CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - filozofija

filozofija.106 smilja, -> #100, dalex
Hvala na podrsci! Vraticu se ja, sta bih brez SEZAMA-a. Ali sad imam goste-prave Epikurejce.... Razmotricemo malo teme.... P.S.Dobices citavu pricu o Dragutinu i Milutinu obecajem! Smilja
filozofija.107 smilja, -> #103, zmarko
Nazalost EPIGONI, tesko mogu da se oslobode razuma i sigurnosti koja logicka pravila pruzaju... Iz jednostavnog razloga, sto nece ili ne mogu da razmisljaju svojom glavom... Stoga reaguju veoma zustro, ukoliko im narusis pravila Uh...., Stoga rekoh:"Oprosti im Gospode, Boze ne znaju sta rade.'" Granicne situacije.... Pozdrav Smilja!da
filozofija.108 mango, -> #104, zmarko
> TEORIJA FORME Zanimljivo, ali mene ovaa teorija neodoljivo podseca na teoriju polja:) Eh ta MG:) > FORMA je skup vise PODFORMI povezanih na specifican nacin. Prakticno se sugerise beskonacnost u smanjivanju gradje? Ne zaustavlja se na nekoj gradivnoj jedinici?
filozofija.109 dalex, -> #104, zmarko
>> TEORIJA FORME >> >> - teorija objašnjava strukturu Univerzuma Jesi li je sam sastavio il ti je neko pomago?
filozofija.110 dalex, -> #103, zmarko
>> Ali, kao što si sam rekao, tekovine razuma se ne odbacuju tek tako >> već kada to bude neophodno. Zato ja tebi želim da ti se što >> pre desi da ti to bude neophodno. Ovde je treblo 50god. da se odbace tekovine NOB-a i revolucije. Kako smo u odbacivanju tekovina razuma uvek bili svetski šampioni očekujem da to ide daleko brže. A onda eto nama svima sreće&radosti... Poz!
filozofija.111 dalex, -> #106, smilja
>> Hvala na podrsci! Služimo narodu!;) Uvek podrška za damu, mada mi se čini da spadam u one koje si nazvala EPIGONI: >> Nazalost EPIGONI, tesko mogu da se oslobode >> razuma i sigurnosti koja logicka pravila pruzaju... Kad bi samo bilo više tog razuma kog ne mogu da se oslobodim;))) >> Ali sad imam goste-prave Epikurejce.... >> Razmotricemo malo teme.... Želim vam dobru zabavu... >> P.S.Dobices citavu pricu o Dragutinu i Milutinu >> obecajem! Can't hardly wait... Veliki pozdrav!
filozofija.112 crveni, -> #102, mcar
>! odakle poticu kategorije dobra i zla? Eee, moj prijatelju. Da se to zna (da je to moguće saznati) ne bi se vodila tolika rasprava, Jedino što je sigurno je da (definitivnog) odgovora (za sada?) nema. Ipak, mene umesto opozicije "dobro-zlo" više privlači par "ispravno-neispravno". On se ipak mnogo lakše može podvesti pod relativno racionalne kriterijume. Mislim tu na Kanta, pre svih. I Pozdrav, C.
filozofija.113 crveni, -> #103, zmarko
>! Zašto misliš da nismo biološki determinisani? >! Zar se Ti kao ličnost ne sastojiš od tela kao materijalnog >! u užem smilu i uma koji predstavlja produžetak evolutivnog >! razvitka čitavog Univerzuma? Zar um nije slika Univerzuma, >! manje ili više tačna? Zar se ta slika ne obrazuje na osnovu >! čulnih nadražaja i njihovih refleksija u neuronskoj mreži >! CNS-a bilo da su izvornog ili kodiranog porekla (npr. >! elektronski mikroskop)? Koliko samo informacija primimo po >! jedinici vremena i nismo ih svesni zato što 1. nije potrebno >! da ih budemo svesni (potpuno autonomizovani procesi) 2. naša >! neuronska mreža ne može da ih asocira sa delovima slike >! Univerzuma pa kao ostrvca brzo odu u zaborav tj. razgrade se >! hemijske veze koje su je činile. Zar to sve nije biološka >! determinisanost kada zdravlje tela zavisi od toga šta to telo >! radi i gde se nalazi ili kreće, a zdravlje uma zavisi od toga >! šta taj um ima kao sliku Univerzuma, od njegovog unutrašnjeg >! kretanja ili ne kretanja i spoljašnjih nadražaja u obliku >! informacija svih vrsta? Ti očigledno veruješ u večnost naučnih istina. Onda veruj flogistonskoj hemiji, prokuni Keplera što je shvatio da Galilej nije bio u pravu i ispsuj Ajnštajna što je unakazio jednostavnog Njutna. Moja zapitanost je fundamentalna. Ona kojom se Ajnštajn rukovodio kada je "kvantnim mehaničarima" poručio: "Ne verujem da se Bog prilikom stvaranja univerzuma igrao kockicama." Pi- tam se da li kosmosom upravlja nužnost ili puki slučaj. Pi- tam se da li su PRIRODNI zakoni izmenljivi i da li bi tu iz- menljivost uopšte mogli da pojmimo. Pozdrav, C.
filozofija.114 crveni, -> #107, smilja
>! Nazalost EPIGONI, tesko mogu da se oslobode >! razuma i sigurnosti koja logicka pravila pruzaju... >! Iz jednostavnog razloga, sto nece ili ne mogu da razmisljaju >! svojom glavom... >! Stoga reaguju veoma zustro, ukoliko im narusis pravila >! Uh...., >! Stoga rekoh:"Oprosti im Gospode, Boze ne znaju sta rade.'" >! Granicne situacije.... Na žalost, BUDALE nikada ne mogu da se prizovu pameti ra- zumu). Pozdrav, C.
filozofija.115 crveni, -> #104, zmarko
>! TEORIJA FORME Formom ;))) me podseća me na izuzetno simplifikovani model VitgenŠtajnovog spis "Tractatus logico-philosophicus". On je 'izumeo" logički atomizam. U suštini je trivijalno. (I jedno i drugo.) pozdrav, C.
filozofija.116 crveni, -> #109, dalex
>!>> TEORIJA FORME >!>> >!>> - teorija objašnjava strukturu Univerzuma >! >! Jesi li je sam sastavio il ti je neko pomago? Ix, spisak bi mogao da bude podučak, a ono o čemu su još Stari (Grci, naravno) raspravljali posrmilo bi našeg prpošnog teore- tičara. Možda on nije ni čuo za njih, ali su oni otišli mnogo dalje.
filozofija.117 zmarko, -> #110, dalex
> Ovde je treblo 50god. da se odbace tekovine NOB-a i revolucije. > Kako smo u odbacivanju tekovina razuma uvek bili svetski šampioni > očekujem da to ide daleko brže. A onda eto nama svima sreće&radosti... Reči izvučene iz konteksta mogu da prikazuju samo jednu stranu, a potrebne su obe da bi se realno sagledala vrednost razuma. Bez razuma je svakako srećnije&radosnije ali ne bih rekao i uvek bolje. U pitanju je konvergencija ka maksimumu. Kada se sistem nađe u ravnotežnom stanju potreban je neki podsticaj (unutrašnji ili spoljni) da bi iz njega iskočio i pokrenuo se ka nekom od energetski viših lokalnih maksimuma. Evolucija razuma je vrlo jednostavna i ogleda se u sledeća dva pitanja: - Zašto bih to radio(la) ? - Zašto to ne bih radio(la) ? Ko sebi postavlja prvo pitanje taj sebe svojim razumom održava u tekućem lokalnom maksimumu slobodne energije jer tekući novo svesti možda nemože da pruži ubedljiv odgovor. Ko sebi postavlja drugo ima šansu da se oslobodi unutrašnje zatvorenosti i slučajno promeni lokalni maksimum na gore ili na bolje u zavisnosti od prethodnih iskustava. Ako, na primer, neko prestane da puši razumnom odlukom pa posle se nađe u društvu koje ga iskušava može se desiti da opet propuši. Ali ako taj neko ili neka ima loša psiho-fizička iskustva u vezi sa tim njegov iracionalni deo odnosno osećanja neće dozvoliti povratak na niže energetsko stanje. Ali isto tako neko ko u sebi ne oseća potrebu da traga za drugačijim i novim bez ovog pitanja neće moći u nedostatku spoljašnjeg podsticaja iskočiti iz ravnotežnog stanja tj. neće se baviti umetnošću, i ako to niko ne uradi razum je ugušio evoluciju. U tom smislu kažem da se tekovine razuma odbacuju, ali ne i sam razum.
filozofija.119 zmarko, -> #107, smilja
> Nazalost EPIGONI, tesko mogu da se oslobode > razuma i sigurnosti koja logicka pravila pruzaju... > Iz jednostavnog razloga, sto nece ili ne mogu da razmisljaju > svojom glavom... > Stoga reaguju veoma zustro, ukoliko im narusis pravila > Uh...., > Stoga rekoh:"Oprosti im Gospode, Boze ne znaju sta rade.'" > Granicne situacije.... Logička pravila mogu da pruže sugurnost, ali i nesigurnost. A što se tiče žustrine i ona može biti kvalitet. Pravila i jesu za rušenje jer ako mogu da se sruše onda to i nisu. Ima jedna Actečka mudrost: *Bože, daj mi snage da izdržim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razdvojim ovo dvoje.* Tanka je linija...
filozofija.118 zmarko, -> #113, crveni
> Ti očigledno veruješ u večnost naučnih istina. Onda veruj > flogistonskoj hemiji, prokuni Keplera što je shvatio da > Galilej nije bio u pravu i ispsuj Ajnštajna što je unakazio > jednostavnog Njutna. Svet je onak kakv jeste lokalno statičan globalno dinamičan. Nijedan od prirodnjaka nije menjao prirodu već pokušavao da je objasni. U tom smislu svaki jeu zavisnosti od nivoa svesti razvoja ljudkog društva video ono što se moglo i trebalo videti. I naučnici su ljudska bića i kao takvi biološki determinisani. To što Njutn nije znao za teoriju relativizma i kvantnu mehaniku ne umanjuje značaj njegovih okrića zato što ovih posle ne bi bilo bez njega. Uostalom, u pitanju je preslikavanje stvarnosti u matematičke formule. Nutnove su mnogo praktičnije ako želiš da izračunaš koliko ćeš se slupati ako voziš kola 100 km/h i zakucaš se o zid. Nauka napreduje u koracima. Naučna istina važi pod odreĐenim uslovima koji se unapred zadaju i to je opšte poznata svar. > Moja zapitanost je fundamentalna. Ona kojom se Ajnštajn > rukovodio kada je "kvantnim mehaničarima" poručio: "Ne verujem > da se Bog prilikom stvaranja univerzuma igrao kockicama." Pi- > tam se da li kosmosom upravlja nužnost ili puki slučaj. Pi- > tam se da li su PRIRODNI zakoni izmenljivi i da li bi tu iz- > menljivost uopšte mogli da pojmimo. Moje je mišljenje kosmosom upravlja neminovnost koja se ogleda u prirodnim zakonima. Slučajnošću se opisuje dogaĐaj koji zbog složenosti zakona i brojnošću učesnika nije moguće na današnjem stepenu saznanja predvideti. Pored toga, ako se uzme Hajzenbergov princip neodreĐenosti onda izgleda da u osnovi svega imamo neki generator slučajnosti. Tako konačno mislim da je slučajnost nemonovna, kao i to da je neminovnost slučajna. Prirodni zakoni su onakvi kakvi jesu. Menja se samo način njihovog poimanja. U tom smislu trba da pojmimo izmenljivost poimanja. A to je očigledno sasvim moguće.
