kutiju stabilnom, em ćeš je odvojiti od poda, što će basove vratiti na normalu, tj. na ono što je projektant i hteo da budu. Takođe ćeš se verovatno odvojiti i od tvoje glave, jer kada ti keva uklaviri da si za ljubav dobrog zvuka probo njen tepih nekim tamo šiljcima, beri kožu na šiljak.:-)))) Odavaćeš najčistije visoke tonove u gradu u tempu od 128 dB/1 šamar/100 metara.:-))))) Klasično delo pod nazivom "La Concerto di Mamma" - Tutta Forza Richard Wagner 7,62 mm, con staccatto di Uzi.:-))))))))) Pozdrav, DVV P.S. Ti si bre brat Hramanista. Znaš da je Harman/Kardon vlasnik firme "Infinity"?
hi.fi.257 dveselinovic,
Nego ljudi, mi grešimo. Ne mislim na ono noću, mislim na ovo ovde. Gubimo silno vreme prepirući se oko upload-a, oko ovog ili onog. Mislim da smo jako neefikasni i mislim da ima i bolji način. Hajde da se dogovorimo šta sve želimo, pa da se onda zajednički angažujemo i napravimo sopstvene kitove. Pa neka ih svako pravi prema mogućnostima, a imaće gde i da ih čuje pre pravljenja, o pristupu praktičnom iskustvu da i ne govorim. Ima nas ovde par veterana, dovoljno da nešto odradimo. Uzmite moju nedavnu diskusiju oko cene H/K u odnosu na neki Pioneer ili Technics. Razumljivo je da je čoveku teško da se odrekne DM 1.300 onako u taku, a sa druge strane, jednako je razumljivo da želi dobar uređaj. Ako sastavimo kitove, isti taj čovek može u postupnim koracima da sastavlja kit. Na primer, prvo kupi pločice, pa trafoe, pa elektrolite, pa elektroniku, pa na kraju kućišta. Trik je naravno u tome što je gadno napraviti filmove i štampu, a posle je već mnogo lakše. Plus, tu je i iskustvo pošto je šta i gde treba kupiti, ko valja a ko ne od dobavljača, kako ovo, kako ono, pa ako nešto krene naopako, biće ljudi sa iskustvom koji će moći da pomognu oko rešavanja problema. Dopunska dobit je što bi sa ovakvim razvojem mogli ujedno da razvijamo i specijalne želje, na primer aktivne kutije. Isti pojačavač će sasvim lepo raditi i sam za sebe, i kao posvećeni uređaj u aktivnoj kutiji. Ili, kad smo već kod toga, kao stereo ili mono varijanta. Stvar je izbora šta ćemo uzeti kao zajednički projekat - da li ćemo se dogovoriti oko ove ili one šeme, a kriterijum treba da bude ono za šta je najveći broj zainteresovan. Naravno, postoje neke među-mogućnosti: na primer, ako se neko opredeli za IC tehniku pretpojačavača, nema prepreke da u slučaju gramofonskog ulaza (RIAA MM/MC) otstupi od ostatka i napravi ga u diskretnoj tehnici. Još ako budemo pametni pa standardizujemo dimenzije pločica, dobićemo dopunsku prednost modularnog pristupa, tj. drastično olakšanog procesa zamene jednostavnije za složeniju, lošije za bolju, jeftinije za skuplju, starije za novu tehniku. Tada razvoj dobija svoj puni smisao jer svi dobijamo. Kada kažem "podelimo posao", mislim na sledeće - jedan neka zamisli štampu i baci je na milimetarski papir, drugi neka je precrta na paus, treći neka pronađe gde mogu da se dobiju sendvič stampe (bakar/zlato/kalaj), četvrti neka juri trafoe, peti kutije, šesti delove, itd. U proseku, posao se deli na više ljudi, informacije potiču iz više izvora, a razmena je drastično olakšana. Pa ako neko poželi da pravi i prodaje takve uređaje, što da ne, ravno mu polje. A ako je neko 100% savladao tehnologiju pravljenja štampe na PC- u, neka se javi, taki mi treba, ja taj deo nikako da uspem da odradim. Pozdrav, DVV
hi.fi.258 funky,
žitah u jednom novijem broju američkog stereophila o CD-R uredjaju Meridian Test je inače na 10-tak strana, a ono što me je začudilo (a i tipa koji je testirao) je da KLON (ili CD-R kopija CD ploče) zvuči *mnogo* bolje od ori- ginala. Citiram: "The very first thing i did with the CDR was digital copy(more accurately, clone) CD to CD-R and listen to the two discs played back on the CD-R using a transport feeding the Ultralink *(ovo je D/A konverter firme PS audio, inače se svi tamo kunu u njega, a košta samo 2000 $)*.I was very curious about this aspect of CD-R. I should reiterate that the data on the CD-R will be bit-for-bit identical to that of the source disc. the process is merely a copying of numbers After listening to the source disc in the CD-R, I played the clone-with the same transport, D/A,interconects... I was shocked! The diference was NOT subtle. It wasn't one of those differences in which you listen to one, then the other, then go back, and finally discern a slight difference. The improvement in the CD-R copy was imediatelly obvious. Moreover, the difference was greater than between CD and DAT" S obzirom da i sam imam DAT sony, i da je prilikom digitalnog snimanja razlika odmah čujna, mogu tek da zamislim onu razliku koja je veća od ove. I dalje: (što prodadoh skener :((( "On Sara K's CLOSER THAN THEY APPEAR (Chesky JD67) *(ovaj disk imam)*, the CD-R had a greater spaciousness, air, bloom, and liquidity compared to the original disc. Individual instrumental outlines were less homogenized and took a new sense of bloom. On CD_R copy, drums were distinctly farther from the listener then when heard from original CD, reveiling CD-R's greater soundstage depth" Zašto je to tako? Obratite pažnju, ovo je vrlo interesantno; "why would a bit-for-bit identical CD-R sound better then the source CD from whics it was made? The first hint I had that CD-R copy sound better then standard CDs came at the 1989 Microsoft CDROM convention. I was working for a CD manufacture at the time and manned our booth at the convention. We had a CD analyzer and osciloscope setup, inviting showgoers to see how well their CD-ROMs were made. The idea was to demonstrate our superor disc quality and lower error rates. The booth next to us had a Yamaha CD recorder, then costed $40.000. When they brought over a disc for a testing, i was shocked: the disc made on the CD_R had a very low BLER (block error rate) of 11, and an extraordinary clean EFM signal. In fact, the signals from this disc were far better than from any manufactured disc I'd seen.At the time, I never occured to me that this could result in better sound; "bits is bits",right? WRONG.It has become increasingly clear that the quality of EFM signal recovered from the disc is an important factor in sound quality. CD-R s unique method of buring pits (* ranije je objašnjeno kako CDR snima *) results in a much cleaner pit shape then a laser mastering used at the CD factory. The quality of the EFM signal is directly related to pit shape. And the better EFM signal, the lower level of intrinsic jitter in the datastream. This brings up another question: Because pit shape affects the EFM signal, which afects the CD quality, can different laser mastering machines have varying sonic quality ? Doug Sax on Sheffield Lab (* kuća čiji diskovi koštaju po 30 $*)thinks so. He told me years ago - before any of these factors were known or discussed - that the same master tape he sent to different manufacturing plants prodused discs of different sound quality. We may soon know the answer. I've heard a rumor that Philips is working on a process by which a CD-R disc can serve as the master from which molded discs can be replicated. Stay tuned " Inače, sistem za test se sastojao iz : Audio research LS2 line preamplifier sa Mark Levinson 23.5 snagašem (izmedju AudioQuest LAPIS interconect). Levinson je terao Hales system two Signatures sa Muse model 18 woofer-om. A/D converter Manley reference 20bit 128X oversampling ($7000) koji inače služi za snimanje ViTaL diskova sa analognog mastera, D/A je PS Ultralink, transport sa kojim je poredjen transport CDRa je Theta Datapro sa AudioQuest digital pro kablovima izmedju. Dakle, može se zaključiti da je sistem bio dovoljno dobar da se vidi pouzdano šta je bolje a šta lošije. U sledećem delu, više o tome kako je teklo snimanje "brzo odlazećih" vinil ploča na CD-R "zauvek pohranjene" sa gramofona od 20.000$ preko Manleya A/D na CD-R i direkno na CD-R koristeći njegov ugradjeni A/D. stay tooned :)
hi.fi.259 calex, -> #244, kanki
<!>>> Hej, zar baš niko nema podatke o Sansui-u?! <!> Imam neki mali katalog od prije 2-3 godine. Nema tehnickih <!> podataka, nego nesto teksta od 4-5 recenica o svakom uredjaju, <!> ali na Njemackom, pa ako treba neki ti reci. žini mi se da ja imam neke iz sličnih godišta, valjda su tu i ovi modeli. Mislio sam da je to bajato pa se nisam ni javljao. Imam dosta njihovih prospekata, ali od '74 pa do negde pre 2-3 godine. Ako te neki konkretni modeli interesuju, navedi ih, to može da se nađe možda na drugim mestima <časopisi na pr>. pozdrav, Cale....
