EXTRA.5

04 Dec 1993 - 18 Jun 1994

Messages - biznis

biznis.202 stigor, -> #198, bjevdjic
>>Kada okrenem ovaj broj centrala mi javlja da ovaj broj NE POSTOJI !! >>U cemu je stvar ?? Izgleda da su propali ili promenili telefonski broj ... Jesi li probao na one voice brojeve, da proveris ima li koga? Cini mi se da su se bas oni predstavljali u nekoj od emisija "Prolupatora", ili mozda gresim ...
biznis.203 haevorn,
Evo, ko zeli da vidi raritet (Paznja: nema rednog broja novcanice!) desetka.zip
biznis.204 snemcev, -> #196, mikrom
>> Da li može neko da mi kaže da li Poštanska štedionica i Beobanka >> skidaju novac sa datum na čeku ili sa datumom naplate čeka? Po zakonu, skida se sa žiro računa banke danom naplate (logično), a sa tvog tekućeg računa datumom koji je napisan na čeku. Kraj (proverio sam bar 20 puta u svim kikindskim bankama i svi potvrđuju; ono što zbunjuje ljude je činjenica da se na izvodu nađe i datum knjiženja, a ponekad i samo taj datum, pa misle da im je tada skinut novac sa računa; najčudnije je što ni šalterski službenici ponekad nemaju pravu informaciju). >> interesantna stvar. Kada se PTT usluga plati čekom bilo koje >> poslovne banke istog dana se skiga sa računa. Da, sasvim u skladu sa onim što sam gore napisao. Nije u pitanju nikakva posebna protekcija PTT-a po tom pitanju.
biznis.205 bjevdjic, -> #202, stigor
██ Cini mi se da su se bas oni predstavljali u nekoj od ██ emisija "Prolupatora", ili mozda gresim ... Bili su danas neki iz iste kuce u "Prolupatoru", ali predstavili su neku bazu podataka o JUS standardima, sto nije nikakva senzacija, a sto se tice "onog drugog" nisam video. "Prolupator" :) inace ne gledam, ali cim sam video naseg DEJANR-a nisam mogao da se odolim i odgledao njegovo izlaganje !! To je bila i jedina pozitivna stvar u celom, kako kazes, "Prolupatoru", jer je cela emisija totalni promasaj, sa Andrijom ili bez njega !! :)
biznis.206 stigor, -> #205, bjevdjic
>>Bili su danas neki iz iste kuce u "Prolupatoru", ali predstavili >>su neku bazu podataka o JUS standardima, sto nije nikakva senzacija, >>a sto se tice "onog drugog" nisam video. "Prolupator" :) inace ne Ajde neka neko bude ljubazan (ko je gledao), pa nek kaze da li se u nekoj od prethodnih emisija "prolupatora" predstavljala Banka Podataka privrede Srbije, ili je to bio neko drugi?
biznis.207 zolika, -> #159, cdragan
>> Eh, dodje danas poštar da naplati telefon ( 1700 impulsa - 6000 >> dinara :) i ja mu maznuh jednu ovu novu od 100 dinara. Sa prednje Ovo mi nije jasno... Kako za toliko impulsa plaćaš toliko malo, kada je meni za 1300 impulsa stigao račun na 15000???
biznis.209 wizard, -> #191, stigor
> se stamapati samo onoliko dinara - za koje drzava ima devizno > pokrice ... Za sada taj iznos je 200 miliona maraka, """""""""""""""""" OVO JE SMEŠNO!
biznis.208 wizard, -> #186, dejanr
> Ključno pitanje je da li će za "superdinare" u banci moći da se dobiju > marke u kešu, i koliko dugo. Onoga momenta kada ne budu mogle (ako uopšte > ikada budu mogle ;) opet će proraditi ulica, i idem u isti ciklus. Samo, > pretpostavljam, MNOGO brže nego prošli put! Ja bih bio zadovoljan ako bih došao u mogućnost da, za ono malo "starih" deviza (poverenih Anti Markoviću), kupim neku robu, ali izgleda slaba vajda... "Ulica" ne može da proradi ako to režim ne želi. A da li će program da uspe ili neće ... pa o tome je gotovo smešno i govoriti. :)
biznis.210 haevorn, -> #208, wizard
// > Ja bih bio zadovoljan ako bih došao u mogućnost da, za ono malo > "starih" deviza (poverenih Anti Markoviću), kupim neku robu, ali > izgleda slaba vajda... "Stare" su zamrznute. Navodno, moći ćeš o njima da razmišljaš tek za tri godine :((
biznis.211 zsiz, -> #80, cdragan
>> PS Da nema možda neko onu novčanicu od 500 dinara iz > A, usput, da se podsetimo šta smo imali do sada :) > Svaka dopuna spiska - dobrodošla :) Evo spiska: VREDNOST PUŠTENA POVUžENA LIK IZDANJE U IZ OPTICAJ OPTICAJA 1 20-Apr-45 01-Jul-56 Partizan 1) 5 20-Apr-45 01-Jul-56 Partizan 1) 10 20-Apr-45 01-Okt-59 Partizan 1) 20 20-Apr-45 01-Okt-59 Partizan 1) 50 20-Apr-45 01-Jan-50 Partizan 1) 100 20-Apr-45 01-Maj-48 Partizan 1) 500 20-Apr-45 26-Sep-48 Partizan 1) 1000 20-Apr-45 26-Jan-47 Partizan 1) 50 01-Dec-49 01-Okt-60 Rudar 2) 100 10-Okt-47 01-Sep-62 Ribar 2) 500 10-Sep-48 01-Sep-63 Partizan 2) 1000 10-Jan-47 01-Jan-66 Seljanka 2) 100 26-Apr-54 01-Feb-57 čelezničari 2) 100 25-Apr-57 01-Feb-68 Seljanka 2) 500 25-Apr-57 01-Jan-69 Seljanka 2) 1000 25-Apr-57 01-Jan-69 Rudar 2) 5000 25-Apr-57 01-Jan-69 Rudari 2) 5 31-Dec-65 01-Jan-80 Seljanka 3) 10 31-Dec-65 01-Jan-80 Rudar 3) 50 31-Dec-65 01-Jan-80 Rudari 3) 5 01-Nov-68 01-Okt-88 Seljanka 3) 10 01-Nov-68 31-Dec-89 Rudar 3) 50 01-Nov-68 31-Dec-89 Rudari 3) 20 10-Mar-80 31-Dec-89 Brod 3) 100 15-Maj-79 01-Jan-90 Konjanik 3) 500 15-Jan-79 01-Jan-90 Tesla 3) 1000 15-Jan-79 30-Jun-90 Seljanka 3) 5000 09-Dec-85 30-Jun-90 Tito 4) 20000 01-Nov-87 31-Dec-91 Rudar 4) 50000 05-Sep-88 31-Dec-91 Devojka 4) 100000 01-Jun-89 31-Dec-91 Devojka 4) 1000000 01-Nov-89 15-Jul-91 Seljanka 4) 500000 21-Avg-89 31-Dec-91 Spomenik 4) 2000000 11-Avg-89 31-Dec-91 Spomenik 4) 50 03-Jan-90 31-Mar-91 Spomenik 5) 200 03-Jan-90 31-Mar-91 Spomenik 5) 10 26-Nov-90 Devojka 5) 50 01-Jun-90 Dečak 5) 100 01-Mar-90 31-Dec-91 Seljanka 5) 500 27-Apr-90 31-Dec-91 Mladić 5) 1000 30-Jan-91 31-Dec-91 Tesla 5) 100 25-Dec-91 Seljanka 6) 500 25-Dec-91 Mladić 6) 1000 25-Dec-91 Tesla 6) 5000 25-Dec-91 Andrić 6) 1) Novčanice DFJ 2) Novčanice Narodne banke (1946-1964) 3) Novčanice Narodne banke (1965-1986) 4) Novčanice Narodne banke (1985-1989) 5) Novčanice Narodne banke (1990) 6) Novčanice Narodne banke za vanredne potrebe zemlje (1991) Pozdrav.
biznis.212 cdragan, -> #207, zolika
> Ovo mi nije jasno... Kako za toliko impulsa plaćaš toliko > malo, kada je meni za 1300 impulsa stigao račun na > 15000??? Oh neee, zar opet ... :) Pogledaj poruke u komunikacije.ptt. Ukratko, pogledaj svoj račun za tel i videćeš da je stavka za potrošene impulse mnooogooo manja od stavke akontacija. Tako da praktično za račun nije bitan broj impulsa za taj mesec već 2/3 tromesečnog proseka ...
biznis.213 mikrom, -> #204, snemcev
▄─ Po zakonu, skida se sa žiro računa banke danom naplate (logično), a sa ▄─ tvog tekućeg računa datumom koji je napisan na čeku. Kraj (proverio sam Otkud banci pravo da skine sa tvog računa novac pre nego što je skinut sa njenog računa. Imam tekući račun kod Komercijalne i kod Jugobanke, gde god da sam kupovao (osim u PTT-u) razlika između datuma izdavanja čeka i datuma skidanja novca sa računa je bar 1 dan (samo za Komercijalnu banku provereno na blizu 700 čekova u 1993.). žekovi inače funkcionišu na sledeći način (gledano sa strane firme koja prima čekove): primiš ček, napraviš specifikaciju, popuniš virmanski nalog kojim SPP (SDK) skida novac sa bančinog računa i prebacuje na tvoj, odneseš sve u SPP (SDK) i tog dana kada si odneo leže ti novac na račun. Kako SPP radi samo do 17.00 i to od skoro (ranije do 13.00), znači ako primiš ček posle 17.00 (naravno i dosta ranije) nemaš šanse da popuniš sve papire i da ga predaš u SPP te da ga naplatiš u toku istog dana kada je izdat. Naravno to niko ne može osim pošte, zašto ne znam. ▄─ Da, sasvim u skladu sa onim što sam gore napisao. Nije u pitanju ▄─ nikakva posebna protekcija PTT-a po tom pitanju. Dakle, ipak jeste protekcija PTT-a.
