CIVIL.10

07 Sep 1996 - 03 Sep 1998

Messages - književnost

književnost.1 veca,
Ukoliko ste ljubitelj lepe pisane reči i želite da svoje impresije podelite sa nama, ovo je pravo mesto za vas i vašu kreativnost. Sve ono što ste pročitali ili sami napisali, ono o čemu želite da polemišete, da kritikujete, hvalite i/ili promovišete, počev od poezije, proze, romana... ukratko, sve ono što zaokuplja vaš duh i pričinjava vam zadovoljstvo, naići će sa ove strane ekrana na dobar prijem.
književnost.2 miobrado,
Donedavno je, svakog šesneaestog u mesecu, u ovoj temi kačeno elektronsko izdanje časopisa "Reč". Poslednji put sam dl. junski broj. Da li je nekome poznato, zašto se isto više ne kači?
književnost.3 dr.grba, -> #2, miobrado
>> Da li je nekome poznato, zašto se isto više ne kači? Zvanična verzija je da Novica Milić (novim na SezamNetu), koji je urednik elektronskog izdanja časopisa, ima problema sa konekcijom ovde. Nazvanično, razlozi za prestanak slanja Reči mi nisu poznati. Veco, znaš li ti možda išta više o ovome?
književnost.4 olio, -> #1, veca
> Ukoliko ste ljubitelj lepe pisane reci i zelite da svoje Pitanje: Da li se ovde jos kaci REC od user-a NOVIM-a u izdanju B-92. Ako ne zasto? Vec dva meseca a mozda i vise ni traga ni glasa, a tako je dobar list. Pozdrav Oliver.
književnost.6 veca, -> #3, dr.grba
>> Zvanična verzija je da Novica Milić (novim na SezamNetu), koji je >> Veco, znaš li ti možda išta više o ovome? Kao što rekoh ne znam, ali ću obavestiti Novicu da nam nedostaje.
književnost.5 veca, -> #4, olio
>> Da li se ovde jos kaci REC od user-a NOVIM-a u >> izdanju B-92. Ako ne zasto? Vec dva meseca a mozda i vise >> ni traga ni glasa, a tako je dobar list. Pitala sam, još letos, Novicu zašto nije poslao Reč na net, rekao mi je da nije stigao i da će poslati i to i još neke lepe priloge. Zašto to nije uradio ne znam, retko ga srećem, pa zaključujem da nema previše vremena, s obzirom kolike šlajfne piše... :) U julu je izašao dvobroj, a pre 20-ak dana i septembarski broj, tako da nam duguje dva komada :) Časopis ne da je dobar, nego je fenomenalan :) i u mojoj biblioteci nedostaju samo prva dva broja, koja se ne mogu naći ni u redakciji, pa evo koristim priliku da upitam da ako ih neko poseduje i želi da mi ustupi/proda, bila bih mu veoma zahvalna.
književnost.7 novim,
Ko to kaže, ko to... :) Evo Reči, brojevi od marta do septembra, u HTML (Web) formatu. Fajl treba raspakovati (unzipovati) uz opciju -d kako bi se lepo napravili svi direktorijumu. Onda treba početi čitanje od rindex.htm datoteke, a odatle idu linkovi za sve ostalo. Nov (oktobraski) broj izlazi 16. oktobra i biće ovde okačen. :) PS: Format fajlova je i za stare i za nove Windowse. Ko nema neki Web browser za čitanje, može da upotrebi neku noviju verziju VIEW programa. CP je 1250. - Prijatan download. :) rec-web.zip
književnost.8 darone, -> #2, miobrado
>> Da li je nekome poznato, zašto se isto više ne kači? Ima ga na Prou, novim ga još uvek radi. Pretpostavljam da se ovde više ne javlja (?).
književnost.9 dr.grba, -> #7, novim
>> Evo Reči, brojevi od marta do septembra, u HTML (Web) formatu. Nekoliko dana sam bio manje-više odsutan zbog nekog posla i tek sad sam uočio prilog. Veliko hvala! >> Nov (oktobraski) broj izlazi 16. oktobra i biće ovde okačen. :) Radujem se unapred. Ako treba da podsećamo, da cimamo za rukav, da vičemo "k-hm!" i slično, tu smo (:
književnost.10 hercog,
STIDLJIV ČOVEK Ja sam stidljiv, lako je to reći, samo reći i nista više. Ćutati samo po dan celi, pogled si kriti unutra u sebi, u mašti graditi snove svoje, o pustoj sreći i ženskoj puti. Ja sam stidljiv, ne znam šta ću. Ne smem da krenem, plašim se pašću, ne mogu reći ono što znam, boleće to što tada će doći. Neka boli! živeti se dalje mora. Volim da padam, ustaću jednom posle hiljadu puta. Idemo dalje! Što se nema, izgubiti ne možeš. Sale
književnost.11 jevta,
Ima li neko nešto od Dučića (preferiram delove "Blago cara Radovana" ili "Jutra sa Leutara" u elektronskoj formi. Potrebno je jednoj devojci u USA.
književnost.12 staos, -> #10, hercog
Pesma "Stidljiv covek" podsetila me... " Najmanje stvarnog osnova imaju i najvise nam stete nanose osecanja bilo gordosti bilo manje vrednosti i stida zbog toga sto smo takvi kakvi jesmo,bolje receno kakvi mislimo da jesmo. U onom sto mi o sebi mislimo ima vrlo malo od onog sto stvarno jesmo, a mnogo svega drugog,narocito onog sto bismo zeleli da budemo ili sto se bojimo da ne budemo.Zbog toga predstava koju imamo o sebi nikad nije tacna; cesto se menja,a ponekad je potpuno neverna. I covek nema razloga ni opravdanja da zbog nje bude ni narocito ponosan ni preterano postidjen." Ivo Andric P.S. Lepo je kada svojim recima podstaknes drugoga na razmisljanje, ja mislim da je Andric ovo rekao mnogo lepse nego sto bih ja umela... zato i pisem !
književnost.13 veca, -> #9, dr.grba
>> Radujem se unapred. Ako treba da podsećamo, da cimamo za rukav, da >> vičemo "k-hm!" i slično, tu smo (: :) Kao što rekoh, pretpostavila sam da je Novica (pre)zauzet i da je to bio razlog kašnjenja :) Veliko hvala i sa moje strane.
književnost.14 vukan,
Jedna stvar me mnogo zanima: Da li neko zna gde mogu (ako uopšte i mogu) da se nađu sabrana dela Vaska Pope? Nolit ih je izdao 1980. godine (koliko znam). Na moje pismo stigao mi je odgovor da toga više nema i da se obratim knjižarama. Od tada tražim...
književnost.15 miobrado,
IZVEŠTAJ SRBA Da bi nasrnuo na svoje komšije, Moraš imati nafte, razbojniče. A mi živimo kraj druma Što vodi do nafte. Kad si promolio nos iz tenka Da bi nanjušio naftu Ugledao si našu malu zemlju. Pozvao si naše glavešine k sebi Posle dvosatnog pogađanja Prodali su nas tebi Za jednu šivaću mašinu i nešto bakšiša. Ali kad su se vratili Bacili smo ih u tamnicu. Jednog jutra začusmo tutnjavu nad glavama Nebo se smrači od tvojih aviona Tutnjava beše tako snažna Da ne čusmo jedni druge dok se opraštasmo. Onda stigoše tvoje bombe, i rupe u zemlji Behu veće no što su nam bile kuće. Naše žene i deca pobegoše, Ali se tvoji avioni Spustiše iz vazduha i pojuriše ih I do sumraka ih pokosiše. Čitavu si našu zemlju S njenim planinama i rekama Odjednom strpao u usta I brda ti probiše kožu na obrazima I reke ti iscuriše iz usta Ali ih ti tad sažvaka svojim očnjacima divlje zveri BERTOLD BREHT (u prevodu Olivere Durbabe, a iz knjge koja uskoro izlazi u izdanju novosadskih Svetova) Izvor: "Književna reč", br.425/426, april 1996. god.
