istorija.1bjevdjic,
▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀
Ď┐Ď Í─Ě Ě Ě Í Í─Ě ÍđĚ Ď┐Ď Ď Ě Ď─Ě
║│║ ă─Â ║ ║ ║ ă─Â Í─Ż ║│║ ║ ║ ă─
đ└đ đ đ Ë─Ż Ë─Ż đ đ Ë─Ż đ└đ đ Ë─Ż đ─Ż
Í─Ě Í─Ě Ď─Ě Ď Ď┐Ď Ď─Ě
║ Ě ║ ║ ║ ║ ║ ║│║ ă─
Ë─Ż Ë─Ż đ─Ż đ đ└đ đ─Ż
Ď Ď ÍĎĚ Ď─Ě Í─Ě Ď Ď Ď┐Ď Í─Ě ĎĎĎ
║ ║ ║ ă─ Ë─Ě ║ ║ ║│║ ║ ║ ║║║
Ë─đ đ đ─Ż Ë─Ż đ─Ż đ đ└đ Ë─Ż đ đ
ÍđĚ Ď Ě Í Í─Ě ÍĎĚ Ď Ď
Í─Ż ║ ║ ║ ║ ║ ║ ║ ║
Ë─Ż đ Ë─Ż Ë─Ż đ Ë─đ
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄
1856. 10. jula u selu Smiljanu u Lici rodjen je Nikola, sin
pravoslavnog svestenika Milutina Tesle i Djuke, rodjene
Mandic.
1860-1870. Pohadja osnovnu skolu u Smiljanu i Gospicu i nizu realnu
gimnaziju u Gospicu.
1874. Zavrsio visu realnu gimnaziju u Karlovcu.
1875-1878. Studira na Visokoj tehnickoj skoli u Gracu.
1877. Prvi put se javlja misao o motoru za naizmenicnu struju
bez kolektora i cetkica.
1879. Zaposljava se prvi put u Mariboru.
1881-1882. Radi kao inzenjer Telefonskog drustva u Budimpesti. Pronalazi
aparat za pojacanje glasa kod telefona. Otkriva obrtno magnetno
polje i visefazne struje koje ga proizvode.
1882. Stupa u sluzbu Edisonovog kontinentalnog drustva u Parizu.
1883. U Strazburgu, gde dovodi u red elektricne centrale, izradjuje
prvi model indukcionog motora.
1884-1885. Presao u Sjedinjene Americke Drzave. Saradnja i razilazak sa
Edisonom.
1885. "Tesla Arc. Light Company" u Njujorku. Prvi zvanicni patenti,
medju njima i dinamo masina sa trecom cetkicom.
1887-1891. Prijavljuje Patentnoj ustanovi SAD veliki broj patenata, za
masine visefazne i jednofazne struje, medju njima narocito
jednofazne indukcione motore.
1888. Prvo predavanje pred Americkim institutom elektroinzenjera
u Njujorku.
1889. Po iseljenju u Ameriku dolazi prvi put u Evropu i u svoj
zavicaj.
1889-1890. Izradjuje prve visokofrekventne generatore do 20.000 Hz i
time otkriva i fizioloska dejstva i druge pojave koje
izazivaju visokofrekventne struje.
1891. Patenti za proizvodjenje visokofrekventnih struja pomocu
praznjenja kondezatora i transformator za visoke frekvencije.
1892. Predavanje u Londonu i Parizu u kojima je objavio osnovni plan
radio tehnike.
1892. Bolest i smrt njegove majke i poseta Beogradu.
1894. Prvi radio automati u Teslinoj laboratoriji.
1895. Pozar unistava laboratoriju.
1897. Podize kod Njujorka vecu radio stanicu i salje signale na
rastojanje preko 40 km.
1897. Prijavljuje i zasticuje patentima osnovni plan radio tehnike
sa strujnim kolima u rezonanci.
1898. Na moru kod Njujorka izvodi cuvene radio eksperimente sa
modelom ladje bez posade, koja bezicnim putem izvrsava sva
zeljena kretanja na rastojanju od nekoliko kilometara.
1899. U Koloradu podize veliku radio stanicu od 200 kV i ostvaruje
bezicnu telegrafiju na daljinu od preko 1000 km. Uspesni
eksperiment za bezicni prenos vecih kolicina elektricne
energije. Proizvodi visoke napone do 20 miliona volti i
pronalazi aparat pomocu koga stavlja motore u pogon na
daljinu 25-30 km bez zica.
1906-1922. Mnogi razni patenti iz masinstva, metalurgije i dr.
Najznacajniji je pronalazak turbine na principu trenja
tecnosti, pare ili gasa.
1937. Teska povreda u automobilskoj nesreci, zatim zapaljenje
pluca i zdravlje je izgubilo bitku za staroscu.
