EXTRA.5

04 Dec 1993 - 18 Jun 1994

Messages - biznis

biznis.1 m.hristodulo,
[reply to EXTRA.4:6.695] >> PS Nije mi jasno kako je kurs mogao biti ovako >> stabilan krajem 30-tih godina, kada je u Nemackoj >> bila onolika inflacija? Koliko znam velika inflacija u Nemackoj je vladala 1922. i 1923. godine. Krajem 1923. je uvedena "razena" marka, i inflacija je smirena. Otud u ovoj tabeli nema podataka za 1923. i 1924. godinu. Pocetkom 30-tih godina je vladala kriza u Americi, tih godina je i Hitler dosao na vlast u Nemackoj, i to sve moze da se primeti u tabeli. Dinar je pre II svetskog rata imao zlatnu podlogu, te je bio tako stabilan. U komunizmu je od 1945., kao i u svim komunistickim zemljama, bila inflacija, koju su pokusavali da prikriju, ali po zvanicnom kursu nije mogla ni da se proda ni da se kupi valuta. Zato su bile devalvacije svake 3-4 godine.
biznis.6 iboris,
REPLY 6.699 Ł Nemačka sasvim sigurno ima dovoljno dobre devizne, zlatne, Ł robne i ko-zna-kakve rezerve da može da izdrži istovremeni priliv Ł svih DEM iz svih čarapa i slamarica ove planete. Samo ne znam šta Ł bi posle radili svi ti ljudi koji bi u trenu spiskali sve što su Ł tako dugo štedeli (najverovatnije veći deo njih to ne bi izdržao). Ne pričaj napamet ! Dolar je 60-ih godina ovoga veka jedva uspeo da ostane "glavna svetska moneta". Amerikanci su, da bi očuvali poverenje u svoju valutu insistirali na ceni zlata od 35 dolara za finu uncu (cena ustanovljena još 1934. godine). Devalvacija dolara ili promena njegovog odnosa prema zlatu, poljuljala bi bretonvudski sistem (IMF i BRD-iliti MMF i Svetska banka), ali ne bi došlo do porasta konkurentnosti USA robe u inostranstvu, niti bi se pak smanjio uvoz, ukoliko bi druge zemlje održale svoj kurs prema dolaru. Vremenom, smanjuje se "glad" za dolarom, što je posledica opadanja poverenja u dolar, a strane centralne banke svoja dolarska potraživanja sve više konvertuju u zlato. Deficit platnog bilansa USA je u 1959. dostigao cifru od 7,2 milijardi dolara. Rezerve zlata su u tom periodu smanjene samo za 1,7 mlrd, a ostatak je finansiran dolarskim potraživanjima stranaca (podaci iz knjige Ellsworth P.T. - The international economy, 3rd edition, Macmillan, New York 1964). Da bi se podsticala poslovna aktivnost, kamatne stope su držane na niskom nivou. Pošto su i zapadnoevropske valute postale konvertibilne, širile su se glasine o skoroj devalvaciji dolara, a to automatski znači "bežanje" tzv. "vrućeg novca" iz američke valute, koji je u tom trenutku bio procenjen na oko 15 mlrd. dolara, što bi bio značajan udarac za USA centralnu banku, i povećanje deficita. Naravno, to bi značilo i gubljenje stečenih pozicija dolara, gubljenje statusa "prve rezervne valute" (prva je zlato) odnosno glavne svetske monete. Zato jetadašnji predsednik USA, J.F.Kenedy morao samo 3 nedelje po stupanju na dužnost, u februaru 1961. da izjavi da će USA zvanična cena zlata biti održana na nivou od 35 dolara za finu uncu, i da neće biti kontrole u oblasti spoljne trgovine i investicija. Ovo je povratilo poverenje u dolar, vratilo deo vrućeg novca u zemlju i zaustavilo odliv kapitala i zlata. DOLAR JE SPAŠEN.
biznis.4 iboris,
REPLY 6.488 Ł Da ne brkamo pojmove. Primecujem da u ovoj zanimljivoj Ł diskusiji mnogi ucesnici NE ZNAJU ekonomsko znacenje Ł pojmova sa kojim barataju, ili ih pogresno upotrebljavaju. U prethodne 2 citirane poruke si dokazao da si ti taj koji ne zna šta znače reči kojima barataš.
biznis.2 iboris,
REPLY 6.483 Ł do sloma i da ce narod pokupovati sve devize - suficit Ł platnog bilansa oko 1.09. dostigao 10 MILIJARDI DOLARA. ?????? Ovo je čista glupost !!!!!!
biznis.5 iboris,
REPLY 6.680 Ł To je stvar individualne visprenosti i ekonomske pismenosti. Ł Ja recimo, takodje, nikada nisam stedeo dinare. Okruglo pa na ćoše. Interesuje me da li si završio ekonomiju ? Na konkretne stvari odgovaraš "maglovitim" odgovorima.
biznis.3 iboris,
REPLY 6.545 Ł ne suficit platnog bilansa, vec suficit u trgovini devizama Ł (koji je bio oko 10 milijardi dolara u to vreme). Sto se Ovo je tek još veća glupost !!!!
biznis.7 cnenad,
Iz EXTRA.4. ŁŁŁ Sme li neko da pretpostavi koliko najvise marka moze da ŁŁŁ 2. Dnevna ? Mesecna ? ŁŁŁ 20000% Evo, ipak sam jutros na poslu pronasao u starom PAD-u moju prognozu inflacije. Priznajem da sam lupio za mesecni nivo, al ispade ona jos veca. BTW, necu vise da prognoziram ! :))
biznis.8 famozan,
REPLY 6.712 Kursevi u tabeli su denominirani kako denominacijom iz 1946. tako i denominacijom od 1963. Tako na primer plata tvog prijatelja iz 1957. iznosila bi u markama oko 112 DM, dedina kuca bi kostala 4.280 DM. Kad smo vec kod plata evo nekih podataka. KAKO SMO NEKAD ZIVELI ╔════════Đ══════════════════Đ══════════════════╗ ║ │ Prosecni mesecni │ Prosecni mesecni ║ ║ Godina │ licni dohodak u │ licni dohodak u ║ ║ │ DIN. │ DEM ║ ║────────┼──────────────────┼────────────────── ║ 1963. │ 285 │ 152 ║ ║ 1965. │ 501 │ 160 ║ ║ 1967. │ 787 │ 252 ║ ║ 1969. │ 990 │ 290 ║ ║ 1970. │ 1173 │ 343 ║ ║ 1972. │ 1676 │ 319 ║ ║ 1974. │ 2477 │ 359 ║ ║ 1976. │ 3535 │ 461 ║ ║ 1978. │ 5075 │ 514 ║ ║ 1980. │ 7368 │ 487 ║ ║ 1981. │ 9846 │ 535 ║ ║ 1982. │ 12542 │ 477 ║ ╚════════¤══════════════════¤══════════════════╝ Plate izrazene u DM nisu sasvim korektno prikazane jer je kurs uziman pod 31.12.19xx. a dinarski iznosi predstavljaju prosek za datu godinu. Sobzirom da je kretanje kursa DM u posmatranom periodu bilo relativno stabilno, moguce greske nisu od takvog znacaja da bi dovele u pitanje realno iskazane zarade u DM. Izracunati prosecan mesecni licni dohodak u DM u kasnijem periodu,zbog izuzetno visoke inflacije, zahteva poznavanje mesecnih podataka kako plata tako i inflacije. Ko ima te podatke neka izvoli.
