EXTRA.6

18 Jun 1994 - 11 Oct 1994

Messages - hi.fi

hi.fi.302 amarilis, -> #288, saricl
ť Bude li ista od toga i ja sam zainteresovan za stampu, ť BDW vrlo povoljno i profesionalno mogu da organizujem izradu ť stampe. So ako bude da se organizujemo. Jos jedan zainteresovani!(da obezbedim sebi mesto na spisku,jel ;>>>>> )
hi.fi.303 dveselinovic, -> #301, amarilis
Ne znam tip 2SK 851, sem da je SK oznaka za FET-ove. Oko cene, nema ga u mojoj dokumentaciji ponuđača, pa ni tu ne mogu da ti pomognem. Sorry. Pozdrav, DVV
hi.fi.304 funky, -> #283, frant
>> S obzirom da i sam imam DAT sony, i da je prilikom digitalnog snimanja >> razlika odmah čujna, mogu tek da zamislim onu razliku koja je veća od ove. >>> Na koji način si vršio poređenje? Pa sigurno nije tako profesionalan kao kod Mr.Hanley-a, i rezultati potiču upravo od nemanja zasebnog D/A konvertera, preko koga bih upo- redo puštao CD i snimak sa trake. U ovom slučaju, D/A CD plejera sony X77es je bio dosta iznad onog u DAT-u, pa je zato CD na X77 i zvučao bolje od snimka na DATu. Medjutim, razlika je mnogo manja, pa skoro i nečujna (osim ako nemaš npr. heybrook sextet :) kad sve slušaš KROZ DAT, odn. X77 služi kao transport koga optički spojiš sa DATom, pa snimak i original slušaš koristeći DAT D/A. Ja sam mislio upravo na ovu razliku kad sam izjavio ono gore. Na kraju krajeva, X77 ima mrak transport, na- pajanje (2 trafoa, 1 analogni 1 za digitalni deo) i 17.5 KG pa je ovo i za očekivati, ali na žalost nema nikakav digitalni ulaz da se njegov D/A može iskoristiti za externi digitalni izvor (kao što ima npr. Krell DSP). Nema druge, mora da se ide na DAT 77es ;( Ipak, posle stotinak troglavih dekova koje sam promenio za desetak godina (uglavnom jači modeli npr Akai 95,91,9 sony 9xx, pioneer 9xx, Naka 1-4) mogu da tvrdim da je DAT najzad ono pravo, nema problema oko azimuta, nekompatibilnost dolby sistema (pogotovu C), gužvanja trake, čekanja na premotavanje, gubitka u zvuku tokom vremena... Ovo mi je treći DAT (670>55es>57es) i trake sa prvog, snimljene pre 2ipo godine (dat ima tu lepu osobinu da na traku upiše automatski dan,i vreme snimanja) zvuče i dan danas kao prvog dana. O dekovima nisam nijednom pomislio, kasete sam razdelio (a imao sam preko 100). Sory na gnjavaži :) >> A/D converter Manley reference 20bit 128X oversampling >>> Da li neko može da mi kaže format zapisa na CD-u? Šta je to >>> "oversampling"? Ne sećam se da sam video taj izraz u literaturi... Format je 16-bitni što obezbedjuje maksimalnu dinamiku od 90 db. kad bi format bio 20 bita, dinamika bi bila 124 DB, medjutim, standard je standard. Sony ima super bit mapping sistem koji tu dinamiku od 124 db pravi na sta- ndardnim diskovima (kad imam vremena prevešću i taj test) i za sad snima uglavnom klasiku. Ovi 20-bitni (česti) kao ovaj Manley koga koristi ViTaL, Chesky, a ima ih i yamaha, wadia (kuća DMP snima sa njima), nisu ono što je i sony SBM, jer se svi oni na kraju konvertuju u 16 bita i tako odu na CD. >>> "oversampling" Ukratko, to je 'uzorkovanje preko uzorkovanja', odn, standardi sampling je 44.1 KHz, što obezbedjuje pokrivanje opsega do 20 KHz, a sve iznad se koristi zbog eliminacije digitalnog šuma. Two times oversampling je na 88.2, ugla- vnom se kod multibitnih mašina ide do 16X oversampling (npr Cambridge CD3). Ovaj manley ima 128 X, to je neka zver. Ovim se povećava dinamika i S/N r. Pred sobom imam opis sonyjevog ATRAC sistema kompresije koji se koristi u mini diskovima (komprimuje 5:1) što obezbedjuje da na 3 incha magnetno- optičku disketu stane 74 min (odnosno 640 MB:))) i kako kaže sony "bez čujne razlike". Ovo bih voleo da čujem, jer je čak 2:1 kompresija i te kako čujna i šuštovita (dobro, de, u pitanju je SB 16asp), i uporedjena sa Philipsovim PASC sistemom iz DCC-a. Zanima li to nekog da se ne trudim džabe :)?
hi.fi.305 calex, -> #298, dveselinovic
<!> početka nadalje. Sada bismo mogli da pogledamo šta je sa svima <!> onima koji već imaju neki uređaj, nemaju para da ga zamene drugim, <!> boljim i skupljim, a opet bi da ga poprave koliko mogu. Da i ja iskoristim ovo što je jednom nazvano: <!> -> EXTRA.HIFI = DVV-ova škola dobrog zvuka <- Ovako, otvorim i ja pojačalo <pa to postalo moderno> i unutra ustanovim sledeće <priznajem, malo sam se pomogao i šemom O:)>: Za RIAA je zadužen par Hitachi HA1457. Kakve otpornike ima nisam zagledao, a i nemam pri ruci oznake pa da proverim. Inače, po uputstvu, RIAA je ˝0.25dB a S/N za MM je 88dB. Na izlazu su dva para 2SC2681/2SA1141 <inače NEC>. Naravno, standardno :( 2x8200ŠF. Prostora ima, kakvi su predlozi za upgrade? pozdrav, Cale....
hi.fi.306 jegor, -> #304, funky
Ajde potrudi se ne bilo ti zapovedjeno. Izgleda da su tu sada najveca desavanja u HI-FI-u. Citao sam jos pre godinu dana u WHAT HI-FI-u, o nekim novim Filipsovim cipovima za D/A pretvaranje (konverziju :) koji cuda prave. Tekstovi su bili u stilu "gotovo je sa plocom" itd. Pre jedno mesec, dva, smo mogli u konferenciji novosti da procitamo da je "SONY" razvio plavi laser, koji radi u sobnim uslovima, sto ce se debelo odraziti na ovu nasu temu za par godina :)))
hi.fi.307 vstan, -> #304, funky
> Pred sobom imam opis sonyjevog ATRAC sistema kompresije koji se > koristi u mini diskovima (komprimuje 5:1) sto obezbedjuje da na > 3 incha magnetno- opticku disketu stane 74 min (odnosno 640 > MB:))) i kako kaze sony "bez cujne razlike". Ovo bih voleo da > cujem, jer je cak 2:1 kompresija i te kako cujna i sustovita Ma jasno je da taj sistem ne moze da izdrzi poredjenje sa CD-om, pogotovu sto je i Sony svojevremeno izjavio da CD ostaje high end izvor a da je MD za mase ;) Bice dobar kao disketla za PC, samo da malo padne cena drajvovima :) > Zanima li to nekog da se ne trudim dzabe :)? Zanima, zanima :))
hi.fi.308 vstan, -> #306, jegor
> desavanja u HI-FI-u. Citao sam jos pre godinu dana u WHAT > HI-FI-u, o nekim novim Filipsovim cipovima za D/A pretvaranje > (konverziju :) koji cuda prave. Tekstovi su bili u stilu > "gotovo je sa plocom" itd. ------------------- Eto pitaj DVV-a da li je tako :)))) Bitstream, to je carobna rec ! A ima malo vise od godinu dana, mozda dve-tri ;)
hi.fi.309 vstan, -> #305, calex
> Naravno, standardno :( 2x8200ŠF. > > Prostora ima, kakvi su predlozi za upgrade? Prvo turaj dopunske elektrolite, eventualno jaci grec ili na isti nakaci hladnjak :))
hi.fi.310 dveselinovic, -> #305, calex
Daj još malo podataka o samom uređaju - vrsta, tip, model, osobine, nazivna snaga. Premeri metrom širinu i dubinu hladnjaka, navedi podatke o potrošnji struje sa nalepnice na guzi kutije. Posebno me zanimaju naponi napajanja pojačavača snage, raspoloživi naponi na sekundarima trafoa i prečnik elektrolita, kao i način njihovog povezivanja (lemljeni ili žicom) i slobodan prostor oko njih i njihov raster. Ovo poslednje da se vidi mogu li se onako glatko zameniti nekim boljim. Za ostalo, najbolje bi bilo da fotokopiraš šemu, pa da je pažljivije pregledam. To je jedini način da se izoluju ključni delovi i objektivnije proceni šta treba zameniti. Pozdrav, DVV
hi.fi.311 saricl, -> #297, dveselinovic
!!! mana je to što ih je najlakše upotrebiti sa inače ne mnogo poželj- !!! nim "crvićem" (baza/kolektor/emiter kablovima umotanim u crvića) !!! do štampe i nazad. Za uzvrat, njihovo hlađenje, tj. stepen iskoriš- Šta je ovo i kako to izgleda? (mislim "crvić")
hi.fi.312 jegor, -> #308, vstan
> Bitstream, to je carobna rec ! Nisi me dobro razumeo, to jest ja nisam dobro objasnio sta sam hteo :))) Elem, bitstream i nije tako nova stvar. Ono o cemu sam pisao je, ako se dobro secam onog sto su pisali u tom casopisu, vec cetvrta generacija bitstream cipova i u tome je kao bila zakacka. Sto ce reci da je bitstream bio revolucija za sebe, ali ovo je kao jos zesce. Do tada se ugradjivao samo u ezotericne modele, a u poslednje vreme te cipove koristi Marantz u svojim najjacim modelima, koji kostaju uzas jedan. E, kad to stigne u ove nase kucne plejere, to ce da bude mrak.
hi.fi.313 amarilis, -> #303, dveselinovic
ť Ne znam tip 2SK 851, sem da je SK oznaka za FET-ove. Oko cene, E bas mi je zao.Naime imam semu pojacavaca,sa tim tranzistorima,za koji se navode bajne karakteristike ali tranzistoru ni traga.To je inace HEXFET.
hi.fi.314 calex, -> #310, dveselinovic
<!> Posebno me zanimaju naponi napajanja pojačavača snage, raspoloživi <!> naponi na sekundarima trafoa i prečnik elektrolita, kao i način E, kad bih ja sve to znao da ti kažem, :))) ali pokušaću nešto a ostalo ćeš sam videti na šemi. Marantz PM500DC, kupljen maja '80, znači maloletnik 2x50W na 20-20000, 8ŕ, 0.03% THD, 2x63W na 20-20000, 4ŕ, 0.06% THD IM at rated power (250Hz and 8kHz mixed, amplitude ratio 4:1) - 0.03% Damping factor 110 MM phono 1.8mV, 47 kŕ, RIAA ˝0.25 dB, 220pF AUX 21mV, 25kŕ, 10Hz-60kHz, ˝1dB S/N IHF-A (Network): Phono MM 88dB, Aux 93dB Power Consumption at Rated Output, both Channels Driven 230W ˝20W Idling Power 45W ˝5W 54 tranzistora 66 dioda 9 IC Ovo je bilo iz njegovog uputstva. Hladnjak je rebrast, ide celom dužinom pojačala, a dimenzije su 23cm x 5cm x 10cm <rebra> i još 3-4 cm, dužine 23cm gde su smešteni tranzistori. Elektroliti su Ý3x5cm, lemljeni su, a mislim da su blizu jedan do drugoga. Inače, po visini ima još oko 4 cm slobodno <!> Za ostalo, najbolje bi bilo da fotokopiraš šemu, pa da je Pa šta da radim sa fotokopijom? :)) Nego da je ja nacrtam, to znam brzo da uradim i da ti je pošaljem. Malo skener, malo tracing, taman da isprobam Adobe Streamline i biće brzo gotova. Hoćeš je kao Corel crtež, kao print fajl <za koji štampač ?> pozdrav, Cale....
