CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - književnost

književnost.1027 m.s.pesic,
More nas je trpelo, zabavljeno večnošću U sebi; i tako smo plovili, od obale Do obale, danima, noćima, godinama. Najlepše obale, naravno, nismo dodirnuli. Samo je vetar nosio iskidana vlakna Mirisa ogromnih voćnjaka na kraju sveta, Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznali Ljubav i smrt, i nešto malo smisla, Tvrda zrnca zlata u pesku sećanja; Da, i ponos pustolovine, upraljan krvlju I opran čistim vetrovima, ispod zvezda U koje smo nevešto upisivali naša imena. Na kraju smo se vratili odakle smo i pošli; Posada se rasula kao ogrlica; pukla je Nit naše sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda. More je ostalo isto. Sve je ostalo isto. Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali. Ali malo ko zna tajnu: nije važan svršetak. Važna je samo plovidba. Ivan V. Lalić: Argonauti Izvan pravca plovidbe
književnost.1028 m.s.pesic,
Na svijetu ima mnogo ljudi, koje nećemo upoznati; ko karta geografska njihov život šuti, i mi samo slutimo, što mogli bi nam dati perisustvom, u koje se nećemo uzdignuti. Na svijetu ima mnogo divnih žena, u hiljadu gradova, u svakom možda jedna, što mogla bi nas volit, čežnje naše sjena, a ne znajuć nas umrijet će njena usta žedna. Na svijetu ima mnogo gradova, različnih ko lica ljudska, i negdje živi neki čovjek bolji od brata ili prijatelja iz rodnog grada, gdje nam sudba uska ubaci život tužan od nezadovoljenih želja. Na svijetu ima mnogo bliskih ljudi, koje nećemo znati, i mjesta, gdje bi nam počinula misao izmorena, al ćemo s dušom srodnom ostati kobno nepoznati. Na svijetui ima mnogo ljudi, gradova i žena... Frano Alfirević: Ljudi, žene i gradovi
književnost.1029 kant, -> #1015, dalex
>>> Uključio mi se kriminalni deo mozga: jel namerno ona >>> grehota/lepota, vasiona/visina i čini mi se još par? >>> > SMdS, 2 strofa 3 red, Da, sad mi je jasno. Nije namerno, mea culpa, a što se ovoga tiče: > 6 strofa 4 red. tu treba da stoji "vasiona" ako je verovati izdanju SKZ, uglavnom su što se toga tiče dosta precizni. Pronašao sam i onaj fajl koji sam obećao, zaista je u pitanju "Antologija" Miodraga Pavlovića, ide uz poruku (čist DOS .txt): > Antologija Srpske Poezije > > Editor Miodrag Pavlovic' > > verzija iz 1967. godine > > > > > _____________________________________________________________ > > For WWW addapted on February sixt 1996; by Predrag Stojkov > Ascii form of this document is taken from: > ftp://ftp.amu.edu.pl/pub/Serbo-Croat/ archive. > _____________________________________________________________ antolog.zip
književnost.1030 willow,
Otkud tebi to? Misliš, - u čemu je štos? e, pa vidiš: niti sam lep, niti pametan čovek, međutim, najveća je provala ta da su i pored toga, neke od njih za mene bile kao zvezde: doletale bi mi pravo kroz noć, niotkuda, darivajući me lepotom i pameću celokupnog jednog kosmosa. a to je već inspiracija oho-hooo slatka. prste da poližeš dok stvar istražuješ i eksploatišeš, miki. osobe suprotnog pola su kolevka, feder, ljuljaška i grob moj i moje umetnosti. Aha, baš tako! stvarno? o, da, - svakako! ne zajebavaš? o, ne, - nikako! Pzdrv, W,W,3.