književnost.16 novim,
Časopis Reč, broj za oktobar, u elektronskom (html) obliku. U ovom broju: portert pesnika Duška Novakovića, poezija Milovana Danojlića, proza Nemanje Mitrovića, redovni prilozi u rubrikama književne kritike, osvrti na pozorište, arhitekturu, umetnost... Fajl uz poruku je sadrži HTM datoteke. Za one koji su skoro podigli paket sa nekliko brojeva elek. Reči, ovaj ZIP fajl treba raspakovati u početnom direktorijumu u kojem su rasoakovali prethodni paket, uz opcije -d -o. Ostali neka upotrebe samo opciju -d (neće pogrešiti ni ako dodaju -o). Kodni raspored HTM (Web) izdanja je CP 1250. Prijan download! :) rec9610h.zip
književnost.17 novim, -> #9, dr.grba
> Ako treba da podsećamo, da cimamo za rukav, da > vičemo "k-hm!" i slično, tu smo (: K-hm, jock. :) Nego sam u ssptembru bio smetnuo s uma Reč, bilo je to poslednji dan pre nego što sam krenuo u Grčku na brčku... Još jednom moje izvinjenje, Reči će ovde uvek biti, svakog 16. u mesecu. (Ako bude dan ili dva kasnije od tog datuma, onda je to samo zato što zbog loše veze nisam uspeo da prebacim fajl.)
književnost.19 veca,
Odlomak iz ronama CINK Stan se ubrzo ispunio ljudima: žene su spremale u kuhinji, muškarci su pili u trpezariji. Ništa nije trebalo govoriti; svi su već sve znali. Tada je neko zazvonio, a kada sam otvorio, devojka pred vratima upitala me je da li želim da osiguram život. Imala je svetlu kosu i svetle oči; zapazio sam i oblinu kolena. Odmahnuo sam glavom i zatvorio vrata. Anđeli uvek dolaze prekasno. David Albahari
književnost.20 vukan,
Dobro, evo vam i jedne pesme Vaska Pope: PRIČA O JEDNOJ PRIČI Bila jednom jedna priča Završavala se Pre svoga početka I počinjala Posle svog završetka Junaci su njeni u nju ulazili Posle svoje smrti I iz nje izlazili Pre svoga rođenja Junaci su njeni govorili O nekoj zemlji o nekom nebu Govorili su svašta Jedino nisu govorili Ono što ni sami nisu znali Da su samo junaci iz priče Iz jedne priče koja se završavala Pre svoga početka I koja počinje Posle svog završetka
književnost.21 ilazarevic,
Pošto je modulator izrazio želju da se priča o Tolkinovom svetu prebaci u književnost, eto nas ovde. Pre svega, da uputim zainteresovane na literaturu. Pored "Gospodara prstenova" i "Hobita", dosta podataka o svetu možete naći u "Silmarilionu", "Unfinished Tales" i "The Book of Lost Tales". Poslednja dva izdanja nisu prevedena na srpski, zato navodim naslove u originalu. Takođe, postoji gomila Internet adresa na kojima možete iskopati svašta. Čim budem u prilici, sastaviću tačan spisak adresa. Mislio sam da prvo pišem o stvaranju sveta, zatim o rasama, geografiji, računanju vremena, pismima, poznatim porodicama... Podsetite me :) Takođe, voleo bih da se Corto nadoveže na ovu priču, mogla bi da nam da paralelu sa mitologijom Kelta, njihovim običajima i jezikom. Verujem da o ovome malo ko zna nešto - ja sam prva zainteresovana neznalica na spisku :) STVARANJE SVETA Mit o stvaranju detaljno je izložen u spisu Ainulindalë (Muzika Ainura). Iluvatar, ili Eru, prvo je stvorio Ainure kao proizvod svoje misli. Dakle, Ainuri su, kao i Iluvatar, u početku bili čisto duhovna bića. Iluvatar ih je prizvao sebi, i svakome saopštio temu koju će pevati. Svaki od njih razumeo je samo svoju temu. Svaki Ainu dobio je melodiju koja je stvorena u istom delu Eruovog uma iz kojeg je i sam Ainu potekao. Tako je svaki radio na svojoj temi, ulepšavao je, ali nije mogao da dodaje nove ideje, jer je pesmu, kao i njih, stvorio Iluvatarov um. Jedan od Ainura, Melkor, odvažio se da u temu umeša svoje ideje. Melkor je bio nestrpljiv zbog Praznine u kojoj su se nalazili. Hteo je da izmeni nešto, da učini svoju pesmu moćnijom. Lutao je Prazninom, provodio je vreme odvojen od ostalih Ainura. Melkor je bio moćniji od ostalih, imao je dara za sve. Želeo je da otelotvori svoje misli, da ispuni Prazninu. Izmenivši svoju temu, Melkor je izazvao disharmoniju u pesmi Ainura. Iluvatar se nije naljutio, nego je dozvao Ainure i otkrio im tri nove teme. Ainuri su opet prionuli na stvaranje velike harmonije na osnovu novih tema. Kada su završili, Iluvatar im je pokazao šta su stvorili - novi Svet usred Praznine, sferu koja je sjala u tmini. Iluvatar im je tada ispričao mnoge priče o tom svetu, a Ainuri su slušali zadivljeno. Eru im nije otkrio sve. Ainuri nikada i nisu mogli da saznaju više od onoga što im Eru saopšti, jer je neke ideje zadržao za sebe, da bi ih otkrio kasnije. Melkoru je Iluvatar rekao da su njegove misli, koje je dodao u svoju pesmu, u stvari sadržane u Iluvatarovim novim temama, koje im nisu bile otkrivene u prvom trenutku. Iluvatar je odredio da će Ainuri obitavati na svetu nazvanom Arda ili Zemlja, i da će upravljati njime u njegovo ime. Melkor je poželeo da bude jedini Gospodar, da potčini Ljude i Vilovnjake koji će doći. Isprva, krio je tu želju i od samog sebe, pretvarajući se da želi da pomogne Deci Iluvatara. Mnogi od Ainura su ostali izvan granica Sveta sa Iluvatarom. Oni koji su prešli na Ardu dobili su ime Valari. Kada su Valari stigli na Svet, videli su da od vizije koju im je Iluvatar prikazao još uvek ništa nije stvoreno. Zato su prionuli na veliki posao, koji je trajao godinama bez broja. Melkor se mešao u sve što su stvarali, i pokušavao da okrene stvaranje u svoju korist. Kada je svet stvoren, Melkor je stao pred ostale Valare i izjavio da je ovaj svet njegov, a da je on jedini gospodar. Manwë, njegov brat po misli Iluvatara, suprotstavio mu se rekavši da on neće biti gospodar, jer su svi zajedno radili i stvorili svet. Došlo je do sukoba, i Melkor je otišao u neznanom pravcu. Valari su u to doba uzeli telesne oblike, neki muškarca, neki žene. Ipak, kada god su poželeli, mogli su da odbace telesnost i hodaju svetom neviđeni. ** Toliko o samom stvaranju. O podeli dužnosti među Valarima, u sledećoj ** poruci.
književnost.22 corto, -> #21, ilazarevic
> Takode, voleo bih da se Corto nadoveze na ovu pricu, mogla bi > da nam da paralelu sa mitologijom Kelta, njihovim obicajima i > jezikom. Cim pre :) Mislim da zaista malo znamo o Keltima kao prvim Pan-Evropljanima, a legende su im predivne (i pomalo krvozedne ;). Ako nista drugo, neke njihove reci su opstale u prezimenima vrlo poznatih ljudi: Dilan npr. znaci jelen na keltskom, a Hajdn potok, recicu :)))
književnost.23 vlafam, -> #21, ilazarevic
>VF> Takođe, voleo bih da se Corto nadoveže na ovu priču, mogla bi da nam >VF> da paralelu sa mitologijom Kelta, njihovim običajima i jezikom. >VF> Verujem da o ovome malo ko zna nešto - ja sam prva zainteresovana >VF> neznalica na spisku :) I ja sam jedan od neznalica željan znanja ove vrste. Moje želje se pridružuju tvojim.
književnost.24 dr.grba, -> #21, ilazarevic
>> Mislio sam da prvo pišem o stvaranju sveta, zatim o rasama, geografiji, >> računanju vremena, pismima, poznatim porodicama... Podsetite me :) Ja ljudima obično dajem "Hobita" pa "Gospodara prstenova". Ako mi vrate "Hobita" sa gađenjem i kažu "Pa ovo je dečja knjiga", drugo ni ne dobijaju.
