cadua.1djcorto,
Za samo 18 minuta emisija na NTV o proslonedeljnom CAD Forumu.
cadua.2.djn,
Da li ste gledali NTV Computer Weekly?
Kako Vam se dopada?
Meni je zao sto je o CAD Forumu bilo samo 18 min., ali ispraznila se baterija
na snimanju, pa je bilo problema sa pravljenjem priiloga. Bilo je malo
materijala za pokrivanje.
Npr. od nagradjennih je bio snimljen samo Bojan, ali sa isplazenim jezikom, pa
nismo hteli da uporopastimo coveka.
Bice bolje.
Imate li neki predlog za emisiju?
Dejan Sunderic (Vinca)
p.s.
Danas u sredu 3.5. je repriza prve emisije u 23h na NTV Studio B. Pogledajte,
pa nam javite vase misljenje.
Druga epizoda je u petak u 18h.
Djn
cadua.3djcorto,
Reprize emisije NTV Computer Weekly ce ici subotom u 13h. Repriza prve emisije
je bila u sredu, 3.5. u 23 h.
cadua.4djcorto,
>> Npr. od nagradjennih je bio snimljen samo Bojan, ali sa
>> isplazenim jezikom, pa nismo hteli da uporopastimo coveka.
:)))))))))))))))) Upropastio bi on vas :)))
Sjajna emisija, samo napred :)
cadua.5bobby.quyne,
Obavestavamo sve zainteresovane da je odstampan drugi broj casopisa
PRESEK, i da cemo krajem nedelje poceti da ga saljemo clanovima CADUA.
Takodje, gotove su clanske karte. podela clanskih karata i skupljanje
clanarine ce se odrzati u subotu, 20.05.1995. na starom mestu u Prote
Mateje 36.
cadua.6meda,
Informacija za ljude koji dolaze iz unutrasnjosti i posecuju halu
14. Mozete nabaviti knjige o AutoCAD13 i 3DS4.0 (oba su izdanja
americkog porekla i kostaju ozbiljno). Izdavac je NRP, uz
AutoCAD R13 ide disketa (i dosta materijala), a uz 3DS ide CD.
Forma materijala je inside tipa.
cadua.7nole,
>> knjige o AutoCAD13 i 3DS4.0 ... (ali kostaju ozbiljno)
Ne samo da kostaju ozbiljno nego bezobrazno preterano!
Cena ovih knjiga u inostranstvu je reda velicine 50$
a ovde kostaju oko 130 istih zelenih!!!!
cadua.8slazic,
konkretno doticna knjiga inside autocad 13 kosta
40 zelenih. ima 1500 strana i disketu bonus.
izdavac NRP.
cadua.9meda,
>> Takodje, gotove su clanske karte. podela clanskih karata i
>> skupljanje clanarine ce se odrzati u subotu, 20.05.1995. na
>> starom mestu u Prote Mateje 36.
Termin je pomeren za 27.05.1995. Vreme i mesto su isti.
Uzrok pomeranja je, sto uz najnoviji broj Presek-a saljemo i
neke materijale, pa je bitno da ih clanovi i zainteresovani
prime i pregledaju. A to nece biti moguce realizovati do
20.05.95.
Pozdrav
cadua.10mcgera,
Clanovi CADUA koji su promenili mesto boravista od trenutka kada su
svoje podatke dostavili u pristupnici ili prijavnom listu a zainteresovani
su da im "Presek" No2 stigne na kucnu adresu imaju prilike do sutra
u 6:00 da dostave izmenjene podatke.
Poruke slati u mail na user-e mcgera, slazic, meda ili zsiz.
Pozdrav
P.S. One primerke koji budu vraceni cemo pokusati da dostavimo na
adrese firme u kojima je doticna osoba bila zaposlena u trenutku
davanja podataka o sebi. Ako i ovaj pokusaj bude bezuspesan
odustajemo od daljeg slanja do trenutka kada se clan javi i
izjasni da je zainteresovan za "Presek" i ostavi adresu na koju
mu je moguce ubuduce dostavljati njegov primera,
P.S.II Ova poruka vazi i za one koji su samo popunili prijavni listi
nisu podneli rad na uvid Prijemnoj komisiji.
P.S.III Izvinite zbog gresaka u kucanju, bilo je 'on-line' :(
cadua.11sasap,
Hi!
imam jedan problem sa programom CHGREL. Kada se startuje izgleda
kao da je sve u redu, ali kada se selektuju crteži i pokrene njihova
konverzija iz jedne verzije u drugu on ništa ne uradi. Pokrene se
chgrele.exe uz odgovarajuce parametre, ali on nista ne uradi.
Inace program sam uzeo iz PC.USER.2 konferencije -poruka 9.532 i
arhiva sadrži sledeće:
Searching ZIP: CHGREL3.ZIP
Length Method Size Ratio Date Time CRC-32 Attr Name
------ ------ ----- ----- ---- ---- -------- ---- ----
118524 Implode 65572 45% 09-14-91 17:26 930be218 --w- CHGRELE.EXE
50105 Implode 27975 45% 09-08-91 20:29 0e35f14d --w- CHGRELI.EXE
1079 Implode 658 40% 09-18-91 08:45 13efacf1 --w- CHGREL.BAT
524 Implode 395 25% 09-08-91 22:52 fa9821b0 --w- CHGREL.MSG
6060 Implode 2890 53% 09-14-91 17:55 4c6dccca --w- CHGREL.DOC
------ ------ --- -------
176292 97490 45% 5
Da li je ovo sve što je potrebno da bi on ispravno radio?
Pokušao sam da demo model SHUTTLE.DWG prebacim iz r11 u r10 ali nikako
nije moglo.
Pozdrav, SAŠA
cadua.12obrada,
> imam jedan problem sa programom CHGREL. Kada se startuje izgleda
> kao da je sve u redu, ali kada se selektuju crtezi i pokrene njihova
> konverzija iz jedne verzije u drugu on nista ne uradi. Pokrene se
> chgrele.exe uz odgovarajuce parametre, ali on nista ne uradi.
Imas sve sto je potrebno da bi radio. Koliko se secam upustva
chgrele.exe se koristi za konverziju samo jednog crteza.
Podrazumevana konverzija je u verziju 10, pa ti parametri nisu
potrebni. Znaci kucas: "chgrele shuttle" i nista vise.
Za konverziju vise crteza startuj "chgreli.exe". Selektujes crteze
podesis parametre i uzivas :)
Kod tebe je verovatno greska u parametrima ili ti mozda izbacuje
poruku da ti je isteklo 30 dana za besplatno koriscenje programa.
cadua.13sasap,
> Podrazumevana konverzija je u verziju 10, pa ti parametri
> nisu potrebni. Znaci kucas: "chgrele shuttle" i nista
> vise.
>
> Za konverziju vise crteza startuj "chgreli.exe".
> Selektujes crteze podesis parametre i uzivas :)
>
> Kod tebe je verovatno greska u parametrima ili ti mozda
> izbacuje poruku da ti je isteklo 30 dana za besplatno
> koriscenje programa.
>
Probao sam i jedno i drugo, ali nista se ne desava. Bilo koji
parametar da otkucam iza CHGRELE, dobijam istu stvar - malo se pokrene
disk ali se nista konkrentno ne desi:
D:ĐACAD>chgrele shuttle
D:ĐACAD>chgrele lkkdslfghjghl
D:ĐACAD>
niti prijavljuje neku gresku, niti da je isteklo 30 dana za testiranje.
Bilo sta da otkucam on prihvati ali nista ne uradi, tj. crtez koji bi trebalo
da obradi ostaje netaknut.Mozda zahteva neku jacu masinu 386+...
Nego ako kod tebe ovaj program radi da li mogu da ti posaljem ovaj DWG da ga
prebacis u R10? (mada bi bilo bolje da proradi kod mene, ali kad vec nece..)
Pozdrav, SASA
cadua.14zsiz,
> imam jedan problem sa programom CHGREL. Kada se startuje izgleda
> kao da je sve u redu, ali kada se selektuju crteži i pokrene njihova
> konverzija iz jedne verzije u drugu on ništa ne uradi. Pokrene se
Treba promeniti datum sa DOS komandom: DATE i to na primer 20-09-1991.
Konverziju uradi iz komandne linije sa CHGRELE SHUTTLE.DWG.
Pozdrav.
cadua.15obrada,
> Nego ako kod tebe ovaj program radi da li mogu da ti posaljem ovaj DWG da ga
> prebacis u R10? (mada bi bilo bolje da proradi kod mene, ali kad vec nece..)
Posalji mi na mail da vidim o cemu se radi :)
cadua.16mcgera,
Novi broj biltena Asocijacije CAD korisnika - CADUA,
"Presek" No2 bi vec danas trebao da bude postom dostavljen
clanovima i simpatizerima.
cadua.17cpera,
->|Novi broj biltena Asocijacije CAD korisnika - CADUA,
->|"Presek" No2 bi vec danas trebao da bude postom dostavljen
->|clanovima i simpatizerima.
Zainteresovan sam da dobijem "Presek". Spadam u grupu
simpatizera pa me interesuju uslovi za dobijanje biltena (pretplata?).
Ako je ovo vec bilo izvinjavam se, u zadnje vreme nisam bas u mogucnosti
da pratim desavanja zbog ispita.
cadua.18meda,
>> Zainteresovan sam da dobijem "Presek". Spadam u grupu
Posalji mi tvoju adresu na medačsezam.co.yu (odnosno mail na
Sezam) i Presek ce ti ocas stici.
Pozdrav Meda
PS Set Net je svojom nepromisljenom odlukom iskljucio iz razmene
temu CADUA i pri tome iskljucio svoje korisnike (zaintresovane
za CAD) pristupu masi informacija vezanih za CAD. U toj odluci
je pobedio ego jednog od glavnih ljudi na Setnet-u, pri cemu se
nije vodilo racuna o korisnicima. Sezam, koliko me je Dejanr
obavestio, salje ove poruke, ali se tema ne distribuira kroz
Setnet zahvaljujuci odluci uprave Setneta. Nama stize dosta
primedbi na to, ali mi tu nista ne mozemo uciniti. U celoj
prici je bilo prljavog vesa, ali mi je zao, da jedan covek
(alenin) moze da vlada i upravlja odlukama Setnet-a.
Pogotovu uzevsi u obzir, sta je sa istog (Setneta-stiglo ovde
na Seazam).
Ja se ponovo zahvaljujem Predragu Supurovicu, koji je pokusao
da izgladi problem).
Sve se ovo desavalo davno, ali ako Setnet gaji iste ambicije
ovo je zalosno.
PSS Izvini sto idem preko tvoje poruke.
cadua.19bulaja,
**** new file ****
MSDOS - R:\MISC
----------------------
acadr13 a01 359567 AutoCAD release 13: DEMO verzija #1/4
acadr13 a02 359567 AutoCAD release 13: DEMO verzija #2/4
acadr13 a03 359637 AutoCAD release 13: DEMO verzija #3/4
acadr13 a04 279192 AutoCAD release 13: DEMO verzija #4/4
4 file(s) 1326 kb
Demo je dobijen posredstvom CADUA (thanks to meda), zahvaljujući firmi
OSA RI koja je zvanični distributer Autodesk programa. Ovih dana na
Sezamu će se naći još priloga na CAD temu (zahvaljujući istoj ekipi:),
a takođe će biti otvoren i novi direktorijum - R:\CAD.
cadua.21cpera,
Sa malim zakasnjenjem se zahvaljujem za poslati primerak
Preseka.
cadua.22djcorto,
>> Sa malim zakasnjenjem se zahvaljujem za poslati primerak
>> Preseka.
Presek (bilten CADUA za neupucene) je poslat svima koji su clanovi ili
simpatizeri.
Podsecam vas sve da pristupnice koje ste uz Presek dobili, ako ste
clanovi, sto pre popunite i posaljete ili donesete, a ni uplata
clanarine nije na odmet ;) Trebalo bi ovo obaviti sto pre, da se
izdavanje clanskih karata, i druge administrativne lepote ne bi i dalje
otezale
Broj 3 je u pripremi, kasni iz tehnickih razloga.
cadua.23sasap,
Hi!
Zbog izrade diplomskog rada (na mašinskom fakultetu) treba mi neka
knjiga iz oblasti konstruisanja pomoću računara (CAD). Pošto mi u biblioteci
traže tačan naziv knjige da bi mi rekli da li je imaju ili ne, molio bih
nekog ko zna naziv neke knjige iz ove oblasti da mi javi na MAIL (pošto ostale
verovatno ovo ne zanima, pa da neopterećujemo ovu konfereciju).
U obzir dolaze knjige na našem i engleskom jeziku. Ako neko ima neku
knjigu i ako je voljan da mi je ustupi na neko vreme, bio bih mu zahvalan ako
mi se javi na MAIL.
Pozdrav, SAŠA
cadua.24djcorto,
CADUA poziva sve clanove koji su primili drugi broj biltena Presek i uz
njega pristupnicu da popunjene pristupnice sa dve slike posalju ili
donesu na adresu CADUA. Takodje je potrebno da se PISMENO izjasnite da li
zelite i dalje da primate PRESEK.
Uz pristupnicu je potrebno uplatiti i 50 din na ime ovogodisnje
clanarine kako bi clanstvo bilo punopravno.
cadua.25djcorto,
Clanak iz Politike Ekspres ;)
REVOLT NA ARHITEKTONSKOM ZBOG ZABRANE UPOTREBE KOMPJUTERA NA KATEDRI ZA
PROJEKTOVANJE
RA^UNAR UBIJA "DU[U"
Arhitekta koji iz fajlova uzima gotove elemente nikad ne razvije ideju -
Kompjuter na kraju studija
Kada je krajem maja na oglasnoj tabli Arhitektonskog fakulteta osvanula Odluka
Katedre za projektovanje kojom se zabranjuje predaja rada iz sinteznog projekta
ura|ena na kompjuteru, mnogi vrsni studenti na{li su se u ~udu. Ne samo da im
je ostavljen rok od dvadesetak dan da preprave radove, po novim pravilima, za
koje im je trebalo i po {est meseci, ve} je u vazduhu ostao vakuum za budu}e
polemike na temu kompjuterizacije u arhitekturi.
[turo obja{njenje koje je na poslednjem predavanju propratilo ovu odluku bilop
je da se kod kompjuterskog rada ne razvija ruka i ideja. Pogo|eni studenti
druge, tre}e i ~etvrte godine, sa prosekom ve}im od osam, koji na Fakultetu
slove za najbolje hakere, priprisali su ovu zabranu ~ak nestru~nosti starijih
profesora.
-Tri godine radim samo na kompjuteru, pa me je odluka iznenadila. Obra}ao sam
se i dekanu i on mi je odluku objasnio pojavom projekata za koje se pouzdano
zna da ih nisu uradili studenti. Jednostavno, kupili su rad. - govori Neboj{a
Gli{i}, student ~etvrte godine, ina~e jedan od retkih koji je pristao da imenom
posvedo~i svoje nezadovoljstvo. Da ni svi profesori nisu bili za ovakav dekret
na pragu 21. veka, pokazuje i to da zabrana nije jednoglasno doneta. Mo~da i
zato {to je pro{le godine, te{kom mukom od Ministarstva prosvete Srbije,
dobijen Ra~unarski centar sa dvadesetak kompjutera.
Tuma~enje dekana Milana Rako~evi}a, koji izvinjenje ima smo za kratak rok
promene, odvodi ovu pri~u u neke dublje vode. Ovaj "lu~ono{a" kompjuterizacije
na Fakultetu ka`e da se odluka dugo valjala, jo{ od pojave prvih oglasa kojima
se za lepe pare studentima nudi "pomo}".
Svestan da onaj ko je platio ma{inu mo`e i ruku, dekan glavni razlog za
dono{enje dekreta ba{ na ovoj katedri, koja ina~e inicira otvaranje
eksperimentalnog odeljenja gde }e sa ra~unarima raditi samo najbolji, pravda
pojavom "sinteti~kih studenata", odnosno arhitekata koji uzimaju}i iz fajlova
gotove elemente nikad ne razviju ideju i onu umetni~ku i vajarsku crtu koja
krasi projektovanje rukom.
- Tek po{to i{kolujemo personu koja savlada tehniku dolazi ra~unar, kao
slobodna interpretacija i virtuozna stvarnost. Kompjuterizacija da, ali na
poslednjoj godini fakulteta. - kategori~an je dekan, koji se prise}a
svojihgostovanja po Americi. Tamo se mladi gledaju}i "Rat i mir", danas ~ude da
je to neko mogao da ispi{e rukom. Industijalizacija je ve} odnela svoj danak u
arhitekturi, tvrdi Rako~evi}, grade}i jednoli~ne, ru`ne fasade bez ma{te.
Prebrza kompjuterizacija u~ini}e isto.
ANTRFILE
SUROVA POUKA
Potpisnik odluke, prodekan za nastavu Branislav Stojanovi}, ina~e predava~ ba{
na "kapitalnom" predmetu sintezni projekat, ne ose}a se ni malo prozvanim, iako
za sebe ka`e da ne poznaje dobro ra~unare.
- Nismo gra|evinci. Projektovanje je misaoni proces. Umetanje gotovih predmeta,
neba, zelenila, boje, sve ono {to jedan komjuterski rad ~ini lep{im i lak{im,
ako se nastavi ovaj trend, u~ini}e da se i kasete uskoro prodaju po kioscima, a
onda je na{a profesija mrtva. - veli Stojanovi}
Svako pore|enje sa "hakerima" u svetu je, po njemu, neozbiljno, jer na{e
arhitekte ~eka surova stvarnost. Prepu{teni sebi i kojekakvim preduzima~ima,
bez mogu}nosti da se svi zaposle u gra|evinskim gigantima, nastavlja prodekan,
pre`ive}e samo oni koji su prethodno dobro uve`bali ruku i papir.
Any comments ?
cadua.26djuk,
><> REVOLT NA ARHITEKTONSKOM ZBOG ZABRANE UPOTREBE KOMPJUTERA NA KATEDRI ZA
><> PROJEKTOVANJE
Što reče jedan moj drugar, da bismo znali na osnovu čega dižemo svoj
glas protiv, moramo imati tačan tekst obaveštenja o zabrani.
-------------------------------------------------------------------------------
SINTEZNI PROJEKAT I-II-III
OBAVEŠTENJE
Obaveštavaju se studenti da je Katedra za projektovanje, u dogovoru sa
Prodekanom za nastavu, na svojoj sednici 22.05.1995. donela sledeću odluku :
Svi grafički prilozi projektnog elaborata ( koji se predaje 16.06.1995. )
navedeni u programu kao obavezni,moraju se prezentirati BEZ UPOTREBE RAžUNARA.
Izuzetak je prostorni model solitera ( Sintezni III ), koji se može umesto u
vidu makete, predati kao grafički prilog urađen na računaru, ali uz sledeća
ograničenja :
- da je minimum A3 formata, i
- da simulira maketu ( u redukovanoj gami boja, bez primenjenih
materijala i pozadine ).
Beograd Prodekan za nastavu
24.05.1995. Doc. Branislav Stojanović
------------------------------------------------------------------------------
Izgleda da zabrana ima različit tretman od studija do studija. Znam za bar
jedan slučaj uspešne predaje rada na računaru, ali isto tako i za izričito
zahtevanje poštovanja ove zabrane u drugim studijima. Znači, studenti zavise
od pojedinačne dobre volje nastavnika i od njihovog ličnog odnosa prema
upotrebi računarske tehnike u prezentaciji arhitektonskih projekata.
Đorđe
cadua.27bajind,
> Clanak iz Politike Ekspres ;)
Molim autora citirane poruke da se, kao predsednik CADUA, raspita kod
ostalih clanova Uprave o njihovom stavu povodom ove (u Expresu opisane)
pojave. Naime, ja mislim da bi CADUA trebalo da zvanicno reaguje preko
javnih medija. Jeste da se pojava tice samo arhitekata, ali primer
moze postati zarazan :( Ono o meccki i kucci... A valjda nesto pise
i u Statutu.
Dakle, ocekujemo stav Uprave (za koji dan) :)
Da "pojasnim" :O Na prestonickom Univerzitetu studentima se zabranjuje
upotreba racunara. Ovo se dogadja na pragu 21. veka u Evropi!
cadua.28djuk,
Skrećem pažnju svima na interesantan text u temi Civilizacija.Umetnost
poruka 5.57 autor random. Ima delova koji se na zanimljiv način nadovezuju na
našu priču o upotrebi računara. Zamolio sam randoma da taj deo prenese ovamo,
pa možete i da sačekate malo dok on to ne obavi. Za nestrpljive, co j civ ...
Đorđe
cadua.29meda,
CADUA pocinje sa slanjem svog biltena, PRESEK u temu. Prvi broj
~asopisa je promovisan 02.03.1995. Na redu je prvi broj biltena
koji je izasao na 12 strana (poslednja strana je prostor za
sponzore). Uz ovu poruku vam prenosimo strane 1-5, sa sledecim
sadrzajem:
-Re~ Urednika
-Ja sam 13, pa {ta?
U rubrici "Prvi Utisci" prvi u zemlji donosimo prikaz najnovije
verzije AutoCAD-a
-[ta je novo
Hardverske i softverske CAD novosti iz zemlje i sveta
-Softdesk AutoArchitect R12.03
za arhitekte donosimo prikaz ovog izuzetnog projektantskog alata
-MECHSLIDE 4.2
kona~no jedan pravi ma{inski dodatak za AutoCAD
Re~ Urednika
^asopis koji imate pred sobom je PRESEK, bilten asocijacije CAD
korisnika - CADUA. Izlazi}e dvomese~no, i bavi}e se informacijama
iz oblasti projektovanja i konstruisanja ra~unarom i primenom
ra~unara u proizvodnji. Pokriva}e problematiku iz svih
in`injerskih struka (ma{instva, gra|evine, elektrotehnike i
tehnologije), kao i oblasti arihtekture, dizajna i animacije uz
pomo} ra~unara.
Potreba izla`enja jednog ovakvog ~asopisa se nama u CADUA
nametnula sama po sebi. Naime, osim informisanja ~lanstva, koje
se nalazi u nekoliko gradova u Jugoslaviji, smatrali smo da smo
obavezni da, kao udru`enje profesionalaca, pokrijemo prazninu u
informisanju koja u ovoj oblasti postoji kod nas.
CADUA je udru`enje profesionalaca (uglavnom in`injera, arhitekata
i tehni~ara) koji u svom poslu svakodnevno koriste CAD programe.
Osim gore navedenih, u CADUA-u su u~lanjeni i dizajneri koji se
bave 3D vizuelizacijom i animacijom.
cadua.31random,
ok :) stize pastiran tekst iz winworda (zao mi je zbog kvaka)
Tekst je iz 2.akceleratora.
Ako se neko interesuje za stampani primerak ostavite mi poruku.
Takodje mislim da je idiotski zabranjivati 'bilo kakve alate pri
projektovanju'. To me podseca na srednji vek i na vlast netalentovanih, da bi
sprecili svoj sopstveni pad...ALi videce se...:)
spremni:
Trevor Bodi
kritičar i istoričar arhitekture
intervju u Oro Pretu
SJW i IK, novembar 1994.
ľZanimaju me indirektni načini na koji može da se kritikuje arhitektura.
Klasična zapadna tradicija kritike u časopisima i novinama ne postoji u svim
delovima sveta. Ovde u Brazilu ne postoji arhitektonska kritika za Belo
Horizonte. Neka vrsta časopisa ili slično. To se radi na neki drugi način. Kada
sam bio u Moskvi upoznao sam Slavu Glaziševa, koji je vrlo interesantna osoba.
On je imao isti problem. Bio je kritičar, i to vrlo dobar, vrlo pametan, vrlo
perspektivan, bio je u vrhu zapadne sovjetske arhitekture, čak i pre deset
godina. On mi je rekao da izazov za arhitektonsku kritiku u Istočnoj Evropi
predstavlja pronalaženje indirektnih načina kritike. Njegov način se sastojao u
ponovnom pisanju istorijskih knjiga. Kroz kratke zapise bilo je moguće izmeniti
živote. Drugim rečima on se vraćao u prošlost i govorio "Ovo je sranje", "Ovo
se zaista dogodilo". Prateći pravce tradicionalnog projektovanja dolazio je do
situacija u kojima je postojalo i ovo i ono. Dok su njegova istraživanja
govorila o situacijama iz 20'ih, 30'ih i 40'ih, ona su se odnosila na Rusiju
danas. Rekako mi je "Mogao sam da pišem" jer su knjige bile slobodnije od
časopisa i novina. Kada sam bio tamo 1988. godine, nije postojala
arhitekotonska kritika. Postojali su mali slabo čitani intelektualni časopisi u
kojima je bilo komentara o arhitekturi. On je mislio da je trebalo naći neki
novi način da se prenese poruka. Isotvremeno u Mađarskoj sam prošle godine
upoznao neke vrlo interesantne ljude koji rade arhitektonsku kritiku za
televiziju. Oni potpuno zaobilaze medij štampe. To je vrlo u duhu Maršala
Mekluana. Način na koji oni prave elektronsku kritiku je Mekluanovska vrsta
kritike. Ali to je televizija, a ljudi su čudni na televiziji i zbog toga: "Ne
uzbuđujte se gospodine Arhitekta, ne brinite zbog kritike, to je samo
televizija."
ľIma li to nekog uticaja na...
ľO tome ne mogu ništa da kažem. Mislim, nikada nisam živeo u Mađarskoj i nemam
pojma. Nikada nisam ništa radio o mađarskim arhitektama. Sve što znam je, na
primer, da su oni bili u žikagu 1992. godine na UIA konferenciji. Tamo je bila
cela ekipa: tonac, kamerman, producent i scenarista. žetvorici ljudi bilo je
plaćeno da dođu da intervjuišu ljude poput mene. I tako bio sam intervjuisan za
emisiju u Budimpešti. čeleli su da zapadni kritičar nešto ispriča. Ispalo je
vrlo neobično jer sam ranije mislio da je televizija poslednje mesto gde može
da se čuje arhitektonska kritika. Sada mislim da je jako važno da se ne
vezujemo za britanski ili američki model kritike sa početka veka. Mislim, zašto
da ne? Zbog čega ne bi imali arhitektonsku kritiku otpevanu u pesmi, u
pop-pesmi Ili zbog čega je ne bi imali u mojoj kompjuterskoj bazi podataka?