književnost.1031 willow,
Bog te mazo Eto vidiš šta je sve jedna sposobna ženska u stanju da učini za tebe. zamisli pod pretpostavkom da sam ja samo čučala i čekala na tvoj sledeći potez: kurac bi nas dvoje sad sedeli ovde da smo svi mi manevrisali toliko dugo koliko i ti, zar ne? Mislim, tempo ti je bio užasno loš i sad je očigledno da sam odlično postupila kad sam odlučila da našu situaciju uzmem pod svoju kontrolu. pa zar nije tako? E, da: imam novu stvar. tebi posvećenu. ljubavna je. do jaja. pazi sad: "ne, nemoj mi prići - jer ti si jedan običan lenjivac i šeprtlja i verovatno bi sjebo nešto usput. sto-posto". kako ti se čini? ho, po toj tvojoj grimasi rekla bih da ti se sviđa. hmmm...ali možda sam umesto reči "lenjivac" trebala da ubacim nešto kao "panj" pa da bude efektnija. ili, recimo, "krtica iz pakla ludila". hmmm... I dobro je što nismo čekali na tebe, šta ti misliš? da se ne lažemo: imaš ti svojih kvaliteta. jedino je problem u tome što se oko nekih stvari baš i ne razumeš pa se oko njih ponašaš kao običan kulov. I prekini više da me ignorišeš. ajde, gukni nešto, majku mu... U pravu si... Odlično! ajde sad, miči dupe, jer idemo u krpe... Pa me povela sebi među čaršafe pod ćebe i na jastuk, a ja pomislih: bog te mazo, sve ovo će me na kraju i jebene glave koštati... A onda me bukvalno zaskočila i takoreći još zbunjenog ščepala me za vrat, povukla ka sebi i ubacila mi jezik sve do polovine leđa. Nije baš dugo potrajalo, mislim. jednostavno, bio je to jedan od onih površnih finih dubinskih zahvata - ustvari, sve ono što ponekad usfali i njima i nama. a vama? Pzdrv, W,W,3.
književnost.1032 shoom,
Evo dugo traženog update-a priča M.B. ... on koristi CHI na 286-ci pa sam stigao samo ovo da prebacim u Word7.0, uz dozvolu autora, naravno. Savakako preporučujem tekst o Ad-art-u i očekujem mailove podrške o stvaranju HTML prezentacije i proširivanju kruga delatnosti tog pokreta konkretnim prilozima. Jedna hitnost: treba mi spisak priča koje sam do sad poslao, da bih znao šta da ubuduće upldjem. Pa dobro, ko radi, taj i greši. :> Tu je i novi program FDN-a (DOF-a), i kako čujem ove godine je odlukom vlade rekordno smanjen broj upisanih. Neznam da li će biti štrajka (u kome je FDN učestvovao do sada) ali o tome će se odlučiti na sednici NNV ovih dana. Lično mislim da od toga neće biti ništa, ali ja se ionako ne pitam. Jednostavno, politički kadar koji smo imali je bio zauzet hedonističkim potrebama za kupanjem, sunčanjem, Sejšelima i izazivanjem paranoje kao nove oblasti koja se već godinama ozbiljno i naučno proučava u cilju stvaranja globalne strategije spašavanja sibirskih nuklearnih deponija. Trenutno se u IDN-u razvija semantička teorija stresne neuroze, paranoične i sociopatske modelne tržišne ekonomije, a u cilju stvaranja naprednog razvnoja unazađenja postojećih kretanja parametara i pingvina. Konkurencija je velika, pa mislim da bi trebalo razmisliti o oporezivanju Dobrih Ideja & Prirodnih pojava, te naći veze u inostranim ministarstvima pored sadašnjih (recimo ministarstvo Gledanja Li-ja kako hoda). mb2.arj
književnost.1033 dalex, -> #1029, kant