biznis.214 mikrom, -> #207, zolika
▄─ >> Eh, dodje danas poštar da naplati telefon ( 1700 impulsa - 6000 ▄─ >> dinara :) i ja mu maznuh jednu ovu novu od 100 dinara. Sa prednje ▄─ Ovo mi nije jasno... Kako za toliko impulsa plaćaš toliko malo, kada ▄─ je meni za 1300 impulsa stigao račun na 15000??? Objašnjenje bi moglo da bude zbog akontacije (stavka 21). Akontacija se računa na osnovu utrošenih impulsa u toku prethodna 3 meseca. Možda si ti prethodno pričao više, a akontacija trenutno iznosi oko 97% telefonskog računa. Ovako bi verovatno objasnili iz PTT-a. Međutim, imam dve linije, od kojih jednu koristim masovno, a drugu u retkim trenicima (kada sam trezan :) prva linija za decembar ima potrošenih 46.414 impulsa, a druga 128. Druga je i u poslednjih nekoliko meseci takođe trošena minimalno. Ipak akontacije su potpuno iste za obe linije po 19.150 din. Kako je zbog inflacije cena impulsa po tim računima bila 0.001 din. razlika u ceni između potrošenih 46.414 impulsa (46 din.) i 128 impulsa (1 din. mada bi trebalo 0 din. ???) je dakle 45 din, dodajući na ovo pretplatu i akontaciju ispada da sam za 36.260% impulsa više platio 1% veći račun. Zato jedva da mogu da dobijem SEZAM, a ranije su mi se žalili 'jao kad mi tata vidi račun'. U nekom od ranijih brojeva Vremena je bio članak o tome kako je neko u toku meseca pričao ukupno 36 sati sa Pragom i za to platio 3 $, a da je zvao iz Praga bilo bi to oko 2.000 $. žini mi se da je reč o naivčini, verovatno je odmah platio poštaru, da je sačekao kao sav normalan svet platio bi 0.3 $.
biznis.215 mikrom, -> #211, zsiz
Ako ti treba za dopunu spiska, nađoh među svojima i ovu: 5000 01-May-55 Meštrović (Kosovka devojka) Novčanica Narodne banke FNRJ, jedna od onih koje opisuješ kao 'Rudari', nisu rudari.
biznis.216 cdragan, -> #211, zsiz
Hvala za spisak ali tu mi nešto gadno ne štima ... Naime, većina navedenih datuma izdavanja se ne slaže sa datumom koji je odštampan na novčanicama koje ja imam. Većina datuma je na ovom spisku pomerena za nekoliko meseci unapred a u nekim slučajevima se ne poklapa ni dan izlaska ... Odakle si pokupio taj spisak ? Evo samo par primera neslaganja ... > 100 26-Apr-54 01-Feb-57 čelezničari 2) > 100 25-Apr-57 01-Feb-68 Seljanka 2) Ja imam novčanicu od 100 dinara sa seljankom napred a Dubrovnikom pozadi i na njoj je datum 1. maj 1955. > 5 31-Dec-65 01-Jan-80 Seljanka 3) Na mojoj novčanici piše da je izdata 1. avgusta 1965. Motivi su devojka napred a pozadi kombajni. > 5 01-Nov-68 01-Okt-88 Seljanka 3) > 10 01-Nov-68 31-Dec-89 Rudar 3) > 50 01-Nov-68 31-Dec-89 Rudari 3) Na ovim gornjim novčanicama koje ja imam piše da je datum 01. maj 1968. > 20 10-Mar-80 31-Dec-89 Brod 3) Ovu imam sa datumom od 19. decembra 1974. ... P.S. Ama, imal' ovde ljudi koji imaju neke veze, bilo privatne bilo poslovne sa nekom od banaka ili tako nekom ustanovom gde bi mogli da se pokupe pravi podatci o datumima izlaženja i povlačenja iz opticaja ?
biznis.217 dejanr, -> #208, wizard
>> Ja bih bio zadovoljan ako bih došao u mogućnost da, za ono malo >> "starih" deviza (poverenih Anti Markoviću), kupim neku robu, ali >> izgleda slaba vajda... Za to, bojim se, nema ni malo šanse. Zapravo, onih 20 maraka mesečno verovatno možeš još samo sutra realizovati
biznis.218 dsoskic, -> #185, saricl
> P.S.-Onaj cicica koji je rekao uvodno izlaganje je faca.Ko je gledao > aktuelnosti 12.1.94. znace o kome govorim. On je radio u Svetskoj Banci i jedino je njemu pisalo da je profesor. Pre neki dan je bio intervju na Studiju "B" sa dr. Nebojšom Savićem kome su u "titlu" napisali da je profesor, čak su ga svi oslovljavali sa "profesore" (što je N.Savić prihvatio - nije osporio, tj. smeškom na licu, reklo bi se da mu se dopalo). Nisam upoznat, da ne grešim dušu pitam vas, na kom to fakultetu je dr. N. Savić "profesor" ???
biznis.220 snemcev, -> #203, haevorn
>> Evo, ko zeli da vidi raritet (Paznja: nema rednog broja novcanice!) Serijskog broja, serijskog. Btw, ni stotka ga nema. Šifra: "dajem desetku za stotku, uz doplatu" PS ozbiljno!
biznis.219 snemcev, -> #202, stigor
>> Cini mi se da su se bas oni predstavljali u nekoj od >> emisija "Prolupatora", ili mozda gresim ... Jesu, pre jedno dve nedelje. Btw, u današnjoj emisiji gost je bio dejran. ;) Jel bilo lepo? (Nisam gledao, vodio sam sestru u videoteku).
biznis.221 bulaja, -> #201, ljubisha
│Da li ikako iz ove zemlje mogu da pristupim podacima sa američke berze │da proverim stanje deonica? Imam neku siću pa da proverim koliko je to. └─── Svrati do Američke čitaonice (Knez Mihajlova) i podledaj da li imaju neki svežiji Wall Street Journal.
biznis.222 snemcev, -> #213, mikrom
>> Otkud banci pravo da skine sa tvog računa novac pre nego što je >> skinut sa njenog računa. Zakon joj daje to paravo. žak ne pravo, već obavezu. Inače, čemu datum izdavanja na čeku? >> žekovi inače funkcionišu na sledeći način (gledano sa strane firme >> koja prima čekove): Procedura mi je jako dobro poznata. Prijatelj ima knjigovodstveni biro i pušta hiljade čekova dnevno. Da ne bi ovo bilo bez dokaza, pokušaću da pronađem član Zakona koji to reguliše. Btw, koleginica je otišla na more avgusta; pisala je čekove do besvesti računajući po omom "ko zna kad će to stići na naplatu"; čekovi stigoše na naplatu krajem septembra, a sa njima i zatezna kamata za ceo period od datuma izdavanja.
biznis.223 stigor, -> #209, wizard
> se stamapati samo onoliko dinara - za koje drzava ima devizno > pokrice ... Za sada taj iznos je 200 miliona maraka, """""""""""""""""" >>OVO JE SMEŠNO! Pa jeste smesno, ali tako rece dr.prof. Avramovic - pisac "bozespasinas" ekonomskog programa ... ;)))
biznis.224 stigor, -> #219, snemcev
>>Jesu, pre jedno dve nedelje. Btw, u današnjoj emisiji gost je bio >>dejran. ;) Jel bilo lepo? (Nisam gledao, vodio sam sestru u videoteku). Hvala ti na odgovoru, znaci Banka Podataka Privrede Srbije je jos ziva ... Nisam ni ja gledao jucerasnji "prolupator" (slabo ga i gledam) ... Pa da li je bilo lepo? - Za to je ipak najkompetentniji da kaze Dejanr licno ... ;)) Dejane, izvoli ... :)
biznis.225 wizard, -> #211, zsiz
> 500 27-Apr-90 31-Dec-91 Mladić 5) > 500 25-Dec-91 Mladić 6) Pazi ti generala... ;)
biznis.226 wizard, -> #217, dejanr
> Za to, bojim se, nema ni malo šanse. Zapravo, onih 20 maraka mesečno > verovatno možeš još samo sutra realizovati Kakvih to 20 maraka?!
biznis.227 .marko.,
Moze li neko ko zna bar malo ekonomije da iskaze svoj stav o merama koje ce nas "spasti"? P.S. U cemu je sad stos?