hi.fi.260 evlad, -> #240, zqusovac
>> sta) zalupio vrata od kola i istim presekao jedan audio kabl napola, pa >> sad nemam cime da povezem zvucnike. Zna li neko gde ima kvalitetnog >> kabla (ne bih da kupujem telefonski ;) Preseces i ovaj drugi na isto mesto pa imas dva para, pa pravo u Mali oglasi. Salu na stranu u Kikindi toga nema ooodavno, i oni sto su redovno donosili tehnicku robu su se "bacili" na benzin i druge stvari koje lakse donose profit.
hi.fi.261 evlad, -> #241, amarilis
>> A sto ne bi koristio opticke kablove? Cijena ? [Halo Bing, kako brat ? AH opijet su ga scepali ... (c) Alan Ford]
hi.fi.262 calex, -> #254, dveselinovic
<!>> A, sta mi sa LaserJetom da radimo? Probao sam da odstampam <!> žudno, kod mene radi kada kažem: <!> COPY /ime fajla/ lpt1: <ENTER> <!> Ima li neko drugi sličan problem? Kako stoji stvar sa matričnim Štampanje print fajlova ide sa opcijom /b, znači binarno kopiranje. U konkretnom slučaju najjednostavnije je: copy/b mos200hp prn <ENTER>, naravno za laserske štampače <važi i za četvorke, probano na 4P. Ovde ima nevažnih kombinacija, da li prn ili lpt1:, da li /b na kraju komande ili posle copy, ja sam navikao na ovu kombinaciju, radi bez greške. Za matrične, normalno, sve isto samo je fajl drugi <mos200ep>.:)) pozdrav, Cale....
hi.fi.263 dcolak, -> #256, dveselinovic
│ Klasično delo pod nazivom "La Concerto di Mamma" - Tutta Forza │ Richard Wagner 7,62 mm, con staccatto di Uzi.:-))))))))) Zar Uzi nije 9mm PARA? :->>> Sledge DAMMIR!
hi.fi.264 dr.grba, -> #241, amarilis
>> Postoji zgodan izraz -jitter neprevediv na nas jezik,ali ni lako Nervoza.
hi.fi.266 vstan, -> #250, cnikola
> █> <!> Dajte recite gde moze da se kupi dobar interkonekcijski kabl > > Bilo ih je svojevremeno u prodavnici Music Box na > Tasmajdanu.Mislim da su bili Monster-i. Tamo su drali. >U istoj ulici malo nize, i prekoputa otvoren je Hi-Fi centar.Tamo jos >nisam zalazio, ali vrlo verovatno da imaju tako nesto... Centar je otvoren ima jedno godinu ipo, ali kablove ranije ne vidjah.
hi.fi.265 vstan, -> #251, dveselinovic
> Srpska posla, posvadali se oko organizacije, tj. para.:-))))) > Sada vise ne postoje, ali cackam neke druge izvore. Polako. > > A nisam zaboravio. Ako ti se zuri, evo skinucu neki od mojih, > nije mi frka. Samo pazi, to je 2 m dugacko. 2 m je mnogo. Toliko mi se bas ne zuri mada je proslo 6-8 meseci :( Valjda cu da docekam ?
hi.fi.267 evlad, -> #248, vstan
>> Za duzinu neznam, ali se neki kunu u tel.zicu :) Da, za HI FI telefon ;).
hi.fi.268 evlad, -> #257, dveselinovic
>> A ako je neko 100% savladao tehnologiju pravljenja stampe na PC- >> u, neka se javi, taki mi treba, ja taj deo nikako da uspem da >> odradim. Ima toga kod mene u firmi **, ali nije na PC-ju vec na CV pod UNIX-om. Posle toga se salje u EI NIS na "filmovanje". ** u pitanju je DD Livnica Kikinda.
hi.fi.269 armitage, -> #240, zqusovac
> Pre neki dan sam, tokom selidbe u pola cetiri nocu (dobra organizacija, nema > sta) zalupio vrata od kola i istim presekao jedan audio kabl napola, pa sad Jedno pitanje: koliko se gubi na kvalitetu zvuka, ako se kablovi za zvučnike 'nastavljaju'? -*- Armitage -*-
hi.fi.270 dveselinovic, -> #269, armitage
Ako se ljudski sastave, dobro umotaju pa zaleme, ubio me Bog ako iko igde čuje razliku. Pozdrav, DVV
hi.fi.271 kanki, -> #233, dveselinovic
>> Opaaaaa, bato, di si ti krenuo? U štampanje, pa u skuplja..... >> Ono je print fajla, samo ga bačiš na Espon matrični ili HP >> laser, po mogućnostima. Nema nikakvih konverzija, ne treba ti, >> samo ti treba jedan štampač. E pazi sad, imam na raspolaganju dva lasera Xerox 4045 i dvije Fujitsu-e (dx2200 i dx2400) i neće :(. Ali snasao sam se nekako (napravio TIF fajl 3500x4700), oštampao i malo po malo sklopio šemu:). goran ps. Jel može ranije šeme okačene uz poruku 2.271 EXTRA.5 Linear audio system MEGA 1 = LAS.ZIP prebaciš u HP format?
hi.fi.272 kanki, -> #234, dveselinovic
>> Ljudi, hajde da se dogovorimo ovako. Da ja ne bih upload-ovao >> mnogo kB, od sada na dalje ću vam sve šeme slati kao print >> fajlove za 9-iglične Epson štampače, ali u hex rezoluciji, tj. >> 240x216. To daje sasvim lepo vidljivu i urednu šemu na bilo Neeeeee, daj u HP to je lakše prebaciti u pcx pa poslije obraditi, nego za Epson. Nego moze li to u npr TIF format?