> Pronašao sam i onaj fajl koji sam obećao, zaista je u pitanju > "Antologija" Miodraga Pavlovića, ide uz poruku (čist DOS .txt): 10x, 10x Sada sam pogledao 'Dušu' i vidim da sam poslao jako izmenjenu :( Zato, evo još jednom kopije iz tvoje poruke. Duša Jovan Dučić Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo: izgubljena sreća još je uvek sreća! I taj jad u duši što te na nju seća, to je jedan njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: sreća nikad ne mre, ni onda kad mine. Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, to još ona zbori u tebi duboko - u samotne noći, kad žalosno šume reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, no duša je sluti, čuje, i razume... ---- ova konf., ova tema ----------------------- 6.373 ---
književnost.1034 willow,
Pismo verne čitalačke publike Poštovani gospodine taj-i-taj da ja sad Vama nešto kažem kao jedan dugogodišnji ovdašnji korisnik. ovako stoji stvar: pregledao sam neke od Vaših tekstova koje ste odašiljali ovde na Sezam ali pretežno iz dosade. mislim, ono što Vi kucate, - to su bljuvotine u očima boga. furgoni suza. folk muzika. reke ricinusa što teku kroz naš kraj. gradsko smeće što se iz save uliva u dunav. prvo: na kojem od mnogobrojnih svetskih jezika konkretno, Vi pišete? jer, vidite, ja Vas ništa pod milim bogom ne razumem. onda: molim Vas, zašto toliko pokušavate da ispadnete duhoviti? ta Vaša duhovitost je ponekad toliko isforsirana da me asocira na smicalicu i umobolni smešak tipa koji čuči u kadi s mlekom i flašira svoje podvodne prdeže. vickasto vickasto. ko vas je to naučio da se služite sve nekim otrcanim fazonima? primera radi: "blek stena ustaje. stoji, zeva, šošolji jajca kroz pidžamu..." stvarno nema smisla. da li ste to pokupili iz memoara edvarda kardelja? ima li išta smešno u tome kad bih ja, recimo, rekao Vama ovo: "a koji ste Vi kurac u horoskopu?" ho, je l' da da je smešno? govno da Vam se smrzne i osuši. ne zavaravajte se: Vi ste jedno obično mrtvo puvalo usko ograničenog dometa. ono što Vi možete sa Vašim rečima da učinite, - to bi mogla i moja pokojna baba iz titovog užica. priznajte: kada su Vas ojadili za spisateljski talenat? i zaključio bih pismo sa par manje-više retoričkih pitanja. recimo: konkretno, u čemu je Vaš problem? da li ste imali nesrećno detinjstvo provedeno bez sličica i klikera? čemu sve ovo? je li to zato što Vas trenutna žena maltretira i kinji? ako niste tehničar, onda: imate li dovoljno centimetara? kuda to, majku mu, idu sve te divlje svinje? šta najavljuju metereolozi? kakvi su nam izgledi za sutra? koji mi je to kulov na zlatiboru ukrao levu cipelu ispred vrata hotelske sobe? da li je elton džon normalan ili ne? na koliko sve načina možemo ućutkati milojka pantića? koliko je još svetskih ratova neophodno prirediti da bi reč "narod" konačno bila izbačena iz upotrebe? u kom se kontekstu upotrebljava uzrečica: "miki, marš po bostan!"? da li je čovekov najbolji prijatelj pas, ili žena? postoji li nebeski kanalizacioni sistem i ako ne, na koji način je u avionima regulisano pitanje odvođenje fekalija? i tako dalje. baj-baj, sad ja idem a Vi lepo razmislite i sa nestrpljenjem očekujem Vaš potanki odgovor na sva moja malopređašnja pitanja. i nemojte da se mrgudite nego mi sve recite, bar meni to možete. jer, kome ćete drugo ako ne svojoj poslušnoj i vernoj čitalačkoj publici. iskreno Vaš: i formalnost oko potpisa. Pzdrv, W,W,3.