biznis.9 famozan,
REPLY 6.695 => U izvoru ovih podataka ("Savremeni finansijski menadzment" D.Slovic) nije precizirano na koji se datum odnose, ali poznavajuci metodologiju Statistickog zavoda sasvim sigurno mogu da tvrdim da se odnose na datum 31.12.19xx. Sto se tice stabilnosti dinara u vreme velike svetske recesije kao glavni razlog ove pojave je nerazvijenost nase industrije. Ne treba zaboraviti da smo mi u to vreme bili pretezno poljoprivredna zemlja. Koliko je meni poznato u ovim krajevima se i inace veoma malo osetila svetska kriza.
biznis.10 bbaja, -> #3, iboris
Tonom svojih poruka, koje prelaze u vredjanje, sa moje strane si nepovratno diskvalifikovan u dajoj diskusiji (neznanje ti oprastam).
biznis.12 famozan,
Mozda su vam vec dosadile Dejanove pitalice, evo jedne famozne. Dana 01.12.1993. Jugobanka Krusevac imala je crveni saldo u iznosu od 3 biliona dinara. Banku su blokirali gradjani jer su za taj iznos izdali cekove bez pokrica. Da vas podsetim tog dana na crno marka je vredela 50 mil. tj. 60.000 DM, gde su ostale banke u Krusevcu, gde je Beograd, gde su ostale opstine u SRJ. Nagradno pitanje glasi: "Koliko miliona maraka dnevno, gradjani emituju u obliku primarne emisije ?" ţb Ocigledno da ukoliko zelimo da obuzdamo inflaciju moramo cekovima reci zbogom za izvesno vreme.
biznis.13 famozan,
REPLY 6.712 (drugi put) => ..... Moze li malo objasnjenje na prethodnim primerima? Evo dosta objasnjenja 5Kb. Da nebi vise bilo zabune oko denominiranih dinara evo ponovo tabele, ´ksamo sada preracunate na 1 DM i iznosi nisu denominirani. Nadam se da je sada jasnije. PREGLED KURSA DEM ZA PERIOD 1922.-1989. ( ne denominirani iznosi ) ╔═════════════════Đ════════════════Đ══════════════════Đ════════════════════╗ ║ god. 1 dm │ god. 1 dm │ god. 1 dm │ god. 1 dm ║ ║─────────────────┼────────────────┼──────────────────┼────────────────────║ ║ 1922. 0.1816 │ 1946. 0.60 │ 1963. 1.8750 │ 1981. 18.4086 ║ ║ 1923. ------ │ 1947. 3.15 │ 1964. 1.8750 │ 1982. 26.3051 ║ ║ 1924. ------ │ 1948. 4.00 │ 1965. 3.1250 │ 1983. 45.7843 ║ ║ 1925. 0.1397 │ 1949. 12.00 │ 1966. 3.1250 │ 1984. 67.7653 ║ ║ 1926. 0.1351 │ 1950. 11.90 │ 1967. 3.1250 │ 1985. 128.3802 ║ ║ 1927. 0.1352 │ 1951. 11.90 │ 1968. 3.1250 │ 1986. 234.4499 ║ ║ 1928. 0.1357 │ 1952. 71.43 │ 1969. 3.4153 │ 1987. 780.1516 ║ ║ 1929. 0.1353 │ 1953. 71.43 │ 1970. 3.4153 │ 1988. 2910.2912 ║ ║ 1930. 0.1349 │ 1954. 71.43 │ 1971. 5.2754 │ 1989. 70000.- ║ ║ 1931. 0.1349 │ 1955. 71.43 │ 1972. 5.2500 │ ║ ║ 1932. 0.1353 │ 1956. 71.43 │ 1973. 5.9035 │ ║ ║ 1933. 0.1363 │ 1957. 71.43 │ 1974. 6.8934 │ ║ ║ 1934. 0.1351 │ 1958. 71.43 │ 1975. 6.9542 │ ║ ║ 1935. 0.1762 │ 1959. 71.43 │ 1976. 7.6647 │ ║ ║ 1936. 0.1758 │ 1960. 71.43 │ 1977. 8.5845 │ ║ ║ 1937. 0.1753 │ 1961. 75.00 │ 1978. 9.8795 │ ║ ║ 1938. 0.1756 │ 1962. 75.00 │ 1979. 11.1707 │ ║ ║ 1939. 0.1777 │ │ 1980. 15.1200 │ ║ ╚═════════════════¤════════════════¤══════════════════¤════════════════════╝ Dati su zvanicni kursevi na dan 31.12.19xx. U periodu od 1976. do 1988. zvanicni kurs je obicno bio nizi od crnog za 3% do 10%, pre ovog perioda nije mi poznato da li je bilo razlike izmedju zvanicnog i crnog kursa. Ako kojim slucajem podaci nisu tacni kriv je Dr. D.Slovic ("Savremeni finansijski menadzment" IP Ekonomika,Beograd,1991. str.474). Jos nesto odakle je on prepisao ove podatke neznam jer nije naveo, a ja sam bogami od njega. P.S. Sto se tice tvog pokojnog dede napravio sam gresku u prosloj poruci, kada sam tvrdio da kuca vredi 4.280 DM, ipak je on platio kucu 428.000 DM. Ako ti sumljas u "moju" bazu kurseva, ja bogami sumljam u tvog dedu kao trgovca. Salim se, evo objasnjenja: te 1937. godine 1$ je vredeo ondasnjih 43,45 dinara tako da je ta kuca vredela oko 1.726 $. Ocigledno da se tih godina marka nije bog zna kako kotirala. Odnos USD:DM bio je 1:248 naspram danasnjeg 1:1,7. Kada smo vec kod dolara interesantna je relativna stabilnost te valute u predratnom periodu i pored recesije koja je zahvatila Ameriku tridesetih. Naime kriza je nastala kao posledica hiper produkcije i Ameri su za antidot izabrali smanjenja proizvodnje a samim tim i otpustanje radne snage. Kasnije kada su rasprodali zalihe problem pada proizvodnje resavali su javnim radovima i tu je mogla de se javi inflacija u periodu kreditiranja dok nove investicije ne obezbede robnu podlogu "nastampanom" novcu. No, ne treba zaboraviti da je dolar sve vreme imao zlatnu podlogu a to ite kako psiholoski deluje. A i inflacija od oko 20-tak % nije mala, u ekonomskoj teoriji to je vec hiper inflacija. KURS USD PREMA DIN. ZA PERIOD 1922.-1939. (ne denominirani iznosi) ╔═══════════════════Đ═══════════════════╗ ║ │ 1930. 56.44 ║ ║ │ 1931. 56.49 ║ ║ 1922. 73.57 │ 1932. 56.67 ║ ║ 1923. 93.86 │ 1933. 46.38 ║ ║ 1924. 78.48 │ 1934. 34.11 ║ ║ 1925. 58.79 │ 1935. 43.62 ║ ║ 1926. 56.64 │ 1936. 43.41 ║ ║ 1927. 56.78 │ 1937. 43.35 ║ ║ 1928. 56.85 │ 1938. 43.44 ║ ║ 1929. 56.73 │ 1939. 44.19 ║ ╚═══════════════════¤═══════════════════╝ P.P.S. Kod nas je situacija sasvim suprotna mi imamo nedostatak roba pa smo postali svetki fenomen jer belezimo i deviznu inflaciju. Po nekim proracunima u zadnja tri meseca marka je devalvirala u odnosu na vrednost roba za oko 240%! Po ko zna koji put se potvrdjuje tvrdnja da se sa inflacijom umire sporo ali sigurno!
biznis.14 dmajkic,
Da li je istina da od nove godine prestaju da važe stare marke? Mislim na stare novčanice. (DEM)
biznis.15 ljubisha,
Zamolio bih "vlasnika" poruke o Hungaru inflaciji ili onoga ko zna koja je to poruka da me obavesti na mail. Potrebna mi je a nisam uspeo da je pronađem u ovih 300Kb teksta. Unapred hvala.
