CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - filozofija

filozofija.1 dr.grba,
Najveća i možda jedina korist filozofije je svakako samo negativna; ona naime ne služi kao oruđe za proširivanje, već kao disciplina za određivanje granica i, umesto da otkriva istinu, ima samo skromnu zaslugu da uklanja zablude. Kant Filozofija je široka disciplina koja ne trpi okvire: ima je od ljubavi ka mudrosti do čudesnih jezičkih građevina. Pokušavajući da učinimo svoj svet lepšim mestom za življenje, pokušavamo i da mu damo misaonu dimenziju. Da li je Kant bio u pravu i da li ima i drugih poticaja? Došli smo dotle da filozofske tribine možemo stvoriti i u ovom, virtuelnom prostoru. Tim tribinama je namenjena ova tema Civilizacije. Dobrodošli.
filozofija.2 pertla,
PREDOMISLIO SAM SE! Bolje je kada Vil Smit i Džef Goldblum sednu (prvi put) u letelicu o popnu se bogu iza leđa i tamo nekim vanzemaljcima uvale kompjuterski virus (Virus je inače Džef napravio pošto je dva minuta gledao kompjuter i odmah je ukapirao kako ti računari sa druge planete rade; Svaka mu čast!) Možda je ipak bolji Bil Pulmanov "patriotski" govor na kraju. Ja zamalo da zaplačem. Jadni, bre, ti amerikanci, godinama ih ostatak planete maltretira i bije, a sad su došli tamo neki vanzemaljci i oni da ih gnjave. Bogami ja sam se uplašio da li će ti zločesti vanzemaljčići na bilo kakav način ugroziti Američki Način Života ipak plemeniti Američki Predsednik je pozvao ostatak planete i oni su zajedno (na O-Ruuuk!) spasli našu zelenu planetu... Rekao sam vam da dobro uvek pobeđuje!!!
filozofija.3 pertla,
Izvinjavam se! Prethodna poruka je trebalo da ide u temu FILM! Ja ne znam da je tamo prebacim, a glupo je da je brišem. Pertla
filozofija.4 dr.grba, -> #3, pertla
>> Prethodna poruka je trebalo da ide u temu FILM! >> Ja ne znam da je tamo prebacim, a glupo je da je brišem. Doduše, zbilja je pomalo filozofski obojena (:
filozofija.5 milanmi,
Da li bi neko mogao da da kakav komentar o Platonovoj "Drzavi"?
filozofija.6 corto, -> #5, milanmi
> Da li bi neko mogao da da kakav komentar o Platonovoj "Drzavi"? Je li hitno, ili mozemo malo da se konsultujemo sa literaturom ?
filozofija.7 milanmi,
> Je li hitno, ili mozemo malo da se konsultujemo sa literaturom ? Mogle bi neke konsultacije ali ne prevelike (predugacke). :)
filozofija.8 corto, -> #7, milanmi
> Mogle bi neke konsultacije ali ne prevelike (predugacke). :) Evo sta sam ja nasla : Platon misli da covekov duh moze dokuciti samo tri zamene (surogata) Dobra, a to su: Lepota, mera i istina. Reklo bi se da je Platon u svom poslednjem periodu postavio sebi za cilj da u stvarima otkrije "Mesavine" koje, zahvaljujuci harmonicnim srazmerama elemenata sto su u njima kombinovani, poseduju postojanu realnost ili istinu. Svi filozofski problemi postaju, tako, za Platona, problemi mesavina: u "Drzavi" se problem pravde i pravednosti svodi na problem istinske gradske zajednice; istinska ili pravedna gradska zajednica jeste ona u kojoj tri klase ljudi neophodnih svakom gradu - zanatlije i ratari koji ga hrane, vojnici koji ga brane i upravljaci koji ga vode - ispunjavaju svaka svoju ulogu ne mesajuci se u delatnosti i ulogu druge, a taj uslov moze biti zadovoljen samo kad su upravljaci filozofi, tj. ljudi vicni posmatranju nepromenljivih odnosa medju Idejama. Vrla dusa je, kao i zajednica, jedna mesavina, u kojoj se nizu prohtevi, ograniceni umerenoscu i plemeniti gnev ogranicen hrabroscu (drugom vrlinom), povezuju sa razumom, cija je vrlina mudrost. Ta povezanost (umerenost, hrabrost i mudrost), koja svakom od delova duse odredjuje njegovu pravu ulogu u celini duse, cini pravednost.
filozofija.9 crveni, -> #8, corto
Mešavine? Gradska zajednica? Ko je pisao tu knjigu (mislim na komentar)? Bacaj to u đubre! A što se "Države" tiče - na ovako malom prostoru ne može se reći ništa. Ipak, sam podnaslov ("Država ili o pravednosti") sugerIše osnovni smer Platonovih razmatranja. Reč je o projektu idealne države, svojevrsnoj utopiji koju je i sam Platon kasnije morao da revidira (u "Zakonima" i "Dodatku zakonima"). U knjizi se, osim nacrta idealne države, nalaze i" elementi Platonove teorije ideja, Platonova psihologija (teorija duše), teorija vaspitanja, podela oblika vladavine (u kojoj je demokratija najgori mogući oblik!)...Mnogo bi mesta zauzelo čak i samo nabrajanje svih tema koje su u "Državi" razmatrane ili samo pominjane. Osnovna Platonova ideja je da svaki čovek u državi ima svoje prirodno mesto. To mesto zavisi od vrste sposobnosti koja je u njemu dominantna. (Trostruku klasifikaciju karaktera Platon ilustruje mitom o zlatnoj, srebrnoj i bronzanoj generaciji). Najniži karakter odlikuje neutaživa želja za bogatstvom (tzv. philohremaTIa, naglasak kako je napisano) i fizičkim zadovoljstvima. Ovi ljudi pripadaju staležu proizvođača. Drugi tip karaktera odlikuje se srčanošĆu i željom za javnim priznanjem. To je stalež ratnika. Treći stalež odlikuje se mudrošću. To su filozofi, oni treba da budu vladaoci. U svakom čoveku postoje sve tri osobine (u svakom čoveku lei Gorgona, Lav i Čovek, kaže Platon), ali je pitanje koji deo ličnosti ima prevagu. Samo kod filozofa čovekov razum ima apsolutnu kontrolu. Vaspitanje upravljača (onih iz "zlatne generacije") treba da razvije duhovnu stranu ličnosti. Poslednji stupanj vaspitanja je tzv. dijalektika (filozofija), a u predvorju filozofije su muzika, astronomija i matematika. Ovo je krajnje uprošćeno, ali tako mora biti kad je prostor ovolicki. Pozdrav, C. P.S. Pazite kakve komentare čitate
filozofija.10 posejdon,
Jel' istina da je umro profesor Miladin Životić ? :((
filozofija.11 nenad, -> #10, posejdon
> Jel' istina da je umro profesor Miladin Životić ? :(( Istina je.
filozofija.12 smilja,
Posto je na SEZAMU bilo glasanje o politickim temama mozda bi neko voleo da razgovora na temu UM I SLOBODA ? Mislim da bi to mogla da bude veoma provokativna tema s obzirom da u totalitarnim drzavama nema slobode,sve je vec unapred pretpostavljeno. Pa ipak mi smo jos uvek misleca bica"Mislim dakle jesam"! Takodje za totalitarne sisteme ne vazi etika...itd. Sta se desilo sa nama : da li neko jos uvek- veruje u to da mozemo da budemo slobodni u domenu ljudskog ?/Da postojimo...
filozofija.13 askripka, -> #12, smilja
­=- Posto je na SEZAMU bilo glasanje o politickim temama mozda bi neko ­=- voleo da razgovora na temu UM I SLOBODA ? ­=- Mislim da bi to mogla da bude veoma provokativna tema s obzirom da ­=- u totalitarnim drzavama nema slobode,sve je vec unapred pretpostavljeno. Greška u samom startu... :) Ne znam odakle ti ideja da samo u totalitarnim režimima nema slobode. Ni u jednom režimu nema slobode. Samo je pitanje koliko će ti odreženi režim pružiti iluzije o sopstvenoj slobodi. Neki to rade jako vešto i pametno, a neki se i ne trude da stvaraju takvu iluziju.
filozofija.14 mcar, -> #13, askripka
Slobode ima manje ili vise, nije to binarna velicina. Na primer u danasnjoj Nemackoj ima vise slobode nego u onoj tridesetih godina. Problem je taj sto vecina ljudi ne zeli da bude slobodna, tesko im to pada. Sloboda je mucna stvar, daje mogucnost izbora, a biranje opterecuje um. Zbog nepostojanja bilo kakvih struktura neko bi pomislio da smo slobodniji "od masine", ali nije tak Misli smo na surov nacin imali da naucimo da je za postojanje tzv kriticara sistema potrebno da postoji i sam stabilan sistem. Marko
filozofija.15 mcar,
Prethodna poruka koju sam napisao puna je gresaka zbog on--line editora. Izvinjavam se. Marko
filozofija.16 smilja, -> #14, mcar
U sustini, mislim da sloboda ne postoji, ona je samo prazna floskula! Zapravo , mi smo kao ljudska bica kao prvo bioloski determinisani pa onda nadalje.. Drugo u Nemackoj i jeste zacetak totalitarizma jos i Hegelove filozofije drzavnog prava: Po takvoj filozofiji sve sto je od drzave je opravdano ! Pa samim tim i osvajanje tudjih teritorija,ubijanje drugih rasa..itd. Prema totalitarizam i danas itekako postoji u Nemackoj drzavi ;on je Nemcima ugradjen kao geneticki kod. Treba provesti sa njima neko vreme.. A dokaz toga da uopste vise ni u duhu nisu slobodni da ta nacija ovom svetu vise nista novo u duhovnom svetu ne moze da pruzi kao sto je to bio njihov sjajni 19.vek. Oni su kao nacija duhovno mrtvi jer razmisljaju u kanonima ! Zadovoljni su jer su im puni stomaci;U Isticnom delu je prica nesto drugacija..!Sa postovanjem Smiljana :)
filozofija.18 mcar,
Generalizacije o Nemcima ili bilo kojim drugim Narodima nikuda ne vode i besmislene su. Da li smo mi "duhovno zivlji" od Nemaca i po cemu? Da li ima neki Nemac koji je duhovno ziv ili su svi mrtvi? Da li su samo Nemci zainteresovani za punocu stomaka? Sta znaci "duhovno" uopste? Ja sam Smiljo ipak siguran da smo mi trenutno "duhovni les" ma sta to bilo. Jer nema ni sistema ni vrednosti ni institucija, a nije ni anarhija. Treba videti ostatak buvljaka u smiraj dana, kada se podignu satori na ledini i zapale vatre. Marko
filozofija.19 smilja, -> #18, mcar
Pod tim duhovno ziv:Mislila sam na nemacku kulturu koja je stvorila nemacku klasicnu filozofiju jednog Geta i Silera,muziku Betovena u vremenima kad je Nemacka kao drzava bila veoma slaba.U to vreme Saksonija je cvetala,LUDVIG II,dok je Pruska bila ta koja je stekavsi moc na bojnom polju otvorila put Jakoj i mocnoj Nemackoj.Na duhovno stvarlastvo i uticaj koji je Nemacki duh ostvario u Evropi i na njegov dalji uticaj;tu iskljucujem nemacki militarizam. Ne mislim da smo mi jos uvek duhovno mrtvi ali smo na putu da nam se to i dogodi !Zasto ? Danasnja Nemacka je za mene druga prica i mislim da oni polako ali isigurno zapadaju u dekadenciju.. A mi kao narod smo po prirodi svog genusa izgleda samoubice ,jer slavimo i slavicemo svoje poraze dok budemo postojali.. Cemu toliko ogorcenje i hamletovski stav:kao da je sve vec gotovo..? Uvek postoji ILI/ILI..:) Sa postovanjem Smiljana !
filozofija.20 mcar, -> #19, smilja
Meni se ipak cini da je na zalost za jedan dug period, za mene predug i prakticno beskonacan gotovo. s postovanjem Marko
filozofija.21 askripka, -> #14, mcar
­=- Slobode ima manje ili vise, nije to binarna velicina... Nego? Hexa? :))) Šalu na stranu, nije mi jasno šta je tu opozitno onome što sam ja napisao. Ako slobode ima manje ili više, onda je jasno da i neslobode ima manje ili više, baš kao što sam ja rekao...
filozofija.22 mcar,
Da li je sistem u kome zivimo nesto sasvim novo u istoriji politicke filozofije? Cini se da se on ne zasniva na nekoj ideologiji. Koja bi to ideologija bila? Koje su njegove teorijske postavke? Iako se naslanja na komunizam, drugaciji je, nema ambicija? O cemu se zapravo radi? MC
filozofija.23 smilja,
Kao nastavak na Markovo pitanje;ova ideologija da je tako uslovno nazovemo nikad nije bila u cistom smislu pojma komunizam ona je bila daleko od tog pojma; kako u svojim ideoloskim tako i u svojim teorijskim pretpostavkama.Komunizam je na ovim teritorijama kao iPRAXIS filozofija ostao prazna floskula; stoga sistem kao sistem i nije mogao da funkcionise;prosto-naprosto niko jos nije osmislio perpetum - mobile. Ono sto mi imamo sada su;Idoli trga; Idoli pecine; Idoli plemena; Idolipozorista; svi skupa oni predstavljaju jedno veliko banalno pozoriste za zaludjivanje prostog naroda; Uostalom ovaj narod je i jedva docekao svog vodju; on naprosto ne moze bez vodje! Prema tome mi sad imamo velikog vodju i bezlicnu masu..To otprilike tako izgleda, pa bi u sledecem trenutku trebalo ocekivati da ce ta kriticcna masa nesto da izvede.. Sistem se raspada ali pacovi jos ne beze sa broda.. Videcemo !
filozofija.24 smilja, -> #23, smilja
Marko ! Ima jedna dobra knjiga:OTVORENO DRUSTVO,autor je Karl Poper i on je tu nogo bolje objasnio od kuda te ubitacne utopije Po njemu glavni krivci su:Platon, Hegel i Marx. Ima u tome neke istine; jer Hegelova filozofija drzavnog prava je opravdavala sve sto je od drzave. A to se otprilike odvijalo od mnogo pre ali to je tad u Pruskoj javno i ozakonjeno. Tako da grcka razlika izmedju phizisa i nomosa; prirodnog prava i tzv. ljudskog prava postaje ne bitna. Ideologija je po napoleonu nauka o laznim idejama; tek je Marx uzima kao pojam bez pezorativne konotacije !
filozofija.25 mcar,
Mene zanima ova stvar: da li je moguc sistem koji se ne zasniva na ideologiji? da li je ovo takav sistem? MC
filozofija.26 mcar,
Mislim da pre obozavanja drzave dolazi do oozavanja autoriteta. Ljudi obozavaju drzavu zato sto je drzava najveci autoritet. Drzava jednostavno ima najvecu moc, moze da kazni, da nagradi. Ono sto je bitno za nase drustvo je to da prakticno drzava regulise sve. Stanje drzave je toliko nestabilno da utice na sve nas. Da se ispravim, ne radi se o drzavi u klasicnom smislu vec o organizacijama, grupama i pojedincima koji koriste drzavni autoritet i snagu za svoje licne potrebe. Drzava kao autoritet, moze ipak imati i po ljude dobru funkciju. Drzavni autoritet u bilo kojoj normalnoj drzavi minimizuje i na razumnu meru svodi mogucnost zloupotrebe moci. Idealnih drzava nema, ali postoje nijanse. Demokratski oblik vlasti verovatno jeste najbolji od svih losih resenja. Sistem u kome je vas stan sigurno vas, i sigurni ste da vam ga nece oteti iz nekog razloga. Sistem u kome su institucije 75% ono sto pise na tabli ispred njih. U kome je akademija akademija, policija pollicija... Cak nije vazno da sistem lici na zapadne, vazno je da se stanovnici osecaju sigurno i da ima malo onih koji su pod represijom. Zasto uopste postoji drzava? Ne znam. Mozda radi organizacije, mozda kao organ represije vladajucih klasa, mozda kao deo drustvenog ugovora pojedinaca u jednom drustvu. Ima ih svakakvih, ali obicno imaju proklamovanu ideologiju i neki cilj. Obicno postoji ambicija da se smanje sukobi koji nastaju usled sebicnih ciljeva pojedinaca. Obicno postoji ambicija da se struktura usavrsi. Rec sistem oznacava neku strukturu. Mi imamamo stalno urusavanje struktura. Marko
filozofija.27 smilja, -> #25, mcar
Pa koliko mi je poznato za sve sisteme,politicke,ako na njih mislis zasnovani su na ideologiji. Naravno,mocni Bog je od strane Dekarta proizveden u mocnog suverena.. a kasnije od strane drugih ideologa mocni suvereni postadose;:;klasa,narod,nacija...itd... Ovaj sistem, ako ga mozemo tako nazvati je zasnovan na ideologji moci; zapravo njjih je na pocetku intresovala samo VLAST cista Vlast a sad je to retardiralo u nesto mnogo gore novi idol je postao NOVAC - odnosno na programu je prvobitna akumulacija kapitala koju smo mi u svom razvoju preskocili.. A ovi sada to bezdusno rade Znas ono:Ovce pojele ljude! E sad ce biti nesto sasvim drugo.. Ali nije ni anarhija; po mom misljenju Bakunjin je imao vrlo dobre ideje.. Samo virus ce tesko biti izbacen...