Priključite se i uđete u nju. Već sada postoji virtuelni kritički časopis na
kompjuteru. Ljudi koji su ranije štampali arhitektonske časopise, vrlo dobri
izdavači arhitektonske literature u Nju Jorku, sada su napravili elektronsku
verziju jer su shvatili da ona tu još uvek ne postoji. Oni rade tako što zovu
ljude poput mene i traže od njih članak za virtuelnu biblioteku. Zatim se od
njih mogu tražiti komentari za isti članak. OK! To je ludo! To je kao osinjak.
Ose iz cyberľprostora te pronađu. BBBeeeeeaaazzzzzzzz-jjjjjjjjjjjjoouuumm!
Okome se na tebe i sve imaju po pedeset komentara na tvoj članak. Iz čitavog
sveta. Iz Finske, ma ni sam ne znaš odakle sve ne. Niti oni znaju odakle ja
dolazim. Tako radi virtuelni arhitektonski časopis. To je u stvari vrlo
zanimljiva mogućnost za mesta kao što je Istočna Evropa, koja nemaju
konvencionalnu arhitektonsku kritiku ß la France, ß la Italia, ß la Engleska.
Mogla bi mnogo bolju kritiku da izgradi putem virtuelnog časopisa. Kako se
stvari sada razvijaju postaje sve lakše i da se slike unose u bazu podataka. Ne
samo reči. Unutra mogu da se unesu i slike i video. Postoji video niske
rezolucije i ja tako mogu da svoj intervju sa čoao Dinizom iz Belo Horizontea
unesem u video ekvivalent, vi možete da se priključite u Beogradu i da tamo
dobijete intervju sa čoaom, kao i planove nekoliko projekata. Možete da ih
sačuvate, možete da dobijete izvođačke crteže, možete da dobijete detalje i da
sve to imate na vašem fajlu u Beogradu. Za pet sekundi imaćete i arhitekturu i
moju kritiku. Mislim da je to vrlo zanimljiva mogućnost za kritiku.
ľDa li je to posebna mreža ili...
ľOna već postoji. Samo treba da znate "gde da odete". Počela je da radi pre
nekoliko meseci. U tome je budućnost. Shvatate li me? Kada svi budu na
Internetu, sve će se dogoditi veoma brzo. Za godinu dana desile su se
neverovatne promene u Severnoj Americi. Sada je sve to besplatno. Događa se
čudesna anarhija. Možemo da razgovaramo, direktno, i da niko ništa ne plaća.
Jednom kad uđemo u sistem postaje svejedno da li je to Beograd ili Okland ili
Otava. Svi smo u istom virtuelnom prostoru.
ľDa li postoje sličnosti između virtuelnog prostora i...
ľZanimljivo je uporediti ikone virtuelnog prostora i ikone sa ikonostasa. Ideja
skidanja ikona sa zida i pronošenja kroz grad da bi je na kraju procesije
vratili na zid, predstavlja jednu vrstu virtuelne memorije. To je izmerljiva
memorija. Ikona može biti dvosmislena i to je takozvana "dupla ikona". Dupla
ikona je istovremeno ikona sa ikonostasa i ikona sa Mekintoš kompjutera. Ako
dva puta "klikneš" na ikonu, pojavljuje se slika. Ono što mislim da je
zanimljivo je da je Srbija u prilici da preskače sa ikone na ikonu, bez ičega
između. Zašto bi vi morali da imate novinsku kritiku? Zašto bi vam bili
potrebni časopisi? Zašto ne bi "preskočili sa jedne na drugu ikonu". Drugim
rečima, zašto ne bi odmah preskočili sa tradicionalne na elektronsku kulturu.
ľKako Internet i ostale vrste virtuelnih sistema, koji zapravo imaju ograničena
svojstva, utiču na pojavnost...
ľPisac kome se svi ponovo vraćaju, nakon što je deset ili dvadeset godina bio
zaboravljen je Maršal Mekluan. Značaj MMľa je ogroman. To svojevremeno niko
nije mogao da shvati. On je bio prvi POP intelektualac. On je bio TV
intelektualac. Svi na svestu su znali ko je MM. Ako se sećate scene iz filma
"Eni Hol", Vudi Alena, u kojoj oni čekaju da počne film, neki samoubeđeni
kvaziľintelektualni seronja u redu govori o tome kako taj film predstavlja
ideje MMľa. Tada se pojavljuje pravi MM, zaista on, stvarna ličnost i kaže: "Ja
sam sluĺI╚Ěo Maršal Mekluan i ti nemaš jebenog pojma o čemu govoriš." To je
jedan sjajan trenutak jer predstavlja metaľtrenutak. To je sirovi
postmodernistički trenutak. MM igrajući sam sebe nekome govori da je on potpuno
pogrešno shvatio njegove teorije. Dakle MM se ponovo vraća, pošto su ga
akademičari odbacili jer je bio suviše popularan. Svi su na televiziji govorili
o MMľu. Magazini Tajm i Lajf su pisali o MMľu. Po definiciji, svako ko je o
njemu govorio morao je biti glup. To je ona vrsta konzervativne akademske
reakcije: "Ako je neko popularan onda mora da je loš" i sa druge strane: "Ako
je neko tajanstven, mora da je dobar." Tako je MM pao u nemilost. MM je iz mog
grada, Edmuntona u Kanadi, u Zapadnoj Kanadi, u pampasima Kanade, u "Belo
Horizonteu" Kanade. To mesto je jako daleko od svega. Geografska širina 53
sever. Na kraju sveta. Dalje više nema gradova. Od mog grada do Severnog pola
nema ničega. To je kao Sibir. MM je odrastao u takvom gradu. Zanimanje za
medije, za časopise, za radio, a kasnije i televiziju, kod njega se pojavilo
upravo zbog toga što nije živeo u centru, u metropoli, već na ivici. Ukoliko
ste u centru ne možete da razumete njegovu moć jer ste potpuno u njoj. Sa ivice
sve može da se razume. Mislim da je to prednost koju imaju Edmunton ili
Beograd. Rast MMľa je bilo nemoguće sprečiti. Edmunton je mesto gde su živeli
samo konzumenti kulture, a ne njeni stvaraoci. žasopisi, filmovi, radio,
muzika, umetnost, sve je dolazilo od nekuda. Nije bilo mogućnosti za stvaranje
izvorne kulture. MM je govorio da je to savršeno mesto gde može da se shvati
snaga predrasuda, predrasuda o medijima. Drugim rečima, da se shvati kako način
prenošenja informacija može da utiče na njihovo razumevanje. Mislim da je to
jako zanimljiva ideja, jer se sada nalazimo u istoj situaciji. Mesta gde je
teško uključiti se na Internet su verovatno najbolja mesta gde se može shvatiti
suština Interneta. U severnoj Americi su velike korporacije upravo otkrile
Internet. Sada su svuda na mreži veliki "trgovački centri". Možete kupiti
nameštaj preko mreže. Možete da se bavite seksom preko mreže. Priljučite se,
opišete kakvu bi devojku želeli i ona se pojavi na vašim vratima za dva sata.
Sve uz pomoć virtuelnog Interneta. Prava devojka! Samo ubacite broj vaše
kreditne kartice, bilo koje, American Express, Visa, Mastercard, "bum",
"povraćaj kartice", "bum", "ok". Dva sata kasnije eto je pred vašim vratima.
Možete da dobijete šta god želite. Kod nas se to već razvilo i zato mislim da
će ivice Interneta biti mnogo zanimljiva mesta. Postoji časopis koji se zove
Wired iz San Franciska. Guru tog časopisa je MM. U svakom broju uzimaju neki
citat MMľa. To je časopis cyberľprostora, cyberľkulture. On ne govori o tome
šta je softver, šta je hardver, to je dosadno. To je za drkadžije, dečake sa
bubuljicama. To više nikoga ne zanima. Wired je neverovatan časopis zbog toga
što se u njemu govori o kompjuterskoj kulturi, zlatnoj kulturi koja se razvija
jer postoje kompjuteri, CDľrom, Internet i slično. Wired je istovremeno vrlo
mudar i vrlo komercijalan časopis. Poslednjih pet godina to je najpopularniji
časopis u Svernoj Americi. Počeli su od nule i stigli do tiraža od 200000 po
broju. Veoma su dobri jer se bave temama kao što je "Sloboda u Internetu".
žitao sam jedan interesantan članak "Sad je džabe!", koji govori o tome da
korporacije žele da preuzmu Internet i počnu da naplaćuju usluge. Uzmimo na
primer vaš tekst koji bi pročitao u vašem magazinu i ukoliko vi želite da mi
pošaljete sažetak ili tekst na srpskom preko Interneta, to je sada veoma lako,
"bum!" Ali doći će vreme kada će korporacije želeti da to naplate jer se boje
anarhije. Kada se već sve ostalo naplaćuje, pisma, telefon, faks, zar se može
dozvoliti da informacije slobodno teku planetom. To ih veoma uznemirava.
ľTu se postavlja pitanje ko će kontrolisati...
ľTačno. To je budućnost Interneta. Korporacije žele da kontrolišu što veći deo
mreže, a sa druge strane postoje kompjuterski anarhisti koji se bore protiv
njih. U tome se koriste legalnim sredstvima. Osnovali su Electronic Freedom
fondaciju koja naplaćuje taksu za Internet kako korporacije ne bi kao argument
za preuzimanje mreže koristili to što je ona sada besplatna. Fondacija se bori
na sudu da sačuva slobodu Interneta, da ne bi dozvolili da se pretvori u
telefonski sistem koji je privatan, a stvara neverovatan profit. Zanimljiva je
ta politička borba u cyberľkulturi za koju ne znamo gde će nas odvesti. Ukoliko
korporacije potpuno preuzmu Internet, mreža će postati zatvorena i prestaće da
bude anarhističko oruđe. žasopis Wired je izdao listu najviše korištenih baza
podataka. Među prvih deset, pet se bave seksom, tri se bave serijskim ubicama,
a dve trgovinom. Baze podataka sa tehničkim informacijama su daleko na dnu
liste. Neki ljudi su zabrinuti zbog toga, ali ja mislim da je to divno. Treba
dozvoliti ljudima da se uključuju na sve što požele. Ukoliko žele da pričaju o
sadoľmazoľseksu to je savršena forma u doba SIDE...
Da li znate za "MUD", Multiple User Dungeon (tamnica za više korisnika)? Ideja
potiče od igara mašte kao što je Tolkinov "Gospodar prstenova", koje su se
igrale svuda na svetu. Više igrača igraju istovremeno. Jedan može da bude u
Francuskoj, drugi u Zimbabveu, treći u Riju i svi mogu da igraju istu igru.
Danas se to ne odnosi samo na igre, već na bilo koju vrstu simultanog
okupljanja u cyberľprostoru. Kada bi se ovaj naš razgovor odvijao u
cyberľprostoru umesto na kasetofonu, zvao bi se "MUD". Svi bismo bili u istoj
tamnici. "MUD" je vrlo zanimljiv. To jako brine neke ljude, poput dobrih očeva,
hrišćanskih očeva, koji vode računa o tome da li se takva stvar koristi za seks
i slično. Oni smatraju da je to zloupotreba cyberľprostora. Ne znam, ja sam
dovoljno anarhičan i mislim da je to jako dobro. Zašto da ne? Zašto to
ograničavati? Ono što mene brine je da su dve baze podataka od prvih deset na
listi trgovačke usluge. Tu može da bude i po pet hiljada stranica elektronskih
ilustracija među kojima možete da pronađete savršenu stvar koju ste oduvek
želeli: "hardľreturn, creditľcard", i evo je. To je zastrašujuće. To je vrsta
cyberľseks bolesti. Postoji interesantna fraza "Teleľdildonika". "Dildo" je
plastični penis. "Tele" je od telekomunikacija. "Tele"+"dildo",
telekomunikacija se vezuje sa plastičnim penisom. Teleľdildonika je vrsta
umetnosti virtuelnog seksa u cyberľprostoru. žitava oblast virtuelnog
cyberľseksa se vrlo "prirodno" razvila. Ko je mogao da pretpostavi onda kada je
uveden Internet da će se najviše upotrebljavati za seksualno zadovoljavanje
ljudi koji su suviše uplašeni ili su ograničeni polnim bolestima. Oni su kroz
Internet stekli hrabrost da rade sve ono što bi u stvarnosti želeli da rade sa
drugim ljudima. U erotskim fantazijama čovek može da radi šta god hoće. Bilo
koju vrstu perverzije. Cyberľseks je takođe fantazija, a uz to nudi i siguran
seks. MM je govorio o neočekivanim efektima tehnologije. Neke stvari su mogle
da se predvide, a neke nisu. Jedan od nepredvidljivih efekata CADľa je da su
arhitekti istovremeno na celom svetu počeli da se zanimaju za organske i
amorfne forme. Zanimljivo je da smo kada su se kompjuteri prvi put pojavili
bili zabrinuti da će svi početi da prave statične strukture koje će izgledati
poput voštanih likova bez duha. Ono što se dogodilo je da je alat dozvolio, dao
mogućnost da se napravi bilo kakva forma. Zanimljiva je stvar i kada se govori
o građevinskoj industriji. Ukoliko ste preduzimač i postavljate pet ili šest
različitih pozicija da bi odredili pravac zida nekog parkirališta, potpuno vam
je svejedno da li je prav ili zakrivljen. Zakrivljeni je 5% skuplji. Ja danas
mislim da je najveći otpor razvoju arhitekture pružao alat za crtanje.
Pravougaona mreža modernista proizašla je iz upotrebe paralelľlenjira. Kada se
pojavio alat koji je omogućio uglove 60, 45, 30 stepeni i obrnuto, do nekih
rešenja se lako dolazilo, pa su svi arhitekti 60ľih i 70ľih godina imali
smaknute uglove od 45 stepeni. Danas možete nacrtati bilo koju vrstu amorfne
forme i krivine. Samo je 40 nanosekundi više vremena potrebno kompjuteru da
sračuna složenu formu nego običnu "kutiju". Ako arhitekti žele amorfnu formu
sada imaju mogućnosti za to. Svi od Zahe Hadid pa do koga god hoćete sada rade
pomoću kompjutera. Ne znam šta su vama govorili, ali mene su u arhitektonskoj
školi učili da se većina građevinskog materijala, kao što su čelik i drvo
dobijaju linijskim procesima, seku se na ravne delove, koji se sklapaju u
"kutiju". To je bila ideologija. Danas to svakako nije više toliko bitno.
Mogućnost za dobijanje drugačijih formi je nepredviđeni efekat CAD tehnologije.
Pre deset godina kada smo počeli da koristimo kompjutere izgledalo nam je da će
oni praviti dosadne i ponavljajuće strukture. U stvari oni su nam omogućili da
se uradi Vitra stanica Zahe Hadid, Jevrejski muzej u Berlinu Danijela
Libskinda, aerodrom Stansted itd. Oni su omogućili nešto potpuno drugačije od
onoga što smo mislili da će se dogoditi. Mislim da je sada trenutak kada
arhitekti treba da podignu svoja dupeta i da se suoče sa novom tehnologijom.
Mnogi od nas su još uvek zaglavljeni u "ozbiljnosti" XIX veka: želeli bismo da
budemo slikari, da budemo lepi, da budemo boemi, da činimo kreativna dela i
slično. Za to vreme svet nas prestiže. Boli ga dupe za sve to. Mi bismo hteli
da budemo kao umetnici koji pate, koji imaju tuberkolozu, koji umiru u nekom
potkrovlju u Parizu, kojima je potreban neko da vodi brigu o njima. Nikoga se
to više ne tiče, niko neće da vodi brigu o nama. Postoji još jedan nepredviđeni
efekat tehnologije. Svi novi softver paketi su začuđujuće arhitektonični.
Windows! Šta je Windows? Window je prozor, deo zgrade. Vizuelna metafora koja
se koristi su: prozori. Korišćenje arhitektonskih metafora je osnovna
pretpostavka softvera. U mnogim bazam podataka, u mnogim kompleksnim
programima, vi se uključite, klik, i pred vama se pojavi arhitektura. Koristite
prostorije, pred vama je slika sobe, kliknete na sliku. Postoji i prostorna
organizacija pomoćnih alata za informacije. Metafora koja se koristi je
arhitektonska jer je arhitektura najkompleksniji informativni sistem za koji
većina ljudi zna, bilo da su arhitekti ili ne. Arhitektonske i urbanističke
snage već postoje u cyberľprostoru. Ljudi imaju predrasude o arhitektonskom i
urbanističkom načinu predstavljanja ideja, pa to ne vide. Dok se bave
računovodstvom, dok pokušavaju da uplate porez preko kompjutera, oni koriste
arhitektonski način predstavljanja. Sve izgleda kao velika zgrada u koju
ulazite kroz ulazna vrata gde vas primaju, a zatim iz prijemne prostorije idete
niz hodnik u prostoriju za računovodstvo. Tu vam pokažu ikonu na slici na
ekranu da bi znali gde se nalazite. Najgora stvar sa softverom je što u njemu
možete da se igubite. Da nemate pojma gde se nalazite. Neki ljudi mogu da
znaju, ali ja ne. Kao korisnik sam potpuno zbunjen. Potrebno mi je pet puta da
"kliknem", da bi shvatio gde sam.
ľKorišćenje i ulaženje...
ľTačno. Enter je arhitektonska fraza. Ona je ključna za komunikaciju između
"prostorija". Postoje još i "paneli", "zavese", "ogledala"... Vrlo je zanimljiv
način na koji je arhitektura obnovljena u cyberľprostoru. Ko je to mogao da
predvidi? Pre su svi mislili da će kompjuteri predstavljati kraj arhitekture.
Mislilo se da će mašine, koje su mnogo bolje od nas, zameniti arhitekte. Kada
unesemo sve tehničke pojedinosti, kada unesemo najbolje estetske proporcijske
sisteme bilo koje kulture, da će mašine onda zameniti nas. Ironično je da
sistem deluje potpuno suprotno. Arhitektura nikada nije bila prisutnija nego
što je sada u virtelnom prostoru. Sve zbog toga što, i dok živimo u stvarnom
prostoru u glavi imamo svoj softver. Mi smo kodirani. Mi smo programirani
gradom i zgradama. Svako ljudsko biće je programirano i ima softver u sebi. Ta
ogromna i moćna predubeđenja pisci programa koriste kada nam daju "puteve". To
je kao mapa ili plan grada.
ľKako se globalni kompjuterski sistem odnosi prema...
ľMM i za to ima odgovor. On dokazuje da je tehnologija u suštini
decentralistička. Ako posmatrate pad Sovjetskog saveza videćete da su tome
najviše doprineli faks i fotokopir mašine. Staljinističke laži u vreme
kompjutera više nisu mogle da se održe. To su i Sovjeti shvatili pa su kočili
razvoj personalnih kompjutera, dokle god su mogli, jer su znali da će
decentralizacija informacija dovesti do decentralizacije moći. Bez kontrole
centralnog kompjutera na Moskovskom univerzitetu ostale informacije bi se
pojavljivale na raznim mestima. Tehnologija je u stvari začujuće
decentralistička. To i jeste ideja personalnih kompjutera. I toga se postojeće
vlasti boje. To pokazuje pomenuta borba za Internet. Borba za Internet se vodi
između anarhičnih decentralista koji govore: "čelimo da mreža bude slobodna. Ne
dirajte je.", protiv interesa korporacija koje žele da centralizuju, naplaćuju
i tako budu sigurni da će mrežu koristiti samo ljudi koji imaju novca. Odvija
se virtuelni rat. Hladni rat je bio prvi svetski virtuelni rat. Postmoderno
doba otpočinje sa hladnim ratom jer je to bio simbolični, a ne stvarni rat.
Bilo je to ovako. Jedni su govorili: "Evo ti ovaj moj simbol.", a drugi su
odgovarali: "Evo tebi Berlinski zid." Onda su ovi opet na to odgovorili nečim
trećim, a kao odgovor vratio im se "Sputnik". Zatim su ovi poslali "Merkuri",
kao simbol. Sve je to bio virtuelni rat. Nigde se nije ratovalo. Niko nije bio
ubijen. Ali je to koštalo milijarde dolara, ljudi su prolazili kroz noćne more
kroz trideset godina. Hladan rat označava početak postmodernizma. Postoje neke
stvari koje su po definiciji postmoderne: Hladni rat, Madona, cyberľprostor.
Dobra klopa...
:)
cadua.33djcorto,
>> :)
:) Bravo :)
cadua.34meda,
Mojom greskom je doslo do "presecanja" teksta. Izvinjavam se i
ovog puta saljem strane 1-5 u potpunosti, sa sledecim sadrzajem:
-Re~ Urednika
-Ja sam 13, pa {ta?
U rubrici "Prvi Utisci" prvi u zemlji donosimo prikaz
najnovije verzije AutoCAD-a
-[ta je novo
Hardverske i softverske CAD novosti iz zemlje i sveta
-Softdesk AutoArchitect R12.03
za arhitekte donosimo prikaz ovog izuzetnog projektantskog
alata
-MECHSLIDE 4.2
kona~no jedan pravi ma{inski dodatak za AutoCAD
Prvi broj ~asopisa je promovisan 02.03.1995.
Re~ Urednika
^asopis koji imate pred sobom je PRESEK, bilten asocijacije CAD
korisnika - CADUA. Izlazi}e dvomese~no, i bavi}e se informacijama
iz oblasti projektovanja i konstruisanja ra~unarom i primenom
ra~unara u proizvodnji. Pokriva}e problematiku iz svih
in`injerskih struka (ma{instva, gra|evine, elektrotehnike i
tehnologije), kao i oblasti arihtekture, dizajna i animacije uz
pomo} ra~unara.
Potreba izla`enja jednog ovakvog ~asopisa se nama u CADUA
nametnula sama po sebi. Naime, osim informisanja ~lanstva, koje
se nalazi u nekoliko gradova u Jugoslaviji, smatrali smo da smo
obavezni da, kao udru`enje profesionalaca, pokrijemo prazninu u
informisanju koja u ovoj oblasti postoji kod nas.
CADUA je udru`enje profesionalaca (uglavnom in`injera, arhitekata
i tehni~ara) koji u svom poslu svakodnevno koriste CAD programe.
Osim gore navedenih, u CADUA-u su u~lanjeni i dizajneri koji se
bave 3D vizuelizacijom i animacijom.
Do nastanka CADUA je do{lo kada je u CAD krugovima u Beogradu i
Novom Sadu preovladalo mi{ljenje da je, s obzirom da je broj
ozbiljnih korisnika CAD softvera u Jugoslaviji dostigao kriti~nu
masu od nekoliko hiljada, osnivanje jednog ovakvog strukovnog
udru`enja neophodno. Tako je, posle nekoliko meseci dogovaranja i
razrade detalja, 26. marta. 1994. godine osnovana CADUA.
Osnovni cilj CADUA je da okuplja korisnike CAD softvera,
omugu}ava im da se upoznaju, okupe i razmene iskustva. Osim toga
CADUA se bavi i drugim delatnostima.
Kao prvo, tu je upoznavanje ~lanstva sa novim programima i novim
verzijama starih programa. U tom cilju, CADUA se trudi da
uspostavi bliske odnose sa firmama koji se bave distribucijom i
prodajom CAD orjentisanog softvera i hardvera. Te`nja CADUA-e da
preko svojih ~lanova uti~e da se smanji kori{}enje piratskog
softvera, se odli~no uklapa u ovu saradnju, i predstavlja jo{
jedan razlog za poja~avanje ove saradnje. Tako|e, ovo omogu}ava
prodavcima da prezentuju svoje proizvode ~lanstvu CADUA, i na taj
na~in pro{ire svoju marketin{ku delatnost, pri ~emu ~lanovi CADUA
imaju mogu}nost da do|u do kvalitetnih informacija iz prve ruke.
Druga va`na delatnost CADUA je u~e{}e u standardizaciji u oblasti
CAD. S obzirom da standardi u primeni CAD softvera kod nas
prakti~no ne postoje, a kako CADUA okuplja zna~ajan procenat
profesionalaca koji koriste CAD, smatramo da smo najkompetentniji
za postavljanje standarda u ovoj oblasti, kako propisa tako i
onih nepisanih - profesionalnih standarda. Ovi poslednji su
podjednako va`ni kao i sami propisi o standardizaciji, jer
reguli{u odnose izme|u projektanata i investitora i uti~u na
profesionalnije obavljanje poslova u ovoj oblasti.
Tre}a oblast delovanja je u~e{}e u organizaciji i promociji
nau~no-tehni~kih skupova. Ovi skupovi su se pokazali kao najbolja
mesta za razmenu informacija i ideja izme|u ljudi koji rade u
razli~itim sredinama, a kako nivo razmene informacija kod nas i
onako zabrinjavaju}e nizak, podr{ka ovakvim skupovima mo`e samo
da ide na ruku korisnicima CAD.
Prate}i ovakvu politiku CADUA, PRESEK }e u narednim brojevima
pokrivati slede}e teme: prikazi programa i programskih paketa,
prikazi hardvera (prvenstveno ra~unara i izlaznih ure|aja),
recenzije knjiga, nove metode primene ra~unara u projektovanju i
proizvodnji, programerski saveti, informacije o vizualizaciji i
animaciji i novosti iz sveta CAD-a.
Milan ^eti}, bobby.quyne@sezam.co.yu
------------------------------------------------------------
Ja sam 13, pa {ta?
U rubrici "Prvi Utisci" prvi u zemlji donosimo prikaz najnovije
verzije AutoCAD-a
Amerikanci u principu ne vole ovaj broj. Ka`u da im donosi
nesre}u i najradije bi ga presko~ili. Da je mogao i Autodesk bi
presko~io trinaesticu, ali nije. Uradili su i ovu verziju CAD-a
sa (ne)skrivenom `eljom da ga {to pre presko~e i odu dalje.