hi.fi.273 dveselinovic, -> #272, kanki
Koliko znam, ne može, jedino sem štampanja iz samog programa može štampanje u disk fajl. Eh, da može u PCX format, sve bih probleme rešio, moglo bi da se štampa i iz Windows-a bez ičeg drugog. Pozdrav, DVV
hi.fi.274 kanki, -> #259, calex
>><!>>> Hej, zar baš niko nema podatke o Sansui-u?! ---> Ovo rece -*- Armitage -*- >> žini mi se da ja imam neke iz sličnih godišta, valjda su tu >> .... >> godine. Ako te neki konkretni modeli interesuju, navedi ih, to Hvala ti, ali mene Sansui ne interesuje jer sam prodao neke komponente koje sam imamo... >>pozdrav, Cale.... pozdrav goran ps. Sansui dek (od midi linije) model D990, haos, jedna od mogućcnosti mu je da može da miksuje već snimljenu pjesmu...
hi.fi.275 dr.grba, -> #264, dr.grba
>>>> Postoji zgodan izraz -jitter neprevediv na nas jezik,ali ni lako >> >> Nervoza. Zaboravio sam, ima još bolji, ali iz slenga: pudravci. žak bi se i prevod poklopio: I got jitters - Imam pudravce (((:
hi.fi.277 calex, -> #274, kanki
<!> ---> Ovo rece -*- Armitage -*- <!> Hvala ti, ali mene Sansui ne interesuje jer sam prodao neke Moja greška, hteo sam da se nadovežem a ispalo je da sam tebi ponudio prospekte. Ogovor je trebalo da ode na drugu adresu.
hi.fi.276 calex, -> #271, kanki
<!> E pazi sad, imam na raspolaganju dva lasera Xerox 4045 i dvije <!> Fujitsu-e (dx2200 i dx2400) i neće :(. <!> Ali snasao sam se nekako (napravio TIF fajl 3500x4700), oštampao Xerox 4045 nema HP emulaciju, tj ona se može naknadno dodati. A kako praviš TIF od HP print fajla?
hi.fi.278 zqusovac, -> #275, dr.grba
> I got jitters - Imam pudravce (((: PuNdravci. poz, zq
hi.fi.279 amarilis, -> #252, dveselinovic
ť OSOBINA/MODEL BUZ 80 Vidim da ga veoma hvalis pa bih te zamolio da mi posaljes shemu u ORCAD-u kao i semu jednog dobrog pretpojacala(iznenadi me :))) ).Sto se plocice tice ako ne mozes da je skeniras poslacu ti adresiranu kovertu sa markicom pa mi posalji fotokopiju.Vazi?(Mozda i napravim koju vise ako treba) Unapred ti se zahvaljujem ť Ja slao, a ti me opljuvao kako ti to nije dovoljno kvalitetno. ť Sta je tebi "dovoljno kvalitetno"? Koji kriterijum da koristim? Izvini ako mislis da sam te opljuvao ali gde sam to rekao da nije dovoljno kvalitetno?Ako me nesto ne "obori s nogu" ne znaci da nije kvalitetno. No sve jedno izvinjavam se. Pozdrav!
hi.fi.280 amarilis, -> #246, vstan
ť> Jeste slao ali nista od toga me nije impresioniralo (bar one ť koje sam video) ------------------------------------ ť ť Opa ;) Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii !? Zar si tako shvatio?Nisam mislio da nije bilo dobrih shema vec da me nije IMPRESIONIRALO i (stavio sam to u zagradu) one koje sam VIDEO a nisam naveo koje sam video(ustvari malo njih :) ).Eto ako sam nekog uvredio izvinjavam se.
hi.fi.281 amarilis, -> #253, dveselinovic
ť Ti se salis? 8 AT zipovanih disketa da ti posaljem? Sitnicu od Ih pa ne zivim ja u americi pa da imam modem od xxx???.Nisam mislio da mi SALJES sve.Evo na primer onaj tip sto mota toroidne trafoe poslao mi je skracenu verziju(nesto kao windows na jednoj 1.2 MB disketi) za svega 10 minuta,a koja je savim dovoljna za neke jednostavnije stvarcice. ť A tebi hvala na adresama i telefonima, zaduzio si me. Za ť revans, ja cu ti pokloniti dosta lepih sema.:-))))))))))) Ah,nije to nista.... ;>>> Bice jos adresa obecavam!A za sheme...pa video si u nekoj od prethodnih poruka. s pozdravom
hi.fi.282 amarilis, -> #257, dveselinovic
ť sesti delove, itd. U proseku, posao se deli na vise ljudi, ť informacije poticu iz vise izvora, a razmena je drasticno Apsolutno se slazem :) ť A ako je neko 100% savladao tehnologiju pravljenja stampe na ť PC- u, neka se javi, taki mi treba, ja taj deo nikako da uspem ť da odradim. Dakle malo iznenadjenje: Plocice izradjuju po filmu ili hameru: ELEKTROVEZA 4 jula 40 78252 Trn Tel. 078/784-370 (+kalaisanje,pozlata i metalizacija rupa) Cene ne znam(pogledacu u katalogu) no koliko se secam prilicno jeftino. M&G electronic adresa je vec bila cena za 1 dm^2 do 50 komada: izrada- 3 din. dodatno: "solder" zastita -1 din gornja sito stampa -1 din u izradu je uracunato i busenje rupa (po JUS. provrta) plocice manje od 20 CM^2 se naplacuju kao za 20 cm^2 najmanja kolicina 50 komada. Pozdrav
hi.fi.284 ratman,
Ko moze da mi kaze da li ima neki CD klub (koji radi) u okolini ETF-a, ili uopste na Vracaru ili Paliluli. Ranije su bila cak dva-'Wolf' u Mlatisuminoj (kod Vuka), i 'Scala' (u ul.Koce Kapetana), ali izgleda, sada nijedan ne radi. Koji su, uopste, sada medju boljim CD klubovima (u ovim ili susednim delovima grada, ili u drugim delovima Bgd.-a)? Odavno nisam slusao dobre CD-je. Znam za "Atrum", ali mi je malo daleko. Nije moguce da je Bgd postao tolika selendra?! Pozdrav, Dejan
hi.fi.283 frant, -> #258, funky
> Test je inače na 10-tak strana, a ono što me je začudilo (a i tipa koji je > testirao) je da KLON (ili CD-R kopija CD ploče) zvuči *mnogo* bolje od ori- > ginala. Kad sam pročitao gore citirani tekst, počeo sam da se smejem, ali se iz citata koji si priložio vidi da je čovek, koji je vršio testiranje, dobro znao šta radi (i na kakvoj opremi). Oba diska (originalan i "kloniran") slušao je pod istim uslovima i na istom uređaju (CD-R). Binarni zapis na diskovima bi trebalo da bude identičan, a ako nije, onda se prilikom čitanja podataka sa originalnog diska pojavila poneka greška, koja je snimljena na novi disk. Pretpostavimo, ipak, da je kopija identična. Eventualna razlika između posmatranih diskova je tada prouzrokovana samim postupkom zapisa binarnog koda na površinu (u tekstu se navodi da je zapis CD-R uređaja kvalitetniji). Jedini objašnjiv uzrok, koji dovodi do razlike u zvuku, bio bi nepravilno čitanje podataka sa originalnog diska u CD-R uređaju. Moguće je da je sklop, namenjen očitavanju informacije sa površine diska, optimizovan upravo za rad sa CD-R diskovima, pa zato sa običnim, fabrički snimljenim, ima veći broj pogrešno pročitanih bitova. Kada je vršeno "kloniranje", originalni disk je bio u običnom CD uređaju, koji je možda pravio manje grešaka. Ova mogućnost mi ne deluje mnogo verovatna ali... Ako nije to, ostaje jedino autosugestija, jer je procena kvaliteta zvuka ipak veoma subjektivna. > S obzirom da i sam imam DAT sony, i da je prilikom digitalnog snimanja > razlika odmah čujna, mogu tek da zamislim onu razliku koja je veća od ove. Na koji način si vršio poređenje? > A/D converter Manley reference 20bit 128X oversampling Da li neko može da mi kaže format zapisa na CD-u? Šta je to "oversampling"? Ne sećam se da sam video taj izraz u literaturi... Frant