filozofija.121 zmarko, -> #108, mango
>> FORMA je skup vise PODFORMI povezanih na specifican nacin. > > Prakticno se sugerise beskonacnost u smanjivanju gradje? Ne > zaustavlja se na nekoj gradivnoj jedinici? To ćemo saznati nadam se, a možda kao jedinke nećemo doživeti. Možda ipak postoje nedeljivi entiteti (foton) koji su sami sebi suptnost. Na to pitanje odgovor daće nauka.
filozofija.120 zmarko, -> #112, crveni
>>! odakle poticu kategorije dobra i zla? > > Eee, moj prijatelju. Da se to zna (da je to moguće saznati) _Da se to zna_ -je različito od- _da je to moguće saznati_.
filozofija.122 zmarko, -> #109, dalex
>>> TEORIJA FORME >>> >>> - teorija objašnjava strukturu Univerzuma > > Jesi li je sam sastavio il ti je neko pomago? Potpuno je nevažno ko je šta uradio sa stanovišta progresa. Jedino što mogu reći je da je nisam sastovljao već da je nastala uz moju kao i pomoć svega umeni i oko mene. U početku to je bila malo čudna pesma za koju sam se malo potrudio. Nešto kao poroĐaj. Ni jedna majka nije sastavila svoje dete u utrobi, a sigurno da joj je neko pomogao oko toga, namerno ili slučajno-nije bitno. Ovo što sam poslao nije sve. Sledi kvantitavna analiza odnosa forma - podforma. Kako nisam profesionalno opredeljen kao filozof tj. stručnjak sam za telekomunikacije, mislim da bi bilo sebično sa moje strane da sve sam radim jer sledi posao logičnog razmišljanja, a pošto sada nemam puno vremena za to svako može da da svoj doprinos u razradi ili menjanju samih osnova.
filozofija.123 zmarko, -> #116, crveni
>>!>> TEORIJA FORME >>!>> >>!>> - teorija objašnjava strukturu Univerzuma >>! >>! Jesi li je sam sastavio il ti je neko pomago? > > Ix, spisak bi mogao da bude podučak, a ono o čemu su još Stari > (Grci, naravno) raspravljali posrmilo bi našeg prpošnog teore- > tičara. Možda on nije ni čuo za njih, ali su oni otišli mnogo dalje. Vrlo rado bih čuo o čemu se radi. Kao filozofu obaveza ti je da raskrinkavaš tuĐe neznanje, a u meni nema nikakvih kočnica za novim saznanjem.
filozofija.124 zmarko, -> #115, crveni
> Formom ;))) me podseća me na izuzetno simplifikovani model > Vitgenćtajnovog spis "Tractatus logico-philosophicus". On > je 'izumeo" logički atomizam. U suštini je trivijalno. (I > jedno i drugo.) Možeš li da mi napišeš koje su ideje tog spisa ?
filozofija.125 dalex, -> #117, zmarko
>> U pitanju je >> konvergencija ka maksimumu. Kada se sistem nađe u ravnotežnom stanju >> potreban je neki podsticaj (unutrašnji ili spoljni) da bi iz njega >> iskočio i pokrenuo se ka nekom od energetski viših lokalnih maksimuma. Mala greška. U pitanju nije konvergencija ka maksimumu, već težnja stabilnom stanju. A sistem može i da oda energiju, tj. pojedini elektron može da ode i na niži energetski nivo. Al' to kad je u pitanju fizika i sistem elektrona. A kad pišeš o nečem drugom, onda možeš da daš svoje definicije pojmova, pa da pričamo o njima (bila bi to duuuga priča ;> ), a do tada je ovo bućkuriš popularne fizike u propagande svrhe... >> Evolucija razuma je vrlo jednostavna i ogleda se u sledeća dva pitanja: >> - Zašto bih to radio(la) ? >> - Zašto to ne bih radio(la) ? Nije mi pri ruci "Vodič", pa se auditorijumu izvinjavam zbog grešaka u citatu: "Svaka civilizacija prolazi kroz faze preživljavanja, istraživanja i produhovljenja, kraće poznate kao faze kako, zašto i gde. Za prvu je karakteristično pitanje 'Zašto jedemo?', za drugu 'Šta ćemo da jedemo?', a za treću 'Kuda ćemo na ručak?'." "Vodič" je jako zabavna knjiga, ali ne pretenduje da bude i naročito ozbiljna ;). >> Ko sebi postavlja drugo ima šansu da se oslobodi unutrašnje zatvorenosti >> i slučajno promeni lokalni maksimum na gore ili na bolje u zavisnosti >> od prethodnih iskustava. A kako se lokalni maksimum menja na gore i bolje? Mislim, jer može i na gore i dole, levo i desno. Imaš gomilu tipova kojima je lokalni maksimum bio skroz levo, pa otišo svesno u desno :)). >> U tom smislu kažem da se tekovine razuma odbacuju, ali ne i sam razum. Pa i ja sam pominjao samo tekovine razuma. Poz!
filozofija.126 dalex, -> #122, zmarko
>> Jedino što mogu reći je da je nisam sastovljao već da je nastala >> uz moju kao i pomoć svega umeni i oko mene. U početku to je bila >> malo čudna pesma za koju sam se malo potrudio. Nešto kao poroĐaj. Kao Mendeljejev, koji se budio u sred noći i pisao svoj periodni sistem? Kao Tesla, kome je na dlan sletala bela golubica iz čijih je očiju izlazila svetlost? Mogao bi da napišeš zanimljiv prilog o tome za temu misterije, koja je i ovako nešto zamrla u poslednje vreme... >> forma - podforma. Kako nisam profesionalno opredeljen kao filozof >> tj. stručnjak sam za telekomunikacije, mislim da bi bilo sebično >> sa moje strane da sve sam radim jer sledi posao logičnog razmišljanja, >> a pošto sada nemam puno vremena za to svako može da da svoj doprinos >> u razradi ili menjanju samih osnova. Vidi, mislim da su ovde stvari nepovoljne. Plašim se da ćeš morati da budeš nesebičan, pa da do kraja objasniš strukturu univerzuma, radeći i dosadni posao logičkog razmišljanja. A kad budu delili Nobelovu nagradu, ako te se sete, sete... ;) Do tad mislim da će ostatak ekipe da radi na razradi i menjanju osnova nekih drugih teorija, Ajnštajnovih, Hokingovih... Pa ko pre izmisli nadsvetlosne letove ;)! Poz!
filozofija.127 zmarko, -> #125, dalex
> Mala greška. U pitanju nije konvergencija ka maksimumu, već težnja > stabilnom stanju. A sistem može i da oda energiju, tj. pojedini > elektron može da ode i na niži energetski nivo. Al' to kad > je u pitanju fizika i sistem elektrona. A kad pišeš o nečem drugom, > onda možeš da daš svoje definicije pojmova, pa da pričamo o njima > (bila bi to duuuga priča ;> ), a do tada je ovo bućkuriš popularne > fizike u propagande svrhe... U pravu si. Malo sam se zaleteo. Svakako definicije pre rasprave. Što se tiče maksimuma mislio sam na stabilno stanje u kojem je slobodna energija maksimalna. Kako svako stabilno stanje pretpostavlja postojanje energetske jame to znači da sistem (forma) mora imati nešto veću energiju da bi u nju upao. Ukupna energija forme: Eu Vezana energija forme: Ev Slobodna energija forme: Es Eu=Ev+Es Odavanje energije je proces u kome se smanjuje ukupna energija forme ali to ne mora usloviti smanjenje količine slobodne energije. To je zato što se ukupna energija forme sastoji od vezane energije i slobodne energije. Smanjivanjem vezane energije smanjuje se ukupna, dok slobodna energija ostaje ista, a to znači forma ostaje na istom nivou svesti. Dalje, vezana energija se sastoji od energije primanja i energije davanja u odnosu na formu. Energija primanja sa znakom + a energija davanja sa znakom - u zbiru. (Vezana) energija primanja: Ep (Vezana) energija davanja: Ed Ev=Ep-Ed Ne bih da dužim sada, jer ću sve to prikazati na jednom mestu. Mislim da je ovo bilo dovoljno da pokažem da se nisam poslužio pravim izrazom. >>> Evolucija razuma je vrlo jednostavna i ogleda se u sledeća dva pitanja: >>> - Zašto bih to radio(la) ? >>> - Zašto to ne bih radio(la) ? > > Nije mi pri ruci "Vodič", pa se auditorijumu izvinjavam zbog grešaka > u citatu: > "Svaka civilizacija prolazi kroz faze preživljavanja, istraživanja > i produhovljenja, kraće poznate kao faze kako, zašto i gde. > Za prvu je karakteristično pitanje 'Zašto jedemo?', za drugu > 'Šta ćemo da jedemo?', a za treću 'Kuda ćemo na ručak?'." > "Vodič" je jako zabavna knjiga, ali ne pretenduje da bude i > naročito ozbiljna ;). Podcenjuješ zabavne knjige. I jedne i druge mogu biti podjednako poučne. Radi se načinu komuniciranja. Trba razlikovati zabavu koja predstavlja kič i zabavu kroz koju može da se nauči. Ono što je za nekog kič za drugog može biti korak napred. Pa i korak nazad može biti korak napred ako se njime izlazi iz ćorsokaka. > A kako se lokalni maksimum menja na gore i bolje? > Mislim, jer može i na gore i dole, levo i desno. Imaš gomilu tipova > kojima je lokalni maksimum bio skroz levo, pa otišo svesno u desno :)). Gore: manje slobodne energije=korak nazad Bolje: više slobodne energije=korak napred
filozofija.128 zmarko, -> #126, dalex
> Kao Mendeljejev, koji se budio u sred noći i pisao svoj periodni > sistem? Kao Tesla, kome je na dlan sletala bela golubica iz čijih je > očiju izlazila svetlost? Mogao bi da napišeš zanimljiv prilog o tome > za temu misterije, koja je i ovako nešto zamrla u poslednje vreme... Pa nije baš tako. Trba to posmatrati sa umetničke tačke gledišta. Mislim da se desila sinteza svog prethodnog znanja pri čemu se nisam odupirao unutašnjim podsticajima, a svesno sam osećao da su se ideje koje sam dugo nosio u sebi negde na granici nesvesnog najzad uobličile u toku zapisivanja. > Vidi, mislim da su ovde stvari nepovoljne. Plašim se da ćeš morati da > budeš nesebičan, pa da do kraja objasniš strukturu univerzuma, radeći i > dosadni posao logičkog razmišljanja. A kad budu delili Nobelovu nagradu, > ako te se sete, sete... ;) > Do tad mislim da će ostatak ekipe da radi na razradi i menjanju osnova > nekih drugih teorija, Ajnštajnovih, Hokingovih... Pa ko pre izmisli > nadsvetlosne letove ;)! Vidi, ja sam u jednom stabilnom stanju, doduše dinamičkom. Trebaju mi podsticaji da bih se menjao ja i ova teorija. Takođe, ne posmatram sebe izolovano od ostalih ljudi. Mislim da svi kao nadforma imamo veće šanse. Uostalom, zašto bih ovo radio sam ? Možda ipak postoji neko ko misli kao i ja ? Možda još neko želi da se menja kao i ja ? Vara se svaki _filozof_ koji misli da će posmatranjem sveta moći da ga upozna. U njemu se mora učestvovati ne samo razumom nego i osećanjima. Ni jedan filozof ne može preskočiti fazu umetnosti. Pitanje je samo koliko su imali prilike daleko da odu. Ne mislim da je bilo koji posao dosadan ako je potreban. Nagrade mi nisu potrebne ako nisu onima koji ih uručuju. Ja jednostavno živim, događam se... Artur Rembo: - Pogrešno je reći mislim. Mišljen sam.