A evo kako to izgleda. Napravili su verziju koja po novitetima
predstavlja na{minkanu i dora|enu dvanaesticu, a po zahtevima za
resursima ~etrnaesticu. Hajde prvo o zahtevima. AutoCAD 14,
izvinite 13, zahteva 40 (~etrdeset) megabajta na disku, i 12
(dvanaest) mega memorije. Ovo dvanaest shvatite uslovno, obi~no
je to {esnaest. Sa manje ne}e ili ne mo`e da radi. Kako bi i
mogao kada sam EXE fajl (a sada je sve sme{teno u njega) ima
vi{e od 5 (pet) Mb. Znate li mo`da za neki drugi DOS program
koji ima ve}i EXE fajl od ovoga? Objektno orijentisano
programiranje je majka programera i proizvo|a~a hardvera, a
ma}eha korisni~a. Ovi prvi su dobili alatku koja ih je toliko
razmazila da vi{e uop{te ne vode ra~una o resursima, va`no im je
samo {to kra}e vreme za proizvodnju nove verzije. Optimizacija
koda, {ta je to? (pokojni profesor Slavi} se prevr}e u grobu od
ovih rasipnika memorije). Ovi drugi trljaju ruke jer novi
programi zna~e i vi{e prodate memorije, diskova i jakih plo~a. A
mi korisnici? Ko nas {ta pita. Mi smo tu da pla}amo njihova
orgijanja i da kupujemo, kupujemo, kupujemo...
Da popri~amao malo i o instalaciji. Proizvo|a~i softvera su
otkrili postojanje jednu spravicu na koju mo`e da se smesti mnogo
megabajta, a relativno je jeftina. ^uveni CD. Sad im je jeftinije
da "spale" CD i da se ne mu~e sa kompresijama, nego li da kupuju
vi{e desetina disketa, da kompresuju podatke i da snimaju do
besvesti. Istina i instalacija sa CD-a je mnogo jednostavnija i
br`a. Pokrene se install za DOS verziju ili setup za Windows
verziju i mo`ete da skuvate i popijete kaficu. Kad to zavr{ite
AutoCAD13 je instaliran. Samo, treba imati CD drajv. U suprotnom,
potrebno je imati 250Mb slobodnih na disku, 26 disketa 3,5", ARJ,
ZIP, ceo dan na raspolaganju i beskrajno strpljenje. Kada su sve
komplikacije oko instalacije gotove, pokrenete be~ fajl koji vam
instalacija napravi i onda po~injete standardnu konfiguraciju.
Prvi novitet odnosi se na drajvere za ekran. Ima dve mogu}nosti:
1) ni{ta i 2) Vibrantov ubrzavaju}i drajver za ekrane koji ima
displej listu. U okviru tog drajvera mogu}e je izabrati 108
postoje}ih, razli~itih tipova i modela video kartica, tako da je
sigurno da }ete na}i i svoju kartu u tom spisku, ili bar ~ip sa
kojim karta radi. Uglavnom, program za pode{avanje ovog drajvera
vam omogu}ava da vidite kako izgleda izabrana rezolucija na
ekranu, mada to mo`e da bude riskantno i da obori sistem. Dobra
strana ovog drajvera je {to omogu}ava rad sa aerial pogledom,
koji strahovito ubrzava rad sa zumom i panom.
Konfigurisanje pokaziva~a i plotera nije promenjeno. Jedna
napomena. Kada Vas prilikom konfigurisanja AutoCAD pita za
zaklju~avanje fajlova, obavezno odgovorite da ne}ete tu opciju, u
suprotnom }e vam se javljati ~udne poruke tipa: ne mogu da
otklju~am TXT.SHX fajl, pritisnite ctrlC, pritisnite ctrlC,
pritisnite ... i rad dalje nije mogu}.
Ekran je isti kao i kod dvanaestice, sa ~uvenim znakom,
registarskim brojem i podacima o kupcu i dobavlja~u, ali je meni
POTPUNO promenjen. Kako ekranski, tako i padaju}i. Sada je
neophodno ponovo u~iti strukturu celog menija da bi se sna{li sa
komandama. A mnoge komande su izmenjene, ima novih, mnogo starih
je izba~eno.
No po|imo redom. Help je nov. Potpuno. Istina, koristi stari
dijalog boks, ali je sad mogu}e {etati po helpu kao i u drugim
programima, napred, nazad, pretra`ivati, pregledati istoriju itd.
Autodesk o~igledno sve vi{e koristi Gejtsovu filozofiju menija i
helpova. Zna se ko je "tata" i ko ima 9G$. Jedna interesantna
stvar pada u o~i prilikom otvaranja crte`a. Kona~no i u AutoCAD-u
postoji preview kao i u drugim programima, tj mogu}e je videti
ne{to kao mutnu sli~icu crte`a. Po meni, pregled je mogao biti
mnogo bolje ura|en, mo`da ne ba{ kao RX-View ili AM, ali bar
ne{to na pola puta (da je sli~ica ve}a, da se bolje vidi, i da
mo`e da se zumira). Ali dobro, {ta je tu je. Za manje crte`e i
ovoliko je dovoljno. Za one koji vole da stalno imaju crte`
oslobo|en od |ubreta, radosna vest je mogu}nost stalne upotrebe
komande "PURGE", bilo kad u toku rada na crte`u.
Őto se teksta ti~e omogu}eno je parametarski orjentisano
rukovanje tekstom. Drugim re~ima, tekst unosite u DOS editoru,
pridru`ujete mu fontove, menjate boje, precizirate formatizovanje
blokova teksta i pojedina~nih re~i, a podr`ani su i razlomci.
Zna~i kompletno vi{elinijsko editovanje teksta. Osim toga postoji
i ne{to {to je nama nebitno, a ostalom svetu vrlo bitno, a to je
spel ~eker. Za nas je va`nije to {to tekst sada prihvata rad sa
TrueType fontovima koji mogu da budu ispunjeni(!) ili oivi~eni
linijom. Bravo, korak bli`e Corel-u.
Kotiranje (neki bi rekli dimenzionisanje) je vrlo istumbano.
Maksimalno su podr`ani lokalni i korisni~ki definisani standardi
za crtanje, nije potrebno nagla{avati da li su kote horizontalne
ili vertikalne, AutoCAD ih sam prepoznaje, promenjene su vo|ice,
stilovi kotiranja su kompleksniji i fleksibilniji, uvedene su
familije povezanih stilova i mo`e ih biti vi{e razli~itih na
jednom crte`u. Neke komande nisu vezane za DIM prompt, ve} imaju
isti nivo kao i druge komande u AutoCAD-u, omogu}ene su
vi{elinijske napomene i vi{elinijski tekst kota. I radosna vest
za ma{ince: uba~ena je grupa simbola koje ozna~avaju tolerancije.
Da se ne bi arhitekte osetile zapostavljenima, komanda za
{rafiranje je znatno unapre|ena u smislu da je omogu}eno
asocijativno {rafiranje, tj. kada se promene granice {rafirane
povr{ine i {rafura se menja. To zaista radi i to lepo. Postoji
opcija pregleda, koja je vrlo korisna, a postoji i komanda
(HATCHEDIT) koja omogu}ava zamenu uzorka {rafure, ugla nagiba i
rastojanja, be z brisanja {rafure. Lepo, mada su to mogli i
znatno ranije.
Posle 12 razli~itih varzija prodatih u milionskom tira`u,
Autodeskovci su se setili da je elipsa matemati~ki definisana
prostom formulom, pa su re{ili da je vi{e ne aproksimiraju
polilinijom. Probao sam, i stvarno, pokazuje mi samo ~etiri
gripa. Bravo, bitmap programi imaju to od prve, a ne trinaeste
verzije. Kad smo ve} kod bitmapa dobro je to {to je omogu}en uvoz
PCX, GIF i TIFF formata u crte` AutoCAD-a.
Osim elipse u konstrukcijama je uvedeno nekoliko novina. To su
NURBS krive koje se dobijaju komandom spline (nije ba{ Bezijer,
ali dobro, bi}e valjda u slede}oj verziji), zatim konstrukcione
prave i poluprave koje bukvalno idu u beskona~nost AutoCAD-ovog
prostora i nemaju uticaj na granice crte`a, niti zum ima uticaja
na njih. One su tu kao pomo}ne linije da pomognu konstruisanju.
Ovo je ina~e potpuno novi tip elemenata crte`a koji potpuno
odudara od svih dosada{njih tipova i dosada{nje logike AutoCAD-a.
Najve}i pomak, makar sa programerskog stanovi{ta, je
predstavljanje solida kao prirodnih AutoCAD ovih objekata. Sada
je mogu}e raditi sa njima kao da su linije ili krugovi, nije
potrebna posebna gimnastika za njihovo editovanje, a i Bulove
operacije se lako odvijaju. Za programere je ovo veliki korak,
jer su trebali preurediti i inkorporisati ceo kod u EXE fajl, a
za korisnike nema nekih ve}ih efekata.
Da spomenem jo{ neka doterivanja. Pro{irena je definicija linija
tako da mogu da sadr`e tekst i {ejpove, a tako|e mogu posebno da
se skaliraju. Mogu}e je u~itati tipove linija iz dijalog boksa, a
ne samo komandom "LINETYPE". Komanda kojom se menjaju boje
dijalog boksova, a koja nije bila dokumentovana u predhodnoj
verziji, sada je stavljena na padaju}i meni. Pobolj{an je
rendering dodavanjem ta~kastih i obojenih svetala, mogu}no{}u
uvoza 3DS fajlova i definicijom materijala, mada to i ne radi ba{
toliko pouzdano.
I da zaklju~imo. Sva ta doterivanja su lepa i fina, i mogu biti
korisna, ali ni~eg nema stvarno novog (bar sa stanovi{ta
korisnika), ni~eg {to bi opravdalo novi broj verzije. Vi{e bi joj
odgovarala oznaka 12.5 ili ~ak 12.1. Ako zaklju~ite da bez novog
na~ina {rafiranja i kotiranja ne mo`ete da `ivite, da Vam
inkorporisani solidi mnogo zna~e, da volite konstrukciju pomo}u
pravih i polupravih, i da Va{e linije moraju da imaju tekst na
sebi, a imate 486 icu na 66MHz i para da kupite dodatnih 8Mb
memorije i CD, onda samo napred, AutoCAD13 je prava stvar za Vas.
Instalirajte je i u`ivajte u njoj.
Radosav Vukovi}, CADUA
-----------------------------------------------------------
[ta je novo
Hardverske i softverske CAD novosti iz zemlje i sveta
13. i 14. aprila 1995. godine u Novom Sadu }e biti organizovan
Seminar o CAD tehnologijama pod nazivom "CAD forum '95", u
organizaciji "PRO-ING"-a iz Novog Sada. Ova manifestacija }e
okupiti po drugi put zainteresovane za primenu ra~unara u procesu
projektovanja. Ove godine }e biti zastupljene slede}e tematske
oblasti:
CAD/D- Computer Aided Design / Drafting
CAA/S- Comp. Aided Analysis/Simulation
CAE - Computer Aided Engineering
CAM - Computer Aided Manufacturing
CAP - Computer Aided Planing
CAV - Computer Aided Visualistion
CAE - Computer Aided Education
U ovom trenutku je u toku prikupljanje izvoda iz radova i njihovo
ocenjivanje od strane Programskog saveta. Radovi koji budu
prihva}eni bi}e objavljeni u posebnoj publikaciji. Centralni
doga|aj Seminara }e biti izlaganje referata, dok }e u okviru
prate}ih sadr`aja raditi Radionice (Workshops) i odr`avati
izlo`ba opreme i prezentacije softvera koji su u upotrebi u
okvirima osnovne teme Seminara. Za dodatne informacije, osoba za
kontakt je Ivana Krvavica dipl.ing. "Vojvodina PRO-ING '46" dd
Bulevar Mihajla Pupina 3/II 21 Novi Sad tel.br. 021/29-155.
* * *
Jedini jugoslovenski autorizovani obrazovni centar za obuku
korisnika AutoDesk-ovih softverskih paketa, a i paketa nekih
drugih proizvo|a~a, Institut za nuklearne nauke "Vin~a", Centar
za permanentno obrazovanje odraslih, poznatiji pod skra}enim
nazivom "Vin~a", preselio je svoje u~ionice iz zgrade u
Nemanjinoj 4, na novu lokaciju - 11 sprat popularne
"Beogra|a-nke", Masarikova 5. Zadr`ani su stari kontakt telefoni
za zainteresovane: 682-486 i 683-390.
* * *
Prezentacija softverskog paketa AutoArchitect R12.03 28. 12.
1994.
U novim prostorijama Instituta za permanentno obrazovanje "Vin~a"
u palati "Beogra|anka", u zakazano vreme (13 h) okupilo se 40-tak
poklonika AutoCAD-a. Goste je u ime "Vin~e" pozdravio Dejan
[underi}. Testiranje softvera su omogu}ili "OSA" koja je dala
softverski paket na testiranje, "Vin~a" koja je obezbedila
prostor i opremu za prezentaciju i CADUA ~ija je ekipa obavila
testiranje i prezentaciju. CADUA ekipu su sa~injavali : \.Gruji},
M.Mihajlovi}, D.Jovanovi}, V.Mili}evi}, P.Palmitessa - [avri},
A.Ginder. Date su op{te napomene o ovom softverskom paketu
Softdesk-a i obja{njene neke njegove osnovne osobine, a zatim je
na konkretnim poslovima bilo prezentovano kako se radi sa ovim
programom, te njegove prednosti i mane. Drugi deo prezentacije je
protekao vi{e u stilu diskusije, pitanja i odgovora vezanih za
AutoArchitect. Sve u svemu vrlo uspe{na prezentacija (prva u
nizu), u saradnji OSA, Vin~a, CADUA.
Goran Tomi}, gtomic@sezam.co.yu
* * *
U izdanju [umarskog fakulteta u Beogradu pojavila se knjiga
AutoLisp 10,11 i 12 - Tehnike programiranja, autora Mr.Milorada
Jani}a. Autor je ~lan CADUA. Knjiga je nastala kao rezultat
vi{egodi{njeg rada autora sa programskim paketima Autodeska, i
velikog broja kurseva svih nivoa iz AutoCAD-a i AutoLisp-a
odr`anih na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerzi-teta u
Beogradu i drugim nau~no-istra`iva~kim i obrazovnim ustanovama.
Na 250 strana date su osnovne karakteristike AutoLisp-a, opis
svih funkcija sa primerima te vi{e prakti~nih i korisnih listinga
programa. Isti se isporu~uju na disketi uz knjigu. ^lanovi CADUA
imaju popust od 20% u odnosu na cenu knjige u maloprodaji.
Softdesk AutoArchitect R12.03
za arhitekte donosimo prikaz ovog izuzetnog projektantskog alata
U primeni ra~unara u arhitektonskom projektovanju, sam po sebi,
AutoCAD je primenjiv samo u polju crtanja klasi~ne projektne
dokumentacije. To je i br`e, i bolje nego rad rukom, ali se ne
posti`e pun efekat. Po{to je 3D projektovanje mo`da i jedini
pravi razlog za primenu ra~unara u projektnim ku}ama uop{te,
sredstva ulo`ena u sistem treba opravdati, da bi se postigao pun
efekat.
To zna~i jedan crte` - prostorni model, iz koga se obrazuju svi
crte`i potrebni za klasi~nu projektnu dokumentaciju. Pun efekat
se posti`e upotrebom ekstenzija AutoCAD-a. U svim projektantskim
oblastima postoje dodatni paketi koji rade na osnovu AutoCAD-a
kao operativnog sistema, a uz kori{}enje ugra|ene podr{ke
programskih jezika AutoLISP i C. Ve}ina tih dodatnih programa
radi u 3D, tako da projektant od po~etka oblikuje u prostoru svoj
budu}i objekat. Tek s tim ekstenzijama, AutoCAD pokazuje svoju
pravu snagu. AutoArchitect je jedan od takvih boljih i poznatijih
paketa za primenu u arhitekturi, proizvod poznate ameri~ke ku}e
Softdesk.
Op{ti opis
Program zauzima oko 20 MB na disku. Instalisanje je jednostavno,
a potrebna pode{avanja su jasno obja{njena u Tutorial knjizi,
koja predstavlja samo deo obimne dokumentacije koja se odnosi na
njega. Radi uz AutoCAD R12.
Osobine
AutoArchitect je vrlo ozbiljno ura|en program. Oslanja se na AIA
(American Institute of Architects) i Softdesk standarde za
"layere", ali je izuzetno prilagodljiv. Sistem kodiranja "layera"
u programu se naziva "layering groups" i potpuno je otvoren za
korisnika. Pri tome, automatsko postavljanje odre|enih entiteta
na "layere" koji im pripadaju se i dalje zadr`ava. Parametre
programa je mogu}e podesavati na globalnom i lokalnom nivou. To
zna~i da korisnik mo`e ceo program da podesi tako da radi po
datom standardu, a mo`e i da fiksira odre|ene parametre samo za
dati projekat na kome radi. Kao {to je mogu}e podesiti sistem
"layer"-a, na isti na~in se pode{avaju i biblioteke simbola, sa
mno{tvom 2D i analognih 3D objekata, kao i biblioteka vrsta
zidova sa posebnim editorom. Ovim editorom je mogu}e definisati
ne samo izgled zida u osnovi, zajedno sa {rafurama, nego i u
preseku, sa erkerima, vencima, nazidcima, pa ~ak i zidovima kosih
strana (na primer, potporni zidovi ili kontrafori).
Mnogo mogu}nosti nude i pomo}ni programi za konstruisanje
krovova, stepeni{ta, kamina i dimnjaka. Tako|e, program raspola`e
i rutinama za izra~unavanje koli~ina utro{enog materijala, i
sli~no. Isto tako, postoje i moduli za izvoz predmera u DBF, i u
drugim op{te popularnim formatima. Za potrebe prezentacije,
postoje potprogrami za crtanje ba~enih senki za datu geografsku
{irinu, dan i doba dana, generisanje "walkthrough" sekvence, kao
i opcije AutoCAD-a "shade" i "render", malo izmenjene radi lak{e
primene.
Crtanje
Izgled crte`a i elemente crte`a koji su konstantni (pe~at, okvir
i sli~no) je mogu}e potpuno podesavati, a mogu se i apsolutno
podesiti prema potrebama projektanta. Sam program nudi ve}i broj
opcija u na~inu prikazivanja otvora u osnovi, bogat meni za
pode{avanje promenjivih za kotiranje. Kotiranje je automatsko, a
ve}ina elemenata koji su proizvod nekog od brojnih potprograma
(npr. stepenice, kamini, krovovi ) mogu biti nacrtani istovremeno
i u 2D i u 3D. Brzina kojom AutoArchitect re{ava vrlo slo`eni
krov nad razu|enom osnovom ili modeluje spiralne stepenice je
zaista impresivna.
Kao sto je ve} re~eno, osnovni princip rada je izrada prostornog
modela iz koga se izvla~e osnove, preseci i izgledi. Tako|e je
mogu}e raditi samo u 2D, pri ~emu korisnik ostaje uskra}en za
automatsko generisanje preseka i izgleda.
Nedostaci
Kao i svakom programu koji radi povr{inski, a ne pomo}u "solid
model"-a, slaba strana AutoArchitecta je generisanje detaljnog
preseka. Ipak, dobijeni presek ima sve klju~ne elemente potrebne
za njegovu definiciju, a program obezbe|uje skup alatki za rad na
presecima, sa bogatom bibliotekom simbola. Koriste}i snagu
AutoCAD-a i "Paper space"-a, autori su uveli mogu}nost da se u
odvojenom "viewportu", ili u vi{e njih, posmatraju preseci modela
u zadatim ravnima, sa svim detaljima. To je vrlo korisna i dobra
opcija za ve{tog korisnika. Drugih ve}ih nedostataka nema, osim
{to je za jako brz rad ipak potreban malo ja~i ra~unar. Ali
ovakvi programi to podrazumevaju u odnosu na svoju cenu,
pribli`nu ceni AutoCAD-a i u odnosu na ciljnu grupu korisnika.
Zaklju~ak
AutoArchitect ima vrlo {iroku primenu, bilo u pogledu izrade
~istih prostornih modela, ili opet, u pogledu izrade klasi~ne
projektne dokumentacije. Glavna prednost je u potpunoj
otvorenosti sistema, gde je korisnik sasvim slobodan da oblikuje
okru`enje prema svom na~inu rada i standardima po kojima radi.
Prednost ovoga programa nalazi se tako|e, i u njegovoj
povezanosti sa drugim Softdeskovim paketima koji pokrivaju ostale
grane gra|evinarstva. Kako neguje zaista arhitektonski pristup
problemu, mo`emo ga preporu~iti svakoj projektnoj organizaciji i
pojedincu. Po{to je cena ovog programa pribli`na ceni AutoCAD-a,
ne predstavlja preterani tro{ak u odnosu na ono sto pru`a.
Zastupa i prodaje :
OSA Ra~unarski In`enjering,
Narodnog Fronta 56, Beograd
tel. 681199
\or|e Gruji}, |corto@sezam.co.yu
-----------------------------------------------------------
MECHSLIDE 4.2
kona~no jedan pravi ma{inski dodatak za AutoCAD
Koristite AutoCAD godinama, ve} ste zaboravili {ta je to tabla za
crtanje, rapidografi, krivuljari i sli~ne alatke ali i dalje
tragate za ne~im {to }e vas osloboditi pretra`ivanja po knjigama,
standardima, prora~una na papiru i svega onoga {to vam je
potrebno za projektovanje u ma{instvu. Postoji jedno re{enje,
koje vam nudi i vi{e od gore navedenog - Mechslide. Mechslide je
proizvod {vedske firme EMT AB i zadnja verzija je 4.2. kako za
DOS tako i za Windows okru`enje. Ovaj softver se reklamira kao
vode}e re{enje za projektovanje, prora~unavanje i konstruisanje
ma{inskih delova kao i iscrtavanje sklopnih i radioni~kih crte`a
te vo|enje kompletnog projekta u ma{instvu a sve u okru`enju
AutoCAD-a. Potrebna konfiguracija za rad je ista kao i za slu~aj
AutoCAD-a verzija 12.
Mechslide zauzima oko 18 MB na hard disku. Tokom instalacije se
biraju: industrijski standardi, lokalni ili rad u mre`i i vrsta
digitajzera; mogu}nost rada sa mi{om u klasi~nom AutoCAD
okru`enju, padaju}ih i screen menija ili pomo}u grafi~ke table.
Uz program ide hardlock, priru~nik sa uputstvima za rad i {abloni
za rad sa grafi~kom tablom.
Mechslide se automatski u~itava po pokretanju AutoCAD-a. Po prvom
u~itavanja potrebno je podesiti parametre MECHSLIDE-a. Pod ovim
se podrazumeva biranje industrijskog standarda a ima ih devet
(ANSI, ISO, DIN, BSI pa ~ak i MSZ ma|arski standard, ko je rekao
JUS?), zatim na~in kotiranja, na~in iscrtavanja standardnih
ma{inskih elemenata u 2D ili 3D, uklju~ivanje automatskog PURGE
sa par podopcija, uklju~ivanje automatskog kreiranja LAYER-a,
pretra`ivanje Xref crte`a, izbor osnovnog fonta, pode{avanje
mernih jedinica, formata crte`a, razmere crtanja i svega onoga
{to bi ru~no pode{avali po ulasku u neki novi crte`. Sva
pode{avanja su mogu}a i kasnije u toku rada.
Mechslide u sebi sadr`i biblioteku od preko 40.000 standardnih
ma{inskih elemeneta. Zastupljeni su vijci, navrtke, osovine,
opruge, mazalice, ~eli~ni profili, klinovi, prstenovi, ~ivije,
kotrljajni le`ajevi i jo{ mnogo toga. U svakom od ovih slu~ajeva
mogu}e je birati industrijski standard, pogled, dimenzije,
dodavati atribute radi kasnijeg formiranja sastavnice, dodavati
svoje informacije o ma{inskim delovima i vr{iti pretragu po
odre|enom kriterijumu. Jo{ jednom podvla~im da je ve}inu delova
mogu}e iscrtati u 3D. Za neke od delova je mogu}e raditi prora~un
kao npr. opruge, zup~anici itd.
U Meschslide je ugra|eno preko 70 ma{inskih prora~una.Postoji
vi{e prora~una greda za razli~ite slu~ajeve; prosta greda pod
optere}enjem, konzola, uklje{tena greda, slu~ajevi izvijanja,
savijanja prave grede pod uticajem osnog napona, prora~un
prirodne u~estanosti, jedna~ina krive grede pod dejstvom sile i
jo{ dosta toga. Za svaki od ponu|enih prora~una Mechslide
iscrtava gredu, sme{ta informacije u atribute i zapisuje rezultat
u fajl u zavisnosti da li to korisnik `eli. Druga grupa su
prora~uni optere}enja, istezanja, uvijanja, optere}enja
oslabljenih zidova, prenosa toplote konvekcijom i kondukcijom.
Prora~un zup~anika, vratila, kotrljajnih le`ajeva, te`i{ta
zatvorene konture. Jedina mana je {to nisu prikazane fizi~ke
konstante u odnosu na odre|eni prora~un, {to }e verujem ve} u
narednoj verziji biti ispravljeno.
Prilikom samog iscrtavanja mogu}e je pozivati nove funkcije za
pra}enje i editovanje linije. Mnogo br`i na~in otsecanja,
prekidanja ili offseta linije, crtanje u tri projekcije na osnovu
kojih se automatski generi{e prikaz u izometriji, ubrzano crtanje
cevi, pomo}nih linija. Oboga}en je na~in biranja referentne ta~ke
kako u 2D tako i u 3D crtanju.
Kod kotiranja je mogu}e odabrati dosta varijanti za razli~ite
na~ine kotiranja. Mo`da je najinteresantniji na~in automatsko
kotiranje. Nakon selektovanja objekata Mechslide na jedan od
ponu|enih na~ina za kotiranje, automatski iscrtava kote. Tako|e
je mogu}e izvla~iti koordinate objekata u nekom zami{ljenom
koordinatnom sistemu. Zamislite neku zatvorenu konturu u kojoj se
nalaze razli~iti krugovi ili zatvorene konture. Dovoljno je
odabrati koordinatni po~etak i Mechslide automatski izvla~i
koordinate, zapisuje ih u tablicu na crte`u, s tim {to je
informaciju mogu}e sa~uvati u fajlu. Kotiranje u Mechslide-u je
mnogo primernije i prirodnije ma{inskoj struci nego u standardnom
AutoCAD-u. U okviru kotiranja se nalaze moduli za tolerisanje
mera, tolerisanje oblika i povr{ina, te razli~iti simboli koji se
koriste za povr{insku obradu, zavarivanje, kovanje i sli~no koji
su u potpunoj saglasnosti sa JUS-om. Tako|e je omogu}eno
automatsko isrcrtavanje linije preseka, te uve}anje detalja. Rad
sa layerim a je organizovan na interesantan na~in po grupama
layera i sam pristup odre|enom layeru je jednostavan i brz. Na~in
kako su layeri organizovani mo`e da bude preporu~ljiv i za na{e
uslove.