hi.fi.285 ratman, -> #284, ratman
Naravno, 'ATRIUM", ne "ATRUM"
hi.fi.286 dveselinovic, -> #279, amarilis
Ha, to mi je poznata šema, to sam već radio.:-))))) I to jopet za neke Tulipane ili Lale od preko.:-)))))))))) Nema frke, sistem ide na sledeći način - ti zapakuješ 8 AT 5,25" disketa, pošalješ ih meni, ja ih popunim i vratim ih tebi. Sve to traje onoliko koliko pošta to brzo dostavlja. Meni poštar dolazi u intervalu 10-12, a lokalna pošta je prva radnja levo od mog ulaza, što znači da diskete kreću nazad istog dana 1-2 sata kasnije. Uz malo sreće, sve je gotovo za 2 dana. Oko "pljuvanja" - to je kolokvijalni izraz, nisam to mislio ozbiljno ili bukvalno. Najzad, svi smo ovde dobrom voljom, a ne prinudom, dakle sve je stvar dobre volje i shvatanja. Pokušaću da te oduševim - poslaću ti sa disketama kopiju celog članka, pa ako znaš Nemački, ti čitaj sve. Oko preampa ne znam da li ću te oduševiti, ali dati ću si truda, pa kud puklo da puklo. Pitanje za sve prečane, tj. Lale ili Tulipane - ko ide na Sajam u N. Sadu, 4-8 oktobar? Da vidimo možemo li se nekako sinhronizovati, pa da se svi malo nađemo tamo. Pozdrav, DVV
hi.fi.289 saricl, -> #254, dveselinovic
!!! tim šemama, OrCAD je nužnost i tu nema Boga, a onda nema ni !!! problema sa in situ štampanjem. Pa ima nas ovde koji se već duži vremenski preiod služimo OrCAD paketom, da nekažem godina.:)
hi.fi.292 saricl, -> #268, evlad
!!! Ima toga kod mene u firmi **, ali nije na PC-ju vec na CV pod UNIX-om. !!! Posle toga se salje u EI NIS na "filmovanje". Sve to može jednostavnije i jeftinije, osim ako ti to rade majstori za gajbu piva, a sa takvima ne sarađujem jer su nepouzdani :( So, ono što nudim je projektovvanje štampe pomoću Tango PCB ili OrCAD PCB programa, štampa na laseru HP 600x600 i filmovi (profesionalni grafički) tip koji ih pravi radi sve filmove za privvatnike koji rade višeslojnu štampu za cenu od 5-10 dinara po filmu (potreban i pozitiv i negativ) zavisno od dimenzija.
hi.fi.291 saricl, -> #257, dveselinovic
!!! Kada kažem "podelimo posao", mislim na sledeće - jedan neka !!! zamisli štampu i baci je na milimetarski papir, drugi neka je !!! precrta na paus, treći neka pronađe gde mogu da se dobiju sendvič !!! A ako je neko 100% savladao tehnologiju pravljenja štampe na PC- !!! u, neka se javi, taki mi treba, ja taj deo nikako da uspem da !!! odradim. Uvek sam za čak šta više jako sam zainteresovvan za saradnju. Obaška što imam dosta iskustva sa projektovvanjem štampe ( proces ide : kompjuter laser 4L , specijalni grafički film (pozitiv inegativ) štampa (profesionalno sa metalizacijom. Sve to oko 15 - 20 din za projektovanje i profesionalne filmove. Inače da napomenem u celom tom procesu ja samo projektujem i to nije uračunato niti će biti. Znači volontiram. Sa izradom štampe sam jako dobro upoznat jer sam je jedno vreme čak i pravio po porudžbini za treća lica (Eh Džeparac, šta ćete) So to je polje na kome mogu da pomognem.
hi.fi.290 saricl, -> #234, dveselinovic
!!! Ko hoće bolje, ili specijalno, može da dobije OrCAD 4.2 šemu, pa !!! nek' sam štampa na čemu mu je volja. Što se tiče uploada ja sam savim zadovoljan i sa OrCAD formatom čak više nego bilo kojim drugim.
hi.fi.288 saricl, -> #252, dveselinovic
!!! sam voljan da učestvujem u troškovima pravljenja pločica. Bude li išta od toga i ja sam zainteresovan za štampu, BDW vrlo povoljno i profesionalno mogu da organizujem izradu štampe. So ako bude da se organizujemo.
hi.fi.287 saricl, -> #228, vstan
!!! Covek, DVV :)), je slao ranije dosta sema. Potrazi ih po proslim !!! konferencijama. Red bi bio da vec JEDNOM neko napravi nesto po !!! njima ! Pojačavač otala u lazi u završnu fazu. Trafo je 420 W (doduše EI) sa 2icom na sekundaru koja podnosi do 12,5 A. Napajanje strujnog dela odvojeno (dva gretza od 25 A) Elektroliti po jedan od 6800 i dva 4700 po grani po kanalu (ukupno u pojačalu osam komada od 4700 i četiri od 6800) Na izlazu BD 249C 250C tranzistori, Naponski pojačavač ima odvojeno napajanja(još jedan trafo od 75 W ) Postavlja se jedino pitanje dali u ulazni stepen da stavljam LM394 ili BCY 87 89 kako je u originalu. Conch je običan i potenciometri su RADIOTON (znam da nije kvalitet ali mi je alternativa bila noname made in Bulgaria :( So..
hi.fi.293 dr.grba, -> #278, zqusovac
>>> I got jitters - Imam pudravce (((: >> >> PuNdravci. Mnogo važno - važno da žulja (((:
hi.fi.294 dr.grba, -> #286, dveselinovic
>> Ha, to mi je poznata šema, to sam već radio.:-))))) I to jopet za >> neke Tulipane ili Lale od preko.:-)))))))))) >> >> Nema frke, sistem ide na sledeći način - ti zapakuješ 8 AT 5,25" >> disketa, pošalješ ih meni, ja ih popunim i vratim ih tebi. Pozdrav žiči iz severnog Banata (((: >> Pitanje za sve prečane, tj. Lale ili Tulipane - ko ide na Sajam u >> N. Sadu, 4-8 oktobar? Da vidimo možemo li se nekako sinhronizovati, >> pa da se svi malo nađemo tamo. Ili četvrtak ili petak - sigurno dolazim. Već je proverena šema nalaženje na štandu Sezama u neki sat, recimo u podne.