hi.fi.315 kanki, -> #277, calex
>> <!> ---> Ovo rece -*- Armitage -*- >> >> Moja greška, hteo sam da se nadovežem a ispalo je da sam tebi >> ponudio prospekte. Ogovor je trebalo da ode na drugu adresu. >> Ma nema veze, nego ovaj napravio zbrku :) i nestao bez glasa(tekst) pozdrav goran ps. Izvini na kasnjenju
hi.fi.316 kanki, -> #276, calex
>> >> Xerox 4045 nema HP emulaciju, tj ona se može naknadno dodati. >> A da nemas kakvi DRV za ovaj štampač? >> A kako praviš TIF od HP print fajla? >> Pa imam neki HP2PCX program koji to konvertuje pa u Corel ubaciš i exportuješ je u maximalnoj rezoluciji (za šeme od DVV 4000x4800) goran ps. HP2PCX.exe zipovan je 33k, treba li UL ?? pps. malo kasnim...
hi.fi.317 dveselinovic, -> #314, calex
Ako je print fajl, daj ga za HP 2. Idealno bi bilo u OrCAD formatu, a ako to ne može, PCX format bi mi najviše odgovarao. Hajde pošalji mi, boga ti. Pa da vidimo šta tu može da se uradi. Pozdrav, DVV
hi.fi.318 dveselinovic, -> #311, saricl
To je kada više žica umotaš u rolnicu, zapleteš ih u kiku, pa ih odvedeš gde treba. Naprosto ih urolaš tako da su kružni. Pozdrav, DVV
hi.fi.319 calex, -> #316, kanki
<!> A da nemas kakvi DRV za ovaj štampač? Za PC uglavnom nije bilo drv, jedino kada se koriste softveri koji su ga uključili u spisak, sećam se jedino Harvard Graphics-a i Venture naravno :)) od takvih. Sada se najčešće koriste Windowsi, a oni ga nisu planirali. Imao sam i HP emulaciju, hardversku naravno, ali sa njom i sa 1,5MB nije baš davao sjajne rezultate. Ipak je to bila vremešna mašina, a s obzirom da su je eksplaotisali i kao kopir aparat, rezultati su bili očajni. <!> Pa imam neki HP2PCX program koji to konvertuje pa u Corel ubaciš Pa jeste, zaboravio sam. Ne moraš UL, ima ga na više BBS. pozdrav, Cale....
hi.fi.320 calex, -> #317, dveselinovic
<!> Ako je print fajl, daj ga za HP 2. Idealno bi bilo u OrCAD <!> formatu, a ako to ne može, PCX format bi mi najviše odgovarao. Hajde <!> pošalji mi, boga ti. Pa da vidimo šta tu može da se uradi. Pa nisam radio OrCAD, ali ću pokušati da nacrtam na neki drugi način. Taman da mi to bude prilika da isprobam neke S/W koji mi izgledaju interesantno. Videću koliki bi bio export u PCX, ako nije veliki nema problema. A da li OrCAD importuje neki vektorski format, možda tako bude bolji konačni rezultat? Juče sam slučajno pogledao šemu i za kasetofon, nju bih teško odlučio da crtam :)), deluje mi bar duplo komplikovanija. pozdrav, Cale....
hi.fi.321 amarilis, -> #308, vstan
ť Bitstream, to je carobna rec ! Evo onog obecanog nastavka(bice u nekom od nastavaka reci i o gore citiranom): DRUGA NEVOLJA: VIBRACIJE DISKA Lagana acetatna ploca koju motor vrti prosecnom brzinom od oko 350 ob/min,iako je pridrzava unutrasnji pritezac verlo je nestabilna i tesko odrzava stalnost i tacnost brzine obrtanja.Najeftiniji nacin da je barem malo prigusite i skromno povecate masu je da stavite jos jedan disk povrh onoga koji slusate.Naravno nekad je to mehanicki neizvodivi,ali tamo gde jeste valja pokusati.Veci efekat postici cete preciznim lepljenjem CYX folija,postavljanjem INTERFACE-mata ili diskom ok kevlara(nije toloko strasno koliko zvuci).Svi oni povecavaju rotacijsku masu,specavajuci VF vibracije i poboljsavaju reflektivnost Al zaslona na kome se fokusira laserski zrak.Zgodan i jefton nacin prigusenja vibracija i povecavanja obodne maske diska su specijalni MONSTER-CD ringovvi koji se lepe na njegovu gornju,informativnu stranu.Medjutim uz to idu i nuspojave.Zbog svojevrsnog viska energije koji ce se javiti u napajackom sklopu koji hrani motor kad inercija pocne da deluje,mogu nastati problemi u D/A sklopovima napajanim iz istog izvora.Jos cesce se javiti problem zbog netacnog lepljenja folija i ringova,odnosno postavljanja matova.Poremetice se balans(kod mnogih diskova nije ni originalno tacan) i ploca ce svojim lelujanjem stavljati korekcijske sklopove na veliku kusnju.Ne zaboravite najveci neprijatelj jitter strpljivo ceka sansu da zgrabi svoj zalogaj.Pri svemu tome treba imati na umu da je aluminijumski zaslon na kome se nalaze digitalne informacije,samo vlas ispod gornjeg pokrova na kome se izvode zahvati! Jedan godtovo neverovatan doskok digitalnim nedacama ostvario je gotovo aklamativnu prihvacenost kraj atlantika.Rec je o blesavom ali svrsishodnom zahvatu.Ideja je u tome da se tanki bocni bridovi CD-a oboje specijalnom tamnozelenom tintom(druga boja ne dolazi u obzir !?).poenta je u tome sto samo ona apsorbuje monohromatsko zracenje koje se rasprsuje po ploci.Slicna i merena iskustva nedvosmisleno govore o delotvornosti ovog infantilnog zahvata.Da ne bude sve ovo decja igra,treba reci da je svaki zeleni flomaster dobar za to jer moze Nepovratno unistiti disk.Treba upotrebljavati samo one cija je kolorna supstanca otopljena u vodi,a strogo izbegavato "pisala" koja sadrze organske rastvarace.Za one koji vec svoje CD-teke vide u zelenim tonovima evo i naziva pod kojim se u engleskoj prodaje jedna od ovakvih olovaka-AUDIO PRISM STOP LIGHT.I bolji audio shop-ovi u Nemackoj drze relativno dobre surogate(STADLER Lumocolor 317,npr.).
hi.fi.322 dveselinovic, -> #320, calex
OrCAD je tu malo bangav, uz dve ograde: nikako da naletim na KOMPLETAN paket kod bilo koga, a posebno mi nedostaje onaj deo za prebacivanje sheme u štampu - to me ubi!, i drugo, niko nema priručnik, pa i ako ima mogućnosti, ja za njih ne znam, a nemam gde da pogledam. Uostalom, ja uopšte ne insistiram na OrCAD-u; ako neko ima recimo MICROCAP propisnu verziju i voljan je da je iskopira na mojim disketama, ja ću mu biti zahvalan. Trenutno, imam jedino OrCAD, pa ga zato furam ovde. Uzgred, pripremam odgovor na zahtev za nečim pristojnim sa oko 50W/8 Oma, samo ovaj put hoću da napravim propisan paket, zajedno sa pretpojačavačem, napajanjem, spiskom materijala, mogućim izvorima delova, itd. U nekim sam neformalnim pregovorima sa jednim dobavljačem materijala ovde da za naše potrebe sklopi kit po nekoj od ovih šema koje imam, i naravno, po povoljnijoj ceni za dinare. Da li će biti, i ako bude kako će biti, živi bili pa videli, ali držite mi fige. Pozdrav, DVV
hi.fi.323 frant, -> #304, funky
> to je 'uzorkovanje preko uzorkovanja', odn, standardi sampling je 44.1 > KHz, što obezbedjuje pokrivanje opsega do 20 KHz, a sve iznad se koristi > zbog eliminacije digitalnog šuma. Two times oversampling je na 88.2, ugla- > vnom se kod multibitnih mašina ide do 16X oversampling (npr Cambridge CD3). > Ovaj manley ima 128 X, to je neka zver. Ovim se povećava dinamika i S/N r. Tako sam i mislio, ali postoji tu jedna stvar koja mi nije jasna. Sampling (odabiranje) i kvantizacija se vrše prilikom pretvaranja analognog signala u digitalni, tokom snimanja CD-a. Učestanost odabiranja kao i vrsta i rezolucija kvantizacije moraju biti standardni, da bi taj CD bio čitljiv u svim player-ima. Koristi se učestanost odabiranja 44.1 KHz i 16-bitna kvantizacija. Inverznim postupkom se u player-u iz snimljenog binarnog koda dobija analogni signal. Gde je tu oversampling? Kako je od učestanosti odabiranja 44.1 KHz moguće dobiti nekoliko puta višu u player-u? Odakle potiču ti "dodatni" odbirci? Isto tako, ako je CD snimljen korišćenjem standardne 16-bitne kvantizacije (S/N 96.3 dB teoretski), kako se na izlazu dobija odnos S/N od preko 110 dB, kao da je upotrebljena 20-bitna kvantizacija (teoretski 20*20*log(2)=120.4 dB)? Izgleda da se tu koriste neki trikovi... Frant
hi.fi.324 saricl,
Hitno mi je potrebna pomoć! Radi se o sledećem, Jednom mom poznaniku ,sa kojim sam veoma dobar, je crkao srednjotonac, odnosno napravili mu rupu na žurci, sve što znam je da su u pitanju japanske kutije a na srednjotoncu su sledeće oznake: FM 10 E 1C-01 ili FM 10 E IC-01 E pa taj poznanik bi hteo da srednjotonac zameni novim ali ja nemam pojma ko je proizvođač, i gde bi mogao da ga nabavi, pa bi mi u tom smslu svaka informacija dobro došla.