biznis.16 index,
rep na 6.677 EXTRA.4:biznis darone, 02.12.93. 02:50, 3287 chr --------------------------------------------------------- >> 6.162 CIVILIZACIJA.2:o.jeziku >> ladislavs, 27.11.92. 15:52, 2805 chr >┌───────────────┬────────────────────┬────┬───────────────────────────┬────┐ >│ │ French & US │No. │ British & German │No. │ >│ Name │ systems │of │ systems │of │ >│ │ │zero│ │zero│ >├───────────────┼────────────────────┼────┼───────────────────────────┼────┤ >│ million │1000 thousands │ 6 │1.000 thousands │ 6 │ >│ milliard │1000 millions │ 9 │1.000.000 millions │ 9 │ >│ │ /French/ │ │ /German/ │ │ > ciLa. >----------------------------------------------- 6.162 --- Eh taj Cila, mora nešto da zabrlja. ;) Dakle moram da ga pojasnim - treba da stoji: │ milliard │1000 millions │ 9 │1.000 millions │ 9 │ │ │ /French/ │ │ /German/ │ │ Ostalo je OK. :) ciLa. PS: Darone, đe ga iskopa? :))
biznis.17 dejanr, -> #12, famozan
>> Ocigledno da ukoliko zelimo da obuzdamo inflaciju moramo cekovima reci >> zbogom za izvesno vreme. Nije glavno zlo u čekovima, ali se priča da u planu za obaranje inflacije koji se sprema za posle izbora (i posle uvođenja vanrednog stanja? ;)) jedna od važnih stavki predstavlja baš ukidanje tekućih računa. Sad da li je to istina... videćemo.
biznis.18 dejanr, -> #14, dmajkic
>> Da li je istina da od nove godine prestaju da važe stare marke? Mislim (a i nadam se :) da nije - Nemačka banka je još prošle godine izjavila da se stare novčanice povlače iz upotrebe, ali važe (tj. mogu se zameniti za nove) gotovo neograničeno vreme (Nemačka je to ;). Ono što znam sasvim sigurno je da ih u Nemačkoj normalno primaju i zamenjuju u bankama, mada je u opticaju jako malo starih novčanica. Nisam čuo da će tu biti nekih promena od sledeće godine.
biznis.19 paki, -> #12, famozan
­> ţb Ocigledno da ukoliko zelimo da obuzdamo inflaciju moramo cekovima ­> reci zbogom za izvesno vreme. A od čega da se živi? Od pitke vode i svežeg smoga? :(
biznis.20 veca, -> #14, dmajkic
>> Da li je istina da od nove godine prestaju da važe stare marke? Rečeno je da prestaju da važe 92. ali i dalje su u opticaju. Da li samo kod nas?
biznis.21 .marko., -> #14, dmajkic
-->> Da li je istina da od nove godine prestaju da vaze stare marke? -->> -->> Mislim na stare novcanice. (DEM) Bez brige i panike i stare i nove i dalje vaze.
biznis.22 dejanr, -> #20, veca
>> Rečeno je da prestaju da važe 92. ali i dalje su u opticaju. Obrnuto, prestaju da budu u opticaju ali važe i dalje (tj. mogu se zameniti u banci za nove, možda i "zauvek")
biznis.23 index,
CONF REPLY EXTRA.4 6.713 (spantic) ÷■÷> svih DEM iz svih čarapa i slamarica ove planete. Samo ne ÷■÷ Ja se ne bih kladio u to. Sa Nemačkom ta stvar nije ÷■÷ probana, ali sa SAD i Britanijom jeste. Amerika se već Ja sam govorio o keš DEM koje se nalaze kod građana, a ti o berzanskim(ne keš) udarima na ekonomije slabije od nemačke... Nenad
biznis.24 enterprise, -> #19, paki
<$> A od čega da se živi? Od pitke vode i svežeg smoga? :( Pitku vodu imamo, ovo drugo sa rastom cena nafte i ostalih zezalica sve manje :((
biznis.25 spantic, -> #10, bbaja
> Tonom svojih poruka, koje prelaze u vredjanje, sa moje strane > si nepovratno diskvalifikovan u dajoj diskusiji (neznanje ti > oprastam). Zanimljivo je da kad ti god neko nešto iznese a što ne možeš da pobiješ isti počinje da "vređa" pa ga nepovratno diskvalifikuješ, a što se neznanja tiče da ni ne govorimo ;) Kao da si ispekao karijeru kod ovdašnjih političara.
biznis.26 madamov, -> #15, ljubisha
> Zamolio bih "vlasnika" poruke o Hungaru inflaciji Ostavih ja u CIVILIZACIJA, mislim u temi deponija, prepis iz Ginisove knjige rekorda po tom pitanju.
biznis.27 cdragan, -> #15, ljubisha
> Zamolio bih "vlasnika" poruke o Hungaru inflaciji ili U staroj EXTRA.4 u poruci 6.310 ima jedan tekst o madjarskoj hiperinflaciji prepisan iz politike.
biznis.28 spantic, -> #24, enterprise
> Pitku vodu imamo, ovo drugo sa rastom cena nafte i ostalih zezalica sve > manje :(( Jesi ti baš tako siguran da imamo pitku vodu u Beogradu?
biznis.29 saricl, -> #12, famozan
> ţb Ocigledno da ukoliko zelimo da obuzdamo inflaciju moramo cekovima > reci zbogom za izvesno vreme. Sve sto treba da uradimo to je TOPCIDER NA NEPLACENO! cekovi su zakonsko sredstvo placanja u svetu pa sto nebi bili i kod nas? Problem je samo u kamatama koje su nerealne sparam inflacije, jelda. SARICL.
biznis.30 ljubisha, -> #27, cdragan
> U staroj EXTRA.4 u poruci 6.310 ima jedan tekst o madjarskoj Hvala. Pronašao sam tvoj reply madamovu u deponiji.