filozofija.129 dalex, -> #128, zmarko
Sledi nekoliko citata iz zmarko-vih poruka po redu slanja: >> Evolucija razuma je vrlo jednostavna i ogleda se u sledeća dva pitanja: >> >> - Zašto bih to radio(la) ? >> - Zašto to ne bih radio(la) ? >> >> Kako nisam profesionalno opredeljen kao filozof >> >> tj. stručnjak sam za telekomunikacije, mislim da bi bilo sebično ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ >> >> sa moje strane da sve sam radim jer sledi posao logičnog ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ >> razmišljanja, >> Uostalom, zašto bih ovo radio sam ? ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ :)))))))))))) Mala ispravka: evolucija razuma izgleda nije od_zašto_bi_radio do zašto_ne_bi_radio već od momci_učiniću_vam_uslugu_dozvolivši_ _vam_da_se_pridružite do hej_ljudi_pa_nema_smisla_da_sve_sam_radim. To je ujedno moj skromni doprinos razradi & menjanju osnova. Poz!
filozofija.130 zmarko, -> #129, dalex
>>> Uostalom, zašto bih ovo radio sam ? > ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ > > > :)))))))))))) > > Mala ispravka: evolucija razuma izgleda nije od_zašto_bi_radio > do zašto_ne_bi_radio već od momci_učiniću_vam_uslugu_dozvolivši_ > _vam_da_se_pridružite do hej_ljudi_pa_nema_smisla_da_sve_sam_radim. Uostalom, zašto ovo ne bih radio sa još nekim ? > To je ujedno moj skromni doprinos razradi & menjanju osnova. Hvala. :)
filozofija.132 mcar,
Da li su humanisticki ideali renesanse i stare Grcke utroseni danas? Ili su takva nastojanja oduvek bila lazna? Imamo li pravo da tezimo boljim odnosima madju ljudima s obzirom na stvarnost? MC
filozofija.133 goth, -> #132, mcar
> Da li su humanisticki ideali renesanse i stare Grcke utroseni > danas? Dobro pitanje. Mislim da jesu. Ljudi koji bi trebalo da obracaju paznju na tako stogod nisu zainteresovani ni za ciju dobrobit osim sopstvene i dobrobit svoje porodice. Vremena se menjaju. > Ili su takva nastojanja oduvek bila lazna? Zbog cega bi se neko uporno borio za laz? Renesansni humanisti se nisu bas nalazili u poziciji da se ovajde svojim idejama. Oni su bili iskreni. > Imamo li pravo da tezimo boljim odnosima madju ljudima s > obzirom na stvarnost? Imamo pravo. Ako svet ide u propast, zasto bi se uopste prilagodjavali takvom svetu. Neka svako radi ono sto oseca.
filozofija.134 smilja,
"Nihil tam absurdum dici potest ut non dicatur a philosopho." Ciceron (Nista nije tako apsurdno da ne bi mogao da iskaze jedan filozof) Ali; prvo moramo ziveti, a onda mozemo filozofirati! Primum esse, tum philosophari.... Smilja, posle prevaspitavanja:)
filozofija.136 askripka, -> #134, smilja
1993. u Mexico City-ju razgovaraju dva gospodina koje izuzetno cenim, i, može se reći, prihvatam njihovu filozofiju... :) Dakle, pričaju tako James Hetfield i Jason Newsted... u njihovom ostvarenju koje su nazvali "Seek & Destroy"... i objavili ga u umetničkoj zbirci "Live Shit"... pred najmanje 100.000 podanika... James: Jason, impress us! onda Jason uradi nešto... pa: James: I'm impressed! ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Samo podvučeno je bitno za ovaj reply... ostalo zaboravi... Smiljo, I'm impressed!
filozofija.137 mcar,
Tri svestenika su stajala u dvoristu hrama. Jedan od njih ugleda vedro vode i pokaza na njega. Drugi svestenik rece: "Voda je cista, mesec se u njoj ogleda." "Ne", rece prvi svestenik. "Nije to ni voda ni mesec." Trci svestenik, Jen Tou prevrnu vedro. Jen Tou (828-878) Chan Price
filozofija.138 kimen,
Bojim se da je reč o religiji a ne filozofiji
filozofija.139 pavijan, -> #138, kimen
Ne boj se nije rec o religiji. Rec je o stavu. A stav moze biti filozofski ili religiozan.
filozofija.140 pavijan, -> #137, mcar
Putujuci jedan covek u polju naidje na tigra. Covek poce da bezi a tigar za njim. Naletevsi na jednu liticu, zadrza se za koren divlje puzavice i zanjiha se nad ivicom. Tigar ga je njuskao odozgo. Drhteci, covek pogleda dole, gde je,daleko ispod, drugi tigar cekao da ga pojede. Samo ga je puzavica drzala. Dva misa, jedan beli i jadan crni pocese malo po malo da glodju puzavicu. Covek vide pokraj sebe socnu jagodu. Stisnuvsi jednom rukom puzavicu, drugom ubra jagodu. Kako je bila slatka! ZEN PRICE Predlazem da das neku temu za polemiku. Prepisivanje nije originalno Pozdrav od pavijana.
filozofija.141 pavijan, -> #133, goth
> Zbog cega bi se neko uporno borio za laz? Renesansni humanisti se nisu > bas nalazili u poziciji da se ovajde svojim idejama. Oni su bili iskreni. Iskrenost je vrlo sumnjiva i onda i sada. Kazivaoci sustine su uvek kroz istoriju zavrsavali na lomaci ili slicno. Sa jedne strane oni moraju da kazu to je jace od njih a sa druge javnost ne voli sveznalice. Tema za diskusiju : Sta mislite o teoriji da je kroz istoriju uvek manjina bila u pravu.
filozofija.142 pavijan, -> #132, mcar
> Da li su humanisticki ideali renesanse i stare Grcke utroseni danas? > Ili su takva nastojanja oduvek bila lazna? Nisu utroseni vec proredjeni kao i ideali uopste. Materijalna kriza uslovljava duhovnu i obrnuto. Sto se tice lazi mislim da je u to vreme u intelektualnim krugovima bila manje zastupljena. > Imamo li pravo da tezimo boljim odnosima madju ljudima s obzirom na > stvarnost? Ne da imamo pravo nego je to obaveza. Svaki drugi izbor je poguban za ljudsku vrstu u smislu lose karme.
filozofija.143 pavijan, -> #134, smilja
> Smilja, posle prevaspitavanja:) Ko te je prevaspitao, i u ime cega i zasto si to dozvolila ?
filozofija.144 smilja, -> #141, pavijan
> Tema za diskusiju : Sta mislite o teoriji da je kroz istoriju uvek manjina > bila u pravu. Naravno, jer je imala moc.... Drugo, uvek se recimo treba drzati one Aristotelove:"Robovi nisu ljudi." Sad ne znam u kom smislu podrazumevas:"Biti u pravu?" Istina....? U okviru kog sistema? Inace tema je veoma zanimljiva! Pozdrav Smilja:)
filozofija.145 smilja, -> #143, pavijan
> Ko te je prevaspitao, i u ime cega i zasto si to dozvolila ? Moderatori...:) Mislim, da sam malo preterala...(: Nisam se drzala onog sto su stari Grci govorili: "Nicega previse, svako je dobro u pravoj meri." Dakle, misleci da ispravno delam, a ne sta radim; moje delanje proizvelo je nemile posledice! Pocela sam da gusim (; SEZAM Nisam valjano prosudila a opravdanje mi nije u nedostatku iskustva..(: Jednostavno receno:"Cum grano salis." Oprezno, mudro, dosetljivo.... Ali..."Feminae vestis longa et longior amentia." Smilja:)
filozofija.146 pavijan, -> #145, smilja
> Jednostavno receno:"Cum grano salis." > Oprezno, mudro, dosetljivo.... > Ali..."Feminae vestis longa et longior amentia." > Smilja:) Ocigledno ti je uporiste stara grcka latini i tome slicno, to se ne moze prenebregnuti. Ne zelim da kritikujem ali zar ne smatras da i u nasem lepom jeziku ima dovoljmo mudrih izreka ako ne boljih ono bar istih kao i kod ostalih naroda kroz istoriju. Konkretno moje je uporiste istok ali samo kao milje u opstoj ponudi nacina poimanja sveta i postojanja. Pritom izbegavam citate kao potporu jer oni mogu da daju pogresnu sliku o onome ko ih koristi, osim u funkciji pojasnjenja problematike. Rekoh da ne zelim da kritikujem a ono ispade veci deo kritika. Pa sad ocekujem isto. Pozdrav od pavijana!!!
filozofija.147 pavijan, -> #144, smilja
> Naravno, jer je imala moc.... > Drugo, uvek se recimo treba drzati one Aristotelove:"Robovi nisu ljudi." > Sad ne znam u kom smislu podrazumevas:"Biti u pravu?" > Istina....? > U okviru kog sistema? Mislio sam na manjinu u sirem smislu. Hmmm zvuci paradoksalno, ali ipak ne na manjinu koja je imala moc vec na manjinu koja zbog prirode stvari nije mogla da utice na razvoj dogadjaja a njena vizija je bila u suprotnosti sa javnim mnjenjem. Javno mnjenje i biti u pravu su uslovni termini koji su upotrebljeni za oslikavanje ideje. Ovo je inace vrlo skakljiva tema za sve sisteme jer ih drma u korenu i trazi sagledavanje skrivenih (uslovno), znacenja. Na primer: Tumacenje svih pojava suprotno od njihove pojavnosti, ali bukvalno svih. E tu stvarnost dobija jos jednu dimenziju i ne samo stvarnost vec i proslost a moze se u dobroj meri sagledati i buducnost. Ovaj tekst je do zla boga provokativan ali ideja je dosadasnje saznanje izbaci iz klisea i omoguci umu pogled iz neobicnog ugla a u cilju temeljnijeg poimanja stvarnosti. Naravno ovo je jos uvek samo vidjenje pojedinca
filozofija.148 goth, -> #147, pavijan
> Mislio sam na manjinu u sirem smislu. Hmmm zvuci paradoksalno, > ali ipak ne na manjinu koja je imala moc vec na manjinu koja > zbog prirode stvari nije mogla da utice na razvoj dogadjaja a > njena vizija je bila u suprotnosti sa Da li je manjina tokom istorije bila u pravu? Ne, manjina nije bila u pravu, ali je zato drzala u saci mnostvo koje je bilo u pravu, i to uzdom koja se zove hriscanstvo, inace najopasniji izum zeljnih slave.