hi.fi.325 ilotina,
HI! Sad bih zamolio one koji imaju CD-ROM ove i klasične CD playere da mi daju neku listu Pro et Contra (valjda se ovako piše). Konkretno me interesuje da li su primetne razlike prilikom puštanja muzike (bilo bi lepo kad bi mogao da odem kod nekog ko ima oba cd-a pa da oslušnem) i kakve su razlike u mehanizmima. Eto toliko za sada :) Ivan
hi.fi.326 zqusovac,
HELP Na sinocnjoj zurki nepazljivim rukovanjem s***ani su mi zvucnici. Opis radnje: Pustao se CD i jako lose snimljene kasete (piratske) sa neverovatno niskim nivoom. U trenucima kada nisam fizicki uspevao da kontrolisem DJ-a, prilikom prebacivanja sa CD na deck potenciometar je odvrtan do kraja. Ponovnim prebacivanjem na CD (na kojem su nivoi normalni) dolazilo je do dinamickih udara (moja pretpostavka). U jednom trenutku utvrdjeno je da ne radi jedan ceo zvucnik i visokotonci na drugom. Zurka je nastavljena na rezervnom paru koji je donet iz komsiluka. Zvucnici su Mission 707, imaju integralnu overload zastitu (engleska skola) i po teoriji ovo nije smelo da se desi. Pitanja: 1. Sta se tacno desilo i zasto? 2. (znatno vaznije): Kome da nosim zvucnike za dijagnozu i operaciju, koliko je isti pouzdan i koliko ce to zadovoljstvo da me kosta. Hvala, zq
hi.fi.327 vstan, -> #325, ilotina
> Sad bih zamolio one koji imaju CD-ROM ove i klasicne CD playere > da mi daju neku listu Pro et Contra (valjda se ovako pise). > Konkretno me interesuje da li su primetne razlike prilikom > pustanja muzike (bilo bi lepo kad bi mogao da odem kod nekog ko > ima oba cd-a pa da oslusnem) i kakve su razlike u mehanizmima. > Eto toliko za sada :) Teoretski nema razlike, medjutim kako se u audiu tezi odvojenim komponentama CD-ROM je veliko odstupanje od te prakse. Npr. vibracije - najveci (?) neprijatelj audio CD-a su izrazite u kucistu racunara: ventilator(i), disk(ovi), ... a kako je CD-ROM rigidno vezan za racunar eto veselja. Audio plejeri imaju, zavisno od kilaze ;) , odgovarajucu zastitu od vibracija - Gibraltar sasija kod Sony-ja ;) , hermetizovan prostor za disk itd. Otpusti polugu na velikom flopiju da izvadis disketu i eto preskakanja na CD-u ;) Zatim velika HF zracenja u racunaru, kolebanja napona, buka samog racunara, ... dakle sve sami neprijatelji u ambicioznijim audio sistemima. Sve u svemu CD-ROM radi u dosta nepovoljnim uslovima gledano iz ugla dobrog zvuka. Pored toga, klasican CD plejer sigurno ima i bolji analogni izlaz. Nisam vezivao CD-ROM na stub ali sam ubedjen da postoje bar neke minorne razlike na stetu rom-a, pa me zato i mrzi da to proveravam. Kao background izvor zvuka sasvim me zadovoljava. Mozda glavni razlog protiv je taj sto ako zelis samo da slusas muziku moras da palis racunar ;)
hi.fi.328 calex, -> #326, zqusovac
<!> Pustao se CD i jako lose snimljene kasete (piratske) sa neverovatno <!> niskim Slušaš piratske kasete? :))
hi.fi.329 sikima, -> #39, jasicp
> sobna antena Antena se zove "Lasta" i proizvodi je TELEOPTIK ZIROSKOPI. Imaju dva tipa. Jedna ima pojacanje oko 11 dB i kosta 22 din, dok druga ima pojacanje oko 10 db i kosta 34 din. Prve antene nema u slobodnoj prodaji. Tacnije ima ali se dele brojevi (kao kod Dafine), dok drugu antenu mozes kupiti u krugu fabrike u Zemunu. Sva bliza obavestenja ces dobiti na tel 614 522 i trazi prodavnicu. Puno pozdrava od Sikime P.S. Ako trebaju neke informacije u vezi antene slobodno baci pitanje na mail Posto radim u ovoj firmi mislim da mozes da dobijes odgovor iz prve ruke
hi.fi.330 sikima, -> #329, sikima
Ovo treba da ide u tv. Kucao sam On line pa umesto 4 udarih 3. KO razume shavatice. Puno pozdrava od Sikime
hi.fi.331 dveselinovic,
HI-Q Pošto se više ljudi interesovalo za neki uređaj od oko 50W/8 Oma, ja malo poradio pa pripremio ovaj paket. Do sada smo se bavili pojedinačnim uređajima; sada je stvar drugačija. Umesto samo pojačavača, ovde su u paketu tri šeme: za pojačavač snage, za predpojačavač i za napajanje. Namerno sam ih razdvojio kako bi svako mogao da uzme šta mu treba, ili sve zajedno. To sve onda može da ugradi u jedna uređaj i dobije integrisani pojačavač visokog kvaliteta, ili da poedli na tri ili više kutija - na primer, pretpojačavač u jednu, napajanje za njega u drugu, monoblok u treću i drugi monoblok u četvrtu. Za početak, performanse, opet pojedinačno: HI-Q Preamplifier Odziv učestanosti 1 ... 100.000 Hz +/- 0,5 dB Line 20 ... 20.000 Hz +/- 0,2 dB Phono RIAA T.H.D. < 0,005%, 20 ... 20.000 Hz, 1,3V Out I.M., T.I.M. < 0,005%, 1,3V Out Osetljivost 2 mV Phono RIAA, 47 KOma 100 mV Line, 47 KOma Signal/šum > -70 dB Phono RIAA > -90 dB Line Tonske kontrole +/- 10 dB 50 Hz bas +/- 5 dB 1 kHz srednji +/- 10 dB 10 kHz visoki HI-Q Amplifier (Karakteristike za 2 torusa od po 225VA, 40.000 uF po kanalu) RMS snaga 2x50W, 8 Oma, 20-20.000 Hz, THD <0,03% 2x100W, 4 Oma, 20-20.000 Hz, THD <0,03% 2x170W, 2 Oma, 20-20.000 Hz, THD <0,1% Impulsna snaga 2x200W/2 Oma, 1 kHz, 20 mS ON, 80 mS OFF T.H.D. < 0,02%, 50W/8 Oma, 20-20.000 Hz < 0,03%, 100W/4 Oma, 20-20.000 Hz < 0,08%, 150W/2 Oma, 20-20.000 Hz I.M. < 0,05%, 4-8 Oma, 0-max. RMS power out Slew Rate > +/- 30V/uS *SA* ulaznim filterom Odnos signal/šum > -100 dB za 1W snage, 8 Oma > -118 dB za 50W/8 Oma Ulazna osetljivost 1 Vrms, 47 kOma Vršna izlazna struja +/- 15 A Faktor potiskivanja > 100:1 za 2 Oma (Damping factor) > 200:1 za 4 Oma > 400:1 za 8 Oma Struja mirovanja 100 mA nominalno Ovaj pojačavač se pojavio u časopisu "Elektor", oktobra 1990. godine. žuo sam dve verzije, od kojih je prva bila napravljena strogo prema objavljenom projektu, a druga je bila osetnije modifikovana. Mislim da je druga bila bolja, ali odmah da kažem, i veoma osetno skuplja. Pošto se ovde cena stalno javlja kao ključni problem, za sada prilažem samo prvu, originalnu verziju. Ako neko bude hteo da luduje, neka mi se javi. OPŠTI PRISTUP Oba uređaja se mogu napraviti na dva načina, jeftiniji i nešto lošiji, i skuplji ali bolji. Oba projekta nude potpuno simterične i komplementarne puteve signala od ulaza do izlaza; pošto svaki NPN tranzistor ima svoj PNP komplement, teorijski to bi trebalo da znači da se izobličenja parnih harmonika potiru. Radi veće ponovljivosti i bolje kontrole serije, oba projekta koriste veoma niskošumne, super uparene tranzistore, koji su naravno papreno skupi. Samo oni koštaju oko DM 400 za celi uređaj, pa bi prema hiper-Fi verziji sve ovo glatko koštalo DM 1.000 u delovima, računajući kutije, trafoe, i sve delove. Očigledno, zamenom dulanih diskretnim ali dobro uparenim tranzistorima, smanjujemo cenu za dobrih DM 350, što nije malo - ali sasvim sigurno se odričemo i bar nekog dela kvaliteta. Svi NPN diferencijalni stepeni koriste MAT-02 (ili SSM 2210) dualne tranzistore, a svi PNP diferencijalni stepeni koriste MAT-03 (ili SSM 2220) dualne tranzistore. Ako njih stavite, gore navedene karakteristike će biti nešto bolje, a odnos/signal šum će biti čak osetno bolji, za dobrih 6-7 dB. Izobličenja će biti nešto manja. Ako se opredelite za jeftiniju verziju, moj savet vam je da kupite po jednu kesu BC550C i BC560C; obe će vas koštati zajedno DM 12-13 u Nemačkoj, a gotovo je sigurno da ćete od 100+100 komada moći da uparite potreban broj. Tranzistore tipa BC414/416 možete mirne duše zameniti onima sa oznakom BC550/560, jer su ovi poslednji izvedeni iz prvih i pride imaju manji šum (faktor šuma za BC414/416 je 2 dB, a za BC550/560 1 dB), mada su oni prvi linearniji (ah, ti kompromisi!). Izlazne transzitore BD911/912 prave Philips i SGS-Thomson; Philips-ova verzija ima bolji Ft ali i veće razlike između NPN i PNP tipova, a SGS verzija je obrnuta, manji Ft i manje razlike, koje su svedene na nulu u praksi. Inače su dosta jeftini, DM 1,85 po komadu u Nemačkoj; alternativa za njih su BD 249/250 C. Oni nemaju tako dobar Ft, ali su zato daleko robusniji i nešto linearniji, pa su prirodno upotrebljeni u verziji B, o kojoj možemo kasnije. U vezi pojačavača snage - ako koristite dualne tranzistore tipa SSM, R62 ima vrednost od 4,7 kOma, ali ako koristite MAT tipove, R62 se menja na 8,2 k Oma. Dalje, emtorski otpornici R 34-45 treba da budu od 5W i sa malom induktivnosti; takve otpornike nije lako naći, pa ćete verovatno morati da koristite obične žičane. U tom slučaju, vežite paralelno sa svakim od njih i po jedan kondenzator od 100 nF da biste kompenzovali induktivnost. Zaštitno kolo u donjem desnom uglu sheme štiti pojačavač od jednosmerne komponente, okida relej sa zakašnjenjem i daje vizuelnu indikaciju da je sve u redu pomoću D7, koja je LED tipa i koja se montira na prednju masku uređaja, a povezuje žicama. Sugeriram zelenu boju, jer ako gori, onda je sve u redu. Induktor L1 namotajte u tri sloja, koristeći bakarnu žicu prečnika 1,8 mm - prvi sloj 7, drugi 6 i treći 5 namotaja. Time dobijate veoma kompaktan induktor. Reč-dve o napajanju. Navedene karakteristike važe samo za prikazano napajanje. Ako smanjite elektrolite, nemojte računati na navedene struje i snage, jer one zahtevaju odgovarajuće izvore. I obrnuto, ako želite RMS izlaz u 2 Oma, trafoe i grecove ne morate povećavati sa navedenih vrednosti (270VA po kanalu), ali ćete morati povećati elktrolite sa (2x10.000uF)+(2x10.000uF) po kanalu na (2x12.000uF)+(2x12.000uF), tj. za najmanje 20%. Daleko bitnije je povećati hladnjake; u originalnom projektu, upotrebljena je kutija od 19" 2 HE (8,8 cm visine), sa hladnjacima od 7,5 cm visine i koeficijentom hlađenja od 0,8. Ovaj proračun se olasnja na logiku da nećete terati stvar trajno do maksimuma i da ne tražite RMS izlaz u 2 Oma. Ako to želite, onda uzmite kutiju sa bar 3 HE (13,2 cm visine) i hladnjake od bar 12,5 cm visine i koeficijentom hlađenja od 0,4 - ali, to je već verzija B. Što se trafoa tiče, dajte da vam u N. Sadu čovek namota trafo po narudžbini. Imate sledeći izbor: a) jedan primar, tri ili četiri sekundara po skici; b) dva trafoa svaki sa po dva sekundara prema skici, manji napaja preamp, veći power amp; c) tri trafoa, dva za svaki power amp i jedan sa dva seta sekundara za preamp. Naravno, ako idete na monoblokove, rešenje se nameće samo od sebe. Vodite računa na faktor regulacije trafoa. Nije neobično da torusi ovog kapaciteta pokažu razliku od 5-8% napona sa i bez opterećenja. Dakle, 27-0-27V pod punim opterećenjem lako može postati 29-0-29 bez opterećenja, a to je već više od granice rada elektrolita od 40V; otud savet da idete na 50V...63V radnog napona, za ne daj bože. Alternativno, tražite trafo od 25-0-25 V na sekundaru, što sa navedenom regulacijom daje oko 38V radnog napona u najgorem slučaju, pa možete koristiti jeftinije elektrolite od 40V. VR1 podesite tako da struja mirovanja iznosi oko 33 mA po tranzistoru, tj. oko 100 mA za ceo izlazni stepen. Izmerite to povezivanjem voltmetra preko emitorskog otpornika nekog od izlaznih tranzistora, gde pad napona treba da iznosi oko 9 mV. Prilikom prvog uključivanja, ubacite po jedna otpornik od 15 Oma/5W u + i - granu napajanja, čime ograničavate maksimalnu struju na oko 2A. Ako se ni jedna komponenta ne greje tako da postane vrela na dodir, sve je u redu, izbacite otpornike i povežite napajanje. Izlaz sa IC1 na nožici 6 treba da bude manji od 10V. Ako je 10V ili veći, zamenite R62 sledećom manjom vrednosti po E 14/96 seriji, tj. sa 4,3 kOma, odnosno sa 8,2 kOma na 7,5 kOma. Ostale detalje merenja i provere ću navesti samo ako neke krene u ovaj projekat, da se ne zamajavamo ovde i sada. I najzad, navodim da sam sheme za ovaj projekat dao *ISKLJUžIVO* u OrCAD 4.2 formatu. Razlog tome je činjenica da je ovo dovoljno složen i skup projekat da nije za zezanje, a ko je sposoban da ga odradi, ionako će morati da koristi OrCAD ili neki sličan program. To utoliko da ne gubimo vreme u praznim naklapanjima oko šema i koncepcije, a sve samo sporta radi. Pozdrav, DVV Prilog: sve šeme, spiskovi materijala po šemi hiqproj.zip
hi.fi.332 diag, -> #324, saricl
> E pa taj poznanik bi hteo da srednjotonac zameni novim ali ja > nemam pojma ko je proizvođač, i gde bi mogao da ga nabavi, pa > bi mi u tom smslu svaka informacija dobro došla. Neka nazove Teodony-ja tel. 011/413818 Skup čovek ali ima svega. g.
hi.fi.333 diag, -> #326, zqusovac
> 2. (znatno vaznije): Kome da nosim zvucnike za dijagnozu i > operaciju, koliko je isti pouzdan i koliko ce to zadovoljstvo > da me kosta. Opet probaj kod Teodony-ja 011/413818. Skup čovek ali radi. g.
hi.fi.334 jegor, -> #331, dveselinovic
BRAVO MAJSTORE!!! To sam cekao.