biznis.31 index, -> #6, iboris
÷■÷ Ł Nemačka sasvim sigurno ima dovoljno dobre devizne, zlatne, ÷■÷ Ne pričaj napamet ! Dolar je 60-ih godina ovoga veka jedva Poenta? Hoćeš da kažeš da bi, zato što je JFK održao odnos zlato/$, Nemačka propala kada bi smo svi svoje keš DEM uštađevine utrošili za kupovinu robe u Nemačkoj? Možda si se zbunio? Nesporazum? Nenad
biznis.32 enterprise, -> #28, spantic
<$> Jesi ti baš tako siguran da imamo pitku vodu u Beogradu? Pa recimo dosta čistu :) Znam da dok sam živeo u Warsawi voda se kupovala u onim kesama ITD, ljudi su u glavnom pili mineralnu vodu jer je voda bila grozna :( Mislim da i nemamo tako lošu vodu ... Nije ipak sve TAKO crno .. :))
biznis.33 dragisak, -> #9, famozan
> mi u to vreme bili pretezno poljoprivredna zemlja. Koliko je meni poznato > u ovim krajevima se i inace veoma malo osetila svetska kriza. Moj pradeda je 1930. bankrotirao. Imao je kovačku radionicu sa 30-ak zaposlenih. Pozajmljivao je novac ali zbog krize koja je tada vladala poverioci nisu mogli da mu vrate pa je i sam zapao u dugove. Sve je otišlo na bubanj, sva imovina, i radionica i kuća. Babe u mojoj porodici još uvek pominju taj događaj kao najveću nesreću u istoriji porodice. žak je i pokojni stric Bora (jedini u porodici koji nije uspeo da dogura više od četvrtog osnovne) morao da proda svoj kabriolet. A baba Mica je ... itd. itd. :) Zahvaljujući tome moji nisu mnogo stradali od komunista - nisu imali šta da nam nacionalizuju. :)
biznis.34 dejanr, -> #33, dragisak
>> Zahvaljujući tome moji nisu mnogo stradali od komunista - nisu imali >> šta da nam nacionalizuju. :) Nema veze, oni su nacionalizovali od onih koji su "na bubnju" kupili radionicu i kuću. Tako da nisu na gubitku ;( Nego, kada smo već počeli sa pričama, da ispričam i ja jednu, mada možda nije za ovu temu, ali jeste o novcu. Elem, neki ljudi su tokom rata, kada su videli šta će da bude i ko će da dođe na vlast, stavili zlato u jedan ćup, zalili ga voskom i zakopali na jedno mesto. Onda su uzeli strane pare (švajcarske i američke) koje su imali, zatvorili u kutiju, obavili azbestom, zatvorili u drugu kutiju, nju zavarili (kao što se zavaruje limeni kovčeg sa mrtvacem) i zakopali na drugo mesto. Tako je to stajalo godinama, dakle negde od 1944 pa do 1990-te, kada je čovek koji je to zakopao umro. Pred smrt je sinovima rekao da su pare ovde a zlato tamo (ne znam da li je imao mapu sa čuvenim X-om). I oni ga otkopaju. Što se zlata tiče, našli su ga u pređašnjem stanju, ništa mu nije falilo. Dukati k'o dukati. Što se tiče para... Kada su isekli spoljnu kutiju, azbest i otvorili unutrašnju kutiju, pare (novčanice) su izgledale sasvim normalno. Ali kada su ih uzeli u ruke, raspale su se u fini prah. I tako propadoše pare. Zaključak ovog prilično skupog eksperimenta - izgleda da papirni novac ne sme duže vreme da se drži u uslovima koji ne obuhvataju kontakt sa vazduhom. U ovo vreme kada ljudi, zbog lopova, povremeno pomišljaju i na zakompavanje novca, možda će iskustvo nekom koristiti.
biznis.35 bulaja,
HITNO kupujem DEM ziralno (Slavija banka). Placam po sutrasnjem najvisem prodajnom ulicnom kursu, potrebna je kolicina DEM u protivvrednosti do 25 milijardi (danas je to bilo negde oko 80 DEM). Naravno, mogu i manje sume (npr. 10 DEM), mogu i USD. Zainteresovani nek ostave mail do sutra ujutro u 8:00.
biznis.36 bbaja, -> #25, spantic
>|| Zanimljivo je da kad ti god neko nesto iznese a sto ne >|| mozes da pobijes isti pocinje da "vreda" pa ga nepovratno >|| diskvalifikujes, a sto se neznanja tice da ni ne govorimo ;) Gresis. Na primer, ti i je ne mozemo da se slozimo ni oko toga kada je dan ili noc, recimo - ali sa tobom redovno komuniciram, jer ne vredjas (bar ne mene). Ako i to pocnes, zavrsicemo komunikaciju.
biznis.37 veca,
Večeras marka 500!
biznis.38 arazumenic, -> #34, dejanr
-> su videli šta će da bude i ko će da dođe na vlast, stavili zlato u jedan -> ćup, zalili ga voskom i zakopali na jedno mesto. Onda su uzeli strane -> pare Kao kada sam slušao mog dedu koji mi je pričao da je njegov otac baš to uradio (bez papirnog novca). Samo, što niko od njegovih naslednika ne zna gde je to zakopano. -> U ovo vreme kada ljudi, zbog lopova, povremeno pomišljaju i na -> zakompavanje novca, možda će iskustvo nekom koristiti. Ne samo to, već svaki novac vremenom gubi svoju vrednost, pa ukoliko neko baš želi nešto da zakopava, bolje mu je da za te pare kupi zlato, i njega krije. Saša
biznis.39 stigor,
Katastrofa (kako za koga:))!! Sada je 22.15h, a marka na Futoskoj pijaci u NS-u, divlja... KUPOVNI: 1.000.000.000 dinara PRODAJNI: 1.200.000.000 dinara Sve je ovo usko povezano sa sutrašnjim izlaskom nove novčanice od 5.000.000.000 (Đura Jakšić) ...
biznis.40 dejanr, -> #38, arazumenic
>> > U ovo vreme kada ljudi, zbog lopova, povremeno pomišljaju i na >> > zakompavanje novca, možda će iskustvo nekom koristiti. >> >> Ne samo to, već svaki novac vremenom gubi svoju vrednost, pa ukoliko neko >> baš želi nešto da zakopava, bolje mu je da za te pare kupi zlato, i njega >> krije. Hmmm... a ako neko konačno pronađe kamen mudrosti? :) Onda zlato neće ništa vredeti ;) Ispada da na duži rok čovek nikako ne može da zaštiti svoj kapital... valjda je zato izmišljena Švajcarska ;)
biznis.41 spantic, -> #32, enterprise
> grozna :( Mislim da i nemamo tako lošu vodu ... Nije ipak sve TAKO crno .. Problem je u tome što je kvalitet vode u Beogradu u opadanju zbog problema sa nabavkom rezervnih delova, hemikalija etc. Inače, vodu u Poljskoj mi ne spominji. Ima li negde gde se može piti?
biznis.42 dejanr, -> #39, stigor
>> Sada je 22.15h, a marka na Futoskoj pijaci u NS-u, divlja... >> KUPOVNI: 1.000.000.000 dinara >> PRODAJNI: 1.200.000.000 dinara Divota :( To program KURS ne može da "svari" :((( A mislio sam da neću morati da ga prepravljam bar do srede :((
biznis.43 index, -> #38, arazumenic
÷■÷ Kao kada sam slušao mog dedu koji mi je pričao da je njegov ÷■÷ otac baš to uradio (bez papirnog novca). Samo, što niko od ÷■÷ njegovih naslednika ne zna gde je to zakopano. Metal-detektor u ruke i na posao... ;) Možda je neko to već uradio :(. ;> Nenad
biznis.44 valeksa,
Valjda sam pogodio temu. Ne znam da li je trač ili istina :))) da će sve firme u roku od dve godine morati da ATESTIRAJU programe za obradu LD-a i knjigovodstvene programe. žuo sam takodje da su za to odredjeni Genex i 'neko' iz Smedereva. Da li je neko nešto čuo o ovome? Pozdrav.
biznis.45 enterprise, -> #41, spantic
<$> Inače, vodu u Poljskoj mi ne spominji. Ima li negde gde se <$> može piti? Ma kakvi !! :(( Evo, sad 18-naestog opet idem tamo. :) (imam tamo stan) baš me interesuje kako je sada stanje sa vodom. Ako opet budem morao da kupujem vodu ubiću se ! Nije skupo, nego me nervira ono pretakanje iz kesice .. :(
biznis.46 darone, -> #42, dejanr
>> Divota :( To program KURS ne može da "svari" :((( A mislio sam da >> neću morati da ga prepravljam bar do srede :(( Mislim da bi bilo pametno da ga prepraviš da radi sa eksponencijalnim zapisom. Neka lepo "kurs ?" daje objašnjenje, detaljno, šta je E, sa par primera, i miran si za vjek vjekova.