biznis.228 dejanr, -> #218, dsoskic
>> P.S.-Onaj cicica koji je rekao uvodno izlaganje je faca.Ko je gledao >> aktuelnosti 12.1.94. znace o kome govorim. Šešelj ga već nazvao "raspevani starac" ili tako nekako ;)))
biznis.230 dejanr, -> #224, stigor
>> Pa da li je bilo lepo? - Za to je ipak najkompetentniji da kaze >> Dejanr licno ... ;)) Dejane, izvoli ... :) Meni je bilo prijatno :) E sad dal' je bilo prijatno i gledaocima to će oni već reći (ali po mogućnosti ne u EXTRA/biznis ;)) Što se tiče reakcija do sada primljenih, Ana je imala ozbiljnu kritiku glede nekih "saveta budućim programerima" koje ona ništa nije razumela jer ih nisam nacrtao :)) Kaže da im je trebalo savetovati da batale besposlice i dođu u chat ;))
biznis.231 dejanr, -> #226, wizard
>> Kakvih to 20 maraka?! Pa, trenutno sa stare štednje možeš da podigneš 20 maraka mesečno, po knjižici. Pošto u banci nikad nemaju keša, uplate ti na tekući račun, prema dnevnom kursu (zvaničnom). Da li će to moći i od ponedeljka, ne znam.
biznis.232 mikrom, -> #222, snemcev
▄─ Zakon joj daje to paravo. žak ne pravo, već obavezu. Inače, čemu datum ▄─ izdavanja na čeku? Neću više da gušim o čekovima, tek ovo za kraj. Za poslednjih 5 godina mi se nije desilo da mi novac bude skinut s računa na dan izdavanja čeka već uvek sa bar 1 dan zakašnjenja (kako se inflacija povećavala taj rok se u proseku skraćivao sa 20-ak na dan-dva). Mislim da bi to trebalo da bude pravilo zbog procedure naplate čekova. Ako tvoji izvodi pokazuju drugačije preporučujem ti Komercijalnu banku. Još jednom, ovo važi za sve čekove koji nisu izdati PTT-u kao korisniku.
biznis.233 jevta, -> #204, snemcev
> Po zakonu, skida se sa žiro računa banke danom naplate > (logično), a sa tvog tekućeg računa datumom koji je napisan na > čeku. Kraj (proverio sam Po ZAKONU se sa tekućeg računa novac skida, DATUMOM NAPLATE U SPP. Razmisli: Kupio si robu za XXX dinara u npr. Centropromu, napisao datum na čeku npr. 05.01.1994. Centroprom ima zakonsko pravo za naplatu čeka u roku od 8 dana. Osmog dana (12.01.1994.) oni odu u SPP odnesu tvoj ček i SPP zaduži tvoj račun sa XXX dinara sa datumom 05.01.1994., a odobri novac Centropromu sa 05.01.1994. to znači da SPP mora da lupi pečat koji je antidatiran na 05.01.1994. ( to je pomalo nezakonito ;) ). SPP treba/mora da lupi pečat 12.01.1994. i od tog dana ti se računa da se pare skidaju sa računa. Posle recimo 20 dana dobiješ izvod na kome piše npr. BROJ žEKA IZNOS DATUM KNJIčENJA DATUM VALUTE YYYYYYYY XXX 22.01.1994. 12.01.1994. Pare su dakle skinute onoga dana kada su gospoda iz Centroproma izvolela prošetati do SPP. Ali, poslovne bnke vrlo često u današnjim haotičnim uslovima zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, pa npr. operateri "slučajno" u kompjuter ukucaju npr. 05.01.1994. i onda od tada računaju kamatu, a znam i tri do četiri primera gde je dotična banka za npr. dati primer kao DATUM VALUTE stavila 18.12.1993.( greškom !!! ), pa ko ne vidi ne vidi, a ko vidi neka juri Centroprom, SPP, itd...
biznis.234 bigbrada, -> #207, zolika
!##! Ovo mi nije jasno... Kako za toliko impulsa plaćaš toliko !##! malo, kada je meni za 1300 impulsa stigao račun na 15000??? Ja sam na jdnoj liniji za 2300 impulsa platio 21000, a na drugoj za 1700 impulsa 20000?!? Gde je tu matematika? :) Uostalom i nije bitno :) Brada.
biznis.235 stigor,
Ovo je clanak koji je prenet iz redovnog izdanja casopisa "NEZAVISNI" (broj 42, 15.1.1994.) koji se u elektronskom obliku objavljuje na Rhinoceros BBSu, svake dve nedelje ... ---- žEKAJUĆI 17. JANUAR BITKA ZA ZDRAVI NOVAC Ne postoji alternativa stabilizacionom i antiinflacionom programu jer bi u suprotnom već sredinom maja jedna nemačka marka vredela na ulici 40 kvadriliona, a ove godine kumulativna inflacija ne bi mogla da se izrazi ni tridesetocifrenom brojkom Piše: Ana Todorović Posle 17. januara jugoslovenski dinar bi mogao da se "povampiri", odnosno da ponovo oživi nakon višemesečne kliničke smrti. Za taj datum, koji se već označava kao ko zna koji po redu dan "D", savezna i republička vlada najavljuju primenu celovitog antiinflacionog i stabilizacionog programa mera ekonomske politike u čijem je središtu bitka za zdrav novac i elimisanje osnovnih uzroka enormnog rasta cena. Raspakivanje tog novog paketa započelo je u medijima još krajem prošle godine, mada se istovremeno može čuti da ni najupućeniji, računajući tu i savezne i republičke ministre i premijere, još ne znaju kakve će sve ekonomske mere biti uvrštene u novi paket. Stiče se utisak da postoje najmanje tri "mrtva čvora" koja bi trebalo razrešiti pre 17. januara kako bi se obezbedila podrška svih relevantnih faktora za realizaciju novog programa mera ekonomske politike. Bez takvog konsenzusa ni najbolji paket nema šanse na uspeh. Oni manje dobri unapred su osuđeni na propast. Imajući sve to u vidu, može se zaključiti da savezna i republička vlada ni ovog puta, kao ni do sada, nisu ozbiljno ni pokušale da obezbede tu podršku za svoje programe. Zato se sa sigurnošću može samo dogoditi da će posle ponedeljka, 17. januara nastupiti utorak - 18. januar. Sve ostalo je još neizvesno. VAPAJ STRANCIMA Na izgled i strukturu novog paketa bitno će uticati i odgovor Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kao i Komiteta za sankcije Ujedinjenih nacija od kojih je zatražena finansijska podrška i odmrzavanje jugoslovenskih sredstava, blokiranih na računima u inostranstvu. Tim novcem trebalo bi da se obezbedi podrška jugoslovenskoj valuti, ali još nema nikakvog odgovora iz inostranstva. Dobro upućenima je gotovo jasno da će iz MMF-a i Komiteta za sankcije stići pre negativan nego pozitivan odgovor, što će izazvati velike nevolje na samom startu novog paketa. Prema nekim procenama, naime, u prvom polugođu je za podršku stabilizacionom i antiinflacionom programu neophodno 800 miliona dolara, ili 133 miliona dolara mesečno, od čega bi oko 58 miliona dolara svakog meseca bilo namenjeno za kupovinu hrane za socijalno najugroženije slojeve stanovništva. Ovo je sastavni deo paketa mera, koji ima najveće šanse da bude usvojen, tako da se može zaključiti da je država izgleda konačno rešila da socijalnu funkciju preseli iz preduzeća, što bi moglo pozitivno da se odrazi na položaj privrede. Pre tri godine, kada je svaki Jugosloven mesečno mogao da računa najmanje na 800 "izdjaničkih nemačkih maraka", a sada na manje od jedne, ali "patriotske" nemačke marke. Poznavaoci ekonomskih i političkih prilika polaze od činjenice da je sadašnjem monetarnom haosu najviše doprinela vlast u Srbiji nezajažljivim štampanjem novca bez pokrića za zadovoljenje svojih mnogobrojnih potreba. Da li će se istorija i ovog puta ponoviti, ostaje da se vidi. I dr Pavle Petrović, lider tima koji je sačinio drugi program za potrebe Savezne vlade, smatra da se inflacija može "ubiti" za samo petnaest dana. Recept je vrlo jednostavan i sastoji se u zatvaranju točiderske štamparije bezvrednog novca što bi za sedam dana zaustavilo rast i zvaničnog i uličnog deviznog kursa. Potvrda za valjanost ovakvog stava već se dogodila početkom sedmice, kada je nemačka marka sa 300 pala na 150 hiljada dinara i to zbog nestašice dinarske gotovine. Dr Petrović smatra da bi se vrlo brzo, najduže za dve nedelje, zaustavio i rast cena tako da bi već posle mesec dana inflacija bila svedena na dva-tri, a najviše pet posto mesečno. Pošto najveća opasnost za realizaciju ovakvog projekta potiče od države, dr Petrović i njegovi saradnici predlažu da se javni rashodi sa sadašnjih 43 odsto društvenih proizvoda svedu na 30 procenata. Istovremeno, za dr Pavla Petrovića i njegovu ekipu nikakvo štampanje novca za popunjavanje budžeta ne dolazi u obzir jer će se to pre ili kasnije odraziti na opšti rast cena. Upravo ovako "tvrda" gledišta umanjuju šanse da nadležni prihvate ovaj recept, s obzorom da je već jasno da će i u narednom periodu država da se oslanja na primarnu emisiju. STABILIZACIONI DINARI SA ZLATNOM PODLOGOM To su samo osnovne naznake dva od nekoliko ponuđenih recepata. Razlike među njima gotovo da su neznatne u odnosu na značaj problema koji bi njihovom primenom trebalo da se reši. Uostalom, nije zgoreg podsetiti šta je to alternativa bitke protiv inflacije. U toku prošle