književnost.25 lexus, -> #22, corto
=> ljudi: Dilan npr. znaci jelen na keltskom, a Hajdn potok, recicu => :))) Dylan Dog = Jelen Pas ;)
književnost.26 lexus, -> #24, dr.grba
=> Ja ljudima obično dajem "Hobita" pa "Gospodara prstenova". Ako mi Ja ljudima obično ne dajem ni jedno ni drugo ;) Samo ja smem da dodirujem dotične knjige! :)
književnost.27 ilazarevic, -> #21, ilazarevic
Nastavljamo... Kad počnete da bivate plavi oko vrata, prekinuću ;) VALARI Vala, Valar - the Power of the World Reč "Vala" pripada kvenijskom jeziku (jezik Vilovnjaka koji su živeli u Valinoru, zemlji Valara) i znači ovo što gore piše. Ne znam kako bih engleski prevod preveo na srpski, a da ne postane besmislen. Zbog toga ću, kao i u ostatku priče koristiti originalna imena (kvenijska, sindarinska ili adunajska, u zavisnosti od teme). Takođe, zadržaću kvenijske oblike za nominativ jednine i množine, pa ću ih u ostalim padežima menjati onako kako bi se to izvelo u našem jeziku. Možda rešenje nije najsrećnije, ali ja ne umem bolje. Valara ima četrnaest. Sedam ih je muških (Valar), a sedam ženskih (Valier). Melkor, koji se odmetnuo od Iluvatara i okrenuo zlu, ne računa se u Valare, iako je poreklom Ainu. Većina ih živi u Valinoru, besmrtnoj zemlji na zapadu sveta. Manwë je najmoćniji, i najbliži Iluvatarovom umu. On je gospodar vetra i zaštitnik velikih i brzih ptica (osobito orlova). Njegova supruga je Varda, gospodarica neba i zvezda. Vilovnjaci je zovu i Elbereth. Sledeći po moći je Ulmo, gospodar svih voda na zemlji. On nije oženjen, i ne obitava u Valinoru, nego luta morima. Aulë je gospodar zemlje, kamena i gvožđa. On je zemljama dao oblik kada su Valari stvarali svet. Aulë je najveštiji kovač na svetu. Izvor zadovoljstva za njega je u stvaranju zlata i dragulja, a ne u posedovanju. Njegova supruga je Yavanna, gospodarica prirode. Vilovnjaci je zovu Kementári, Kraljica Zemlje. Ona je ljubitelj i stvaralac svega što raste. Sledeća su braća Fëanturi, Gospodari duha, Námo i Irmo. Námo je čuvar Kuća mrtvih u Mandosu, zato ga često zovu Mandos. Njegov brat je Irmo, gospodar vizija i snova. On obitava u Lórienu. Námoova supruga je Vairë, Pletilja priča. Irmova supruga je Estë, koja leči rane sveta. Nienna je sestra Fëanturija. Ona živi sama, i oplakuje rane ovoga sveta. Oni koji slušaju njen lament, stiču sažaljenje i istrajnost u nadi. Tulkas je heroj Valara. On je na svet došao naknadno, da pomogne Valarima u prvom ratu protiv Melkora. Kosa i brada su mu zlatne, a ruke su mu oružje. Neumoran je i najbrži trkač na svetu. Uživa u nadmetanjima u snazi i rvanju. Njegova supruga je Nessa. Ona je ljubitelj jelena, i rado trči sa njima u divljini. Takođe, Nessa je najbolja plesačica Valinora. Oromë je Nessin brat, on je bog lova. Malo je slabiji od Tulkasa, ali je užasniji u besu. On lovi čudovišta i zle zveri, a uživa u konjima i lovačkim psima. Vilovnjaci ga zovu Aldaron, Gospodar drveća. Valaróma je njegov rog, a njegov zvuk je zvuk izlaska Sunca i groma koji cepa oblake. Njegova supruga je Vána, Večno Mlada. Ona je mlađa sestra Yavanne. Kuda ona prođe, niče cveće. Ako ga pogleda, ono procveta, a ptice pevaju kada je vide. Ovo je spisak Gospodara Sveta. U nastavku sledi priča o geografiji Arde i računanju vremena.
književnost.28 hercog, -> #21, ilazarevic
** Internet adresa na kojima možete iskopati svašta. Čim budem u prilici, ** sastaviću tačan spisak adresa. Aj, požuri, molim te :) Btw kojim redom da sortiram 'Hobita' i 'Silmarilion' u odnosu na prstenove? Dexy p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' (vrlo je mala )?
književnost.29 lexus, -> #28, hercog
=> Aj, požuri, molim te :) => Btw kojim redom da sortiram 'Hobita' i 'Silmarilion' u odnosu na => prstenove? Hronološki? Prvo Hobit, pa onda Gospodar. Silmarilion nisam čitao ;( => p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' (vrlo je => mala )? :) Kad ju je napisao ;)
književnost.30 guta, -> #28, hercog
#> p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' #> (vrlo je mala )? Novu? :) Uf, ja sam do sada bio vrlo skeptičan po pitanju zagrobnog života, ali vidim da me nova događanja demantuju ;) Sad ozbiljno: Pošto pisac (na žalost) više nije među živima, teško da je nova, biće da je u pitanju nešto što nije objavljivano kod nas do sada. #> Btw kojim redom da sortiram 'Hobita' i 'Silmarilion' u odnosu #> na prstenove? Silmarilion, Hobit, Gospodar Prstenova.
književnost.32 dr.grba, -> #28, hercog
>> p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' (vrlo je mala )? Videh je jednom, bila je nedelja popodne, i ja sam osetio nezadrživ nagon da razbijem izlog knjižare na Spensu u Novom Sadu. Sledeći put, o sveti Marfi, nije je bilo...
književnost.31 dr.grba, -> #27, ilazarevic
>> Nastavljamo... Kad počnete da bivate plavi oko vrata, prekinuću ;) Ne, nisi dobro razumeo: ako prestaneš, ti ćeš biti plav oko vrata (:
književnost.33 ilazarevic, -> #28, hercog
> Btw kojim redom da sortiram 'Hobita' i 'Silmarilion' u odnosu na > prstenove? Ako misliš na Quenta Silmarilion (Priču o Silmarilima), nju treba smestiti pre Hobita, a Hobita pre Gospodara prstenova. Međutim, u knjizi naslovljenoj Silmarilion nalazi se i deo Of the Rings of Power, u kojem je sadržana priča iz Gospodara prstenova. > p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' (vrlo je > mala )? "Drvo i list" je delo u kojem Tolkin u tri oblika iznosi svoju poetiku (kako to vole da kažu kritičari). Prvi oblik je esej, druga je pripovetka, a treća je poema. Vredi pročitati, pogotovo esej, u njemu ima sjajnih misli. Preporučujem je svima koji više vole brest ili hrast od fabričkog dimnjaka - shvatiće da nisu usamljeni, i da su u pravu.
književnost.34 corto,
Za sve one koji nisu gledali sjajnu seriju BBC-ja o Keltima, evo sta o njihovim mitovima kaze autor serije, Frank Delaney. On je podelio legende u cetiri grupe, prvu obuhvataju price iz Irske, koje su kaludjeri zapisali negde od 8. pa do 10. veka. Drugu grupu cini samo jedan veliki ep, "Tain Bo Cuailgne", treci deo je vezan za Vels, a u cetvrtom je prica o Tristanu i Izoldi. Dakle, o pricama iz prvog dela kaze: "Irska, koja nikada nije bila romanizovana i koja je samim tim bila postedjena velikih kulturnih promena stotinama godina, sacuvala je mnostvo ranih keltskih legendi. secanje na Irsku pre Kelta sacuvali su sami Kelti, pokusavajuci da sebi stvore geneologiju, istoriju i nacionalni moral. Dolazak Kelta u Irsku neki naucnici okvirno stavljaju negde u 4.-3. vek pre n. ere. Neki od prethodnih osvajaca, ciji poraz od strane Kelta cini najraniju ostrvsku "istoriju", verovatno, sudeci po njihovim imenima, pripadaju nekim keltskim plemenima koji su stigli sa teritorija kontinentalne Evrope. Prethodnici Kelta ukljucuju "osnivace" Irske kao sto su narod Fir Bolga (za koje se pretpostavlja da su keltsko pleme Belga) i magijski narod boginje Danu. Zatim dolazi Alsterski ciklus, koji obuhvata negde vek ispred i iza Hrista, koji predstavljaju ratnici kao Cuchulainn i Vitezovi Crvene Grupe na dvoru Conor MacNessa u Emhain Macha. Na kraju dolaze price o Finn MacCool-u i Fianna-ima, ratnicima iz Fenijanskog ciklusa.