biznis.47 cnenad, -> #42, dejanr
ŁŁŁ necu morati da ga prepravljam bar do srede :(( Pa ne moras da ga prepravljas, od ponedeljka GILJOTINA SECE 6 CIFARA ! :)
biznis.48 dejanr,
Danas su unesene neke izmene u program KURS. Povećanje polja u bazi više nije imalo smisla, pa je uveden eksponent, koji se unosi zajedno sa kursem. U ispisu će kursevi biti obeleženi prema tome kako su unošeni (recimo, * označava kurseve u milionima dinara), a na kraju ispisa se pojavljuje legenda koja to objašnjava. Postojao je i jedan period (od 15. septembra do 1. oktobra) kada smo interno denominovali dinar za šest nula jer tada (kao ni sada) podaci nisu mogli da staju u bazu. Sada su svi kursevi iz tog intervala ažurirani pa je i ispis o njima tačan - kada neko kroz 100 godina :) bude gledao koliko je bila marka 21. septembra 1993, dobiće tačan podatak :) Ovim izmenama program KURS je spreman za rast "valute" do trenutka kada jedna marka bude vredela "gogol" (10^100) dinara. Posle ću opet morati da ga prepravljam ;(
biznis.49 ndragan, -> #17, dejanr
/ od važnih stavki predstavlja baš ukidanje tekućih računa. Sad da li je Sad već mogu da ukinu šta hoće - ovo sad je već za "pozdravio vas Pol Pot, i on je ukinuo novac". Građanska emisija je cena koja se plaća za kupovinu socijalnog mira. Dozvoljeni minus na tekućem računu, ili kamata za njegovo probijanje koja uvek ispadne smešno mala kad dođe na naplatu, su bankarski apsurdi. Tekući račun mora uvek biti u plusu, inače treba da sledi ljubavno pismo od banke, razgovor iza zatvorenih vrata i slične pedagoške mere, zaključno sa ćorkom, a kome treba kredit ima da ga traži. Ovo što se radi je totalni haos. Neki dan sam u dućanu tražio "za tri čeka salame i za dva čeka sira".
biznis.50 snemcev, -> #42, dejanr
>> Divota :( To program KURS ne može da "svari" :((( A mislio sam da >> neću morati da ga prepravljam bar do srede :(( I nećeš. Od ponedeljka svi iznosi se pišu u milionima.
biznis.52 arazumenic, -> #43, index
-> Metal-detektor u ruke i na posao... ;) -> Možda je neko to već uradio :(. A gde da to radim? Sav posed koji je imao je oduzet, tu je sada ko zna šta. Tamo gde je bilo mogućnosti za bilo kakvu pretragu (tamo gde su zidane kuće i slično) nije nadjeno ništa. Saša
biznis.53 arazumenic, -> #48, dejanr
-> Ovim izmenama program KURS je spreman za rast "valute" do trenutka kada -> jedna marka bude vredela "gogol" (10ž100) dinara. Posle ću opet morati -> da ga prepravljam ;( Bolje počni odmah! Saša
biznis.51 arazumenic, -> #40, dejanr
-> Hmmm... a ako neko konačno pronađe kamen mudrosti? :) Onda zlato neće Voleo bih da to budem ja. -> Ispada da na duži rok čovek nikako ne može da zaštiti svoj kapital... -> valjda je zato izmišljena Švajcarska ;) Ja ne bih imao previše poverenja ni u Švajcarsku. Saša
biznis.54 dikla, -> #50, snemcev
> I neces. Od ponedeljka svi iznosi se pisu u milionima. Jel to zvanicno ?
biznis.55 snemcev, -> #54, dikla
>>> I neces. Od ponedeljka svi iznosi se pisu u milionima. >> >> Jel to zvanicno ? Odluka savezne vlade objavljena u "Službenom listu SRJ".
biznis.56 stigor,
Danas 15.12.1993. puštena u opticaj novčanica od 50.000.000.000 dinara (ide voz:) marka bi već trebalo da bude 10 milijardi ... P.S. Na novčanici je još jedan velikan Miloš Obrenović (jadan čovek, za nedelju dana neće vredeti ništa :)))) ....
biznis.57 iboris, -> #10, bbaja
Ł si nepovratno diskvalifikovan u dajoj diskusiji (neznanje ti Ł oprastam). Ti si se našao da meni pripišeš neznanje, a i da me DISKVALIFIKUJEŠ ;>>>>. Pišeš kojekakve gluposti ovuda, a drugima pričaš da nemaju pojma.
biznis.58 iboris, -> #31, index
Ł Poenta? Hoćeš da kažeš da bi, zato što je JFK održao odnos Ł zlato/$, Nemačka propala kada bi smo svi svoje keš DEM uštađevine Ł utrošili za kupovinu robe u Nemačkoj? Možda si se zbunio? Ł Nesporazum? Nisam se zbunio. Kada bi velika količina nemačke marke pohrlila odjednom u Nemačku, došlo bi do porasta inflacije. To bi opet uslovilo pad poverenja u nemačku valutu, pa bi i drugi težili da konvertuju DEM u zlato ili neku "bezbedniju" valutu.
biznis.59 snemcev, -> #54, dikla
>>> I neces. Od ponedeljka svi iznosi se pisu u milionima. >> >> Jel to zvanicno ? Odluka savezne vlade objavljena u "Službenom listu SRJ".
biznis.60 znesa, -> #56, stigor
> Danas 15.12.1993. puštena u opticaj novčanica od > > 50.000.000.000 dinara (ide voz:) Jeste jadnik, petica mu se zabila pod grlo, moraće na sledećoj novčanici da smanje veličinu fonta, ne može da stane, bre!
biznis.61 dejanr, -> #56, stigor
>> P.S. Na novčanici je još jedan velikan Miloš Obrenović (jadan čovek, za >> nedelju dana neće vredeti ništa :)))) .... Vidiš kako se zna šta je red - Miloš na 50 milijardi a Vuk (Karadžić) na 10,000. Da se zna ko je kome bio pisar ;))
biznis.62 dikla, -> #55, snemcev
> Odluka savezne vlade objavljena u "Sluzbenom listu SRJ". Hvala ... :)
biznis.63 dikla, -> #56, stigor
> P.S. Na novcanici je jos jedan velikan Milos Obrenovic (jadan covek, > za nedelju dana nece vredeti nista :)))) .... Bas me interesuje kolika ce nominala biti na Sv.Savi ...:)
biznis.64 stigor, -> #63, dikla
>> Bas me interesuje kolika ce nominala biti na Sv.Savi ...:) Suvise je velika "svetinja" da bi na njega kacili vagone (nule:))) ... Mada nikad nisi siguran sa "dizajnerima" na Topcideru, sta ce ljudi, moraju da slusaju direktivu ... :)))
biznis.66 saricl, -> #58, iboris
> Nisam se zbunio. Kada bi velika kolicina nemacke marke pohrlila > odjednom u Nemacku, doslo bi do porasta inflacije. To bi opet uslovilo pad > poverenja u nemacku valutu, pa bi i drugi tezili da konvertuju DEM u zlato > ili neku "bezbedniju" valutu. A dali si ti nekad cuo da banke ne drze u sefovima kompletnu kolicinu depozita, uloga na sted.knjizicama i tekucim racunima vec samo operativnu kolicinu novca dovoljnu za dnevno poslovanje. Visak se svakodnevno seli u robne rezerve(drzavna kasa) U slucaju povecanog priliva novca u banke ili prodavnice banka jednostavno ispostavlja manja dnevna potrazivanja drzavnoj kasi i samim tim u istoj ostaje veca kolicina novca.To prakticno znaci da se na taj nacin povlaci visak novca iz opticaja i NEMA NOVCANOG UDARA. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Pozdrav od SARICL.