U okviru pomo}nih programa }u navesti samo par, koji su mo`da
najefektniji.
Part List - automatsko izvla~enje pozicija i kreiranje liste
delova, sa mogu}no{}u a`uriranja, dodavanja novih informacija i
povezivanja sa nekim od standardnih programa za baze podataka.
Mogu}e je kreiranje sopstvenih formata i tipova sastavnica.
Param - parametarsko konstruisanje. Korisnik mo`e na lak na~in da
defini{e standardne ma{inske delove, tako {to iscrta i unese
podatke o objektima a Mechslide automatski kreira blok, data file
sa podacima, slajd i slajd biblioteku. U konkretnom slu~aju se
nacrta standardni deo. Kroz tabelu se defini{u parametri, stvarne
fizi~ke mere koje se menjaju. Pozivanjem definisanog bloka se
automatski unose razli~ite varijante standardnog ma{inskog dela.
Primedba za ovakav na~in konstruisanja je {to napredniji
korisnici kroz Lisp rutine mogu lak{e da defini{u standardne
ma{inske delove.
Editor - ekranski editor za pisanje i unos teksta u AutoCAD. Osim
standardnih operacija sa tekstom, editor poseduje help za
AutoLisp koji mo`e biti veoma koristan onima koji u~e ili su se
ve} oprobali u pisanju "lisp" rutina. Xlib - automatsko kreiranje
icon-menija Koristan modul za rad sa blokovima. Od korisnika se
o~ekuje da samo obele`i objekte koji }e da ~ine novi blok a dalje
Mechslide automatski kreira blok, sme{ta ga u biblioteku blokova,
pravi slajd i sme{ta ga u biblioteku slajdova. Insertovanje novog
bloka se vr{i sa Xlib-icon menija. Ina~e u okviru jedne
biblioteke mogu}e je vr{iti pomeranje, brisanje, insertovanje i
sortiranje novih blokova. Jedini problem je {to se takve
biblioteke nazivaju xlib1..2.. itd.
Nemogu}e je nabrojati sve mogu}nosti Mechslide. Definitivno je
br`e koristiti blagodeti prepune baze podataka ma{inskih
elemenata, prora~una, rutina za crtanje i kotiranje te biblioteke
simbola koje su prilago|ene ma{inskoj struci. Mechslide je
otvoren i prilagodljiv korisni~kim potrebama, mada je u nekim
slu~ajevima prilago|avanja potrebno ipak znanje naprednijeg
korisnika. Mane ove "reseller" verzije je nepostojanje on-line
helpa, kvalitetnog korisni~kog uputstva i nedora|enost nekih
komandi za verziju AutoCAD R12. Program ispunjava sva o~ekivanja
a to je da bude uop{teni ma{inski paket pod AutoCAD-om.
Slobodan Lazi}, slazic@sezam.co.yu
cadua.36djcorto,
RE : "OBZNANA" NA AF
CADUA ce pruziti podrsku svakoj akciji studentskih,
fakultetskih i strucnih udruzenja koja ce biti usmerena ka
prevazilazenju trenutne krize i integrisanju CAD tehnologija
u proces arhitektonskog obrazovanja, kao i na Univerzitetu
uopste. Smatrajuci navedeni dogadjaj znacajnim primerom
pogresne procene mogucnosti CAD tehnologija, kao i njihovog uticaja
na profesionalnu osposobljenost, CADUA ce rado pruziti
konsultantsku i tehnicku pomoc naporima zainteresovanih
udruzenja i pojedinaca usmerenim na primenu CAD tehnologija
kako u obrazovanju, tako i u primeni u radu svih tehnickih
struka.
Smatramo da je izneti problem pre svega problem
Arhitektonskog fakulteta, studenata i profesora, kao i
kolega arhitektonske struke.
CADUA ce vas podrzati u svakoj akciji u navedenom cilju o
kojoj je na vreme obavestite.
cadua.37nebul,
>> CADUA ce pruziti podrsku ...
Fali potpis !
cadua.38bajind,
komentar na saopstenje CADUA= RE : "OBZNANA" NA AF
>
> CADUA ce pruziti podrsku svakoj akciji studentskih,
> Smatrajuci navedeni dogadjaj znacajnim primerom
> pogresne procene mogucnosti CAD tehnologija, kao i njihovog
> uticaja na profesionalnu osposobljenost, CADUA ce rado pruziti
>
> Smatramo da je izneti problem pre svega problem
> Arhitektonskog fakulteta, studenata i profesora, kao i
>
Drago mi je da je CADUA posvetila paznju problemu zabrane primene
racunara na Arh.fakultetu u Beogradu. Obzirom na prirodu ove asocijacije
mislim da je to bilo neophodno, jer se radi o akciji fakultetskih
vlasti (kojoj legalnost bas i nije jaca strana) uperenoj protiv same
sustine postojanja CAD-a pa samim tim i CADUA.
Bicu slobodan da iznesem par sugestija u tom smislu.
Mislim da bi forma saopstenja morala da bude nesto cvrsca: uvod koji se
poziva na pojavu na koju se saopstenje odnosi kao i potpis (uprava ili
ko je vec potpisnik). Ovo zato sto bi ovo saopstenje trebalo objaviti u
stampi (strucnoj, dnevnoj ili sl.) To je uostalom nacin da sira javnost
sazna za postojanje CADUA.
Stav da je u pitanju pre svega problem Arh.fak., studenata, profesora i uopste
arhitekata bojim se da ne stoji. U najmanju ruku problem se tice
celokupnog gradjevinarstva, CAD-a kao industrije, prosvetne politike u
nas (upravo sad uvodi se informatika u sve cetiri godine srednje skole)
kao i civilizacijskog koncepta kojem tezimo. O problemima tehnoloskog
razvoja i (ne)zaostajanja za svetom i da ne govorimo.
Ako se za sve prethodno navedeno i ne moze ocekivati da bude briga
CADUA, jedno je sigurno: CAD predstavlja apsolutnu demokratizaciju
projektantskog posla: covek sa idejom i racunarom moze nadjacati ogroman
tim saradnika koji po pravilu moze da okupi samo "etablirani" projektant
ili firma (a znamo ko su ti). Ta mogucnost predstavlja srz popularnosti
CAD tehnologije i CADUA bi morala da je maksimalno stiti, a upravo je
ona ovde napadnuta. Nisu u pitanju studenti i njihovi skolski projekti
nego konkurencija na trzistu koja ugrozava dominaciju grupe fakultetskih
profesora, onih istih koji preko strucnih udruzenja i neformalnih grupa
odlucujuce uticu na izgradnju Beograda danas - sa posledicama ciji
smo svedoci svi. Sto rekao gradonacelnik: Urbanisticka mafija. Imena
vec mozete procitati u novinama ovih dana.
I jos jedan aspekt: CAD tehnologija donosi izuzetne mogucnosti
vizualizacije projektovanog objekta, bez angazovanja skupih akvarelista
i maketara, tacno, precizno i verno. Dakle, izmedju projekta i obicnog
gradjanina vise ne stoje "prvosvestenici" koji "puku" tumace sta je
autor ustvari smislio. A to onemogucava svakojake manipulacije i
kombinacije. Javno mnenje u demokratskom ambijentu stice mogucnost da
meritorno prosudjuje vizualne - arhitektonske kvalitete projekata.
Dakle, kako CADUA okuplja, zastupa i stiti interese profesionalnih
korisnika CAD-a ona neminovno mora biti zainteresovna za medjusobni
uticaj te tehnologije i drustva. Mislim da razmatrani slucaj duboko
zadire u ovu oblast i da predstavlja postupak koji ne samo da je za
osudu nego i apsolutno mora biti sprecen. U tom poslu CADUA mora
odigrati u najmanju ruku pokretacku ulogu.
cadua.39mcgera,
>> stampi (strucnoj, dnevnoj ili sl.) To je uostalom nacin da sira javnost
>> sazna za postojanje CADUA.
Javnost je upoznata sa postojanjem CADUA u meri u kojoj je ona
znacajna. Promocija na racun neugodnosti studenata AF i sukoba u
okviru arhitektonskog 'esnafa' nije nesto cemu tezi udruzenje pr-
ofesionalnih korisnika CAD. Cilj CADUA je promocija na malo muko-
trpniji i sporiji nacin, ali sa namerom da u javnosti duze traje.
cadua.40djcorto,
RE : "OBZNANA" NA AF
CADUA ce pruziti podrsku svakoj akciji studentskih,
fakultetskih i strucnih udruzenja koja ce biti usmerena ka
prevazilazenju trenutne krize i integrisanju CAD tehnologija
u proces arhitektonskog obrazovanja, kao i na Univerzitetu
uopste. Smatrajuci navedeni dogadjaj znacajnim primerom
pogresne procene mogucnosti CAD tehnologija, kao i njihovog
uticaja na profesionalnu osposobljenost, CADUA ce rado pruziti
konsultantsku i tehnicku pomoc naporima zainteresovanih
udruzenja i pojedinaca usmerenim na primenu CAD tehnologija
kako u obrazovanju, tako i u primeni u radu svih tehnickih
struka.
Smatramo da je izneti problem pre svega problem
Arhitektonskog fakulteta, studenata i profesora, kao i
kolega arhitektonske struke.
CADUA ce vas podrzati u svakoj akciji u navedenom cilju o
kojoj je na vreme obavestite.
Za CADUA
Djordje Grujic
predsednik
Izvinjavam se svima zbog tehnicke greske, cija je posledica
izostavljanje potpisa.
Smatram da to nije presudno za sustinu i znacenje saopstenja.
cadua.41djcorto,
>> Drago mi je da je CADUA posvetila paznju problemu zabrane
>> primene racunara na Arh.fakultetu u Beogradu. Obzirom na
>> prirodu ove asocijacije
>> Bicu slobodan da iznesem par sugestija u tom smislu.
Meni je drago sto istaknuti strucnjaci u svom poslu, i clanovi CADUA,
ucescem u diskusiji pruzaju podrsku saopstenju i na neki nacin pokrecu
jednu od akcija pomenutih u saopstenju.
>> ko je vec potpisnik). Ovo zato sto bi ovo saopstenje trebalo
>> objaviti u stampi (strucnoj, dnevnoj ili sl.) To je uostalom
>> nacin da sira javnost sazna za postojanje CADUA.
Vec sam uputio izvinjenje, radi se o tehnickoj gresci. Na temu stampe, i
Sezam je sredstvo javnog informisanja.
>> Ako se za sve prethodno navedeno i ne moze ocekivati da bude
>> briga CADUA, jedno je sigurno: CAD predstavlja apsolutnu
>> demokratizaciju projektantskog posla: covek sa idejom i
>> racunarom moze nadjacati ogroman
Tacno je da navedeno ne moze biti briga CADUA, vec nadleznih institucija
i tela. CADUA je, da ponovim, u svakom trenutku raspolozena da pruzi
strucnu pomoc.
cadua.42bajind,
> znacajna. Promocija na racun neugodnosti studenata AF i sukoba
> u okviru arhitektonskog 'esnafa' nije nesto cemu tezi udruzenje
> pr- ofesionalnih korisnika CAD. Cilj CADUA je promocija na malo
> muko-
Bilo bi lepo saznati ko ovde govori (ako iko!) u ime CADUA:
djcorto ili mcgera. Zvuci disonantno :(
Sto rekao nebul: POTPIS ?
Inace, moram priznati da mi "neugodnosti studenata" i "sukob u
okviru esnafa" zvuci kao prava lakirovka (jos jedan zastareo
pojam). Pitanje je: ZA ili PROTIV?
A koliko ja znam CADUA nije tajno udruzenje.
cadua.43meda,
Uz ovu poruku saljem ostatak prvog broja casopisa presek, strane
6-12 sa sledecim sadrzajem:
- METODOLOGIJA RADA I ORGANIZACIJA PODATAKA U PROJEKTOVANJU,
IZVODENJU I ODR@AVANJU STAMBENIH OBJEKATA
- BENCHMARK IBM PC i kompatibilnih ra~unara u AutoCAD okru`enju
- Sprinter te{ke kategorije
Najnoviji izdanak LaserJet porodice u dosada najboljem izdanju
METODOLOGIJA RADA I ORGANIZACIJA PODATAKA U PROJEKTOVANJU,
IZVODENJU I ODR@AVANJU STAMBENIH OBJEKATA
Savremeni informacioni sistemi i tehnologije u oblasti
projektovanja, izvo|enja i odr`avanja stambenih objekata, sve
vi{e postaju sastavni deo ovog slo`enog procesa, tra`e}i od
projektanata i njihovih saradnika aktivno u~e{}e u kreiranju
novog radnog okru`enja. Uzimaju}i u obzir sve aspekte koji se
ti~u na~ina projektovanja i metodskog pristupa pojedinim fazama,
a isto tako ne zanemaruju}i sisteme rada kako pojedinca a tako i
projektnih timova, predlo`ena re{enja omogu}avaju adekvatnu
realizaciju u kontinuiranom procesu od trenutka formiranja i
analize odre|enog re{enja, preko razrade istog, sve do njegove
finalizacije. Organizacija metodolo{kih celina u informacionom
sistemu i sistematizacija podataka mora da podr`i kreativnost
projektanta u segmentima gde je to potrebno i dozvoli kvalitetnu
i brzu razradu projektnih re{enja.
UVOD
Projektovanje stambenih objekata kao multidisciplinarna oblast
podrazumeva prikupljanje i analizu odre|enih podataka i tehni~ku
realizaciju dokumentacije kroz sve faze. Pojedina~ne faze
definisane su kao metodske celine i predstavljene su kroz skupove
organizovanih podataka. Nezaobilazne segmente rada predstavljaju
pra}enje izvo|enja i odrzavanje objekata. Informacioni sistemi
predstavljaju slo`eni skup visokoobrazovanih i dobro obu~enih
kadrova, tehnolo{kih sklopova ( ra~unari i periferna oprema) a i
prate}ih procedura.Predlo`ena re{enja mogu se koristiti na
samostalnoj grafi~koj stanici ili u mre`nim sistemima {to zavisi
od organizacije poslovanja.
1. METODOLO[KE CELINE I NJIHOVA ORGANIZACIJA
Specifi~ne informacije organizovane su kao strukturalne baze
podataka i koriste se kao integralni deo CAD aplikacije. Svim
modulima se pristupa iz softverskog paketa AutoCAD (koji je kod
nas postao apsolutni standard), preko sistema padaju}ih menija u
koji su integrisane sve potrebne komande za pregled i izmenu
podataka. Koristi se aktuelna verzija AutoCAD r12 (za DOS i
WINDOWS), a formati datoteka kompatibilni su sa ve}inom CAD
aplikacija.
Svim informacijama pristupa se interaktivno, selektovanjem nekog
grafi~kog eniteta ili izborom odre|ene komande sa menija.
Pojedine grupacije podataka, organizovane su na samostalnim
nivoima tako da se mo`e izvr{iti selekcija jedne ili vi{e grupa
po nekom od kriterija.
Aplikacije (moduli) su u potpunosti otvorene za dogradnju kako u
grafi~kom smislu tako i u delu povezivanja sa odre|enim bazama
podataka. Unutar aplikacije su razvijeni specifi~ni interni i
eksterni programi koji su implementirali slo`ene funkcije i
procedure u jednostavne komande.
Na~in kori{tenja i organizacija podataka ne pretenduju da postanu
standard, ali se kroz praksu pokazalo da svaka sistematizacija u
ovoj oblasti donosi pobolj{anja. Razmenom obra|enih podataka
izme|u pojedinaca i organizovanih grupacija treba posti}i
maksimalnu upotrebljivost i kona~no razre{iti dilemu: koliko i u
kojoj meri su info-sistemi i ra~unari primenjivi u oblasti
projektovanja.
1.1. Prostorni parametri
Stanovanje predstavlja slo`eni odnos sa prirodnim okru`enjem,
socijalnim i dru{tvenim prilikama i uslovima, spregu invencije i
tehnologije. Neophodni podaci o prostoru predstavljeni su kroz
slede}e grupe podataka:
- klimatske zone
- prose~na temperatura
- zone vetrova
- seizmi~ke zone
- geomehani~ki podaci
- insolacije
- urbanisti~ki podaci
- saobra}aj
- infrastruktura
- gustina naseljenosti i socijalna struktura
- hortikultura
- ekolo{ki parametri.
Kao osnovna podloga koristi se karta SRJ (Srbija i Crna Gora),
koja je izdeljena na sedamnaest (17) sekcija. Na glavnoj podlozi
se nalaze elementarni grafi~ki entiteti a na pojedina~nim
sekcijama svi ostali. Osnovni entitet za izbor je naseljeno mesto
uz koji se ve`u svi potrebni podaci po navedenim grupacijama.
Kroz analizu ovih podataka dolazimo do niza informacija koje se
ugra|uju u projektni zadatak.
1.2. Analiza ulaznih podataka za projektovanje
- projektni zadatak
- geodetske i situacione podloge
Projektni zadatak se obra|uje u formi obrazca koji je kao
standardnu tekstualnu datoteku ili tabelu mogu}e u~itavati i
vr{iti njegov pregled ili izmenu. Grafi~ke podloge, zna~i
geodetski planovi i situacione planovi, javljaju se u dva
oblika: kao digitalizovane ili standardne na papiru. U prvom
slu~aju podlogu je potrebno doraditi i razvrstati podatke u
odre|ene grupacije, dok se u drugom slu~aju radi o izradi CAD
crte`a koji se finalizira kao i prethodni. Pored standardnih
elemenata kao {to su formati crte`a, odre|eni naslovi i tabele
podaci se razvrstavaju u slede}e grupe:
- saobra}aj
- stacionarni
- saobra}ajnice, kolski prilazi i prolazi
- postoje}i stambeni objekti
- ostali objekti
- novoprojektovani objekti
- vodovod i kanalizacija
- elektroinstalacije
- toplovodi
- gasovodi
- telefon
- kablovska TV
- hortikulutura
- visinske kote i udaljenosti
- tekstualni opisi, oznake i obja{njenja
- geografsko - geodetski podaci
- izohipse, vodotoci, trigonometrijske ta~ke, nasipi i uvale
Svaka grupacija podataka je na posebnom nivou i definisana je
odre|enom bojom i tipom linije.
1.3. Tehni~ki propisi, standardi i normativi
Navedeni podaci su neophodni u procesu projektovanja i
organizovani su kao baze podataka kojima se pristupa iz AutoCAD-a
preko SQL interfejsa. Kori{tenjem komandi iz padaju}ih menija
vr{i se izbor svakog od potrebnih podataka. Ovi podaci su u
odre|enom smislu konstatni pa uglavnom ne postoji potreba za
njihovo menjanje, dok je data mogu}nost da se njihova lista
pro{iruje.
1.4. Programska i idejna re{enja
Programska re{enja predpostavljaju globalno uskla|ivanje
funkiconalno-dispozicionih odnosa uz po{tovanje projektnog
programa i uslova za projektovanje. Kako oblast projektovanja
stambenih objekata mo`emo posmatrati kroz sistemem kolektivnog i
individualnog stanovanja, predlo`ena grafi~ka baza podataka
sadr`i niz funkcionalnih re{enja iz navedenih grupacija.
[ematski kroz prikaz dispozicije i funkcije dat je odre|eni broj
primera od kojih su neki teoretski (proistekli iz prostornih i
funkcionalnih re{enja i propisa), a neki su primeri iz prakse
koji svojim kvalitetom zaslu`uju da se proanaliziraju u fazi
formiranja ideje. Podaci su podeljeni u oblasti:
- Kolektivno stanovanje
- stambeni prostori
- apartmani
- garsonjere
- jednosobni stanovi
- dvosobni
- trosobni
- ~etvorosobni
- zajedni~ke prostorije
- Individualno stanovanje
- slobodnostoje}i objekti
- dvojni objekti
- objekti u nizu
Idejna re{enja predstavljaju skup odre|enih crte`a koji u
potpunosti defini{u prostor ili objekat. Izvr{ena je osnovna
podela na:
- dvodimenzionalne nacrte
- trodimenzionalne modele (`i~ani i solidni modeli).
Izrada dvodimenzionalnih nacrta zahteva obradu prethodno
navedenih podataka, sam postupak crtanja i raslojavanje pojedinih
delova crte`a na definisane nivoe. Dobro organizovani crte` mora
se sastojati iz slede}ih delova:
- Op{ti elementi
- okviri
- naslovi
- tabele
- oznake za orijentaciju
- numeracija listova
- razmera crte`a
- Grafi~ki deo
- gra|evinsko zanatski elementi objekta
- prate}i mobilijar i oprema
- vertikalne i horizontalne komunikacije
- elementi vanjskog ure|enja (hortikultura, urbani mobilijar, elementi partera,
prevozna sredstva)
- ~ovek kao osnovno merilo objekta
- Teksualni deo
- kote i dimenzije (du`ine i visinske kote)
- opisi prostorija
- oznake pojedinih elemenata ili delova konstrukcije
Trodimenzionalni modeli imaju istu organizaciju samo se u ovom
slu~aju koriste i obra|uju 3D entiteti. Samo pravilno organizovan
3D crte` mo`e poslu`iti za efikasnu analizu re{enja i njegovu
dalju obradu i vizuelizaciju.
1.5. Izvo|a~ki projekti
Razrada idejnih projekata, kompletna materijalizacija i izrada
izvo|a~kih projekata je deo gde dolazimo do potpune opravdanosti
sistematizacije i efekti koji uti~u na brzinu realizacije i
kvalitet projekata su najo~igledniji. Organizacija grafi~kih
entiteta je istovetna kao kod idejnih re{enja uz poseban deo koji
se odnosi na:
- gra|evinske detalje
- zanatske detalje
Podaci su organizovani u slede}e grupacije:
- Konstruktivni elementi
- temelji
- zidovi
- me|uspratne konstrukcije
- stepeni{ta i rampe
- krovne konstrukcije
- Zanatski detalji
- stolarija
- bravarija
- limarski radovi
- izolacije (zvu~na, akusti~ka, hidro)
- dinjaci i ventilacioni kanali
- ograde i detalji stepeni{ta
- podne podloge I obloge
- zidne obloge
- detalji vanjskog ure|enja
- vodovod i kanalizacija
- elektroinstalacije
- instalacije grejanja I klime
- ostale instalacije
- Oprema
- zajedni~ke prostorije
- gara`e i ostave
- kuhinja
- sanitarni blokovi
Svi grafi~ki elementi izvo|a~kog projekta nose specifi~ne oznake
i atribute koji omogu}avaju izradu specifikacija materijala i
predmera sa predra~unom kao i stati~ke prora~une.
1.6. Pra}enje izvo|enja objekata
Ova oblast definisana je sa tri posebna aspekta:
- predmer i predra~un sa specifikacijom materijala
- vremenski planovi i dinamika izvo|enja
- uskla|ivanje projektovanog i izvedenog stanja kao neohodan preduslov za
odr`avanje objekata.
Kako je re~eno svaki grafi~ki entitet sadr`i specifi~ne atribute
(tekstualne opise) koji omogu}avaju njegovu selekciju i
ekstrakciju u zbirne liste i kalkulacije, koje su u ovom slu~aju
eksterni samostalni programi. Entiteti sadr`avaju pojedine ili
sve od navedenih karakteristika:
- naziv entiteta
- dimenzije
- povr{ina
- obim
- du`ina
- zapremina
Pored ovoga svaki element ili konstruktivni sklop dobija oznaku
gra|evinske norme, {to uz obradu prethodno datih podataka
omogu}ava izradu vremenskih planova uz planiranje utro{ka rada,
materijala, energije i anga`man gra|evinskih ma{ina.
Svesni smo da ~ak i u idealnim uslovima dolazi do odstupanja
prilikom izvo|enja objekata.Upotreba kompjutera i navedenih
procedura u sistemu projektovanja omogu}avaju da se izmene
registruju na ve} izra|enim podlogama i to na licu mesta.
1.7. Odr`avanje objekata
Odr`avanje objekata podrazumeva pra}enje stanja
konstruktivno-gra|evinskih i zanatskih delova objekta,
tehnolo{kih sklopova, opreme i mobilijara.Uz prethodni uslov da
je izvedeno stanje a`urirano u toku izvo|enja ili naknadno,
korisnik, projektant ili onaj koji odr`ava objekat kori{tenjem
grafi~ke podloge i baze podataka ima mogu}nost da dobije
informacije o pojedinim elementima ili funkionalnim celinama. U
konkretnom slu~aju koristi se AutoCAD crte` i ASE (modul za vezu
sa bazama podataka).
2. SISTEMATIZACIJA PODATAKA I NJIHOVO KORI[]ENJE U PROCESU
PROJEKTOVANJA
Podela proizlazi iz prethodnih re{enja i ~ine je:
- grafi~ki podaci i
- tekstualni podaci
2.1. Grafi~ki podaci
Grafi~ki podaci koji se koriste u predlo`enim re{enjima dele se
na grafi~ke simbole i grafi~ke detalje (slo`eni crte`i).
Zajedni~ka karakteristika jednih i drugih je {to sadr`e odre|ene
tekstualne podatke koji se dele na atribute i opise. Grafi~ki
detalji su navedeni u delu koji obra|uje izvo|a~ke projekte.