hi.fi.335 saricl, -> #318, dveselinovic
!!! To je kada više žica umotaš u rolnicu, zapleteš ih u kiku, pa ih !!! odvedeš gde treba. Naprosto ih urolaš tako da su kružni. Dali ti govoriš o provodnicima za spajanje izvoda tranzistora koji je montiran na hladnjak sa pločom? Ako je to , nevidim što bi se uopšte kristilo bilo šta drugo sem obične licnaste žice? Inače ja koristim provodnike sa ččetkica.
hi.fi.336 saricl, -> #322, dveselinovic
!!! Uzgred, pripremam odgovor na zahtev za nečim pristojnim sa oko !!! 50W/8 Oma, samo ovaj put hoću da napravim propisan paket, zajedno sa !!! pretpojačavačem, napajanjem, spiskom materijala, mogućim izvorima !!! delova, itd. Ovo se očekuje sa nestrpljenjem.
hi.fi.337 dveselinovic, -> #335, saricl
Akhm! Pa nije baš svejedno KAKVE će to žice biti, ali se sigurno zna da bi najbolje bilo da ih uopšte nema, jer su one samo još jedan posrednik. Zato volim plastična pakovanja tranzistora - sa malo pameti, mogu se direktno zašrafiti za hladnjak, a nožice zalemiti na ploču bez ikakvih žica. Pozdrav, DVV
hi.fi.338 dveselinovic, -> #336, saricl
E pa lepo, to si i dobio u poruci 3.331 sa prikačenim ZIP fajlom. Mark 2 pojačavača sledi za dan-dva. Pozdrav, DVV
hi.fi.339 amarilis, -> #331, dveselinovic
ť Posto se vise ljudi interesovalo za neki uredaj od oko 50W/8 ť Oma, ja malo poradio pa pripremio ovaj paket. E veoma lepo i pametno(ne znam dali si dobio moje pisamce ali sve jedno). Predlazem ruzicasti granpri !Ali mozes li mi kojim slucajem poslati biblioteke tranzistora za orcad i transformatora(ako te lepo zamolim slatko sa slagom :)) pa cu biti srecan!!!Unapred se zahvaljujem. Pozdrav za sve
hi.fi.341 zqusovac, -> #333, diag
> Opet probaj kod Teodony-ja 011/413818. Skup covek ali radi. Hvala. poz, zq
hi.fi.340 zqusovac, -> #328, calex
> Slusas piratske kasete? :)) Neizmerno hvala na pomoci. poz, zq
hi.fi.342 dveselinovic,
High Q Mk.II U osnovi, radi se o istom osnovnom projektu, sa nizom izmena i sa ciljem da ga prebaci u klasu Krell-a; ne kažem da je isto što i Krell, ali uz još par izmena, mogao bi i to da bude. Pošto je osnovna koncepcija prikazana u ranijoj poruci, ovde ćemo se pozabaviti samo razlikama. 1. REGULACIJA NAPAJANJA NAPONSKOG POJAžAVAžA Umesto elektrolita, ovde postoji propisna ne samo stabilizacija, već i regulacija napona. Radi se o istim kolima koja su korišćena za pretpojačavač, s tim da se vrednost zener diode menja sa 18V na 33V, a vrednost svih elektrolita se linearno penje na 63V (radni napon). Možete koristiti jednu regulaciju za oba kanala, ili po jednu za svaki kanal. U principu, bolje je ovo drugo, ali je naravno i duplo skuplje. 2. ZAŠTITNA KOLA Umesto originalnih, ovde su namerno ubačeni drugačiji izlazni i pobudni tranzistori. Razlog je daleko veća robusnost tipova 249/250 u odnosu na originalno ugrađene 911/912, pre svega u trajnim i impulsnim strujama. Iako na papiru BD 911/912 ima bolje odzivne karakteristike, veći emiterski otpornici u izmenjenom projektu ujedno daju i veću lokalnu reakciju, čime se u praksi prednost 911/912 potire i čak unekoliko i prevazilazi. Zbog većeg inherent- nog pojačanja tipova 249/250, uticaj većih emitorskih otpornika je faktički amortizovan. Njihova vrednost omogućava poseban režim zaštite. Upotrebljena zaštita ima nekoliko bitnih osobina. Prednosti u odnosu na originalnu su: - SELEKTIVNOST. Umesto idiot okidanja čim se izađe iz predviđenih režima, ova zaštita poredi V i I i na osnovu njihovgo međuodnosa okida ili ne okida; - POSTEPENOST. Za razliku od klasičnih zaštita, koje kada prorade odmah svedu uređaj na niži nivo rada (tj. imaju dva jasno definisa- na režima, neaktivni i aktivni), ova zaštita i kada proradi čini ti postupno, polako svodi pojačavač na niži nivo rada. Ukoliko tokom procesa aktiviranja nestanu uslovi okidanja, zaštita odmah prestaje sa dejstvom; - VIŠI NIVO RADNOG REčIMA. Da bi zaštita uopšte okinula, potrebno je daleko više no obično. Trajni (RMS) režim rada je na oko 12A, što je dovoljno i za veoma kompleksna opterećenja; i - TOLERANTNOST. Impulsni maksimum je +/- 90A (tj. 6 puta više od originala), za T=1mS, odnosno 4 puta duže nego po IEC normama, pod uslovom da je napajanje u stanju da isporuči tolike struje. 3. OTPORNICI Za razliku od originala, ovde bi svuda gde se nalaze otpornici od 1/4W trebalo staviti one sa 1% tolerancije (metal film), sem u diferencijalnim pojačavačima (emitorski i kolektorski, RC mreže) i u slučaju R21 i R35; ti otpornici bi trebalo da budu metaloslojni sa tolerancijom od 0,1%. 4. OSTALE IZMENE 1. Dodata su četiri otpornika od 1K na base ulaznih tranzistora; njihov cilj je da dalje upare ove tranzistore. 2. Q7 i Q8 imaju dodate obične diode, koje služe termičkoj stabilizaciji izvora struje, čime se popravlja stabilnost i smanjuje termičko klizanje, a dobili su i po jedan dodatni kondenzator, koji slući filtriranju visokih učestanosti. Prednost je veća stabilnost i nešto manji šum; 3. Svi diferencijalni parovi koriste super niskošumne, super uparene PMI MAT tranzistore. Prednost su manji šum i manja izobličenja, usled bolje uparenosti, kao i veća pouzdanost prilikom grejanja usled manjeg termičkog klizanja; 4. Popravljeno je filtriranje naponskih stepena, čime se povećava stabilnost radnog napona (manje bitno jer je ionako regulisana) i dodatno filtrira napon, čime se otstranjuje sve što su dovodni kabl i štampa naknadno pokupili. Rezultat je nešto bolji odnos signal/šum; 5. Pobudni tranzistor strujnog pojačavača je sada odvojen od izlaznih tranzistora elektrolitom od 1.000 uF. Pored dodatnog filtriranja, ovaj elektrolit uklanja ili smanjuje varijacije napona nastale usled velikih impulsa izlaznih tranzistora i smanjuje opasnost od osciliranja; 6. Obe grane napajanja su dobile po RC i C članove na ulazu. RC članovi uklanjaju rezudialnu induktivnost elektrolita, čime popravljaju faktor prigušenja (damping factor) na višim učestanostima, dok C član dopunski filtrira napajanje od visokofrekventnog đubreta; 7. Uređaj je dobio i termičku zaštitu, čime se uklanja opasnost od pregrevanja. Okida na 70 stepeni Celzijusa (NTC1); 8. Zaštita izlaznog stepena uzima u obzir stanja na SVIM izlaznim tranzistorima, a ne samo na jednom paru kao u originalu. Time se postiže uravnoteženiji i bezbedniji rad i pojačavača, i zaštitnog kola. 5. NAPAJANJE Umesto 27-0-27 5A trafoa, treba uzeti 27-0-27 7A trafoe za strujne stepene. Grecovi ostaju isti, a elektroliti rastu sa 10.000 na 22.000uF/63V. Time se ukupni kapacitet povećava za faktor 2,2 u odnosu na original, a ujedno se za toliko povećava i strujni kapacitet izlaza. 6. HLAĐENJE Sve ovo podrazumeva i zaista moćne hladnjake. Njihov Rth treba da bude < 0,4, što podrazumeva kućište od bar 3 HE (13,2 cm), sa hladnjacima od 10-12,5 visine, u zavisnosti od njihove efikasnosti po cm visine. KRELL KLASA Isto ovo, ali se BD 249/250 C menjaju sa 2N6328/6331 (isto to, ali u TO-3 kućištu, 200W umesto 125W). R53 i R54 se menjaju sa 1K na 910. Trajna struja raste na oko 17A, impulsna raste na oko +/- 120A, pod uslovom da napajanje to može da isporuči. * * * Eto vam ljudi pa radite. Dobra sreća. Pozdrav, DVV hiqmk2.sch
hi.fi.343 dveselinovic,
Hoćemo malo da se Krell-imo? Ima li zainteresovanih? Pozdrav, DVV
hi.fi.344 sojka,
===================================================== Neko je ovde nedavno tražio jeftine (dobre!) zvučne kutije Ja bi mu preporučio nešto stvarno jeftino i dosta dobro (za male pare) a to su VIDEOTON PRELUDIUM zvučnici koji sastavljaju mađari ali su driveri Focal-ovi(barem tako kažu),dvosistemske su kutije,veoma lepe,dobro i zvuče mada nisu za glasni rok-pop,deklarisani su na 60 W i navodno za njih su dizajnirali na zapadu(?)tj. hteli su da budu kopije HEYBROOK HB-1.Znači samo je drvo mađarsko! Ja ih nemam(zato neznam da li su stvarno Focal-ovi zvučnici unutra!) ali sam ih slušao i jako lepo sviraju!!! Toplo ih preporučujem (Best Buy !) za cenu od 20.000 Ft/par tj. oko 300 i nešto Maraka...za uvoz treba se snaći ili Platiti carinu ! Usput da pitam da li neko prodaje Ei kalotne visokotonce one sa tri rupe od 40-50W/8 Oma treba mom prijatelju barem par ali poželjno dva para !!!! Pozdrav Sojka =====================================================
hi.fi.345 dveselinovic,