filozofija.28 smilja, -> #26, mcar
Drzava kao drzava oduvek je podrazumevala represivnu sturkturu ali tokom vremena ona se usavrsavala pa su tako mnoge drzave stekele privid slobode i demokratije.. Po mom misljenju, jedina prava demokratija bila je moguca u Atini gde je bilo negde oko 5000 slobodnih ljudi, ostalo su bili robovi.. Prema tome, demokratija kao sistem je nemoguca u velikim zajednicama, stoga sto sistem mora da drzi pod kontrolom sve da bi bio uspesan.. a ukoliko dozvoli slobodu i kao sto to biva u demokratiji, ako pretpostavimo izvornu konotaciju tog pojma..onda ce mu stvari izmaci i on ce se urusiti.. Stoga i nema prave vec samo postoji prividna politicka sloboda pod ovom ili onom zastavom Tesko je reci gde pocinje iliuzija a gde se zavrsava stvarnost.. Mene to podseca na pricu o "Velikom inkvizitoru" kod Dostojevskog mislim da su u pitanju Zli dusi..
filozofija.29 kiklop, -> #28, smilja
> Drzava kao drzava oduvek je podrazumevala represivnu sturkturu > ali tokom vremena ona se usavrsavala pa su tako mnoge drzave stekele > privid slobode i demokratije.. Tačno. > Po mom misljenju, jedina prava demokratija bila je moguca u Atini > gde je bilo negde oko 5000 slobodnih ljudi, ostalo su bili robovi.. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^ Upravo zbog toga to nije bila demokratija. Bila je to samo vlast elite. To bi stajalo ako bi robove izostavili iz pojma naroda, što mislim da nije adekvatno. > Prema tome, demokratija kao sistem je nemoguca u velikim > zajednicama, Uopšte nije moguća u onom idealnom obliku u bilo kakvoj zajednici. > stoga sto sistem mora da drzi pod kontrolom sve da bi bio uspesan.. > a ukoliko dozvoli slobodu i kao sto to biva u demokratiji, ako > pretpostavimo izvornu konotaciju tog pojma..onda ce mu stvari > izmaci i on ce se urusiti.. I ovo ima svoju granicu. Ako se pretera i pređe u totalitarizam i diktaturu, eto i revolucije... > Stoga i nema prave vec samo postoji prividna politicka sloboda pod > ovom ili onom zastavom > Tesko je reci gde pocinje iliuzija a gde se zavrsava stvarnost.. > Mene to podseca na pricu o "Velikom inkvizitoru" kod Dostojevskog > mislim da su u pitanju Zli dusi.. Ne u pitanju su "Braća Karamazovi". Govor velikog inkvizitora, predstavlja nešto najbolje što sam pročitao u nekoj knjizi. U njegovom monologu je izneta struktura i osnova vlasti, bilo religijske bilo svetovne na onaj način na koji se ona primenjuje u modernom društvu. Nije bez razloga Dostojevski potencirao Hrišćanstvo i Pravoslavlje. Svaka njegova knjiga se barem malo dotiče biblije i Hrista. On je odlično sagledao suštinu tadašnjeg društva, a i društva uopšte. Činjenica je da tragična ruska duša samo pomaže lakšem iskazanju konflikta između mamona i Boga. Činjenica je, takođe, da ovaj prvi trenutno ima veliku prednost....:(
filozofija.30 dr.grba, -> #25, mcar
>> da li je moguc sistem koji se ne zasniva na ideologiji? Teško. Ljudi su u proseku ovce, pa ih treba kanalisati. >> da li je ovo takav sistem? Ovo nazivaš sistemom? Sistem je skup *uređenih* elemenata...
filozofija.31 smilja, -> #29, kiklop
Ako se vratimo u Antiku; onda je zaista bilo tako: Robovi nisu bili ljudi vec orudja koja govore;Solonovom i Drakonovom reformom omoguceno je da u vlasti ucestvuju zemljoposednici,zanatlije,ratnici i filozofi-odnosno pripadnici najbogatijih porodica. Jer posle dinastije Alkmeonida ukinuta je vladavine oligarhije - najbogatijih; a potom i timeokratije - vladavina mocnih straih por- odica. Tako da su ucesce u politickom zivotu uzimali svi slobodni gradjani Atine..Grada - Polisa. Ni pre ni posle toga nikad demos-ktatos nije tako funkcionisala. Pomisli samo na funksiju ostrakizma - kad su gradjani Atine svojim glasanjem mogli ako postoji dvo trecinska velicina da sproteraju onog za koga smatraju da se osilio: To su recimo ucinili Temistokleu; moras da priznas jednu stvar: Da bi neko ucestovovao u politickom zivotu on bi trebalo da poseduje izvesne preduslove za to;SVEST I SAMOSVEST; ne samo o sebi vec i o intresu svoje vlastite zajednice;nazalost taj oblik demokratije je suvise kratko opstao..Ovde se ja ne zalazem za Elitizam, ali smatram da je izvesna doza politicke samosvesti potrebna coveku da bi opstao kao ZOON POLITIKON... dALJE dOSTOJEVSKI MI JE BIO veoma antipatican pisac ali kasnije sam shvatila njegovu poruku:Da svakog dana na ovome svetu umire,negde,po jedan covek raspet na krstu kao Hrist,jedna vrsta hilijazma...
filozofija.32 olio, -> #27, smilja
> NOVAC - odnosno na programu je prvobitna akumulacija kapitala Slazem se; ali akumulacija kapitala uz ubaveznu VLAST. Ako nemas vlast nemozes da akumuliras kapital-novac. Pa ako imas vlast imas i novac. Nekada se prvo novac zaradjivao tesko, pa ako si bogat sa novcem tek onda mozes da imas vlast i da vladas, jer te onda novac ne interesuje. Poz. Oliver.
filozofija.33 mcar, -> #31, smilja
Ako ne mozemo da se slozimo ili negiramo da postoji demokratska drzava, da li postoji totalitarna drzava? Mislim da upucivanjem na cula i zdrav razum mozemo bez mnogo nesigurnosti zakljuciti da totalitarne drzave postoje. Naravno i one se medju sobom razlikuju. Ako postoji takvo stanje drzave koje mozemo nazvati totalitarnim i ako pretpostavimo da se to stanje moze kvantiikovati, dolazimo do suludo dugackih prideva: "manje totalitarna drzava" i "vise totalitarna drzava". Ovu "manje totalitarnu drzavu" mozemo radi krace piasnja nazvati "demokratskom". A sada bacimo u vodu sve ovo sto sam napisao. Demokratija, sloboda, nacija totalitarizam samo su pojmovi, sami za see nisu mnoo znacajni dok ne pocnu da uticu na zivote pojedinacnih ljudi. Tek tada mastaje pakao. Samo sto neke reci donose manje a neke vise pakla. Idealna demokratija ne moze da postoji, upravo zbog nuznosti kontrole nad sistemom. Ali to sto demokratija ne postoji nije nikakva uteha za one koji zive u "vise totalitarnoj drzavi". Pitanje slobode i srece veoma je slozeno akademski i filozofski gledano, ali prakticno stvar je veoma jednostavna. Ne znam koliko je ko imao iskustva sa "pozivarima iz vojnog odseka" ili sa policijom za suzbijanje tzv "rusilackih demonstracija", ali dok se nalazite u njihovom domenu na neobican nacin znate sve odgovore na ova pitanja. Dovoljno je razmisliti i konsultovati cula. Reci ce neko da sve ove lose stvari postoje i u tzv demokratskim sistemima, a ja cu mu odgovoriti samo: "Da, ali..." Marko PS, kako da postinem citate u mojoj poruci ?
filozofija.34 mcar,
O ideologiji moci I ja mislim da se radi o ideologiji moci kod nas. Ideologija moci po Orvelu je najsavrseniji i konacni oblik ideologije vlasti. Evulociono je ispred modela zasnovanih na tzv "starim ideologijama" kao sto su: liberalizam, komunizam, fasizam... Vladati radi moci, zbog moci i za moc je dostinuce totalitarnih vladaoca. Vladajuci na ovaj nacin vladaoc je oslobodjen svih predrasuda i obaveza koje su imali vladaoci u starim ideoloskim sistemima. Polazi od pretpostavke da je zelja za vladanjem najmanji zajednicki sadrzalac svih ljudi, bez obzira na kulturu iz koje dolaze. Takva vlast je totalna, nema ambiciju da se opravdava. Nema potrebe za slozenim ideoloskim sistemom. Zasniva se na negativnoj selekciji i iskoriscavanju slabosti ljudsko karaktera uopste. Ruseci stare institucije takva vlast uspostavlja nove, oslobodjene balasta morala i zakona. U sukobu sa organizacijama i pojedincima nedoraslim shvatanju da je moc iznad svega, eksponenti takve vlasti po pravilu izlaze kao pobednici. Stalna patnja vecine je neophodna u ovakvom sistemu jer ista permanantno potseca na postojanje represije i nistavnost pojedinacnih egzistencija. Takodje stalna patnja stvara duhovno ostecene licnosti kakve su neophodne za odrzanje poretka. Smatra se da su najvece uspehe na ovom polju do sada postigli A. Hitler i J. V. Staljin. videti, Goldstajnovu knjiu, 1984. od Georga Orvela MC
filozofija.35 smilja, -> #33, mcar
Bog, sloboda i besmrtnost su tri stvari na koje covecanstvo nikad nece pronaci pravi odgovor. Stoga je Kant rekao da mora da se odrekne svkog saznanja da bi verovao.. Otuda ovo nase naklapanje o slobodi i ljudskim pravima polako prelazi u dimenziju metafizickih pitanja; Takva pitanja ne daju nikakve odgovore a i razmisljana o njima stvaraju pakao u covoekovoj svesti:"Pakao su ljudi sami" sto bi kazao Sartr; dakle mislim da je ono sto nam je preostalo vlastiti unutrasnji mir i mogucnost da se koliko toliko izulujemo.. O ovom drustvu nije vise potrebno razmisljati jer ono naprosto NEPOSTOJI a stvari na koje se ne moze odgovoriti su nepostojece ..besmislene..Carstvo se rusi.. Nisam imala iskustvo sa pozivarima ali sam radila UNCHR,.. Ne zelim da se secam, hocu da zaboravim.. Zao mi je sto ime mojih otaca moram da delim sa tamo nekim koji je prosuo krv.. A niti jedan covek nema pravo da sudi drugom.. Pozdrav Smiljana:) P.S.Ne znam sta uciniti sa citatima..:)
filozofija.36 smilja, -> #32, olio
Ovde je situacija dovedena do apsurda, zato sto su ovde neki veoma lako dosli do novca; odnosno nisu ga stekli teskim radom vec otimacinom.. Ono sto sam htela da kazem za prvobitne komuniste - boljsevike; njih je zanimala samo gola Vlast,moc koja je omogucavala da se manipulise.. Ovi danas su naucili tu moc manipulacije i debelo je iskoriscavaju.. Narod je pretvoren u bezlicnu masu i zato ga okrecu kako god im odgovara.. Zaista nekima treba ukinuti pravo glasa ili da ga se mi odreknemo.. Cemu ucesce u velikoj farsi? Meni ovo sve lici na Orvelovu Zivotinjsku farmu!
filozofija.37 dr.grba, -> #33, mcar
>> PS, kako da postinem citate u mojoj poruci ako misliš na citet poput ovog tvog pitianja unutar moje poruke, to se radi upotrebom off-line readera. Zasad, najpopularniji takav program je SOR, koji se može naći u direktorijumu Sezama, dobićeš ga komandom dow dos\comm\sor230.zip (d;) Trenutno, u fazi beta testiranja je i unapređeni off-line reader po imenu SENIOR, koji se može pronaći u konferenciji Sezamnet, upotrebi komande conf join sezamnet conf file 7.345 (d;) Da ne objašnjavam više o ovome, prava uputstva i saveti se nalaze baš u toj konferenciji, u temi olr.
filozofija.38 dr.grba, -> #34, mcar
>> I ja mislim da se radi o ideologiji moci kod nas. Ideologija moci po >> Orvelu je najsavrseniji i konacni oblik ideologije vlasti. Evulociono >> je ispred modela zasnovanih na tzv "starim ideologijama" kao sto su: >> liberalizam, komunizam, fasizam... Ako ćemo o antiutopijama i modelima totalitarizma opisanim u toj literaturi, mnogo ej strašniji "Vrli novi svet" Hakslija, gde se ljudi kanališu još u fazi embriona - od alfe do epsilona.
filozofija.39 dbambi, -> #34, mcar
=> Takva vlast je totalna, nema ambiciju da se opravdava. => Nema potrebe za slozenim ideoloskim sistemom. Zasniva se na negativnoj => selekciji i iskoriscavanju slabosti ljudsko karaktera uopste. Ruseci => stare institucije takva vlast uspostavlja nove, oslobodjene balasta => morala i zakona. Mislim da je sistem vlasti o kome govoriš zaista najbolje opisan u Orvelovoj '84 - toj, ali sam ja skeptičan prema stvarnim mogućnostima za ostvarivanje tako nečeg. Kroz istoriju smo imali sisteme koji su nudili više ili manje lične slobode, ali nijedan nije uspeo da ostvari takvu totalnu kontrolu ličnosti kao što je pošlo za rukom imaginarnom englsoc-u. Da bi mu to uspelo potrebni su tako savrešni tehnički sistemi (za posmatranje i praćenje) od kojih ne možeš pobeći. Mislim da ne postoji niti će postojati tehnički sitstem koji se ne može nadmudriti i od kojih ne možeš pobeći. Dalje, kao što sam kažeš, postojanje celog sistema počiva na principu negativne selekcije, a to neminovno (pre ili kasnije) dovodi do slabljenja i propadanja države u kojoj se sistem ugnezdio. Nepropadanje takve države je Orvel omogućio na taj način što je celu planetu podelio na svega tri superdržave koje nisu želele preterano da smetaju jedna drugoj već su se zadovoljavale ograničenim ratovima sa jedinim ciljem besmislenog trošenja resursa kako bi se neprestano hranio mit o neprijatelju. Orvel je ovde svesno prenebregnuo još jednu važnu ljudsku (a posebno vladarsku) karakteristiku, a to je želja za posedovanjem moći i, što je još važnije, želja za posedovanjem što više moći. Dakle, malo je verovatno da bi se bilo koji vladar neke od te tri superdržave zadovoljio onim što ima (ma kako nepojmljivo ogromno to bilo), već bi sasvim sigurno težio da osvoji i poseduje još. Ovo dovodi do želje da se vodi stvarni, a ne besmisleni rat, dakle da se vodi rat sa željom da se protivnik stvarno pobedi i da mu se uzme ono što poseduje (teritorije, stanovništvo, resursi). Ako stvari tako stoje onda je logično i da svaki vladar želi (ili bolje rečeno, primoran je) da svoju državu učini sposobnijom i superiornijom od protivničke, a da bi to postigao mora da se odrekne principa negativne selekcije, odnosono mora posedovati takve ljude koji će biti sposobni da vode njegove armije do pobede ili da rukovode njegovim fabrikama koje će tu pobedu materijalno omogućiti. Na stranu to što mi se u sadašnjim i uslovima koji će vladati daleko u budućnosti podela cele planete na tako mali broj država čini apsolutno nemogućom. => Smatra se da su najvece uspehe na ovom polju do sada postigli A. Hitler => i J. V. Staljin. Naravno, ali to su upravo primeri koji potvrđuju ovo što sam gore naveo. Možeš zavesti totalnu diktaturu, pobiti svoje protivnike propagandom sluditi svoje stanovništvo i načiniti od njega poslušnu masu, ali tvoja država propada pre ili kasnije (Hitlerova je trajala svega 12 godina, a Staljinova malo duže) jer takav sistem vodi samodestrukciji. On je truo iznutra. Bambi
filozofija.40 olio, -> #35, smilja
> Nisam imala iskustvo sa pozivarima ali sam radila UNCHR,.. > Ne zelim da se secam, hocu da zaboravim.. Bilo bi zanimljivo cuti tvoja iskustva. Pa i to je neka filozofija tog UNCHR tj. UN. Poz.Oliver.