Grafi~ki simboli su podeljeni u slede}e grupacije:
- Geografski simboli
- Geodetski simboli
- Saobra}ajni simboli
- znakovi
- vozila
- Strelice i oznake za orijentaciju
- Visinske kote
- Hortikulturne simbole
- drve}e i zelenilo
- cve}e
- Oznake na crte`ima
- nazivi crte`a
- tabele
- zaglavlja
- oznake za preseke i sekcije
- redni brojevi
- oznake i opisi prostorija
- okviri crte`a
- razmera crte`a
- Name{taj
- prostorije za dnevni boravak
- komunikacije
- kuhinja
- spava}a soba
- prostorije za rekreaciju i odmor
- Sanitarije
- Simboli za vodovod i kanalizaciju
- Elektro simboli
- Simboli za energetske objekte i postrojenja
- Vertikalne i horizontalne komunikacije
2.2. Tekstualni podaci
Ovi podaci se dele na konstantne i promenjive.Konstantni podaci
su sve tekstualne datoteke i baze podataka. U ove podatke
spadaju:
- Standardi
- Tehni~ki propisi
- Uslovi za projektovanje
- Normativi
Promenjivi podaci su svi oni koji su definisani preko atributa i
vezani su za grafi~ke simbole ili detalje. Mogu biti vidljivi ili
u skrivenom delu datoteke crte`a. Dele se na:
- Nazivi i opisi prostorija
- Legenda materijala
- Nazivi materijala i konstrukcija
- Visinske kote
- Atribut podaci u simbolima
Ovaj ~lanak iznosi samo polazni okvir za formulisanje standarda u
ovoj oblasti, i istovremeno je poziv svim zainteresovanima da
uzmu u~e{}e u izradi standarda.
Dragan Bulatovi}
BENCHMARK IBM PC i kompatibilnih ra~unara u AutoCAD okru`enju
U ovom broju po~injemo seriju ~lanaka o testiranju hardvera -
prvenstveno kompletnih PC i kompatibilnih ra~unara - i njihovim
performansama prilikom izvr{avanja AutoCAD-a
Razvoj i pojeftinjenje personalnih ra~unara je dovelo do toga da
zna~ajan broj korisnika CAD programa kao hardversku podlogu
koristi upravo personalne ra~unare. Od ukupnog broja personalnih
ra~unara, zna~ajan procenat su IBM PC i kompatibilni .
Najrasprostranjeniji CAD program op{te namene, na IBM PC i
kompatibilnim ra~unarima je AutoCAD. Ako neko profesionalno
koristi AutoCAD, njemu je veoma bitno kakve perfomanse ima njegov
ra~unar. Ako neka komponenta ra~unarskog sistema degradira
perfomanse celog ra~unara, va`no je da se to konstatuje i da se
sistem u pogledu performansi uravnote`i. Ako neko `eli da
pobolj{a perfomanse IBM PC ili kompatibilnog ra~unara u
AutoCAD-u, da li je bolje da kupi bolju grafi~ku karticu, ja~i
procesor, vi{e RAM-a, ili br`i tvrdi disk? Koliko RAM-a treba da
instalira za odreDenu veli~inu crte`a? Da li da izabere VLB ili
PCI sabirnicu? Da li da kupi IDE ili SCSI2 tvrdi disk? Kakav je
uticaj koli~ine ke{ memorije na tvrdom disku. Da li da kupi
kontroler sa HW ke{ memorijom, ili da instalira SW ke{ memoriju?
Koliko ke{ memorija da instalira? Da li slobodan prostor na
disku uti~e na perfomanse ra~unara u AutoCAD-u? Koliko uti~e
Displej List Procesor (Display List Processor - DLP)? Koliki je
uticaj "memory m anager"-a odnosno programa za upravljanje
memorijom? Koliko optimalno instalirati FILES i BUFFERS u
CONFIG.SYS? Koji je odnos cene i perfomansi ra~unara? Ako se
ulo`i vi{e novca u ra~unarski sistem da li se dobiju i bolje
perfomanse? Koliko uti~e rad u mre`i na perfomanse ra~unara? Ako
ra~unar na HW merenjima postigne odre|ene rezultate, kakve }e
perfomanse imati u AutoCAD-u? Ovo su neka od pitanja na koje je u
ovom testiranju poku{ano da se odgovori. CADUA kao asocijacija
CAD korisnika je pristupila "benchmark" testiranju sa ciljem da
analize rezultata ovog testiranja iskoristi za nepristrasnu pomo}
i savetovanje svojim ~lanovima i drugim subjektima koji se na
bilo koji na~in bave AutoCAD-om, ili tek nameravaju njime da se
bave. Za "benchmark" testiranje se koriste 3D Mechanical testovi
iz BenchMark AutoCAD version 2.0. Autor programa je Christopher
James Delucchi, a distribuira ga AutoCAD Users Grupa iz San
Diega. Ova serija testova je razvijena da bi simulirala tipi~nu
me{ avinu komandi koj e izvr{avaju korisnici u AutoCAD-a. U
testovima se meri vreme izvr{avanja slede~ih operacija:
-500 Line Text Screen Display
-Flip Screen
-AutoLISP Calculation Sequence
-Random Vector Display
-Text in drawing display
-Erase
-Small model hidden line removal
-Large model hidden line removal
-Create Model
-Cumulative HIDE times during model creation
-Cumulative SHADE times during model creation
-File Save
-Move Model
-Object Snap
-REGEN
-REDRAW
-PAN & ZOOM
-SELECT/SSGET
Program zapisuje rezultate merenja u ASCII datoteku (.rpt) i u
datoteke tipa "delimited with commas" (.dta). U datotakama
"delimited with commas" podaci, izmerena vremena i izvr{enja
pojedinih operacija su razdvojene zarezima. Format datoteka
"delimited with commas" je pogodan za unos u baze podataka i u
tabele za unakrsna izra~unavanja, gde se mogu vr{iti razne obrade
rezultata merenja.
"Benchmark" testiranje koje vr{i CADUA izvodi se u okru`enju
AutoCAD R12 pod DOS-om 6.20, sa Displej List Procesorom
isporu~enim uz grafi~ku karticu i pri rezoluciji od 1024*768*256.
Za prvu seriju merenja koristi se jedan isti tvrdi disk, a kao
promenljive uzimaju se osnovna plo~a odnosno CPU, grafi~ka
kartica i veli~ina RAM-a. Za svaku kombinaciju, osnovne plo~e i
grafi~ke kartice merenja se vr{e sa 8 MB, 16 MB, 32 MB i 64 MB
RAM-a. Za procenu perfomansi ra~unara uzima se referentni
ra~unar. Indeks perfomansi za svaku operaciju je jednak odnosu
vremena izvr{enja te operacije na referentnom ra~unaru i vremena
izvr{enja te operacije na ra~unaru koji se testira. Ve}i indeks
je bolji. Ukupni indeks perfomansi ra~unara dobija se
ponderisanjem indeksa za pojedine operacije. Tu je uzeta u obzir
statistika kori{}enja pojedinih komandi dobijena analizom rada
vi{e ~lanova CADUA korisnika AutoCAD-a. Ukupni indeks perfomansi
ra~unara uzima u obzir ~injenicu da se pojedine operacije koriste
~e{}e, a neke re|e, a ove prve vi{e uti~u na perfomanse ra~unara.
Za HW merenja koristi se serija testova koji daju podatke o HW
perfomansama konfiguracije ra~unara.
Za svaku konfiguraciju izra~unate su cene konfiguracije sa
podacima dobijenim iz istog stranog ~asopisa, a ne podaci sa
cenama na doma~em tr`i{tu. Indeks cene ra~unara je odnos cene
testirane konfiguracije i cene referentnog ra~unara. Manji indeks
cene je bolji.
Ovo je prvi ~lanak iz serije ~lanaka o "benchmark" testiranju IBM
PC i kompatibilnih ra~unara u AutoCAD okru`enju.
Zdenko [i`gori}, zsiz@sezam.co.yu
Sprinter te{ke kategorije
Najnoviji izdanak LaserJet porodice u dosada najboljem izdanju
Prvi utisak
^im iz kutije izvadite najnoviji HP-ov laserski {tampa~, Laser
Jet 4V, shvatite da se ne radi o personalnom {tampa~u kao {to su,
kod nas popularni, modeli 4L ili 4P, ve} o ozbiljnoj
profesionalnoj ma{ini. Sa svojih 23.2 kilograma, i 522x459x317
milimetara, LJ4V za sebe tra`i istaknuto mesto u va{em radnom
prostoru. Izra|en je ~vrsto i solidno, {to se mo`e i o~ekivati od
{tampa~a njegovih performansi.
Za razliku od samog {tampa~a, uputstva su ura|ena u najnovijem HP
maniru. To zna~i puno teksta - malo sadr`aja. Ova uputstva su
o~igledno prilago|ena sve ve}em broju HP-ovih 'netehni~kih'
korisnika, {to je malo neobi~no, jer 4V ipak 'puca' na
profesionalno tr`i{te.
Instalacija
Instalacija LJ4V je uobi~ajeno jednostavna kao i na svim HP
laserima. Izvade se 3 plasti~na i 2 kartonska osigura~a, izvu~e
se za{titna traka i kasete sa tonerom, kaseta se ubaci u
{tampa~, kaseta za papir koja prima do 250 listova se napuni i
stavi u svoje le`i{te, spoje se centroniks kabl i {tampa~ uklju~i
u struju. Sve u svemu, cela operacija je, uz ~itanje uputstva
trajala oko 10 minuta. Ostaje jo{ samo da uklju~imo glavni
prekida~ i da sa~ekamo oko 2 minuta da se ma{ina zagreje.
Za to vreme mo`emo da instaliramo drajvere. I ovaj postupak je
tako|e maksimalno pojednostavljen: stavite disketu u drajv,
pokrenete setup.exe i odgovarate pozitivno na sva pitanja koja
vam program postavi. Setup program obavi ceo posao za vas, tako
da kada on zavrsi svoj posao, LJ4V je instaliran i postavljen kao
sistemski {tampa~ u va{em Control panel-u. Uz Windows instalaciju
dobijate i 35 ekranskih fontova za True Type fontove koji se
nalaze u {tampa~evom ROM-u. Izbor ovih fontova je odli~no
uradjen, tako da }e vam zadovoljiti sve potrebe za fontovima u
uobi~ajenim publikacijama.
Instalacija ADI drajvera, sa druge strane, nije automatizovana,
pa morate da pro|ete uobi~ajenu proceduru koprianja drajvera u
ACAD\DRV i setovanje u CONFIGURE meniju.
Sada, kada je LJ4V proveo izvesno vreme na va{em stolu, shvatate
da nije ni toliko veliki ni toliko te`ak koliko vam se u prvom
trenutku u~inilo, naravno s obzirom na to {ta on nudi. Kao prvo,
iako se radi o A3 {tampa~u, povr{ina stola koju zauzima nije
mnogo ve}a od A3 formata. [ta vi{e, po du`ini je ~ak ne{to kra}i
od A3 kasete, tako da kada je stavite u {tampa~, ona viri 7-8 cm
na drugoj strani. Zbog toga je HP predvi|en mali plasti~ni
poklopac koji spre~ava da pra{ina pada po njoj. Drugo, u
pore|enju sa nekim A3 laserskim {tampa~ima drugih proizvo|a~a, 4V
je primer kompaktnog dizajna.
Kori{}enje
Glavna osobina 4V, pored robusnosti, je brzina. Sa dvanaest A4 i
osam A3 strana na minut (brzina je izmerena - nije uzeta iz
podataka koje daje proizvo|a~), nalazi se me|u najbr`im
{tampa~ima na doma}em tr`i{tu. Pri tome, ova brzina nije
postignuta na ra~un kvaliteta. [ta vi{e, kvalitet teksta i
fotografija je bolji nego na svim dosada{njim HP-ovim {tampa~ima.
[tampa izuzetno kvalitetno i na papirima ve}e gramature, ~ak i na
kunstdruk papiru od 150 g/m. Uz {tampa~ dolaze dve kasete za
papir A4 i A3 formata, i obe primaju do 250 komada standardnog
80/gramskog papira.
Od{tampani tekst je izuzetno jasan i ~ist, i kada se koristi
kvalitetan papir, posti`u se rezultati koji skoro dosti`u
maksimalno zadovoljenje potreba potencijalnog korisnika. Prilikom
{tampanja fotografija posti`e zavidniu rezoluciju od 106 linija -
kvalitet koji na{e novinske ku}e nikako ne mogu da dostignu ni
kada se radi o kvalitetnim nedeljnim i mese~nim ~asopisima.
Mehanika za transport papira je ura|ena tako da nema ni
zaglavljivanja ni gu`vanja papira. Zbog toga je idealan za sve
vrste malotira`nih publikacija, {to se mo`e videti i po ovom
biltenu, koji je u celini {tampan na njemu.
Do zaostajanja ne dolazi ni kada pre|emo sa podru~ja DTP-a na
CAD. Emulacija HP-GL/2 je izuzetno dobro ura|ena, tako da je
kona~an rezutat {tampanja iz AUTOCAD-a bolji nego na bilo kom
pen ili jet ploteru. Drajver omogu}ava da se svakom peru dodeli
debljina plotovanja u rasponu od 0.05 mm pa sve do preko 1 in~a,
{to sasvim sigurno zadovoljava i najzahtevnije korisnike. I
drajver i HP-GL/2 softver u {tampa~u su ura|eni sa puno pa`nje,
tako da ne dolazi do lomljenja linija na temenima, ma koliko da
je linija debela. Zahvaljuju}i rezoluciji od 600 ta~aka po in~u
tekst izlazi jasno, bez deformacija slova i izmenjenih krivina.
Brzina je, kao {to ste mogli pretpostaviti, izuzetna. Prilikom
{tampanja jednog A3 crte`a veli~ine oko 400K, od trenutka kada
sam pritisnuo ENTER u PLOT meniju, do izlaska ot{ampanog papira
iz {tampa~a je pro{lo samo 43 sekunde. Op{ti utisak je da je ovo
izuzetan A3 printer-ploter, a mo`e i da poslu`i kao zamena za A1
ploter u fazi razrade dokumentacije.
Primedbe
Od zamerki koje imam izdvojio bih, kao najve}u, nemogu}nost
softverskog pode{avanja kodne strane. Ovo pode{avanje je mogu}e
izvr{iti samo sa kontrolnog panela na samom {tampa~u. To je stara
boljka HP-ovih LJ drajvera, tako da morate da uklju~ite opciju
'Print True Type as Graphics' da bi ste mogli da dobijete na{a
slova u svim fontovima osim u onim ugra|enim u {tampa~. Jako
neprijatno za kori{}enje, pogotovo kada imate sekretaricu kojoj
te te{ko objasniti kada treba a kada ne da uklju~i ovu opciju.
Podaci o distributeru
HP LJ4V prodaje i odr`ava autorizovani distributor "Hewlett
Packard-a" za Jugoslaviju, firma "Gender Hapel" iz Beograda,
Bulevar Nikole Tesle 3 (Hotel Jugoslavija), telefon 600-222
lokali 8317 i 8340, po ceni od 5300 DM.
Milan ^eti}, bobby.quyne@sezam.co.yu
cadua.44mcgera,
Kolege studenata AF, pogotovu one koje su poznate u njihovoj
buducoj struci po svom koriscenju racunara u studentima trenutno
uskracenu svrhu bi bili prvi i pravi nosioci bilo kakve reakcije
na ovaj, ruzan, dogadjaj na AF.
No kako bi eventualno zameranje sa, kako vi i gradonacelnik
kazete, 'Urbanistickom mafijom', moglo negativno delovati na
buduce prihode zgodno je da to pokrene i radi neko drugi :)
i pri tome na tacno propisan nacin, sa definisanim koracima i
akcentima :))
>> Sto rekao nebul: POTPIS ?
Sto bi rekli u skoli procitajte napisano (potpis).
Mali hint, dogovoreni stav CADUA potpisuje se sa titulom
Predsednik ... iza imena potpisnika.
>> Pitanje je: ZA ili PROTIV?
Cega?
Drugi hint :) Stav koji je predsednik CADUA izneo u svom
tekstu je zajednicki stav clanova CADUA i slaze se sa mojim
privatnim pogledom na taj problem.
Inace ja sam licno reagovao na, po meni, adekvatan nacin i
pravom mestu :), dakle ne samo na SEZAM-u.
Reakcije CADUA se pripremaju i bice dostupne i siroj javnosti,
samo nisam siguran da ce nastupi zadovoljiti sve preporuke
postavljene u obliku 'zahteva' u poruci 13.38 :))
>> A koliko ja znam CADUA nije tajno udruzenje.
Jos manje je tema 'cadua' zabranjena za razmenu misljenja. :)
P.S. Energija koja je ulozena u inicijalnu poruku i ovu 'razmenu
misljenja', uz solidan broj karaktera koji je za to iskorisceni
mogli su, utroseni na konstruktivni nacin, mnogo vise doneti
onima o kojima je rec, ili bi bar tako trebalo da bude. :)
Studentima AF samo da vas podsetim :)
cadua.45djcorto,
>> Bilo bi lepo saznati ko ovde govori (ako iko!) u ime CADUA:
>> djcorto ili mcgera. Zvuci disonantno :(
Mislim da je jasno : zvanicno saopstenje sam ja potpisao, na zalost
naknadno, tahnickom greskom zbog koje se ponovo izvinjavam. Sve ostale
poruke su licni stavovi autora, kako Gerine, tako i moje, i vase.
>> Inace, moram priznati da mi "neugodnosti studenata" i "sukob u
>> okviru esnafa" zvuci kao prava lakirovka (jos jedan zastareo
>> pojam). Pitanje je: ZA ili PROTIV?
Nije lakirovka. Kada insistirate na javnoj diskusiji, za koju mislim da
skrece temu, da konacno objasnim svima koji to ne znaju : CADUA je
udruzenje CAD korisnika BEZ OBZIRA na struku. Dakle, u ovom slucaju se
zaista radi o problamima studenata arhitekture, sire projektovano
arhitekata, a potencijalno svih koji se CAD-om bave uopste.
To sto nasa, strucna arhitektonska udruzenja nisu u stanju da
raspravljaju o CAD-u, cak hoce i da zabrane upotrebu ovih tehnologija,
na konkursima na primer, i sto ne postoji esnafsko udruzenje arhitekata
"kedasa" je pitanje koje se CADUA tice samo delimicno.
Kao clan CADUA mogu da kazem da ista nikako nije ZA odluku na AF, ako je
potrebno prevoditi saopstenje. Ja licno, kao covek koji poseduje diplomu
iste skole i skoro sav svoj profesionalni staz radi racunarom, mislim da
ne treba da posebno objasnjavam svoj stav.
Na temu zastite lika i dela arhitekata koji koriste CAD, smatram da
licni primeri, uspesi i nastupi mogu da ucine mnogo vise nego bilo koja
organizacija. Na kraju krajeva, i pocetak CADUA je bio vise vezan za
"minuli rad" na CAD polju ljudi koji su celu stvar pokrenuli, i guraju
je i dalje, nego za bilo kakvu instituciju.
Ako covek mora uvek da se predstavlja kao drug clan ovoga ili onoga, i
na osnovu tog clanstva, a ne svojih neospornih uspeha, dostignuca i
kvaliteta smatra da ima pravo nesto da kaze, ili javno istupi, ne moze
se reci da ne robuje navikama proslosti, ili da se bar jednom opekao, pa
duva i u ledenu vodu.
cadua.46bajind,
> No kako bi eventualno zameranje sa, kako vi i gradonacelnik
> kazete, 'Urbanistickom mafijom', moglo negativno delovati na
> buduce prihode zgodno je da to pokrene i radi neko drugi :)
Ovo je tacno, ali vazi i "vice versa".
> Sto bi rekli u skoli procitajte napisano (potpis).
Nije ga bilo u prvoj poruci.
>>> Pitanje je: ZA ili PROTIV?
>
> Cega?
Racunara :O
> Drugi hint :) Stav koji je predsednik CADUA izneo u svom
> tekstu je zajednicki stav clanova CADUA i slaze se sa mojim
^^^^^^^^^^^^^^^ ^^^^^^^^^^^^^
valjda uprave?
>
> Inace ja sam licno reagovao na, po meni, adekvatan nacin i
> pravom mestu :), dakle ne samo na SEZAM-u.
Na ovom mestu (Sezam) ja reakciju vidim kao opis "neprijatnosti"
sto mi se cini blago.
> Reakcije CADUA se pripremaju i bice dostupne i siroj javnosti,
Ako pogledam u djoletovu poruku, ovo gore je privatno misljenje.
> vise doneti onima o kojima je rec, ili bi bar tako trebalo da
> bude. :) Studentima AF samo da vas podsetim :)
Ja sam, nazalost, ubedjen, da se stvar nece zavrsiti samo na
studentima i da su oni samo prvi korak ili probni kamen kako se
to kaze. To se, valjda, vidi u mojoj poruci - ko hoce da cita.
A mozda se nece zavrsiti ni samo na AF :( Sto rece Hemingvej:
Ne pitaj kome zvono zvoni - tebi zvoni!
cadua.47bajind,
> Nije lakirovka. Kada insistirate na javnoj diskusiji, za koju
> mislim da skrece temu, da konacno objasnim svima koji to ne
> znaju : CADUA je udruzenje CAD korisnika BEZ OBZIRA na struku.
To "bez obzira" zvuci cudno. Zar nije bolje "svih struka"?
> Dakle, u ovom slucaju se zaista radi o problamima studenata
> arhitekture, sire projektovano arhitekata, a potencijalno svih
> koji se CAD-om bave uopste.
Ajde da i ja konacno objasnim sta mislim: CADUA ima interes u, recimo,
tri nivoa - upotreba racunara
- upotreba CAD softvera (raznog)
- upotreba CAD tehnologije u tehnickim disciplinama.
Iskljucenje (iz upotrebe) svakog gornjeg nivoa iskljucuje SVE nize.
To sto CADUA okuplja sve struke ne bi smelo da znaci da je svejedno
sto neka od struka ima problem. Naprotiv. I ta prica kako CADUA nije
udruzenje arhitekata i nije zainteresovana za arhitektonske probleme
i nije voljna da se bavi ... itd. NIJE na mestu.
> i sto ne postoji esnafsko
> udruzenje arhitekata "kedasa" je pitanje koje se CADUA tice
> samo delimicno.
Evo opet :(
Da li to znaci da se i CADUA tice svojih clanova samo delimicno?
cadua.48djcorto,
>> To "bez obzira" zvuci cudno. Zar nije bolje "svih struka"?
Jeste, bolje je.
>> To sto CADUA okuplja sve struke ne bi smelo da znaci da je
>> svejedno sto neka od struka ima problem. Naprotiv. I ta prica
>> kako CADUA nije udruzenje arhitekata i nije zainteresovana za
>> arhitektonske probleme i nije voljna da se bavi ... itd. NIJE
>> na mestu.
Naravno da ne znaci, i nije svejedno. CADUA kao asocijacija svih
"kedasa" prepusta svojim clanovima da sredjuju stvari "u svojoj kuci" tj
struci, uz javnu podrsku svakoj pozitivnoj akciji. Niko bolje od ljudi
date struke ne zna sta im je potrebno -
pristup radu je veoma razlicit, bez obzira sto se koriste isti ili
slicni alati. Niko nije rekao da CADUA nije voljna da se bavi ... itd,
sto i podrska svima akcijama protiv "Obznane" i protivljenje istoj,
sto je sadrzano u saopstenju, govori.
>> Evo opet :(
>> Da li to znaci da se i CADUA tice svojih clanova samo
>> delimicno?
Evo opet :( Da li vazi i obrnuto ? Koliko clanovi pitaju "upravu" da li
je potrebna neka pomoc, da li treba odneti neku postu i slicno ? No, od
clanova se to ni ne ocekuje, zar ne ? Dok se, s druge strane, od
asocijacije ocekuje da reaguje na najmanju zelju svojih clanova, kao sto
je i red, i kao sto se do sada i trudila da ucini.
Kako je bilo do sada, CADUA se ticala najvise desetak ljudi koji su tu
od pocetka, a stav vecine clanstva je bas, citiram, "delimican".
Ponovo pozivam clanstvo da ispunjene pristupnice posalje na adresu
CADUA, i, ako postoji finansijska mogucnost, plate clanarinu za ovu
godinu. Detaljna obavestenja u prilogu Preseka broj 2, koji ste svi
dobili.
Ko nije dobio Presek, neka alarmira odmah!
cadua.49bobby.quyne,
Izasao je PRESEK broj 3.
Teme su:
Acuurender
Acad13-Multiline
Recenzija knjige Inside Microstation 5.0
Pspace / Mspace
Prikaz paketa SAN
CAD benchmark
3D
AutoLISP
U toku iduce nedelje broj ce biti dostavljen clanovima i simpatizerima.
cadua.50bobby.quyne,
> Iskljucenje (iz upotrebe) svakog gornjeg nivoa iskljucuje SVE nize.
> To sto CADUA okuplja sve struke ne bi smelo da znaci da je svejedno
> sto neka od struka ima problem. Naprotiv. I ta prica kako CADUA nije
> udruzenje arhitekata i nije zainteresovana za arhitektonske probleme
> i nije voljna da se bavi ... itd. NIJE na mestu.
>
>> i sto ne postoji esnafsko
>> udruzenje arhitekata "kedasa" je pitanje koje se CADUA tice
>> samo delimicno.
>
> Evo opet :(
> Da li to znaci da se i CADUA tice svojih clanova samo delimicno?
Moram da se ukljucim u diskusiju.
Kao prvo, strogo formalno gledajuci, jako mali broj STUDENATA arhitekture
su clanovi CADUA.
Slucaj na Arhitektonskom fakultetu se itekako tice CADUA-e. Medjutim,
problem je u tome sto je ovaj dogadjaj kao i svi slicni 'politicki' na
univerzitetskom nivou. Nama nedostaje potpuna informacija koji profesori
i koji clanovi stoje iza ovoga. Iako je jedan od glavnih ciljeva CADUA-e
sirenje upotrebe CAD softvera, asocijacija u ovom trenutku nije dovoljno
jaka da se zamera raznim interesnim grupama na bilo kom fakultetu. U ovoj
zemlju se nikad ne zna ko ce sutra da postane zamenik ministra za
obrazovanje ili prorektor ili slicno, i ako mu se zamerimo danas, to moze
da ucini medvedju uslugu asocijaciji.
Druga stvar je da ostra javna osuda od strane CADUA u ovom trenutku nista
nebi pomogla studentima, jer CADUA nema nikakav uticaj ni u akademskim
krugovima, a kamoli sire.
CADUA je odreagovala onim intenzitetom koji je, ja mislim, u ovom trenutku
adekvatan. Da smo znali da se odluka sprema pre nego sto je objavljena, pa
da smo isli djonom da je sasecemo u korenu, to bi imalo smisla.
Ovako bi ostar napad samo utekao u reku dzaba potrosenog mastila na ovim
prostorima.