filozofija.149 mcar,
Mozemo li govoriti o nekom evropskom duhu? Da li je moguc proces globalne ideoloske unifikacije pod vodjstvom SAD? Kako sada stvari stoje ova ideologija tzv americkog nacina zivota i kulture neodoljivo privlaci siroke slojeve u mnogim zemljama sveta. MC
filozofija.150 mcar, -> #148, goth
Slazem se sa goth-om da je hriscanstvo bio veoma opasan izum. U stvari verovatno da nikada necemo moci da ocenimo hriscanstvo jer isto isuvise prozima nasu civilizaciju. Hriscanstvodruga religija sa apstraktnim vrhovnim bicem posle judaizma. I dok je juizam ostao ogranicen na jednu naciju, hriscanstvo je postalo masovna religija. MC
filozofija.152 vdjole, -> #148, goth
> Da li je manjina tokom istorije bila u pravu? > Ne, manjina nije bila u pravu, Nije baš lako odgovoriti na ovo pitanje. Ja lično bih više bio sklon da mislim da je manjina u pravu. Deluje mi verovatnije da je broj ljudi koji razmišljaju svojom glavom i u stanju su da mudro i razumno procene neku situaciju i daju predviđanje za buduću akciju manji od broja onih drugih. Tužno je što takvim mudrim i razumnim ljudima, po definiciji, ne pada na pamet da se bave politikom ili vlašću :( cf. Platon: Odbrana Sokratova i smrt... izlaganje o konjušarima
filozofija.153 smilja, -> #146, pavijan
> Rekoh da ne zelim da kritikujem a ono ispade veci deo kritika. Pa sad > ocekujem isto. Zasto ? > Ocigledno ti je uporiste stara grcka latini i tome slicno... To su moji duhovni i zivotni prostori; detinjstvo, studije i zrelo doba; uvek se vracam... > zar ne smatras da i u nasem lepom > jeziku ima dovoljmo mudrih izreka ako ne boljih .. Naravno, i ja sam stanovnik zemlje Rascije, a njen jezik mi je maternji....; ali nisam imala tu srecu da odrastem u jednoj sredini...; pa mi ponekad nije jasno: " Gde zivis Smiljo ? ! "
filozofija.154 smilja, -> #147, pavijan
> Naravno ovo je jos uvek samo vidjenje pojedinca Ovo je stav choveka koji se pita: " Cemu jos mozemo da se nadamo? " Tako meni izgleda .. > Mislio sam na manjinu u sirem smislu. Hmmm zvuci paradoksalno, ali ipak > ne na manjinu koja je imala moc vec na manjinu koja zbog prirode stvari > nije mogla da utice na razvoj dogadjaja a njena vizija je bila u > suprotnosti sa javnim mnjenjem. To je , manjina u srednjem veku i u renesansi...lomace Sam Torkvemada se pitao o opravdanosti svog izuma "Inkvizicije"; Shiler je napisao o tome sjajnu dramu; izgon onih koji drugacije misle ; crkva se starala za to. Ali vreme je pokazalo da su oni, izgnanici bili u pravu : Galilej..Djordano Bruno..Mikelandjelo Bunaroti...Benvenuto Celini... Pre srednjeg veka, rimski carevi imali su svog protivnika u hriscanskoj sekti, pa su tako na kolac raspeli ili bacili lavovima u celjusti danasnje zvanicne svece: Sv.Dimitrije , Sv.Pavle veliki propovednik i svedok Hristov ( koji je i sam kao mlad ucestovao u progonu na hriscane ),Sv Petar cetere, cetere; dok se mudri car Konstantin nije dosetio da je zilava ta sekta hriscana i tako ona eto postade zvanicna religija carstva... U starom veku u Atini ,Grci su imali sjajan metod: ostrakizam. Ako vecina u skupstini odluci da je istaknuti pojedinac preterao preti mu izgon..ili smrt kao Sokratu...Ali, pogresili su, ovaj je izabrao smrt a ne izgnanstvo:; ovde je pobedlila tzv. vecina ili javno mnjenje. To javno mnjenje je smatralo da je Sokrat vaspitao Kritiju koji se; nakon poraza Atine u Peloponeskim ratovima; kad je dosao na vlast pod okriljem Sparte postarao da pobije jedno trideset gradjana koji su bili i ostali slobodni duhovi. Posle je javno mnjenje zazalilo sto je izglasalo takvu kaznu Sokratu, a sve je to bilo pod uticajem stranaka. Anit, Melet i Likon, nazovi demokrati, optuzili su ga da je ateista, uzeli su u pomoc religiju.. " Sokrat je kriv sto ne veruje u koje veruje drzava, a uvodi druga nova bica demonska; a kriv je sto i omladinu kvari." (Pogledati:"Odbrana Sokratova" - narocito poglavlja III - X pobijanje javnog mnjenja...) I da se vratimo na slucaj Kyrios Hristos i on je bio optuzen da je bio: ATHEOI - onaj koji ne veruje u bogove. Gospoda, jevrejski svestenici postarali su se da ga na vreme uklone, jer im je smetao zadah sirotinje i uplasili su se mesije..A u vreme Nerona hriscani behu manjina, a nazivali su ih bas atheoi, hriscanske mucenike...Medjutim, on je za Rim bio minorna opasnost , takav mesija je smetao intresnoj zajednici gornjeg jevrejskog sloja isuvise daleko od njihovog gospodskog Jahvea; smetao je trgovcima u Hramu.. Spisak je beskonacan....Zajednica, mora da se zastiti, jer ima rodjenih jaganjaca koji se klanjaju lako i rado to lezi njihovom soju; manjina o kojoj Ti govoris prvo mrmlja, pa onda glasno prica pa onda zagrmi...E to vec para usi... Poludeli narod ne odgovara bogocezaru ....... > Na primer: Tumacenje svih pojava suprotno od njihove pojavnosti, > ali bukvalno svih. E tu stvarnost dobija jos jednu dimenziju i ne samo > stvarnost vec i proslost a moze se u dobroj meri sagledati i buducnost. Fenomenologija; morali bi da dozovemo Bogove u pomoc da nam rastumace sta je stvarnost a sta iluzija...Ni sam covek ne zna, slucaj Rasomon.. Uz to filozofi su odavno izgubili taj posao... filozofija ima praktican zadatak. Zivot pojedinaca i zajednice ne uoblicava se samo prema njegovim nuznostima i sudbini, vec prema snazi ideja koje u njemu imaju vodecu ulogu... Opet sam preterala:)
filozofija.155 pavijan, -> #149, mcar
> Kako sada stvari stoje ova ideologija tzv americkog nacina zivota i > kulture neodoljivo privlaci siroke slojeve u mnogim zemljama sveta. Da nije malo promasena tema? Pa ipak moguce je polemisanje o perfidnim nacinima razbijanja necijih tradicija bilo ideoloskih ili kulturnih, ali to je vise analiza politike koja u osnovi nije narocito komplikovana i samo je nacin na koji je primenjena nov zbog vremena u kojem zivimo i tehnoloskog napredtka koji omogucava realizaciju bolesnih ideja, bolesnih umova.U odnosu na primere iz istorije nema sustinske razlike. " Dobar covek se vidi kao planina u daljini, a zao se ne vidi kao strela odapeta u noci. " (citat negde sa istoka vise se ne secam odakle Indija, Japan, Kina...)
filozofija.157 pavijan, -> #150, mcar
> Slazem se sa goth-om da je hriscanstvo bio veoma opasan izum. U stvari > verovatno da nikada necemo moci da ocenimo hriscanstvo jer isto isuvise > prozima nasu civilizaciju. Ja se slazem delimicno. To sto prozima nasu civilizaciju ne znaci da ne mozemo da sagledamo naprotiv. Posto je sve tvorevina uma sve je i dokucivo. > Hriscanstvodruga religija sa apstraktnim vrhovnim bicem posle judaizma. I > dok je juizam ostao ogranicen na jednu naciju, hriscanstvo je postalo > masovna religija. > MC Razni su oblici masovne histerije. Ljudima inace prija u dusi da se kriju iza necega apstrakcije ili fikcije sve jedno. Postovanje moralnih nacela predstavlja veliki teret i kao sto rece neko - valjda Me West " gresiti je ljudski al` je osecaj bozanski ". Ovaj banalan primer samo bledo ilustruje da je ljudsko bice uvek spremno da se pravda kao da postoji gradacija u velicini greha.
filozofija.156 pavijan, -> #148, goth
> Da li je manjina tokom istorije bila u pravu? > Ne, manjina nije bila u pravu, ali je zato drzala u saci mnostvo koje > je bilo u pravu, i to uzdom koja se zove hriscanstvo, inace najopasniji > izum zeljnih slave. Hmm.. Koliko si pazljivo procitao moju poruku? Ja ukazujem na drugacije vidjenje a kakvo ce saznanje iz toga proizaci to je nesto sa cim se da se nosi svako ponaosob. Kad se stvari posmatraju sa izvesne distance onda se ne desava da " ne vidis sumu od drveca " vec ih sagledavas u jednoj drugoj ravni. Dalje takvo iskustvo ti omugucava nadalje da se prema nekom problemu ne postavis kao lekar specijalista koji leci samo ono sta je specijalizirao to jest parcijalno vec da materiju posmatras sustinski dakle na nivou ideje. Po pitanju hriscanstva ono je opasno kao bilo sta drugo. Prost primer za ovo su lekovi. U maloj dozi lek - u velikoj smrt. Istina je negde izmedju. Pozdrav od pavijana !!!
filozofija.158 pavijan, -> #153, smilja
> > > Rekoh da ne zelim da kritikujem a ono ispade veci deo kritika. Pa sad > > ocekujem isto. > > Zasto ? Zato sto nisam hteo da bude kritika vec samo opazanje bez konotacije. > Naravno, i ja sam stanovnik zemlje Rascije, a njen > jezik mi je maternji....; ali nisam imala tu srecu > da odrastem u jednoj sredini...; pa mi ponekad nije > jasno: " Gde zivis Smiljo ? ! " Ovo oko odrastanja u jednoj sredini moze da bude samo plus za tebe ako si uspela da kod sebe razvijes kosmopolitizam.