biznis.65 saricl, -> #56, stigor
> marka bi vec trebalo da bude 10 milijardi ... BILA JUCE 16.12.93 U 18.00. U SUBOTICI (BUVLJAK)
biznis.67 saricl, -> #56, stigor
> marka bi vec trebalo da bude 10 milijardi ... BILA JUCE 16.12.93 U 18.00. U SUBOTICI (BUVLJAK)
biznis.68 saricl, -> #58, iboris
> Nisam se zbunio. Kada bi velika kolicina nemacke marke pohrlila > odjednom u Nemacku, doslo bi do porasta inflacije. To bi opet uslovilo pad > poverenja u nemacku valutu, pa bi i drugi tezili da konvertuju DEM u zlato > ili neku "bezbedniju" valutu. A dali si ti nekad cuo da banke ne drze u sefovima kompletnu kolicinu depozita, uloga na sted.knjizicama i tekucim racunima vec samo operativnu kolicinu novca dovoljnu za dnevno poslovanje. Visak se svakodnevno seli u robne rezerve(drzavna kasa) U slucaju povecanog priliva novca u banke ili prodavnice banka jednostavno ispostavlja manja dnevna potrazivanja drzavnoj kasi i samim tim u istoj ostaje veca kolicina novca.To prakticno znaci da se na taj nacin povlaci visak novca iz opticaja i NEMA NOVCANOG UDARA. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Pozdrav od SARICL.
biznis.69 index, -> #58, iboris
÷■÷ Nisam se zbunio. Kada bi velika količina nemačke marke ÷■÷ pohrlila odjednom u Nemačku, došlo bi do porasta inflacije. Da, ali ne postoji ta velika količina keš DEM kod pojedinaca van Nemačke. Ono što sam ja rekao je da je količina keš DEM "u svim čarapama i slamaricama" ove planete zanemariva u odnosu na ukupnu količinu DEM (keš i nekeš) u opticaju. Nenad
biznis.70 bbaja, -> #66, saricl
>|| samim tim u istoj ostaje veca kolicina novca.To prakticno >|| znaci da se na taj nacin povlaci visak novca iz opticaja i >|| NEMA NOVCANOG UDARA. To smo pokusavali ovde da mu objasnimo nekoliko puta ali ne vredi.
biznis.71 dikla, -> #61, dejanr
> Vidis kako se zna sta je red - Milos na 50 milijardi a Vuk (Karadzic) > na 10,000. Da se zna ko je kome bio pisar ;)) A kad bude Vukovo reizdanje, do sada se samo (?) jednom pojavio...:)
biznis.72 stigor,
Narodna banka Jugosalvije (NBJ) danas je pustila u opticaj i novcanicu od 500 milijardi dinara. Nova banknota je stampana na beloj zasticenoj hartiji sa ugradjenim kontinuiranim vodenim zigom. Na licu novcanice je portret J.J. Zmaja, naziv i amblem (NBJ), oznaka dinarske vrednosti, serija i broj. Na nalicju novcanice je graficki stilizovana zgrada Narodne Biblioteke Srbije, oznaka dinarske vrednosti, faksimil potpisa zamenika guvernera, mesto i godina izdavanja. Na licu i nalicju novcanice preovladjuju bordo i plavi tonovi. P.S. Od 01.01.94. jedna milijarda vredi 1 dinar, sto znaci ponovna denominacija ...
biznis.73 gaston,
HITNO PTREBAN DODATAK ZAKONA O POREZU NA PROMET TO JESTARIFNIK ZA POREZ NA PROMET NA MALO I TO PO SVIM TARIFAMA UNAPRED HVALA GASTON
biznis.74 zolika, -> #56, stigor
>> P.S. Na novčanici je još jedan velikan Miloš Obrenović (jadan čovek, za >> nedelju dana neće vredeti ništa :)))) .... Da li će se usuditi da na NEKE novčanice stave likove kralja PEtra I i Aleksandra I Karađorđevića?
biznis.75 darone, -> #72, stigor
>> P.S. Od 01.01.94. jedna milijarda vredi 1 dinar, sto znaci ponovna >> denominacija ... I nove novčanice! :)))) Super je ova sa 11 nula, mnogo mi se dopada (mislim, ne sama novčanica, već to što ima 11 nula). Kad stignemo do 12, biće svašta :))))
biznis.76 dejanr, -> #74, zolika
>> Da li će se usuditi da na NEKE novčanice stave likove kralja PEtra I i >> Aleksandra I Karađorđevića? Oće, osim naravno ako reše da sada krenu ponovo, dakle prvo Tesla, pa Vuk... pa početkom februara opet Jova Jovanović Zmaj od 500 ultranovih milijardi ;(( PS Da nema možda neko onu novčanicu od 500 dinara iz 1970-tih godina, na kojoj je Nikola Tesla, ali ne ovaj "skorašnji" nego onaj spomenik? A fali mi i novčanica od 1000 dinara iz tog vremena, više se i ne sećam kako je izgledala (zvali je "golubica" ;)
biznis.77 snemcev, -> #75, darone
>>>> P.S. Od 01.01.94. jedna milijarda vredi 1 dinar, sto znaci ponovna >>>> denominacija ... >> >> I nove novčanice! :)))) Jock, menjaju ih tek 28.02.94.
biznis.78 dejanr, -> #77, snemcev
>> > I nove novčanice! :)))) >> >> Jock, menjaju ih tek 28.02.94. U stvari, i ne menjaju ih - dotle će ove biti bezvredne (već su bezvredne, ali još bezvrednije ;). Samo će izdavati nove sa više nula. Jedino me zanima da li će ponovo da krenu od Tesle, ili će i dalje da nalaze nove "žrtve".
biznis.79 bulaja,
Od ponedeljka nas očekuju korenite izmene u ekonomskom sistemu zemlje. Videćemo da li je ovo samo trač...
biznis.80 cdragan, -> #76, dejanr
> PS Da nema možda neko onu novčanicu od 500 dinara iz > 1970-tih godina, na kojoj je Nikola Tesla, ali ne ovaj > "skorašnji" nego onaj spomenik? A fali mi i novčanica od > 1000 dinara iz tog vremena, više se i ne sećam kako je > izgledala (zvali je "golubica" ;) Dobijaš sutra u klubu :) A, usput, da se podsetimo šta smo imali do sada :) Vrednost Datum izdavanja Motiv (lice/naličje) (približan?) 100 01.05.1955 Seljanka/Dubrovnik 01.05.1963 ────── ??.??.??. skinute dve nule ────────────────── 5 01.08.1965 Devojka sa srpom/kombajni 01.05.1968 Devojka sa srpom/vrednost (zelena) 10 01.05.1968 Rudar/vrednost 20 19.12.1974 Brod/vrednost 50 01.05.1968 Meštrović/vrednost 100 01.08.1965 Konj/vrednost 500 01.08.1970 Tesla/vrednost 1.000 19.12.1974 Seljanka/vrednost 5.000 01.05.1985 Tito/Jajce ;) 20.000 01.05.1987 Rudar/kopalica za ugalj 50.000 01.05.1988 Devojka/Dubrovik 100.000 01.05.1989 Devojčica/oko 500.000 .08.1989 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (ljubičasta) 1.000.000 01.11.1989 Seljanka/klas (žućkasta) 2.000.000 1989 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (braon) ────── 01.01.90. skinute četiri nule ────────────────── 10 01.09.1990 Devojčica/oko (crvena) 50 01.06.1990 Dečak/ruža (ljubičasta) 50 1990 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (ljubičasta) 100 1991 Seljanka/klas (žuto-braon) 100 01.03.1990 Seljanka/klas (žuta) 200 1990 Spomenik Sutjeska/Spomenik Kozara (braon) 500 1991 Mladić/Planine (narandžasta) 500 1991 Mladić/Planine (plava) 1.000 1991 Tesla/generator (plava) 1.000 1991 Tesla/generator (narandžasta) 5.000 1991 Andrić/Višegrad (ljubičasta) ────── 01.07.92. skinuta jedna nula ────────────────── 100 1992 Seljanka/klas (plava) 500 1992 Mladić/Planine (ljubičasta) 1.000 1992 Tesla/generator (crvena) 5.000 1992 Andrić/Višegrad (plavo-zelena) 10.000 1992 Devojčica/oko (braon) 50.000 1992 Dečak/ruža (zelen) 100.000 1993 Seljanka/suncokret (braon) 500.000 1993 Mladić/Kopaonik (plav) 1.000.000 1993 Dečak/ljiljani (šaren) 5.000.000 1993 Tesla/Djerdap (plavo-ljubičast) 10.000.000 1993 Andrić/Narodna biblioteka 50.000.000 1993 Devojčica/Rektorat 100.000.000 1993 Mladić/akademija 500.000.000 1993 Seljanka/poljoprivredni 1.000.000.000 1993 Devojčica/skupština 10.000.000.000 1993 Tesla/generator ────── 01.10.93. skinuto šest nula ────────────────── 5.000 01.10.93. Tesla/muzej 10.000 01.10.93. Vuk/Tršić 50.000 93. Njegoš/Cetinje 500.000 30.10.93. Dositej/Hopovo 5.000.000 12.11.93. Karadjordje/konak 50.000.000 23.11.93. Pupin/Telefonska centrala 500.000.000 02.12.93. Cvijić/kapetan Mišino zdanje 5.000.000.000 11.12.93. Jakšić/Vraćevšnica 50.000.000.000 15.12.93. Obrenović/Konak 500.000.000.000 23.12.93. J.J.Zmaj/Narodna biblioteka Svaka dopuna spiska - dobrodošla :)
biznis.81 kenza, -> #79, bulaja
(;> Od ponedeljka nas ocekuju korenite izmene u ekonomskom (;> sistemu zemlje. Videcemo da li je ovo samo trac... Jel prelazimo na naturalnu privredu ili ... ?