Ono sto ja mislim da je u ovom trenutku najbitnije, je kako da se koncipira
plan delovanja za buducnost, a u cilju prevencije slicnih dogdjaja na ostalim
fakultetima. Glavni nacin za ovo je propaganda medju asistentima. Oni i dalje
cine ozbiljnu stavku u univerzitetskoj politici, i ako bi uspeli da u
buducnosti udruzenja asistenata osude ovakve akcije i da glasaju protiv njih,
to bi onda moglo da promeni stanje stvari.
cadua.51bobby.quyne,
ispravka n: umesto koji clanovi treba da stoji koji klanovi.
cadua.52bajind,
> i koji clanovi stoje iza ovoga. Iako je jedan od glavnih
> ciljeva CADUA-e sirenje upotrebe CAD softvera, asocijacija u
> ovom trenutku nije dovoljno jaka da se zamera raznim interesnim
> grupama na bilo kom fakultetu. U ovoj zemlju se nikad ne zna ko
> ce sutra da postane zamenik ministra za obrazovanje ili
> prorektor ili slicno, i ako mu se zamerimo danas, to moze da
> ucini medvedju uslugu asocijaciji.
Tacno i iskreno, bez uvijanja.
> Druga stvar je da ostra
> javna osuda od strane CADUA u ovom trenutku nista nebi pomogla
> studentima, jer CADUA nema nikakav uticaj ni u akademskim
> krugovima, a kamoli sire.
Jucerasnja "Nasa Borba" posvetila je vise od jedne strane napadu
upravo na grupu profesora i asistenata koju javnost gotovo iden-
tifikuje sa "urb. mafijom". Javni istup CADUA bi svakako dolio
ulje na vatru. Ako ishod bude njihov pad - CADUA dobija spomenicu :)
i ulazi u javnost. Ako ne ... :( Tu dilemu imali su svi koji su
bili u situaciji da ruse establisment. Mi znamo za one koji su
uspeli.
cadua.53mcgera,
Clanovi CADUA koji Presek primaju postom mogu ocekivati
svoj primerak najkasnije do kraja nedelje. U ovom
trenutku o tome odlujuje efikasnost PTT Srbije :)
Simpatizerima ce Presek biti poslat postom tokom
sledece nedelje.
Gera, CADUA
cadua.54bobby.quyne,
> i ulazi u javnost. Ako ne ... :( Tu dilemu imali su svi koji su
> bili u situaciji da ruse establisment. Mi znamo za one koji su
> uspeli.
A ko je to u ovoj zemlji uspeo da srusi establisment. Kazi odma da ga
pitam kako se to radi.
cadua.55bajind,
> A ko je to u ovoj zemlji uspeo da srusi establisment. Kazi odma
> da ga pitam kako se to radi.
Neces moci, covek je umro. Srusio je dinastiju, par klasa i
podelu na interesne sfere. I lepo se navladao. A da je reskirao
jeste - itekako :)
cadua.56djcorto,
>> Neces moci, covek je umro. Srusio je dinastiju, par klasa i
>> podelu na interesne sfere. I lepo se navladao. A da je
>> reskirao jeste - itekako :)
Na temu establishmenta, izgleda da se lokalni arhitektonski malo ljulja
...
Nema veze s temom, ali ima veze sa diskusijom.
cadua.57dkalaba,
Ima li neko simbole (blokove) ili tako nešto za AutoCAD
na temu tehnološke šeme:
-simboli za izmenjivače toplote, mešače, peći, pumpe itd, itd...
Ili ima u nekom paketu ?
Ako košta, da čujem, možda se i dogovorimo.
Poz. Dragomir.
cadua.58zsiz,
SASTANCI žLANOVA CADUA
Sastanci članova CADUA se od sada održavaju na Građevinskom
Fakultetu, četvrtkom od 18.00-20.00 na I spratu u sobi 126
(Racunski centar GF). Prvi sastanak 14.09.95.
U Prote Mateje 36 više se ne održavaju sastanci.
Zdenko Šižgorić
sekretar CADUA
cadua.59djcorto,
>> SASTANCI CLANOVA CADUA
Pristup je, naravno, dozvoljen svima zainteresovanima :)
cadua.61djcorto,
SASATANAK CADUA I SLEDECEG CETVRTKA
(a i nadalje ;))
GF, soba 126, 18-20h
Tom prilikom mozete doneti radove, popuniti prijavnice/pristupnice,
platiti clanarinu ;), podici clanske karte .... i druziti se u
neformalnoj i produktivnoj atmosferi.
cadua.62mcgera,
Novi broj biltena CADUA, "Presek" broj 5 bice od danas
na putu prema citaocima. Racunajuci sa sporoscu PTT
moze se ocekivati da ce poceti da stize od ponedeljka
Gera, CADUA
cadua.63mcgera,
Greska No4, na No5 ce se cekati do kraja sledeceg meseca :(
Gera, CADUA
cadua.64meda,
CADUA nastavlja sa slanjem svog biltena, PRESEK u temu. Drugi broj
~asopisa je promovisan u maju 1995. Na redu je drugi broj biltena
koji je izasao na 12 strana (poslednja strana je prostor za
sponzore). Uz ovu poruku vam prenosimo strane 1-5, sa sledecim
sadrzajem:
A [TA SAD?
Milan ^eti}, bobby.quyne@sezam.co.yu
KVALITET VI[E
-donosimo vam prve utiske o jednom od najozbiljnijih CAD programa
za PC ra~unare
Neboj{a Bulovi} CADUA, nebul@sezam.co.yu
KORAK DALJE OD RENDERINGA
za one kojima renderovane slike nisu dovoljne, iz ~asopisa Byte
prenosimo ~lanak o stereo litografiji - tehnologiji izrade
stvarnih trodimenzionalnih modela
Zdenko {i`gori}, zsiz@sezam.co.yu
Re^ - DVE O AutoArchitect-u
S obzirom da se radi o izuzetno koncipiranom programu,
nastavljamo njegove prikaze. I ovog puta se radi o li~nom stavu.
dipl.ing.arh. Palmitessa {avri}-Patrizia
apss. arh. Ginder Andor, pishta@sezam.co.yu
A [TA SAD?
Posle prvog broja obi~no dolazi pitanje: [ta sada?. Odluka koju
smo u uredni{tvu doneli je da Presek nastavi sa dosada{njom
koncepcijom, uz stalni napor na pobolj{anju kvaliteta. Tako|e,
Presek }e pratiti i najavljivati sve doga|aje koje }e CADUA
organizovati ili u njima u~estvovati.
Reakcije koje smo dobili od vas u vezi sa prvim brojem su bile
uglavnom pozitivne. Skoro svi ~itaoci koje smo pitali za
mi{ljenje su pozdravili ideju o pokretanju Presek- a. Tako|e,
skoro svi su imali i neke primedbe.
Najva`nija primedba je bila posve}ena obimu ~asopisa. Mi smo
svesni da }emo kad-tad morati da pove}amo broj strana, ali za
sada iz tehni~kih razloga nismo u stanju da to obezbedimo. Mogu}e
je, me|utim, da }emo ve} u slede}em (ili u ~etvrtom) broju
pove}ati broj strana na 16, ali to za sada ne mogu sigurno da
tvrdim.
Druga primedba je bila u vezi sa grafi~kom opremom Presek-a.
Tra`ili ste ve}i broj slika i dijagrama, i mi smo se potrudili da
to i dobijete. Kao {to mo`ete da vidite, kvalitet pripreme kao i
broj slika, screendump-ova i dijagrama je znatno pove}an. Tako|e
smo malo izmenili grafi~ki izgled ~asopisa, i mogu}e je da }e i u
slede}im brojevima biti manjih izmena, dok ne oformimo kona~an
izgled ~asopisa.
Tre}a primedba se odnosila na sadr`aj Presek-a. Tra`ili ste,
rubriku o Auto Lisp-u, Tips&Tricks, i recenzije knjiga. Zbog
malog broja strana nismo u mogu}nosti da u svakom broju pokrijemo
sve teme koje mogu da vas interesuju, ali nameravamo da pokrenemo
stalne rubrike vezane za neke popularne programe (AutoCAD, 3D
Studio i druge). Od ovog broja startuje rubrika Tips&Tricks (pod
nazivom Mali saveti) za AutoCAD. Za ostale programe, serije
~lanaka su u pripremi, i po~e}e verovatno ve} od slede}eg broja.
Veliki propust nam je bila i distribucija ~asopisa. Razlozi za to
su bili organizaciono- finansijske prirode, ali su oni
otklonjeni, tako da od ovog broja po~injemo da {aljemo po{tom
Presek svim ~lanovima CADUA, kao i svim simpatizerima,
fakultetima i zainteresovanim firmama.
Sve ~lanove CADUA, obave{tavamo da su kona~no zavr{ene ~lanske
karte, i da }e mo}i da ih podignu na redovnim sastancima CADUA,
koji se odr`avaju svakog ~etvrtka od 18:00 do 20:00 ~asova na
Gra|evinskom fakultetu, prvi sprat sala 126. Tako|e, po~injemo
sa napla}ivanjem godi{nje ~lanarine (u iznosu od 40 dinara + 10
dinara za ~lansku kartu).
Za vas koji ~itate Presek, a niste ~lanovi CADUA, koristim ovu
priliku da vas pozovem da se u~lanite, i da jo{ jednom ponovim
uslove za u~lanjenje: potrebno je popuniti prijavni list koji se
nalazi na Sezam-u u konferenciji EXTRA.5 u fajlu uz poruku 13.13,
i uz njega prilo`iti jedan svoj reprezentativan rad (na disketi
ili papiru) ura|en u nekom od popularnih CAD ili 3D modeling
programa. Rad i popunjen prijavni list mo`ete da po{aljete na
e-mail adresu bilo kog ~lana uredni{tva. Ako nemate pristup
elektronskoj po{ti prijavni list mo`ete da popunite i da ga
zajedno sa radom predate na na redovnim sastancima CADUA, koji se
odr`avaju svakog ~etvrtkao od 18:00 do 20:00 ~asova na
Gra|evinskom fakultetu, prvi sprat sala 126. Ovaj rad }e
pregledati prijemna komisija, i ako zaklju~i da rad zadovoljava
standarde CADUA, bi}ete obave{teni o prijemu u CADUA i pozvani da
popunite pristupnicu.
Tako|e, najavljujem da se, osim izla`enja Presek-a, aktivnost
CADUA prenosi i na polje prezentacija. Prva koju za sada imamo u
vidu je prezentacija jednog interesantnog rada sa CAD foruma 95.
Razlog za ovo ponavljanje je to {to jedan ovako ozbiljan rad
zaslu`uje vi{e od desetak minuta koliko je bilo na raspolaganju u
Novom Sadu. Postoji i mogu}nost da se odr`e i prezentacije nekih
knjiga, ali o tom-potom. O terminima i mestu najavljenih
prezentacija }emo vas obavestiti na vreme, a do tada: have a nice
CAD.
Milan ^eti}, bobby.quyne@sezam.co.yu
KVALITET VI[E
-donosimo vam prve utiske o jednom od najozbiljnijih CAD programa
za PC ra~unare
Green plo~e, green monitori, green diskovi nisu pravi na~in za
u{tedu energije. Energiju }ete u{tedeti na pravi na~in ako va{
posao vezan za CAD obavite 3-4 puta br`e i lak{e nego ranije.
Razliku u vremenu tada mo`ete potro{iti onako kako vi `elite, a
ne onako kako vam diktira lampica HD-a. Ovaj tekst se bavi
programom MicroStation V5.0 koji vam takvu mogu}nost pru`a.
MicroStation je profesionalni CAD paket. Vlasnik je ameri~ka
firma Bentley Systems Inc. Trenutno aktuelna verzija 5.0 nastala
je 1993. godine. U me|uvremenu su se kao nadgradnja programa
pojavili slede}i MicroSation moduli:
Modeler poja~ani MicroStation wireframe i solid modeler;
PowerDraft paket namenjen profesionalnim crta~ima;
Rewiew modul za pregled i upravljanje dokumentacijom;
Field podr{ka pen kompjuterima za pregled i reviziju dokumenata
na terenu;
MicroStation V 5.0 predstavlja CAD program op{te namene. Puna
instalacija zauzima oko 70 Mb prostora na disku. Ovaj prostor se
popunjava modulima za crtanje, modeliranje, sen~enje, bibliotekom
i editorom materijala, interfejsom za baze podataka, razvojnim
okru`enjem, mnogim primerima, podlogama za rad...
Instalacjom programa dobija se mogu}nost rada pod DOS ili Windows
okru`enjem. Mogu}a je kasnija deinstalacija svakog pojedina~nog
modula. Platforma na kojoj zaista funkcioni{e ovaj program je
PharLap 386 DOS extender.
Program nudi mogu}nost rada sa dva monitora. Tako|e su podr`ana i
dva virtuelna ekrana. Interfejs izgleda mnogo bolje od bilo ~ega
do sada vi|enog pod DOS-om. Mogu}e je izabrati Motif ili Windows
stil. Dobar izgled me|utim nije ono najbolje. Ono {to se krije
iza odli~nog interfejsa jo{ je kvalitetnije.
Na put do kona~nog CAD dokumenta Microstation vas vodi na lak i
prirodan na~in. Izborom odgovaraju}eg radnog okru`enja
(workspace) program se prilago|ava odgovaraju}oj oblasti rada.
Odli~an help sistem nudi kvalitetna obja{njenja komandi i
pojmova. Nije potrebno mnogo vremena da bi se ovladalo ovim
programom. Kada se shvati stil rada i na~in funkcionisanja u~enje
postaje jednostavno.
Elementi crte`a u ovom programu mogu se organizovati na
raznovrsne na~ine. Svaki element mo`e kao osobinu imati boju, tip
linije, lejer, {irinu. Elemente je mogu}e organizovati u grupe i
}elije. Tako|e je mogu}e razdvajanje elemenata u fizi~ki
razli~ite datoteke. Kote je mogu}e povezati sa kotiranim
objektom. Elementi se mogu atributirati odgovaraju}im zapisom u
bazi podataka. Tako|e je mogu}e dodeljivanje materijala
objektima.
Prozorima je posve}ena velika pa`nja. Svaki od njih ima oko 30
osobina koje korisnik mo`e pode{avati. Neke od osobina su
jednostavne i svode se na stanje uklju~eno- isklju~eno, a neke su
slo`ene (pode{avanje kamere). Posebno zanimljiv atribut za svaki
prozor se odnosi na vrstu prikaza u njemu (wireframe, wiremesh,
hidden line, filled hidden line, constant shading, smooth shading
i phong). Tako se za svaki prozor mo`e podesiti prikaz - od
wireframe-a do phong sen~enja.
Programom se upravlja preko menija, paleta, dijaloga, ili iz
komandne linije. Najlak{i na~in za rad je preko paleta. Komandni
dijalozi koji se preko peleta aktiviraju razumljivi su i laki za
kori{}enje. Stanje programa ili aktivne komande lako se prati na
statusnoj liniji. Neke od mogu}nosti programa su: prikaz
rasterskih formata, prikaz animacija, rendering, izrada
animacija, editor materijala, editor svetla, asocijativno
kotiranje i {rafiranje, tekst editor, trimovanje povr{i,
uklapanje povr{i, Bulove operacije ... MicroStation Development
Language predstavlja razvojno okru`enje programa MicroStation.
Jezik kojim se slu`i predstavlja jedno od nare~ja programskog
jezika C. Razlike u odnosu na ANSI C standard su minimalne. U
okviru instalacije se dobija originalni kompajler, linker,
dijalog editor, resource manager. Najve}u vrednost u celom
okru`enju predstavlja mogu}nost pristupa ogromnom broju interih
MicroStation funkcija. Ovo je ujedno i najvrednija mogu}nost
celog paketa. Funkcije karakteri{e brz i pouzdan rad.
Zahvaljuju}i ovome mogu}e je pisati aplikacije koje se po izgledu
i kvalitetu ne razlikuju od postoje}ih. Na taj na~in
MicroStation postaje idealno okru`enje za razvoj CAD aplikacija.
Eventualne zamerke programu MicroStation mogu se odnositi na
solid modeler koji je za nijansu lo{ijeg kvaliteta od ostalih
modula. Postoje i izvesna ograni~enja ovog programa. Rezultat
ovih ograni~enja u krajnjem zbiru daje bolje performanse i
doprinosi boljem iskori{}enju postoje}eg hardvera.
Pore|enje programa MicroStation V 5.0 i AutoCAD R.12 je neizbe`no
zbog ogromne rasprostranjenosti drugog. U isto vreme to je veoma
te`ak zadatak jer je re~ o potpuno razli~itim kategorijama.
MicroStation nudi jezgrovit i funkcionalan sistem rada uz
mogu}nost lake i kvalitetne nadgradnje. Potpuno je podr`an
koncept u kome se do cilja sti`e preko prostornog modela. Posle
prve faze u kojoj se kreira 3D model aktivnost se lako skre}e ka
izradi projektne dokumentacije, prora~unima, animaciji itd. Ova
dva programa su sli~na kada je re~ o tehnolo{kom kvalitetu.
Pouzdan rad je karakteristika i jednog i drugog sistema. U svakom
drugom smislu (sem rasprostranjenosti) MicroStation je nadmo}niji
od AutoCAD-a. AutoDESK-ov koncept "otvorenost po svaku cenu" se
pretvorio u svoju suprotnost. Korisnici su siti programiranja i
hteli da se bave svojim, a ne AutoDESK-ovim problemima. Danas je
ovaj koncept postao paravan za hroni~ne nedore~enosti AutoCAD-a.
Birokratska ma{ina ove kompanije se uhvatila u kolo sa svojim
novope~enim prijateljima iz Microsoft-a. Da li su novi prijatelji
dovoljno jaki pokaza}e vreme.
Razvoj novog aplikativnog softvera donosi sve ve}e blagodeti
korisnicima. Postignut je cilj da se za 20% vremena nau~i 80%
programa. Moderni programi su laki za u~enje i lako se
prilago|avaju pojedina~nim potrebama. Sa druge strane ukupna
koli~ina potro{enog vremena je ista kao i ranije. Dok se ranije
ve}ina vremena tro{ila na u~enje i eksperimentisanje (razvijanje
vijuga) sada se to vreme tro{i na relaksaciju uz obilan swap
(odmaranje vijuga). MicroStation ne spada u ovu kategoriju takvog
softvera. Situacija u kojoj svako selo ima svoj kodni raspored, a
ceo Balkan samo jedan CAD je neprirodna i neodr`iva. Testirajte
MicroStation.
Korisna adresa:
Bentley Systems, Inc.
690 Pensylvania Drive,
Exton, PA 19341
TEL: 610-458-5000
800-778-4274
FAX: 610-458-1060
Neboj{a Bulovi} CADUA, nebul@sezam.co.yu
KORAK DALJE OD RENDERINGA
za one kojima renderovane slike nisu dovoljne, iz ~asopisa Byte
prenosimo ~lanak o stereo litografiji - tehnologiji izrade
stvarnih trodimenzionalnih modela
Jedna od novina u AutoCAD-u R13 je ugra|ena podr{ka za desktop
prototyping odnosno za Stereo-Lithography Apparatus (SLA). Sa
komandom STLOUT solid model, ura|en u AutoCAD-u, mo`e da se snimi
u ASCII ili binarnu datoteku sa ekstenzijom .stl. STL je
skra}enica za Stereo-Lithography odnosno stereo litografija.
Solid model se aproksimira sa konturama koje se sastoje od niza
spojenih trouglova. Svaki trougao je definisan sa tri verteksa i
normalom. Ukoliko su trouglovi manji, datoteka .stl je ve}a a
model je preciznije aproksimiran.
Tolerancije potrebne za izradu modela za kalupe su 1/1000" ili
manje. Ure|aji Stereo-Lithography Apparatus obezbe|uju ta~nost od
1/200".
Stereo litrografiju je 1987 uvela firma 3D Systems (Valencia, CA)
koja je i izmislila STL format datoteke. Ultra ljubi~asti laser
osvetli prvi sloj modela na povr{inu posebne smole koja se nalazi
u posudi. Sloj smole polimerizuje (strdnjava) pod dejstvom
laserskog zraka. Sistem, zatim, spusti model u posudu i doda
slede}i sloj sve dok model ne bude gotov. Konstruktor modela mora
da doda mre`icu da delovi modela nebi odplutali. Mre`ica se
kasnije skine. Gotov model mora da se polimerizuje. Cene 3D
sistema se kre}u od $95000 do $385000. 3D kao kontroler koristi
386 ra~unar.
Quadrax Laser Technologies (Portsmouth, RI) koristi malo druk~iji
sistem stereo litografije. Model se ne spu{ta u posudu ve} se
podi`e nivo smole a koristi se ja~i laser sa vidljivom svetlo{}u
koji delimi~no polimerizuje svaki sloj. Sistem menja i debljinu
laserskog zraka. Za konture se koristi tanji zrak a za
popunjavanje unutra{njosti modela koristi se deblji zrak. Cena
Quadrax sistema je $195000. Kontroler sistema je 486 CPU i
prihvata STL format datoteke i izlaz iz I-DEAS solid CAD
modelara.
Slo`eniji sistem stereo litografije je razvila firma Cubital
(Herzlia, Izrael). Solider 5600 pravi model sa "solid baza"
procesom polimerizacije. Svaki sloj polimer smole osvetli se sa
sna`nim zrakom konvencionalne ultraljubi~aste svetlosti kroz
svetlosnu masku. Za svaki sloj pravi se nova maska sa
elektrostati~kim tonerom. Ultraljubi~asta svetlost je dovoljno
sna`na da trenutno polimerizuje svaki sloj.
Posle polimerizacije, nepolimerizovana smola se ukloni i zameni
sa istopljenim voskom. Sloj polimera i voska se hladi i obra|uje
glodanjem na ta~nu debljinu. Postupak se ponavlja za nove slojeve
dok ceo model ne bude gotov. Tada se vosak ukloni ispiranjem ili
topljenjem. Solider 5600 mo`e da nanese 60 do 100 slojeva na sat
svaki prose~ne debljine od 0.15 mm. Jedinicom upravlja VAXstation
3100 preko Ethernet veze. Cubital sistem prima STL, SDRC i druge
CAD formate i pretvara ih u svoj CFL (Cubital Facet Language)
format. S obzirom da vosak dr`i plutaju}e delove dok se ne
pove`u, pri konstruisanju modela nije potrebno dodavati mre`icu.
Sistem ko{ta $490000.
SINTEROVANJE I PLOTOVANJE
DTM (Desktop Manufacturing) iz Austina, Texas koristi potpuno
drugi pristup poznat kao selektivno lasersko sinterovanje. Nanosi
se sloj finog praha (obi~no od liva~kog voska ili plastike) u
posudu i zagreva se do blizu ta~ke topljenja. Sna`an laser
sinteruje prah odnosno spaja ih bez topljenja i tako se dobije
`eljeni presek odnosno sloj. Postupak se ponavlja dok se ne
dobije `eljeni model. Nekori{}eni prah dr`i delove koji vise tako
da nije potrebna mre`ica. Privla~nost procesa je u mogu}nosti da
se jednog dana radi i sa metalom a ne samo sa voskom i plastikom.
Sistemom upravlja 386 mikro- ra~unar pod UNIX-om.
3D Modelar firme Stratasys (Mineapolis, MN) je u stvari ploter sa
perom koji nanosi nit istopljene plastike ili liva~kog voska
umesto tu{a. Ure|aj ima brzinu od 0.38 mm u sekundi i proizvodi
modele veli~ine do 0.027 m3 (0.3x0.3x0.3m) vi{estrukim
nano{enjem. UNIX program, pod kojim radi sistem, je deo CAM
sistema firme CAMAX System iz Mineapolisa i prihvata standardne
NC kodove, IGES i STL formate datoteka. S obzirom na na~in
nano{enja materijala dovoljan je 3-D `i~ani model (nije potreban
solid model) ali je potrebna mre`ica za one delove koji nisu
podupreti. Cena 3D Modelara je $130000. Program za sistem mo`e da
radi na grafi~kim radnim stanicama Sun Microsystems, Silicon
Graphcs, Hewlett-Packard i IBM RISC System/6000. 3D Modelar se
mo`e kupiti sa Silicon Graphics Iris grafi~kom radnom stanicom za
$178000.
Tekst je preuzet iz ~asopisa Byte i prera|en.
Zdenko {i`gori}, zsiz@sezam.co.yu
Re^ - DVE O AutoArchitect-u
S obzirom da se radi o izuzetno koncipiranom programu,
nastavljamo njegove prikaze. I ovog puta se radi o li~nom stavu.
Po{to je ovo prvi put da se susre}emo sa ovakvom vrstom
nadgradnje (letimi~ne poglede na AEC ne ra~unamo) pre startovanja
postojala su odre|ena predube|enja kako bi to trebalo da izgleda.
U oblasti 3D rada, zna~i direktnog 3D projektovanja, program
deluje onako kako smo i zami{ljali, vrlo lagan i fleksibilan rad
sa zidovima, ubacivanje prozora i vrata sa svim perverzijama,
odli~no generisanje stepenica, krovovi, pa ~ak i kamin (za{to je
ovo po vrednosti izravnato sa krovovima nije ba{ jasno, mo`da
vole Amerikanci svuda da guraju kamine), 2D i 3D preseci, sve u
svemu sve ono {to je potrebno da se napravi 3D model iz koga se
izvla~e 2D prilozi. Za ovakvu vrstu rada mislimo da je sasvim
upotrebljiv, naro~ito zahvaljuju}i stvarno otvorenoj arhitekturi,
{to bi |or|e (~uveni arh. Gruji} iz Ra~unara) rekao
fleksibilnosti i na makro, i na mikro nivou. Me|utim, po{to je
ovo, za sada, jedini program te vrste sa kojim smo se malo
ozbiljnije upoznali, on je, zasada, i najbolji , te kriti~ke
uporedne analize na `alost ne mo`emo dati. Ako to ne{to zna~i, da
ga imamo koristili bi ga aktivno.
Me|utim, AA ima jo{ jedan aspekt, koji je nas, koji smo u
dosada{njem profesionalnom `ivotu bili prakti~no isklju~ivo
osu|eni na 2D rad (iz idejnog u palirac ili idejni, a da se nema
pojma kakva }e biti fasada), stvarno, hm... recimo, prijatno
iznenadio. To je vrlo promi{ljena i suptilna nadgradnja osnovnih
ACAD komandi, njihovo pro{irenje, olak{avanje i ubrzavanje.