filozofija.41 olio, -> #37, dr.grba
> je SOR, koji se moze naci u direktorijumu Sezama, dobices ga komandom Ima i SDW(Sezam Drive for Win). Off-line reader za Windows. Odlican, bar za mene. Radi i na WIN95. Da se ne zaboravi.
filozofija.42 pvlada, -> #41, olio
> Ima i SDW(Sezam Drive for Win). > Off-line reader za Windows. Odlican, bar za mene. > Radi i na WIN95. Ja sam isto koristio SDW, ali otkako sam skinuo Seniora i to beta verziju i još za DOS samo njega koristim :)
filozofija.43 smilja, -> #40, olio
Takva iskustva se ne prepricavaju javno! Dovoljno je bilo samo jedanput, otici u Srebrnicu.. Ili prespavati u Holidej Inu u jesen i zimu 1993/94.. Sto je jos gore, bila sam ponovo sad u aprilu, kao obican vodic:"TOP - LISTA -NADREALISTA ' Bilo je jace od mene, mogla sam da odbijem posao, ali nesto me privlacilo..
filozofija.44 mmarkovic, -> #37, dr.grba
> conf join sezamnet > conf file 7.345 (d;) Jel' ovo neka greška, nešto ga ne nađoh !?!
filozofija.45 dalex, -> #39, dbambi
>> Mislim da je sistem vlasti o kome govoriš zaista najbolje opisan >> u Orvelovoj '84 - toj, ali sam ja skeptičan prema stvarnim mogućnostima >> za ostvarivanje tako nečeg. Kroz istoriju smo imali sisteme koji su Sličnim razmatranjem ove i drugih antiutopija (Zamjatinova "Mi", Hakslijev "Vrli novi svet", koji neko već pomenu u poruci, "Majmun i bit" itd.)bavi se Entoni Bardžis (pisac "Paklene pomoradže") u predgovoru svoje knjige "1985". Predgovor je strava, od srca preporučujem, sama knjiga po meni nije bogzna šta. Pozdrav!
filozofija.46 mmarkovic, -> #45, dalex
> Sličnim razmatranjem ove i drugih antiutopija (Zamjatinova > "Mi", Hakslijev "Vrli novi svet", koji neko već pomenu u poruci, ... Još jednu, po meni odličnu, antiutopiju, "Reklamokratija" autorskog para Pol-Kornblut nismo pomenuli. Bavi se ekstrapolacijom američkog viđenja sveta... Dakle, trilogija: Orvel: 1984 Haksli: Vrli novi svet Pol-Kornblut: Reklamokratija Priznajem, Zamjatina nisam čitao, ispraviću... P.S. Šta mislite o filmu "1984"? Po meni, jedna od najboljih ekranizacija knjige...
filozofija.47 zmdjokic,
Moze li neko da mi objasni pojam "nihilizam"? Unapred zahvalan. Pozdrav, Djole
filozofija.48 dr.grba, -> #44, mmarkovic
>> Jel' ovo neka greška, nešto ga ne nađoh !?! Trebalo bi da je baš tamo.
filozofija.49 dr.grba, -> #47, zmdjokic
>> Moze li neko da mi objasni pojam "nihilizam"? Unapred zahvalan. Princip po kome se do novog dolazi uništenjem starog. Upravo ono što treba ovde.
filozofija.50 mmarkovic, -> #48, dr.grba
>>> Jel' ovo neka greška, nešto ga ne nađoh !?! > > Trebalo bi da je baš tamo. e pa, nešto nije OK. Proveri, života ti...
filozofija.51 dr.grba, -> #50, mmarkovic
>>> Trebalo bi da je baš tamo. >> >> e pa, nešto nije OK. Proveri, života ti... Proverio sam, tamo je.
filozofija.52 dalex, -> #49, dr.grba
>> >> Moze li neko da mi objasni pojam "nihilizam"? Unapred zahvalan. >> >> Princip po kome se do novog dolazi uništenjem starog. Upravo ono što >> treba ovde. Ja ga nisam tako shvatio. Koliko mi je poznato, osnovna načela su 'Ništa ne postoji' 'Ništa se ne može saznati' 'Ništa se ne može iskazati' Tj. suština je u neverici u mogućnost saznanja. Iako ovo zvuči kao krajnje pesimistički stav, jedan od najvećih nihilista, Gorgija iz Leontina, uspevao je navodno da razgovorom povrati ljudima želju za životom (prema jednoj priči o zanimljivostima iz života filozozofa). CU!
filozofija.53 mmarkovic, -> #51, dr.grba
>>> e pa, nešto nije OK. Proveri, života ti... > > Proverio sam, tamo je. ža dlaku. šinko. ža dlaku... :) conf je SEZAMNET.2, a ne samo SEZAMNET ...
filozofija.54 crveni, -> #13, askripka
>! Ne znam odakle ti ideja da samo u totalitarnim režimima nema >! slobode. Ni u jednom režimu nema slobode. Samo je pitanje >! koliko će ti odreženi režim pružiti iluzije o sopstvenoj >! slobodi. Nisam ni znao da iko ovde piše o ovakvim stvarima. Samo napred! Pitanje slobode je ključno pitanje političke fi- lozofije i političke etike. Ono što se zna jeste da je ap- solutna sloboda nemoguća zbog čuvenog "paradoksa slobode". Ovaj paradoks kaže da potpuna (apsolutna) sloboda ukida se- be samu. Razlog je jednostavan: u takvom sistemu - sistemu u kome je sve dozvoljeno pobediće jedan (najjači, najbeskru- pulozniji) i slobodu ukinuti svima ostalima. Pitanje slobode jeste pitanje REGULISANOG (dakle: ne voluntarističkog, samovoljnog) načina ograničavanja slobode u cilju zaštite slobode same. Ovo je osnovna ideja svake libe- ralističke političke teorije od Mila i Kanta na ovamo. Prosto govoreći: da bi je uopšte bilo sloboda mora biti ograničena. A granicu slobodi (opet opšte mesto) postavlja sloboda sama. Ili kako to kaže Kant u Metafizici morala: "Pravedna je ona radnja po kojoj ili čijoj maksimi sloboda volje svakoga može postojati zajedno sa slobodom svih ostalih." Pozdrav, C.
filozofija.55 crveni, -> #16, smilja
>! Zapravo , mi smo kao ljudska bica kao prvo bioloski >! determinisani pa onda nadalje.. To bi svakako bilo ogromno filozofsko i naučno otkriće! Pitanje determinizma i indeterminizma nije rešeno ni fizici i prirodnim naukama, a kamoli u filozofiji i druš- tvenim naukama. Upravo na liniji determinizam-indeterminizam leži jedna od bitnijih teškoća stvaranja objedinjene fizičke teorije koja bi bila kompatibilna i sa teorijom rela- tivnosti i sa kvantnom mehanikom. U društvenim naukama je još gore. Sloboda nije smo cilj već nužan uslov ljudskog delovnja. Da bi neka radnja bila u suštinskom smislu MOJA, ja moram imati sopstvenu (slo- bodnu) volju. Ako neko mojom rukom nasilno ošamari drugog - ja nisam odgovoran jer ta akcija zaista i nije u suštinskom smislu bila moja. U sistemu sveobuhvatnog determinizma (prestabilirane -dis-harmoni-je?) delatnik ne bi bio odgovaran jer je tok stvari neizmenljiv - mi smo samo deo ogromnog mehani- zma. Tek pitanje slobode pokreće pitanje svake (pa i etičke i političke ODGOVORNOSTI. Stoga je moralna teorija zasnovana na determinističkim pretpostavkama apsurdna.
filozofija.56 crveni, -> #24, smilja
>! Marko ! Ima jedna dobra knjiga:OTVORENO DRUSTVO,autor je >! Karl Poper i on je tu nogo bolje objasnio od kuda te ubitacne >! utopije >! Po njemu glavni krivci su:Platon, Hegel i Marx. >! Ima u tome neke istine; jer Hegelova filozofija drzavnog prava >! je opravdavala sve sto je od drzave. A to se otprilike >! odvijalo od mnogo pre ali to je tad u Pruskoj javno i >! ozakonjeno. Tako da grcka razlika izmedju phizisa i nomosa; >! prirodnog prava i tzv. ljudskog prava postaje ne bitna. >! Ideologija je po napoleonu nauka o laznim idejama; >! tek je Marx uzima kao pojam bez pezorativne konotacije ! "Otvroeno društvo" jeste dobra knjiga, naravno ako si dovoljno zaludan i strpljiv da savladaš ogromnu količinu teks- ta i njenu povremenu konfuznost. Kraća i "nepopularnija" verzija Poperovih teorijskih pretpostavki (uz to, napisana sa mnogo više filo- zofske ozbiljnosti nego "Otvoreno društvo") nalazi se u "Bedi istoricizma" (prevedeno i kod nas u zborniku "Kritika kolekti- vizma"). Šta Poper hoće da kaže? On smtra da nisu samo ne- ke ideologije opasne. Opaka je SVAKA ideologija. Ideologija služi kao kvazi-naučni postulat koji omogućava "predviđanja". Ali, za razliku od naučnih predviđanja koje je moguće eksperimentalno proveriti, predviđanja u "društvemi nau- kama" (znaci navoda su namerni) su neproverljiva pre svag zbog mnoštva parmetara koji se ne mogu pratiti, ali i zbog indivi- dualnih ljudskih akcija koje se ne mogu kvantifikovati.Ovo va- ži za DUGOROČNA predviđanja kojim su bili skloni "utopisti" (ta- ko ih zove Poper) - Platon, Hegel, Marks, ali i Hitler i Staljin. "Utopijski inženjeri društva" (Marks & comp.), zapravo svi IDEOLOZI, skloni su dugoročnim predviđnjima i odgovarajućim, HOLISTIČKIM, eksperimentima. Oni, naime, smatraju da je moguće eksperimenti- sati celinom društva. Budući da unapred znaju ishod eksperimenta oni se ne obaziru na nepovoljne efekte prilikom njegove realizacije. Pritužbe ljudi su neminovne i utopistički inženjer sa njima mora i da računa i da ih ravnodušno zanemari. Svaka globalna društvena akcija izaziva kritiku, pa ni to nije razlog za obustvljanje eks- perimenta. Štaviše, efikasna realizacija cilj mora zahteva oštre pa i nepopularne mere. Pošto nije moguće artikulisati mnoštvo po- jedinačnih mišljenja - treba ih pojednostaviti. Utopija direktno vodi u totalitarizam... Poper hoće da kaže da je postojanje MA KOG globalnog cilja u društvenom (političkom) delovanju pogubno. Veliki ciljevi zahteva- ju drastična sredstva. Sa svoje strane, Poper preporučuje skromnost - male i dostižne ciljeve kojih ćemo se lako odreći ako nešto pođe naopako. Ovakav "korak-po-korak" pristup ima dvostruke prednosti. Prvo, liči na naučni (Poperov hipotetičko-deduktivni) metod. I, drugo, čuva minimum slobode. Pozdrav, C. P.S. Više neću dosađivati. Samo napred!
filozofija.57 dr.grba, -> #52, dalex
>> Tj. suština je u neverici u mogućnost saznanja. Da ne bih sad ovde brkao pojmove, a baš sam nešto pobrkan ovih dana (: mislim da je ovo što si naveo stav agnosticizma. Upućeniji, pomozite. Smiljo, priteci u pomoć, traži se objašnjenje pojmova.
filozofija.58 dr.grba, -> #53, mmarkovic
>> conf je SEZAMNET.2, a ne samo SEZAMNET ... Uh, pobogu! Pa to se kod mene implicitno podrazumevalo, a to je uzrok nesporazuma. Sorry! Znaš kako je: ja lupim 'co jo sez' i odem gde treba (:
filozofija.60 crveni, -> #57, dr.grba
>!>> Tj. suština je u neverici u mogućnost saznanja. >! >! Da ne bih sad ovde brkao pojmove, a baš sam nešto pobrkan ovih >! dana (: mislim da je ovo što si naveo stav agnosticizma. Pa, u pravu si. Agosticisti su obično i nihilisti zbog toga što ne priznaju postojanje VREDNOSTI. Nije neispravno govori- ti ni o saznajno-teorijskom nihilizmu (nemogućnosti saznanja, tj. agnosticizmu), niti o metafizičkom nihilizmu (ništa ne pos- toji), ali se ovaj termin obično upotrebljava da bi označio stav da ne postoje vrednosti - i to prevashodno etičke. Zbog toga "nihilizam" ima malu negativnu emotivnu komponentu u zna- čenju. Obično se svodi na tvrdnju da nije moguće utvrditi je- dinstveni etički kriterijum. Pozdrav, C.
filozofija.61 dalex, -> #57, dr.grba
>> Da ne bih sad ovde brkao pojmove, a baš sam nešto pobrkan ovih dana (: same here... >> mislim da je ovo što si naveo stav agnosticizma. Ma i to je neki nihilizam. dule.n je prelistao Vujakliju po tom pitanju, al se lenjio da napiše poruku. Reče mi da smo obojica u pravu, tj. da su napisana oba objašnjenja, otprilike onako kako smo ih mi naveli. Iz toga mogu da zaključim da je otprilike jedno objašnjenje tog pojma u jednoj oblasti, a drugo u drugoj, tj., ko što ti reče zbrka. U tom smislu ... >> Upućeniji, pomozite. Smiljo, priteci u pomoć, traži se objašnjenje >> pojmova. ... pridružujem se tvom prizivanju Smilje kao deus ex machina, a usput bih prozvanu koleginicu, ili neku dobru dušu, koga ne mrzi da okači neki rečnik latinskih poslovica (sa prevodima, naravno, iz latinskog sam imo jedva 4:))... Poz Poz !
filozofija.62 dalex, -> #60, crveni
>> Pa, u pravu si. Agosticisti su obično i nihilisti zbog toga >> što ne priznaju postojanje VREDNOSTI. Nije neispravno govori- >> ti ni o saznajno-teorijskom nihilizmu (nemogućnosti saznanja, >> tj. agnosticizmu), niti o metafizičkom nihilizmu (ništa ne pos- >> toji), ali se ovaj termin obično upotrebljava da bi označio >> stav da ne postoje vrednosti - i to prevashodno etičke. Zbog >> toga "nihilizam" ima malu negativnu emotivnu komponentu u zna- >> čenju. Obično se svodi na tvrdnju da nije moguće utvrditi je- >> dinstveni etički kriterijum. E, to je taj deus ex machina... Al opet mi nije baš sve jasno. Za agnosticizam sam čuo da predstavlja u teološkom smislu ravnodušnost prema bogu, tj. nešto kao tvrdnja da nije bitno ima li Ga ili nema, odnosno odricanje mogućnosti rasprave o tome, zbog nedostatka podataka. To otprilike može da se složi sa tvojim objašnjenjem o ne priznavanju postojanja VREDNOSTI, al bih ipak to malo detaljnije... Sem toga zbunio si me po pitanju toga dal su oni stavovi koje navedoh u jednoj od poruka nihilizam ili agnosticizam... Pozdrav!
filozofija.64 crveni, -> #62, dalex
>! Al opet mi nije baš sve jasno. Za agnosticizam sam čuo da >! predstavlja u teološkom smislu ravnodušnost prema bogu, tj. >! nešto kao tvrdnja da nije bitno ima li Ga ili nema, odnosno >! odricanje mogućnosti rasprave o tome, zbog nedostatka >! podataka. To otprilike može da se složi sa tvojim objašnjenjem >! o ne priznavanju postojanja VREDNOSTI, al bih ipak to malo >! detaljnije... I etimološki i u primarnom značenju agnosticizam jeste po- ricanje mogućnosti saznanja (a=ne, gnostikos=saznanje). Agno- sticizam se ponekad upotrebljava i kao sinonim za skepticizam, mada to nije sasvim korektno. Skepticizam jeste sumnja u sazna- nje, agnosticizam bi bio izvesno znanje o nemogućnosti saznanja. U tom smislu agnosticizam bi bio paradoksalno stanovište - tvrdio bi da ZNA da se ništa ne može saznati. "Teološka" upotreba ovog termina jeste ta koju si naveo. Inače, reč je o suženoj inter- pretaciji stanovišta logičkog pozitivizma: oni tvrde da o iskazima koji ne mogu biti predmet empirijskog saznanja nema smisla rasprav- ljati. Teologija, metafizika i etika za njih su obične besmislice. >! Sem toga zbunio si me po pitanju toga dal su oni stavovi >! koje navedoh u jednoj od poruka nihilizam ili agnosticizam... Ako misliš na Gorgiju, onda je to kombinacija oba stava. Ono što si ti parafrazirao jeste osnova za poricanje mogućnosti saz- nanja "vrline" tj. vrednosti. Ako ne znamo ništa, ne znamo čemu te- žimo. Ako ne znamo čemu težimo, ne znamo ni da smo ga pronašli onda Pozdrav, C.