hi.fi.295 crncic, -> #282, amarilis
-*> plocice manje od 20 CM^2 se naplacuju kao za 20 cm^2 -*> najmanja kolicina 50 komada. Uhhh, mnogo je to... :( Jel radi neko te pločice na komad-dva ?
hi.fi.296 dveselinovic, -> #287, saricl
Kao stvar principa, uvek se treba držati originala kao pijan plota, jer sve garancije u vezi kvaliteta se odnose na original, a sve ostalo je eksperimentisanje. Ono može imati bilo kakav rezultat, od velikog poboljšanja do totalne trope. Posle svega što je odrađeno, ja bih se držao originala, posebno u slučajevima ulaznog stepena. Izlaz je lakše zameniti, posebno kada manje menjaš većim, tj. jačim tranzistorima. U tvom slučaju, izlazni stepen je ravno duplo jači od originala, čime si se rešio problema toplote kao kritičnog, a možeš da računaš i na 100W u 2 oma; najzad, kapacitet izlaza je (4x125) 500W. Stavi ti BCY na ulaz, bar u početku, pa eksperimentiši na drugom uzorku.:-))))) Pozdrav, DVV
hi.fi.297 dveselinovic,
Komponente - I deo Pored sve priče, primećujem da smo veoma malo govorili o samim komponentama, a et, ljudi rade, prave, pa je ta tema u stvari pomalo zakasnila. Zamenljivost U principu, najveći broj komponenti ima zamenu iz drugih izvora. Malo je delova koji su potpuno jedinstveni, dakle potiču iz samo jednog izvora. U tom smislu, delovi su prilično zamenljivi. Međutim, što se tiče zamenljivosti u nekoj šemi, dakle na konkretnom mestu, to je već sasvim druga priča. Tu su stvari vrlo komplikovane i sa sumnjivim rezultatom. Evo par opštih kriterijuma, tek da se snađete. 1. Ulazni stepeni Njih u principu ne treba dirati. Naime, oni određuju čitav niz funkcija celog sklopa, kao na primer stabilnost, odziv učestanosti, temperaturno "klizanje" (količinu DC komponente uređaja), itd. Ako su još ne daj Bože i kompenzovani, tj. ako negde na ulazu vidite neku RC mrežu za kompenzaciju (u slučaju diferencijalnih parova, ili između dva emitorska otpornika, ili CR član sa kolektora neinvertujućeg do kolektora invertujućeg tranzistora), gledajte da izbegnete zamenu kako snate i umete. Te učestanosti su utvrđene za originalni par, za sve druge ne moraju i najčešće ne važe. Tu zamena može da dovede do vrlo čudnih pojava, uključujući i osciliranje sklopa; sasvim normalno za interno kompenzovana kola. U slučaju nekompenzovanih kola, kao recimo H/K 350 čija šema je priložena nedavno, kod koga nema kompenzacije sve do izlaza sa naponskog stepena, dva diskretna tranzistora na ulazu se lako mogu zameniti dualnim uparenim tranzistorom sa čak pozitivnim rezultatima (nešto manji THD, šum i osetno manja DC komponenta u izlaznom signalu). 2. Naponski pojačavači U ostalim stepenima, zamena je manje kritična, ali nije bez opasnosti. Manje je kritična samo zato što se na tim mestima koriste manje precizni tranzistori čije je efektivno pojačanje daleko manje od nominalnog, pa je i zamena olakšana. Na primer, u nekom sklopu tranzistor pojačava recimo 25:1. Ako se u originalnoj šemi tu nalazi tranzistor koji nominalno pojačava 100:1, a vi ga zamenite drugim koji pojačava sa nominalno 50:1, verovatnoća je da će sklop i dalje raditi sa pojačanjem od 25:1, ili će se možda pomeriti na 24:1, što je zanemarivo u kontekstu prethodnih i narednih sklopova. U osnovi, dve karakteristike tranzistora su najbitnije - režim linearnog rada i pojačanje. Svaki tranzistor ima neki deo ukupnog režima rada u kome se on ponaša na optimalan način u kontekstu njegovih mogućnosti; to je zapravo opseg idealnog kompromisa, koji je kao i svaki takav opseg, relativno mali u odnosu na apsolutne karakteristike. Na primer, tu se taj tranzistora ponaša najlinearnije, u tom malom opsegu ima najbolji odziv učestanosti bez pregrevanja ili ulaska u neke opasne režime, itd. Upravo ta tačka (ja je zovem tačkom, mada se radi o malom opsegu) je poenta; ako je i zamena idealna, ili bar približno idealna u toj tačci, onda problema nema, ali ako nije, otvaraju se vrata problemima. Slično prethodnom slučaju, ako postoje kompenzacije (najčešće u vidu nekog malog kondenzatora 1...56 pF na relaciji baza-kolektor ili baza-emitor), zamena može ali ne mora dovesti do problema. To znači da najčešće neće, ali ima slučajeva kada se i to desi. Razlog je u tome što takav kondenzator najčešće glumi filter veoma velikih učestanosti i za njega, ključna osobina je struja kojom se puni iz ulaznog stepena (to inače definiše Slew Rate pojačavača, po prostoj formuli S.R.=I/C). Sve u svemu, zamena u drugom stepenu je daleko manje kritična od zamene u prvom, ali ume ponekada da napravi probleme. Što se pobudnih i izlaznih tranzistora tiče, njih je najlakše zameniti, i mada neki rizik postoji, on je obično mali ako ostanemo u granicama razumnih zamena. Razlog tome je, između ostalog, i to što su krive pojačanja pobudnih tranzistora neverovatno slične za različite modele iz raznih kuća - slične, mada ne i istovetne. Te su razlike međutim toliko male da se u praksi mogu apstrahovati kao akademske. Naravno, misli se na tehnološki iste porodice; jasno je da Darlington tranzistor ne može bit zamenjen klasinim bipolarnim i obratno, silikonski MOSFET-om, itd. Uzmite primer BD serije i analogne TIP serije; to su isti tranzistori, prvi za evropsko, drugi za Američko tržište. Uporedite parametre recimo BD 239 i recimo BD 243; gotovo su istovetni, sem za snagu (prvi 30W, drugi 65W). Kod izlaznih tranzistora je već druga stvar, jer kod njih jedan drugi parametar postaje ključni, a to je njihov SOAR (Safe Operating Area, tj. Polje Bezbednog Rada). Od njih se traži da obave konjski deo posla, da isporuče svu potrebnu struju i napon u zvučnike, a kako to može izgledati već smo videli. Tako sa jedne strane tražimo od njih da budu linearni i da isporučuju velike struje, a sa druge strane to podrazumeva veliko grejanje (pa ih treba hladiti), relativno veliko pojačanje, što veću linearnost, i još mnogo toga. Ključni problem ovde je grejanje - velike struje podrazumevaju i veliku disipaciju snage po tranzistoru, što ga nužno