književnost.35 djcorto, -> #29, lexus
> Hronoloski? Prvo Hobit, pa onda Gospodar. Silmarilion nisam > citao ;( Silmarilion je povest zbivanja iz Prvog doba, a Gospodar Prstenova iz Treceg doba. Dakle, hrolonoski, Silmarilion, pa Hobit, pa Gospodar Prstenova. Simlarilion je sada izasao u drugom izdanju, na Sajmu se moze naci za oko 90 din, inace je 180, u BIGZovim knjizarama 144. > :) Kad ju je napisao ;) Posthumno ? ;) Mislio je covek da je knjiga izasla kod nas ...
književnost.36 lexus, -> #35, djcorto
=> Simlarilion je sada izasao u drugom izdanju, na Sajmu se moze => naci za oko 90 din, inace je 180, u BIGZovim knjizarama 144. 85 ;) => Posthumno ? ;) Javiše mu da je dosadno bez njegovih knjiga, pa je odlučio da nešto promeni ;)
književnost.37 spantic, -> #28, hercog
> Aj, požuri, molim te :) > Btw kojim redom da sortiram 'Hobita' i 'Silmarilion' u odnosu na prstenove? Silmarilion je opšti spev, u kome je epoha Rata za Prsten samo jedan fragment. Hobit je zapravo uvod u zbivanja u Ratu za Prsten, jer sa njim Prsten ponovo ulazi u Srednji svet. > p.s. jeste li čuli za novu Tolkinovu knjigu 'Drvo i list' (vrlo je mala )? O poeta, kakva crna nova? Prvo, objavljeno je na engleskom prvi put 1964. godine, a kod nas ih je Srpska književna zadruga izdala 1993.
književnost.38 veca,
F. M. Dostojevski STOGODIŠNJA BAKA Tog jutra sam mnogo zakasnila", pričala mi je ovih dana jedna dama, "i izašla sam iz kuće gotovo u podne, a kao za inat nakupilo se mnogo poslova. U Nikolajevskoj ulici trebalo je da svratim na dva mesta, nedaleko jedno od drugog. Pre svega, u kancelariju, i pred samom kapijom srela sam jednu staricu - učinila mi se tako stara, pogrbljena, sa štapom, ali ipak nisam pogodila njene godine; došla je do kapije i tu, u uglu pored kapije, prisela na vratarevu klupicu da se odmori. Istina, ja sam prošla pored nje i samo mi je promakla pred očima. Posle desetak minuta, izašla sam iz kancelarije; nedaleko, dve zgrade dalje, nalazila se radnja u kojoj sam još prošle nedelje naručila cipelice za Sonju i pošla sam da ih uzgred uzmem - pogledam, a ona starica sada sedi ispred te zgrade, i opet na klupici pred kapijom, sedi i gleda me. Osmehnula sam joj se, svratila i uzela cipele. Za to vreme su prošla tri-četiri minuta i ja sam pošla dalje prema Nevskom prospektu, i vidim - moja starica je već kod treće kuće, isto pred kapijom, samo nije bila na klupici, već prisela na kameni banak, jer klupice pred tom kapijom nije bilo. Odjednom sam se i nehotice zaustavila pred njom; zašto ona, mislim, seda kraj svake kuće? - Umorila si, bako - kažem joj. - Umaram se, draga, stalno se umaram. Eto, mislim, toplo je, sunce greje, daj da odem kod unuka na ručak. - A ti, bako, to idš na ručak? - Da ručam, mila moja, da ručam. - Pa ti tako nećeš stići. - A stići ću, sad ću malo ići pa ću se odmoriti, a onda ću opet ustati i poći. Gledam je, strašno me zainteresovala. Malena i čista starica, verovatno iz zanatlijskog staleža, sa štapom u ruci, odeća iznošena, lice bledo, žuto, kost i koža, usne bezbojne - mumija neka - a sedi, osmehuje se, sunčevi zraci padaju pravo na nju. - Verovatno si, bako, mnogo stara - pitam je, naravno u šali. - Sto četiri godine, draga, imam, sto četiri godinice samo (i ona se našalila)... A ti, kuda ideš? I gleda me, smeje se, obradovala se, valjda, što može da porazgovara sa nekim, samo bilo mi je čudno zašto se stogodišnja starica brine - kuda ja idem, kao da joj je to potrebno da zna. - Ja sam, eto, bako - i ja se osmehnem - devojčici mojoj cipele uzela u radnji i nosim ih kući. - Gle, kako su majušne cipelice... imaš malu devojčicu? To je dobro. Imaš li još dece? I opet se osmehuje i gleda me. Oči mutne, gotovo mrtve, a kao da neki topao zrak iz njih svetli. - Bako, uzmi od mene pet kopejki i kupi sebi zemičku, hoćeš li - pružim joj pet kopejki. - Zašto mi daješ petak? Pa dobro, hvala, uzeću tvoj petak. - Evo uzmi, bako, i ne zameri. Uzela je. Očevidno ne moli za pomoć, nije došla dotle, ali je uzela od mene novčić tako lepo, ne kao milostinju, već kao iz učtivosti i od dobrote svog srca. Uostalom, možda joj se to mnogo svidelo, jer ko će sa njom, staricom, da razgovara, a ovde ne samo što razovaraju sa njom nego se o njoj i brinu sa ljubavlju. - E pa, zbogom, bako - kažem. - Da zdravo stigneš! - Stići ću, draga, stići. Ja ću stići. A ti idi svojoj unučici - pogreši baka, zaboravila je da imam ćerku, a ne unuku, očevidno je mislila da svi imaju unuke. Pošla sam i okrenula se poslednji put; vidim - ustala je polako, teško, lupnula štapom i, jedva se vukući, pošla ulicom. Možda će se još desetak puta odmarati u putu, dok ne stigne kod svojih 'da ruča'. I kuda to ona ide da ruča? Čudna neka starica." Saslušao sam tog jutra ovu priču - istina, ne priču, već izvestan utisak od susreta sa stogodišnjom staricom (i zaista, kada će čovek sresti stogodišnju staricu i još tako punu duševne snage?) - i sasvim sam zaboravio na nju, ali kasno noću, pošto sam pročitao jedan članak u časopisu i ostavio časopis, odjednom sam se setio starice i za tren oka doslikao nastavak, kako je došla kod svojih da ruča; nastala je druga, možda, veoma uverljiva mala slika. Njeni unuci, a možda i praunuci, samo ih ona sve zove unucima, verovatno su neke zanatlije, naravno porodični ljudi, inače ona ne bi išla k njima na ručak, žive u suturenu, a možda i neku frizersku radnju iznajmljuju, siromašni su, naravno, ali se hrane i poštuju red u kući. Domilela je do njih verovatno, tek oko dva sata. Nisu je očekivali, ali su je dočekali, možda, dosta ljubazno. - A, evo i nje, uđi, uđi, Marija Maksimovna, izvoli, rabe božji! Starica ulazi osmehujući se, zvonce na ulazu još dugo, oštro i sitno zvoni. Njena unuka je verovatno žena tog frizera; on je još mlad čovek, ima oko trideset pet godina, ozbiljan za svoj zanat, mada je zanat lakomislen, ima na sebi umašćen i flekav kaput, valjda od pomade, ne znam, ali drugačije nikada frizera nisam video, i jaka na pukutu im je uvek kao da je valjana u brašnu. Troje male dece - dečak i dve devojčice - odmah su potrčali prababi. Obično se tako veoma stare bake uvek lako sprijatelje sa decom: i same duševno postaju veoma slične deci, ponekad čak sasvim. Starica je sela. Kod domaćina je njegov poznanik, ili kao gost ili nekim poslom, čovek četrdesetih godina - već se spremao da ide. I sestrić mu je u gostima, mladić od sedamnaestak godina, hoće da uči tipografski zanat. Starica se prekrstila i sela; gleda u gosta. - Oh, umorila sam se! A ko je to kod vas? - Je li ja? - odgovara gost smeškajući se - šta vam je, Marija Maksimovna, zar me niste poznali? Pre tri godine smo se spremali da zajedno idemo u šumu po pečurke. - Oh, to si ti, znam te, podsmevalo jedno! Sećam te se, samo se ne sećam kako se zoveš, i ko si, a sećam se. Oh, nešto sam se umorila. - A što vi, Marija Maksimovna, poštovana bako, nimalo ne rastete, eto šta sam hteo da te pitam - šali se gost. - Ah, đavo te odneo - smeje se baka, očevidno zadovoljna. - Ja sam, Marija Maksimovna, dobar čovek. - Pa sa dobrim je zanimljivo i porazgovarati. Oh, stalno se gušim, majko moja. A Serjoški ste, vidim, već sašili kaputić. I pokazuje na sestrića. Sestrić, bucmast i zdrav momčić, slatko se smeje i prilazi bliže; na njemu je novi, siv kaputić, i on još ne može da ga oblači ravnodušno. Ravnodušnost će doći tek kroz nedelju dana, a sada on svaki čas gleda rukave, revere, ogleda se i oseća prema sebi izuzetno poštovanje. - De, okreni se ti - trešti frizerova žena. - Gledaj, Maksimovna, kako smo sašili. Otišlo je šest rubalja kao kopejka, jeftinije sada ne vredi ni počinjati, kažu nam kod Prohoriča, jer ćete kasnije suze prolivati, a ovo se ne može derati. Vidiš kakav je štof! Ama, okreni se! Gledaj kakva je postava, kako je čvrsta, jaka, de, okreni se ti! Eto tako i odlaze pare, Maksimovna, a znojem se zarađuje naša kopejka. - Ah, majko, kako je sada sve poskupelo na svetu, to ni na šta ne liči; bolje je da mi ne govoriš i da me ne sekiraš - ganuto kaže Maksimovna, i još uvek ne može da odahne. - Pa da, dosta, ženo - kaže domaćin - treba da jedemo. A ti si se, vidim, po svoj prilici, mnogo umorila, Marija Maksimovna. - Oh, pametni moj, umorila sam se, dan je topao, sunce greje: daj, mislim, da ih posetim... zašto da ležim. Oh! A u putu sam srela jednu gospođu, mladu, cipelice dečici kupila: "Ti se se, bako, umorila", kaže mi, "evo ti pet kopejki... kupi sebi zemičku..." I ja sam, znate, uzela petak... - A ti, bako, prvo i prvo, ipak malo odahni... što se to danas nešto gušiš? - odjednom nekako brižno reče domaćin. Svi u nju gledaju: odjednom je strašno pobledela, usne su joj sasvim pobelele. I ona sve njih gleda, ali nekako mutno. - Eto, mislim... kolačića dečaci... za petak... I ponovo je zastala, da predahne. Svi su zaćutali, jedno pet sekundi. - Šta ti je, bako? - nagnu se ka njoj domaćin. Ali baka nije odgovorila. I opet ćutanje, jedno pet sekundi. Starica kao da je još više pobledela i lice joj odjednom omršavilo. Oči se ukočile, osmeh se zaledio na usnama; gleda pravo, a kao da već ne vidi. - Trebalo bi pozvati popa!... - iznenada, žurno i tiho reče gost otpozadi. - Da nije... kasno... - promuca domaćin. - Bako, ej, bako! - doziva staricu frizerova žena, sva uznemirena; ali baka je nepomična, samo joj glava polako pada na stranu; u desnoj ruci što leži na stolu drži pet kopejki, a leva je tako i ostala na ramenu najstarijeg praunuka, šestogodišnjeg Miše. On stoji nepomičan i krupnim, začuđenim očima gleda prababu. - Umrla je! - kaže odmereno i značajno nagnuti domaćin i lagano se krsti. - Gle ti ovo! Vidim ja ona se naginje - ganuto i odsečno reče gost. On je strašno iznenađen i gleda sve redom. - Ah, gospode bože! Eto ti! Šta ćemo sada, Makariču? Da je nosimo tamo, je li? - cvrkuće domaćica brzo, i sva zbunjena. - Kuda tamo? - dostojanstveno odgovara domaćin - ovde ćemo je sami sahraniti; jesi li joj rod ili nisi? A treba otići i izvestiti. - Sto četiri godine, a! - vrti se gost u mestu, još dublje dirnut. Čak je sav nekako pocrveneo. - Da, počela je da zaboravlja poslednjih godina - još ozbiljnije i značajnije reče domaćin, tražeći kapu i skidajući kaput. - A samo minut pre smrti smejala se, i kako se veselila! Gle, petak drži u ruci! Kolačića kaže. o-oh, to ti je naš život! - Pa da pođemo Petre Stepaniču - prekida domaćin gosta i obojica izlaze. Za ovakvim pokojnicima, naravno, ne plaču. Sto četiri godine, "umrla bez bolesti i časno". Domaćica je poslala po susede da pomognu. Oni su odmah dotrčali, gotovo sa zadovoljstvom saslušali vest, izražavali saosećanje i čuđenje. Pre svega su, naravno, stavili samovar. Začuđena deca su se povukla u kutak i izdalje gledala mrtvu baku. Ma koliko živeo, Miša će uvek pamtiti staricu, kako je umrla sa rukom na njegovom ramenu; a kada on umre - iako se na celom svetu neće setiti i neće znati da je živela neka starica i proživela sto četiri godine, zašto i kako - ne zna se. A i zašto da se seća - zar nije svejedno? Tako umiru milioni ljudi: žive nezapaženi i umiru nezapaženi. Samo što sam trenutak smrti tih stogodišnjih staraca i starica nosi u sebi nešto mirno i dirljivo, nešto čak važno i umirujuće: sve dosad sto godina nekako čudno deluje na čoveka. Blagoslovi gospode, život i smrt običnih dobrih ljudi! Uostalom, ovo je laka i beznačajna sličica. I doista, odabereš da ispričaš nešto interesantnije od onog što si čuo za mesec dana, a kad počneš - onda ili se ne može, ili nije aktuelno, ili "ne govori sve što znaš", i tako, na kraju krajeva, ostaju jedino same beznačajne stvari.
književnost.39 ilazarevic, -> #31, dr.grba
> Ne, nisi dobro razumeo: ako prestaneš, ti ćeš biti plav oko vrata (: :)) Ok, nastavljam pod pretnjom ;) GEOGRAFIJA Pre svega, treba znati da je svet u početku bio ravan. Valari su stvorili kopna i mora na osnovu vizije koju im je Iluvatar prikazao. Izgled sveta menjao se više puta, u velikim ratovima protiv Melkora. Postojala su tri kontinenta - Endor (Srednji Svet), Aman (Blaženo kraljevstvo) i Mórenorë (Mračna Zemlja). Aman se nalazio na dalekom zapadu Arde, a Mórenorë na jugu, nedaleko od južne obale Endora. O Mračnoj Zemlji ne zna se praktično ništa, sem da postoji. Civilizovana bića koja znamo na Ardi žive u Srednjem Svetu ili Amanu. Takođe, tri okeana su zapljuskivala obale zemalja - Belegaer (More razdvajanja, Zapadno more), Haragaer (Južno more) i Ekkaia (Spoljašnje more). Endor je najstariji kontinent, a Aman najmlađi. Događaji o kojima je Tolkin pisao odigravali su se na severozapadu Endora i u Amanu, tako da o ovim delovima Arde znamo najviše. Jug i istok Endora su neistraženi, zna se ponešto o tamošnjim narodima, ali su to više legende nego pouzdani podaci. Mórenorë je navodno naseljen zverima, čudovištima i divljim plemenima. Oblik svih zemalja menjao se kroz teške ratove između Valara i Melkora. Čitalac Tolkinovih istorija mora da shvati da to nisu bili ratovi vojski i ljudi, nego ratovi prirodnih sila, koje Valari predstavljaju. Manwëov bes je uragan, Aulëov udarac sravnjuje stare planine i uzdiže nove, a Tulkasov grohot nad poraženim neprijateljem je zemljotres.