filozofija.65 dalex, -> #61, dalex
>> ... pridružujem se tvom prizivanju Smilje kao >> deus ex machina, a usput bih prozvanu koleginicu, ili neku dobru dušu, >> koga ne mrzi zamolio >> da okači neki rečnik latinskih poslovica (sa prevodima, >> naravno, iz latinskog sam imo jedva 4:))... izvinjavamo se zbog smetnji... Poz!
filozofija.66 smilja, -> #65, dalex
Posto se ovde vodi neka diskusija o nihilizmu,bio bi red da i ja nesto kazem. Na tu temu za dvadeseti vek je najaktuelniji: Fridrih Nice. Koji je otprilike rekao da je Bog mrtav i da je Zaratustra krenuo da poducava nauku o noivim vrednostima Dakle, sve one vrline koje je propovedalo Hriscanstvo (namerno pisem veliko) su mrtve; psihologija stada. Jedna od cuvenih sentenci:"Ko pada a Ti ga pusti da padne jos dublje." Bolje receno, gurni ga... Sveopsta nihilizacija vrednosti (tradicionalnih), proglasavanje kulta natcoveka.... Naravno kritika Sokrata kao rodonacelnika Apolonijskog nacela razmisljana; sta bese sa Dionizijem.... Jos intresantniji pisac, Rus Dostojevski u delu: "Zli dusi" kao rodonacelnik kasnije egzistencijalne moderne stvara lik Stavrogina, koji ka`e otprilike sledece: Kad Stavrogin veruje on ne veruje da veruje, kad ne veruje on ne veruje da ne veruje itd.... Dakle, Stavroginu vise uopste nije vazan kvalitet niti bilo kakva moralnost vec samo intezitet dogadjaja... Postoji cuvena scena, no valja procitati knjigu.. Stranac ,Albera Kamija....takodje fenomenologija nihilizma.... Agnosticizam: misljenje koje negira potpuno mogucnost spoznaje sveta. Stvar po sebi koja uvek ostaje sa one strane svakog saznanja.. Agnosticizam je i jedno od merila prema se odredjuju oni koji se ne usudjuju da tvrde da Bog postoji,vice/versa ne postoji. Dakle, mogu da tvrdim samo ono sto znam... Kako ja mogu da znam :"Da li Bog postoji." Sto bi Nice ,opet rekao ATEIZAM JE JEDNA VRSTA SLOBODE. Samo kakve?
filozofija.67 dalex, -> #64, crveni
>> pretaciji stanovišta logičkog pozitivizma: oni tvrde da o iskazima >> koji ne mogu biti predmet empirijskog saznanja nema smisla rasprav- >> ljati. A-ha, jako fin stav. Jer to beše epikurejizam? Veliki thanx za objašnjenja. U tom smislu došlo je do revizije agnosticizma: Ne postoji mogućnost saznanja, osim ako se ne logneš na Sezam, da ti crveni lepo objasni :) Tzv Sezamopozitivizam... Poz!
filozofija.68 dalex, -> #66, smilja
>> Naravno kritika Sokrata kao rodonacelnika Apolonijskog >> nacela razmisljana; sta bese sa Dionizijem.... Evo opet mene neukog... A šta je to Apolonijsko nacelo razmisljanja? >> Jos intresantniji pisac, Rus Dostojevski u delu: >> "Zli dusi" kao rodonacelnik kasnije egzistencijalne moderne >> stvara lik Stavrogina, koji ka`e otprilike sledece: >> Kad Stavrogin veruje on ne veruje da veruje, >> kad ne veruje on ne veruje da ne veruje itd.... Pa, sad, ja baš i ne bih tako protumačio. Mislim, ima tu nihilizma, ali se ne slažem da se može reći >> Dakle, Stavroginu vise uopste nije vazan kvalitet niti >> bilo kakva moralnost vec samo intezitet dogadjaja... Vidi se da su i samog Feđu razdirala moralna pitanja, a to je i logično obzirom na njegov život i iz "Kockara" se možda i bolje vidi, ali nipošto se ne ne može zaključiti da na Stavroginu ne ostaje trag. Čitao sam roman nema 2 nedelje, a ne mogu da se setim da li na kraju i odlazi u neki sanatorijum, šta li, ili se ubija... >> Sto bi Nice ,opet rekao ATEIZAM JE JEDNA VRSTA SLOBODE. >> Samo kakve? Što je, opet, neko svojevremeno na "Ozonu" rekao ja bosiljak sejem, a Fridrih mi Niče:)))) Kako kakve? U bibliji lepo piše da ne treba čitati knjige jeretičke itd. itd. Poz!
filozofija.70 crveni, -> #67, dalex
>! A-ha, jako fin stav. Jer to beše epikurejizam? Pa, nije baš. Epikruovi bogovi borave u "intermundijama" (me- đusvetovima), gde blaženo borave, nezaintersobani za život ljudi. Epikur tvrdi da oni POSTOJE, ali da NE UTIČU na svet smrtnika. Teološki "agnostici" (što, ponavljam, NIJe primarno značenje reči "agnostik") prosto tvrde da tvrdnja o postojanju ili neposto- janju Boga (bogova) ne proizvodi empirijske efekte, te da stoga nema smisla. To isto kažu i logički pozitivisti. Pozdrav, C. P.S. Uzgred, Epikurovo učenje mnogo je bliže stoicizmu nego na- činu života koji je upražnjavao naš pokojni predfsednik J.B.T. Epikur NIJE razvratnik.
filozofija.71 smilja, -> #67, dalex
Pozitivizam je filozofija dvadesetog stoleca, kad vec ova gospoda nisu imala sa cime da se bave: Inace za sev su krivi Englezi:Lok,Hjum i Berkli tzv. Empirjski pravac u novovekovnoj filozofiji. Dakle ta Gospoda su pocela da se bave razaranjem filozofije ali oni nisu bili nista prema onome sto je doneo dvadeseti vek... E sad pametni analiticari formirani oko Witgenstajnovog kruga, nadjose se da kazu da su pitanja o Bogu... besmislena; ponovili su samo ono sto je Kant vec rekao.. Sledece,proglasili su etiku besmislenom naukom; po njima nema sta da se diskutuje o moralu; vec samo o etickim iskazima. To je jedino u cemu su oni bili u pravu. Inace celokupna analiticka filozofija je presipanje iz supljeg u praznog jer uporno hoce da dokaze da je celokupna filozofija besmislena; njima kao da nije jasno da covek nece nikad prestati da se pita o nekim sustinskim stvarima... Inace bi svi bili kao Kamijev Stranac ili ona cudovista iz potbalublja;(onaj sebe naziva piscem)?! Lepo je Hegel proglasio smrt umetnosti, religije i filozofije u sledecem veku! Kao da je naslutio sta ce se dogoditi u modernom dobu. Uostalom posle Platona i Aristotela; Kanta i Hegela; ne znam ko je sta imao i da kaze.. To je ona prica sa pocetka... U Vavilonskoj biblioteci postoji mnogo knjiga, dovoljno je permutirati jedno slovo i ono je vec drugacije.. Dakle, sofisti su , takodje bili prodane duse;sto je Platon lepo i napisao; procitati:Gorgija. Eticko razdoblje u filozofiji pocinje sa Sokratom: "Zlo je u zaboravu i neznanju" - veli Sokrat. Dakle Platonska filozofija ili helenisticka postaje tzv. kategoricki imperativ...u etickom smislu. Apolonijsko kao nacelo harmonije....Erosa Dionizijsko kao nacelo razaranja....Thanatosa Samo, kao nacelo stvaranja i spoznaje i Thanatosa ili Ti boga Bahusa ili Dionizija... Ovo je veoma siroka tema...
filozofija.72 smilja, -> #68, dalex
Ako smo kolege, dakle pretpostavlja da znas sledece: konotaciju sledecih pojmova: mislim... tvrdim... verujem... Dakle da li si siguran da Stavrogin nije fenomenologija nihilizma....? Da li to mozes kategoricki i da dokazes? Jer kod Dostojevskog ljudi bez vere jesu oni koji poricu sve vrednosti:Ako nema Boga onda je sve dozvoljeno?!" Kaze moj miljenik Ivan; e sad i tvorac Evandjelja koje je poslednje i nije sinopticko je pisao Grk... Na pocetku bese logos...Ivan se ne zove slucajno Ivan kod Dostojevskog a zavrsava u ludilu jer je poceo da sumnja.. Misli, da je i Stavrogin bio ateista,barem je odricao nacelne vrednosti... Da li se secas one scene sa devojcicom...dozvolio joj je da se ubije,...mirno posmatrajuci pauka.. Otuda: Ako"Stavrogin veruje on ne veruje da veruje. Ako"Ne veruje, on veruje da ne veruje."
filozofija.73 sav.gacic, -> #36, smilja
> Ono sto sam htela da kazem za prvobitne komuniste - boljsevike; > njih je zanimala samo gola Vlast,moc koja je omogucavala > da se manipulise.. Stvar je, po mom viđenju, jendostavnija: oružjem osvojenu vlast i golu moć trebalo je zacementirati i "legalizovati" zaokruženim ideloškim i filozofskim sistemom na nivou zakona. Što bliže prirodnim - to bolje. Odatle je teza o neizbežnoj pobedi (real)socijalizma, potkrepljena bezbrojnim radovima klasika marksizma-lenjinizma imala da opravda sva osvajanja i tlačenja što tuđih, što svog naroda u ime baš tog zakona koji ne podleže nikakvoj sumnji... Za takvu vlast i manipulaciju glavni ulovi su bili oružje i dr. sredstva prinude u rukama vladajuće partije/kaste i koliko-toliko efikasna ekonomija koja je u stanju taj sistem da hrani. (Real)socijalizam je pukao i propao ne iz ideoloških ili filozofskih razloga, već mu je grobar bila ekonomija čije su mnogo realnije i konkretnije zakone pokušali da relativizuju ili ignorišu. Dva ključna događaja su produžili život socijalizmu u njegovoj prvoj zemlji: 1) Drugi svetski rat (Veliki otadžbinski rat), posle koje je usledila ekonomska "panaceja" - obnova, sa visokim rastom svih ekonomskih pokazatelja, životnog standarda i sl. i 2) naftna kriza početkom sedamdesetih koja je koincidirala sa početkom eksploatacije ogromnih nalazišta nafte i gasa u zapadnom Sibiru koja je sovjetskom sistemu dala masivnu finansijsku injekciju i na neko vreme produžila iluziju o vitalnosti i efikasnosti humanog društva bez eksploatacije "čoveka po čoveku" (najidiotskija moguća konstrukcija koja je u starijim udžbenicima marksizma ostala iz poštovanja prema ruskom izvorniku :) ) u kojima hegemon (proletarijat, a kasnije radnička klasa) u svojim rukama čvrsto drži sredstva za proizvodnju...
filozofija.74 crveni, -> #71, smilja
>! Pozitivizam je filozofija dvadesetog stoleca, kad vec ova >! gospoda nisu imala sa cime da se bave: Bar filozofi ne bi trebalo da budu nepismeni. Koleginice, niko se ne bavi "sa nečim", poneko se bavi (po)nečim. >! Pozitivizam je filozofija dvadesetog stoleca, kad vec ova >! gospoda nisu imala sa cime da se bave: >! Inace za sev su krivi Englezi:Lok,Hjum i Berkli tzv. >! Empirjski pravac u novovekovnoj filozofiji. >! Dakle ta Gospoda su pocela da se bave razaranjem >! filozofije ali oni nisu bili nista prema onome sto je doneo >! dvadeseti vek... Slow down, please. Ovo nisam čuo ni od najzagriženijih "anti- analitičara". Galama koja se diže protiv "analitičke filo- zofije" obično je plod želje da se sakrije sopstvena inte- lektualna impotencija. "Analitičari" (u najširem smislu) pros- to traže da filozofija poštuje pravila koje poštuju i druge intelektualne discipline (nauka, npr.) - MINIMUM logike i zdravog razuma. To znači da je zabranjeno koristiti mračne i kontradiktorne iskaze. A popularni "postmodernisti" (i dobar deo "modernista") čini upravo to i ide čak dalje: samu logiku proglašava prevaziđenom, a kontradikciju poželjnom. (To je ono čuveno oslobađanje od "tiranije razuma"). A logika nam kaže da iz A i ne-A možemo izvesti šta god hoćemo. Na taj način svako može bilo koje muljanje i lupetanje proglasiti filozofijom. >! Sledece,proglasili su etiku besmislenom naukom; po njima >! nema sta da se diskutuje o moralu; vec samo o etickim >! iskazima. To je jedino u cemu su oni bili u pravu. To su tvrdili samo Karnap, Rajhenbah, Šlik i ostalo društvo oko "Bečkog kruga". Njihovo učenje nijedan analiti- čar danas ne smatra ozbiljnim. A analitička tradicija je dala gotovo sve ozbiljnije moderne etičke teoretičare današnjice. Niko od njih ne tvrdi da je etika besmislica. Istina, većina tvrdi da iskazi etike nemaju isti gnoseo- loški status kao i iskazi nauke. Cela meta-etika je "analitička" (kao, uostalom, i gotovo cela savrenmena teorija saznanja). Tu su Ejer, Stivenson, Her, Serl, Gevirt, Filipa Fut... A u normativnoj etici i filozofiji politike tu su: Poper, Smart, Vilijams, Her (ponovo), Rols, Dvorkin, Fajnberg, Nozik, Brant... A da su Karnap i kompanija bili u pravu - nisu. >! Inace celokupna analiticka filozofija je presipanje >! iz supljeg u praznog jer uporno hoce da dokaze da je celokupna >! filozofija besmislena; njima kao da nije jasno da covek nece >! nikad prestati da se pita o nekim sustinskim stvarima... >! Inace bi svi bili kao Kamijev Stranac ili ona cudovista >! iz potbalublja;(onaj sebe naziva piscem)?! Logički pozitivisti jesu tvrdili tako nešto. "Analitičari" u širem smislu - nikako. A "analitičari" se često pitaju o vrlo suštinskim pitanjima, ali se ne služe opsenarstvom. Oni prosto smatraju da rasprava mora da bude onoliko komplikovana koliko to sam predmet zahteva i da bude vođena u skladu sa logičkim zakonima. To je, inače, nužan uslov svake komunika- cije. A ako je tačno ono što postmodernisti tvrde - da znak nika- ko ne može označiti predmet i ako je istinito da su reči (pojednostavljeno rečeno) samo metafore koje ne ukazuju ni na šta osim na sebe same Deridino "belo pismo"), onda nikakva komunikacija nema smisla. Što li se onda pišu knjige o tome? >! Lepo je Hegel proglasio smrt umetnosti, religije i >! filozofije u sledecem veku! Kao da je naslutio sta ce se >! dogoditi u modernom dobu. Imaš li uopšte predstavu koliko puta su proglašavani "defi- nitivni" krajevi koječega? >! Dakle Platonska filozofija ili helenisticka postaje >! tzv. kategoricki imperativ...u etickom smislu. Ovo ili ne razumem ili je epohalno otkriće. Kakve veze ima Pla- ton sa kategoričkim imperativom??? Pozdrav, C.
filozofija.75 smilja, -> #74, crveni
Postovani kolega Cekicu! S obzirom na to da pripadate, mladjoj generaciji beogradske filozofske skole veoma sam pocastvovana da mi Vi pojasnite pojmove o Analitickoj filozofji. Narocito o tome sta to znaci filozofska pismenost.. S obzirom na to da se svako bavi (po) necim! Intelektualna impotencija podrazumeva nesto, onako kako Vi ti kazete ili podrazumevate:"Ne postovanje pravila koje postuju i druge intelektualne discipline.'"Dakle, mozda tvrdite? Pitam se gde bi bila danas nauka da je postovala gvozdena pravila aksiomatskih sistema. Dakle, hajde da se oslobodimo "TIRANIJE RAZUMA'". Bar bi Vi kao diplomirani filozof trebalo da poznajete razliku izmedju Uma i Razuma. To sto ste mi odrzali predavanje iz istorije savremene filozofije,ko je ko u analitickom krugu, je sasvim bilo zadovoljavajuce. Postavlaj se pitanje ko se to u filozofiji bavio opsenarstvom? Dakle, van logike zdravog razuma ne postoji nista?! S obzirom da i Vi spadate u neke autoritete za Popera, onomad sam imala prilike da cujem i vase izlaganje.. pitam se sta je bilo potrebno da se dodje do takvog stepena? Kako postai autoritet pa sa apsolutistickog stanovista odbraniti prozvani pozitivizam..? Licno nemam nista protiv normativne etike.. Da li bi ste bili ljubazni da mi objasnite cemu onda sluzi meta-etika. Zato sto je francuski kralj celav.. Moj stav, sta je danas originalno ne zelim da iznosim ovde, u prisustvu autoriteta, iz jednostavnog razloga: Jer, i Vi se ogradjujete od toga kad kazete:"Ako je istinito da su reci samo metafore, onda nikakva komunikacija nema smisla." Samo je rec o pozitivnoj konotaciji odredjenog pojma ili vice/versa negativnoj.. Nemam pojma koliko je puta proglasavan kraj neceg.. Neprecizan pojam; ovde je bilo reci o Hegelovom stavu.. Kojecega (kad je rec o pismenosti) ,ne bavim se novinarstvom.. Helenisticka filozofija postaje tzv. kategoricki imperativ... u etickom smislu.. Pa kad vec, toliko dobro poznajete Istoriju filozofije,bar savremene, mogli bi da se pozabavite malo i sa izvorima.. Stav je moj, i mogu da vam ga pojasnim, ali ne da u daljem davim publiku SEZAM-a. Pozdrav Smilja!