filozofija.159 pavijan, -> #154, smilja
> Ovo je stav choveka koji se pita: > " Cemu jos mozemo da se nadamo? " > Tako meni izgleda .. Ovo je stav coveka " Putuj Igumane ne brini za manastire. " :=))) > Fenomenologija; morali bi da dozovemo Bogove u pomoc da nam rastumace > sta je stvarnost a sta iluzija...Ni sam covek ne zna, slucaj Rasomon.. Posto je sve iluzija, sve je i stvarnost. Slucaj Rasomon je klasican primer afektivnog uzivljavanja u imaginativnom sa nejasno odredjenim pravcem imaginacije. > Uz to filozofi su odavno izgubili taj posao... filozofija ima praktican > zadatak. Savremena zapadna filozofija se je zbog parcijalizacije sustine odavno udaljilja od same sustine, a savremena fizika na nivou pristupa i analize problema se dosta priblizila samoj sustini. Mada ja licno ne cenim mnogo zapadni nacin razmisljanja jer mu je polaziste nehumano i do saznanja dolazi uglavnom kroz destrukciju jer zaboga empirija je majka dokaza i zakonitosti. Ovo zadnje je doduse tacno ali uvek postoji drugi nacin bezbolniji kao sto covek moze da se izleci medikamentima a ne mora da se odma sece. Nazalost u danasnje vreme nametnutog nam brzog zivota nema se vremena za cekanje jer moramo da jedemo brzu hranu ( tako se zove jer se od nje brzo umire ) i uopste u tom smislu. > Opet sam preterala:) Nisi :=>>>>
filozofija.160 smilja, -> #150, mcar
> Slazem se sa goth-om da je hriscanstvo bio veoma opasan izum. Problem vladajuce kaste je oduvek bio kako da racionalizuje iracionalne ljudske sadrzaje svesti koji su prisutni jos iz vremena knjige "POSTANJA". Kako kanalisati, sublimirati ene- rgiju mase, koja moze da se pretvori u mracnu pticu rugalicu; jer svaki covek kad dospe do zrelosti duha pocinje da shvata da zivot nije farsa niti ljupka Vatoova slika; vec se rascvetava i radja plodove na osnovu tragicnih suprotnosti koje proizilaze iz korena covekovog JA; jer covekova glad uvek mirise na jos... Svaki put kad je je izabrani narod otkazao poslusnost "JAHVE", Bogu, bio bi surovo kaznjen...Racionalno i mudro ponasanje svestenicke kaste koja je uvidela da je teolosko neprikosnoveno u vladavini moci...Teolosko je oduvek bilo politicko, jer je sama crkva oduvek bila na strani prestola.... > verovatno da nikada necemo moci da ocenimo hriscanstvo jer isto isuvise > prozima nasu civilizaciju. U potrazi za metafizickim korenima nase civilizacije moguce je naici na to kako politika prisvaja i koristi drustvenu moc u povezanosti sa religijom, a da se pritom rasterecuje svega sto je usmereno na bozansku transcedenciju..... Svi plodovi moderne drzave su sekularizovani teoloski pojmovi: Reci da celokupna vlast potice od naroda ili da proizilazi od Boga znaci ostati u istom modelu misljenja...Jer teorija moderne drzave ce se potruditi da monopolise Providjenje za sebe; svemoguci Bog ce biti predstavljen kao svemoguci zakondavac.......(: Hriscanstvo coveka nuzno odvodi u politicka dejstva, da veru izrazi u politici...... > Hriscanstvodruga religija sa apstraktnim vrhovnim bicem posle judaizma. I > dok je juizam ostao ogranicen na jednu naciju, hriscanstvo je postalo > masovna religija. Ideja izabranog naroda jeste jevrejska ideja, koja je konstitutivna jevrejstvu kao religioznoj zajednici; posle gradjanske revolucije u Francuskoj ovaj teoloski faktor "izabranog naroda" pretvorio se u istoriografsku kategoriju, gde se jevrejska rasa proglasila za najpleme- menitiju i najciscu a da hriscanstvo nije nista drugo do vulgarizovano i profano jevrejstvo... "JEVREJSKA RASA JE NAJSTARIJA KULTURNA RASA,JEVREJI SU NAJSTARIJE PLEMSTVO COVECANSTVA. Oni vladaju privrednim zivotom u vecini zemalja sveta, a imaju i veliki politicki uticaj." Tvorac ove teorije je Bendzamin DIZRAELI (1804 - 1881 ) , savetnik kraljice Viktorije, vodeci politicar svog doba, ugledan knjizevnik, naucnik; koji je za svoje zasluge dobio titulu lorda...Najcesce su ga citirali antisemiti... Medjutim, ako sagledamo svet; od novovekovne naucne i politcke revo- lucije XVI , XVII , XVIII VEK ; kad crkva prestaje da proganja Jevreje, kad prestaje getoizacija Jevreja - jer su sve do tada oni ziveli u vecitom ropstvu - sirom Evrope - izolovani od hriscani - ali rasireni po celom svetu pravi kosmopoliti. Povezani rodbinskim vezama, upuceni jedni na druge tokom vekova, neoptereceni nekretninama ; menica i kesa dijamanata koje je moguce poneti sa sobom kud god ides, omogucili su ovom narodu da izadje na slobodno trziste kapitala i trgovine... Hriscani jesu bili brojniji ali ne i solidarni; narocito posle veka verskih ratova i velikih politickih zemljotresa. Drugo hriscanin je bio i ostao clan jedne opstine, ogranicene na mali prostor, upucen na nekolicinu prijatelja, u okviru svog naroda (nacionalnog korpusa)...Jevrejin kosmoplita kud god otisao u svet, mogao je da ocekuje i da bude siguran u pomoc svoje sabrace.. Danas su Jevreji vema mocan nacionalni korpus; ipak su ih Nemci pobili u XX veku, a da je Hitler ostao na vlasti mozda bi ih i istrebio sasvim; koji dominira na svetskoj politickoj sceni a u domenu ekonomije samo Bogovi znaju dokle dopiru njihovi uticaji.... Poslednji dogadjaji u Palestini;....Izraelu... .;pokazuju koliko su mocni; a da svetska zajednica ne reaguje osobito ostro na to...; medjutim ovo je pitanje za drugu konferenciju...
filozofija.161 goth, -> #149, mcar
> Kako sada stvari stoje ova ideologija tzv americkog nacina > zivota i kulture neodoljivo privlaci siroke slojeve u mnogim > zemljama sveta. Taj nacin zivota im je prezentovan sladje nego sto to jeste.
filozofija.162 goth, -> #160, smilja
-> Svaki put kad je je izabrani narod otkazao poslusnost "JAHVE", -> Bogu, bio bi surovo kaznjen...Racionalno i mudro ponasanje -> svestenicke kaste koja je uvidela da je teolosko neprikosnoveno -> u vladavini moci...Teolosko je oduvek bilo politicko, jer je sama -> crkva oduvek bila na strani prestola.... U ovome se slazem sa tobom. Ipak, iako mrzim nametnutu nam religiju, moramo joj zahvaliti sto nam je za vreme turskog terora sacuvala bar nekakav nacionalni identitet. U brojnim manastirima je cuvana srpska tradicija i kultura od turskih jatagana. Ali, to je vec druga prica. Coveku je neka vera bila potrebna - da se osloni na nepostojecu personifikovanu silu i da deli s njom svoje probleme, i da se trudi da je umilostivi. Takvom covecanstvu je servirana gotova religija, dusu dala da sluzi kao krotitelj onima koji su imali vlast. Danas u Vatikanu sedi zlocinac kome se polovina sveta klanja, ne zeleci da shvate da se iza "velike" titule Jovana Pavla krije neko ko masonski vodi svoju politiku. Gad. -> Hriscanstvo coveka nuzno odvodi u politicka dejstva, da veru -> izrazi u politici...... Cini mi se da je pravoslavna crkva uvek bila izvan svih tih gadosti. Zbog nje neduzni nikad nisu morali da pate. Na neki nacin, Papa Jovan je novi Tomas de Torkvemada. Samo, njega cini jakim to sto mu se, kao sto rekoh, pola sveta klanja.
filozofija.163 neetzach,
kada smo vec kod naseg pravoslavlja, veoma mnogo verovanja i tradicija iz nasih paganskih dana se pretopilo u hriscanstvo, to se uostalom moze videti i po nasim obicajima, ale sve je to opet hriscanstvo...
filozofija.164 mcar,
Pravoslavna crkva je u srednjem veku jednako progonila one koji drugacije misle kao i katolicka. Primer za to je sekta bogumila koja je zestoko progonjena kako od katolicke tako i pravoslavne crkve. Ljudi cesto upadaju u razmisljanja tipa: "mi nismo tako losi kao drugi", medjuradi se o zabludi. Ljudska istorija je istorija lazi, prevara, zla i klanja, i nijedan narod ¸│nije izvan toga. Ipak takűvom situacijom ne smemo biti zadovoljnj. MC
filozofija.165 pavijan, -> #163, neetzach
> i po nasim obicajima, ale sve je to opet hriscanstvo... Naravno rec je o asimilaciji. Hriscanstvo se nametnulo kao WIN95 u odnosu na DOS. :=>>> Sasav primer ali funkcionise. Mislim da ce smilja reci nesto vise o ovome. Pozdrav od pavijana !!!
filozofija.166 goth, -> #164, mcar
-> Pravoslavna crkva je u srednjem veku jednako progonila one koji -> drugacije misle kao i katolicka. Primer za to je sekta bogumila koja je -> zestoko progonjena kako od katolicke tako i pravoslavne crkve. Jesu, jurili su ogumile jos od Stefana Nemanje, ali nije to bilo toliko strasno naspram onome sto je katolicka crkva radila.
filozofija.167 smilja, -> #162, goth
> Danas u Vatikanu sedi zlocinac kome se polovina sveta klanja, ne > zeleci da shvate da se iza "velike" titule Jovana Pavla krije neko > ko masonski vodi svoju politiku. Gad. Ne mogu da odolim a da ne citiram: " Accipe, cape, rape sunt tria verba papae." Primi, uzmi, otmi: to su tri reci papine. Satira na racun pape iz doba renesanse.... > Cini mi se da je pravoslavna crkva uvek bila izvan svih tih gadosti. Nazalost, nije... Veliku odgovornost za to snosi patrijarsija u Konstantinopolju... To bi mogao biti predmet jednog eseja, kad je rec o proslosti.... U svojoj biti pravosljavlje nije po svojoj biti profana religija.... Ali zbog njihovih; medjusobnih unutar - crkve politckih sukoba; mnogo je oslabljen polozaj pravoslavne crkve u svetu... Obrati paznju na sukob izmedju Grckog Arhiepiskopa i Svevaseljenskog Patrijarha...,zbog jursdikcije nad severnom teritorijom Grcke:Epir, Tesalija...(ovaj se primer odnosi na savremenike) Ili problem sa Republikom Skoplje, koja se sad na osnovu Arhiepriskopije u Ohridu, zalaze za autokefalnost svoje crkve; a dobro je poznato cija je to drzava bila; a ako cemo tako Vizantija ju je osnovala, prvotno episkopiju u Ohridu da bi uspela da obuzda Slovene...; odatle se pravoslavlje rasprsilo po Rasciji i zemlji Srbiji... > moramo joj zahvaliti sto nam je za vreme turskog terora sacuvala bar > nekakav nacionalni identitet. U brojnim manastirima je cuvana srpska > tradicija i kultura od turskih jatagana. Jos Sv.Savi je bilo jasno, da bez autokefalne ckve nema drzave i nema nacionalnog identiteta; zato je nasa crkva po dolasku Turaka ocuvala ono sto se dalo ocuvati.. Za mene je veoma intresantan primer Gracanica: Bozansko poreklo svoje vlasti i njen legitimitet kralj Milutin je podvukao i na Lozi Nemanjica, kompozicija koja je po prvi put slikana u srpskoj umetnosti... U dnu slike Stefan Nemanja, u vladarskoj odeci, obema rukama drzi stilizovanu lozu, koja se grana navise i obuhvata veliki broj figura Nemanjica...Sa obe strane Nemanje naslikani su njegovi sinovi Sv,Sava i Vukan i iznad Stevan Prvovencani.... sa njegove desne i leve strane naslikani su Stefan Radoslav, arhiepiskop Sava II Vladislav i Stefan, Vukanov sin.. U vrhu je kralj Milutin,...prema Milutinu slecu dva andjela, dok Hristos blagosilja obema rukama... Ikonografsko poreklo kompozicije je jasno - ona doslovno ponavlja LOZU JAJSEJEVU... Prisustvo Nemanje vladara upucuje da se ovde radi o genaelogiji kraljevske vlasti u Srbiji, od Nemanje do Milutina, a legitimnost te vlasti potvrdjena je Hristovim prisustvom, dok je njeno bozansko poreklo pokazano simvolima koje Milutin dobija preko andjela - krunu i loros... Loza Jaesejeva prikazuje Hristovo rodoslovlje a ova druga pokazuje lozu kralja Milutina - namera je jasna paralela izmedju Hristovih i Milutinovih predaka.... predaka Nemanjica....cetere und cetere... Ali, po mom misljenju, velika je greska bila sto su 1690.godine Srbi povlaceci se; zbog neuspelog ustanka; napustili Pecku patrijarsiju... Osnivanjem Patrijarsije u Sremskim Karlovcima, mnogo toga se promenilo u duhu srpskog svestenstva...; podviznistvo i spremnost na svakojako zrtvovanje...