baca van idealnih režima i zahteva široko polje bezbednog rada kako bi se pokrile realne mogućnosti koje nameće život (čitaj - zvučne kutije). Uz sve to, sa zagrevanjem, smanjuje se efektivna snaga koju tranzistor može da disipira. I kao da to nije dosta, dolazimo do specifičnih transfernih funkcija izlaznih tranzistora. Da bi se oni doveli u poželjan režim rada, pobuda mora biti kako treba, a pobuda podrazumeva sve stepene naponskog pojačanja i makar jedan stepen strujne pobude ispred izlaznog stepena. Dakle, sve to se usaglašava sa poznatim osobinama izlaznih tranzistora, kako bi se dobio linearan izlaz. Iz toga jasno sledi da je prosta zamena izlaznih stepena dosta ozbiljna stvar. I tu ima lakših i težih slučajeva. Na primer, ako sada BD 249C zamenite sa TIP 35C, to nije zamena jer se radi o istom tranzistoru; ali ako sada neki od njih hoćete da zamenite, šta da uzmete? Na primer, 2N6328 je TO-3 verzija pomenutih tranzistora, pa je zamena veoma bezbedna, a prednost je u većoj disipaciji 2N modela, koji umesto 125W ima rejting od 200W; ergo, i njegova kriva SOAR-a je bolja utoliko što može da podnese mnogo više. Tako on na temperaturi od 100 stepeni C još uvek može da disipira 115W, što je odličan rezultat. Umesto 25A RMS struje, on daje 30A, mada je vršna struja za oba tranzistora ista, 40A. Ali, ako recimo starije BD249 tranzistore hoćete da zamenite novijim i bržim BD 745 tipovima, pazite! To nisu isti tranzistori uprkos činjenici da je 745 izveden iz 249. 745 ima bolje Ton, Ts i Toff, umesto na 3 MHz ide do iznd 5 MHz, ali umesto 25/40A daje 20/25A, a kriva pojačanja mu je sasvim drugačija. Na primer, sa 1A 249 pojačava 150:1, a 745 samo oko 45:1; sa 10A, 249 pojačava 65:1, a 745 samo 15:1. Dakle, tu nema neposredne zamene u većini kola, jer su tranzistori isuviše različiti. Zato se dobar snagaš projektuje od pozadi ka napred, tj. prvo se odrede izlazni tranzistori koji će se tu naći. Ne zaboravite da serijski/paralelno vezivanje više pari tranzistora ne utiče na pojačanje, mada povećava kapacitete disipacije, jer se rad deli na više tranzistora. To znači da dva para izlaznih tranzistora, gde svaki par ima 125+125W i pojačanje od recimo 100:1, i dalje imaju ukupno pojačanje od 100:1, ali je snaga 250+250W, manje je grejanje po tranzistoru i prirodno se bolje hladi jer ima više tačaka koje se i fizički moraju posebno hladiti. Po nekim mojim iskustvima, koliko god je moguće, treba se zadr- žati na što manjem broju parova izlaznih tranzistora. Ako je moguće, sve treba rešiti sa samo jednim parom. Naime, čim tranzis- tori na izlazu počnu da se uparuju, nužno se postavlja pitanje uparivanja tranzistora, ne samo po pojačanju, već i po nizu drugih osobina. Pojačanje možete izmeriti i boljim multimetrom, ali Ton i Toff recimo ne možete. Ako nisu istovetni, prilikom uključivanja i/ili isključivanja, jedan tranzistor će poneti veći deo tereta od drugog, što je uvek kontraproduktivno za linearnost i izobličenja, a u ekstremnim uslovima može dovesti i do pregorevanja jednog para, što obavezno podrazumeva povlačenje u propast i svega ostalog (boom baby boom!). Srećom, na tržištu postoji čitav niz izlaznih tranzistora koji bez greške mogu pokriti sve realne snage do 50W/100W 8/4 Oma sa samo jednim parom tranzistora. Proveren izbor su Motorola MJ 150xx tranzistori, koji imaju razumne cene i mahom odlične SOAR krive, a poneki među njima, kao recimo MJ 15021 i 15022, su zaista mala čuda tehnike. Cela ta serija je u TO-3 (metalnom) pakovanju, svi su sa po 200W po komadu, što ih čini izuzetno robusnim, a jedina mana je to što ih je najlakše upotrebiti sa inače ne mnogo poželj- nim "crvićem" (baza/kolektor/emiter kablovima umotanim u crvića) do štampe i nazad. Za uzvrat, njihovo hlađenje, tj. stepen iskoriš- ćenja hladnjaka, je nedostižan. Cene im se kreću DM 3,50-9,80 u Nemačkoj. Od japanske braće, kao odlični su se pokazali Toshiba tranzisto- ri sa oznakama 2SA1302 i 2SC3281. Imaju rejting od 150W, specifično pakovanje u plastici (što je zgodno, jer se mogu montirati bez crvića ka ploči, direktno na štampu), guraju do 20A u udarima, a Ft je dat kao "> 60 MHz". Naravno, to su RET tranzistori i modu da pokriju sve do 50/100W u 8/4 oma, ali uz veoma efikasne hladnjake (Rt < 0,5 po paru, < 0,35 za oba para na istom hladnjaku). Cene u nemačkoj su DM 7,60 po komadu. BD 249/250 C imaju 100V, 125W, 25/40A, Ft > 3 MHz i odlična vre- mena okidanja. Jedan par može da pokrije potrebe do 40/80W u 8/4 Oma uz odlične hladnjake (Rt < 0,5 po paru, < 0,35 za oba para na istom hladnjaku). Zamena za njih je TIP 35/36 C. Cene u Nemačkoj su DM 2,45/2,55. BD 745/746 C imaju 100V, 125W, 20/25A, Ft > 5 MHz i sjajna vre- mena okidanja. Mana im je relativno malo pojačanje, pa traže jaču pobudu. Ostalo kao i kod BD 249/250 C. Cene su im DM 3,55/3,75 u Nemačkoj. BD 911/912 su novija generacija evropskih tranzistora. Imaju po 100V, 125W, 15A, Ft > 5 MHz i skromnije pojačanje od 40. Za uzvrat, cena im je razumna, DM 1,85 po komadu u Nemačkoj. Sve ostalo kao i za druge BD tipove. Zamena za njih su BDT 85/86, a BDT 87/88 su isti tranzistori, ali za 120V. Svi MOSFET tipovi imaju toliko velika pojačanja, da im najčešće nije potrebna neka posebna strujna pobuda, pod uslovom da se konačni stepen naponskog pojačanja dovede u neki Bože pomozi strujni režim. Cene im se kreću od DM 3,15 za BUZ 20 do DM 285 za snažne MOSFET tranzistore sa rejtingom od 2 kW! Paradokslano, čista klasa A je kudikamo manje osetljiva na uparivanje izlaznih tranzistora, što je i logično, jer se oni odmah dovedu u željeni režim iz koga posle ni ne izlaze. Oni trajno disipiraju koliko se od njih traži, što istina ubije efikasnost takvih izlaznih stepena, pa im treba dosta parova za veće snage, abnormalni hladnjaci, enormni trafoi i elektroliti, itd, ali zbog konstantnosti režima rada, tu nema šetanja, nema izmena prenosnih karakteristika, izobličenja su i mala i konstantna i naravno, zvuk je sjajan iz svih tih razloga (bar