biznis.82 vitez.koja, -> #72, stigor
#=> P.S. Od 01.01.94. jedna milijarda vredi 1 dinar, sto #=> znaci ponovna denominacija ... I opet kasne tri nule za pravim stanjem stvari... Kada bi sada skinuli 12 nula, ne bi morali do početka februara da vrše novu denominaciju...
biznis.83 iboris, -> #66, saricl
Ł > Nisam se zbunio. Kada bi velika kolicina nemacke marke pohrlila Ł > odjednom u Nemacku, doslo bi do porasta inflacije. To bi opet uslovilo pad Ł > poverenja u nemacku valutu, pa bi i drugi tezili da konvertuju DEM u zlato Ł > ili neku "bezbedniju" valutu. Ł A dali si ti nekad cuo da banke ne drze u sefovima kompletnu kolicinu Ł depozita, uloga na sted.knjizicama i tekucim racunima vec samo Ł operativnu kolicinu novca dovoljnu za dnevno poslovanje. Normalno da ne drže. Na kraju krajeva i ne mogu da drže jer jednostavno NE POSTOJI toliko novca u opticaju. Kada bi se sabrale sve sume koje si nabrojao, mada nisi bio jasan na koje vrste depozita misliš, cifra koja bi se dobila bi mnogo puta nadmašila cifru koja bi se dobila da se jednostavno izbroji količina novca u opticaju. Ono na šta sam prvenstveno mislio kada sam rekao da bi se u slučaju slivanja velike količine DEM u Nemačku pojavila inflacija, veća od očekivane, što verovatno kamate ne bi odmah i pratile, eskontna stopa nacionalne banke takođe, monetarni udar se ne bi odmah i tako brzo kompenzovao, sve to bi dovelo do smanjenja poverenja u nacionalnu valutu Nemačke, i shodno tome, prvo do bežanja tzv. "vrućeg novca" iz ove zemlje, zatim do povećanih transfera u marku. Ovo je vrlo moguća, ne samo teorijska postavka, jer centralne banke nekih ekonomski najmoćnijih zemalja sveta imaju dovoljno nemačke valute da naprave takav udar. Trenutno, najveću količinu DEM van Nemačke, u svojim državnim rezervama ima Japan. Interesantan je podatak da je Japan 1988 godine u svojim monetarnim rezervama (bez zlata) imao 96,728 milijardi dolara (u raznim valutama). U to ne spadaju samo čvrste valute, već i SDR kod MMF-a
biznis.84 dejanr, -> #80, cdragan
>> Dobijaš sutra u klubu :) Fala puno :)) Jel treba da nadoknadim u važećem novcu? :)))) >> A, usput, da se podsetimo šta smo imali do sada :) >> Vrednost Datum izdavanja Motiv (lice/naličje) Auuu... kolke pare :))) >> Svaka dopuna spiska - dobrodošla :) Pa sad... brojne dopune na dnu spiska slede, jedino ne znam koliko su dobrodošle ;))
biznis.85 wizard, -> #81, kenza
> Jel prelazimo na naturalnu privredu ili ... ? Odavno je tako. Bezvredne novčanice koje daješ u prodavnici u zamenu za hleb i mleko su tu samo da stvore utisak da živiš od svoga rada, da bi i dalje radio, a "neko to od gore vidi sve, igra se, povlači te konce" ... i skida kajmak.
biznis.86 saricl, -> #79, bulaja
> Od ponedeljka nas ocekuju korenite izmene u ekonomskom O cemu se konkretno radi .Imam SZR pa me zanima ima li nekih promena.
biznis.87 bbaja, -> #83, iboris
>|| ................................................. U to ne >|| spadaju samo cvrste valute, vec i SDR kod MMF-a A jel' i to racunas u gotovinu koja se drzi u trezorima???
biznis.88 agobovic,
Načuo sam nedavno da marke u starim papirnim i metalnim apoenima uskoro prestaju da važe. Niko doduše ne zna pouzdano da mi kaže: - kada tačno prestaju da važe - da li istovremeno prestaju da važe u svim apoenima, ili pojedine novčanice važe duže a pojedine kraće - da li se i gde (osim u nemačkim bankama) mogu razmeniti za nove apoene posle isteka važnosti - da li se u inostranstvu (Zapadna Evropa) i dalje mogu koristiti stari apoeni u njihovim bankama Ko ima _pouzdane_ informacije, nek' izvoli!
biznis.89 dejanr, -> #88, agobovic
>> Načuo sam nedavno da marke u starim papirnim i metalnim apoenima >> uskoro prestaju da važe. Pogledaj poruke u ovoj temi, bila je diskusija o tome pre nepunih mesec dana. Ukratko, nema mesta brizi - novčanice se povlače iz opticaja već duže vreme, ali važe praktično "zauvek". Tj. mogu da se zamene za nove.
biznis.90 cnenad, -> #72, stigor
ŁŁŁ je portret J.J. Zmaja, naziv i amblem (NBJ), oznaka dinarske HOPA CUPA, CETIRI NOGE KRUTE, MI IDEMO NA DALEKE PUTE ! ŁŁŁ P.S. Od 01.01.94. jedna milijarda vredi 1 dinar, sto znaci ŁŁŁ ponovna denominacija ... Pa da Vam cestitam jos jedan svetski rekord koji je FRY oborila. Prefurali smo BUBA SVABE inflacijom. Ziveli ! Srecna nova denominacija (godina) !!!