književnost.40 ilazarevic,
O VILOVNJACIMA Vilovnjaci su prvi došli na ovaj svet. Od Valara, prvi ih je ugledao Oromë i nazvao ih Eldar, Deca zvezda. Vilovnjaci su se pojavili negde na istoku Srednjeg Sveta, pored jezera Cuivienen. Same sebe su nazvali Quendi, oni koji govore. Na nebu su bile zvezde, a prvi Vilovnjaci su bili preplašeni. Svuda oko njih bio je mrak. To je bilo doba kada je Melkor nesmetano vladao Srednjim Svetom, posle rata u kojem je porazio Valare. Valari su se povukli na Aman, i odvojili se od ostatka sveta. Ipak, Varda je pre samog dolaska Vilovnjaka stvorila zvezde, da svetle nad Vilovnjacima i barem im malo pomognu. Zbog toga su Vilovnjaci uvek, od svih Valara, najviše cenili Vardu i nazivali je Elbereth. Oromë im nije prilazio, da ih ne bi preplašio. Samo ih je posmatrao i čuvao. Ipak, Melkorove sluge su svojim tajnim načinima uspele da usade u srca Vilovnjaka strah od Oromëa. Vilovnjaci su povremeno viđali kako senka prođe kroz grmlje oko njih, a ponekad bi neko od njih nestao i nije se vraćao. Nestanke su pripisali Oromëu, koga su zvali Lovac ili Jahač. Za to vreme, Oromë je javio vesti Valarima, i Manwë je odlučio da povedu rat protiv Melkora, kako bi spasli Vilovnjake. Melkor je poražen, a severozapadni deo Srednjeg Sveta promenjen. Melkor nikada nije zaboravio da je rat vođen zbog dolaska Vilovnjaka. Oromë je uspeo da ubedi Vilovnjake da ga zavole, i poveo ih je na put za Aman. Mnogi nisu želeli da krenu, i ostali su zauvek u Srednjem Svetu. Oni se zovu Avari (Nevoljni). Od tada, ime Eldar odnosi se samo na one Vilovnjake koji su krenuli na put. Tri su plemena Eldara - Vanyar, Noldor i Teleri. Poglavar Vanyara bio je Ingwë, Noldora Finwë, dok su Telerima vladali braća Olwë i Elwë. Vanyari i Noldori su svi stigli do Amana. Teleri su bili poslednja grupa, koja je stalno zaostajala. Prva velika grupa Telera koja je odustala od putovanja bili su Nandor, koji su odbili da pređu Maglene planine. Oni i Avari ubrajaju se u Moriquendi - Mračne Vilovnjake. Deo Nandora je kasnije stigao do Ossirianda, odmah pored Belerianda - to su Zeleni Vilovnjaci. Drugi rascep među Telerima nastupio je pri prelasku Plavih planina. Kada su prešli Ered Luin i stigli u Beleriand, Elwë je negde nestao. Njegov brat Olwë poveo je deo Telera na zapad, preko mora, dok je deo ostao u jadu zbog nestanka vođe. Elwë je, u stvari, u šumama Doriatha, u Beleriandu, sreo Melian, i zaljubio se. Kada se konačno trgao iz tog stanja, i vratio svom narodu, oni su rešili da ostanu u Doriathu i tu stvore svoje kraljevstvo. Elwë je dobio nadimak Singollo - Sivi Plašt. Sindarinsko ime mu je Elu Thingol (po tome imenu ga zna većina čitalaca Gospodara Prstenova i Hobita). Ovaj deo Telera, koji je ostao, dobio je ime Sindar - Sivi Vilovnjaci.
književnost.41 djcorto, -> #39, ilazarevic
> Postojala su tri kontinenta - Endor (Srednji Svet), Aman > (Blazeno E, sad, ovo bi moglo i u SF - da nije mozda Endor i mesec koji nastanjuju Evoksi u Star Wars serijalu ? Bug or feature ? :)
književnost.42 nenad, -> #24, dr.grba
> Ja ljudima obično dajem "Hobita" pa "Gospodara prstenova". Ako mi > vrate "Hobita" sa gađenjem i kažu "Pa ovo je dečja knjiga", drugo ni > ne dobijaju. Moj utisak posle čitanja Hobita i jeste bio da je u pitanju, ne dečija, ali knjiga za decu. Sjajna knjiga, avanturistička, zanimljiva, ali ipak za decu. Bez gađenja, bilo je interesantno, ali stvarno bih voleo da znam šta Hobita čini "knjigom za odrasle". Za "Gospodara prstena" kažu da je ozbiljniji, ali nisam ga čitao. Zaista bih voleo da čujem razložno i argumentovano obrazloženje "veličine" Hobita (pa i "Prstena", na neviđeno), ali da to ne bude ono "ako sam nisi uvideo, ne vredi objašnjavati".
književnost.43 lexus, -> #41, djcorto
=> E, sad, ovo bi moglo i u SF - da nije mozda Endor i mesec koji => nastanjuju Evoksi u Star Wars serijalu ? Endor jeste mesec koji nastanjuju Evoksi :)
književnost.44 mikis, -> #21, ilazarevic
+> Pre svega, da uputim zainteresovane na literaturu. Pored "Gospodara +> prstenova" i "Hobita", dosta podataka o svetu možete naći u +> "Silmarilionu", "Unfinished Tales" i "The Book of Lost Tales". Poslednja +> dva izdanja nisu prevedena na srpski, zato navodim naslove u originalu. Na sajmu knjiga moglo se videti novo izdanje "Gospodara prstenova" (izdavač Esotheria, sajamska cena 200 din). Knjige su u mekom povezu, nema "fancy" kutije i mape, grafički su solidno obrađene ali kvalitet štampe je nešto lošiji (bleda slova, bar na primercima koje sam video). Ista kuća je izdala i "Silmarilion", a najavljuju prevode i ostalih Tolkinovih izdanja.
književnost.45 ilazarevic, -> #41, djcorto
> E, sad, ovo bi moglo i u SF - da nije mozda Endor i mesec koji > nastanjuju Evoksi u Star Wars serijalu ? To ne znam, ali Srednji Svet iliti Middle-earth se na kvenijskom zove Endor. Ostale jezike ne priznajem.
književnost.46 ilazarevic, -> #42, nenad
> Zaista bih voleo da čujem razložno i argumentovano obrazloženje > "veličine" Hobita (pa i "Prstena", na neviđeno), ali da to ne bude U prvom nivou (dakle, posle prvog brzog čitanja), i jedno i drugo su sjajne avanture. Takođe, ono što prvo pada u oči je da ne postoji idealizovani sukob dobra i zla, nego uvek postoji nešto sreće u nesreći, i zla u dobrome. Tolkinov svet je realan koliko i svet većine klasičnih dela, ako ga prihvatiš kao takvog, bez razmišljanja šta je on tu hteo da kaže. Koji je moj osnovni razlog što Hobita i Gospodara prstenova cenim više od bilo koje knjige? Ja delim Tolkinovu fasciniranost prirodom, čistom i netaknutom. Volim da šetam po šumama, da kradem kukuruze ;), da pecam, da pravim roštilj u prirodi, da ležim pod hrastom na sred livade i gledam u oblake. U ovom našem gradu za takvu razonodu nema se ni prilike ni vremena. Sama pomisao na takav svet, u kojem su šume guste i ogromne, ljudi retko naseljeni, gde je hrana zdrava, a pivo najbolje "Ye Green Dragon", olakšava mi svakodnevno maltretiranje. U tome je za mene veličina Tolkinovog dela. On ti daje sliku jednog jednostavnog, ali lepog života - na tebi je samo da uživaš. Verovatno su moji razlozi detinjasti, ali šta ja tu mogu - takvi su, kakvi su. Kažu da bežanje od stvarnosti nije dobro; ne znam za druge, ja bih teško opstao da povremeno ne pobegnem.
književnost.47 dr.grba, -> #46, ilazarevic
>> U prvom nivou (dakle, posle prvog brzog čitanja), i jedno i drugo su >> sjajne avanture. Takođe, ono što prvo pada u oči je da ne postoji >> idealizovani sukob dobra i zla, nego uvek postoji nešto sreće u nesreći, i >> zla u dobrome. Posle pet čitanja Gospodara prstenova i posle gotovo svakog detalja koji prepoznam čim ga pročita, osećam se kao da knjigu čitam prvi put. Kažu ljudi da dobrih knjiga ima toliko mnogo da je institucija ponovnog čitanja neke knjige, u najmanju ruku, čista šteta. Neka je, ne marim, odlučio sam da takvu štetu pričinjavam sebi dok sam živ. Motiviše me hrabrost čistoga srca kakvu ima Semvajs. Uzbuđuju me herojska dela koja prepričava Aragorn. Ostajem bez reči pred Galadrijelom. Imam utisak da osećam miris Masločvorovog piva. Osećam nostalgiju za Rivendalom. A kada Gandalf izvede dvojicu Nosilaca Prstena pred silnu vojsku, i kada kralj Elesar klekne pred njima i pred svom tom vojskom, osetim nagon da plačem. Meni više od nekog književnog dela ne treba. Analize i razne umne konstrukcije koje saopštavaju uzroke i posledice ću prepustiti nekome drugom.
književnost.48 stameni,
Da li bi neko bio ljubazan da konvertuje brojeve 7, 8, 9 i 10 časopisa "Reč" iz HTML formata u ASCII (kao što su bili i raniji brojevi)? Hvala...
književnost.49 basrak, -> #48, stameni
> Da li bi neko bio ljubazan da konvertuje brojeve 7, 8, 9 i 10 > časopisa "Reč" iz HTML formata u ASCII A u čemu je problem? Skineš najnoviju verziju view-a i nemaš frke. A ima i neko malo programče, tu negde, za konvertovanje, ako baš želiš da konvertuješ...