Hajde da Krell-imo Posle svih komercijalno podređenih varijanti Hi-Fi uređaja, dođe mi da malo Krell-im. Zato izvukoh sve zapušače i evo me. Uvod Ovaj projekat je visoko modularan. To znači da se iz njega mogu izvući samo poneki delovi, ili se može napraviti ceo, kako vam se sviđa i kako vam treba. Na primer, ako se neko opredelio isključivo za CD i druge linij- ske uređaje kao izvor zvuka, glatko može preskočiti gramofonski deo, neka ga naprosto izostavi. Ako se nekom drugom dopadne poja- čavač za slušalice u čistoj klasi A, može napraviti samo njega i zaboraviti sve ostalo. Kome trebaju dva gramofonska ulaza, neka taj odeljak napravi u duplikatu. Itd. Jasno vam je. U integralnom obliku, pretpostavljajući 1 gramofonski i 5 linijskih ulaza (CD, Tuner, Tape 1, Tape 2, Aux), sam popis materijala u fizičkom obliku je, blago rečeno, impresivan (vidi spisak). Sa ovoliko materijala, drugi naprave ceo risiver, a ja jedva pretpojačavač.:-))))) ***************************************************************** * OVO JE SKUP I KOMPLIKOVAN PROJEKAT - AKO NISTE BAŠ VIžNI * * ELEKTRONICI, NEMOJTE GA NI ZAPOžINJATI. * ***************************************************************** KARAKTERISTIKE: Odziv učestanosti 20...20.000 Hz +/- 0,5 dB Phono RIAA MC 20...20.000 Hz +/- 0,2 dB Phono RIAA MM 20...20.000 Hz +/- 0,1 dB Line Inputs 2...1.000.000 Hz +0/-3 dB Line Inputs T.H.D., 20...20.000 Hz < 0,01 % Phono RIAA MC 1 Vrms output < 0,008 % Phono RIAA MM (input to output) < 0,008 % Line Inputs I.M.D., 20...20.000 Hz < 0,01 % Phono RIAA MC 1 Vrms output < 0,008 % Phono RIAA MM (input to output) < 0,008 % Line Inputs T.I.M., 20...20.000 Hz Ispod nivoa merenja 1 Vrms output Ispod nivoa merenja (input to output) Ispod nivoa merenja Ulazna osetljivost 150 uV 50 Oma Phono RIAA MC (za nominalni izlaz 2 mV 47 kOma Phono RIAA MM od 1 Vrms) 100 mV 47 kOma Line Inputs Granice zasićenja > 1,5 mV (40 dB) (20...20.000 Hz > 280 mV (43 dB) ekvivalent) > 12 V ( 41 dB) bez FET bafera Odnos signal/šum > - 82 dB Phono RIAA MC linearno (pri nominalnim > - 90 dB Phono RIAA MM linearno ulaznim signalima) > - 105 dB Line Inputs linearno Brzina porasta signala < 5 uS Phono RIAA MC (Rise Time, 10-90% < 2 uS Phono RIAA MM amplitude) < 0,9 uS Line Inputs Brzina praćenja > +/- 4 V/uS Phono RIAA MC signala (Slew > +/- 40 V/uS Phono RIAA MM Rate) > +/- 40 V/uS Line Inputs Fazni pomer < 5 stepeni Phono RIAA MC 20...20.000 Hz < 2 stepena Phono RIAA MM za izlaz od 1 V > 1 stepen Line Inputs KARAKTERISTIKE POJAžAVAžA ZA SLUŠALICE: Izlazna snaga 160 mW u 8 Oma (u čistoj klasi A) 600 mW u 30 Oma 120 mW u 600 Oma Maksimalna snaga cca. 9 W RMS, 20...20.000 Hz Odziv učestanosti 20...20.000 Hz +/- 0,1 dB 6...100.000 Hz +0/-0,5 dB T.H.D. & I.M. < 0,01 % 20...20.000 Hz 160 mW u 8 Oma T.I.M. Ispod granice merenja Ulazna osetljivost 8 mV za 1 mW u 8 Oma Odnos signal/šum > -90 dB za 1 mW u 8 Oma Faktor potiskivanja > 80:1, 20...20.000 Hz 8 Oma (Damping factor) > 300:1, 20...20.000 Hz 30 Oma > 6.000:1, 20...20.000 Hz 600 Oma Poluprovodnici: Baferski modul: 10 FET-ova 4 Tranzistora - IC-a 8 Dioda - Ispravljača Phono RIAA modul: - FET-ova 52 Tranzistora - IC-a 10 Dioda - Ispravljača Line Amp modul: - FET-ova 48 Tranzistora - IC-a 12 Dioda - Ispravljača Headphones Amp modul: - FET-ova 28 Tranzistora - IC-a - Dioda - Ispravljača Power Supply module: - FET-ova - Tranzistora 6 IC-a 15 Dioda 3 Ispravljača POZADINA Na ovom projektu sam radio sa drugarima u periodu 1991-1994 go- dine. Početkom ove godine, prećutno smo odustali od daljeg rada kao grupa, ali se ja nisam predao. Bila bi laž reći da smo sve sami razvili - naravno da nismo, dosta toga je uzeto kao polazna osnova sa raznih strana. Međutim, tokom rada i eksperimentisanja, osnovne šeme su se toliko izmenile u odnosu na originale da samo već i zaboravili kada smo prešli nivo izmena od 33,3%, koliko nam je dovoljno da potpišemo stvar kao originalni uređaj. Neki sklopovi se više i ne prepoznaju. Bilo je tu i veoma interesantnih eksperimenata. Na primer, pro- verili smo u praksi tezu da ležeći elektroliti "bolje zvuče" od stojećih; ne bih smeo da se zakunem ni da to jeste, ni da to nije istina, jer je statistički presek A/B testa 5:5, što niko normalan ne bi mogao priznati kao merodavno, ali je opet isuviše često da bi se hipoteza mogla olako odbaciti. Osnovna koncepcija je bila da se dobije širokopojasni uređaj, sa odzivom od bar 500 kHz; time bi se fazni pomeri u čujnom opsegu sveli ispod 1/3 trećine konvencionalne granice čujnosti od 15 ste- peni. Pošto je fazni pomer u neposrednoj vezi sa odzivom (mada to nije jedina determinanta), svako ko da samo jednu karakteristiku ili laže, ili tendenciozno misli samo na najbolji deo, tj. linijske ulaze. Bez ograničenja, teorijska brzina praćenja bi iznosila preko +/- 100V/uS i to ulaz->izlaz na linijskim signalima, odnosno oko +/- 55 V/uS za MM RIAA ulaz. Na žalost, takve brzine podrazumevaju i niz problema, od sakupljanja radio učestanosti (zamislite da na gramofonskom ulazu pokupite Beograd 1 na ST :-)))) do raznog đubreta koje će se već naći da vam zagorča život, zatim problemi sa osciliranjem pojačavača (ko zna šta će on sve ponuđivati), itd. Tek, mi lepo sasečemo sve to kondenzatorom na kaskodnom paru i ograničimo sve to na oko +/-44V/uS. Ako uzmemo da i malo efikasni pojačavači zahtevaju 1,5Vrms pobu- de za nominalnu snagu, to znači da nam je (preračunavanjem) potrebna brzina od najviše +/- 0,4V/uS čak i za najbrže signale, kao recimo brze elektronske impulse koje stvara sintesajzer na 20 kHz. Ova brzina je dakle nekih 110 *PUTA* veća od realno potrebne, pa stoga smatram da nema smisla juriti veće brojke njih samih radi. Shodno prihvaćenim principima "High-end" audio tehnike, celoku- pan uređaj je napravljen od diskretnih komponenata, a integrisana kola se koriste samo u regulaciji napona napajanja, i to uz veoma velike elektrolite rasprezanja (2.200uF/40V) na ulazu svakog modu- la. uzgred, ukupno rasprezanje na svakom kanalu pretpojačavača je 8.800uF/40V samo na napajanju, odnosno ukupno 26.400uF samo za na- pajanje +/- naponima levog i desnog kanala i iz jednog izvora pojačavača za slušalice. Tome dodajte i lokalno rasprezanje u ukup- nom iznosu od 34.200uF i dobijate ukupne kapacitete rasprezanja od pristojnih 60.600uF. Gospodo, čiji pojačavač snage ovde ima tolike kapacitete? Naravno, pored elektrolita u rasprezanju, koji filtriraju i sta- bilizuju napone, tu je i elektronika, koja te napone vodi korak dalje, ka potpunoj regulaciji na +/-24 za RIAA MC ulaz, +/-30V za sve ostalo i +/-15V za pojačavač za slušalice. E sada, kada napone napajanja tako sredite, onda ste zaista odradili posao - onda nije nikakvo čudo što pojačavač može da izbaci sinusnu pobudu od +/-15V uz THD manji od 0,1%. To je dovoljno da bilo koji pojačavač snage ne samo pobudite, već dovedete i do električnog orgazma, koji se na žalost završava terminacijom pojaćavača i najverovatnije i zvuč- nika. Dakle, pazite, ovo nije igračka. Nakon svih ovih godina, još uvek nema jasnog odgovora na pitanje trebaju li nam ulazni baferi ili ne; jedni su za, drugi su protiv. Najvažnija funkcija ovih bafera je da prilagode impedanse izlaza iz izvora impedansama kola u pretpojačavaču, a dodatno mogu ujedna- čavati nivoe pomoću potenciometara. Pošto sam pristalica teze "jednostavno je lepo - ali i bezbednije od komplikovanog", ovde su ulazni baferi rešeni sa FET-ovima, malim japanskim tranzistorima sa odličnim osobinama i prihvatljivom cenom, ali bez potenciome- tara. Ako neko baš hoće, može i to da se ubaci, i to veoma lako. Posebno ću se pozabaviti pitanjem tehnologije, koje uopšte nije naivno i sporedno; na primer, ovako nešto raditi naprosto vapi za troslojnom snedvič štampom. Prvo ide na vitroplastu bakar, i to ne onaj standardni od 70 mikrona, već onaj debeli od 120 mikrona, preko njega ide pozlata, a preko nje sloj kalaja. Kombinacijom ova tri elementa, dobijamo sjajan provodnik - ali po obično paprenu cenu. Ko ono reče da može da reši pitanje pločica? Ima li zainteresovanih? BTW, sve šeme ću davati *ISKLJUžIVO* u OrCAD 4.2 formatu - ovo nije za najšire mase, a oni drugi bi trebali da imaju ovaj program. Pozdrav, DVV
hi.fi.346 jegor, -> #343, dveselinovic
╗╗ Hocemo malo da se Krell-imo? Ima li zainteresovanih? Jok, praja. Salji, Salji.
hi.fi.347 amarilis, -> #345, dveselinovic
ť Ima li zainteresovanih? BTW, sve seme cu davati *ISKLJUCIVO* u ť OrCAD 4.2 formatu - ovo nije za najsire mase, a oni drugi bi ť trebali da imaju ovaj program. Ponizno te molim da posaljes biblioteke sa tranzistorima jer mi je stvarno neprijatno da gledam sheme bez tranzistora(a tek da ih realizujem ;>).Moze i na mail.Ako je suvise dugacka vikni pa cu ti poslati disketlu.Hvala :) Pozdrav za sve ljubitelje DOBROG(i veeeoma skupog ) zvuka
hi.fi.348 saricl, -> #344, sojka
!!! one sa tri rupe od 40-50W/8 Oma treba mom prijatelju barem !!! par ali poželjno dva para !!!! Ima ih u robnim kućama Beograd.
hi.fi.349 saricl, -> #345, dveselinovic
!!! onaj standardni od 70 mikrona, već onaj debeli od 120 mikrona, !!! preko njega ide pozlata, a preko nje sloj kalaja. Kombinacijom ova !!! tri elementa, dobijamo sjajan provodnik - ali po obično paprenu !!! cenu. Ko ono reče da može da reši pitanje pločica? !!! Ima li zainteresovanih? BTW, sve šeme ću davati *ISKLJUžIVO* u !!! OrCAD 4.2 formatu - ovo nije za najšire mase, a oni drugi bi !!! trebali da imaju ovaj program. Svojevremeno sam govorio da mogu rešiti štampu. S obzirom da smo ušli u vode koje mi se čine prilično specifične moram da proverim dali čovek koji je za mene do sada radio štampu uopšte radi "sendvič" i po kojoj ceni pa ako ima jeftinije.. Dakle što se cene i mogućnosti štampe tiče odgovor stiže jednog od narednih dana. Inače nudio sam se i za projektovanje štampe. Sve što sam rekao stoji od pripreme do gotovih ploča na kućnu adresu, ali za projektovanje nisam siguran. Odnosno mogu da isprojektujem takvu štampu ali će da traje sa obzirom da mi počinju predavanja od oktobra a uporedo sa tim treba i servis da vodim i radim.:)( Stoga ako se nenađe niko drugi ostajem kod onog što sam rekao , a ako se nađe puno sreće i svako dobro.