književnost.1035 miobrado,
NOVOSADSKI NOKTURNO I Trinaesti mesec čuči na anteni snemoćao mrk i mračan u svom jadu neonske utvare moć i čar mu kradu suvišan je eto na nebeskoj sceni neugledan starčić od besa se peni posrće i pada psuje svoju vladu valjda ima neko pravo na nagradu za zasluge bivše sve u noćnoj smeni Zaljubljeni mogu i bez mesečine pesnici takođe Nije ko što beše o kako bi hteo da ih sve ošine pre no što mrtvački sanduk svoj isteše Samo teku noći on otiče s njima otiče i bledi Sluti: zima zima. II Utihnu huk Al šta to vredi u glavi tutnje bombarderi i nesanica već se ceri dok oštri sablje u zasedi I ove noći krv se ledi a krila nisu baš po meri O ko te snove izneveri te davne snove o pobedi Još jednom zalud sve iznova po lažnom tragu ravnoteže Bez kompasa je noć jalova bez uzglavlja a ciča steže Ej teža je od sveg kamenja ta krhka pena snoviđenja. Mihal Ramač (Preveo: autor) (ZVUCI I KOMEŠANJA / priređivač Miljurko Vukadinović, Pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji: 87 pesnika, Istraživački centar SSO Srbije 1989. godine, str. 98.)
književnost.1036 miobrado,
"... I Draško Imaško ima svoju priču. Kao i mnogi naši ljudi, i on je bio predodređen za nadimak. Roditelji i okolina su u detinjstvu Dragoljuba Imamovića zvali Draža, a čim je pošao u gimnaziju, u Tuzli, drugovi su ga počeli zvati Draža Imam. Njemu se ovo skraćivanje prezimena sviđalo, ali mu se nije sviđalo skraćivanje imena. Pogotovu što su prve asocijacije vodile ka poznatoj istorijskoj ličnosti koja je postala sinonim za narodnog izdajnika. Zato je Dragoljub Imamović želeo da ga zovu nekako drugačije, pa je sugerisao da ga zovu Draško: Draško Imamović, ili još bolje Draško Imam. Kao Draško Imam on je i nastupio u Vojvodini i tako su ga, stvarno, u početku i zvali. Ali transformacija njegovog imena tu nije mogla da se završi. Mile Pufta, koji je voleo da izdeva imena i uopšte da se šali na tuđ račun, zvučno je uskladio njegovo ime i prezime. Počeo je Dragoljuba Imamovića zvati Draško Imaško. ..." Petar Milosavljević (Novi Sad na vatri, NIRO >>KNJIŽEVNE NOVINE<<, 1989. godine, str. 213. - 214., urednik Lj. Šop, Biblioteka: SUPERROMAN)
književnost.1037 willow,
Blaga, pažljivo negovana, i u čistoj pidžami početak kucanja: ponedeljak - 10:23 naveče; jedna nedelja, jedan mesec; i jedna godina. plus: poderana zavesa u potpunosti navučena preko prozorskog stakla, i maglovito zračenje bledunjave svetiljke, usamljene u svojoj nemogućnosti uspostavljanja uličnog osvetljenja. moja fiksacija: papirnata žuta etiketa prilepljena na boci belog vina, - tog jedanaesto-procentnog čudesno veštog napitka, spravljenog od uzgajanog grožđa Sovinjona, Rizlinga, - da ih ne nabrajam dalje: i to je sasvim dovoljno. i dok se po roze-ofarbanim sobnim zidovima sada muvaju nejasno obrubljene senke smućene lobanje ovog pečenog vrabca noći, on dolazi na ideju da bi se mnoge stvari možda i mogle dovesti u red; mada, - samo pod uslovom prisustva, da se tako izrazim - ničeg naročito specijalnog; recimo: neka to bude jedna blaga, pažljivo negovana, i u čistoj pidžami ženska osoba. o, jasno mi je kako sve ovo zvuči: pomalo patetično; ali, evo, vidite, primičem se polako poslednjem stihu: jer, kao što se i svakom pojedinačnom slučaju poezije dogodi da pre ili kasnije ode u fejd-aut, - tako i ovu pesmu konačno privodim kraju u 10:40, podcrtavam ono što je možda, - na neki način bitno, pa prelazim na narednu stranicu gde me dočekuje jedna osetno setna stvar pod odličnim nazivom: "Huk noći, međunožje duge i vrapčevo perce" Pzdrv, W,W,3.