filozofija.76 dr.grba, -> #71, smilja
>> Dakle ta Gospoda su pocela da se bave razaranjem >> filozofije ali oni nisu bili nista prema onome sto je doneo >> dvadeseti vek... Verovatno je reč o tome da su ljudi shvatili da je filozofija kao nauka potrošena - preostaje samo prostor za manipulaciju jezičkim konstrukcijama. Češanje jezika, što bi rekli.
filozofija.77 dr.grba, -> #73, sav.gacic
>> je u starijim udžbenicima marksizma ostala iz poštovanja prema ruskom >> izvorniku :) ) u kojima hegemon (proletarijat, a kasnije radnička klasa) u >> svojim rukama čvrsto drži sredstva za proizvodnju... Je li to ono: da ne bi došlo do otuđenja rada od čoveka, rada od rada, a samim tim i čoveka od čoveka? (: Nemam pojma šta znači ovo što sam napisao, samo znam da sam u trećem razredu srednje škole ovo rekao, pa dobio peticu iz marksizma kada sam trebao da dobijem četvorku (:
filozofija.78 dalex, -> #72, smilja
Pozdravi za sve, najviše za Smilju(klasika)! Poruka,tj. početak poruke, pomenute, mnogopoštovane koleginice_po_Sezamu izazvala je u mojoj ćupi solidnu konfuziju (što ovoj ni inače nije strano i daleko ;) ), te sam je iščitavao više puta, ne bih li ustanovio šta mi je to promaklo. Pa, da krenemo redom: >> Ako smo kolege Kolege_po_Sezamu, svakako, na moje veliko zadovoljstvo. Mislio (videti dole pod 'mislim') sam da sam u nekoj poruci oslovio Smilju kao koleginicu, u ovom smislu, al nakon prelistavanja svojih poruka, a na svoje veliko iznenađenje, ustanovih da nisam. Ako se misli na kolege_po_filozofiji, a to je jedino što mi pada na pamet, onda je to najveći kompliment od kad mi je jedna (u to vreme) mlada komšinica kad sam bio klinac, rekla "Lepi, ajde pomozi mi sa ovom torbom"!:) To ujedno predstavlja i novi, pozitivni, aspekat toga da mi neko kaže da sam filozof. Ranije su to upotreljavali da mi skrenu pažnju da davim pričom, dok nisu prešli na kraće - 'smaraš':(. Pretpostavka da se ja profesionalnije bavim filozofijom, uz pregled mojih poruka u temi, neizbežno dovodi i do zaključka da sam ja jedan izuzetno tupav momak. To je još jedan dokaz da matematička logika ispravno tretira implikaciju, odnosno da iz pogrešne pretpostavke može uslediti tačan zaključak :)))) LM, tu stvari stoje ovako: Listam ja poruke onako neobavezno, kad na jednom mestu vidim grupu imena. Pomislim (opet videti dole, pod 'mislim'), vidi, spisak engleske fudbalske reprezentacije, pogledam ko je poslo - Smilja... Oduševim se tu kolko čovek može da bude svestran, kad ono, to u stvari ona meni priča o filozofiji. U jeeeeeeeeeeeeeee, zadivim se, ovo je prva savezna liga, šta ću tu ja - rekreativac... To me i potseti da već jednom napišem rezime... Daklem, u filozofiju sam upućen sasvim površno, zato je moja malenkost i tražila prosvetljenje u vidu rečnika latinskih poslovica, ovako će se obe koje znam izlizati od (nepravilne) upotrebe... >> Ako smo kolege, dakle pretpostavlja da znas sledece: >> konotaciju sledecih pojmova: Jap, znam jako dobro, čista empirija: >> mislim... Kad mislim, obavezno se desi veliki zbun. Ako imam sreće onda to ne dovede i do nečeg realno lošeg. Obično nemam sreće, posebno na ispitima...:(((( >> tvrdim... Kad tvrdim, ispostavi se da nisam u pravu. To, međutim, uopšte nije bitno, već je bitno da li onaj kome tvrdim veruje da jesam. Daklem, kad nađem takvog ja tvrdim, tvrdim, tvrdim i to mi donosi mnogo sreće i radosti... :))))))))))))))))))))))) >> verujem... ... ne verujem. Bajagina stvar. Javlja se u konotaciji žurke, dakle nečeg mnogo dobrog. Ako još nađeš neku sentimentalnu devojku za đusku, konotacija može biti jaaako dobra ;) Aj sad ozbiljno (koliko se može ;) ): Čini mi se (novi termin, čije će konotacije tek biti empirijski utvrđene), da je došlo do nesporazuma zbog MOG načina izražavanja, što ukazuje na činjenicu da Smilja nije jedina u tome, a ja sam još jednom polaskan zbog tako dobrog društva. Dakle, poruka beše odgovor na moju rečenicu >>> Mislim, ima tu nihilizma, ali se ne slažem... Ovde je 'mislim' upotrebljeno kao pomoćna uzrečica, kao 'mislim, znaš, ovo, ono...'. >> Dakle da li si siguran da Stavrogin nije fenomenologija >> nihilizma....? Fenomenologija!? Nova i zanimljiva reč koju ću lansirati u društvu, u kontekstu 'neviđena si fenomenologija' ;)... >> Da li to mozes kategoricki i da dokazes? Kategorički dokaz je kad se bokser iz 'muva' kategorije usudi da izazove teškaša, pa mu ovaj kategorički dokaže da je pogrešio:)))) Jako se klonim kategoričkih dokaza (a i mnogo sam bliži muvi nego teškoj), kao i kategoričnog pristupa. Kategorički sam kategoričan jedino po pitanju narodnjaka(ni malo), kvaliteta kuhinje moje mame(mora da bude perfektno) i još par sitnica... >> Da li se secas one scene sa devojcicom...dozvolio joj >> je da se ubije,...mirno posmatrajuci pauka.. Ma da, znao sam da misliš na tu scenu, najupečatljivija je u romanu, i Dostojevski na njoj najviše insistira. >> Misli, da je i Stavrogin bio ateista,barem je odricao >> nacelne vrednosti... Da, bio je ateista, a tu scenu priča monahu, a bio je i kod onog lokalnog proroka, šta god, koji živi u manastiru... Isto tako, 'mirno' posmatra pauka, a priča kako je sve vreme bio u 'čudnom duševnom raspoloženju', polubunilu, koje se kod Dostojevskog često pojavljuje, pogotovo u opisima ljudi koji čine neka zlodela... Moral ga ne dotiče, a na kraju se ipak kokne... Mislim (ovde bez zareza, navodim svoje mišljenje) da se Dostojevski u ovom, kao i ostalim delima bavi dokazivanjem da čovek ne može da živi sa nihili-agnosti-ateizam-čime god. Nisam ja ni pokušavao da tvrdim da Stavrogin nije nihilista, već sam reagovao na tvrdnju da mu moral nije bitan. Ja se razbrbljao, poruka ispade predimenzionisana, al šta je tu je... Poz Poz Poz!
filozofija.79 dalex, -> #71, smilja
>> Lepo je Hegel proglasio smrt umetnosti, religije i >> filozofije u sledecem veku! Kao da je naslutio sta ce se >> dogoditi u modernom dobu. U hu hu, koje ogorčenje. Ovde je upotreba reči 'smrt' svakako preterana. A da li je ok što se u ovom veku daje više para za elektriku, a manje za crkvu, e to je stvar ukusa. Meni se čini vrlo ispravno... >> Uostalom posle Platona i Aristotela; >> Kanta i Hegela; ne znam ko je sta imao i da kaze.. Vidiš, Aristotel je tvrdio da je sila uzrok kretanja. Posle njega je Njutn imao da kaže da je sila uzrok promene stanja kretanja. U među- vremenu je neko i spaljen zbog takvih tvrdnji... >> Dakle, sofisti su , takodje bili prodane duse;sto je Platon >> lepo i napisao; procitati:Gorgija. Vidiš, od Platona sam čitao samo "Gozbu", jer je bila najkraće delo.;) Naravno, samim tim mi ne pada na pamet da ulazim u raspravu o njegovim stavovima, ali delimičan uzrok da ne pročitam još ponešto, pre svega "Sokratovu odbranu" je i to što mi je ceo pederbal bio solidno odvratan. Ajd sad, razna vremena, razni običaji, al on sve vreme o Sokratu govori kao o božanstvu, a ima i deo gde opisuje kako se tu neki novi izuzetno lepi mladić odma ugnezdio kod Sokrata, i kako je to baš super, stvarno lepo i logično itd. itd. Mislim (pomoćna uzrečica), pa Stavrogin je prema ovom tipu malo dete... >> Eticko razdoblje u filozofiji pocinje sa Sokratom: >> "Zlo je u zaboravu i neznanju" - veli Sokrat. Sve je konačno, samo je ljudska glupost beskonačna - Ajnštajn... >> Apolonijsko kao nacelo harmonije....Erosa >> Dionizijsko kao nacelo razaranja....Thanatosa >> Samo, kao nacelo stvaranja i spoznaje i Thanatosa >> ili Ti boga Bahusa ili Dionizija... >> Ovo je veoma siroka tema... Pa, ti piši, ako te ne mrzi, mene zanima da naučim nešto i da dajem laičke komentare... Al nema ljutiš, važi?;) BTW, ja sam u jednoj poruci pomenuo knjigu o životima filozofa. To, kolko znam, nije stručna knjiga, već mu dođe kao neka beletristika, anegdote iz života. Ja joj ne znam ime, pa ako vi znate obavestite me... Poz!
filozofija.80 dalex, -> #70, crveni
>> P.S. Uzgred, Epikurovo učenje mnogo je bliže stoicizmu nego na- A-ha, to je ok, nego ne shvatam jer to dodaješ onako ili kao repliku na nešto, tj. da nije neka moja tvrdnja asocirala na to da je Epikur razvratnik, daleko bilo... >> činu života koji je upražnjavao naš pokojni predfsednik J.B.T. Jer J.B.T. ovde samo kao sinonim za razvratnika ili ima veze sa onim božanstvima koja se pominju po poruci? Mislim, baš bih da čujem u kojoj intermudiji on boravi, pa da prenesem Slobi, da sazna šta ga čeka ;))))))))))) Poz!
filozofija.81 crveni, -> #75, smilja
>! Pitam se gde bi bila danas nauka da je postovala gvozdena >! pravila aksiomatskih sistema. Pitam se gde bi nuka bila da je proglasila logiku (a sa njom i celu matematiku) nevažećom. Verovatno bismo se vozili letećim ćilimovima i umesto kompjutera za komunikaciju koristili daleko efikasniju telepatiju. A svi bi, svakako uživali u Hegelu (jeste li ga čitali?), Hajdegeru, Deridi ili Lakanu. Uzgred, aksiomatski sistem jeste čista forma. On (to ste, verovatno, čuli na časovima logike) neinterpreti- ran samo označava relacije nekih (ma kojih) entiteta. Tek INTERPRETACIJOM se u njega unosi nekakav sadržaj. Aksiomatski sistem ništa ne govori o budućim otkrićima. On samo služi za formalizaciju važeće naučne paradigme. Za- pravo, samo bi MOGAO da služi. Niko se ozbiljan nije bavio pokušajima aksiomatske formalizacije bilo koje posebne empirijske nauke. Ako mislite na aksiomatizaciju logike, to je samo pokušaj predstavljanja njene strukture. Kao što znate, aksiome i teoreme u različitim sistemima mogu zamenjivati mesta. Tako, na primer, Hilbert-Bernajsov sistem aksioma iskaznog računa nije superioran u odnosu na bilo koji drugi. Ono što nije podložno aksiomatizaciji to je moć nekontra- diktornog mišljenja. Po tome se razlikujemo od ludaka. A maučnici nisu poricali logiku. Koristili su je kao oruđe, a sa- mo otkriće plod je nadahnuća. (Zanimljivo je da su Ajn- štajn i Tesla govorili o svetlosti koja u trenutku obasja um). Logici je potreban sadržaj - naučna hipoteza. Tek ingeniozne pretpostavke u kombinaciji sa logikom (čuveni Poperov hipote- tičko-deduktivni metod) daju nauku. Ako neko zna kako se ljudski um može "obasjati svetlošću", taj svakako nije među filozofi- ma. Stnuje daleko i ljudi ga zovu različitim imenima - Alah, Jehova, Sveti Duh... >! Bar bi Vi kao diplomirani filozof trebalo da poznajete >! razliku izmedju Uma i Razuma. I pored mnogih napora nikada nisam video bilo koju istinu ko- ja je dosegnuta spekulativnom (umskom, ne-razumskom?) metodom. Cela priča oko te metode bavila se samom metodom i nikada nije bila primenjena ni na kakav predmet. Naravno, izuzimam marksistič- ku bajnu primenu na objašnjenje neminovnosti komunizma koja je dala (i praktično i teorijski) izuzetne rezultate. Slično mu- ljanje tipa "ja znam nešto što ti ne znaš, ali ne mogu ništa o tome da ti kažem jer to što mi postvljaš logična pitanja znači da tražiš razumljivo (logično) objašnjenjene, što je dokaz da ne možeš ni da shvtiš ono što ja znam" karakteristično je i za savremene "postmoderniste", "kritičke teoretičare društva", hermeneutičare, poststrukturaliste i preostalu bratiju koja od filo- pravi sprdnju. Dobar deo "postmoderne" bavi se tumačenjem filo- zofskih tekstova, ali ja ne videh još ni jedan rastumačen. A ako je poenta celog zamešateljstva poruka da svako tumači tekst na svoj način (što kažu i neki svetski autoriteti), onda su momci izabrali mnogo komplikovan način da kažu običnu trivijalnost. >! Narocito o tome sta to znaci filozofska pismenost.. >! S obzirom na to da se svako bavi (po) necim! Nisam mislio na filozofsku već na jezičku pismenost. "Ponečim" je npr. jedna reč i ako želite da koristite stilske prednosti zagrada napišite je ovako: "(po)nečim". A i reč "nepoštovanje" se piše kako sam je ja sada napisao, a ne sa rastavljenim "ne", ko što stoji u Vašoj poruci. Filozofi moraju biti pismeni jer im je jezik jedan od neophodnih alata. >! Dakle, van logike zdravog razuma ne postoji nista?! Postoji, naravno, i logika bolesnog razuma ;) Ne znam da li postoje samoprotivrečne stvari, ja samo ne mogu da ih zamislim. Ne možete ni Vi sigurno jer ukoliko verujete da možete da pojmite Boga, beskonačnost i sl., onda bi to bio dokaz da patite od psihotičnih deluzija, u šta nikako ne verujem. Šalu na stranu, ja prosto verujem da razum treba slediti dok on sam ne otkaže. Postoje granična područja nauke koje impliciraju mogućnosti koje Vi slutite. Mislim pre svega na fundamentalna (kosmološka) fizička istraživanja, teorije o prostoru i vremenu, u kojima se pojvljuju entiteti i pretpostavke koje izgledaju samo- ili međusobno protivrečne. Eminentno filozofskim disciplinama nauka je otela posao. Kosmologijom pa i ontologijom danas se bave fizičari, a ne filozofi. A do ovakvih "umskih" saznanja naučnici su stigli logikom i razumom, a ne svesnim upadanjem u protivrečja (lupanjem gluposti). Do vrha se penjemo lestvicama, a da li ćemo lestvice vitgenštajnovski odbaciti ili ih sačuvati zavisi od onoga na vrhu. Odbacivanje lestvica pre vremena nije ništa drugo nego tresak o ledinu. Kako savremena fizika vidi kosmološke probleme može se pročitati i kod nas. Sugestija: "Kratka povest vremena" Stivena Hokinga (onog u invalidskim kolicima). >! Licno nemam nista protiv normativne etike.. >! Da li bi ste bili ljubazni da mi objasnite cemu onda sluzi >! meta-etika. Poslužila je tome da se vidi da su epistemološki statusi "jeste" i "treba" iskaza različiti, tj. pokazala je da etika nije isto što i prirodna nauka. Ali ni filozofija nije. Poštosmo naučili (jesmo li?) šta su bitne sličnosti i razlike "jeste" i "treba" iskaza, sada znamo šta je u etici moguće, a šta nije. "Meta-etika" jeste teorija etičkog (ne)saznanja. >! Helenisticka filozofija postaje tzv. kategoricki imperativ... >! >! u etickom smislu.. Pa kad vec, toliko dobro poznajete Istoriju >! >! filozofije,bar savremene, mogli bi da se pozabavite malo i sa >! >! izvorima.. Neću da se pozabavim (sa) izvorima jer ste napravili (jezičku) grešku na koju sam Vam dobronamerno skrenuo pažnju. A za tko ambiciozan posao tražio bih i d me neko plati. Shvatiću gornj u tezu ok kategoričkom imperativu kao elegantnu metaforu jer bi u protivnom imao posla sa potpunom besmislicom. >! Stav je moj, i mogu da vam ga pojasnim, ali ne da u daljem >! davim publiku SEZAM-a. Pojasnite. Pozdrav, C.