hi.fi.350 dveselinovic, -> #349, saricl
Nije zaboravljeno, ama nikako mi nije jasno zašto to ne može da se odradi programski. Sad, da li će to biti OrCAD ili TANGO ili nešto treće, nije mnogo bitno; bitno je samo to da se odrede neki standardi kako te naše pločice treba da izgledaju. Kada se jednom dobije film, stvar je izbora da li će se ići na sendvič ili standardnu pločicu. A ako je za ručno projektovanje, to sam nekada radio jako brzo i prilično dobro, jedino što to traži vremena koga trenutno nemam i do kraja godine ga neću ni imati zbog lista. Hajde da se snađemo na najbolji način, a početak je svakako da vidimo ko je uopšte zainteresovan za koji projekat. Pozdrav, DVV
hi.fi.351 pifat,
Kazu da se oni ovde povremeno javljaju, pa da pokusam. Molim sve radio-amater e Sezamovce da mi sibnu e-mail, pa da nesto preduzmemo. 73, Igor YT1MM
hi.fi.352 zqusovac, -> #326, zqusovac
> 2. (znatno vaznije): Kome da nosim zvucnike za dijagnozu i operaciju, > koliko je isti pouzdan i koliko ce to zadovoljstvo da me kosta. Eh divne li grupe, za deset dana na konkretno pitnje dobih samo jedan odgovor (na kojem se najtoplije zahvaljujem). poz, zq
hi.fi.353 dveselinovic,
Buffer Input Board Pločica sadrži električno odvojene bafere za levi i desni kanal. žak je i naponska regulacija potpuno odvojena, što je skuplje, ali bolje kako zbog preciznosti stabilizacije (u ovom slučaju malo važno), tako i zbog smanjenja preslikavanja kanala na kanal. Jedino zajedničko mesto oba kanala je u centralnoj tačci mase. Ovo je nužno zbog odličnih performansi CD plejera, koje nema smisla kom- promitovati u narednom stepenu. Prikazani sklop garantuje odvajanje kanala i preslušavanje na nivou CD plejera, tj. > - 80 dB, 20...20.000 Hz. Svaki ulaz je baferovan jednim običnim FET tranzistorom japanske proizvodnje (2SK163). Signal je na ulazu u bafer filtriran od nepo- trebnih i opasnih visokih učestanosti, a na izlazu su filtrirane super niske učestanosti, sa granicom sečenja od -3 dB na oko 0,03 Hz. Svaka grana napajanja svakog kanala ima sopstvenu naponsku regu- laciju, koju čini po jedan BD139 ili 140 tranzistor. Potreban napon se dobija pomoću zener diode od 18V povezane na bazu tranzistora, koja je dopunjena dodatnom diodom 1N4148 ne radi kompenzovanja 0,65/0,7V pada napona na tranzistoru, već radi poboljšanja termičke stabilnosti. Sklopu prethodi elektrolit, a iza sklopa se nalazi dodatno filtriranje pomoću RC člana, sa graničnom učestanosti od - 3dB na oko 3 Hz; izostavljajući sve ostalo, samo ovaj filter potis- kuje sve smetnje sa oko 20 dB (10:1) na 20 Hz, a radi se o već više puta filtriranom naponu. Ova pločica je opciona u svakom smislu. Može se u celosti izba- citi, pa se signal sa selektora može voditi neposredno na Line Amp pločicu, jer prvi op amp na njoj sasvim lepo služi kao bafer. Alternativno, može se smanjiti broj ulaza na ovoj pločici na bilo koji željeni broj; time se zadovoljavaju specifične potrebe koris- nika, a opet se ostavlja prostora za naknadna proširenja. Najzad, ova pločica se može koristiti kao univerzalni bafer, tj. nije neraskidivo vezana za samo ovaj projekat. Phono RIAA MC/MM Amplifier Zadatak ove pločice je da pojača i koriguje sve signale sa bilo koje zvučnice klasičnog gramofona, bez obzira da li je MC ili MM tipa, i bez obzira na njen naponski izlaz. Kanali su potpuno električno odvojeni, sa posebnim napajanjima i masama, koje se susreću samo u centralnoj tačci masa. Dopunski, svaka grana svakog napajanja je filtrirana sa po jednim elektroli- tom od 2.200uF, a MC odeljak ima istu vrstu filtracije. Kada se sve sabere, samo filteri na ovoj pločici imaju ukupne kapacitete od 6.600uF *PO GRANI*, odnosno 13.200 uF po kanalu, odnosno 26.400 uF ukupno. Time zaključujemo da što se šuma iz napajanja tiče, možemo ga zaboraviti jer je sveden na nivo kvaliteta elektrolita - a ulaz- ni napon je već prethodno i filtriran, i regulisan. Specifičnost MC stepena se sastoji u tome što *NEMA ULAZNIH ELEKTROLITA*. Dalje, rešenje pojačanja je nađeno u serijskoj/pa- ralelnoj vezi čak četiri tranzistora, čime se obezbeđuje da se svaki od njih nađe u optimalnom režimu rada. U idealnom slučaju, oni bi trebali da budu savršeno upareni, što je u praksi gotovo nemoguće postići; međutim, pošto ih je dosta, i pošto rade u za njih najpovoljnijem režimu, realna otstupanja će biti dovoljno mala da budu zanemariva - pod uslovom da svi tranzistori potiču od istog proizvođača i iz iste tranše. Ipak, uprkos svemu, preporučuje se uparivanje na raspoloživom nivou tehnike. Pošto je pojačavanje MC signala faktički dvostepena rabota, sas- vim prirodno je što se sa ovog ulaza ne može očekivati onaj stepen preciznosti kao sa samo jednom, tj. MM ulaza. Uprkos tome, otstupa- nje od idealne RIAA krive je dovoljno malo da bude zanemarivo u praksi; daleko je bitniji kvalitet zvuka, a za njegov opis, postoji samo jedna rečenica - poslušajte neku bolju zvučnicu i sve će vam biti jasno. MC stepen ima zadatak da signal pojača nekih 20 puta (26 dB). Izlaz sa ovog stepena se vodi na selektor MC ili MM ulaza, a izvod sa selektora je povezan na ulaz op amp-a napravljenog od diskretnih komponenata (dakle, nije IC, nego ekvivalent IC-a od pojedinačnih tranzistora). Koristi veoma niskošumne tranzistore serije BC 550/560 (Noise figure: < 1 dB), a svi otpornici bi trebalo da budu metaloslojni sa 1% tolerancije, pre svega zbog šuma. MM stepen takođe koristi diskretne komponente niskošumne genera- cije. Na šemi ulazni stepen čine dva diskretna tranzistora klasičnog tipa; pošto ulazni stepen ima strujno ogledalo, čiji je zadatak da usaglasi diferencijalno spojene tranzistore. U tom smislu, diskretni tranzistori sasvim zadovoljavaju, utoliko pre što postoji i potenciometar za "in situ" usaglašavanje. Dve napomene. Prvo, činjenica da postoji strujno ogledalo ne oslobađa obaveze da se svi parno vezani tranzistori ipak koliko- toliko upare. Svako uparivanje će samo doneti dobiti, u to budite sigurni. Drugo, uprkos postojanju okolnih kola, VEOMA se preporu- čuje zamena diskretnih tranzistora dualnim super uparenim i super niskošumnim parom. Idealno, to bi trebao da bude MAT-03 (ili SSM 2210), ili ako se on ne može naći odnosno ako je preskup (cena oko DM 24 u Nemačkoj), bar sa LM 394 (cena oko DM 8,80 u Nemačkoj za TO-39 kućište u metalu). Razlog je naravno prvo i pre svega šum - oba navedena tipa imaju izuzetno mali nivo šuma, toliko da da MAT- 03 ima kompozitni šum (tj. kombinovani šum oba tranzistora) ispod TEORIJSKOG nivoa šuma otpornika, dok je LM na samoj granici teorijskog šuma otpornika. Naravno, tu su i sve dobiti od uparivanja na nivou razlika od +/- 0,25%. Signal se dalje vuče na drugi stepen naponskog pojačavača, koji se nalazi u kaskodnom spoju. Kontrolisani izvor struje za ovaj spoj čine donja dva tranzistora, od koji se jedan koristi kao zener dioda. Najzad, signal se vodi na komplementarni par izlaznih tranzistora, koji faktički imaju ulogu strujnog pojačanja. Ovo je veoma poželjno, jer je ipak potrebna neka struja da puni elektrolit u grani negativne reakcije. Taj elektrolit je dat kao klasičan, ali pošto se radi o veoma malim naponima, ispod 1V, i ako niste plašljivi, stavite tu tantalski elektrolit, ili alternativno veoma kvalitetan Roederstein (Roe) bipolarni elektrolit. Poenta je da on treba da bude veoma kvalitetan. Kondenztaor od 39 pF veštački usporava kolo na oko +/- 44 V/uS. Pošto se zna da je teorijski maksimum brzine potreban pojačavaču za 1 Vrms izlaza oko +/- 0,4 V/uS (čak i u slučaju veoma brzih impulsa koje proizvode sintesajzeri na 20 kHz), recimo da je data brzina dovoljna da ne pretstavlja bilo kakav problem. Ovakvo usporavanje je u suprotnosti sa teorijom, koja navodi da je rešenje za eliminaciju TIM-a ne usporavanje, već ubrzavanje kola; međutim, što se toga tiče, TIM-a ionako nema, odnosno nalazi se ispod granica pouzdanog merenja, tj. ispod nivoa od 0,001% (proračunski je negde oko 0,0002% u najgorem slučaju), tako da ova funkcija otpada. Razlog zbog koga se taj kondenzator tu stavlja je da spreči pojačavanje eventualnih parazitskih signala, pre svega od radio talasa - potsećam da već od 200 kHz nagore ulazimo u radio područije, a od 500 kHz su već srednji talasi. Dakle, da ne bude ona stara - pretpojačavač mi hvata sve stanice sem železničke. RIAA ekvalizacija je potpuno pasivna, sasvim u saglasnosti sa nivoom uređaja. Međutim, ona se nalazi IZA kola, a ne ispred, čime se eliminiše najveći deo problema u vezi sa čudnim interakcijama između neobičnih zvučnica i RIAA mreže. Odavno se zna da je ovo dokazano najbolje rešenje, a ne koristi se često jednostavno zato što podrazumeva veoma velike napone napajanja kako bi se izbegla interna zasićenja nekog od stepena pojačanja u radu sa RIAA signalima, koji, da potsetim, imaju basove potisnute za 20 dB i visoke izdignute za 20 dB (10:1), pa se tako formiran signal pride pojačava za bar 50 puta. Pošto se pretpojačavač napaja sa neobično velikim naponima od +/- 30 V, i pošto mu to dozvoljava izlazne napone od oko +/- 26 V vršno, odnosno +/- 18,5 Vrms, ovde je taj problem realno izbegnut. Linijski pojačavač On je u osnovi sasvim isti kao i MM deo RIAA pojačavača. Redno su vezana dva takva pojačavača, pri čemu prvi pojačava koliko je potrebno da se pobude tonske kontrole. Tonske kontrole? U ovakvom uređaju? Da, ali su 100% pasivne (provereno bolje) i imaju sasvim razumne opsege dejstva, tj. nema preterivanja sa +/-20dB kao kod komercijalnih uređaja. Ko baš neće, neka ih zameni otpornikom i mirna Bosna (a Bosna mirna ne zna se!:-)))))). Pojačavač za slušalice u čistoj klasi A U osnovi, radi se o op amp tehnologiji pretočenoj u kolo sa diskretnim komponentama. Sastoji se od dva stepena naponskog (diferencijalni par i Darlingtonov spoj) i dva stepena strujnog pojačanja (emittor-follower). Za ogroman deo slušalica na tržištu, nikada se neće izaći iz čiste klase A jednostavno zato što će se, pre nego što se pređe u klasu B, dogoditi jedna od dve stvari, ili obe zajedno: 1) vi ćete ogluveti jer ćete biti izloženi zvučnim pritiscima od 130+ dB, ili 2) slušalice će pregoreti. A tek da ne brinete, pojačavač može da isporuči čak oko 8 W (!!!) kada se baš potera - dovoljno i za prave zvučnike. Vrlina mu je enorman faktor prigušenja - kada na njega povežete slušalice, znaćete šta to znači. Uzgred, fazni pomer 20.20.000 Hz je kod njega manji od 0,5 stepeni. Ne zaboravite da izlazne transitore treba jako dobro hladiti; predlažem veliki rebrasti hladnjak na koji će se montirati sva četiri izlazna stranzistora, sa Rth < 1 stepen celzijusa, širina najmanje 8 cm, visina najmanje 5 cm, dubina rebra najmanje 4 cm. Preklapanje Nije prikazano jer nemam pojma koliko ulaza hoćete i kako mislite da ih povežete. Neko insistira na odvojenim selektorima izvora za slušanje i izvoda za snimanje, nekome sve to ne treba i srećan je sa dva klip-klap preklopa (izvor i monitor), itd. To ostaje vama da sami rešite po sopstvenoj želji. Pozdrav, DVV ultra.zip
hi.fi.354 stefan, -> #352, zqusovac
> > 2. (znatno vaznije): Kome da nosim zvucnike za dijagnozu i operaciju, > > koliko je isti pouzdan i koliko ce to zadovoljstvo da me kosta. > > Eh divne li grupe, za deset dana na konkretno pitnje dobih samo jedan > odgovor (na kojem se najtoplije zahvaljujem). Sorry, ja prevideh ovu tvoju poruku. Ako ti još uvek treba majstor probaj ovde: Siniša Rankov 611-230.