književnost.1038 miobrado,
ZAVRŠNA POVELJA Zašio. Glavu. Zaključao u pčelu, vosak. Ponizan i sit. Kandžicama, udicama, vučen kud melem kud katancu svet, rez. Legao u sarkofag. Obvit leskovitim biljem oko struka: plač. Pustinjom: sa zubljama, keramičkim hvataljkama, pregradama, olujnim majkama - čopor. To javu saplićem tamnu. Još uvek. Kopač. Popločan. Rašljama. Vodenim talogom. Osedeo. Medaljon. Amfora. Prekrivena mahovinom: nastamba. Završna povelja. Nekom davnom bogu odlutali razlomi i bljesci. Snohvatica. Ulomljenost sveta. Zatitrala krv. Dragan Grbić (ZVUCI I KOMEŠANJA / priređivač Miljurko Vukadinović, Pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji: 87 pesnika, Istraživački centar SSO Srbije 1989. godine, str. 204.)
književnost.1039 miobrado,
GOVNO - _ambivalentni dignitet Entiteta_ Govno je domaća životinja koja imitira rosu. Rosa je džez-orkestar koji priziva dugu. Duga je san o sreći ili neuki prorok. Neuki prorok je prasak iz kojeg se rađa Svemir. Svemir je viša sila ili tangenta sedmokrake zvezde. Zvezda je prirodna pojava koja liči na noć. Noć je Umetnost bića ili Golo Govno... Sava Damjanov ("Kolači, Obmane, Nonsensi" str. 156., izd. "Filip Višnjić", Bgd. 1989. god.)
književnost.1040 willow,
Bez ideje oko naslova... U ponedeljak, ja još uvek snažan i mlad i kosmat, popeo se stepeništem, tu, - do prvog sprata. Otvorio vrata, ušao. Kancelarijski je prostor bio pust kao svemir. Tu niste mogli da vidite ni jednu stvar u pokretu. Gde su mi kolege? Gde su svi ti novi poslovni kontakti? Gde su statue duboke i glatke i čvrste kao krastavci u papučama? Ko je sad od ranog jutra na redu da me kara? Etrom se širila neka bolesna, krmeljiva muzika. Čuperci užegle magle. Eterična dijareja. Vazduh je vonjao na štrokavu, umobolnu čarapu. Crno-beli TV prebivao je na stolu kao komirana kockica za jamb. Čučao je na drvenim štulama, uključen. Glas prefriganog voditelja bio je hrskav kao krekeri. Glavati neki sisoje. Lice, ispeglano kao lisnato testo, virilo mu je iznad leptir-mašne. Mutne, žućkaste, močvarne oči. Benigni druškan. Sav ružičast i sićušan i besmislen. Kao rotkvica. Došlo mi da se natrtim pred ekran i da mu prdnem u facu. I njemu i svetu koji je sve to dozvolio. Došlo mi da im sjebem svaku programsku šemu. Da jednom-zauvek šibnem sam. Ili još bolje, sa jednom blagom, čistom, i pažljivo negovanom ženskom osobom. Negde u 3 pizde materine odavde. U neku bezimenu vukojebinu. U dupe na vašar. Šta se to njih tiče, - gde? I da ponesem samo ono što mi je zaista do jaja neophodno. Neke stvari za svakodnevnu upotrebu. Kupaće gaće i papuče za plažu i peškir sa likom sirene, na primer. Muziku. Dovoljnu količinu vina za celovečernja urnisanja u serijama. Njeno omiljeno ohlađeno piće. Pribor za održavanje lične higijene. Svog psa. Knjige: Buk, Hemingvej, Hamsun, Miler, Selin. Da tu stvar odradim onako kako je i red. Da se zavučem pod duboki svileni sneg. I da me nema više za vas gospodo. Da se guzim po gnezdima i skrovitim mestima