godine cene na malo u proseku su povećane za više od 352 biliona procenata, s tim što se inflacija zahuktava iz meseca u mesec i raste geometrijskom progresijom. Tako je u septembru iznosila 643 odsto, u oktobru 1896, novembru 20.190, a u decembru čak 178.882 odsto. Da nevolja bude veća, eksperti Saveznog zavoda za statistiku procenjuju da je u ovu godinu preneta inflacija od oko milion procenata. Toliki je, naime, bio rast cena od 21. do 31. decembra prošle godine, a ta poskupljenja će se odraziti na januarsku inflaciju. To je, po svemu sudeći, bio dovoljan razlog da savezna i republičke vlade odlože primenu novog antiinflacionog paketa za drugu polovinu januara. Uostalom, zvučalo bi apsurdno da su cene u prvom mesecu ove godine, kada je i počelo obaranje inflacije, povećane za nekoliko miliona procenata. Kretanje cena u poslednjih nekoliko meseci upućuje na zaključak da bi sadašnjim tempom do kraja ove godine kumulativna inflacija dostigla bar tridesetocifrenu brojku. Da podsetimo zaboravne da je u lanjskih 352 biliona odsto čak osam meseci inflacija bila trocifrena a da je samo u decembru bila šestocifrena. S druge strane, u toku prošle godine dinar je praktično devalvirao za 300 triliona procenata ili za tri miliona milijardi puta! Poslednjeg dana 1993. godine, po crnom kursu jedna marka vredela je 5.000 milijardi tadašnjih dinara, dok je 1. januara te iste godine marka vredela 1.650 starih dinara jer je domaća valuta u međuvremenu, odnosno 1. oktobra, izgubila još šest nula. Da bi se zaustavilo dalje obezvređivanje nacionalne valute, ali i povratio njen ugled u očima i džepovima građana, prema nekim informacijama, na Topčideru se štampa novi, takozvani stabilizacioni dinar, koji bi navodno trebalo da ima zlatnu ili deviznu podlogu. Taj novi dinar bi trebalo da bude pušten u opticaj posle 17. januara, i njime će, prema nekim tvrdnjama, moći da se kupuju devize kod ovlašćenih banaka. Za tu svrhu, stranu efektivu trebalo bi da obezbedi Narodna banka Jugoslavije. Ova ideja deluje kao utopija. S druge strane, možda je i ostvarljiva ako se zna da su sada prosečne penzije svedene na nivo ispod jedne marke a plate nisu veće od deset maraka. To, praktično, znači da sve mesečne plate i penzije u Jugoslaviji nisu veće od dvadesetak miliona maraka, tako da to ne bi predstavljalo nikakvu opasnost za eventualnu konvertibilnost dinara. Opasnost vreba s druge strane, od ratnih profitera, iz sfere "sive" ekonomije i mnogobrojnih špekulanata i crnoberzijanaca kojima bi uvođenje interne konvertibilnosti došlo kao poručeno za još veće bogaćenje. Na ovakav zaključak upućuje i upozorenje generalnog direktora Trezora NBJ Vojislava Tomića, po čijim rečima se samo jedan odsto gotovog novca vraća u kanale platnog prometa. Tako od svakih 10 dinara čak devet završava na ulici. A pošto na ulici duvaju razni vetrovi ni dinar u takvim uslovima ne može da bude zdrav. UKINUTI DINAR, PENZIJE, PLATE... Hoće li se, i šta, promeniti posle 17. januara? Većina građana očekuje da dođe do poboljšanja, ali je neizvesno da li će tako i biti. Pesimisti polaze od činjenice da ekipa Nikole Šainovića već tri meseca deluje bez ikakve kontrole i mogla je da radi šta hoće. A upravo u poslednja tri meseca inflacija se toliko razgoropadila da je najpre praktično ukinula dinar, a ovih dana je definitivno ukinula i penzije i plate koje najčešće nisu dovoljne ni za jednu marku. Baš zato mnogi i od najnovijih mera ne očekuju ništa dobro. Oni polaze od pretpostavke da Vladi Srbije niko nije smetao da ostvari ono što je naumila. Možda je ona, zapravo, već realizovala svoju zamisao samo što toga niko, pa možda ni sama Vlada, nije svestan. Optimiste se, pak, uzdaju samo u procenu da gore od ovoga ne može biti. Da li su u pravu, znaće se već za nekoliko dana.
biznis.236 index, -> #186, dejanr
÷■÷ Ključno pitanje je da li će za "superdinare" u banci moći da ÷■÷ se dobiju marke u kešu, i koliko dugo. Onoga momenta kada ne Verovatno će neko vreme moći, ali će ljudi mnogo više prodavati devize državi nego od nje kupovati. Mislim da će tako biti jer je za život potrebno mnogo više nego što će ljudi imati dinara. Tako će država za šarene papiriće dobijati neke devize i tako sve dok se ne nađe dovoljna količina superdinara u opticaju da bi se stabilisao odnos ponude i potražnje deviza. Tada država ima tri puta: 1. da pušta i dalje superdinare u opticaj, a da ne menja kurs (pa da rasproda devize ili spreči njihovu prodaju (već viđeno)). 2. da pušta i dalje superdinare u opticaj i da pri tome kurs bude plutajući (tržišni) (za to nisu morali da uvode superdinar). 3. da napravi harač i oporezuje sve što postoji (to bi moglo da bude gadno (ko bi bili glavni poreznici nego reketaši s iskustvom?)) 4. da raspusti vojsku, skreše policiju i obustavi pomoć Krajnicima (to sigurno neće uraditi, ali stoji kao mogućnost). Nenad
biznis.237 isekulovic, -> #189, dejanr
>> A zar neko može? ;)) Tj. uvešće oni njih, ali koliko će dugo da >> izdrže da još "malo" ne doštampaju, da se ne bune radnici u >> Rakovici? Pa ovde, onde po malo i tako... zna se šta sledi. Jedina slaba tačka progrmama (po meni) je što pretpostavlja da Rakovica, "Zmaj" i slični neće da izadju na ulice kad ne dobiju plate već otkaze.
biznis.239 dejanr, -> #237, isekulovic
>> Jedina slaba tačka progrmama (po meni) je što pretpostavlja da >> Rakovica, "Zmaj" i slični neće da izadju na ulice kad ne dobiju plate >> već otkaze. To što kažeš je vrlo razumno, ALI! Zar ne bi pre pet godina rekao da će ljudi izaći na ulice ako im se "u trenutku" uzmu devize koje drže u banci? Zar ne bi pre tri godine rekao da će izaći na ulice ako im plata dođe na 10 maraka, sa 1000? Zar ne bi pre dve godine rekao da će ljudi izaći na ulice ako ni svoje bedne dinare sa tekućih računa ne mogu da podignu? Zar ne bi pre godinu dana rekao da će izaći na ulice ako u radnjama uopšte ne bude bilo robe a inflacija dostigne... ne znam da napišem cifru, ali možeš je zamisliti? Pa ipak, sve to se desilo a ljudi nisu izašli na ulice. Možda neće ni kada dobiju otkaz. Naročito ako se vlast seti da to ne bude otkaz, nego neki, šta znam, duži neplaćeni odmor sa uslovnim otkazom. Koji postaje bezuslovni kada se izađe na ulicu ;>
biznis.238 dejanr,
Večeras sam na Studiu B slušao intervju sa "raspevanim starcem" :)), autorom našeg novog ekonomskog spasonosnog programa :) Naprosto sam zadivljen kako onaj novinar koji je vodio intervju nije uspe da postavi ni jedno bitno pitanje, tj. da razjasni ono što je sa čisto tehničke strane nejasno u celoj priči. A to su postojeći "minus" dinari, koji ostaju u opticaju, što je jasno rečeno. Oni nisu konvertibilni, i to je rečeno. Plate će se delom (većim?) isplaćivati u njima, što nije baš eksplicitno rečeno ali provejava kroz sve što se kaže. Šta će neko moći da radi sa njima? Da li će se i dalje štampati "minus" dinari da bi se davale plate, a "superdinari" biti konvertibilni i kupovati se za marke? To bi značilo da je ceo program zapravo način da se "izmisle" sitne marke, pošto nema dovoljno "markića" poreklom iz bundesbanke ;) Osim toga, da li će postojati tekući računi i u kojim će se dinarima pisati čekovi? Zna li neko nešto o tome?
biznis.240 zsiz, -> #216, cdragan
> Hvala za spisak ali tu mi nešto gadno ne štima ... > Naime, većina navedenih datuma izdavanja se ne slaže sa datumom > koji je odštampan na novčanicama koje ja imam. Većina datuma je na Podatci su iz priloga TV NOVOSTI "DINAR OD 1945. DO DANAS SVE NAŠE NOVžANICE " iz 1991 a sastavio Numizmatički kabinet Narodne banke Jugoslavije t.j. Mirjana Nikolić. Pozdrav.
biznis.241 cdragan, -> #238, dejanr
> Osim toga, da li će postojati tekući računi i u kojim će > se dinarima pisati čekovi? > > Zna li neko nešto o tome? To je ono oko čega verrovatno mnogi lupaju glavu pa i ja :) Recimo da neka firme kupuje nešto od druge firme i hoće da je plati pola u superdinarima ;) a pola u ovim minusdinarima ... jel to sad firma mora da ima dva žiro računa ili ... ? Normalno, to važi za tekuće račune pa i za cene u prodavnicama. Da li će i one biti izražene dvojako ? Sve u svemu, može biti da to neće ni početi da se primenjuje u ponedeljak, a kao formalni razlog se već spominje da nije odštampan dovoljan broj superdinara ...