filozofija.82 mcar,
Zbog cega ideje filozofa danas nemaju uticaja na drustvo, kao na rimer u 19. veku? Da li svaka primenjena popliticka filozofija postaje ideologija? I pitanje koje mi je najbitnije: da li je moguca drzava bez ideologije? Zbog cega vecina stanovnika svih drzava na svetu dopusta da bude manipulisana pomocu jeftinih trikova? Da li je strah od razmisljanja toliko snazan? Marko
filozofija.83 mcar,
Zahvaljujem svima onima koji su ovde pisali i razmisljali o slobodi i totalitarizmu. Zato sto je ovo pitanje ne samo akademsko vec vise prakticno i svakodnevno. MC
filozofija.84 smilja, -> #81, crveni
Cenjeni kolega! Unapred se izvinjavam za moju nepismenost, koju cete verovatno pronaci i u sledecem tekstu. Lepo su Kinezi rekli:"Kad bi se reci placale ljudi bi manje govorili." Na zalost , ja sam svoje skole zavrsila po katolicko-jezuitskim programima, i dobrim anglo- saksonskim ,cenjenim skolama.Odatle, mi je poznata prezizna upotreba pojmova sa odredjenom konotacijom, a nas savremeni srpski jezik nije dostigao taj stepen razvoja....Trudim se da ispravim greske..pa ce mi i vase lekcije, dobonamerne pomoci...To sto sam doslovno nepismena , po vasem misljenju, ne znaci da nisam dobro upoznata sa Analitickom/Pozitivistickom filozofijom.. S obzirom, da se na katedri za filozofiju, samo to i tamburalo skoro svih 8. semestara;bila je to iskljucivo Filozofija nauke;zahvaljujuci grupi mladih asistenata i drugo vakumu koji je nastao 80.god...(znate na sta mislim)) Dakle, ta gospoda i studenti koji su im se pridruzili zauzeli su svoje rovovske pozicije i iz svog Apsolutistickog stava (namerno pisem veliko) iskljucivog pogleda na svet. Gospoda Analiticari su sa svojih Mont-Everest visina, sve ono sto nije spadalo u njihove limese proglasili za mrmljanje,nebuloze,lupetanje...(SVE SAME LEPE KONOTACIJE) To sto ste mi odrzali predavanje o meta-etici, eto, opet je vredno pohvale.Iscitali ste u generalnoj verziji od pocetka do kraja telefonski imenik:"Drstva mrtvih dusa".To drustvo mi je relativno dobro poznato;ali moja kritika ili subjektivan stav o Filozofiji nauke nije APSOLUTNA To je bilo moje subjektivno misljenje.Dozvolite, svako ima pravo na svoje subjektivno misljenje; a Vi ste se na njega obrusili kao da je moja malenkost filozofski autoritet; da bi ste ostrasceno dokazali da ste u pravu...!! Kao sto Vi niste pronasli nista u Hegelu !!!..postomodernoj i ostaloj bratiji koja pravi sprdnju od filozofije tako ni ja nisam pronasla ono sto me intresuje ili inspirise u Filozofiji nauke .
filozofija.85 smilja, -> #84, smilja
Dakle, da nastavim...Granicna podrucja i leteci cilimi jesu uslov kreativnog razmisljanja. Samostalnog, a ne toliko obezbedjenomg prostorom zdravorazumskog misljenja... Priznacete:pravila su tu da bi nas obezbedila... Kako Vi uopste mozete da pojmite sta je logika bolesnog razuma? Jer u filozofskoj tradiciji , bese mnogo takvih... Iza njih je metafizicka rupa, stara preko dvadeset i pet vekova, dok je iza empiricara jedan vek... Dakle, ono sto sam cula od vas, bila je replika ispunjena citatima koja je pokazala da Vi dobro poznajete izvesno filozofsko gradivo.Drzite se vi idalje lestvica... Znate Bah je ucio muziku, do besvesti prepisujuci Vivaldija. Ali njegove fuge i kantate su nedostizne....i jedinstvene.. HM,,,sta Vi mislite licno ili mislite kao i ono drustvance, i dalje mi nije jasno. Da jos nesto;mislite kako vam drago ali u svakom ludilu postoji sistem,uvek. Pozdrav Smiljana.
filozofija.86 dalex, -> #73, sav.gacic
>> (Real)socijalizam je pukao i propao ne iz ideoloških ili filozofskih >> razloga, već mu je grobar bila ekonomija čije su mnogo realnije i >> konkretnije zakone pokušali da relativizuju ili ignorišu. Nadovezao bih se na ovo: Ekonomski i ideološki/filozofski razlozi veoma su povezani, teško da ih je moguće razdvojeno posmatrati. Otprilike ono što ti kažeš sa >> Stvar je, po mom viđenju, jendostavnija: oružjem osvojenu vlast i golu >> moć trebalo je zacementirati i "legalizovati" zaokruženim ideloškim i >> filozofskim sistemom na nivou zakona. Što bliže prirodnim - to bolje. Baš sam pre neki dan pričao sa jednim ekonomistom, i evo (laičke) parafraze njegovih objašnjenja o nekim razlikama postavki Marksizma u političkoj ekonomiji i trenutno najprimenjivanije, marginalističke teorije: marksizam - roba vredi onoliko koliko je rada u nju uloženo. marginalizam - vrednost robe određuje njena retkost i zainteresovanost tržišta za nju, tj. ponuda i potražnja. Onda marginalisti pravolinijski kažu - cena je vrednost robe izražena novcem, a marksisti moraju da razdvajaju te dve stvari, jer bi onda rad hirurga od 2h koštao isto kao 2h kopanja za nadnicu... Marksizam takođe polazi od toga da se vrednuje samo neposredni rad, tj. ako gazda ima mašine, sve što radnici proizvedu na njima i pripada radnicima, a vlasniku mašina (onom koji obezbedi mašine)ništa. Kako je ovo, očigledno, jeziva glupost, onda su počeli da mrse nešto kao mašine su ovaploćeni rad prethodnih generacija. E tu im je gadne probleme zadala činjenica da zemlja, recimo, može teško da se tretira kao ovaploćeni rad, pa su onda neko vreme mrsili o tome (ovaj moj ortak nije trenutno mogao baš precizno da se seti kako kod njih ide sa zemljom, ali ona je drugačije sredstvo za proizvodnju nego što su druga sredstva drugačija između sebe (u a' se izrazih ;))), i na kraju se iznervirali i lepo kazali - ne treba da postoji svojina. I eto revolucije...:((((((( >> kojima hegemon (proletarijat, a kasnije radnička klasa) u svojim rukama >> čvrsto drži sredstva za proizvodnju... ... a ispostavilo se da isti u svojim rukama čvrsto drži nešto drugo... ;>>> Poz!
filozofija.87 sav.gacic, -> #82, mcar
> I pitanje koje mi je najbitnije: da li je moguca drzava bez ideologije? Sve zavisi šta se pod ideologijom smatra. Ovaj vek je obeležen trijumfom materijalizma, tj. robne proizvodnje i novca, koje su mnogi skloni da nazovu i ideologijom novca. Sve ideološke i druge nematerijalne poretke novac je zbrisao ili doveo do urušavanja. Ono malo sadašnjih strogo ideoloških ili religijskih država (recimo Sev.Koreja i Iran) služe više kao ilustracija njihove nefunkcionalnosti. O "srećnom" životu podanika što život daju za ideju ili vođu mislim da ne treba puno govoriti. > > Zbog cega vecina stanovnika svih drzava na svetu dopusta da bude > manipulisana pomocu jeftinih trikova? Da li je strah od razmisljanja > toliko snazan? Razmišljanje je naporno. Uz to većina stanovništva se svuda odlučuje radije da pluta niz maticu, nego da svoju egzistenciju i nekakav položaj dovodi u pitanje. U diktaturama vlast ima sijaset načina da zaludi i uceni narod, dok u društvima kod kojih je smenjivost vlasti moguća osnovni uslov za to je da ni jedna od opcija nije radikalno drukčija od druge/drugih i da se time ne narušavaju pravila funkcionisanja sistema u sferi materijalnog (čitati: novca).
filozofija.88 askripka,
Reply to: Smilja Subject: Filozofija, književnost, lični.stav... W A R N I N G !!! XXX File !!! Kiri(j)a Smiljana, kao što bi otprilike rekao Niče (ili je to bio Dostojevski, gutao sam neki esid ovih dana pa me pamćenje ne služi baš najbolje): "Možeš da se kuliraš koliko hoćeš, ali na kraju uvek padne žuta banka u računu." I, koliko god da sam se zaricao da kancerogeni melanž srednjoškolske pop-filozofije i razvodnjenih New Age bljuvotina neće uspeti da me isprovocira, ipak sam se, evo, zatekao kako je*em sebi majku i prebiram po nadasve podsticajnom florilegijumu tvog minulog rada glede nekoliko nesretnih tema (možda je ovo trenutak da, povodom te partikularne slabosti, prizovem besmrtni aforizam našeg ućitelja Kjerkegora/Kirkegora/Kirkegarda o svakoj slabosti kao takvoj, koji, porcino i lapidarno, glasi: "Zarekla se svinja da ne jede go*na..."). =- U sustini, mislim da sloboda ne postoji, =- ona je samo prazna floskula! Pun mi je q*ac ljudi koji ne otvaraju ni nesretnog Vujakliju, a kamo li neko pouzdanije pomagalo, da bi proverili p r e c i z n o značenje reči načutih u talk show davežima na Studiju B. U pitanju je, za one kojima nije jasno, upotreba reči "floskula". =- totalitarizam (...) je Nemcima ugradjen =- kao geneticki kod. Jedan ovako sladak Blut und Boden detalj fenomenalno se slaže sa navođenjem Popera . Put za pakao popločan je dobrim namerama, te, stoga, kad god od tobožnjih liberala, sluđenih ESP-RTS-om iz sazvežđa Vodolije čujem reč "duhovnost", za svaki slučaj otkočim svoj "Mauzer". (btw, pre jedno metar dana u salonu gospođe Blavacke duh Čarlija Mensona mi je poverio da u paklu postoji jedan vrlo prijatan budoar gde nedoslednima za kaznu od jutra do mraka čitaju Vitgenštajna) =- niko jos nije osmislio perpetum - mobile. =- Ono sto mi imamo sada su;Idoli trga; Idoli pecine; =- Idoli plemena; Idolipozorista; svi skupa oni =- predstavljaju jedno veliko banalno =- pozoriste za zaludjivanje prostog naroda; Razlika između tebe i pokojnog gospodina Franje Slanine, čak i ako dotični erl nije imao čast da napiše "Hamleta" u mardelju, jeste da je zato ipak verovatno znao da se "perpertuum" piše sa dva "u", i, a fortiori, (Beati pauperes spiritu; O tempora, o mores; itd...) da n i j e b a š u o b i č a j e n o da se ova prazna floskula oplemenjuje crticom. =- razlika izmedju phizisa i nomosa Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Droga: njeno kršteno ime, otkrivaju izvori bliski Baš Čeliku, glasi Orthographia... Ne, neću ti otkriti kako sve ona bezobrazna reć na f može da se napiše u srpskom jeziku: kupi novi pravopis, pa sama traći oči... =- Mene to podseca na pricu o "Velikom inkvizitoru" =- kod Dostojevskog mislim da su u pitanju Zli dusi.. Mene, pak, (shvati ovaj komentar krajnje uopšteno) ova vrsta političko-filozofske esejistike bez glave i repa uglavnom podseća na "Goli ručak" redigovan zajedničkim naporima gg. Nikole Šećeroskog, Dragana Jovanovića i Milića Stankovića... Kakva, q*ac, "Brađa Kara-Gmazovi"... Možda bi jedino starac Zosima, kad bi se najeo svetih pečurkica i pomolio svetoj velikomučenici Prepečenici, mogao prvo da iskusi, pa zatim i za nas neiluminirane da u pisanom obliku izemanira tako istančan gnosis međuljudskih učvorenja... =- To su recimo ucinili Temistokleu; moras da =- priznas jednu stvar: =- Da bi neko ucestovovao u politickom zivotu =- on bi trebalo da poseduje izvesne preduslove =- za to;SVEST I SAMOSVEST; ne samo o sebi =- vec i o intresu svoje vlastite zajednice; =- nazalost taj oblik demokratije je suvise =- kratko opstao..Ovde se ja ne zalazem za =- Elitizam, ali smatram da je izvesna doza =- politicke samosvesti potrebna coveku da bi =- opstao kao ZOON POLITIKON... =- dALJE dOSTOJEVSKI MI JE BIO veoma antipatican =- pisac ali kasnije sam shvatila njegovu poruku: =- Da svakog dana na ovome svetu umire, =- negde,po jedan covek raspet na krstu kao Hrist, =- jedna vrsta hilijazma... I ja bi' tijem Temistokletu tako isto, mlogo mu bre sumljivo to neko ime... Inače, u htonskim hokus-pokusima tvog panerotičkog hilozoizma naslućujem hijate i hijazme: recimo, ono "e" iz interesa, interesovanja, interesantnog i drugih sličnih zaje*anih i sumnjivih izvedenica izgleda da je fasovalo jedan takav vrlo uporan hijat...: avaj, sada je kasno; ranije, mnogo ranije je trebalo da se kod tebe probudi SAMOSVEST o tome. =- Bog, sloboda i besmrtnost su tri stvari na koje =- covecanstvo nikad nece pronaci pravi odgovor. =- Stoga je Kant rekao da mora da se =- odrekne svkog saznanja da bi verovao.. =- (...) =- "Pakao su ljudi sami" sto bi kazao Sartr; =- dakle mislim da je ono sto nam je preostalo =- vlastiti unutrasnji mir i mogucnost da se koliko =- toliko izulujemo.. =- O ovom drustvu nije vise potrebno razmisljati =- jer ono naprosto NEPOSTOJI a stvari na koje se =- ne moze odgovoriti su nepostojece ..besmislene.. =- Carstvo se rusi.. NEPOSTOJI način, barem ne u ovom jeziku, da se na stvari pronalaze pravi odgovori, osim u smislu da su, recimo, novi ku*toni sa ukusom mušmule "Lucky Hole Condoms" odgovor na fenomenalno uspešne ku*tone "Patch with Wire Condoms" sa ukusom praznog bureka... Pakao, to su drugi, a raj je trenutak kada ću završiti ovaj kratak osvrt i zapaliti negde na vopi... =- Ovi danas su naucili tu moc manipulacije i debelo =- je iskoriscavaju.. Narod je pretvoren u bezlicnu =- masu i zato ga okrecu kako god im odgovara.. =- (...) =- Zaista nekima treba ukinuti pravo glasa ili =- da ga se mi odreknemo.. A kako se to, sunce moje, neka bi Moć uvek bila s tobom, moć može naučiti... Ako ima neki kurs u Božidarcu, dojavi mi geopoetičkom ESP-poštom... (btw, da li ti ime Velikog Žreca Konfuzije, Keneta Vajta nešto znači: pročitaj, tu ste negde...) Takođe, molio bih da me podsetiš, zaboravio sam na kojoj strani tačno Poper govori o selektivnom ukidanju prava glasa. =- crkvena fenomenologija zla Zahvalan sam Kir-Risti, ili onome ko je već za to nadležan, što me sposobnost da budem zatečen verbalnom inventivnošću ljudskog roda još uvek nije napustila: ono zbog čega ću ovog puta probdeti noć je preko-ruba-cureća floskula "crkvena fenomenologija zla"... O Muze, nadahnite me pravim odgovorom, demončići na ramenu, prišapnite mi šta bi do moga sad pa to moglo da znači! =- Ali jos uvek im nije poslo za rukom da dokazu =- dosledno dvojstvo u svetu.. My only sunshine, ako me sećanje nešto ne vaćari, ni postojanje Baba Jage i male Doroti još niko nije uspeo da nedvosmisleno opovrgne; stoga, kao vazda oprezan čovek, u prvom slučaju sumnjam na jednu vremešnu gospođu iz mog komšiluka, a u drugom (Bingo! Znam da si pogodila, ništa manje od tebe nisam ni očekivao!) upravo na... (Pi, je*em mu lebac, nestade mi mastila...!) =-Inace je i sam (Konstantin - A.S.) dalje nastavio da postuje... Ma da, na Svetoj Gori sam načuo trač da je pod starost čak skupljao glinene pločice za album "Hetitski Panteon" u izdanju "Infantilnih diurnalnih rotulusa" iz Milania Superior. =- To sto sam ja singl lady,ne znaci nista! Slažem se, "singl lady" stvarno ne znači ništa. Opcija Check Spelling, samo da podsetim... =- Po mom mislejnju civilizacija i kultura su dva pojma, =- sa tim sto se pojam kulture zapravo podvodi pod =- pojam civilizacije ! Zasto ? Zbog toga sto je kultura =- kao pojam mnogo starija i opstaje jos uvek kod nekih =- naroda iako nemaju civilizaciju. =- Pogledajte samo africke crnce koji nikad nisu imali =- civilizaciju ali imaju sjajnu kulturu kao i indijance =- u Amazonu; definitivno unistice ih moderna civilizacija ! =- Bela civilizacija a ocigledan primer su za to Keniha,Tutsi.. =- itd.razlicita plemena koja hoce da imitiraju svoje bele =- gospodare..Posledica kolonijalizama.. =- Oni crnci koji zive plemenski zajista zive kao u raju =- bez obzira sto su Kanibali ! =- (...) =- Propast Zapada je neminova,kako veli Spengler, =- jer mi postajemo sve gluplji kao u onoj prici o =- Gospodaru i Sluzi jer smo potisnuli =- osnovne instinkte i podlegli diktatu civilizacije. Ja jedan Kanibal sa Papua. Izvini bela ukusna sestra što se ja preko Internet ubacijo u vaša prazna floskula. Ja zajista učio na ljudožderski koledž da civilizacija i kultura ne isto: to kod mi Kanibali uču još u usmerena ljudožderska škola. To kad Kajzer bio na Nova Gvineja bilo Kultur, a kad bio Inglez civilisation. Ali drugo ja tebe te hoće da pitam: šta misliš ti, bela ukusna sestra, da nama Kanibali sve q*rac lepo u naš život ide? Da je lako fatat mali dec za paprikaš, da je lako da gi utepaš kad te onako ki zeka gleda i pišti? A? Pa staro babo kad je žilavo ki đon, dođe ti karakondžule da fataš pa da apaš? Nemoj bre tu više svašta da pišeš jer i ja čito onaj Špengler, pa kad toj Zapad đavo ima da nosi, a kuda ti, ukusna bela sestra da begaš, nego kod nas? Zato nemoj da mene me ljutiš, i ajd zdravo, zbogom i izvinte! =- Ti varvari nas polako ali sigurno potiskuju iz stvarnog zivota; =- oni se bore za opstanak. Naravno , njihov instinkt je dovoljno =- jak da ce uspeti kao i oni iz 1944.godine. =- Ti koji su isterali nase majke i oceve na ulicu, =- iz njihovih domova, danas jos uvek bastine trud =- nasih dedova i satiru ga besomucno !A ovi danasnji ? =- Nama je preostalo da odlazimo ili da se pomirimo ssa novim =- pravilima zarad golog prezivljavanja. Kad pomisli na moje =- prijatelje koji nisu pristali da budu Trolovi pa sad prostituisu =- svoju pamet i znanje po svetu onda mi se gadi. =- Muka mi je od tog kuznog zadaha koji je iz dana u dan sve jaci i =- tera nas preostale da odemo odavde. Sestro slatka, po tonu indignacije kojim odišu ovi reci da se divinirati da sebe smatraš izdankom odabrane elite obrazovanih, kulturnih i u svakom drugom pogledu superiornih starosedelaca. Kul. Samo, kao što je nedoje*ana, tanka i nakaradna građanska klasa međuratne Jugoslavije otkrila u osvit svetskog rata za takav stav je nažalost potrebno i nekakvo pokriće. Ti, nažalost, takvo pokriće po mom skromnom mišljenju nemaš. Superiornost podrazumeva koherentnost fundusa znanja kojim individua raspolaže, kritičnost, temeljito raščišćen i neprotivrečan sistem vrednosti, napokon, elementarnu pismenost i veštinu baratanja jezikom naroda čijoj eliti data individua pretenduje da pripada. Već dva puta u ovom veku je tobožnja elita našeg nebesko-svinjarskog naciona je*ala čvorka samo zato što sticajem kuratih okolnosti i vlastite opančarske demencije nije imala ama baš nikakvu šansu da na vreme shvati šta se događa i da nešto po tom pitanju i uradi. Normalno, kada se desilo šta se desilo, i jedni i drugi su bili nenadmašni u kukanju i bedačenju. Ove prve sam slušao pedeset godina (potićem iz porodice čiji je prirodni izbor bila ćorava kutija), a ove druge slušam od '91. i veruj mi da mi se na te žvake više čak i ne bljuje, više mi nije ni žao, jedino što je preostalo u odnosu na stepen stupidnosti koji je slično svojim prethodnicima iz 1941. i 1945. poslednjih godina ispoljilo rozikasto srpsko građanstvo (da se ne lažemo, koliko je današnjih zapadno orijentisanih demokrata dizalo ručice po raznim crvenim forumima, išlo na radne akcije, ili, pak, diskretno se radovalo buđenju nacionalne histerije i povratku ĎduhovnostiË i pravoslavnog mračnjaštva, sve dok se nije i odveć jasno pokazalo kuda to vodi), jedini suvisao stav prema takvim nostalgičarsko-eskapističkim bljuvotinama predstavlja ignorisanje i prezir. =- Zivot se sastoji izmedju dve tacke: rodjenje i smrt! =- (...) =- Zivim u zemlji Mordor ali trudim se da zadrzim =- svoj mikrokosmos.. Evo, recimo, kako ti očekuješ da treba da pripadaš grupi ljudi koja će ovu zemlju (kakva je, takva je) voditi i prednjačiti u eksponiranju vrednosti te tebi tako drage kulture, kada sebi dozvoljavaš da napišeš rečenicu koja ne samo da je najgluplje zamislivo opšte mesto (Ima jedna Borhesova prića o caru koji je hteo da zna sve o istoriji svih naroda...), već svedoči i o elementarnom nepoznavanju načina na koji srpska sintaksa funkcioniše... Nerealno, Smiljana, nerealno... Ako me sećanje dobro služi, i Golum je napravio sličan previd ogromnog jaza između pretenzija i realnih mogućnosti, i završio - a gde bi inače? - u Rascepinama Usuda... (Ili, pak, to behu Raseline: tolkinomani, je*ite se, zar stvarno mislite da ću da ustajem i tražim knjigu, samo da biste vi ovlažili/ukrutili se?) =- "Misao je sama sebi gospodar,sama =- Stvara od pakla nebo,od neba pakao" =- Milton, Izgubljeni raj ...and I'm Ice motherfuckin' T bitch! Ice-T =- Cuvajte se proroka koji u jagnjecim odelima dolaze u nas... Čuvajte se poroka koji u q*čevim kožicama dolaze u vas! Čuvajte se matorog, ćoravog, okrugloglavog, protojakobinskog psa Miltona i njegovih senilnih blankvers tlapnji, čuvajte se virusa Poezije i Istine koji se obično prenosi putem nezaštićenog snošaja sa kontemplativnim drag queen-om Platonom, čuvajte se analnog Hegela, onaniste Kjerkegora i bledim spiroheticama ophrvanog Vaserman-manekena Ničea...! =- Nije sve u snazi, ima nesto i u mudrosti.. =- Uostalom zasto je mnogo lepse sa ljubavnikom koji =- ima maste i dovoljno zrelosti? =- Zasto se sa takvim muskarcem provodi vreme u zaboravu.. =- Sta je spolja a sta je iznutra? =- U domu Ptolomeja gde se fizicko pomesalo sa mentalnim,, =- jer su ga ljudski vekovi ispunili placem drevnim.. =- Mesec iz noci u noc nije mesec koji je ugledao Adam, =- vec je on ogledalo duse.. =- Toliko samoce koja ostavlja mesto iscekivanju da bi izostrilo =- zelju, dok traje agonija.. =- Zato, mislim da sve dolazi samo ako covek hoce da ceka! Nije sve u seksu, lepo je i držati se za RUKE! Uostalom, zašto je mnogo lepše grickati sviralu skotološtva sa mladim kozama koje su tek spoznale beut...? Zašto nam najlepše stvari iy naših života ispriča milicija sutradan kad se osvestimo? Šta je Triglav? Šta Đevđelija? Šta meningitis? U domu Kaligule gde se stoicizam pomešao sa nekrofilijom, pred vomitorijumom red raste a odajama odzvanja škripa kreveta drevna... Mesec iz noći u noć sve više podseća na Evinu si*u, dok Adam, pred ogledalom duše, gura jabuku u gu*u... Toliko samoće koja ostavlja mesta da anđeli božji konačno stignu u Sodom, dok tata-Noje ljubi ćerkice za laku noć i ušuškava ih u krevet... Zato mislim da sve dolazi samo od sebe, feed-back sinapsi, lubrikacija organa, dveri razumevanja otvaraju se uz zvuk trube, samo ako čovek želi da čeka... =- Mesec utice na prirodu zene... =- Narocito kad je pun, onda je svetlo ali =- ljubavnici se osecaju... Moja mala ima periodu, celom selu zagadila vodu! Bećarac =- Stari Grci, kazu: =- "Bogovi vole one koji =- umiru mladi." Mladoturci, pak, vele: "Bogovi vole one koji umiru na vešalima, koja svrška, čoveče...! =- Pre neko vece, dok sam se vracala dockan kuci, =- stretoh Kavafija Konstantina; u prvom mahu ucinilo =- mi se da nije on ali kad mi rece:"Smiljo, poezija =- je nauka o sklonostima srca, sto pricas uzalud!" =- Postade mi jasno, da mi se ne prividja moj voljeni =- pesnik koji eto "U ocekivanju varvara", dodje da vidi =- mozda je ovde drugacije nego li Aleksandriji.. =- Rece mi nesto sto mozda ne shvatam dobro:; Pre neko veče, dok sam se naduvan kao zmija vrađao kući, sretoh Fukoa Mišela; u prvi mah učinilo mi se da je to samo ćelavi mandov koji bunari po kontejneru i traži buđavu podrigušu da narani sitnu decu, ali kad isuka q*činu i reče: "Sale, poezija je nauka o sklonostima srca, što pričaš uzalud, što ne radiš nešto?", popih fleš kalifornijskih gej-žurki i iskreno požalih svoja heteroseksualna ograničenja. Reče mi da su mu dole u paklu Kosta Ruvarac i Konstantin Kavafi već izašli na nos sa nepristojnim predlozima, da je došao da vidi da li je ovde možda drukčije nego u Parizu i Hadu... Reče mi nešto što možda ne shvatam dobro: "Ni žena ni muško nisu sapun da se potroše, sine... Je*o, ne je*o, q*cu vreme prolazi, od probirača nema je*ača, ali: pogledaj mene, i zapamti - zasviraće Triša Harmonikaš i pred tvojom kućom...!" =- Pozdrav, inace jedan od mojih omiljenih kraljeva =- je bio Dragutin, prelepo je Arilje... Pozdrav, inače jedan od mojih omiljenih careva bio je Neron, prelep je bio Rim kad je završio s njim... =- Jedna od cuvenih sentenci:"Ko pada a Ti ga pusti da padne =- jos dublje." Bolje receno, gurni ga... Ova poslednja rečenica je zaista jedan od najbriljantnijih komentara o nihilizmu, agnosticiymu, Ničeu, Bogu, Dostojevskom - ma, šta da ti pričam, o svemu...! (Prvi deo citata naveden je samo da bi se bolje snašla.) =- Pozitivizam je filozofija dvadesetog stoleca, kad vec ova =- gospoda nisu imala sa cime da se bave: =- Inace za sev su krivi Englezi:Lok,Hjum i Berkli tzv. =- Empirjski pravac u novovekovnoj filozofiji. =- (...) =- E sad pametni analiticari formirani oko Witgenstajnovog =- kruga, nadjose se da kazu da su pitanja o Bogu... =- besmislena; ponovili su samo ono sto je Kant vec rekao.. =- (...) =- Lepo je Hegel proglasio smrt umetnosti, religije i =- filozofije u sledecem veku! Kao da je naslutio sta ce se =- dogoditi u modernom dobu. =- Uostalom posle Platona i Aristotela; =- Kanta i Hegela; ne znam ko je sta imao i da kaze.. =- (...) =- Dakle, sofisti su , takodje bili prodane duse;sto je Platon =- lepo i napisao; procitati:Gorgija. Po količini citata (nažalost uglavnom aljkavih, neadekvatnih i pogrešno navedenih) pretpostavljam da poseduješ neku vrstu filozofskog obrazovanja: ekstenzivno amatersko čitanje, petica iz filozofije u gimnaziji, ili, čak, i fakultetska diploma u toj oblasti (sretao sam i gore slučajeve od tebe koji su bili diplomirani filozofi ili makar apsolventi). Pa onda, budi iskrena prema sebi, da li tebi ove gornje kvalifikacije liče na nešto suvislo, čak i ako zanemarimo neformalnost konteksta, a kao olakšavajuću okolnost uzmemo u obyir žar rasprave? Meni to, je*i ga, ne liči ni na šta, ili, još bolje, liči mi na malog Pericu koji je rešio da savlada filozofiju jer devojčice vole obrazovane male geliptere, pa je onda za tri meseca pročitao sve tri Kritike a zapamtio samo ono mesto iz treće gde Kant piše o Irokezu koga su doveli u Pariz gde su mu se, od svih čudesa metropole, najviše svidele tamošnje aščinice: zapamtio jer se jedino sa tim Irokezom zaista mogao da identifikuje... =- Na zalost , ja sam svoje skole zavrsila po =- katolicko-jezuitskim programima, i dobrim anglo- =- saksonskim ,cenjenim skolama.Odatle, mi je poznata =- prezizna upotreba pojmova sa odredjenom konotacijom, =- a nas savremeni srpski jezik nije dostigao taj stepen =- razvoja....Trudim se da ispravim greske..pa ce mi i vase =- lekcije, dobonamerne pomoci... =- (i u nastavku - sledeća poruka) =- Dakle, da nastavim...Granicna podrucja i leteci cilimi jesu =- uslov kreativnog razmisljanja. =- Samostalnog, a ne toliko obezbedjenomg prostorom =- zdravorazumskog misljenja... =- Priznacete:pravila su tu da bi nas obezbedila... =- Kako Vi uopste mozete da pojmite sta je logika =- bolesnog razuma? E ovde je konačno kraj... I dobar citat, na osnovu koga može da se izvuče zaključak iz svega što sam za proteklih nekoliko sati povodom tvojih tekstova na mreži napisao (Vopi! Vopi! Vopi!) . Kažeš da "naš savremeni srpski jezik nije dostigao taj stepen razvoja" koji bi omogućio nešto što ti nazivaš "preciznom upotrebom pojmova sa određenom konotacijom". Neće biti. Taj jezik možda u izvesnim sferama i nije toliko razvijen (prevashodno terminološki i upotrebno) kao veliki svetski jezici koji imaju po nekoliko stotina miliona prosečnih i milione sofisticiranih, genijalnih, jezički kreativnih i obrazovanih govornika, da i ne spominjemo razuđeniju i bogatiju stvarnost u čijem kontekstu ti govornici egzistiraju i iznalaze nove načine da je opišu. Međutim, ako je taj isti srpski jezik (po mom mišljenju prilično kvalitetna i fleksibilna jezička matrica koja omoguđuje pametnom korisniku zavidan stepen slobode i udobnosti) bio dovoljno dobar Lazi Kostiću, Bori Stankoviću, Crnjanskom, Vinaveru, ako je podneo sasvim solidne prevode Homera, Platona, Petronija, Aristofana, Dantea, Šekspira, Miltona, Helderlina, Rilkea, Kanta, Hegela, Džojsa, Broha, Hajdegera, Deride i tolikih drugih autora ozloglašenih sa gustine iskaza u vlastitom jeziku, onda zaista ne mogu a da ne posumnjam u jezičku spretnost i spremnost onih koji se žale da su im njegove granice tesne. To što ti tim jezikom ne umeš da se precizno i adekvatno služiš ne znači da se redosled stvari obrnuo: na nesreću po sve lake izgovore, još uvek laže koza, a ne rog... Što se tiče "graničnih područja i letećih ćilima" kao "uslova za kreativno razmišljanje", poslednji sam čovek koji bi imao nešto protiv toga: nažalost, naivni pokušaji da se bez širokog i dubokog poznavanja sistema probiju okoštale granice opšteprihvaćenog smisla invarijabilno vode u proizvoljnost i banalnost, a naivna težnja da se na lak način, bez stvarnog napora uloženog u akumulaciju i formatizovanje emotivne mudrosti prošire međe i pojača rezolucija vlastitog senzibiliteta u egzaltacije bez pokrića i jeftinu patetiku. Lako je i lepo proklamovati slobodu i samostalnost u mišljenju i osećanju sveta, ali olako i površno sprovođenje ovakvog opredeljenja u delo neće doneti ništa osim plitkosti i pretencioznosti, vašarskih strasti, jeftinih otkrovenja u pripita ili naduvana praskozorja i prigodnih mudrosti pogodnih jedino za dnevnike mozgom osrednje obdarenih šiparica. Ipak, lepo je što se trudiš da ispraviš ono što osećaš kao greške. Nisam odoleo porivu da uputim malo (u nekoj meri verovatno i surove) zaje*ancije na tvoj račun, uglavnom yato što mislim da si je potpuno zaslužila (ako si čitala Bergsonovu knjižicu o smehu, biće ti jasno i zašto...). Međutim, čini mi se da je, uprkos svemu što moram da nazovem apsolutnim i beznadežnim glupostima, tvoj osnovni stav prilično zdrav, te skoro četiri sata koja sam proveo nad ovom samopišućom tekstualnom mašinom (ne mogu da verujem, prvo vopi će ići pravo u tetku /mislim, venu/!) možda i nisu u potpunosti protraćeno vreme... Ako se ipak varam, ostaje makar smisao lake sprdačine kao takve. Voopiiiiiii!!!! ;) :* Pozdrav, S.