Iskreno bi savetovali Softdesk da naprave AA Lite koji bi imao
samo tu nadgradnju bez, recimo, delova za 3D zidove, prozore
itd...To bi bio kao neki pandan ACAD-u Lite. Na {ta pod time
mislimo? Pre svega, gotovo svi oni lispovi i blokovi koje smo
godinama pravili i skupljali, pa ponosno ugra|ivali u svoj ACAD,
ljubomorno ~uvali i sa dikom pokazivali ovde su ve}, avaj, na
gotovom: fr, ch, layer, blokovi za obele`avanje, sanitarije,
name{taj, ... i naravno sve to pro{irivo i promenljivo. Zatim,
unifikacija i standardizacija formata, zaglavlja i sl., i to sve
na lak i pristupa~an na~in. I na kraju neke stvari koje nam nisu
ni padale na pamet, a tu prevashodno mislimo na kvalitativni
korak unapred u manipulaciji sa lejerima. Svi znamo koliko je
va`na smislena i upotrebljiva organizacija lejera, koja se
direktno reflektuje na kasniju upotrebljivost crte`a. Zna~i,
pored standardnih operacija direktnog zamrzavanja, promene boje i
linije, kao i interesantne komande isolate, AA nudi i aliase (uz
napomenu da AA koristi standard BS1192) i, najva`nije, rad sa
grupama i matricama. Ovo nam omogu}uje da jedan crte`é bude
nosilac velikog broja informacija (postoje}e - predvi|eno,
arhitektura, gra|evina, instalacije...) a da sve informacije budu
podeljene u grupe nad kojima je mogu}e vr{iti zajedni~ke
operacije (plotovanje, editovanje, zamrzavanje, izdvajanje u
samostalni crte`...). Definicija grupe ima razne komponente (po
kojima se lejeri mogu filtrirati).Tako|e su mogu}e i operacije
izme|u grupa; kopiranje, brisanje, preme{tanje,.. Sa ovako
oformljenim grupama lejera i komponentama mogu}e je napraviti
matricu sa operacijama predvi|enim nad grupom (plotovanje,
renderovanje,...) i osobinama svakog pojedina~nog lejera. Tako|e
je mogu}e napraviti i od grupe/grupa wblock, tako da se na taj
na~in izdvoji `eljeni segment crte`a.
Naravno, uneta su i razna pobolj{anja 3D rada sa fejsovima;
umetanje rupa, brzo pretvaranje visible/invisible, automatsko
generisanje raznih oblika... Od sitnica koje koristimo u
svakodnevnom radu nismo uspeli na}i samo break one point i
imaginary osnap. Tako|e vapimo i za mogu}no{}u filtriranja po
boji (dobro, dobro, mo`e se to uraditi, al' nek bude na jednom
dugmetu). Tako|e je dosta iritiraju}e {to gornji desni }o{ak, u
kome je pisalo AutoCAD vi{e nema ulogu Ctrl C. U svakom slu~aju,
ako punu kontrolu renderovanog objekta ne mo`e posti}i jedan iole
verzirani korisnik ni iz petog puta, to onda ne mo`e biti za
pohvalu. Tako|e je i instalacioni program malo glupav, jer kad se
desi ono {to se nama desilo, a to je lo{ sektor na (naravno!)
zadnjoj disketi, on nas samo `ladno izbaci, nezavr{ena posla. A
ba{ bi mogao taj fajl i da presko~i i da nastavi sa radom, a nas
da ostavi posle da krpimo disketu.
Sve u svemu, stvarno upotrebljiv program ra|en sa poznavanjem
arhitektonske problematike i sa dosta truda i pameti. Dodu{e, ovo
je ipak samo gruba impresija, svaki program pokazuje svoje
stvarno lice tek kad se par puta susretne sa stvarnim
poslom/problemom, a i na{ ugao gledanja na program je bio
prete`no dvodimenzionalan. Kritike 3D rada }e dati na{e cenjene
kolege u slede}em nastavku.
dipl.ing.arh. Palmitessa {avri}-Patrizia
apss. arh. Ginder Andor, pishta@sezam.co.yu
cadua.65meda,
Uz ovu poruku saljem ostatak drugog broja casopisa Presek,
strane 6-12 sa sledecim sadrzajem:
IZVE[TAJ SA II JUGOSLOVENSKOG SEMINARA O PRIMENI CAD
TEHNOLOGIJA
Izve{taj sastavili: \or|e Gruji} - djcorto@sezam.co.yu,
Slobodan Lazi} - slazic@sezam.co.yu
BENCHMARK
PC ra~unara u AutoCAD okru`enju, drugi deo
Zdenko [i`gori}, zsiz@sezam.co.yu
PUT KA COREL-u ILI KORAK DALJE?
ovim po~injemo seriju ~lanaka o malim tajnama rada u AutoCAD-u
Slobodan Lazi}, slazic@sezam.co.yu.
VIDEO STUDIO U VA[EM RA^UNARU
Predstavljamo vam Personal Animation Recorder - karticu koja vam
omogu}ava da u svom ra~unaru imate kompletan digitalni video
studio
Aleksandar Vukalovi} CADUA
IZVE[TAJ SA II JUGOSLOVENSKOG SEMINARA O PRIMENI CAD
TEHNOLOGIJA
NAGRA\ENI RADOVI NA II JUGOSLOVENSKOM SEMINARU O PRIMENI CAD
TEHNOLOGIJA
Programski odbor u sastavu:
-Goran Tomi}, dipl.ing.gra|., Vojvodina PRO-ING '46, Novi Sad
-|or|e Popovi}, dipl.ing.gra|., Vojvodina PRO-ING '46, Novi Sad
-dr Cvijan Krsmanovi}, dipl.ing.ma{., Fakultet tehni~kih nauka,
Novi Sad
-mr Du{an Kova~evi}, dipl.ing.gra|., Fakultet tehni~kih nauka,
Novi Sad
-mr Mile Leki}. dipl ing.ma{., Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad
-mr Dejan Gavran, dipl.ing.gra|., Gra|evinski fakultet, Beograd
-\or|e Gruji}, dipl.ing.arh., Hidrotehnika Beogradgradnja,
CADUA, Beograd
-Vladan Aleksi}, Ra~unari, CADUA, Beograd
i prema kriterijumima za ocenjivanje koji su bili:
1. Aktuelnost
2. Inventivnost
3. Originalnost
4. Pragmati~nost
5. Primenjivost
6. Kvalitet
doneo je odluku o nagra|enim radovima.
I nagrada
SAN - programski paket za analizu konstrukcija
Autori: Bojan Tepav~evi}, V.str.sar., Vanja Alendar
dipl.grad.in`., Asis.mr Branko Milosavljevi} dipl.gra|.in`.,
Nenad Jovanovi}, Miroslav Tepav~evi}, V.prof.dr Du{an Najdanovi},
dipl.gra|. in`., Doc.dr Milo{ Lazovi},dipl.gra|.in`.
II nagrada (ravnopravno je dele tri rada)
1. GROW - softverski paket za prora~un strujanja podzemne vode i
transport zaga|enja Autori: Ranko Lazovi}, Dubravka Pokrajac
2. Otklanjanje deformacija skeniranih geodetskih podloga Autori:
Dr Ivan Nestorov dipl.in`.gra|., Petar Damjanovi} dipl.in`.ma{.
3. Efikasan pristup projektovanju avionskih kostrukcija primenom
CAD sistema Autori: Stevan Maksimovi}, Zoran Vasi}
III nagrada
Graficko pre i post-procesiranje paketa SAN za linearnu i
nelinearnu analizu konstukcija, provo|enje toplote i mehaniku
fluida. Autori: Nenad Grujovi}, Milo{ Koji}, Radovan Slavkovi},
Miroslav @ivkovi}, Slavko Mitrovi}, Nenad Filipovi}, Sa{a
Gojkovi}.
Pomenuti SAN programi imaju samo zajedni~ko ime.
Prva nagrada je putovanje na neki od svetskih CAD sajmova, a
ute{ne nagrade su bila kape sa znakom sponzora, sponzor svih
nagrada je OTC Computers Beograd. Prisutni na seminaru su glasali
za najbolji rad po kriterijumu op{te dopadljivosti
I nagrada publike (i jedina)
SAN - programski paket za analizu konstrukcija. Nagrada je bila
slika, ulje na platnu, koju je obezbedio organizator Vojvodina
PRO-ING '46
CAD, AKO NE SAD
U Novom Sadu, u maloj sali Srpskog Narodnog Pozori{ta, 13. i 14.
Aprila 1995. odr`an je drugi jugoslovenski skup posve}en primeni
CAD tehnologija, CAD Forum. Organizator skupa je bila Vojvodina
PRO-ING '46. U~e{}e je uzelo 52 predava~a i preko 450 u~esnika.
Za ~lanove Programskog odbora i organizacionu ekipu CAD Forum je
po~eo 12. aprila u podne. Tada je po~elo zasedanje Programskog
odbora sa jednom ta~kom dnevnog reda : glasanje za izbor
najboljeg rada. U konkurenciji nisu bili radovi ~lanova
Programskog odbora i uvodna predavanja.
Popodne je po~eo rad u Srpskom Narodnom Pozori{tu. Organizator je
sve obavio na veoma visokom nivou,momci iz obezbe|enja su
delovali krajnje ozbiljno, a hostese prelepo, stigli su i neki
predava~i sa `eljom da instaliraju softver i isprobaju ra~unare
sponzora hardvera OTC-ja.Oko 18 h je po~ela instalacija hardvera.
Dovoljan broj prisutnih CAD i hardverskih eksperata je svaki
problem re{avao na licu mesta, tako da je ne{to posle pono}i sve
bilo zavr{eno. Svi izlaga~i, osim Vin~e, dakle
Digit/CadProffesional, Elegra, RadImpex i Net su uredili svoje
{tandove. Moglo se po}i na zaslu`eni odmor.
^etvrtak 13. je po~eo pokretanjem workshop-ova za AutoCAD,
rendering i animaciju, analizu konstrukcija i programiranje. Za
svaki je bio zadu`en po jedan ili vi{e eksperata.
Stigao je i autobus iz Beograda sa u~esnicima, i na pultu za
akreditaciju se stvorila gu`va kao i obi~no, pospe{ena akcijom
kolega s Arhitektonskog Fakulteta u Beogradu koji su doneli svoju
izlo`bu zaista sjajnih studentskih radova. Radovi su oka~eni na
stubove ispred sale i pobudili su veliko ineteresovanje kolega iz
struke. Svaki od u~esnika sa pla}enom kotizacijom je dobio kesu
sa Zbornikom, majicom, i poklonima sponzora.
Plenarna sednica je po~ela sa zaka{njenjem. Prvi govornik je bio
predsednik Izvr{nog ve}a grada, Luka Zori} , drugi Milan
Miloradov iz Saveznog ministrstva za nauku i tehnologiju a tre}i,
koji je i otvorio skup, akademik Nikola Hajdin, potpredsednik
Akademije nauka, konstruktor poznatog vise}eg mosta u Novom Sadu
i novog `elezni~kog mosta u Beogradu, koji je izjavio i slede}e:
"Kada smo mi od zanata pravili nauku, na{i profesori su sa
podsmehom i nevericom gledali na to. Ja mislim da smo uspeli.
Sada vi, deco, radite ne{to {to se nigde ne u~i, ni na jednoj
{koli, ali raste, kao grana, i to nezadr`ivo".
Ne treba posebno nagla{avati da je podr{ka ljudi koji i posle
velikih uspeha u struci i u poznijim godinama `ivota nalaze svoje
mesto u CAD tehnologiji, kao citirani i prof. Zlokovi}, zna~i
celoj CAD populaciji jako puno.
Uvodna predavanja, koja su se, naravno , odu`ila, su dr`ali ak.
prof. |. Zlokovi} uz asistenciju Doc.Dr.arh M. Nestorovi}a i arh
Nenada Sto{i}a i ing P. Damjanovi}, kao i uvek na visini zadatka.
Zvani~ni deo je po~eo sa prezentacijom iz Biroa Bajin. Kolega D.
Jovanovi} je, u uobi~ajenom le`ernom stilu, po~eo sa: Ovoliku
salu u Beogradu mo`e da napuni samo Bala{evi}. Dalji govornici su
se re|ali, vremena nije bilo dovoljno i predsedavaju}i sednice su
bili primorani da skra}uju izlaganja, pogotovo one izlaga~e koji
su za govornicom ~itali od re~i do re~i ono {to je bilo
od{tampano u Zborniku.
Paralelno sa radom u sali u foajeu se odvijao rad u
workshop-ovima, i mnogo dru`enja i upoznavanja u kafeu Trema
odmah do izlaza iz sale. Savr{en prostor! U~esnici su mogli da
slu{aju predavanja, ili da prate zanimljive sadr`aje odmah ispred
sale, kao i da se dru`e sa mno{tvom kolega s kojima su se tek
upoznali ili se dugo nisu videli.
Ve~e je donelo pozori{nu predstavu i odli~an koktel, sa jo{
boljom muzikom benda koji prati Bala{evi}a. Negde pred pono},
nekoliko pesama je otpevala Ivana Zamurovi}, jedna od predava~a,
s razlogom najavljena kao svestrana i zanimljiva osoba. Da, na
ovom CAD Forumu je bilo svega, osim dovoljno sna, ali CAD
populacija je na to navikla, zar ne ?
Pre podne petka 14. je proteklo po planu. Program se zahuktavao
oko podneva, sa veoma zanimljivim i uspe{nim predavanjem Vladana
Aleksi}a o vizuelizaciji uop{te. Pokazalo se da su takva, ad hoc
predavanja sa naglaskom na tips & tricks ono {to budi veliko
interesovanje publike, pa je ovo pratilo 70-tak u~esnika.
Popodne je u workshop-ovima bila dosta velika gu`va, pogotovo oko
programerskog. U~esnika je bilo manje, o~igledno nisu svi
prisustvovali i drugom danu skupa. I u sali je bilo `ivo,
predavanja iz {ire oblasti GIS-a, kao i testiranja performansi
ra~unara za rad u AutoCAD-u su izazvala interesovanje publike.
Oko 18h je po~ela zavr{na plenarna sednica. Sala je bila
poluprazna sa oko 200 prisutnih. Sednicu je vodio Dr Cvijan
Krsmanovi}, koji je pro~itao izve{taj sa rada Programskog odbora,
navode}i kriterijume ocenjivanja, kao i radove koji su u{li u u`i
izbor. Progla{enje pobednika je povereno direktoru OTC-ja,
donatoru prve nagrade, g. Zoran Jov~i}, Ing Goran Vukobratovi} a
direktor Vojvodina PRO-ING '46, je uru~io nagradu publike za
najbolje prezentiran rad. Zatim je Dr Cvijan Krsmanovi} lepim
govorom zatvorio skup. Organizovani povratak u~esnika autobusom u
Beograd je protekao, kao i ceo skup, uz punu pa`nju i anga`man
organizatora. Posebno pominjem ing Ivanu Krvavicu, neumornu,
ljubaznu, nasmejanu i svuda prisutnu.
I, posle svega da rezimiramo: mnogo lepih stvari, mnogo lepog
dru`enja, mnogo zanimljivog hardvera i softvera. CAD na ovim
prostorima nije retka zverka, uprkos velikim zahtevima koje
postavlja pred korisnika. Stru~nost je na visokom nivou, noviteti
se prate, razvija se sjajan doma}i softver (pomenimo od izlaga~a
RadImpex i Digit/Cad-Proffesional), izdaju se i prevode izuzetne
knjige (pomenimo Vin~u). Po drugi put, ukus Programskog odbora i
publike se poklopio, isti rad je dobio priznanje kao
najkvalitetniji i najbolje prikazan, {to govori da
profesionalnost u radu dovodi do rezultata. Po drugi put su
laureati ~lanovi CADUA, idejnog tvorca ove manifestacije. Po
drugi put je Vojvodina PRO-ING '46 sjajno obavila organizatorski
posao. Po drugi put na skupu u~estvuje OTC, sada kao sponzor
hardvera.
Da ne bude ba{ sve u superlativima, pomenimo i neke nedostatke. I
ove godine je akreditacija predugo trajala, kao i uvodna
predavanja, zbog ~ega su predava~i u zvani~nom delu skupa bili
ograni~eni na osam minuta. Projekciona tehnika na sceni, pogotovo
video beam, nije bila sasvim na visini zadatka. Bilo je i
primedbi na samo 16 MB RAM-a ra~unara u workshop-ovima.
Ono {to je zaista nedostajalo je zvani~no prisustvo doma}ih
ra~unarskih ~asopisa, izdava~a literature, osim pomenutih.
Prisutne pojedince iz tih ~asopisa i firmi, CAD eksperte, ne
ra~unamo.
I, na kraju, po`elimo samima sebi da ovaj skup postane tradicija
ovda{njeg ra~unarstva. CAD je tu, oko nas. Sve vi{e stvari sa
kojima ili u kojima `ivimo su stvorene spregom ljudskog znanja i
ra~unarske snage. Dovi|enja dogodine, na CAD Forumu 3.
Have a nice CAD.
AutoCAD ili...
Oba dana je {tand koji je preuzela VIN~A - Centar za permanentno
obrazovanje - Beograd bio opkoljen zainteresovanima za primenu
CAD tehnologije u svim oblastima in`injerskog i ne samo
in`injerskog delovanja.
Ljubaznost prisutnih predava~a i pravilno izabran polo`aj {tanda
u~inile su permanentnu prezentaciju i profesionalno upore|ivanje
Intergraph-ovih i Autodesk-ovih proizvoda jednom od atrakcija
ovogodi{njeg seminara.
Zainteresovani su mogli da vide na delu, i ako su bili dovoljno
simpati~ni ili uporni, i probaju glavnog oponenta Autodeskovom
proizvodu na svetskoj sceni, Microstation V 5.0. Bilo im je
omogu}eno da uporede neke od njima interesantnih karakteristika
ovog programa sa na istoj ma{ini prisutnom R.13 verzijom kod nas
i u svetu najpopularnijeg programa za CAD na PC platformama.
Od svih prisutnih na seminaru, predava~i autorizovanog
Autodeskovog obrazovnog centra su bili sigurno najkvalifikovaniji
za prikazivanje ova dva programska paketa i za davanje odgovora
na pitanja biv{ih i nekih budu}ih u~enika.
Osim razgovora o ovim programima bilo je i interesantnih pri~a o
knjigama za AutoCAD R13 koje se spremaju ili se ve} nalaze na
na{em tr`i{tu i o formama obrazovanja koje je potrebno CAD
korisnicima u ovom trenutku. O sitnim pomo}nim programima
autora koji nemaju ambicija kao oni iz napred navedenih ku}a ali
~iji radovi ~ine svakodnevni rad za ra~unarom u CAD-u udobnijim i
efikasnijim.
U okviru Workshopova koji su trajali oba dana bilo je vi{e
manifestacija vrednih pa`nje, onih pla}enih i onih dobrovoljnih
od strane gostiju i izlaga~a. Jedna, dobro odmerena i na pravi
na~in plasirana izazvala je interesovanje velikog broja
prisutnih.
~lan CADUA, poznatiji kao g.pp Gremlin, u slobodno vreme glavni i
odgovorni Ra~unara, je odlu~io da pomiri svoje dve velike
kompjuterske ljubavi AutoCAD i 3DS i ispri~a ~etrdesetominutnu
pri~u o tome kako lepo umotati svoje CAD delo ne bi li ono
postalo proizvod koji je mogu}e prodati za sumu dostojnu
podno{ljivog `ivljenja i rada.
U okviru predavanja, nazvanog Od in`enjera do ilustratora,
ukazano je na neke osnovne probleme. Po~ev{i sa nedostatakom
makar formalnog obrazovanja o bojama i teksturi, svetlu i
njegovom uticaju na psihu gledaoca i potencijalnog kupca, osim
kod kolega arhitektonske struke. Preko nedovoljnog poznavanja
kompjuterskih alata prisutnih na tr`istu pa do hroni~nog
nedostatka materijalnih sredstava da se nabave jake ma{ine
sposobne da delom sakriju neka neznanja korisnika. Sve zajedno
dovodi do nezadovoljavajucih rezultata na upotrebi ra~unara u
okviru prezentacije radova obra|enih u nekoj od CAD tehnologija.
Predava~ je vi{e godina radio posao pakera in`enjerskih re{enja u
atraktivnu grafi~ku formu. Taj posao je radio dugi niz godina u
jednoj, bar u to vreme, od najbolje opremljenih beogradskih
kompjuterskih firmi za takvu vrstu usluga pa je imao prilike da
sve vreme radi sa kvalitetnom opremom, adekvatnom dokumentacijom
i legalno nabavljenim i kompletno dokumentovanim softverom. Sa
takvim iskustvom njegovo predavanje nije moglo da ne bude
interesantno za prisutne.
Spremnost predava~a da sa prisutnima podeli neke od tajni zanata
ste~enih dugogodi{njim radom je ovaj doga|aj dovela na mnogo vi{i
nivo, a njegovo iskustvo govornika u prodaji (Osina {kola) je
u~inilo da vreme koje su slu{aoci posvetili ovoj temi proleti.
Pri~a o optimizaciji resursa i tehnike rada, o planiranju izlazne
forme i nekim na~inima da se to izvede u pravom trenutku, odnosno
pre nego {to se po~ne sa radom u{tede}e pa`ljivom slu{aocu sate
rada nad nekim detaljima koji }e se u krajnjem produktu zbog
tehni~kih karakteristika izlaznog uredjaja izgubiti.
Predavanje je bilo samo deo rada koji autor priprema za slede}i
CADForum. Kako je vreme za izlaganje na ovakvim manifestacijama
ograni~eno i ne bi bila ispunjena osnovna namera autora da vi{e
zainteresuje i detaljnije upozna sa ovom materijom {iri krug
ljudi, u vremenu izmedju dva CAD Foruma }e svoje ideje plasirati
i na druge na~ine. Jedan od poteza koji }e u tome pravcu biti
povu~eni je i {tampanje ovog izlaganja, naravno u sa`etijoj formi
od one koju je imalo na skupu, u slede}em broju CADUA biltena
Presek.
Izve{taj sastavili: \or|e Gruji} - djcorto@sezam.co.yu,
Slobodan Lazi} - slazic@sezam.co.yu
BENCHMARK
PC ra~unara u AutoCAD okru`enju, drugi deo
Ovo je drugi ~lanak iz serije ~lanaka o testiranju kompletnih
konfiguracija IBM PC i kompatibilnih ra~unara i njihove
perfomanse u AutoCAD-u R12.
Testirane su razne kombinacije CPU, veli~ine RAM-a, grafi~kih
kartica i Displej List Procesora. U tabeli je data rang lista
testiranih PC-ja.
Kori{}ene oznake:
P5/90/32
Procesor/Clock u MHz/RAM u Mb
Ati Ultra GPT 4MB PCI
Grafi~ka kartica VRAM u Mb, Tip sabirnice
SCSI
Tip HD-a (gde ne pi{e, tip HD je IDE)
SE F/X, SE, NTH
Display List Processors (DLP)
HIM
HIMEM.SYS,
EMM
EMM386.EXE,
HC
HW ke{
SD1/PCQ2SW
ke{ Smartdrive sa 1Mb/SW ke{ PCKwik sa 2Mb
-DLP
bez DLP
-HIM
bez HIMEM.SYS
b.60 f.60
BUFFERS=60 FILES=60
1 1
WAIT stanja/brzina DRAM READ/WRITE
Na grafikonima su prikazani odnosi DLP i INDEKS-a PC-ja, RAM-a i
INDEKS-a PC- ja i odnos INDEKS-a PC-ja i INDEKS-a CENE pri ~emu
je INDEKS PC-ja mera perfomansi PC-ja u AutoCAD-u.
Na osnovu prvog grafikona mo`emo zaklju~iti da treba obavezno
koristiti DLP a naro~ito kod 486 PC-ja.
Na osnovu drugog grafikona mo`emo zaklju~iti da 486 i P5 ra~unari
nesmeju da budu bez 16 Mb RAM-a. Porast perfomansi je naro~ito
izra`en kod P5 ra~unara pri prelazu sa 8Mb na 16Mb RAM-a.
Na osnovu tre}eg grafikona mo`emo zaklju~iti da, od testirananih
ra~unara, najbolje odnose perfomansi i cene imaju ra~unari 2, 4,
1, 5 i 3. Dobre odnose perfomansi i cene imaju ra~unari 7, 6, 9 i
8. Lo{e odnose perfomansi i cene imaju ra~unari 10 i 11. Ostali
ra~unari (12-24) imaju veoma lo{e odnose perfomansi i cene.
Brojevi predstavljaju redne brojeve ra~unara na rang listi
testiranih ra~unara koja je data u tabeli.
Zahvaljujem se ~lanovima CADUA i saradniku CADUA za HW
vstan@sezam.co.yu za testiranje sopstvenih PC-ja, za pomo} u
odre|ivanju statistike komandi u AutoCAD i firmi UNIC za
mogu}nost testiranja P5 ra~unara sa Ati Ultra Graphics Pro 4MB
PCI grafi~kom karticom i 486/66/32 ra~unara sa Diamond Viper
grafi~kom karticom.
Zdenko [i`gori}, zsiz@sezam.co.yu
PUT KA COREL-u ILI KORAK DALJE?
ovim po~injemo seriju ~lanaka o malim tajnama rada u AutoCAD-u
Po~ev od verzije 12, AutoCad omogu}ava editovanje objekata
pomo}u gripova, po ugledu na Microstation i neke Windows
programe. Pojam grip se mo`e prevesti kao "hvataljka". Gripovi se
na ekranu prepoznaju kao kvadrati. Pojavljuju se na
karakteristi~nim mestima entiteta. Na primer, za du`, ta mesta su
krajevi i sredina. Za kru`nicu, to su kvadranti i centar
kru`nice. Kod slo`ene linije, postavljaju se na mestima vertexa i
~vorova.
U grip re`imu je mogu}e raditi slede}im komandama za editovanje:
Stretch, Move, Mirror, Scale i Rotate.