1943. 7. januara u hotelskoj sobi u Njujorku umro je Nikola Tesla.
▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄
istorija.2drakce,
odgovor na 3.276 CIVILIZACIJA.4:istorija mikis, 25.01.94. 21:53
│ Sto se tice "zvanicne" nauke i njenog odnosa prema nasoj proslosti: - Da
│ li znate da je na Banjici, na mestu gde se sada nalaze tzv. "pet
│ solitera" (preko puta bazena") bilo izuzetno bogato arheolosko nalaziste
│ iz perioda Vincanske kulture? Nalaziste je varvarski unisteno zbog
│ izgradnje solitera.
└──────────
To sam pre nekoliko godina slučajno otkrio, listajući jedan stari naučni
rad. Bio sam zaprepašćen našom kolektivnom glupošću. Pa svaki idiJot bi
postavio bar tablu na kojoj bi pisalo "Ovde su 19xx pronađeni ostaci
neolitskog naselja iz tzv. Vinčanske kulture ...". čiveo sam tolike
godine pored (pretpostavljam) jedne od naših najvećih arheoloških
iskopina (sada zakopina;(, a pojma o tome nisam imao. Zato sam znao kad
je bilo zasedanje u Stolicama, sto im stolica XXX.
Da li si siguran da je nalazište na mestu solitera? U tom radu postoje
crteži i mape, ali je problem što su glavni orijentiri stari Avalski put
i Banjički potok, koji sada teče cevima duboko ispod zemlje.
Pretpostavio sam da sadašnji Avalski put ide manje više kud i stari,
uzeo mapu iz Detaljnog Urbanističkog Plana (DUP:), gledao kote i
aklamacijom odlučio da su iskopine između 3 i 4 lamele (brojeći od
Trošarine), tj. južno od tramvajske pruge. Time sam i "otkrio" zašto tu
postoji velika zelena površina. Mislio sam da je to namerno urađeno,
kako bi se sačuvale iskopine. Sad mi to zvuči isuviše pametno za nas.
Zna li neko "u metar" (može i deset:) tačnu lokaciju neolitskog naselja
na Banjici? Zahvalan sam za svaki info.
PS: Gore pomenuti rad nosi naziv: "Banjica - nalazište Vinčanske kulture",
izdanje Muzeja grada Beograda 1961. Autori su Jovan Todorović i
Aleksandrina Cermanović.
istorija.3m.hristodulo,
>> gledao kote i aklamacijom odlucio da su
>> iskopine izmedu 3 i 4 lamele (brojeci od
>> Trosarine), tj. juzno od tramvajske pruge. Time
>> sam i "otkrio" zasto tu postoji velika zelena
>> povrsina.
Ja stanujem u 3. lameli, i secam se dana
kada je sve dalje prema Avali bilo jedno veliko
gradiliste. To nije bilo obicno gradiliste. Kao
klinci smo razne zanimljive predmete nalazili po
blatu. Sad kad razmislim, cini mi se da je tu bilo i
pravilno obradjenog kamena i metala...
Takodje se secam i "arheoloski" iskopanih
rupa jos malo dalje prema Avali. Mislim da bih mogao
da precizno pokazem gde se nalazi. Zainteresovani?
Ako je to stvarno nalaziste Vincanske
kulture onda su ti komunisti, sto su gradili stanove
za generale, teski varvari i zlocinci. Za to bi
nekome trebalo da se sudi!
istorija.4mjova,
> blatu. Sad kad razmislim, cini mi se da je tu bilo i
> pravilno obradjenog kamena i metala...
ekseti, cigle, stubovi, bušilice, dizalice... ;)
istorija.5wizard,
> Zna li neko "u metar" (može i deset:) tačnu lokaciju neolitskog naselja
> na Banjici? Zahvalan sam za svaki info.
Trenutno nemam baš puno vremena, ali me podseti za nekoliko
dana, pa ćemo da bacimo pogled. I mene sve to vrlo mnogo jako
zanima. :)
P.S. Još se sećam jednog chat-a kad si upao i kukao jer si
saznao to o čemu sada pričaš. :) Još onda mi te bilo žao. ;)
istorija.6drakce,
││ gledao kote i aklamacijom odlucio da su iskopine izmedu 3 i 4 lamele
││ (brojeci od Trosarine), tj. juzno od tramvajske pruge. Time sam i "otkrio"
│└─────────
│ Ako je to stvarno nalaziste Vincanske kulture onda su ti komunisti,
│ sto su gradili stanove za generale, teski varvari i zlocinci. Za to bi
└─────────
Na Banjici su zaista pronađeni ostaci neolitskog naselja (BTW što
dokazuje višetisućljećno poreklo nas Banjičana ;). To se desilo 1921.
kada je građen put za Avalu. Naučna istraživanja su počela tek 1955.