filozofija.168 smilja, -> #165, pavijan
> Mislim da ce smilja reci nesto vise o ovome. Nema boljeg odgovora od one price Gotha.... O paganskoj religiji u Rusa..Iraca... Da sad ne davim ovde svet sa jednom sistematizacijom... Mirca Elijade....."Istorija verovanja i religijskih uverenja." P.S. Sa dozvolom dr.Grbe, moderatora napisala bih jos nesto: I JAHVE II HERMAFRODIT Bojim se da ne udavim ostatak SEZAMA a mislim da pocinjem opet da preterujem...(:
filozofija.169 kiklop, -> #165, pavijan
> Naravno rec je o asimilaciji. Hriscanstvo se nametnulo kao WIN95 u odnosu > na DOS. :=>>> Sasav primer ali funkcionise. > Mislim da ce smilja reci nesto vise o ovome. > > Pozdrav od pavijana !!! Pa baš i nije neki primer. Uostalom i DOS i WIN95 potiču sa istog izvorišta, što se ne bi moglo reći za Peruna i Isusa. Ali je tačno da se radi o asimilaciji. Na taj način se olakšavao prelazak "pagana" u pravu veru...
filozofija.170 mcar,
Svedoci smo delovanja ljudi koji ne poznaju moralne norme i ogranicenja. Svedoci smo zatim, da ovakvi ljudi mnogo uspesnije sprovode svoje zamisli i sticu korist na racun onih koji postuju pravila igre. Da li zbog toga ljude koji nemaju nikakvih obzira i ogranicenja moramo i mozemo smatrati uspesnijim i savrsenijim od ostalih? Ako smo svedoci eksplicitnog uspeha strategije nepostovanja morala, zakona i pravila, u cemu se sastoji smisao morala i zakona? Moja pitanja odnosila bi se na to: Na osnovu cega mozemo reci da je nesto dobro? Odakle izvire moral i da li je isti potreban drustvu? Sta je sustina zakona? Na osnovu cega mozemo (a cinim o to) da donesemo moralni sud kada je moral geografski i socijalno relativna stvar? Kako bi funkcionisalo hipoteticno drustvo bez kategorija dobrog i loseg? MC PS Sto se tice razlike u delovanju pravoslavnih i katolicke crkve, treba imati u vidu da nijedna od pravoslavnih crkava nije uspela da se nametne kao znacajan politicki cinilac. Ove crkve uvek su bile vise pod uticajem i kontrolom vlasti nego katolicka crkva. Pravoslavne crkve nikada nisu imale moc katolicke crkve, sto ne znaci da je nisu zelele.
filozofija.171 smilja, -> #170, mcar
> Svedoci smo delovanja ljudi koji ne poznaju moralne norme i > ogranicenja. Sloboda je pitanje izbora; odluke za nesto ili protiv neceg; usmeravanje ili svrhovitosti neke radnje koja moze da ispadne drugacija nego sto je zamisljena; istorija se opako poigrala sa nasom generacijom koja se eshatoloski odredila prema buducnosti; dakle, mogucnosti da se bude drugaciji nego sto jesi... Priroda nije zla; zivotinje nisu zle; ali kad to covek to radi, kad cini zla, on to cini sa namerom; usmeravajuci snagu teleoloski; on je jedini od svih vrsta cija je borba razdorna. Narocito u XX veku kad je proglaseno da je Bog mrtav, kad je izgubljena relacija prema apsolutnom, pitanje Zlocina i Kazne skinuto sa dnevnog reda; i iznad svega stovrena je vera u skup novih vrednosti koje prevazilaze individuu. > Odakle izvire moral i da li je isti potreban drustvu? Moralni zakon ima svoju univerzalnu vaznost a pitanje interpersonalnih odnosa je predmet mnogih etika. Najednostavniji ontoloski moralni zakon glasi: " Nemoj uciniti nekome sto ne bi hteo da on ucini tebi." Ali covek je destruktivan i okrutan, nekad sa namerom a nekad iz puke igre > Na osnovu cega mozemo reci da je nesto dobro? Kako definisati pojmove dobra i zla ? To je veliki problem.. Mislim, da judeo - hriscanska civilizacija podrazumeva ove pojmove onako kako se oni odredjuju u SVETOM PISMU, pod tim podrazumevam metafizicku ukorenjenost etickih nacela (Druga knjiga Mojsijeva, gl.20.. Deset zapovesti); kako u kolektivnoj podsvesti tako i u fenomenologiji svakodnevnog zivota. Medjutim tu je i najzesci konflikt izmedju coveka i sveta.. > Kako bi funkcionisalo hipoteticno drustvo bez kategorija dobrog i loseg? To bi onda bio raj a onda bi bilo strasno dosadno..:) To je eshatoloska projekcija svih UTOPIJA...
filozofija.172 pavijan, -> #166, goth
> Jesu, jurili su ogumile jos od Stefana Nemanje, ali nije to bilo > toliko strasno naspram onome sto je katolicka crkva radila. ______________________________ Jooj to ne stoji dobro. Ne mozemo se pravdati za lose postupke tako sto cemo reci drugi su bili jos gori. Ne postoji manji greh. Pozdrav od pavijana!
filozofija.173 pavijan, -> #164, mcar
> Ipak takűvom situacijom ne smemo biti zadovoljnj. ______________________________ Daa da ljudska istorija je od postanka na ovamo jedno opste silovanje, klanje i ubijanje. Ova cinjenica obara mnoge dokaze. Medjutim ovde mozemo postaviti pitanje koliko je destrukcija uticala na razvoj ljudske vrste i na koji nacin? Pozdrav od pavijana!
filozofija.174 pavijan, -> #168, smilja
> P.S. Sa dozvolom dr.Grbe, moderatora napisala bih jos nesto: > I JAHVE > II HERMAFRODIT > Bojim se da ne udavim ostatak SEZAMA a mislim da pocinjem > opet da preterujem...(: ______________________________ E, moram da te pitam nesto. Odakle taj stalni strah od davljenja i preterivanja? Mislim da od tebe ima sta da se cuje pa prema tome kazi sta imas. Moja sugestija tebi je da u izlaganju budes sustastvena i da vise pricas o tome kako odredjenu problematiku ti vidis. Molim te da me shvatis pogresno ali kako ja vidim stvari ti uglavnom deklamujes kao na ispitu a malo govoris o svom stavu. Da li otuda potice tvoja dilema? Inace smatram tvoj doprinos jednako vrednim. Pozdrav od pavijana!
filozofija.175 smilja, -> #174, pavijan
> vise pricas o tome kako odredjenu problematiku ti vidis. Molim te da me > shvatis pogresno ali kako ja vidim stvari ti uglavnom deklamujes kao na > ispitu a malo govoris o svom stavu. Da li otuda potice tvoja dilema? Naprotiv ne deklamujem, do juce sam pisala on - line... Sto je podiglo poprilicnu buku na sistemu.. Odgovaram onako kako mislim ali za ocekivati je da neko ko je diplomirao filozofiju i malo vise od toga... razmislja i pise tako; da je kroz sazrevanje preziveo razlicite promene i uticaje... Otkad su mi moderatori, skrenuli paznju da sam neiskusna u modemskim komunikacijama, vodim racuna da ne sednem drugima na kicmu. Drugo otkad mi funkcionise SDW ; pazljivo procitam sta sam napisla, trudim se da budem jasna i koncizna.... Ali duzina i neki primeri se ne mogu izbeci... Pogledaj moj odgovor Marku Caru... Prvo polazim od teze pa onda razvijam svoj stav; naravno da se uvek drzim cinjenica; i da se oslanjam na istoriju filozofije...;potrebna je precizna konotacija pojmova - ako zelis da raspravljas..;ne zelim da me jos jedanput optuze za to da izlazim iz granica zdravorazumskog..; mozda ja neke stvari shvatam preozbiljno...(: Uz to ne saljem ljudima carsave, sta i kako treba citati :) Svoju profesiju veoma cenim, iako mislim da je ona sad u dimenziji istorije ...nazalost posao su nam oduzeli drugi..((: > > E, moram da te pitam nesto. Odakle taj stalni strah od davljenja i > preterivanja? Mislim da od tebe ima sta da se cuje pa prema tome kazi > sta imas. S obzirom da mi je problematika filozofije religije veoma bliska; vasa rasprava o Jahve, hermafroditizmu; problemu tumacenja ideologije katolicke i pravoslavne crkve to je otprilike cime se ja profesionalno bavim..; drugo zivela sam medj' Arapima i medj' Jevrejima, pa mi je starozavetna tradicija veoma poznata tako i njihova povest....; prica i jedne i druge strane... E sad da ja pocnem da pricam... to bi bilo mnogo mnogo dugo.. Pozdrav Smilja :) P.S. Neke stvari je moguce poslati i u privatnom meilu...
filozofija.176 goth, -> #174, pavijan
-> Inace smatram tvoj doprinos jednako vrednim. Da, dobra je Smilja...samo neka pise!!!
filozofija.177 goth, -> #173, pavijan
-> Daa da ljudska istorija je od postanka na ovamo jedno opste silovanje, -> klanje i ubijanje. Tacno i veoma tuzno. Bas me zanima sta svi mislite: Da li je moralo tako da bude? Uopste, je li previse utopisticki razmisljati o opstem miru i blagostanju? Sta je to u coveku sto ga onemogucava u tome (ne u razmiisljanju, vec ostvarivanju univerzalnog mira)? -> Ova cinjenica obara mnoge dokaze. Medjutim ovde mozemo postaviti -> pitanje koliko je destrukcija uticala na razvoj ljudske vrste i na koji -> nacin? Verovatno spada medju znacajnije faktore evolucije. Razvoj oruzja, orudja, razvijanje zajednice...bla bla bla...da bi nas jednog dana sve to dovelo u propast.
filozofija.179 goth, -> #171, smilja
-> on je jedini od svih vrsta cija je borba razdorna. Narocito u XX veku -> kad je proglaseno da je Bog mrtav, kad je izgubljena relacija prema Gott ist tot. Friedrich Nietzsche
filozofija.178 goth, -> #172, pavijan
-> Jooj to ne stoji dobro. Ne mozemo se pravdati za lose postupke tako sto -> cemo reci drugi su bili jos gori. Ne postoji manji greh. Na neki nacin si u pravu, ali mislim da se te dve stvari dovoljno razlikuju da bi se tako nesto moglo tolerisati. Isti nismo, u svakom slucaju.