hi.fi.355 diag, -> #352, zqusovac
> Eh divne li grupe, za deset dana na konkretno pitnje dobih samo > jedan odgovor (na kojem se najtoplije zahvaljujem). > > poz, > zq Evo ti još pa uporedi cene. "Arsi" servis. Tel.011/660878 "NN" servis Tel.011/631730 Za ove ljude ne znam kako i koliko dobro rade?. Goran
hi.fi.356 zcvele,
Neko se raspitivao za kablove (kvalitetne) za zvučnike. Moj komšija raspolaže većom količinom istih pa ko je zainteresovan neka mi se javi na mil da mu dam phone. Cvele
hi.fi.357 zqusovac, -> #355, diag
> Evo ti jos pa uporedi cene. "Arsi" servis. Tel.011/660878 > "NN" servis Tel.011/631730 Hvala. poz, zq
hi.fi.358 saricl, -> #350, dveselinovic
!!! Hajde da se snađemo na najbolji način, a početak je svakako da !!! vidimo ko je uopšte zainteresovan za koji projekat. Pa mislim da je dimenzija od 100x160 (evropa format) sasvim odgovarajuća za mono blok. Inače ja sam radio i još uvek radim otalu pa kad završimmi proverim ploče tog pojačala stiže izgled (fajl za štampu u HPGL formatu i raspored) Inače sam zainteresovan za hiqproj2. odnosno za 50W u 8R i to Krell klasa. Mislim da će projektovanje štampi štampi za ova dva pojačala zadovoljiti većinu samograditelja. Eventualno Mosproj naknadno, pogotovo što i jedno i drugo pojačalo može da se radi u nekoliko klasa zavisno od upotrebljenih delova. Pretpojačalo se nameće samo po sebi ali ja konkretno za sada nisam zainteresovan zbog nedostatka finansija. Inače pustiti mašini da vuče jednoslojnu štampu za pojačalo je ravno ludosti bar sa onim programima koje ja imam. Imaju jako idootske algoritme tako da im ni neke mnogo trivijalnije stvari nebih dao da projektuju. So ostaje ručno projektovanje na računaru, što mnogo olakšava, ali je ipak još uvek ručno , a to gutavreme.
hi.fi.359 saricl,
Kao što sam obećao evo štampe za OTTAOLA pojačavač. ottala.zip
hi.fi.361 sjocic,
Pošto uskoro nameravam da nabavljam pojačalo, a u velikoj sam dilemi po pitanju odluke, molio bih cenjeni auditorijum da mi pomogne svojim savetima. Naime u planu su sledeći modeli: Harman Kardon 6550...............1400 dem cena :(( Marantz PM 53.....................850 dem cena :) Denon PMA 915 R..................1150 dem cena Sony TAF ??? MOSFET 145W/4 Oma..1300 dem ?!? E sad, koji od modela daje najbolji odnos cena/kvalitet ? Unapred hvala na pomoći :) ps. Navedene cene su cene iz Belton komerca. Da li bi (i koliko) bila jeftinija nabavka u Madjarskoj?
hi.fi.362 funky,
Belton komerc računa 85 % štic ako se plaća preko računa. Danas su mi tražili za Tascama 112 Mk2 (kaset dek) 4800 din (!) a za technicsa SL1210-2 gramofon 2400 :))))) Cene su inače 2600 DEM i 1300 DEM. I to "na prijateljskoj osnovi". A,da. Technics je bez glave :)
hi.fi.363 dveselinovic, -> #361, sjocic
Ja glasam za H/K, utoliko pre što imam baš navedeni model. Sjajan je. Pozdrav, DVV
hi.fi.364 sjocic, -> #363, dveselinovic
├> Ja glasam za H/K, utoliko pre što imam baš navedeni model. Sjajan ├> je. Niko ne osporava da je H/K sjajno pojačalo, pitanje je samo da li je baš toliko bolji od npr. Marantza PM 53 da je i skuplji 500 dem ?!?
hi.fi.365 himera,
Gde mogu da nadjem dek SANSUI SC3100. Ako neko ima neka mi obavezno javi.
hi.fi.366 cnenad, -> #362, funky
ŁŁŁ A,da. Technics je bez glave :) 1300 za to ? Pa on je odavno u Minhenu koštao oko 950 DEM, cena jer verujem od tada podosta i pala. žisto sumnjam da može da se nađe sa Stenton 680 550 glavom iznad 1100 (naravno ako imaš nekog da ih donese iz Deutsch :) ?
hi.fi.367 jegor,
Evo nekih malo novijih cena iz nemackog Stereoplay-a. dekovi: TEAC V 7000 gold..............666.- !!!!! AIWA ADF 910..................499.- PIONEER CTS 620...............595.- PIONEER CTS 820s..............699.- SONY TCK 711s.................610.- SONY TCK 808s.................799.- AKAI GX 75 mkII...............766.- TECHNICS RSBX 747.............555.- KENWOOD KX 7050...............566.- KENWOOD KX 7050s..............799.- CD Playeri: SONY CDP 711..................415.- SONY CDPX 505 ES............1.444.- DENON DCD 695.................419.- DENON DCD 1290................733.- PIONEER PDS 702...............566.- PIONEER PDS 802...............666.- TECHNICS SLPG 740A............477.- KENWOOD DP 5050...............477.- MARANTZ CD 52 mkII............475.- MARANTZ CD 53.................519.- MARANTZ CD 63.................599.- pojacala: HARMAN KARDON 6500............690.- sa garancijom, valjda neko ciscenje magacina HARMAN KARDON 6550............799.- ROTEL RA 960 BX...............578.- ROTEL RA 980 BX...............795.- MUSICAL FIDELITY B1...........599.- MISSION CYRUS 1...............599.- ARCAM ALPHA 5.................622.- MARANTZ PM 63.................649.- Sve cene su normalno u markama i preuzete su iz prilozenih cenovnika raznih trgovackih kuca. Pokusao sam da izaberem najpovoljnije ponude. Inace sledeceg vikenda stize najnoviji broj Stereoplaya, pa ako ima interesovanja ja cu da proberem opet najzanimljivije ponude. POZDRAV!!
hi.fi.368 jegor, -> #366, cnenad
╗╗ 1300 za to ? Pa on je odavno u Minhenu kostao oko 950 DEM U Minhenu kosta 822 dem.
hi.fi.369 sjocic, -> #367, jegor
├> broj Stereoplaya, pa ako ima interesovanja ja cu da proberem opet ├> najzanimljivije ponude. Ima zainteresovanih, pa ako ti nije tesko, lepo bi bilo :)
hi.fi.370 dveselinovic, -> #364, sjocic
U vreme kada sam i sam bio za kupovinu, naravno da sam po gradu pojurio malo potencijalne konkurente, koji se svode na firme Marantz, Onkyo i Denon. Onkyo nisam mogao da nađem, a Denon je otpao na slušanju; svaka čast modelima 250 i 350, ono veće nije ono pravo. Ostade Marantz, firma koju inače izuzetno poštujem. Elem, odem ja da ga čujem kod nekog čoveka do koga sam došao na 1001 način, ono drugar drugarovog drugara. žovek je imao B&W zvučnike, mislim da su 620, onaj sa pasivnom membranom ispod basa, dvosistemac, stojeći, Thorens+Ortofon, Marantz CD53, Akai kasetofon i Sony tjuner. Tu mi odvalimo žvaku i slušanjac, odoh tamo u 11 pre podne, dođoh kući u 10 uveče.:-)))) Po meni, Marantz nema definiciju koju ima H/K. Marantz je imao snagu basa, ali mu bas nije bio nešto posebno čist; srednji su bili OK, a visoki su mi delovali pomalo izveštačeno, izvedeno, kao da ih je prvo polirao i malo bojio pa tek onda puštao. Ne bih rekao da je to loš uređaj - kao plus mu pišem izuzetan ritam i koherenciju, iako je malo bojio zvuk, sve je bilo nekako lepo spojeno u celinu, ništa nije vuklo onako za sebe. Međutim, najviše mu zameram nedostatak širine zvučne pozornice, isuviše mi je ravan i dvodimenzionalan. Uopšte ne liči na model SE52, koji je po meni daleko bolji kao uređaj. I tako ja uzmem H/K 6550. Po cenu da me smatrate uobraženim, tvrdim da do sada nisam čuo tako kompletan uređaj u toj kategoriji snage od serijskih uređaja, uključujući i Rotele, Arcame, itd. Jedini drugi uređaj koji je apsolutno na tom nivou kvaliteta je Audolab 8000A, ali on je tu i po ceni. Da li razlika u zvuku vredi razliku u parama mislim da zavisi od ostalih komponenata sistema. U mom slučaju, apsolutno vredi, jer imam zvučne kutije koje koštaju recimo 2-2,5 puta više od pojačavača (a po meni, tako i treba da bude); Technics tjuner (ST-570G) smatram odličnim tjunerom i dan-danas, posle evo 4 godine od kupovine i teško ću ga skoro zameniti, a kombinacija Dual+Ortofon je već vremenom dokazana kao sasvim korektna (mada ne i izuzetna). Od Marantz-a sam uzeo CD plejer 53 i smatram da sam tu napravio sjajan posao; tvrdim da Marantz ima daleko topliji zvuk od Sony-ja, sa dalko više udarca na basu. Cela tonska slika je drugačija, Sony je tamo negde iza zvučnika, sve je tu, ali je nekako povučeno, dok Marantz sve to baca napred, ka slušaocu, ispred zvučnika, nekako sa više života. Najzad, potsećam da sam ja svojevremeno investirao ne baš male pare u RG58/U koaksijalne kablove sa mesinganim pozlaćenim RCA Cinch džekovima, koji služe povezivanju svih elemenata sistema, a od ranije koristim QED 79 strand kabl za vezu sa zvučnicima. Ovo ti navodim kao možda mali savet - ako si stisnut sa parama, uzmi Marantz-a a razliku do H/K uloži u kablove. Tvrdim ti da nećeš verovati razlici kada u jednom cugu zameniš samo vezne kablove sistema, pa onda i one do zvučnika. Dok to ne uradiš, *TVRDIM* da nećeš znati šta sve tvoj sistem može takav kakav je, a kamo li sa osvežavanjem novim komponentama. Pozdrav, DVV
hi.fi.372 panco, -> #369, sjocic
Slazem se,bilo bi lepo :)
hi.fi.373 cnenad, -> #367, jegor
ŁŁŁ broj Stereoplaya, pa ako ima interesovanja ja cu da proberem opet Naravno da ima, nadam se da je lista malo veća pa bi mogao celu da je preneseš. Ne vidim u listi AKAI GX 95 MKII ? Imaju li cene gramofona, glava, audio mikseta ?
hi.fi.374 cnenad, -> #368, jegor
ŁŁŁ U Minhenu kosta 822 dem. Zadnja cena za koju sam pouzdano znao je bila 950 dem početkom 92 godine u "Saturn-Hansa" Minhen. Kao što rekoh, naravno da je cena drastično pala do danas i ti si mi to tvojim odgovorom potvrdio. Samo, sumnjam da je ovo ona prava klasa ! Konkretno, znalo se da su postojale dve verzije gramofona, malo lošija i ona prava. Šta je to toliko bilo lošije ne znam ali je bila neka razlika u ceni pa su naši to provalili i uzimali ove jeftinije i prodavali po ceni onih pravih. Navodno, podaci na etiketi koji su odavali razlike, nisu bili isti. Ako neko zna više o ovome nek ne ćuti ! ;) BTW, ono što mi je oduvek kod njega smetalo je da hidraulika za onu svetiljku pored diska vrlo brzo propadne i svetiljka kad se spusti na dole veoma brzo iskoči odnosno vrati se u radni položaj dok kod novih gramofona polako klizi na gore :)
hi.fi.375 jegor, -> #373, cnenad
╗╗ Ne vidim u listi AKAI GX 95 MKII ? ╗╗ Imaju li cene gramofona, glava, audio mikseta ? Ni ja ga zacudo nisam nasao ni u jednoj listi. Ponuda gramofona je ocajna. Gledajuci ono sto se nudi, izgleda da je gramofon postao sprava bogatih i matorih smekera. One prave stvari od par hiljada maraka + necu ni da kacim (ko ima pare za njih ima pare i da kupi ovaj casopis), tako da su ovde samo one najinteresantnije. gramofoni: TECHNICS SL 1210 mkII....................822.- THORENS TD 280 IV........................429.- THORENS TD 320 III.......................725.- LINN BASIC + AKITO.......................779.- REGA PLANAR 3............................769.- Ne pitajte me gde se dede DUAL. nisam nasao ni jednog.
hi.fi.376 cnenad, -> #375, jegor
ŁŁŁ Ni ja ga zacudo nisam nasao ni u jednoj listi. Tačno kažeš, začudo... U vreme kad se pojavio izazvao je mnogo kontroverzi, neki su ga hvalili, neki kudili, uglavnom ispostavilo se da je stvarno vrhunski, kad se majstorski uradi kalibracija bez nekih preterivanja snimak je fenomenalan. Posle vidim da ga je AIWA sa 910-kom ubila po ceni.