biznis.91 cnenad,
EXTRA.4 : biznis, reply 6.715 ----------------------------- ŁŁŁ> Mozda cak i vise od 6 cifara kao sto kazes, mada mi se 6 ŁŁŁ> ipak cini najsigurnijim. Ne verujem da ce skidati vise, osim ŁŁŁ> ako se ne ponovi ova inflacija od 20.000 % ŁŁŁ Direktor jedne od najvecih drzavnih banaka (ne smem da ŁŁŁ spominjem imena) je juce predvideo inflaciju od 60.000% za Ipak je od 1.1.94. zvanicna denominacija sa skidanjem 9 cifara. Masala ! Inflacija je prema nezvanicnim izvorima do sada stigla negde oko 259000 % Normalno, znajuci sta se do sada dogadjalo eto nama sredinom februara '94 nove tehnicke denominacije. Sta mislite, da li ce biti dovoljno da se prestane sa stampanjem para da bi se zaustavila inflacija i prestalo divljanje marke ? BTW, mogao bi mali UPDATE liste izdatih novcanica za ove nove koje su izdate u medjuvremenu, zajedno sa ovom danasnjom sa CIKA JOVA DRAGONOM.
biznis.92 bellissima,
U nastavku sledi jedan tekst koji će vas možda zanimati... ------------------------------- cut here -------------------------------- KVARENJE NOVCA Krajem avgusta 1993. godine imenovani su za članove Saveta Narodne banke Jugoslavije: prof. dr. Đorđe Đukić, Dragan Tomić, mr Petrašin Kasalica, Krunoslav Vukčević, Dušan Vlatković i Zlatan Peručić. Tek 2. novembra 1993. godine, dakle sa zakašnjenjem od više od mesec dana, taj savet je doneo odluku o monetarnoj politici za četvrto tromesečje 1993. godine. Tu im se završava najuspešniji deo mandata. Tu njihovu odluku prihvatio je i potpisao zamenik guvernera Narodne banke Jugoslavije mr Božidar Gazivoda. Da bi se "podržalo ostvarivanje ciljeva ekonomske politike", a "prvenstveno usporavanje stope rasta cena", kako u njoj piše, utvrđeno je da će emisija novca u zadnjem kvartalu ove godine "iznositi najviše 204.000 milijardi dinara". Na kraju prethodnog kvartala zatekli su emisiju od 121 milijardu dinara, pa je to već bilo blizu 1.700 puta više, a hiperinflacija je već dostizala rekordnu u svetu. Zašto im je dvolično u koliziji bio cilj i namera, samo oni znaju. Na neznanje se neće moći pozivati. Ta ista gospoda, koja upravljaju Narodnom bankom Jugoslavije, ostala su samo u jednom dosledna i do danas. U svojoj odluci nisu promenili cilj "usporavanje stope rasta cena". Izuzev toga obilato su poradili u suprotnom pravcu. U "Službenom listu" od tada u nastavcima izlaze njihove izmene odluke, kojima uporno i sve više povećavaju emisiju novca. Već nakom 21 dan od prve odluke, povećali su granicu emisije novca na 748.000 milijardi, nakom sledećih 10 dana sledilo je povećanje na 4.045.000 milijardi, posle sledećih samo 5 dana granica je pomerena na 106.142.000 milijardi i nakom daljih 7 dana, 15. decembra ove godine, cilj emisije novca je podignut na 233.642.000 milijardi dinara. Nažalost, ni na tom tromesečnom povećanju emisije za blizu dva miliona puta, oni neće stati. Do kraja godine imaju još dve sedmice. Ono što oni rade, identično je fatalnoj grešci brodolomca na moru. Što više pije slane vode, žeđ je sve veća. Razlika je jedino što smo mi utopljenici, a oni nas zavaravaju sve gorim dinarom. Imena onih koji su ovako upravljali sa dinarom, trebate zapamtiti. Oni su nas uveli u apsolutne svetske rekordere kvarenja novca. Konačno su postali svima jasni uzroci inflacije. Ostaje da ispaštamo. Ako se oni sami ne pokaju, možda će ostati zaduženi i za našu bolju budućnost. Za njih ne važi ono božje oproštanje, jer nisu znali šta rade. Znaju. Pitanje je jedino zašto tako rade. Milan R. Kovačević
biznis.93 zormi, -> #89, dejanr
* Ukratko, nema mesta brizi - novčanice se povlače iz * opticaja već duže vreme, ali važe praktično "zauvek". Tj. mogu da * se zamene za nove. BTW, jel tačno da USA dolari iz npr. 20-tih godina sasvim normalno važe i danas?
biznis.94 djelovic, -> #93, zormi
> BTW, jel tačno da USA dolari iz npr. 20-tih godina sasvim normalno važe > i danas? Da, mada zapravo vrede još više :).
biznis.95 madamov, -> #93, zormi
> BTW, jel tačno da USA dolari iz npr. 20-tih godina sasvim normalno važe i > danas? Tačno je. I oni od ranije. Kod Amera je lepo i to što ako pocepaš novčanicu od, recimo, jednog dolara na pola onda jedna polovina vredi 50 centi.
biznis.96 cnenad, -> #44, valeksa
ŁŁŁ Ne znam da li je trac ili istina :))) da ce sve firme u roku ŁŁŁ od dve godine morati da ATESTIRAJU programe za obradu LD-a i ŁŁŁ knjigovodstvene programe. Cuo sam takodje da su za to ŁŁŁ odredjeni Genex i 'neko' iz Smedereva. Po svojoj prilici trac, al' ko zna ! Mozda ce glavni preduslov biti da programi imaju obavezno opciju za "denominaciju" i deo za preracun deviznih u dinarske cene ? :)))) Po meni to bi bilo lepo, jer bi se standardizovali programi ali to opet ne bi bilo dobro jer nekima ne bi odgovaralo. Zbog standardizacije bi moglo da se omoguci recimo tkzv. "bespapirno poslo- vanje" ali samo ako bi 95% firmi imalo racunare i faks/modeme sto kod nas nece biti xxxxx god. (x zameniti brojem po sopstvenom izboru). :))) Ne bi odgovaralo programerima jer to bi bilo slicno kao da rade za vojsku, programe po "naredbi" jer bi svoje morali prepravljati. Ne bi ni korisnici hteli da prebacuju (a i kako bi se to izvelo) Mb & Kb podataka u nesto sto ce neko drugi odrediti na sta treba da lici i kako da radi i jos da uce da rade na tome. Mozda na nivou recimo javnih preduzeca, ali drugih....vrlo tesko... A gde si samo cuo za GENEX, i 'nekoga' iz Smedereva ?
biznis.97 bbaja, -> #93, zormi
>|| BTW, jel tacno da USA dolari iz npr. 20-tih godina sasvim >|| normalno vaze i danas? Tacno.
biznis.98 wizard, -> #95, madamov
> Tačno je. I oni od ranije. Kod Amera je lepo i to što ako pocepaš > novčanicu od, recimo, jednog dolara na pola onda jedna polovina vredi 50 Eh...? A ako je ja pocepam ovako: ┌───────── ─────────────────────┐ │ / / │ │ \ \ │ │ / / │ │ \ \ │ │ / / │ │ \ \ │ └───────── ─────────────────────┘ Koliko će onda da vredi svaka polovina? ;)
biznis.99 iboris, -> #87, bbaja
Ł A jel' i to racunas u gotovinu koja se drzi u trezorima??? Ne znam šta smatraš pod "TO" ?
biznis.100 iboris, -> #69, index
Ł pojedinaca van Nemačke. Ono što sam ja rekao je da je količina Ł keš DEM "u svim čarapama i slamaricama" ove planete zanemariva Ł u odnosu na ukupnu količinu DEM (keš i nekeš) u opticaju. Ne radi se o slamaraicama, već o rezervama kod pojedinih svetskih banaka, koje bi mogle intervencijom putem nekonvencionalnih kanala da naprave bum na tržištu novca i kapitala neke zemlje.
biznis.101 madamov, -> #98, wizard
> A ako je ja pocepam ovako: Možda je trebalo da napišem "tačno pola". B) U tvom primeru bi ti veći deo (jer prema crtežu ima 2/3) računali kao celu novčanicu dok onaj manji ne bi nigde prošao.