najčešće). Za uzvrat, to su papreno skupi izlazni stepeni, ne samo za pravljenje, već i za održavanje - potrošnja od recimo 500W ne deluje Bog zna kako, ali puta broj sati, i eto na kraju meseca lepog računa.:-)))) Lično sam pobornik pomerene klase AB, tj. pojačavača koji radi u klasi A do 2-3W izlazne snage, a tada prelazi u klasu B (Otalina koncepcija). Ovim se mire obe klase, jer u praksi kod kuće, retko se prelaze nivoi od 2 W čak i u udarima, pod uslovom da posedujemo prosečno efikasne zvučnike u prosečnom ambijentu (ma šta to bilo). Suština je u tome da se ovom koncepcijom rastosiljamo klase B u režimima u kojima se nalazimo 90+% vremena, čime efektivno imamo klasu A 90+% vremena, a tek povremeno pređemo u klasu B za one najjače udare. Uzgred, ista matematika je i razlog što tvrdim da je za 95+% ljudi 50W/8 oma apsolutno dovoljno sve dotle dok ne počnu da simuliraju disko klubove i stadionska ozvučenja. Ako su zvučne kutije iole efikasnije, recimo 90 dB/1W/1m, i ovo postaje mnogo, pa onaj mali Otala od 25W/8 Oma savršeno obavlja posao. Pozdrav, DVV
hi.fi.298 dveselinovic,
Komponente - II deo Do sada smo govorili o pravljenju uređaja "od nule", dakle od početka nadalje. Sada bismo mogli da pogledamo šta je sa svima onima koji već imaju neki uređaj, nemaju para da ga zamene drugim, boljim i skupljim, a opet bi da ga poprave koliko mogu. Ima tu trikova, fora i fazona. Gramofonski ulaz Uzmimo da imate puno klasičnih LP ploča kojih ne želite da se odreknete. Uzmimo da ih slušate preko tipičnog japanskog uređaja u klasi cene DM 400-800. Možete li popraviti zvuk? Definitivno, DA! Pod samo dva bitna uslova - da imate električnu šemu i da znate kako se menjaju delovi. Bez ijednog od ta dva preduzlova, zaboravite sve. Ili nađite šemu i nekoga ko to ume (i hoće). Ako je vaš gramofonski ulaz rešen nekim čipom koji je opet neka japanska varijacija na temu NE5534 (Mitsubishi, Toshiba, itd), sa drugom oznakom, ALI SA ISTIM RASPOREDOM NOčICA, lako ga možete zameniti boljim i skupljim OP27 ili OP37 čipom. Odlemite jedan, zalemite drugi i to je to. Trenutna dobit - čujno manji šum (OP tu nema premca) i veća bistrina zvuka (ovo potiče od izuzetno malih faznih pomera kod OP37). Dalji korak je zamena standardnih 5% otpornika metaloslojnim od 1%, ili još bolje, 0,1%; time dobijate manji šum i veću preciznost RIAA krive, mada je za nju daleko bitnije da zamenite i one kondenzatore daleko boljim. Izmena kondenzatora je istina sumnjiva zbog rastera (razmaka između rupica) i raspoloživog prostora, ali ponekada i to radi. Razlike su lako čujne i naravno dobre. Cena OP227, OP237 i OP275 (dualni 27 i 37) je oko DM 15 u Nemačkoj, otpornik od 0,1% košta DM 0,27 u Nemačkoj. Uzgred, OP275 koristi veliki deo britanske audio industrije (Arcam, Musical Fidelity, Creek, Aura, itd). Ako pak vaš RIAA korektor koristi Hitachi 12017 čip (nožice u jednom redu, duguljast), nemojte ga menjati, odličan je, zamenite samo delove oko njega boljim. Većina tranzistora u serijskim uređajima sasvim zadovoljava sve potrebe, pa ih u principu ne treba dirati. Zato sa šeme treba pronaći kritične otpornike i njih zameniti metaloslojnim - to, na primer, kolektorski i emiterski otpornici u diferencijalnim parovima, otpronici u negativnoj reakciji, itd. Time ćete mahom postići nešto niži šum, bolju usaglašenost diferencijalnih parova i smanjićete razliku U nivou pojačanja) između kanala. Ne bih smeo da se zakunem da ćete i žUTI te razlike. Pazite samo na rejting otpronika, da li su od 1/8, 1/4, 1/2, itd vati. Ne savetujem diranje izlaznih stepena; može samo ako znate kako se to radi, a to je bez šeme nemoguće, šanse za uspeh su manje od šanse da dobijete glavnu premiju na lutriji. Istina, ako 2SA1107 zamenite sa 2SA1302, umesto 125W imaćete 150W na izlazu (kao i komplemente, naravno), ali da biste to osetili, morali biste da modifikujete vrednosti zaštite, što postaje komplikovano. Ima situacija kada je to moguće. Na primer, negde 1986. ili 1987., jedan moj drugar je nabavio neki Sam zuji, pardon Sansui AU 317 pojačavač. On je imao izlazni stepen u TO-3 kućištima, a ugrađeni tranzistori su disipirali 115W. Imao je i šemu, pa smo nekako uspeli da skontamo šta gde radi i da sklopimo isto kolo sa malo izmenjenom (jačom) pobudom u vidu BD 241/242 C i izlaznim stepenom sa 2N6328/6331 (200W, 30/40A, itd). Naravno, i zaštita je bila modifikovana. Originalni trafo je bio zamenjen torusom (srećom, postojala su samo dva sekundara, a zamena je davala svega 1V više od originala, što je bilo lako podnošljivo), originalne 4 diode od po 3A koje su glumile grec su zamenjen sa jednim KBPC 04- 25, a originalni elektroliti od 8.200 uF su zamenjeni sa dva od 12.000 uF. Krajnji rezultat je bio sasvim drugi uređaj, a budala ga prodade negde 1991 i zameni ga nekim TEAC-om (krebil!). Ono što na jeftinijim uređajima najčešće jeste moguće je zamena trafoa. Treba pažljivo pogledati kakvi su izvodi potrebni i dati da se namota torus nalik originalu po izvodima, ali bar 50% veće snage. Naravno, prvo treba utvrditi ima li prostora za tu izmenu. Ako ima, to je najlakši način da dobijete brzo bolji zvuk, jer potpuno isti uređaj sasvim drugačije zvuči kada iza njega stoje velike rezerve snage - a to je veći trafo. Izmena trafoa najčešće znači i izmenu ispravljača, ali oni su relativno jeftini, pomenuti KBPC 04-25 (400V, 25A) se može montirati bilo gde i žicama se razvesti struja (u jeftinim uređajima obično ima dosta slobodnog prostora). Dobar trik koji gotovo uvek pali je filtriranje mrežnog napona RC filterom. On se postavlja ISPRED trafoa, sa plusa ka minusu. Tipične vrednosti su žičani otpornik od 8,2...10 Oma, 11W i seriji sa kondenzatorom od 100...680 nF/400V. Najbolje je sve to strpati na jednu malu pločicu, mada znam da ljudi to neretko i neposredno zaleme na trafo. Time potisnete tranzijente iz mreže, kojih ima i na Zapadu, a zamislite tek koliko ih ima kod nas, svi ti bojleri, frižideri, zamrzivači, klima uređaji, itd. Sličan