književnost.50 miobrado,
* * * U zasedi vrebam, ležeći na travi, ja dečici otac, građanin državi. Stežem bombe, pušku koja otima se, i pratim dušmane dušmanske nam rase. Ukopali su se iza one strane, jedini san im je - da nas potamane. Al cenim svoj život, i još sam mu odan, u mom organizmu teče krv, ne voda. Sve ću učiniti da izbegnem metak, da, još, grobnoj ploči ne budem imetak. Da još otadžbini-majci živ poslužim, da zbog moje smrti ne počne da tuži. I da moja žena u najboljem dobu, ne zajeca mlada, na mom svežem grobu. Zato oštro motrim napred, jedno s tminom, gde se krije mrski narod Arapinov. Spreman sam da bacam bombe. Već nišanim tamo, gde u rovu leže muslimani. Želim da dušmani naši omraženi što pre od nas milost traže, poraženi. Mihail Grobman, u prepevu Vladimira Jagličića ("Književna reč", za juli-avgust 1996., str. 7)
književnost.51 corto,
Posle duzeg razmisljanja, zakljucila sam da je keltskim legendama ipak mesto u knjizevnosti :) Evo dakle pocetka, prica se zove "In the Beginning", a preuzeta je iz knjige "Legends of the Celts" frank Delaney-a, izdate 1989, Hodder & Stoughton, pp. 3-15. Na engleskom je, zaista nisam imala snage da je celu prevodim, sorry. Da napomenem da je prica vezana za irske Kelte, da govori o stanovnicima ostrva pre dolaska Kelta, a posebno o junacima vilinskog naroda :) celts.txt
književnost.52 ilazarevic,
Ne, još uvek se nisam umorio ;) Bila je mala pauza, ovi mitinzi i utakmice oduzimaju dosta vremena. Sada, nastavljamo. Ako bude sreće, negde oko 5.11. biće specijalno izdanje posvećeno aktuelnim događajima na srpskog političkoj sceni. Prepričaću vam kako su Valari srušili Tangorodrim, Morgotovu tvrđavu, i Morgota zauvek izgnali van granica ovoga sveta... No, dok ne dođemo do priče o velikoj pobedi, izložiću vam ponešto o drugim inteligentnim bićima koja naseljavaju Ardu. PATULJCI Patuljci su, u stvari, nastali prvi. Stvorio ih je Aulë, od žarke želje da stvori živa bića i da se brine o njima. Iluvatar je, naravno, to video, i razljutio se. Njegov plan bio je da Vilovnjaci budu Prvorođeni, a Aulë je to prekršio. Aulë je, kajući se zbog greha prema Jedinom, podigao čekić da ih zdrobi. Sedam očeva Patuljaka drhtalo je od straha pred svojim tvorcem. Ipak, Eru se u poslednjem trenutku sažalio na jadna stvorenja, i oprostio njima i Valaru koji ih je stvorio. Postavio je samo jedan uslov - da Patuljci ne ožive pre Vilovnjaka. Tako je i bilo. Aulë je uspavao svoju "decu" duboko pod zemljom, i probudio ih kada su Vilovnjaci došli na svet. Tačan trenutak drugog buđenja nije poznat, jer Patuljci ne pričaju svoje legende strancima. Sedam očeva Patuljaka razišlo se po svetu i zasnovalo svoje narode. Od njih, za našu priču najbitniji je Durin, čiji je rod živeo na zapadu Srednjeg Sveta. Njegovi potomci, koji su poznati svim čitaocima Hobita i Gospodara prstenova, bili su Tror, Train, Torin, Dain itd. Durinova rasa naseljavala je planine na Zapadu - najmoćnije kraljevstvo bio je Khazad-dum (sind. Moria) u Maglenim planinama. Vilovnjaci su održavali veze sa Patuljcima Plavih planina (Ered Luin). Patuljci se nisu mešali u rat za Silmarile, ali su mrzeli Orke iznad svega, i uništavali su ih u svakoj prilici. Patuljci su ponosna rasa. Morgot i Sauron mogli su samo da ih unište, ali ne i da ih porobe. Mnogi hrabri Patuljci nestali su u jamama Dol Guldura, Tangorodrima, Mordora i sličnih zlih mesta kojima je gospodarila Senka. Patuljci i Vilovnjaci su često poslovali, ali se nikada nisu voleli. Mržnja među njima produbila se kasnije, tokom rata za Silmarile. Noldori su jedini bili naklonjeni Patuljcima, zbog zajedničke strasti - dragulja.
književnost.53 mmtosic,
U ``Politici'' od 13. septembra 1996. godine pojavio se sledeći prilog koji se, čini mi se, uklapa u razgovor koji se vodio u temi licni.stav. Pa reko' da ga prenesem `ovdi'. :) ============================= (pošetak) Nadnaslov: Ova situacija Naslov: Neću u Ameriku Podnaslov: Siroče prema njoj gaji podeljena osećanja: mrzi je i dodvorava joj se Neću da idem u Ameriku. Zbog čega bih išao? Ako bih da gledam njihove filmove, zatrpali su me i ovde, samo mi nos viri iznad. Tako je i sa televizijom. Ako ću da kupim američke farmerke, patike, krofne, upaljače, majice, frižider, automobil, sigurnosni uređaj, servis za ručavanje, prsluk, kapu, knjige, gaće, novine - ima i ovde. Ako ću da jedem u američkom restoranu, otići ću u beogradski ``Hajat'', ``Interkontinental'' ili u ``Mek Donalds''. Ako ću da slušam američku muziku, na svakom koraku je mogu čuti. Ako ću da slušam američki engleski... ima. Mnogo je teže naći kutak gde ga nema. Ako ću da gledam Amerikance uživo, ako ću da razgovaram s njima, eno ih šetaju po Beogradu, u uniformama i bez njih. Ako mi ih je malo u Beogradu, skoknuću do Bosne, bliže mi je. Dolari ------ Ako poželim da vidim prosjake, klošare, gladne ili prebogate, ne treba da putujem. Ni zbog kriminala, prevara, narkomana, prostitutki, ulične jurnjave bandi i policije, ni zbog doživljaja straha za sopstvenu sigurnost u kući, ne moram da mrdam odavde. Gotovo svi nazivi radnji, preduzeća, velikih firmi, kafana, kompanija, poslastičarnica, onakvi su kakvi su tamo. Programi na kompjuterima, igrice, Internet... Ako ću da plaćam u dolarima, niko se neće buniti. Ako mi treba nešto u porno šopu, skoknem i kupim u Beogradu, ne moram da prelećem okean. Ako mi se razgovara sa nekim iz Amerike, okrenem broj telefona pa pričam. Ovde imam i japije i gubitnike, i crnce i žute, i debele i usukane, i koncerte na stadionima i golf i tenis na prostranim zelenim travnjacima, igre na sreću, samoubice, kuće s bazenima, manijake, televizijske i ostale reklame, berze, brokere, biznismene, menadžere, političke partije, kockarnice, privatne i državne škole, proroke, dečake na rolšuama s kapama natraške okrenutim, sekte, pratimo NBA ligu, pušimo američke cigarete, nije da ne pušimo. Imamo, što je najvažnije, i koka-kolu i žvake. I ovo je Amerika. Zbog čega da idem u onu Ameriku, tamo daleko? Folklor ------- I ovde mogu u svojoj kući da govorim svojim jezikom, da nosim narodnu nošnju i igram u folkloru, da jedem pasulj, sarmu, beli luk, da slušam guslare na audio i video kaseti, čitam srpske novine, sve kao da sam u Americi. Šta tamo mogu da vidim i da doživim a da ovde ne mogu? Ako ću da pijem američku kafu, mogu je i ovde piti. I viski. Ima i leda. Tamo je samo sve veće. I gradovi i prostranstva i dodeljivanje ``Oskara''. Nije baš sve. Ovde je veća neizvesnost. Tamo su bolji putevi ali su ovde manje palte. Ima sigurno ovde nečeg boljeg, samo ne mogu trenutno da se setim šta. Teško je u stvari, naći razliku. Toliko je sve postalo isto da me čudi da nam niko nije rekao da živimo u Americi. Zašto onda ići u Ameriku, kad smo u Americi? Jedino zbog nekog posla. Kao što bi se otišlo u Vranje, Suboticu, Milano, Minhen. Da se sklopi neka pogodba, kupi, proda. Ili da se radi u rudniku, čeličani, kafani, bolnici, na ulici, na fakultetu, filmu, farmi - ako prime. Ako smo već na izvestan način u Americi, ovo je njen privredno siromašniji deo. Neki njen obod, budžak kakvih ima sijaset na svetu, siroče koje maćeha ne prihvata rado, iskorišćava ga, ali se ono nada da će joj jednog dana dorasti. Siroče prema njoj gaji podeljena osećanja: mrzi je i dodvorava joj se. Krv --- Ona prihvata samo najbolje od onih koji joj se nude. Prima lepotice, one koje su pobedile na takmičenjima u lepoti. Najlepša tela i najlepša lica. Zdravu krv, mladu. Najbolje lekare, inženjere, studente. One koji su najpametniji. Poput janičara nekada, neki od ovih mladića, imaće šansu da se uzdignu u same vrhove najvećeg svetskog carstva. Možda će u domovini svojih predaka graditi mostove na Drini, gradove, ili za odmazdu, sprovodeći volju vrhovnika, na čelu savremenih centuriona, sravnjivati ih sa zemljom. Starija smo mi nacija od američke, ali na mlađima svet ostaje. (Slobodan Stojićević) ============================= (kraj)