biznis.242 dejanr, -> #241, cdragan
>> Normalno, to važi za tekuće račune pa i za cene u prodavnicama. >> Da li će i one biti izražene dvojako ? Ili trojako? Minusdinari, superdinari i marke? Ono, jes da je superdinar isto što i marka (ha, ha? :) ali da uštede ljudi idenje do banke... ;)
biznis.243 dejanr,
Sinoć mi cdragan u chatu reče da je izgleda izdata nova novčanica (i dalje govorimo o minusdinarima) od, valjda, 500,000. Posle zaključismo da ipak nije, jer niko od prisutnih nije za nju čuo. Međutim, izdata je! Danas videh ljude kako je iznose iz banke. Na njoj je Cvijić (zašto su preskočili Pupina?) a boja je žuta. Ne znam šta je na pozadini. Najzanimljivije je što za postojanje te novčanice nit čuh na TV (dobro, i ne slušam vesti naročito redovno) nit' pročitah u novinama.
biznis.245 dsoskic, -> #199, vitez.koja
> Pošto se mnogo ne razumem u ekonomiju, A bogami ni u engleski :) nhf. > pričalo Najsmešnija scena u emisiji bila je kad je neko, čini mi se onaj > balavi, krenuo da čita neko pismo i interaktivno ga prevodi: > - Dajte to meni vamo, ja bolje znam engleski... da vidimo... diar sr, > mrmlj-mrmlj, it vud, znači bilo BI, vud šud, konjunktiv sa seminegativom, > mrmlj-mrmlj... > Tužno :( No, izgleda da kod slobe mogu da prođu samo oni koji slabije > govore engleski ;)) Pre bih rekao da Avramović slabije zna srpski od engleskog jezika, koji mu je btw bio maternji jezik, za vreme svog radnog veka, koji je proveo u "Svetskoj Banci". Mislim da je sada penzioner, slaba mu penzija u $$$$ :).
biznis.244 dsoskic, -> #209, wizard
>> pokrice ... Za sada taj iznos je 200 miliona maraka, > """""""""""""""""" > > OVO JE SMEŠNO! Ovo samo zvuči smešno, a "smešno" je to, da je nama za mesec dana, prošlog meseca, potrebna količina novca u opticaju bila samo (realnih) 30 miliona maraka :(, sa opadajućim trendom. Da se ništa na promeni, verovatno, da u skoroj budućnosti ne bi ni bilo novca u opticaju ;((
biznis.246 dsoskic, -> #195, zormi
> Meni je sve to sumnjivo, još jedan način da pokupe devize narodu. Možda si u pravu, i meni je to isto u prvi mah palo na pamet, ali se nadam da nismo u pravu. > Ako je tačno da se štampa 150 miliona dinara sa pokrićem u markama > i zlatu - to ispada svega 10-tak dinara po glavi stanovnika. S obzirom Štampa se samo 1/3 od 100 miliona USD tj. oko 60 miliona maraka, što je duplo više nego što je potrebno, novca u opticaju ( gledano kroz prošle mesece). Ostale dve trećine idu kroz robu. > - ne piše nam se ništa bolje... A vala, teško da može i mnogo gore da nam bude. Kad već ovaj narod nije hteo da promeni vlast pa da proba nešto drugo, onda makar da se proba sa novim ekonomskim programom, koji mora da bude bolji od ovog sada. > Nisam slušao celu emisiju pa mi nije jasno ključno pitanje - iz čega > će se finansirati država ubuduće? Dosad je živela od realno skoro 70% > poreza koje je na razne načine uzimala (najčešće obezvredjivanje dinara Do sada smo živeli u državi koja nije ni 1% mogla da živi od poreza, već je živela od inflacije. Štampanjem novca je pokrivala svoje potrebe, što znači da je oporezivala sve svoje građane podjednako, što nije ispravna poreska politika, koja sigurno najviše pogađa najniži sloj stanovništva koji ne bi trebao ni da bude oporezovan sobzirom na prihode. Sada bi država trebala da smanji svoje rashode i da se finansira od realnih poreza koji će biti smanjeni, kako ne bi dodatno opterećivali ionako već skoro zaustavljenu proizvodnju. p.s. ... da se i ovaj nebeski narod, spusti malo na zemlju.
biznis.247 stigor, -> #243, dejanr
>>Međutim, izdata je! Danas videh ljude kako je iznose iz banke. Na njoj je >>Cvijić (zašto su preskočili Pupina?) a boja je žuta. Ne znam šta je na >>pozadini. Najzanimljivije je što za postojanje te novčanice nit čuh na TV >>(dobro, i ne slušam vesti naročito redovno) nit' pročitah u novinama. Topcider, radi li radi ... :) 500.000 je sica, naspram ove poruke koja sledi : Narodna banka Jugosalvije (NBJ) danas je pustila u opticaj i novcanicu od 10.000.000 dinara. Nova banknota je stampana na beloj zasticenoj hartiji. Na licu novcanice je portret Ive Andrica, naziv i amblem (NBJ), oznaka dinarske vrednosti, serija i broj. Na licu i nalicju novcanice preovladjuju sivi tonovi. Za nalicje novcanice, nemam podataka, tako da ne znam koja je zgradurina na njima ;)) Izgleda da je ova novcanica najveca po dimenzijama ... :)
biznis.248 snemcev, -> #232, mikrom
>> Ako tvoji izvodi pokazuju drugačije preporučujem ti Komercijalnu banku. Moji izvodi pokazuju datum izdavanja i datum realizacije (knjiženja) čekova (bar je tako do skora bilo, nisam ih u zadnje vreme podizao), a relevantan je onaj prvi. Hvala na preporuci, ali em sam zadovoljan Jugobankom (svoje transakcije radim van tekućeg računa, a i ono što tamo stigne još uvek ima gde da se potroši), em u Kikindi nema Komercijalne banke. Mada, u ovim uslovima hiperinflacije, razlika od par desetina hiljada procenata ne predstavlja ništa. :( Btw, zamislite facu amerikanca kad bi mu neko ponudio kredit uz mesečnu kamatu od 700,000% ;))
biznis.249 snemcev, -> #243, dejanr
>> Najzanimljivije je što za postojanje te novčanice nit čuh na TV >> (dobro, i ne slušam vesti naročito redovno) nit' pročitah u novinama. Pazi sad: novčanica je u opticaju još od srede. A od sinoć u 22:00 (tad je naš SPPFN dobio gotovinu) u opticaju je novčanica od 10,000,000.- YUD!
biznis.250 snemcev, -> #246, dsoskic
>> Štampa se samo 1/3 od 100 miliona USD tj. oko 60 miliona maraka, što >> je duplo više nego što je potrebno, novca u opticaju ( gledano kroz >> prošle mesece). Ostale dve trećine idu kroz robu. Da nije 1/3 u robi, a 2/3 u novcu? Skoro sam siguran da je tako.
biznis.251 stigor,
Izlaskom nove novčanice od 10.000.00 dinara "ozivelo" je i crno trziste (koje se ovih dana ucutalo) ... Preprodavci deviza na Futoskoj pijaci U Novom Sadu (tacno u 11.20h) jednu nemacku marku: otkupljuju za 3.000.000 din prodaju za 5.000.000 din P.S. Kako se saznaje ovaj novi antiinflacioni program neće startovati 17. januara, već će imati kašnjenje od nekoliko dana ...
biznis.252 wizard, -> #227, .marko.
> P.S. U cemu je sad stos? Misliš - kako će sad da nastave da narodu uzimaju devize? Lako - legalno! Posle ovih mera im više nisu potrebni ulični "dileri". Plate će biti smešno male, cene realne ali za narod previsoke, moći ćeš da plaćaš jedino dinarima (koje ćeš da dobiješ u banci kada im daš devize). Ako im promakne nešto deviza koje ljudi budu dali švercerima, to pokupe na granici. Šta je sledeće?
biznis.253 wizard, -> #220, snemcev
> >> Evo, ko zeli da vidi raritet (Paznja: nema rednog broja novcanice!) > > Serijskog broja, serijskog. Btw, ni stotka ga nema. Vrhunac (za sada)! Juče sam video novčanicu od 10 miliona. U pitanju je ISTA ona stara novčanica od 10 miliona, samo je preštampano preko godine izdavanja i preko potpisa guvernera sivim tonom (u stilu greb-greb lutrije), a dodat je nov potpis iznad i velikim crvenim slovima 1994. na onoj beloj površini kod vodenog pečata. Napominjem još jednom - novčanice su identične, baš TE, samo su ih još jednom pustili kroz štampariju da izlupaju godinu...
biznis.254 cdragan, -> #241, cdragan
> Sve u svemu, može biti da to neće ni početi da se > primenjuje u ponedeljak, a kao formalni razlog se već > spominje da nije odštampan dovoljan broj superdinara ... U očekivanju novog superdinara ( kažu da se neće pojaviti pre 19. ovog ) idemo dalje sa običnim dinarima ... Pušteni su u opticaj : 500.000 13.01.94. Cvijić 10.000.000 14.01.94. Andrić ...
biznis.255 dejanr, -> #247, stigor
>> Narodna banka Jugosalvije (NBJ) danas je pustila u opticaj i novcanicu >> od 10.000.000 dinara. Nova banknota je stampana na beloj zasticenoj >> hartiji. Na licu novcanice je portret Ive Andrica, naziv i amblem (NBJ), >> oznaka dinarske vrednosti, serija i broj. Na licu i nalicju novcanice >> preovladjuju sivi tonovi. Ta novčanica baš i nije nova - uzeli su staru novčanicu od 10,000,000 iz julu ili avgusta, ne sećam se tačno od kada, i stavili na nju crveni pečat na kome piše 1994. Plus je nešto zabrljan potpis guvernera, izgleda da su preko njega stavljali potpis ovog sadašnjeg. Nisam je, doduše, doneo kući pa da uporedim (par takvih sam zamenio za neki proizvod nemačke banke ;), ali kladio bih se 10:1 da je to u stvari ista novčanica.