prirode. Kao medved, mrmot, krtica, skot. Da zviždim uz vetar kao nadrkani slavuj. Da skakućem teturjajući se, kao pijani vrabac. Prebivajući u nekom hladu uz tri obroka dnevno. Razbijajući se šarenim koktelima iz visokih čaša. Švrćkajući se duž hrpa sitnog, obećavajućeg peska s vetrom u ušima. Zavirujući čednim i toplim Havajskim ženama pod senzibilne suknje spravljene od šuštavog i lucidnog palminog lista. Kibeći im plamteće butine boje čokoladnog mleka. Ne plaćajući račune za električnu energiju i ogrev. Bez turšije. Izvan naših svakodnevnih, redovnih čekaonica. Bez istraumirane čekovne knjižice. Bez intimnih podataka unešenih u državni računar. Bez lične karte, dostupne organima MUP-a. S kitom ispruženom visoko u vis. Gužvajući nebeske čaršafe. Drkajući na pučini okeana. Jedući banane bez oljuštene kore. Na način na koji to svi nedovoljno dresirani četvoronošci čine. Potražujući jebeni plamen i loveći ne oglodanu srž. Pzdrv, W,W,3.
književnost.1041 miobrado,
FALSIFIKAT Ruka ti nije poslušna, mami te na drugačiji potpis. Dve-tri de- cenije se potpisuješ svuda gde treba i sada ovaj tvoj novi pot- pis ne priznaju, ne primaju nigde. Iz nužde bivšeg sebe falsifikuješ. Pal Bender (KLJUčEVI / Iz novijeg pesništva u Jugoslaviji / Izbor / Jovica Aćin, KOV, 1984. godine, str. 33.)
književnost.1042 miobrado,
IZ DNEVNIKA DRAŠKA REĐEPA "... Dolazi nam Radovan Popović. Povlačim ga u ugao. Slušaj, važno je da sam prisutan, nemoj ti da se skiraš zbog mojih suđenja. Ništa od toga. Važno je da bilo šta pišem i objavljujem u "Politici". A ja ću uzeti te starce, godišnjice, povode. Ko će o tome da ti piše, a neko mora. Zato, to ću ja, sve što su neki povodi, samo ti meni daj prostor u "Politici". O čemu ja ne znam da pišem, ja sam stručnjak za sve. Najbolje informisan čovek u Novom Sadu, sve znam. Držim Radovana popovića za ruku, gledam ga u oči. Sećam se. Tog sam ja čoveka napravio piscem. Mnogo sam ga zadužio, vraćaće mi do kraja života. Bože, koga sam ja sve napravio piscem, kad se samo setim! Kad se setim onog jadnog Zupca, pa Almažana ...Pričam mu onu anegdotu, najbolju definiciju Novog Sada: kada je neki čovek pogurao jednog čikicu u javnom saobraćaju, ovaj se obrecnuo "Molim vas, ne gurajte se, nije vam ovo Beograd!" ...A ipak, ja sam za novu politiku, za novi kurs, Srbija pre svega! Dosta je bilo onog autonomaškog! Bože, jadam se, s kakvim sam se ja provincijalcima družio! Boško Krunić, Žika berisavljević, kome sam sve morao da se udvaram, prema kome sam sve morao da budem snishodljiv. Kad se setim kako sam morao da pomažem onom dogmati Dušku Popoviću, oko "Golubnjače", da angažujem svoje ljude u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu. Pravili su te gluposti, ali, moram sebe da parafraziram: Nama ta predstava nije trebala. Fala bogu, morao sam i da čuvam svoju kožu. Iskreno govoreći imam desetak knjiga, najdraža mi je _U tminu zagledan_. Uostalom i knjige su prolazne ......" (Pisac, br. 7-8, od 10. VII 1990. godine, str. 1. i 2.)