Mene je zanimala samo tačna lokacija. Da se ne ponavljam, problem je bio
locirati stari Avalski put i Banjički potok. Juče sam saznao da severni
rukavac tog potoka teče paralelno sa tramvajskom prugom. Iz crteža koji
imam, lako je naći približno mesto iskopina:
Sever
__
/\ Avalski put
/ ║
/ ║
║
┌──────────────────────────Î────- <───┬─
/ ║ │ 60 m
/ X ║ <───┴─
Banjički potok / ║
──────────────────\ ║
\ ║
\ ║
└──────────────────────────Î─────
║
^ ^
├──┤
20 m
Razdaljine su "odokativne", skinute sa mape razmera 1:2000. Ona je ovde
grubo nacrtana, recimo put je u stvarnosti daleko zakrivljeniji, al'
može da posluži. Sada već mogu da tvrdim, kako se "zakopano blago"
nalazi južno od pruge i to je razlog onako velikog praznog prostora
između zgrada. Ipak su arhitekte vodile računa, zašto i to ne reći. E,
da li je to dovoljno, nemam pojma. Šteta što nemamo nekog arheologa na
Sezamu. Nažalost, ostaje činjenica da su u školi koja je udaljena svega
par desetina metara, deca godinama učila o Slavnim Ofanzivama, sada uče
nastavke tog filma, a "zakopine" (600 mř) i dalje služe za pranje
automobila i "šetnju" pasa ...
▀▄▀▄ Banjica Republika! Ovde smo pre Srba i ameba!
istorija.7m.hristodulo,
>> Iz crteza koji imam, lako je naci
>> priblizno mesto iskopina:
Na planu Beograda iz 1991. godine u trouglu
izmedju Avalskog puta, Paunove i ulice Milovana
Markovica (paralelna sa prugom, juznije), postoji
natpis "Neolitsko naselje". To mesto se poklapa se
jednim brdascetom izmedju zgrada, u kojem se bile
iskopine pre 10 godina.
Moj mali brat tvrdi da tamo jos postoje
ostaci nekih kuca, cupovi i slicno...
istorija.8boris,
> ▀▄▀▄ Banjica Republika! Ovde smo pre Srba i ameba!
Da, da. To je parola na 1. lameli. Uzgred da li si video da je jedini
grafit kada ides na plažu Mogren baš "BANJICA".
Kažu da je Trošarina dobila ime jer su tu seljaci pre WWII plaćali
trošarinu kada bi išli na pijac.
Ako budete išli na tu lokaciju zovnite me, tu sam na Trošarini.
Po pitanju arheologa probaću kroz nedelju-dve da uzkontaktiram sa
nekima i da ih propitam o ovome.
istorija.9balinda,
Predavanje održano na seminaru za nastavnike i profesore istorije u Novom Sadu
29. i 30. januara 1990. godine u okviru "Januarskih dana prosvetnih radnika
Srbije".
Radovan Samardžić
SEOBE U SRPSKOJ ISTORIJI
(VREME TUĐINSKE VLASTI, DO 1683)
seobe1.zipistorija.10balinda,
>> Predavanje održano na seminaru za nastavnike i profesore
>> istorije u Novom Sadu 29. i 30. januara 1990. godine....
Sima Ćirković
SEOBE SRPSKOG NARODA U KRALJEVINU UGARSKU
U XIV I XV VEKU
seobe2.zipistorija.11balinda,
Toma Popović
SEOBE SRBA U XVI I XVII VEKU
seobe3.zipistorija.12balinda,
Nikola Samardžić
VELIKA SEOBA SRBA 1690.
seobe4.zipistorija.13balinda,
Slavko Gavrilović
SEOBE SRBA U HABSBURŠKU MONARHIJU
U DRUGOJ POLOVINI XVIII I POžETKOM XIX VEKA
seobe5.zipistorija.14spantic,
Ja bih da se zahvalim Dejanu na ovim tekstovima :)
Samo mi još reci odakle ih vadiš, kada ni autori ne znaju da ih
ima u ASCII formi :)) Da nisi radio zbornik radova? :)
istorija.15balinda,
>> Ja bih da se zahvalim Dejanu na ovim tekstovima :)
Nama našta! :)
>> Samo mi još reci odakle ih vadiš, kada ni autori ne znaju
>> da ih ima u ASCII formi :)) Da nisi radio zbornik radova? :)
Nisam! :) To se može nazvati, recimo, "industrijska špijunaža". ;)
istorija.16spantic,
> Nisam! :) To se može nazvati, recimo, "industrijska špijunaža". ;)
Svaka čast :) Ne boj se nisam spominjao imena :) Samo sam
pitao prof dr Simu Ćirkovića :) On lično piše na PCu članke
i tvrdi da ih većina tako radi :) Prijatno iznenađenje.