Pre samog rada pomocu gripova, treba proveriti da li je grip
re`im uklju~en i na koji na~in su neke od osobina pode{ene. Za
pode{avanje slu`i komanda DDGRIPS. Ko voli rad pomocu mi{a, ova
komanda se krije iza natpisa Grips... na Settings padaju}em
meniju. Osim pode{avanja re`ima, boje i veli~ine kvadrata, mogu}e
je odrediti na~in prikazivanja gripova u radu sa blokovima.
Opcija Enable grips within blocks, defini{e, da li }e se u radu
sa blokovima umetati jedan hvata~, na mestu ta~ke umetanja bloka,
ili vi{e hvata~a, za svaki element bloka zasebno. Elementi koji
~ine blok, ne mogu se zasebno editovati. Aktivnost grip re`ima se
mo`e podesiti i sistemskom promenljivom GRIPS.
Rad sa gripovima je mogu} kada nijedna od komandi nije aktivna.
Postoje tri stanja gripova: "topli" (warm), "vru}i" (hot) i
"hladni" (cold). Oznacavajuci odredjeni objekat, on postaje
osvetljen (highlight), a "topli" gripovi se prikazuju na
karakteristi~nim mestima entiteta. Me|utim, grip re`im jo{ uvek
nije aktivan. Slede}i korak je oznacavanje nekog od prikazanih
gripova. Tada grip postaje vru} (hot), kvadrat hot gripa je
ispunjen bojom, a grip re`im je aktivan. Na komandnoj liniji se
pojavljuje natpis komande izme|u dva para zvezdica, a na
statusnoj liniji se pojavljuje ispis o aktivnoj komandi u grip
re`imu. Ako je uklju~en rad sa ekranskim menijem, onda se i na
njemu pojavljuje grip-edit meni. Ovde prvenstveno mislim na
AutoCAD za Windows platformu, gde se vidljivost ekranskog menija
pode{ava kroz komandu Preferences.
Hot grip je ujedno i referentna ta~ka u odnosu na koju }e se
izvr{iti neka promena. Izmena dostupnih komandi u grip re`imu se
vr{i pritiskom na tastere razmak ili enter. Drugi na~in je
kucanjem imena komande, ili kucanjem prva dva slova na komandnoj
liniji. Komande se ponavljaju cikli~no.
Prekid rada sa gripovima se izvr{ava dvostrukim pritiskom na
kombinaciju tastera Ctrl+C. U slu~aju samo jednog pritiska
kombinacije Ctrl+C, gripovi postaju hladni (cold), i dalje se
vide kvadrati, ali entitet vi{e nije osvetljen ( highlight).
Prilikom rada sa gripovima, za svaku od komandi se nude opcije
sli~ne onima koje postoje kod standardnih AutoCAD komandi za
editovanje.
Jedna od opcija je Base point. Obzirom da je hot grip referentna
ta~ka oko koje se izvr{ava editovanje, opcija Base point
omogu}ava postavljanje nove referentne ta~ke. Da li }e nova ta~ka
biti neki drugi grip, ili sasvim proizvoljna ta~ka u editoru za
crtanje, zavisi od unosa korisnika.
Opcija Copy omogu}ava vi{estruko (multiple) izvr{avanje komande.
Dovoljno je oznaciti entitet, odabrati hot grip, otkucati c ili
copy sa ekranskog menija, a zatim mi{em pokazivati ta~ke u
editoru za crtanje. Drugi na~in za vi{estruko izvr{avanje komandi
dobija se pritiskom na taster Shift i oznacavanjem ta~ke u
editoru za crtanje.
Osim ove funkcije, taster Shift omogu}ava sledece: odabiranje
vi{e hot gripova, hla|enje gripova, ponavljanje poslednjeg
zadatog ugla, rastojanja ili faktora razmere kod opcije copy.
Primer sa slike obja{njava tehniku "hla|enja gripova" pomo}u
tastera Shift. Odabrani objekti su kru`nica i du`. Potrebno je
pomeriti kru`nicu: po~etna ta~ka translacije je donji kvadrant
kru`nice; krajnja ta~ka translacije je sredina du`i. Da ne bi
do{lo do pomeranja du`i, potrebno je pritisnuti taster shift i
oznaciti du`, obavezno van kvadranta koji predstavljaju gripove.
Gripovi na du`i postaju hladni (cold). Sledi ozna~avanje hot
gripa koji se nalazi na donjem kvadrantu kru`nice. Pritiskom na
taster Enter ili razmak , odabira se komanda Move. S obzirom da
je odabrani hot grip po~etna ta~ka translacije kru`nice, kao
krajnja ta~ka bira se grip na sredini du`i. Translacija je
izvr{ena bez pozivanja komande sa bilo kog menija i bez
kori{}enja osnapa (kriterijuma za precizno poga-anje ta~aka).
Za slu~aj editovanja vi{e gripova, potrebno je pre odabiranja
prvog gripa pritisnuti taster shift, a zatim selektovati same
gripove.
Poslednja funkcija tastera shift va`i kod opcije copy, ako zelite
da iskoristite poslednje izmereno ili zadato rastojanje, ugao ili
faktor razmere. Na primer, za slu~aj vi{estrukog rotiranja neke
du`i, postupak je slede}i: prvo se bira hot grip na donjem kraju
du`i; pritiskom na razmaknicu, bira se komanda rotate. Za
vi{estruko rotiranje se bira opcija copy, a zatim se zadaje
vrednost ugla. Za svaku slede}u kopiju dovoljno je pritisnuti
taster shift i mi{em definisati polo`aj nove du`i. Program
automatski dodeljuje vrednost ugla, svakoj novoj kopiji. Sve
komande u grip re`imu sadr`e opciju Undo, koja poni{tava
poslednju izvr{enu izmenu.
Rad sa gripovima izuzetno ubrzava rad kod izmena asocijativnih
kota. Standardne komande za promenu mesta i polo`aja elemenata
kote su sada samo daleka pro{lost. Pomo}u gripova, pomeranje
~vorova (vertex) slo`ene linije (polyline) je mnogo lak{e nego
komandom Pedit.
Preporuka u radu sa gripovima je da Ortho re`im bude isklju~en.
Tako|e treba voditi ra~una da gripovi budu hladni, ili isklju~eni
po zavr{etku komande. U slu~aju grip re`ima ne va`i ponovno
pozivanje komande tasterom enter. Grip re`im se poziva, jedino
odabiranjem hot gripa.
Gripove treba koristiti u svim mogu}im slu~ajevima. Drasti~no se
{tedi vreme kreiranja i editovanja crte`a. Osnapi su skoro
nepotrebni, a traganje po menijima se elimini{e.
Slobodan Lazi}, slazic@sezam.co.yu.
VIDEO STUDIO U VA[EM RA^UNARU
Predstavljamo vam Personal Animation Recorder - karticu koja vam
omogu}ava da u svom ra~unaru imate kompletan digitalni video
studio
Kompjuterska grafika, kao najatraktivniji oblik primene
kompjutera, oduvek je postavljala specijalne hardverske zahteve
pred korisnika, a kompjuterske animacije i vizualizacije, kao
najkompleksniji vidovi kompjuterske grafike, postavljaju zahteve
koji su ~esto ekstremni. Jedan od klju~nih problema vezanih za
animacije i vizualizacije je povezivanje kompjutera i videa,
odnosno prebacivanje gotovog proizvoda na video traku. Vrsta
video ure|aja koji se koristi od presudnog je zna~aja za kvalitet
finalnog proizvoda, a u funkciji je celoga posla i mo`e se
podeliti u ~etiri grupe :
-Consumer Quality (VHS)
-Prosumer Quality (Hi-8, SVHS)
-Industrial Quality (U-Matic, U-MaticSP)
-Professional/Broadcast Qality (M-II, Beta, BetaSP, Digital
Betacam, D1 & D2)
Osnovna razlika me|u ovim grupama je u broju linija horizontalne
rezolucije i vrsti ulaznih i izlaznih signala koje podr`avaju
(VHS-200 l.h.r.& kompozitni signal, Hi-8- 400 l.h.r.& Y/C signal,
Beta-752 l.h.r.& Y, R-Y, B-Y signal ). Na nivou samih ure|aja
postoji i razlika u mehanici, odnosno u mogu}nosti snimanja u
frame by frame modu. Snimanje animacije se vr{ilo tako {to se
svaki kadar (25 u sekundi-PAL, 30 u sekundi- NTSC) slao kroz
frame buffer karticu na video kontroler, a sa njega ~esto kroz
transkoder (u zavisnosti od video signala koje podr`ava frame
buffer kartica) na video ure|aj. Ceo postupak je jako spor zbog
niza ograni~enja samog Beta rikordera (oko sedam sekundi
animacije na sat), a i jako skup, kada se uzme u obzir da je
radni vek glave na Beti oko 700 - 1000 sati. Drugi nedostatak
ovog na~ina prebacivanja je sama su{tina funkcionisanja linearnog
snimanja, odnosno gubljenja na kvalitetu posle svake generacije
snimka {to nas dovodi do novog na~ina odnosno Non-Liner Recording
& Editing Sistema. Non-Linear u ovom kontekstu podrazumeva da je
celokupni video materijal snimljen tako da nam omogu}uje trenutni
pristup bilo kom frejmu. Najpoznatiji ure|aji iz ove grupe su CAV
i CLV Laserski Diskovi i Digitalni Disk Rikorderi ili DDR. DDR su
u stanju da Va{u animaciju ili `ivu sliku snime na hard disk i da
je potom emituju u realnom vremenu. Najpoznatiji me|u njima su
A60 i A66 firme Abekas i smatraju se standardom. Mogu da prime
puni D1(Full Digital Video Storage System) format bez kompresije
i da ga emituju u 60 frejmova (NTSC) u sekundi. Originalni Abekas
je ko{tao oko $60000, ali nove generacije mogu se na}i ve} za
$20000. Rade sa potpunim digitalnim formatom i nemaju gubitaka
prilikom pravljenja novih kopija. Pojavila se i nova generacija
DDR ure|aja koja je znatno jeftinija od Abekasa, a razlikuje se
od njega po tome {to video signal zapisuju u kompresovanom
obliku. Ovu grupu predvodi kanadska firma Digital Processing
Systems (DPS) sa svojim sistemom koji se zove Personal Animation
Recorder, koji je i zvezda ovog teksta.
Personal Animation Recorder (PAR) je 24 bitni digitalni disk
rikorder za PC ili AMIGA kompjutere koji snima i reprodukuje
animacije u realnom vremenu i broadcast kvalitetu (puna PAL
rezolucija - 752*576). Re~ je o 16 bitnoj ISA kartici pune du`ine
sa originalnim hardverom za dinami~ko kompresovanje i
dekompresovanje u realnom vremenu i integrisanim IDE disk
kontrolerom na koji se ka~i posebni hard disk koji radi u
dedicated modu.
Sa PAR-om dolazi softver koji omogu}uje DDR-u da se u sistemu
pojavi kao slede}i slobodni disk, sa tom razlikom da mo`e da
radi samo sa imid`ima TARGA formata. Da bi se koristio softverom
za animaciju, dovoljno je konfigurisati softver da snima slike u
752*576 24 bit TARGA formatu direktno na ovaj disk. Slike }e biti
snimljene kao kompresovani komponentni digitalni fajlovi.
Snimaju}i seriju slika, PAR }e automatski od njih napraviti
animaciju. Slike mogu biti snimljene i kao serija stil imid`a.
Korisni~ki interfejs li~i na komande klasi~nog video rikordera sa
dodatnim funkcijama za linearnu monta`u. Animacije se mogu
gledati na standardnom monitoru sa bilo kojim ulazom, a za
snimanje je dovoljno prikljuciti video rikorder direktno na PAR i
pritisnuti PLAY. PAR podr`ava ure|aje sa kompozitnim, Y/C ili
komponentnim ulazom. Du`ina animacije koju PAR mo`e da primi
zavisi od veli~ine dedicated diska koji je na njega prika~en. PAR
mo`e da radi sa dva diska (prvi je u Master a drugi u Slave
modu). Na disk od 1 GB staje oko 6 minuta materijala. Preporu~uju
se diskovi firme Micropolis 4210A od 1 GB i 2217A od 1.7 GB.
Obzirom da je PAR dizajniran kao visoko optimizovani ure|aj za
pu{tanje animacija osposobljen da izvu~e maksimum kvaliteta iz
hard disk tehnologije, za o~ekivati je jo{ bolje rezultate sa
novim serijama diskova.
Za snimanje PAR koristi kombinaciju sopstvenog {tampanog kola i
specijalno implementiranog LSI JPEG ~ipseta. Umesto fiksnog
procenta kompresije, PAR sempluje svaki frejm i dinami~ki menja
stepen kompresije tako da osigura najve}i mogu}i kvalitet. Svaki
frejm se umesto na 13.5 Mhz (CCiR 601 standard) sempluje na 14.3
Mhz {to omogu}uje da se dobije puna PAL rezolucija od 752*576,
umesto 720*576 kao kod MATROX MAX sistema. Umesto ovog kompromisa
DPS se odlu~io da pravi odvojene kartice za PAL i NTSC. PAR
sistem mo`e biti pro{iren sa DPS AD- 3000 Video Capture karticom
koja zauzima jo{ jedan ISA slot pune du~ine i omogu}uje
grebovanje `ive slike tako|e u realnom vremenu i broadcast
rezoluciji. Dodavanjem ove kartice otvaraju se nove mogu}nosti u
kreiranju profesionalnih animacija i spotova. Kori{}enjem
specijalnog drajvera za 3D STUDIO pru`a Vam se mogu}nost
rotoskopije i mnogih drugih efekata, a kupovinom bilo koje MCI
kompatibilne audio kartice i RAZORPRO softvera Va{ PC pretvara se
u pravi studio za nelinearnu monta`u i postprodukciju.
Polovinom 1995 najavljen je izlazak 422 digitalnog interfejsa,
koji }e omogu}iti povezivanje vi{e PAR sistema i Beta rikordera u
jednu celinu i ugroziti pozicije MATROX STUDIO paketa za
nelinearnu monta`u u realnom vremenu, u istoj meri kao {to je PAR
ugrozio pozicije MATROX MAX DDRa. Uostalom od firme koja je
napravila prvi Time Base korektor za PC manje nismo ni o~ekivali.
Hardverski zahtevi su vi{e nego skromni za profesionalni sistem
ovog kalibra:
-IBM kompatibilni PC 80386 ili 80486 sa jednim slobodnim ISA slotom,
-MS-DOS 5.0 ili noviji,
-VGA kompatibilni monitor,
-Microsoft kompatibilni mi{,
-Minimum 2 MB (preporu~uje se 4 MB) slobodne RAM memorije po
pokretanju ostalih programa.
Korisna adresa:
Studio PANO
Generalni zastupnik za Jugoslaviju firmi:
DPS, Newtec Inc. i IN:SYNC
Vojvode Doj~ina 2
tel. 011/652-028 650-486
Aleksandar Vukalovi} CADUA
cadua.66calex,
<!> Uz ovu poruku saljem ostatak drugog broja casopisa Presek,
Pa mora li ceo časopis u poruci? ;) Možda drugi put kao fajl?
cadua.67mcgera,
Pozto se tema cadua preuzima na BINT mora biti u ASCII varijanti
da bi tekst stigao do citalaca koji ga tamo preuzimaju ili kojima
se prosledjuje dalje u razmeni.
cadua.68djcorto,
>> Pa mora li ceo casopis u poruci? ;) Mozda drugi put kao fajl?
Mora zbog drugih BBSova koji prenose ovu temu, pri cemu nije
moguce preneti fajl prikacen uz poruku.
Nadam se da ti ovakvo slanje ne predstavlja prevelik problem ?
:)
cadua.69dkuki,
za koju cenu se moze nabaviti original paket ACAD13 ?
poz Dkuki
cadua.70djcorto,
>> za koju cenu se moze nabaviti original paket ACAD13 ?
Sva obavestenja mozes dobiti u OSA Racunarskom inzenjeringu,
telefon i adresu imas u svakom racunarskom casopisu.
cadua.71dkuki,
* Da li postoji brodograditeljska sekcija(ili ne{to sli~no)
u okviru CADUA organizacije?
* Da li primate u svoje ~lanstvo zainteresovane srednje {kole?
Poz DKuki
cadua.72dkuki,
* Koja je cena originala ACADr13 i gde bi se moglo nabaviti?
(odgovor zapakovati u po{tu)
Poz DKuki
cadua.73djcorto,
>>* Da li postoji brodograditeljska sekcija(ili ne{to sli~no)
>> u okviru CADUA organizacije?
Profesionalne sekcije zvanicno ne postoje, vec se clanovi okupe
i dogovore shodno interesovanjima.
>>* Da li primate u svoje ~lanstvo zainteresovane srednje {kole?
Jedan od uslova za prijem u clanstvo je i punoletstvo. Prijavni
list imas u EXTRA.5, poruka 13.13, a u istoj konferenciji, kao i
u EXTRA.6 i EXTRA.7 imas detaljne uslove za prijem, komentare na
iste, i detaljna objasnjenja.
Sastanci se odrzavaju na Gradjevinskom fakultetu, sala 126,
cetvrtkom od 18 do 20h. Svako ko je zainteresovan, moze da dodje
i sa nekim od prisutnih sluzbenih lica razjasni sve nejasnoce,
kao i da dobije odgovor na mnoga pitanja :)
cadua.74mcgera,
Cena skolskog paketa R13 je na nivou petine cene punog paketa.
Znaci ranga 1000 cvrstih novcanih jedinica. Cena je sigurno
dogovorljiva na dole za daljih 20 do 25 %. Prave podatke ipak
mozes dobiti najlakse kod ovlascnog dilera za ovo podrucje OSA RI
kao sto te je djcorto vec savetovao.
cadua.75djcorto,
>>* Koja je cena originala ACADr13 i gde bi se moglo nabaviti?
>> (odgovor zapakovati u po{tu)
Odgovor je u poruci 13.70
cadua.76djcorto,
Poštovani,
Arhitektonski fakultet Univerziteta u beogradu,
hiCAD i CADUA
pozivaju Vas i Vaše saradnike, pre svega arhitekte i inženjere
građevinarstva na
PREZENTACIJU PAKETA
ArchiCAD
Prezentacija će se održati u amfiteatru Arhitektonskog fakulteta
Beograd, Bulevar revolucije 73, II sprat u sredu, 22.11.1995,
sa početkom u 11 sati
Imaćete priliku da se upoznate sa mogućnostima paketa ArchiCAD 4.55
verzija za WINDOWS. Prezentaciju će držati Gosp. Tamas Gyurko, predstavnik
firme GRAPHISOFT, Budimpešta, vlasnik autorskih prava programskog paketa
ArchiCAD, na engleskom jeziku. Simultano prevođenje je obezbeđeno. Pristup
slobodan.
ArchiCAD omogućuje dobru komunikaciju između investitora i projektanta
stalnim praćenjem izmena, renderingom i animacijom te mogućnošću izrade
bliske prognoze cene izvođenja projekta.
ArchiCAD pruža šansu i manjim projektanskim kućama da postignu visoki
kvalitet projektne dokumentacije i brzinu izrade a sve to ne na uštrb
kvaliteta.
Dođite sa svojim saradnicima i uverite se!
Sponzor prezentacije ElPro Computers, Beograd
S poštovanjem
hiCAD, 21000 Novi Sad, Puškinova 17, 021-368-113
cadua.77iivkovic,
Ima li neko drajvere za ACAD 13 za Epson LX 300. Znam da to (štampač) nije ni
na amaterskom nivou (za tu delatnost), al' da skinem sa vrata jednog
_prijatelja_.
Hvala!
cadua.78gtomic,
Da li je neko od ovde prisutnih imao neka iskustva sa ink jet
ploterrima (summagrahics, HP i sl.) i sa kopiranjem na ozalidu crteža
odštampanih na pomenutim štampačima?
Postoje neke indicije da su linije dosta "blede" te da se ne mogu
dovoljno dobro kopirati.
Goran T.
cadua.79djcorto,
>> Postoje neke indicije da su linije dosta "blede" te da se ne
>> mogu dovoljno dobro kopirati.
I nisu, ako koristis specijalni papir, ili originale kopiras na
paus, pa onda sa njega radis ozalid.
U svetu se ozalid zbog svoje ekoloske neispravnosti vecinom ne
koristi, pa ljudi na to i ne misle. Po mom iskustvu, bez pen
plotera nema dobre ozalid kopije.
Naravno, kseroks postupak je druga prica, a i samo tako mogu da
se iskoriste sve predlosti pljuckavaca.
cadua.80gtomic,
> I nisu, ako koristis specijalni papir, ili originale kopiras na
> paus, pa onda sa njega radis ozalid.
Bez prideva "specijani", molim. Znaš i sam, da se to onda specijalno teško
nabavlja i ima specijalno veliku cenu. Dakle interesuje me štampanje na
pausu koji malo boljeg kvaliteta ali je ipak uobičajen kod nas.
> U svetu se ozalid zbog svoje ekoloske neispravnosti vecinom ne
> koristi, pa ljudi na to i ne misle. Po mom iskustvu, bez pen
> plotera nema dobre ozalid kopije.
To sam i sumnjao. :(
> Naravno, kseroks postupak je druga prica, a i samo tako mogu da
> se iskoriste sve predlosti pljuckavaca.
Xerox postupak? To su one velike mašine koje rade u stvari kao fotokopir
za A0 formate i imaju zapreminu cca 4 m3?
Sve u svemu pouka je da se držimo našeg pisača kao pijan PLOT-a. ;)
cadua.81djcorto,
>> Xerox postupak? To su one velike masine koje rade u stvari kao
>> fotokopir za A0 formate i imaju zapreminu cca 4 m3?
E, to. Kod nas jos skupo i retko, pretezno zbog toga sto ljude
mrzi ili smatraju da je skupo da stalno servisiraju masinu. U
Beogradu ima par privatnika, a i PKB-ov projektni biro koji to
sasvim dobro rade. Ako hoces da ozalid vratis na paus, druge
nema ;)
Problem je u preciznosti pljuckavca. Ne znam za ozalid masinu
koja moze da izvuce liniju tanju od 0.25 mm. E, sad, kako ce da
izvuce 0.07 koju pljuckavci teraju, ili neki lepi raster,
odlucite sami ;)
Osim toga, spec papir, da ne kazem folija je manje osetljiv na
razvlacenje i deformacije, a i ono sto stampac pljucne se ne
razmaze jos pre nego sto je leglo na papir.
>> Sve u svemu pouka je da se drzimo naseg pisaca kao pijan
>> PLOT-a. ;)
Otprilike :( I da racunamo poslednja dva dana roka za
plotovanje, sa dodatnim covekom cvrstih zivaca koji ce da cuci
uz ploter .....
cadua.82nebul,
U sledeci cetvrtak ce prostorije racunskog centra na
Gradjevinskom fakultetu najverovatnije biti zatvorene.
Informicija nije potpuno sigurna pa je treba potvrditi.
Sledeci sastanak CADUA ce prema tome verovatno biti tek
sledece nedelje.
cadua.83dkuki,
Bratio CAD-ua{i !
DA li neko poseduje, a rad bi bio proslediti neki ma{inski sklop u
3D (*.DWG ili *.plt) ? Nadam se da }e datoteka biti u skladu sa
ACADv.10 :.)
Mail me...
Poz dkuki (ODISEJ)
NON VIVERE SED NAVIGARE NECESSE EST
cadua.84bobby.quyne,
> Xerox postupak? To su one velike masine koje rade u stvari kao fotokopir
> za A0 formate i imaju zapreminu cca 4 m3?
>
> Sve u svemu pouka je da se drzimo naseg pisaca kao pijan PLOT-a. ;)
Danas su te masine jedva nesto malo vece od pen plotera istih formata,
rade jako brzo (do 2 A0 formata na minut) i kostaju otprilike kao bolji
Ink-Jet ploteri. Cena otiska je jedva nesto veca nego na ozalidu.
Takodje, gledao sam kopije radjene na ozalidu sa inkjet plotera i bile su
sasvim OK. Ploter je bio HP DJ220, a radjeno je u final kvalitetu, kada se
svaka linija dodatno pojacava (dva prelaska glave preko pausa).
cadua.85trol,
> Takodje, gledao sam kopije radjene na ozalidu sa inkjet plotera i bile su
> sasvim OK. Ploter je bio HP DJ220, a radjeno je u final kvalitetu, kada se
> svaka linija dodatno pojacava (dva prelaska glave preko pausa).
Isto vazi za HP DesignJet600. Kopije na ozalidu su potpuno korektne. Pritom
radi A0 za oko 6 min. u final kvalitetu, i sve to na obicnom pausu.
cadua.86dkuki,
DA li slucajno neko poseduje 3D masinski sklop,
i prosledi mi ga na mail (*.dwg ili *.prn)?
Unapred zahvalan,
ODISEJ
cadua.87bajind,
> Isto vazi za HP DesignJet600. Kopije na ozalidu su potpuno
> korektne. Pritom radi A0 za oko 6 min. u final kvalitetu, i sve
> to na obicnom pausu.
Ja sam gledao HP DJ 600 C (valjda) i sve sljaka super, u koloru.
Nego, zna li neko da li takvi uredjaji (ink-jet ploteri) mogu
da reprodukuju bit-mape - dakle izlaz 3DS ili raznih paint
programa, pa i Correl Draw fajlove? I da li se dobiju odgovarajuci
drajveri? I ako to radi, kakav je kvalitet boja i tonskih odnosa?
cadua.88djcorto,
>> Nego, zna li neko da li takvi uredjaji (ink-jet ploteri) mogu
>> da reprodukuju bit-mape - dakle izlaz 3DS ili raznih paint
Odgovorom su oblozene autobuske stanice po gradu ;)
Vernost reprodukcije je uvek stvar kalibracija.
cadua.89bajind,
> Odgovorom su oblozene autobuske stanice po gradu ;)
Ne razumem. (Ja se vozim kolima ;)
cadua.90djcorto,
>> Ne razumem. (Ja se vozim kolima ;)
Sta, zar nemate providna stakla ? ;)
Reklamni panoi koji su okaceni po novim nadstresnicama su
radjeni color inkjet ploterom.
cadua.91spantic,
> Reklamni panoi koji su okaceni po novim nadstresnicama su
> radjeni color inkjet ploterom.
Da li znaš ko ih je radio? I da slučajno nisu rađeni na
HP 650C?