trik možete izvesti i iza trafoa, tj. između izvoda sa trafoa i greca. Tu vam ne treba otpronik, dovoljan je po jedan kondenzator od 100 nF/200V sa napona ka nuli. On će isfiltrirati eventualne smetnje na visokim učestanostima koje su prošle kroz trafo; ovo je dosta bitno posebno za toruse. Najzad, iste takve kondenzatore treba nekako montirati i iza elektrolita, iz istog razloga filtriranja. Struja je gorivo za pojačavač; sa lošim benzinom, i najbolji ventili klikću, a ta analogija važi i ovde. Nikada na izlazu ne možete dobiti bolje nego što ste uneli unutra. Ukoliko ima prostora, a to retko kada slučaj, eventualno možete zameniti i elektrolite većim. Tipične vrednosti u klasi cene DM 400-800 se kreću od 8.200, preko tipično 10.000 do atipično 12.000+ uF. Ovde važi princip što veće, to bolje, pa ako može, dajte si truda. Zamena pali na drugim mestima, gde obično ima prostora. Ista meta, isto rastojanje - ako elektrolit ima recimo 220uF, a nije u nekoj povratnoj sprezi, nego recimo samo filtrira neki napon, mirne duše ga možete zameniti većim sa istim radnim naponom. Koliko većim zavisi od raspoloživog prostora - ako ga je malo, stavite 470uF, a ako ga ima, strpajte i celih 1.000 uF. Šta dobijate? Pa ako je ispred njega otpornik od recimo 100 oma, sa 220 uF imate filter sa -3dB tačkom na 7,2 Hz, odnosno -15 dB (potiskivanje od 5,6:1) na 28,8 Hz, sa elektrolitom od 1.000 uF, potiskivanje na 28,8 Hz je već nekih 30 dB, što je odnos od nekih 32:1. Ne garantujem da ćete ovo čuti, ali me ne bi zapanjilo ako biste konstatovali da uređaj bolje i čistije zvuči u tranzijentima. Em je filtriranje bolje, em je rezerva energije u tom elektrolitu mnogo veća, pa može da izdrži jači tranzijent, koji je ceđenje struje iz prethodnog elektrolita, bez potresanja i većih izmena napona. Sve ovo ne mora mnogo da košta; recimo, bez trafoa, cena ne bi prešla nekih DM 20-50, u zavisnosti šta sve uradite. Za rezultate ne smem da garantujem, ali po mome iskustvu, moguće je dobiti čujne razlike - ne kapitalne, ne revolucionarne, ali ipak čujne. Mahom se čuju kao malo veća prostornost i čistoća zvuka uz nešto manji šum sa gramofonskog ulaza. Za te pare, to može biti čak dobar posao, možete za DM 50 dobiti ono što proizvođač uz novu dugmad nudi za DM 200-300 više. Inače, ostajem pri davno ranije izrečenom stavu da je najveće poboljšanje zvuka u postojećem sistemu zamena postojećih idiot kablova dobrim koamsijalnim sa mesinganim i pozlaćenim RCA ili Cinch konektorima. To istina košta ako menjate sve kablove (procena oko DM 75-120, u zavisnosti od kvaliteta kabla), tj. za tjuner, CD i kasetofon, ali vam oni ostaju kao trajna vrednost i kasnije, ma šta naknadno uzeli. * * * D E S I G N T I P * * * Xe, xe, xe, High Current DVV uvek ima keca u rukavu. Uzmimo da ste malerozni vlasnik gore opisanog uređaja, na kome ne možete da zamenite ni trafo, ni elektrolite. Kada završite sa psovanjem, razmislite. Never fear, DVV is here! Isto kao i gore, upoznajte se sa potrebnim naponima na vašem trafou. Kada ih sve snimite, dajte da vam se namota 2-3 puta jači torus, a nije uopšte bitno koliki je. Onda nabavite odgovarajuće grecove, koliko treba za original i elektrolite po želji. Na primer, ako unutra postoje dva od 10.000 uF, vi uzmite 4 ista takva ili bolja. Potom uzmite malo 25- ili 40- amperskog kabla, koji je trožilni, u nekoj od naših radnji. Najzad, kupite ili napravite odgovarajuću kutiju i nabavite jedan ili dva XLR pozlaćena konektora (ženska) *OBAVEZNO IZOLOVANA* i ista takva dva muška utikača. Povežite sve to u kutiji kako treba, ubacite gore opisane filtere za napajanje (sada sigurno imate mesta!) i montirajte XLR konektore. Iz uređaja počupajte trafo i ispravljače, pa goli deo žice ulemite na mesto gde je nekada bio kraj greca, a drugi deo, sa muškim XLR utičnicama, bocnite gde treba na vaš novi izvor napajanja. Rezultat - imate posebno napajanje i stoga sigurno nešto manji šum u pojačavaču, imate duplo jači trafo i bar dva, a ako Bog da i sreća junačka, i tri puta veće elektrolite. Pride, sve je dodatno isfiltrirano. Garantujem da će stvar drugačije i bolje zvučati, što veća glasnost, veća i razlika u kvalitetu. Procena cene - DEM 200 maksimum računajući i trafo, i pretpostavljajući cenu trafoa od 470 VA. Elementary, my dear Watson. Pozdrav, DVV
hi.fi.299 saricl, -> #286, dveselinovic
!!! Pitanje za sve prečane, tj. Lale ili Tulipane - ko ide na Sajam u !!! N. Sadu, 4-8 oktobar? Da vidimo možemo li se nekako sinhronizovati, !!! pa da se svi malo nađemo tamo. Sjajna ideja, stvarno bih voleo da se upoznamo. Kad bude aktuelno ćemo se dogovorimo, (od oktobra mi počinju predavanja pa ću da vidim sa rasporedom.
hi.fi.300 saricl, -> #271, kanki
!!! ps. Jel može ranije šeme okačene uz poruku 2.271 EXTRA.5 !!! Linear audio system MEGA 1 = LAS.ZIP prebaciš u HP format? Zarad jednostavnosti i opšteg dobra, toplo preporučujem program PRINTGL ima ga na SEZAMU koji služi za štampanje HPGL formata na ekran ili štampač. Podržava veliki broj štampača (takođe i lasere) i sve kartice od herculesa do VGA, pa reko da usaglasimo standarde i olakšamo posao.
hi.fi.301 amarilis, -> #286, dveselinovic
ť Nema frke, sistem ide na sledeci nacin - ti zapakujes 8 AT ť 5,25" A sto se slanja tice poslacu ti adresiranu kovertu pa mi posalji kopiju shema,plocica.... samo mi doturi tvoju adresu. Sto se orcad-a tice uspeo da povratim bitne fajlove jedino mo nedostaju biblioteke sa tranzistorima i transformatorima pa ako te ne mrzi....:) ť Oko "pljuvanja" - to je kolokvijalni izraz, nisam to mislio ť ozbiljno ili bukvalno. Najzad, svi smo ovde dobrom voljom, a ne ť prinudom, dakle sve je stvar dobre volje i shvatanja. Pa nisam ni ja mislio ozbiljno ili bukvalno,a sto se tice dobre volje,naravno da nismo tu da se izvredjamo itd...... nego da lepo ,prijateljski i iznad svega kulturno saradjujemo(sirimo bratstvo i jedinstvo :) ) :) BTW znas li koja je zamena(e) za 2SK 851 i orijentaciona cena ? Pozdrav za sve