hi.fi.377 pifat,
Ja sam 1990. kupio Rega Planar 3 + Rega Elys glavu. Gramofon je arhaican po pitanju komandi, ali sjajno radi - nije mi na odmet s obzirom na gomilu vinila koji imam. Tada sam kupio i Mission Cyrus One pojacalo. Kako je isporuka bila postom, Englezi su ispali maksimalno fer, napisavsi na kutiji cenu od 75 GBP (prava cena je bila 150, sa sve prevozom - u UK je tada cena sa VAT-om bila 200 GBP - a i sprava je slata avionom). Ne znam da li bi cena na kutiji bila OK kod nasih carinika, jer je cale imao dozvolu za uvoz, no imajuci u vidu "siroko poznati" Cyrus, verovatno ga ne bi nasli u katalogu. Igor
hi.fi.378 dr.grba, -> #377, pifat
>> postom, Englezi su ispali maksimalno fer, napisavsi na kutiji cenu od 75 >> GBP (prava cena je bila 150, sa sve prevozom - u UK je tada cena sa VAT-om >> bila 200 GBP - a i sprava je slata avionom). Ne znam da li bi cena na Stara praksa: meni su na pakete ploča vredne 12-15 funti pisali da je cena 4.75 funti, taman malo manje od ondašnje crvene crte za plaćanje carine na ploče. Nisu oni blesavi...
hi.fi.379 evlad, -> #378, dr.grba
>> ploce. Nisu oni blesavi... To bi se pre moglo nazvati poslovnost, jer si im trebao sa parama i drugi put, sto kod nas nije praksa. Nasa prksa: Daj da ga oderem pa posle ko ga sisa (ako ima sta posle deranja)
hi.fi.381 jasicp, -> #342, dveselinovic
> Sve ovo podrazumeva i zaista mocne hladnjake. Njihov Rth treba > da bude < 0,4, sto podrazumeva kuciste od bar 3 HE (13,2 cm), sa > hladnjacima od 10-12,5 visine, u zavisnosti od njihove efikasnosti > po cm visine. Zasto se nikad ne pokusa sa PC ventilatorima ? Valjda je EM polje koje stvaraju isto toliko malo primetno kao kod racunara ( bezopasno ).
hi.fi.380 jasicp, -> #329, sikima
> P.S. Ako trebaju neke informacije u vezi antene slobodno baci pitanje na mail > Posto radim u ovoj firmi mislim da mozes da dobijes odgovor iz prve ruke Hvala, ali vise ne treba. Trebalo mojoj bivsoj devojci, a posto ima spomenuti pridev, to vise informacija i nije potrebna :),:(.
hi.fi.382 drndi,
Pozdrav! Potrebna mi je pomoc u vezi jedne mini linije (Sony FH-414 II ). Naime imam strasnih problema da nadjem signal radio stanica (FM naravno). Cak i kada uspem to su ove najjace (202, I program, itd. ) i uzasno se cuju - krci, susti itd. E sad, pozadi se nalazi predvidjen ulaz za dodatnu antenu i pise FM75 oma. Mene interesuje sta tu prikljuciti, kako to izvesti itd. Please make it simple, posto se slabo razumem u takve stvari. Hvala unapred.
hi.fi.383 dr.grba, -> #379, evlad
>> Nasa prksa: Daj da ga oderem pa posle ko ga sisa ********** Evo, dragi gledaoci, šta se zbiva kada nemate YU slova uključena. (((:
hi.fi.384 dveselinovic, -> #382, drndi
Običan koaksijalni kabl, isti kao i za TV, a sa druge strane antena. Ako nemaš prevelike zahteve, sobna antena sa pojačavačem će te sasvim zadovoljiti, ima lepo pojačanje 20-26 dB (10...20:1), što znači da na tjunerskom ulazu možeš računati na bilo šta između 250 i 630 mikrovolti signala (zavisi i od lokacije). Pošto većina tjunera postiže 95% performansi već na 500-600 mikrovolti, to je to. Ako baš hoćeš vrhunski kvalitet, onda ti ne gine spoljna antena. Pozdrav, DVV
hi.fi.385 dveselinovic,
SAJAM U NOVOM SADU: Sastanak 14:00 - 14:30 kod štanda firme COMTEC u sredu, 05.10. Ideja je da se ode na kaljektivnu razvaljotku od ručka, sa pričom, zezanjem i podjebavanjem uz meze.:-))))) Pozdrav, DVV P.S. Tarajče i ja smo već potpisani za taj termin.
hi.fi.386 evlad, -> #383, dr.grba
>>>> Nasa prksa: Daj da ga oderem pa posle ko ga sisa >> Evo, dragi gledaoci, sta se zbiva kada nemate YU slova ukljucena. (((: E bas necu YU slova ! [Long live ASCII]
hi.fi.387 oki., -> #384, dveselinovic
>> >> Ako baš hoćeš vrhunski kvalitet, onda ti ne gine spoljna antena. Jedno pitanje u vezi toga. Koja je najbolja (spoljna) antena za FM područje? Hteo bi da 'pohvatam' što više stanica, pa me zanima šta da nabavim :). Sada sam priljučen na TV antenu, pa razmišljam da nabavim posebnu antenu za radio. Pozdrav, 3OPAH.
hi.fi.388 dveselinovic, -> #387, oki.
Pa, ako baš hoćeš sve, trebaće ti bar dve antene, ili jedan sa rotorom. Maltene bilo koja će ti odraditi posao ako živiš u samom gradu i ako nisi baš u nekoj gadnoj rupi, ili okružen soliterima. E, onda tu idu pojačavači, pa filteri, pa skretnice i sve to ispadne da košta kao neki Sequerra tuner.:-)))) Šalim se, u praksi dosta zavisi od toga gde si. Ja recimo stanujem u osmospratnici koja je sama za sebe, tj. najviša je zgrada od susednih. Mene je pokrivala jedna jedina antena i za Studio B i za radio Beograd; sada ne znam kako bi to izgledalo sa svim lokalnim stanicama. I to bez pojačavača i skretnica. Pozdrav, DVV
hi.fi.389 oki., -> #388, dveselinovic
>> Pa, ako baš hoćeš sve, trebaće ti bar dve antene, ili jedan sa >> rotorom. Maltene bilo koja će ti odraditi posao ako živiš u samom >> gradu i ako nisi baš u nekoj gadnoj rupi, ili okružen soliterima. E, Ups, izvinjavam se, nisam naveo veoma bitnu cinjenicu, a to je da sam u Zrenjaninu (u blizini nema solitera :) ). Mene konkretno zanima koliko dobro moze da TV antena zameni radio antenu? Kakve sve radio antene postoje? Pozdrav, 3OPAH.
hi.fi.390 dveselinovic, -> #389, oki.
U principu, TV antena može da odglumi FM antenu, ali to nije srećno rešenje i nikada ga ne bih savetovao, sem kao priručno i privremeno. UKT ili FM antena imaš koliko ti duša želi, od jednostavnih i jeftinih do složenih, velikih i skupih. Mogu biti statične ili rotacione, sa memorijama. Pošto si u Zrenjaninu, za tebe bi posao odradile dve antene - jedna ka Beogradu, druga ka Novom Sadu. Obe ne bi smele da te koštaju više od (2x20) DM 40, ali na to valja dodati kabl i spojku dva ulaza u jedan izlaz, koji ide na tjuner. U zavisnosti od broja elemenata, zavisiće i pojačanje antena, a može se kretati od 8 do 40 dB (2,5...100:1). Jedan pojačavač između sabirnice i tjunera bi to dalje mogao da pojača za sledećih 20-40 dB (10...100:1), što znači da teorijski možeš dobiti pojačanje i od 10.000:1. E sad, ako pretpostavimo da nisi neki FM lovac na izgubljene stanice, prosečna antena od nekih 4-6 elemenata ne bi trebalo da te košta više od DM 20, odnosno DM 40 za obe. Kabl ne bi trebalo da te košta više od daljih DM 20, skretnice i pojačavač daljih DM 40-60. Ukupno dakle DM 100-120. Za te pare, trebalo bi da dobiješ pojačanje od bar 40 dB (100:1), verovatnije 46 dB (200:1). Ako imaš čist pregled do Beograda i N. Sada, time bi trebalo du ujuriš u tjuner najveći deo FM stanica, računajući i relativno slabe lokalne stanice, kao recimo Pingvin, B92, Radio Indeks, itd. Ako se antene postave dobro, kvalitet zvuka bi mogao čak i da te iznenadi, mada to naravno jako zavisi od tjunera. Međutim, ako nisi okružen velikim zgradama, antenama se rešavaš najvećeg neprijatelja UKT-a, a to su reflektovani signali sa izobličenom amplitudom (ono "AM Suppression xx dB" u specifikacijama). Uzgred, sa dobrim signalom, ponekada se zapanjim kako tjuner može dobro da zvuči, maltene kao da sviram lokalno na sistemu, a ne iz radio stanice. Na žalost, to često zavisi od raspoloženja tonskog tehničara u studiju. Pozdrav, DVV
hi.fi.391 dr.grba, -> #385, dveselinovic
>> Sastanak 14:00 - 14:30 kod štanda firme COMTEC u sredu, 05.10. E, a ja dolazim u četvrtak... ): DVV, da li si u četvrtak na sajmu?
hi.fi.392 amarilis, -> #385, dveselinovic
ť SAJAM U NOVOM SADU: ť ť Sastanak 14:00 - 14:30 kod standa firme COMTEC u sredu, 05.10. ť Ideja je da se ode na kaljektivnu razvaljotku od rucka, sa ť pricom, zezanjem i podjebavanjem uz meze.:-))))) E bas mi je zao jer ne mogu pre subote.Pitanje dali je sajam otvoren i u subotu (pise lepo do osmog)?
hi.fi.393 mavava,
Da li neko zna gde mogu da se kupe kablovi za činčeve NA METAR. Hoću dada vežem DEK i pojačalo. Ne odgovaraju mi oni standardni, kratki su.
hi.fi.394 amarilis,
Evo mog doprinosa.Radi se o izlaznom pojacalu i to prilicno kvalitetnom.Uz poruku je .zip u kome se nalazi shema za orcad i malo objasnjenje. poweramp.zip
hi.fi.395 vstan,
Dobih juce jednu reklamnu kesu Deutsche Grammophon-a na kojoj pise "4D audio recording". Kakva je sad to novotarija ?
hi.fi.396 oki., -> #390, dveselinovic
Zahvaljujem se na veoma iscrpnom odgovoru. Sad cu da se bacim u potragu za antenom :). Pozdrav, 3OPAH.
hi.fi.397 dveselinovic, -> #396, oki.
Nema na čemu i puno sreće. Da si u Beogradu, mogao bi da nazoveš neki od niza servisa koji to rade, a kako je kod tebe, ne znam. Pozdrav, DVV
hi.fi.398 vstan,
Ima li da je ko prisutan na sajmu u Novom Sadu u sredu ? Da se eventualno nadjemo. Ajde jedan brz dogovor gde i kada :)
hi.fi.399 oki., -> #397, dveselinovic
>> Nema na čemu i puno sreće. Da si u Beogradu, mogao bi da nazoveš >> neki od niza servisa koji to rade, a kako je kod tebe, ne znam. Pa, BG nije tako daleko :). Imaš li neke adrese (tel.) u BG na koje bi mogao da potrazim antenu? Pozdrav, 3OPAH.
hi.fi.400 saricl, -> #385, dveselinovic
!!! P.S. Tarajče i ja smo već potpisani za taj termin. Pa biće i Sarić najverovatnije.
hi.fi.401 saricl, -> #380, jasicp
Dali je iko skinuo onu štampu što sam poslao za Ottalu i dasli uopšte ima interesenata pa da projektujem i za neke druge šeme koje je DVV ostavljao.
hi.fi.402 djcorto,
Prijatelju na izdisaju gumena ogibljenja basova na AR zvucnicima. Ima li toga negde ovde, ko to radi ???
hi.fi.403 cnenad,
Ovih dana sređujem stari HI-FI (pun prašine i sitnih kvarova) pa je red da se srede i zvučne kutije gde je na jednoj crkao bas i srednjetonac a možda i visokotonci ali mi to sad nije bitno. Caka je u tome što je model rađen pre deset godina pa i zvučne kutije. Zvučnici unutra su EI-AKUSTIKA Svrljig. Model za bas je AZ 0801 / BFP-1 40 W 4 Oma a srednjetonac AZ 0501 MFP-1 i isto od 40 W i 4 Oma. Gledao sam danas po prodavnacima i nema nigde tih modela a ranije je ih bilo gde hoćeš. Ovi novi modeli su iste veličine ali od 60 i 80 W Da li neko zna gde bi se stari modeli mogli naći ? Da li neko ima telefon fabrike u Svrljigu ? Ako ništa ne bude od ovoga, da li bih mogao da iskoristim srednjetonac koji je iste veličine, isto 4 Oma ali jačine 50 W a isto je i sa basom koji je 60 W i podržava i 4 i 8 oma ?