biznis.256 ognjan,
Moze li mi neko reci kolika se kortizacija uplacuje, u Srbiji, za seminare o izradi zavrsnog racuna ??? Ogy.
biznis.257 zsiz, -> #215, mikrom
> Novčanica Narodne banke FNRJ, jedna od onih koje opisuješ kao 'Rudari', > nisu rudari. U pravu si :). Nisam dobro video. Search for "Rudari" Replace with "Dva čoveka" Pozdrav.
biznis.258 nemo, -> #201, ljubisha
==> Da li ikako iz ove zemlje mogu da pristupim podacima sa američke ==> berze da proverim stanje deonica? Imam neku siću pa da proverim ==> koliko je to. Compuserve -> Dow Jones MCIMail -> Dow Jones Retreival System le cap
biznis.259 mpaunovic,
Vidim da se pominje i ovde nova novcanica odnosno stara sa flekom:))) U gradu je totalna zbrka sa devizama, ja sam primio danas platu i kupovao marke, dilera koliko volja ali retko koji prodaje, a i ti koji prodaju daju potpuno razne cifre. Recimo jednog pitam, kaze 2.5 miliona marka, odem posle dalje, drugi traze po 3 ili 4, ja se vratim kod onog prvog on kaze e sad kod mene 5:( Najzad sam nekako nasao po 2 i 200. Vidim da sezam daje kurs 2 miliona, izgleda da je u stvarnosti i vise iako sam se prvi put kad sam procitao mislio da je greska na sezamu. Minus dinari i dalje jasu, i kako kaze neko ovde mozda ce i uubuduce plate biti u minus dinarma a super dinari samo moci da se uzmu za marke.
biznis.260 stigor, -> #255, dejanr
>>Nisam je, doduše, doneo kući pa da uporedim (par takvih sam zamenio za >>neki proizvod nemačke banke ;), ali kladio bih se 10:1 da je to u stvari >>ista novčanica. Ma nije toliko bitno da li je nova novcanica (sto se izgleda tice), ionako ne vredi nista (zasad vredi 2 DEMa :)... Nego je porazavajuce to, sto nije proslo ni nedelju dana kako je izasla novcanica od 500.000, a oni vec "nastancali" novu ... Topcider se toliko "zaleteo", i nemoze da miruje, ako u toku nedelje ne odstampa neki "novitet" ... ;)
biznis.262 iboris, -> #243, dejanr
Ł Sinoć mi cdragan u chatu reče da je izgleda izdata nova novčanica (i Ł dalje govorimo o minusdinarima) od, valjda, 500,000. Posle zaključismo Ł da ipak nije, jer niko od prisutnih nije za nju čuo. Izdata, ja dobio platu :))).
biznis.261 iboris, -> #182, cdragan
Ł jednog do sedam i više dana kasnije ... Najbolju prodju su imali Ł čekovi koje sam pisao za benzin na JP pumpama koji su obično Ł prolazili za pet ili šest dana :)))) Pa nije ni čudo, jer jedna devojka koja radi na obradi čekova kod nas (najbolja, a moram priznati i najlepša i najmaladja :)) ), obradi oko 7.000. čekova dnevno. Dobro ste pročitali sedam hiljada. A njih koje to obradjuju ima samo 6. žekove sam jedan dan video, i bili su naslagani u 7 kutija u koje se pakuju PS/1 računari. Kutije pune do vrha.
biznis.263 vitez.koja, -> #245, dsoskic
#=>> Pošto se mnogo ne razumem u ekonomiju, #=> #=> A bogami ni u engleski :) nhf. Moje poznavanje engleskog ostavimo po strani, ili u mailu. 1. Onaj tip govori engleski _užasnim_ leskovačkim naglaskom. Ne mogu da spojim takav jezik sa nekakvim obrazovanim međunarodnim ekspertom. žuo sam da onako govore samo ljudi priučeni u dan-dva (Vuk Drašković), ili gastarbajteri koji su engleski učili u hodu. 2. žemu služi njegovo nabrajanje gramatičkih konstrukcija dok prevodi pismo, ako ne da ostavi utisak na proste i neobrazovane ? Ni ovo ne liči na postupak filozofa i humaniste, kakvim se on predstavlja ;)
biznis.264 bigbrada, -> #243, dejanr
!##! Cvijić (zašto su preskočili Pupina?) a boja je žuta. Ne znam !##! šta je na pozadini. Najzanimljivije je što za postojanje te Na pozadini je kapetan Mišino zdanje. Brada.
biznis.265 wizard, -> #239, dejanr
> Pa ipak, sve to se desilo a ljudi nisu izašli na ulice. Jesu, da pokupe milostinju kada se negde deli...
biznis.266 cnenad, -> #175, spantic
ŁŁŁ Da li moze neko da mi kaze da li Postanska stedionica i ŁŁŁ Beobanka skidaju novac sa datum na ceku ili sa datumom ŁŁŁ naplate ceka? Sa datumom izdavanja ceka, koji im sluzi da ti zaracunaju kamatu ako si od tog dana u minusu na racunu.
biznis.267 cnenad, -> #156, dejanr
ŁŁŁ zeleznicke stanice bila oko 140,000, a u okolini kluba, u ŁŁŁ kasnim satima, jedva 65,000 (ko ne veruje neka pita kolegu ŁŁŁ koji je isao da "trguje" :) ŁŁŁ ŁŁŁ Opsti haos. Da, bila je to vrlo zanimljiva situacija da je marka drasticno pala, ali se evo brzo vratila na staro i presisala 3.000.000. prodajni (15.1.94.) / otkup oko 1.500.000. ali je interesantno da je razlika izmedju prodajnog i kupovnog kursa drasticna - do 50 % sto me navodi na zakljucak da uopste nema novca na ulici iako marka skace. Od coveka koji sljaka u "TOPCIDERU" cujem da rade novcanicu od 10.000 din koja ce biti ekvivalent sadasnjih 10.000.000 din sto znaci da ide jos jedna denominacija od 3 cifre, iako je vec izbacena nova novcanica od 10.000.000. din mada tvrde da se tamo ne rade nove pare. Da'l je tacno videcemo uskoro. ...to be continued... .or. .not.?
biznis.270 cnenad,
Interesuje me Vasa procena mogucnosti da Nemacka proglasi nevazecim novcem sve DEM koje se nalaze van Nemacke zbog Jugoslavije i nase krize jer smo mi jedina zemlja na svetu koja je uspela da devalvira marku. Ne kazu dzabe da je kod nas 1DEM=3DEM. Naime primeceno je da (narocito oko ovih praznika) nasi ljudi na radu u Nemackoj donose pune kese kovanica. Ako tamo razmene po 1000 DEM i donesu to u kovanicama x broj radnika koji to donosi dobija se veliki iznos. Nemacka ostaje bez istih i mora da ih ponovo iskuje sto pravi kod njih inflaciju. Vrlo mali deo kesa se nalazi kod Nemackih gradjana tako da im to ne bi bio problem jer preko noci mogu da oznace nekako novac i da objave kako od tad i tad vazi taj novac sa dodatnim zigom/znakom a ne stari.
biznis.269 cnenad, -> #134, ognjan
ŁŁŁ Inace trgovine su pune robe i zezamo se kako ce sada poceti ŁŁŁ da nam dolaze 'izbjeglice' iz Srbije. :)) Zato su ovde prazne, ali ce da Vam dodju uskoro "izbeglice iz Srbije koje su izbegle iz ......" (dopuniti po sopstvenoj volji), a nama nazad roba. Pa ce da bude menjaza. Steta sto ne moze da se igra tapke. :)))
biznis.268 cnenad, -> #143, sbrk
ŁŁŁ Imam je ja. Zanimljivo je da na ovoj novcanici nema serijskog ŁŁŁ broja ?! Pa cim stampaju novac na 5 mesta vise nemaju uvida u kolicinu, sto znaci da rade falsifikate ? Ova novcanica je po meni jedna od najlepsih koje su ikada uradjene kod nas. Steta sto ne vredi ko 10 DEM :((
biznis.271 astojkovic, -> #270, cnenad
>Interesuje me Vasa procena mogucnosti da Nemacka proglasi nevazecim novcem >sve DEM koje se nalaze van Nemacke zbog Jugoslavije i nase krize jer smo mi >jedina zemlja na svetu koja je uspela da devalvira marku. Ne kazu dzabe da >je kod nas 1DEM=3DEM. > >Naime primeceno je da (narocito oko ovih praznika) nasi ljudi na radu u >Nemackoj donose pune kese kovanica. Ako tamo razmene po 1000 DEM i donesu >to u kovanicama x broj radnika koji to donosi dobija se veliki iznos. Nemacka >ostaje bez istih i mora da ih ponovo iskuje sto pravi kod njih inflaciju. > >Vrlo mali deo kesa se nalazi kod Nemackih gradjana tako da im to ne bi bio >problem jer preko noci mogu da oznace nekako novac i da objave kako od tad >i tad vazi taj novac sa dodatnim zigom/znakom a ne stari. prijatelju, ja imam srce kao konj :) medjutim, nekog ekonomistu sa slabijim srcem tvoja poruka mogla bi, ladno, da ubije, toliko je u njoj neznanja. izvini, ali tako je. sale p.s. setih se ortaka koji je neki problem iz analize resio tako sto je obe strane jednacine pomnozio nulom
biznis.272 dejanr, -> #270, cnenad
>> Interesuje me Vasa procena mogucnosti da Nemacka proglasi nevazecim novcem >> sve DEM koje se nalaze van Nemacke zbog Jugoslavije i nase krize jer smo mi >> jedina zemlja na svetu koja je uspela da devalvira marku. Ne kazu dzabe da >> je kod nas 1DEM=3DEM. Nemoj brinuti o tome, mislim da su šanse da se nešto slično desi zanemarljive. Niti Nemačkoj smeta što se marke "izvoze" da bi u Jugoslaviji služile kao bonovi, niti je taj iznos u zbiru takav da bi, sve i kada bi joj smetalo, zbog toga i pomislila da napravi TAKAV lom kao što je zamena sopstvenog novca.