filozofija.180 goth, -> #170, mcar
-> Da li zbog toga ljude koji nemaju nikakvih obzira i ogranicenja moramo -> i mozemo smatrati uspesnijim i savrsenijim od ostalih? U zivotinjskom smislu odgovor bi bio da. Kao covek, ne bih mogao da se slozim. -> Ako smo svedoci eksplicitnog uspeha strategije nepostovanja morala, -> zakona i pravila, u cemu se sastoji smisao morala i zakona? Da bi nepostovaoci imali nad kim da vladaju. -> Na osnovu cega mozemo reci da je nesto dobro? Dobro ne postoji. Postoji ideja o dobru, a i ona predstavlja ocigledno neproduhovljeno shvatanje vecine. Uvek se smatralo "normalnim" ono sto vecina misli. Misljenje "nenormalnog" je bilo "nenormalno". Uostalom, i sada je tako. -> Odakle izvire moral i da li je isti potreban drustvu? Moral izvire (bi trebao da izvire) iz onoga sto nas razlikuje od zivotinja. Postoje "moralna preterivanja", ali je razuman moral svakako potreban drustvu. -> Sta je sustina zakona? Da pravnim putem sankcionise onog sto je isti prekrsio. Svakom civilizovanom drustvu potreban je zakon. Cak i uz postojanje zakona vlada dar-mar, kako bi ond tek bez nejga bilo? -> Na osnovu cega mozemo (a cinim o to) da donesemo moralni sud kada je -> moral geografski i socijalno relativna stvar? Na osnovu svoje licne vizije i ideje o moralu. Na osnovu naseg stava prema pocinjenom delu. -> Kako bi funkcionisalo hipoteticno drustvo bez kategorija dobrog i -> loseg? Dobro ti je pitanje. Navelo me je da razmislim da li se jos vrednuje napomenuta kategorija. Svakako bi lose funkcionisalo. Ljudska priroda je razlicita. Ono sto ja ne bih ucinio nikad, ucinice neko dok kazes keks. :)
filozofija.181 zmarko, -> #170, mcar
> Svedoci smo delovanja ljudi koji ne poznaju moralne norme i > ogranicenja. Oni priznaju drugačije moralne norme. > Svedoci smo zatim, da ovakvi ljudi mnogo uspesnije sprovode svoje > zamisli i sticu korist na racun onih koji postuju pravila igre. > > Da li zbog toga ljude koji nemaju nikakvih obzira i ogranicenja moramo > i mozemo smatrati uspesnijim i savrsenijim od ostalih? Prost bi bio primer rasturača narkotika. Recimo da je to osoba koja je na taj način zaradila puno novca i uživa sve blagodeti koje se viđaju po sapunskim serijama. Sa sebičnog stanovišta pojedinca može se reći da je on vrlo uspešan jer ima _sve_. Sa stanovišta društva u kome _radi_ on je vrlo uspešan uništilac mladih psiha, nesposobnih da se same nose sa životnim izazovima. > Ako smo svedoci eksplicitnog uspeha strategije nepostovanja morala, > zakona i pravila, u cemu se sastoji smisao morala i zakona? Mislim da je upitanju evolucija morala. Čovek uvek ima neki moralni zakon. Negacija negacije. Suprotstavljanje nametnutom religiskom osećanju čija će negacija dovesti do shvatanja pravih moralnih vrednosti. Po cenu mogućeg samouništenja. Zakon je tu da ozvaniči određeni stepen moralne svesti. Naši zakoni su prevaziđeni i koče društvo u napretku. Zbog toga je sve manje onih koji osećaju krivicu kada ih krše, što neminivno dovodi raspada pravnog sistema. > Na osnovu cega mozemo reci da je nesto dobro? Ocenjujemo događaj. Ako se on desio bez uplitanja volje _svesnih_ ljudi nema svrhe svrsavati ga u loše ili dobre jer je bio neminovan. Ako je događaj prouzrokovala osoba koja je bila u psiho-fizičkom stanju da odabere drugačiji ishod onda je događaj dobar ako povećava količinu slobodne energije forme koja obuhvata događaj. Prevedeno, ako kvalitativno ili kvantitativno poboljšava karakteristike sistema čiji su elementi obuhvaćeni događajem. Tako gledano u zavisnosti koliko široko posmatramo svet oko sebe i u sebi ista stvar može biti i dobra i loša (-dok se nekom nekom ne smrkne...). > Odakle izvire moral i da li je isti potreban drustvu? Moral izvire iz psihe pojedinaca, tačnije osećanja. Jeste. > Sta je sustina zakona? Zakon je sociološka kategorija. Projekcija je razuma na društvo. Da zaštiti prava i ukaže na dužnosti subjekata društva u odnasu na druge subjekte kako bi društvo moglo da funkcioniše. > Na osnovu cega mozemo (a cinim o to) da donesemo moralni sud kada je moral > geografski i socijalno relativna stvar? Lično težim da mi se osećanja i razum poklope kada donosim neki sud, ako ga donosim. > Kako bi funkcionisalo hipoteticno drustvo bez kategorija dobrog i loseg? Kratko. Još par razmišljanja u vezi dobra i zla. Dobro je ono _zlo_ koje primorava na transformaciju ukoliko subjekti transformacije imaju mogućnost da posle određenog optimalnog broja transformacija pređu na viši nivo svesti. Zlo je ono _dobro_ koje ne dozvoljava transformaciju koja je potrebna u prethodno pomenutom cilju. Zoki
filozofija.182 pavijan, -> #170, mcar
> Da li zbog toga ljude koji nemaju nikakvih obzira i ogranicenja moramo > i mozemo smatrati uspesnijim i savrsenijim od ostalih? ______________________________ > Na osnovu cega mozemo reci da je nesto dobro? > Odakle izvire moral i da li je isti potreban drustvu? > Sta je sustina zakona? > Na osnovu cega mozemo (a cinim o to) da donesemo moralni sud kada je moral > geografski i socijalno relativna stvar? > Kako bi funkcionisalo hipoteticno drustvo bez kategorija dobrog i loseg? ______________________________ Deluje mi neverovatno da covek koji citira CHAN PRICE ima ovakve nedoumice :))) Pitanja koja si postavio traze razglabanja na 15-tak strana i opet bez pravog odgovora vec vise natuknica o tome sta bi trebalo kako bi trebalo i praksa kao i istorija kazu ovo iskustveni faktor kaze ono i sl. Shodno tome, Ja cu ti dati svoje vidjenje koje te verovatno nece zadovoljiti, ali ce ti mozda ukazati na neke pravce. Odgovor je vrlo jednostavan. - Sve je ali bas sve stvar izbora. Potpuna sloboda je vazdan pogresno tumacena sa prizvukom anarhije. Kao sinonim za neobaveznu formu. Medjutim, izbor ima tezinu, i sav teret izbora pada na onog koji bira.Ovde nema nikakve konotacije vec cinjenica da sloboda izbora obavezuje na najneumitniji nacin, po principu uzroka i posledica. A najveci paradoks je sto sa usvajanjem izbora gubis slobodu. Dakle primarna sloboda je latentno stanje duha. Tu jos uvek nema konotacije i prisutno je jedinstvo sa svojom pravom prirodom- -sopstvom. Sam izbor je u cinu priklanjanja nekoj opciji koja nas uvodi u svet dualiteta i uzrocnosti. Pozdrav od pavijana! :=>>>
filozofija.183 olio, -> #175, smilja
> ...nazalost posao su nam oduzeli drugi..((: Ko su ti drugi?
filozofija.185 pavijan, -> #178, goth
> razlikuju da bi se tako nesto moglo tolerisati. Isti nismo, u svakom > slucaju. ______________________________ Tolerancija proizilazi iz blagonaklonog stava prema simpatiji, ali ne prema bilo kojoj vec prema sujeti.
filozofija.186 pavijan, -> #176, goth
> Da, dobra je Smilja...samo neka pise!!! ______________________________ Siii. Delim vase misljenje kolega.
filozofija.184 pavijan, -> #177, goth
> Sta je to u coveku sto ga onemogucava u tome (ne u razmiisljanju, > vec ostvarivanju univerzalnog mira)? > > -> Ova cinjenica obara mnoge dokaze. Medjutim ovde mozemo postaviti > -> pitanje koliko je destrukcija uticala na razvoj ljudske vrste i na koji > -> nacin? > > Verovatno spada medju znacajnije faktore evolucije. Razvoj oruzja, > orudja, razvijanje zajednice...bla bla bla...da bi nas jednog dana > sve to dovelo u propast. > ______________________________ Gore si postavio pitanje a dole izbegao odgovor sa bla bla bla. A tako si lepo poceo odgovor. Pozdrav od pavijana.
filozofija.187 mcar, -> #182, pavijan
Odgovor Pavijanu Sto se tice pitanja koja sam postavio, ne vidim da bilo ko moze imati odgovor iz rukava. Zasto bi me bilo sramota sto o njima razmisljam? Mozemo reci sve je relativno, sve moze, ali onda vidimo da ne ide, da se takvo drustvo raspada. Mozemo reci sve je apsolutno i propisano, ali opet vidimo da se i takvo drustvo mora raspasti. Postoji dvojstvo, moral nas ogranicava ali i stiti druge od nas. Ako se neko previse uzdigne i osili nad drugima u doglednom vremenu unistice i sebe i druge. Cudno je sve to. Marko
filozofija.188 smilja, -> #172, pavijan
> Ne postoji manji greh. Postoji sedam smrtnih grehova i sedam vrlina; u hriscanstvu se ne oblikuje suprotnost GREH / VERA vec GREH /VRLINA. Greh ne moze da se meri; to je negativan cin; gresnika, jeretika ili otpadnika...
filozofija.189 smilja, -> #179, goth
> Friedrich Nietzsche Filozof, koji je u ranoj mladosti kao student klasicne filologije dobio sifilis u jednoj od javnih kuca; ta bolest se odrazila i na njegov zdravi razum... Filozof koji je shvatio velicinu filozofije dosokratika; njegovo delo je po meni dokaz da i filozofija koja se trudi da razori i kritikuje sistem ima svoj sistem od ranih radova do samog kraja.. Jednom recju; da u svakom ludilu ima sistema... ili fiks ideje..... ili Bog Dionis.... Toplo preporucujem Tomas Man: Doktor Faustus... Pozdrav Smilja:)
filozofija.190 pavijan, -> #187, mcar
> Sto se tice pitanja koja sam postavio, ne vidim da bilo ko moze imati > odgovor iz rukava. Zasto bi me bilo sramota sto o njima razmisljam? ______________________________ Odgovori su tu oko nas bar ja tako mislim. Nisam rekao da bi trebalo da te bude sramota vec da ni je cudno sto si postavio takva pitanja. Ne shvataj sve licno narocito u diskusiji odvesce te na pogresan kolosek pa ce ti aktivirana sujeta izrezirati da sam ti rekao svasta. > Mozemo reci sve je relativno, sve moze, ali onda vidimo da ne ide, da se > takvo drustvo raspada. > Mozemo reci sve je apsolutno i propisano, ali opet vidimo da se i takvo > drustvo mora raspasti. ______________________________ Aha ovde je pojasnjenje tvojih pitanja. Ispravi me ako gresim ali cini mi se da socijalizujes probleme koji su u osnovi vezani za individuu. Drugo u sveopstoj pojavnosti je prsutan ciklus uzroka i posledica i on ukazuje da sve sto ima pocetak ima i kraj. Nista nije vecno kao taj princip i mozda jos po neki slican. Pozdrav od pavijana.
filozofija.192 goth, -> #185, pavijan
-> > razlikuju da bi se tako nesto moglo tolerisati. Isti nismo, u svakom -> > slucaju. -> ______________________________ -> -> Tolerancija proizilazi iz blagonaklonog stava prema simpatiji, ali ne -> prema bilo kojoj vec prema sujeti. Ne tolerisem to zato sto sam Srbin. Sa stanovista covecnosti, za osudu je svaki cin ubistva i zla, ali ja NISAM hriscanin. Izgradio sam moral sam, ne uzivam u zlu, znam za granice bez straha od YHWH ili neke druge personifikovane sile. Mislim da user HRIST vise nije na Sezamu. Ipak, pogledajte mu rezime. Vidite sta hriscanstvo cini od ljudi...
filozofija.191 goth, -> #188, smilja
-> Greh ne moze da se meri; to je negativan cin; -> gresnika, jeretika ili otpadnika... Also sprach Smilja...