filozofija.89 smilja,
Izvesni Skriboman je zaboravio da povuce vodu za sobom!!Ugusices nas zajedno sa onim drugim sto smatra da nesto zna iz filozofije!! A mozes i da se ubijes, kad si vec toliko besan kao "Psi od slame" Ostavices zivotni prostor. Pa tebi i onom sto sebe naziva Crveni preporucujem park, takvima je i mesto tamo...
filozofija.91 dalex, -> #76, dr.grba
>> Verovatno je reč o tome da su ljudi shvatili da je filozofija kao >> nauka potrošena Sa ovim se nikako ne bih složio, mada nisam stručnjak po tom pitanju (prozvani su smilja i crveni). Ovo vuče na 'filozofija (više) nema smisla', a ja bih rekao da je filozofija besmislena koliko i umetnost-nimalo. Svojevremeno je tvrđeno i da je religija 'potrošena', i taj pristup mi se nije dopao... >> preostaje samo prostor za manipulaciju jezičkim >> konstrukcijama. Češanje jezika, što bi rekli. A manipulacija matematičkim formulama? Češanje brojeva? :)))) Poz!
filozofija.92 firus, -> #89, smilja
Smiljo, a da ti (za početak transformacije) počneš da koristiš neki off-line reader? Izuzetno je teško pratiti nit tvoje diskusije - što zbog stila pisanja (koji je možda posledica on-line pisanja), što zbog toga što prekidaš lanac poruka i nekada može doći do zabune kome zapravo repliciraš. Dalje, ja sam protivnik tvojih stavova, prvenstveno zbog tvog konfuznog stila pisanja (previše ukrasa, premalo konkretnih stvari), a i mrzim filozofiju samo radi filozofije (čitaj: mlaćenje prazne slame), na čemu ti uporno istrajavaš. Ubedjena si da si (naj)pametnija od svih korisnika SEZAM-a, svaku repliku doživljavaš kao direktan napad na svoju ličnost, uporno demonstriraš svoju erudiciju, koja je, kako mi se čini, zapravo prilično površna (ili ti zbog on-line pisanja nemaš vremena da brižljivo elaboriraš sve što kažeš). Kako mi se čini ti imaš neki akademski stepen iz oblasti filozofije, ali ja poznajem i ljude koji završe ETF pa onda ne umeju da razlikuju tranzistor od diode (stvarno sam naleteo na par takvih) - kako im to uspeva nije jasno ni mojoj majci koja je medicinska sestra. Nisam previše kompetentan da raspravljam o filozofskim pitanjima (nedostaje mi solidna potka), ali nisam baš ni toliko neobrazovan da ne mogu da prepoznam pojedine kardinalne greške u poimanjima i tumačenjima odredjenih filozofskih kategorija. Takodje, čini mi se da tvoji komentari previše istrajavaju na opštim konceptima i ne pokušavaju da prihvate finese i suptilne razlike. Ne želim da me shvatiš pogrešno, nemam ja ništa lično protiv tebe, a dok tebe nije bilo ovo je bila jedna jako učmala tema, a sada je izuzetno zanimljivo (bezmalo kao Forum u interesantnijim fazama). Cela moja poruka je dobronamerna, želeo sam samo da ti ukažem na neke propuste koji verovatno ne smetaju samo meni. P.S. Ako ne razumeš crticu o diodama i tranzistorima, razlika je, u najočiglednijem, ta što dioda ima dva izvoda (nožice), a tranzistor tri (ima tu još mnogo stvari, ali ...)
filozofija.93 smilja,
Odoh ja u Resavsku skolu da ucim pravopis. Prepustam Vas ucenijim kolegama:Crveni,... Skripka,... "Oprosti im Gospode Boze ne znaju sta ĘpP╣»rade."˘ö´q|ňťČý┌ř║x┤÷°žísء đ│ß
filozofija.94 crveni, -> #80, dalex
>! A-ha, to je ok, nego ne shvatam jer to dodaješ onako ili kao >! repliku na nešto, tj. da nije neka moja tvrdnja asocirala na >! to da je Epikur razvratnik, daleko bilo... Ma ne, samo napominjem da je uvreženo shvatanje o epikurej- srcu kao teoriji koja preporučuje sve vrste (telesnih) uži- vanja - pogrešan.
filozofija.95 crveni, -> #89, smilja
>! Pa tebi i onom sto sebe naziva Crveni preporucujem >! park, takvima je i mesto tamo... Pa, ako hoćemo da budemo bezobrazni, onda tebi preporučujem nekog zdravog mužjaka - po mogućstvu brđanina. Intelektualna masturbacija nije zamena za zdrav sek- sualni život. Ta količina negativne energije kombinovane sa egzibiconizmom koji treba da zameni kompetentnost ne može biti slučajna. Pozdrav, C.
filozofija.97 crveni, -> #85, smilja
>! Priznacete:pravila su tu da bi nas obezbedila... Logička pravila su tu da bismo uopšte mogli da razumemo svet i da međusobno komuniciramo. Ona nisu stvar dogovora i politike. A onaj koji kaže da ih ne poštuje ili je budala ili je ludak ili je nadobudna žena zalutala u disciplinu koju ne razume. >! Drzite se vi idalje lestvica... A vi i dalje treskajte o ledinu. >! Da jos nesto;mislite kako vam drago ali u svakom ludilu >! postoji sistem,uvek. U paranoji, svakako. U šizofreniji - nikako. Izaberite. Pozdrav, C.
filozofija.96 crveni, -> #84, smilja
>! Dakle, ta gospoda i studenti koji su im se pridruzili >! zauzeli >! su svoje rovovske pozicije i iz svog Apsolutistickog stava >! (namerno pisem veliko) >! iskljucivog pogleda na svet. >! Gospoda Analiticari su sa svojih Mont-Everest visina, >! sve ono sto nije spadalo u njihove limese proglasili za >! mrmljanje,nebuloze,lupetanje...(SVE SAME LEPE KONOTACIJE) Poznata mi je zagriženost naših vajnih filozofa. Kada sam ja studirao isto to su radili "sintetičari". Nije tu reč o filozofiji već o sujeti. Ali, ponavljam, onaj koji eliminiše logiku elimini- še MOGUćNOST komunikacije. Sve (filozofske) priče o kraju i nemoći logike zvršile su se samom tom pričom. Nisam video da je ikada nešto iskazivo doznato tim putem. Inače nema mnogo smisla raspravljati se sa onim koji te unapred upozorava: "Neću prihvatiti tvoj kontra-argument jer je kontra-argument stvar logike" nema nikakvog smisla. Prosto govoreći, bez logike se može lupetati koješta i koještarija proglasiti filozofijom. >! To je bilo moje subjektivno misljenje.Dozvolite, svako ima >! pravo na svoje subjektivno misljenje; a Vi ste se na njega >! obrusili kao da je moja malenkost filozofski autoritet; da bi >! ste ostrasceno dokazali da ste u pravu...!! Privatno mišljenje je privatna stvar. A javno iskazano miš- ljenje podložno je kritičkom sudu i zahteva objašnjenje i argumentaciju. Recimo, privatno mislim da je sintagma "žena- filozof" skriveni contradictio in adiecto, ali o tome ne raspravljam jer bi rasprava mogla biti mučna. Sve u svemu:ako ne želite da se raspravljate onda ćutite. Stvarno je krajnje vreme da sami filozofi drugima prestaju da daju argumente u prilog predrasudi o filozofiji kao mlaćenju prazne slame. Ono što niste razumeli ne morate da mrzite. Pozdrav, C. P.S. Uzgred, mislim da treba biti upoznat sa svim relevantnim filozofskim pravcima. To podrazumeva i poznavanje onoga što se prezire.
filozofija.98 crveni, -> #93, smilja
>! Odoh ja u Resavsku skolu da ucim pravopis. Ma, nikako - i to su glupa pravila. Ja baš volim filozof(kinj)e koje koriste pirotski pravopis i gramatiku. Živeo nered! Pozdrav, C.
filozofija.99 dalex, -> #94, crveni
>> Ma ne, samo napominjem da je uvreženo shvatanje o epikurej- >> srcu kao teoriji koja preporučuje sve vrste (telesnih) uži- >> vanja - pogrešan. A, da, da, da, Epikur je, (kolko se sećam), krenuo od "Treba težiti zadovoljstvu". Zbog toga je pogrešno shvatan, u smislu o kome si pričao, a zapravo ovo predstavlja dobar polazni stav, vrlo zdravorazumski (po meni), jer da bi analizirao društvene pojave, zdravo je poći od pretpostavke da svako tome i teži. Jedan korak dalje, odnosno da se isključi loše tumačenje da nas takva tvrdnja zove da radimo isključivo ono što nam je trenutno po ćefu, predstavlja lagano proširenje: "Treba težiti STABILNOM zadovoljstvu". E sad, neka publika oprosti na dalex-ovom (mal)tretiranju-filozofije-u-stilu-malog-Perice, al to onda vodi do sledećeg: kako bi nekima bilo zadovoljstvo da tamane druge, ili u najmanju ruku da im ovi robuju(što bi opet samo pojedinima od potonjih predstavljalo zadovoljstvo ;)), tu je potrebno uvesti ograničenja. Tako se dođe do pitanja sloboda, o kome govori poruka 1.54(nije baš najSezamkorektnije ovakvo pozivanje na nju, al' ajd' sad), a ja bih dodao Spinozinu rečenicu "Sloboda je spoznata nužnost"... Poz!
filozofija.100 dalex, -> #93, smilja
>> Odoh ja u Resavsku skolu da ucim pravopis. Ovo je telegram podrške Smilji! u nedostatku latinske poslovice obraćam se našoj narodnoj mudrosti, koja je, kao što znamo, neiscrpna: Za dobrim konjem prašina se diže! Mislim, batali Resavu, vraćaj se ovamo... Poz!
filozofija.101 crveni, -> #99, dalex
>! "Treba težiti STABILNOM zadovoljstvu". Uz napomenu da se zadovoljstvo za Epikura pre svega sasoji u tzv. "ataraksiji" (naglasak na pretposlednjem "i"). "Ataraksija" je nepomućenost (neuznemirenost) duše koja se prvenstveno postiže izbegavanjem bola. Pozdrav, C.
filozofija.102 mcar,
Molio bih prisutne filozofe da odgovore na sledece pitanje: odakle poticu kategorije dobra i zla? da li su u pravu oni koji tvrde da ove kategorije ne postoje? MC
filozofija.103 zmarko, -> #55, crveni
>>! Zapravo , mi smo kao ljudska bica kao prvo bioloski >>! determinisani pa onda nadalje.. > > To bi svakako bilo ogromno filozofsko i naučno otkriće! > Pitanje determinizma i indeterminizma nije rešeno ni > fizici i prirodnim naukama, a kamoli u filozofiji i druš- > tvenim naukama. Upravo na liniji determinizam-indeterminizam > leži jedna od bitnijih teškoća stvaranja objedinjene > fizičke teorije koja bi bila kompatibilna i sa teorijom rela- > tivnosti i sa kvantnom mehanikom. Zašto misliš da nismo biološki determinisani? Zar se Ti kao ličnost ne sastojiš od tela kao materijalnog u užem smilu i uma koji predstavlja produžetak evolutivnog razvitka čitavog Univerzuma? Zar um nije slika Univerzuma, manje ili više tačna? Zar se ta slika ne obrazuje na osnovu čulnih nadražaja i njihovih refleksija u neuronskoj mreži CNS-a bilo da su izvornog ili kodiranog porekla (npr. elektronski mikroskop)? Koliko samo informacija primimo po jedinici vremena i nismo ih svesni zato što 1. nije potrebno da ih budemo svesni (potpuno autonomizovani procesi) 2. naša neuronska mreža ne može da ih asocira sa delovima slike Univerzuma pa kao ostrvca brzo odu u zaborav tj. razgrade se hemijske veze koje su je činile. Zar to sve nije biološka determinisanost kada zdravlje tela zavisi od toga šta to telo radi i gde se nalazi ili kreće, a zdravlje uma zavisi od toga šta taj um ima kao sliku Univerzuma, od njegovog unutrašnjeg kretanja ili ne kretanja i spoljašnjih nadražaja u obliku informacija svih vrsta? Prema tome niko ne može pobeći od ove vrste determinizma. Jedino što se može je da zarad unutrašnje sigurnosti u sebe samu slika Univerzuma teži da odbaci spoljne nadražaje da se promeni. Problem je pametnih ljudi koji su dostigli jedan stepen racionalnog samosaznanja da negira aksiome na kojima počiva njihova slika Univerzuma, a to je da postoji u svakom čoveku jedan deo uma koji nije racionalan i koji traži da bude uključen u zvaničnu sliku, jer hteo Ti to ili ne imaš podsvest a negiraš to. Podsvest je unutrašnje kretanje uma, obrada informacija i ako želiš da preskočiš tu granicu samosaznanja moraš naučiti kako se svesno ruši slika Univezuma dok ne postane takva da se na nju lepe sva buduća saznanja. Evolucija uma je evolucija svesti, a onaj korak koji čovečanstvo treba da učini je da svaki od nas prestane da živi samo zbog sebe i svog Ega već da pogleda oko sebe i da sve što vidi i ne vidi prihvati kao deo Sebe i počne da ga oseća i voli i ili mrzi kao deo sebe. Ali, kao što si sam rekao, tekovine razuma se ne odbacuju tek tako već kada to bude neophodno. Zato ja tebi želim da ti se što pre desi da ti to bude neophodno.
filozofija.104 zmarko,
TEORIJA FORME - teorija objašnjava strukturu Univerzuma FORMA je skup više PODFORMI povezanih na specifičan način. FORMU karakteriše NIVO SVESTI koji je određen KOLIČINOM SLOBODNE ENERGIJE. SLOBODNA ENERGIJA se manifestuje upotrebnom vrednošću FORME od strane NADFORME. SLOBODNA ENERGIJA FORME jednaka je ZBIRU SLOBODNIH ENERGIJA njenih PODFORMI. STEPEN UREĐENOSTI FORME: lepota, harmonija elemenata forme, sloboda postojanja u odnosu na druge forme na istom STEPENU SVESTI. SVEST je diskretizovana veličina. Različitim načinima povezivanja podformi NIVO SLOBODNE ENERGIJE forme raste skokovito. KVALITATIVNO novi KVANTITATIVNI NIVO slobodne energije forme određuje STEPEN SVESTI. STEPENI SVESTI su KVALITATIVNI NIVOI slobodne energije forme koji korespondiraju EVOLUTIVNIM STEPENICAMA. FORMA koja ima MAKSIMALNI mogući NIVO SLOBODNE ENERGIJE na datom STEPENU SVESTI je SAVRŠENA FORMA. SAVRŠENA FORMA se sastoji od SAVRŠENIH PODFORMI.
filozofija.105 smilja, -> #102, mcar
Naravno da nisu! Pozdrav Smilja!