biznis.273 fric, -> #252, wizard
> Plate će biti smešno male, cene realne ali za narod > previsoke, moći ćeš da plaćaš jedino dinarima (koje ćeš da > dobiješ u banci Mislim da će država dolaziti do deviza (demovine) tako što će ('zbog male (ograničene) količine žive love, i pariteta 1:1') dozvoliti opticaj demovine. Cene, računi i potvrde o plaćanju (dakle uvek kad treba pljunuti lovu) će biti u dinarima, ali će se primati i marke (NoRMaLno) u istom iznosu. Superdinara će biti u opticaju tek za potkusuravanje (5 sdn, 1 sdn i < 1 sdn), a većih apoena će biti samo u teoriji. Da bi to opstalo, potrebno je zadržati kurs 1:1. Slobodna prodaja deviza će biti dozvoljena, ali niko neće imati dovoljno superdinara da kupuje veće količine. Stoga neće biti dilera jer neće biti ni potrebe za njima, pa neće biti ni uličnog kursa. Znači, u opticaju će biti superdinara u količini za koju država ima pokriće u devizama (beše 150 miliona dem), plus nepoznata količina demovine od koje će se deo polako (kroz poreze) prelivati u državni džep. Naravno, ovo je pure fiction, let's wait and see the fucktion :)
biznis.274 zormi, -> #246, dsoskic
*> Dosad je živela od realno skoro 70% poreza koje je na razne načine *> uzimala (najčešće obezvredjivanjem dinara) * * Do sada smo živeli u državi koja nije ni 1% mogla da živi od poreza, već * je živela od inflacije. Štampanjem novca je pokrivala svoje potrebe, što Štampanje novca mu dodje isto što i oporezivanje, s tim što oporezuje samo one koji imaju dinare, srazmerno količini koju imaju a zavisno od količine naštampanog novca u odnosu na onu u opticaju. Od nekih ekonomista sam čuo da je tako država do sada uzimala reda 70% od prihoda preduzeća. E sad, skoro svi su naučili lekciju da se brzo oslobadjaju dinara, pa se zato inflacija sve više zaletala jer je država morala da više štampa za istu dobit, a vrednost dinara u opticaju izražena u markama je sve više padala. Ovo "svi" znači od velikih društvenih firmi sa soc. direktorima pa do penzionera. Mislim da su ove mere ustvari iznudjene činjenicom da je dinar u praksi potpuno napušten i prešlo se na marku pa država skoro ništa ne može da uzme štampanjem dinara (osim penzionerima, školstvu, zdravstvu...). Pošto marke ne mogu da štampaju - lukavo su izmislili tvrdi dinar.
biznis.275 haevorn, -> #268, cnenad
// Ova novcanica je po meni jedna od najlepsih koje su ikada uradjene kod nas. Ona "dlakava" desetka na ček-papiru, bez broja i zaštite?
biznis.276 spantic, -> #263, vitez.koja
> 1. Onaj tip govori engleski _užasnim_ leskovačkim naglaskom. Ne mogu da > spojim takav jezik sa nekakvim obrazovanim međunarodnim ekspertom. žuo sam
biznis.277 .marko., -> #238, dejanr
-->> kroz sve sto se kaze. Sta ce neko moci da radi sa njima? Da li ce se i -->> dalje stampati "minus" dinari da bi se davale plate, a "superdinari" -->> biti konvertibilni i kupovati se za marke? To bi znacilo da je ceo -->> program zapravo nacin da se "izmisle" sitne marke, posto nema dovoljno -->> "markica" poreklom iz bundesbanke ;) Ja mislim da je i ovo samo nova velika prevara i pljacka. U poslednje vreme ulicni dileri (da ne kazem drzavni) mal te ne nisu imali posla jer se platni promet odvijao ili direktno u DEM ili preko cekova gradjana.To znaci da je glavni lopov poceo polako da ostaje bez novog priliva de- viza.Ovo sto najavljuju izmedju ostalog ima da bude i uzi- manje deviza preko banaka jer ce ljudi morati da menjaju marke za tkz. konvertibilne dinare.Sta ce se jos iz svega izroditi ostaje da vidimo ali mislim da je jedno sigurno, da je nesto dobro sigurno nije jer sta se do sad cekalo? Ljudi na vlasti su ostali isti a da od jedanput postanu dobrotvori to je ipak nemoguce.
biznis.278 dejanr, -> #275, haevorn
>> > Ova novcanica je po meni jedna od najlepsih koje su ikada uradjene kod >> > nas. >> >> Ona "dlakava" desetka na ček-papiru, bez broja i zaštite? Tačno je to što kažeš - to i nije prava novčanica nego bon, kao i sve ovo ostalo u poslednje vreme. Ali sam sklon da se složim sa cnenadom - sinoć dobih tu novčanicu od 10 dinara i meni lepo izgleda. žisto vizuelno. Ne umem baš precizno da objasnim zbog čega, nekako mi se sviđa kontrast, upadljiv je lik i baš odgovara novčanici. Možda je to i stvar ukusa, ali meni se sviđa. PS Ima li neko novčanicu od 100 dinara? Fali mi u kolekciji ;)
biznis.279 isekulovic,
Gleda li neko večerašnji Gnjavnik? Mi ovde raspravljamo da li će program uspeti ili ne, a večeras sam shvatio da nema šanse. Ljudi iz RTS su kupili za 3 dem na pijaci kovani novčić od 1 dinar koji je izašao za Novu godinu (i kojih je potrebno 200.000 komada za Politiku) i otišli u SIV da pitaju da li je to novi konvertibilni dinar. Naleteli su na Dr Avramovića i još nekog Mr koji nisu imali pojma šta je to. Oni su ih poveli kod viceguvernera NBJ koji je pogledao dinar i rekao da taj dinar sasvim sigurno nije kovan kod njih!!!!! NO COMMENT!
biznis.280 mikrom, -> #257, zsiz
▄─ Search for "Rudari" Replace with "Dva čoveka" Kako se radi o "Kosovki devojki" logičnije bi bilo Search for "Rudari" Replace with "Jedan čovek i jedna žena" :))
biznis.281 dejanr, -> #273, fric
>> Znači, u opticaju će biti superdinara u količini za koju država >> ima pokriće u devizama (beše 150 miliona dem), plus nepoznata >> količina demovine od koje će se deo polako (kroz poreze) prelivati >> u državni džep. Sve je to lepo zaokruženo, ali sledi pitanje: kako će se isplaćivati plate u "državnim" firmama? U superdinarima? U minusdinarima (koje zaista niko više neće primati, sem eventualno za hleb i mleko, možda struju i račune)? Večeras rekoše da program počinje sledećeg ponedeljka, da će se posle toga određivati dnevno kurs minusdinara prema superdinaru, i da minusdinari neće moći da se konvertuju u superdinare. Ako će plate biti u superdinarima (makar i delom), da li će država moći da porezima namakne toliko para da silnim onima koji se landraju po prinudnim odmorima da kakve-takve plate? Za prvo vreme, teško. Dakle, ostaje da ih ili otpusti/pošanje na "neplaćeni prinudni odmor" ili da naštampa još "malkice" superdinara. A tu bi onda bio kraj programa. Da, kažu da će apoeni biti u vrednosti 5, 10, 50 i 100 superdinara i da će za prvo vreme biti ovi bonovi/novčanice, kao sadašnji. Ako stvarno tako bude, ima da se 100 superdinara falsifikuje sve u 2^4! Sada je jedino što sprečava falsifikovanje novca to što ništa ne vredi :)
biznis.282 dejanr, -> #274, zormi
>> E sad, skoro svi su naučili lekciju da se brzo oslobadjaju dinara, pa >> se zato inflacija sve više zaletala jer je država morala da više štampa >> za istu dobit, a vrednost dinara u opticaju izražena u markama je sve >> više padala. Meni zapravo nije jasno sledeće: juče i prekjuče su stigle plate, u novim novčanicama od 10 miliona (zapravo, stare sa pečatom). Marka je odmah divljački skočila. Ljudi izlaze na ulicu, kupuju što pre marke. Dobro (tj. nije dobro, nego u smislu "tako je" :) Međutim, koliko primećujem marke više niko ne prodaje, jer se skoro sve plaća u markama, od pijace pa na dalje. Ako negde i trebaju dinari, to se plaća čekom, pa posle X dana pokriva minus sa nečije stare devizne štednje. Verujem da se dilerima prodaje jako malo maraka. Pitanje je: šta oni rade sa onim dinarima koje su juče uzeli od ljudi, dajući im po 5-10-20 ili koliko već maraka u zamenu? Daju banci, pa se to spali? Odakle su došle one marke koje su dileri dali ljudima za (sada već totalno) bezvredne novčanice? Da li je to država zapravo preko dilera delila plate u markama?