filozofija.194 goth, -> #190, pavijan
-> Odgovori su tu oko nas bar ja tako mislim. Nisam rekao da bi trebalo da -> te bude sramota vec da ni je cudno sto si postavio takva pitanja. Ne -> shvataj sve licno narocito u diskusiji odvesce te na pogresan kolosek pa -> ce ti aktivirana sujeta izrezirati da sam ti rekao svasta. Odgovor se nalazi u univerzalnom umu. Da bi covek spoznao tako stogod potreban mu je veci stepen svesti koji se postize meditacijom. Cilj nasih zivuta bi morao biti zelja za spajanjem sa univerzalnim umom. Dakle, ne spajanje, nego zelja za spajanjem. NETZCH, ocekujem tvoj reply... -> da socijalizujes probleme koji su u osnovi vezani za individuu. Drugo u -> sveopstoj pojavnosti je prsutan ciklus uzroka i posledica i on ukazuje -> da sve sto ima pocetak ima i kraj. Nista nije vecno kao taj princip i -> mozda jos po neki slican. Mislim da postoje izuzeci za tvoju teoriju. Nistavilo. Koliko okultisticki razmisljas, Pavijane? Cisto da znam da li da se oslobodim i pocnem da iznosim misticka i okultisticka shvatanja.
filozofija.193 goth, -> #187, mcar
-> Sto se tice pitanja koja sam postavio, ne vidim da bilo ko moze imati -> odgovor iz rukava. Zasto bi me bilo sramota sto o njima razmisljam? Ko kaze da bi trebalo da te bude sramota? -> Mozemo reci sve je relativno, sve moze, ali onda vidimo da ne ide, da se -> takvo drustvo raspada. -> Mozemo reci sve je apsolutno i propisano, ali opet vidimo da se i takvo -> drustvo mora raspasti. Rekao bih da je resenje negde "izmedju". Ali "izmedju" relativa i apsoluta ne postoji nista. Ah, pred paradoksom smo. -> Postoji dvojstvo, moral nas ogranicava ali i stiti druge od nas. Ako se -> neko previse uzdigne i osili nad drugima u doglednom vremenu unistice i -> sebe i druge. Cudno je sve to. Ne mozemo bez morala. I sa njim cemo jednog dana doci do kraja. Bez njega nas vec odavno ne bi bilo...
filozofija.195 zmarko, -> #187, mcar
>Mozemo reci sve je relativno, sve moze, ali onda vidimo da ne ide, da se takvo >drustvo raspada. >Mozemo reci sve je apsolutno i propisano, ali opet vidimo da se i takvo drustvo >mora raspasti. ..Kad suprotnost na isto se svodi dvojstvo postaje izvor svetlosti. Kad sve svetli onda ništa ne postoji samo za sebe u tom svetlu, a istovremeno svaki delić je svetlost za sebe. I svaki trenutak je večnost i sve vreme je samo jedan tren. I svako poređenje gubi smisao jer postoji: sada, to, sve; (ovde=tamo). Zoki
filozofija.196 pavijan, -> #194, goth
> Mislim da postoje izuzeci za tvoju teoriju. Nistavilo. Koliko okultisticki > razmisljas, Pavijane? Cisto da znam da li da se oslobodim i pocnem da > iznosim misticka i okultisticka shvatanja. ______________________________ Dovoljno da razumem tvoje izlaganje. Sto mi nije jasno uvek mogu da pitam. Pozdrav od pavijana!
filozofija.197 pavijan, -> #195, zmarko
> ..Kad suprotnost na isto se svodi dvojstvo postaje izvor svetlosti. Kad sve > svetli onda nista ne postoji samo za sebe u tom svetlu, a istovremeno svaki > delic je svetlost za sebe. I svaki trenutak je vecnost i sve vreme je samo > jedan tren. I svako poredenje gubi smisao jer postoji: sada, to, sve; > (ovde=tamo). ______________________________ Po meni ovo funkcionise. Pozdrav od pavijana!
filozofija.198 mcar,
Ako vecina odredjuje moral, sta da kazemo za moral u nacistickoj Nemackoj. Imamo li iakakvo pravo da osudimo takav moral sa nekog objektivnijeg stanovista nego sto je nas moral. Izgleda da smo osudjeni da merimo stvari i dogadjaje sopstvenim moralom. Ipak voleo bih da je moguce sa objektivnog stanovista osuditi zlo. Mozda nesto u smislu Goth-ovog izlaganja. Marko
filozofija.199 smilja, -> #183, olio
> Ko su ti drugi? Oni koji bi hteki da se bave filozofijom a ne znaju ni polazne tacke...; to su prvi, oni su bezopasni:) Drugi; naucnici...na prvom mestu fizika, cetere... Pozdrav Smilja :)
filozofija.200 smilja, -> #173, pavijan
> Daa da ljudska istorija je od postanka na ovamo jedno opste silovanje, > klanje i ubijanje. Pa nece biti bas tako !!! Ti sad ne bi pisao ovde u konf. vec.... Ljudska istorija je fenomenologija razlicitog; postoji i dobro i zlo; kao sto postoji musko i zensko; tamno i svetlo; bilo bi strasno dosadno da se nismo malo ubijali... Pogledaj malo anatomiju ljudske destruktivnosti - From..
filozofija.201 smilja, -> #198, mcar
> Izgleda da smo osudjeni da merimo stvari i dogadjaje sopstvenim moralom. Mislim, da nema smisla postavljati pitanja o istini, dobrom i lepom; jer izmedju nas i stvari o kojoj se prosudjuje uvek intervenise um, jezik, perspektiva izabrana izmedju desetak mogucih, jedan od opisa izabran izmedju hiljada... > Ipak voleo bih da je moguce sa objektivnog stanovista osuditi zlo. Obrati paznju na konstrukciju: " Ipak bih voleo"... Subjektivno...utilitarno je merilo u XX veku... > Ako vecina odredjuje moral, sta da kazemo za moral u nacistickoj Nemackoj. Da li Ti je poznato da porodica koja je povecala porast kapaciteta peci za kremaciju za vreme nacizma i konc. logora , sada trazi povracaj svoje imovine..Oni tvrde da su dobro obavljali svoj posao i da je to bilo njihovo privatno vlasnistvo... I imovina im je vracena... Koja denacifikacija Nemacke ? (;
filozofija.202 zmarko, -> #198, mcar
> Ipak voleo bih da je moguce sa objektivnog stanovista osuditi zlo. Ne postoji objektivno stanovište sa koga se može nešto osuditi. Osuda je subjektivni čin. Objektivno može se objasniti nešto, a onda ako odrediš referentnu tačku određuješ da li je to zlo. Da bi se bilo objektivan na racionalan način treba imati sveobuhvatnu teoriju koja isključuje antropocentričnost, tačnije bilo kakvu centričnost. Problem je što za takvu teoriju treba i duševno tj. emocionalno biti spreman. Treba razviti specifičan osećaj ravnodušnosti koji ne negira osećajnost. To znači da treba u stilu Artura Remboa težiti ka *vidovitosti* prolazeći kroz razna psihička rastrojstva. Ljudski razum se razvio sa funkcijom da čoveka zaštiti od bola. Međutim, ispostavilo se da to nije dovoljno. Bežeći od bola čovek može da pobegne od istine, što nije korisno. Ljudi se rađaju sa različitim genetskim preduslovima i rana iskustva stiču u različitim sredinama pa postoji široka lepeza psihičkih konstitucija koje biraju različite puteve ka istini. Neki idu direktno najstrmijim putem, neki zaobilazno, a neki se stalno vrte u krug pa im je pomoć sa strane neophodna. Činjenica je i to da se ljudi menjaju tako da se i njihova putanja menja: što je čovek jači može ići strmijim putem. Međutim, za mnoge osvojene vrhove uspostavilo se da nisu i vrh Sveta. U tom slučaju mora se priznati zabluda i sići sa *prestola*. U potrazi za konačnom istinom prilazeći joj sa raznih strana, ako smo na pravim putevima bićemo sve bliži njoj i jedni drugima. Mnogo je lakše postići ovo drugo, tj lakše je postići osećaj jedinstva tako što ćemo jedni druge da zavaravamo. Na putu ka istini najveća prepreka je naš sopstveni Ego koji je psihološka kategorija koja teži da u centar svih dešavanja stavi sebe čak i onda kada radi za druge. Biti objektivan na iracionalan način podrazumevam odsustvo svakog razmišljanja a to znači i osude. Zen. U tom slučaju važi pravo jačeg. Biti racionalan znači priznati poraz bez borbe. Takav poraz je pobeda duha. Pesimista je osoba koja uživa u porazima bez borbe pa u tome preteruje. Očigledno je da ovo naginje ka psihologiji. Moguće je da su neka moja interna razmišljanja počela da zaokupljaju tuđu pažnju pa se zaustavljam u pisanju. Zoki
filozofija.203 smilja, -> #139, pavijan
> A stav moze biti filozofski ili religiozan. Stavovi mogu biti razliciti.. Hipoteticki, kategoricki, disjunktivni, apodikticki... Stav moze i biti podjednako religiozan koliko i filozofski.. Sta ces sa dokazima za egzistenicju BOGA? Npr. ontoloski dokaz...Anselmov...? ! :)
filozofija.204 pavijan, -> #198, mcar
> Ako vecina odredjuje moral, sta da kazemo za moral u nacistickoj Nemackoj. ______________________________ U nacistickoj Nemackoj, nacisti su bili vecina. To znaci da su oni odredjinali pravila ponasanja. > Imamo li iakakvo pravo da osudimo takav moral sa nekog objektivnijeg > stanovista nego sto je nas moral. ______________________________ Naravno. Potreba covekovog socijalnog bica je da se odredi prema necemu sto iskace iz okvira opste prihvacenog. Medjutim duboko unutar sebe svako ima neku vrstu potrebe da sam bude "mimo protokola", t.j. da rusi nametnuta pravila, i to ga kao individuu odredjeje na neki nacun. Verujem da cete se sloziti da u svima nama postoje rusilacki porivi koji su u stanju da nas obuzmu do granica ludila. Plus, to se manifestuje sa odredjenom frekvencijom pa za cas stvori masovna histerija. Onda se nadje tu neki moler i usmeri tu histeriju u pravcu svojih ciljeva. Ova rezija izgleda pomalo naivno ali nije daleko od istine. > Izgleda da smo osudjeni da merimo stvari i dogadjaje sopstvenim moralom. > Ipak voleo bih da je moguce sa objektivnog stanovista osuditi zlo. > Mozda nesto u smislu Goth-ovog izlaganja. > ______________________________ Kaze se "Covek je merilo svih stvari". Taj arsin svagda radi Pozdrav od pavijana!
filozofija.205 pavijan, -> #193, goth
> Rekao bih da je resenje negde "izmedju". Ali "izmedju" relativa i > apsoluta ne postoji nista. Ah, pred paradoksom smo. ______________________________ Pa sta ako smo pred paradoksom? Idemo dalje. Pozdrav od pavijana!
filozofija.206 dr.grba, -> #203, smilja
>> Sta ces sa dokazima za egzistenicju BOGA? >> >> Npr. ontoloski dokaz...Anselmov...? ! Je l' može jedno kratko prepričavanje?
filozofija.207 mcar,
Mislim da u nasoj situaciji ova pitanja o dobru i zlu nisu nimalo apstraktna i daleka stvarnosti. Vudi Alen kaze da ne treba biti opterecen seksom, ali ako niste imali odnos sest meseci treba da porazmislite. Isto tako pitanja slobode, zla i demokratije mogu za nekog biti apstraktna kvaziintelektualna prica, ali ako vas policajac krvnicki udari ili isprebija pendrekom, posledice su sasvim opipljive i stvarne. To je ta socijalna komponenta dobra i zla. Marko
filozofija.208 mcar,
Hvala zmarku na odlicnom tekstu. MC