biznis.283 iboris, -> #270, cnenad
Pročitaj malo ranije diskusije, bilo je reči i o tome. Jednostavno: nema šanse !
biznis.285 dperkovic, -> #282, dejanr
Pitanje je: sta oni rade sa onim dinarima koje su juce uzeli od ljudi, dajuci im po 5-10-20 ili koliko vec maraka u zamenu? Daju banci, pa se to spali? Odakle su dosle one marke koje su dileri dali ljudima za (sada vec totalno) bezvredne novcanice? Da li je to drzava zapravo preko dilera delila plate u markama? ****** Tvoja pocetna pretpostavka da se minusdinari ne koriste je pogresna. Ljudi itekako menjaju marke za iste, samo sto se sada vise ne razmenjuje 10 ili vise maraka kao nekada, vec pola ili 1 marka. Sad ti pitas zasto bi to neko radio, a odgovor bi bio najobiicniji jogurt kod privatnika (na litru) koga prodaju za 1 DEM ili 3-8 litara za 1 DEM ako je prethodno promenis u dinare (cudno na prvi pogled, ali tako je) DejanP
biznis.286 jevta, -> #279, isekulovic
> iz RTS su kupili za 3 dem na pijaci kovani novčić od 1 dinar > koji je izašao za Novu godinu (i kojih je potrebno 200.000 > komada za Here is COMMENT To je metalni apoen planiran da se pusti u promet posle prethodne denominacije. Pošto u momentu denominacije ništa nije vredeo, nije ni puštan u promet. Novi, tzv. superdinar se neće štampati u metalnim, već samo u papirnim apoenima.
biznis.287 snemcev, -> #281, dejanr
>> Da, kažu da će apoeni biti u vrednosti 5, 10, 50 i 100 superdinara i >> da će za prvo vreme biti ovi bonovi/novčanice, kao sadašnji. Ako >> stvarno tako bude, ima da se 100 superdinara falsifikuje sve u 2^4! >> Sada je jedino što sprečava falsifikovanje novca to što ništa ne >> vredi :) Od ponedeljka se pušta u opticaj 0.10, 1, 5 i 10 super-YUD, a kasnije će se upotpunjavati apoenska struktura.
biznis.288 snemcev, -> #254, cdragan
>> Pušteni su u opticaj : >> >> 500.000 13.01.94. Cvijić >> 10.000.000 14.01.94. Andrić Koliko sam čuo, u opticaju je i 5,000,000.- YUD. Ima li neko informaciju o tome?
biznis.289 snemcev, -> #258, nemo
>> Compuserve -> Dow Jones >> MCIMail -> Dow Jones Retreival System Malo detaljnije?
biznis.290 snemcev,
Ovde (u Kikindi) se nešto govorka da će se takse za odlazak u inostranstvo povećati na 70 DEM po glavi i 150 DEM za kola. Any comment?
biznis.291 .marko., -> #274, zormi
-->> zdravstvu...). Posto marke ne mogu da stampaju - lukavo su izmislili -->> tvrdi dinar. Taman tako, ali kada ce pljacki doci kraj? :(((
biznis.292 dejanr, -> #290, snemcev
>> Ovde (u Kikindi) se nešto govorka da će se takse za odlazak u >> inostranstvo povećati na 70 DEM po glavi i 150 DEM za kola. Any comment? Pisalo je to juče u "Politici", ali i tamo u smislu "nagađanja". Ja mislim da će da rebnu prevoznike poprilično, a nešto ne verujem da će se toliko povećati doprinos "po glavi". Mada... ko zna
biznis.293 saricl, -> #270, cnenad
> Interesuje me Vasa procena mogucnosti da Nemacka proglasi nevazecim novcem > sve DEM koje se nalaze van Nemacke zbog Jugoslavije i nase krize jer smo mi Male sanse.Nismo mi jedini koji imamo povecu kolicinu DEM-ova van Nemacke.
biznis.294 iboris, -> #293, saricl
Ł Male sanse.Nismo mi jedini koji imamo povecu kolicinu DEM-ova van Ł Nemacke. U pravu si. Samo Japan ima nekoliko puta veću količinu DEM-ova.
biznis.295 vitez.koja, -> #218, dsoskic
#=> On je radio u Svetskoj Banci i jedino je njemu pisalo da je #=> profesor. žuh verziju da je on profesor (ekonomije) na nekom američkom univerzitetu i (je) da ima(o) platu 20.000 USD (što nije toliko bitno), ali je živeo tamo i vezu nema sa ovdašnjom 'situacijom' (što je jako bitno :( ). sk
biznis.296 saricl, -> #279, isekulovic
> NO COMMENT! Dakle da pojasnim:Pre ove novogodisnje denominacije bilo je receno da ce sa skidanjem devet nula jedna milijarda vredeti jedan dinar a da ce biti i stampan (stancovan) GVOZDENI novac. Dakle to je taj minus gvozdeni dinar koji nije stigao ni da udje u opticaj.
biznis.297 wizard, -> #273, fric
> Mislim da će država dolaziti do deviza (demovine) tako što će > ('zbog male (ograničene) količine žive love, i pariteta 1:1') > dozvoliti opticaj demovine. Ma neće dozvoliti, u tome je, mislim i suština. Navodno, postojala je ideja da se u jednoj štampariji u Crnoj Gori tajno štampaju marke (od strane naše države), međutim valjda su ukapirali da bi to ipak bilo suviše i sa njihove strane, pa su praktično, po meni, uveli "bon za marku". Dakle - markama nećeš moći da kupuješ, moraćeš da ih daš u banci za S(lobin)-dinar, pa onda sa njima u trgovinu. Naravno, u početku će biti moguće dati S-dinar i dobiti marke u banci, ali će se sigurno marke vremenom povlačiti iz opticaja u određene džepove, a mi ćemo ostati na kraju sa S-dinarom. Što bi rekao Lane Gutović, bar mu je format odgovarajući... ;) Ako posmatramo njihov program krajnje dobronamerno, mogli bi smo možda reći da je to pokušaj da se stabilizuje valuta u kome se umesto deviznih rezervi države kao zaleđine koristi devizna rezerva iz čarapa i slamarica građana, možda bi smo čak mogli da kažemo da je to pokušaj da se oslobodimo stare bezvredne valute koja i ovako neumitno propada, i da, postepeno i polako pređemo na novu, sa "realnom" podlogom, ali poznajući one koji program donose i posebno one koji treba da ga sprovode ne verujem da će bilo šta od toga uspeti, čak šta više - ne verujem da im je uopšte i cilj da uspeju.
biznis.298 darone, -> #254, cdragan
>> 500.000 13.01.94. Cvijić >> 10.000.000 14.01.94. Andrić Ne zaboravi pozadinu :)
biznis.299 darone, -> #278, dejanr
>> PS Ima li neko novčanicu od 100 dinara? Fali mi u kolekciji ;) Ja danas sretoh čekajući trolu na Slaviji tipa koji donosi svežnjić para, daje onoj što pravi hamburgere, i kaže "Daj mi za ovo sve što može". Ova pogleda one pare, a tamo pet šest novčanica od 100 dinara, ostale od 500.000. I mene bio blam da mu tražim stodinarke, šta da mu kažem? "E, izvini, ajd daj mi 100 dinara?" ;)
biznis.300 isekulovic, -> #286, jevta
>> To je metalni apoen planiran da se pusti u promet posle >> prethodne denominacije. Pošto u momentu denominacije ništa >> nije vredeo, nije ni puštan u promet. Pušten je u nekoj bednoj količini. Znao sam ja to, ali se pokazalo da viceguverner NBJ ne zna. E j* ga onda ako NBJ treba da bude kamen temeljac našem izvlačenju iz krize. >> Novi, tzv. superdinar se >> neće štampati u metalnim, već samo u papirnim apoenima. Štampaće se u svim (?) apoenima kao i nemačka marka. tj. 0.10, 1, 2, 5 u metalu. 5, 10, 20, 50, 100 u papiru. Tako je pisalo u novinama, novčanice od 0.01, 0.02, 0.05, 200, 500 i 1000 nisu pominjali.
biznis.301 dejanr, -> #297, wizard
>> Dakle - markama nećeš moći da kupuješ, moraćeš da ih daš u banci za >> S(lobin)-dinar, pa onda sa njima u trgovinu. Jock vala, i sad ne možeš da kupuješ za marku pa opet svi kupuju a i prodaju. Trebaće malo više vremena da neko poveruje u superdinar toliko da bi pretvorio bilo kakvu sumu veću od 10-tak maraka u njega. >> čak šta više - ne verujem da im je uopšte i cilj da uspeju. Na žalost, oko toga ćemo se lako složiti :((
biznis.302 iboris, -> #295, vitez.koja
Ł žuh verziju da je on profesor (ekonomije) na nekom američkom Ł univerzitetu i (je) da ima(o) platu 20.000 USD (što nije toliko bitno), Pa to je jaaaako bedna plata za jednog profesora.
biznis.303 haevorn, -> #302, iboris
// pa to je jaako bedna plata za jednog profesora. Da se ne radi opet o nekom "profesoru" a la Radmila Milentijević? :))