književnost.54 veca,
F. M. Dostojevski MALIŠAN KOD HRISTA NA BOŽIĆNOJ JELKI 1. Deca su čudni svet - ona se priviđaju i sanjaju. Uoči kićenja jelke i na samo veče uoči Božića, stalno sam sretao na ulici, na istom ćošku, jednog mališana koji nije imao više od šest-sedam godina. Po strašnom mrazu bio je odeven gotovo kao leti, samo mu je grlo bilo umotano nekim starim šalom - znači, neko ga je ipak spremao i slao. On je išao "sa spruženom rukom"; to je tehnički termin - koji znači prositi milostinju. Taj izraz su izmislili sami mališani. A takvih kao on ima mnogo. Motaju se po vašem putu i plačno govore neke naučene reči. Ovaj, međutim, nije kukao, već je govorio nekako naivno i nevično mi gledajući sa poverenjem u oči - a to znači tek je počinjao da se bavi prošenjem. Na moje pitanje rekao mi je da mu sestra leži bolesna i bez posla; možda je istina, ali ja sam kasnije doznao da ovih mališana ima bezbroj: šalju ih da prose i po nastrašnijoj hladnoći i, ako ništa ne sakupe, sigurno ih čekaju batine. Kad nakupi nešto kopejki, mališan se pomodrelih i skočanjenih ruku vraća u neki ćumez, gde pijanči banda neradnika, od onih koji "počinju štrajk u fabrici u subotu i ne vraćaju se na posao pre srede uveče". Tamo, u ćumezima podruma, s njima pijanče njihove gladne i istučene žene, tamo pište njihova gladna mala deca. Votka, prljavština i razvrat, ali glavno je votka. Mališana sa isprošenim kopejkama odmah šalju u krčmu, i on donosi još pića. Radi zabave i njemu ponekad naliju u usta čokanj votke i kikoću se kad on, gubeći dah, pada na pod, gotovo bez svesti, "i u usta mi je votku odvratnu nemilosrdno sipao..." Kad poodraste, što pre mogu gurnu ga nekud u fabriku, ali sve što zaradi, i dalje je dužan donositi neradnicima, a oni opet to propiju. Ali i pre no što stupe u fabriku, ova deca postaju pravi prestupnici. Oni skitaju po gradu i znaju u podrumima takvih mesta kroz koja se može proći i gde se može neprimetno prenoćiti. Jedan od njih je spavao nekoliko noći uzastopno u korpi kod nekog vratara koji ga nije primetio. Oni, naravno, postaju i sitni lopovi. Krađa postaje strast čak kod osmogodišnje dece, koja ponekad nisu svesna svojih prestupa. Na kraju podnose sve - glad, hladnoću, batine - samo radi slobode, i beže od svojih neradnika da skitaju po svojoj volji. Ponekad to divlje stvorenje ništa ne shvata, ni gde živi, ni koje je narodnosti, ima li boga, postoji li car; pričaju o njima čak takve stvari, da čovek ne veruje svojim ušima, a, međutim, to su činjenice. 2. Ali ja sam romansijer i čini mi se da sam jednu "priču" sam izmislio. Zašto pišem "čini mi se", kada sigurno znam da sam je izmislio, ali meni izgleda da se to negde i nekada desilo i da se desilo upravo uoči Božića u nekom ogromnom gradu i po strašnoj hladnoći. Pričinjava mi se da je živeo u podrumu mališan, ali još sasvim mali, kome je jedno šest godina ili još manje. Taj mališan se probudio jednog jutra u vlažnom i hladnom suterenu. Bio je odeven u nekakav kaputić i drhtao je. Dah mu je izletao kao bela para, i, sedeći u kutu na nekom sanduku, on je iz dosade hotimično puštao tu paru iz usta i zabavljao se gledajući kako izlazi. Bio je veoma gladan. Nekoliko puta od zore prilazio je drvenom ležaju, gde je na prostirci i sa nekakvim zavežljajem pod glavom ležala bolesna njegova majka. Kako se ona ovde našla? Mora da je doputovala sa svojim mališanom iz drugog grada i razbolela se iznenada. Vlasnicu prenoćišta su još pre dva dana odveli u policiju. Stanari su se razišli uoči praznika - a jedini koji je ostao, ležao je već dan i noć mrtav pijan - i nije mogao dočekati praznik" U drugom uglu sobe ječala je od reumatizma neka osamdesetogodišnja starica koja je nekada i negde živela kao dadilja, a sada je umirala samotna, jaučući i gunđajući na mališana, tako da se već počeo bojati da priđe njenoj postelji u uglu. Vode da se napije našao je negde u hodniku, ali korice hleba nigde nije našao, i već je deseti put prilazio da probudi svoju mamu. Strašno mu je, najzad, bilo u mraku; odavno je već pao mrak, a lampu nisu upalili. Opipao je mamino lice i začudio se što se ona uopšte ne miče i što je hladna kao zid. "Mnogo je ovde hladno", pomislio je, postojao je malo, i nesvesno zaboravivši svoju ruku na ramenu pokojnice. Zatim je duhnuo u svoje prstiće da ih ogreje i, odjednom, napipavši na ležaju svoju staru kapu, polako, pipajući po mraku, izašao iz suterena. On bi i ranije pošao, ali se stalno bojao nekog velikog psa koji je, gore, na stepenicama, ceo dan zavijao pred susednim vratima. Ali psa sada nije bilo, i on je odjednom izašao na ulicu. Gospode bože, kakav grad! Nikada tako nešto nije video. Tamo, odakle je došao, noću je crna pomrčina - jedan fenjer na celu ulicu. Prozori niskih, drvenih kućica zatvaraju se kapcima; na ulici, čim se smrkne, nigde nikoga - svi se zatvaraju po kućama, i samo zavijaju čitavi čopori pasa, stotine i hiljade ih zavijaju i laju svu noć. Ali je zato tamo bilo tako toplo, i davali su mu da jede, a ovde - ah, Gospode, da mu je sad da jede!... I kakva je ovde vreva i tutnjava, kakva svetlost, i ljudi, i konji, i kočije, i zima, i mraz! Ledena para dizala se od premorenih konja, iz njegovih zadihanih vrelih njuški; kroz sipkav sneg odzvanjaju o kamenje potkovice, i svi se tako guraju, i, bože... tako mu se jelo, makar neki komadić hleba, i tako mu je odjednom hladno za prstiće. Pored njega je prošao čuvar reda, ali se okrenuo da ne vidi mališana. Evo opet jedna ulica - oh, kako je široka! Ovde će me sigurno pregaziti! I kako svi viču, trče i jure kočijama, a svetlosti, koliko svetlosti! A šta je ovo? Uh, kakvo veliko staklo, a iza stakla soba, a u sobi neko drvo do tavanice. To je jelka, a na jelci koliko svećica, koliko zlatnih hartijica i jabuka, a svuda oko nje lutkice i mali konjići; po sobi trče deca, lepo odevena, čista, smeju se i igraju se, i nešto jedu i piju. Eto, ona devojčica počela je da igra sa dečakom - kako je lepa devojčica! Evo, i muzika se čuje kroz prozor. Mališan gleda, čudi se, već se i smeje, ali sad ga bole prstići i na nožicama, i na ručicama su mu već sasvim pomodreli, već ne mogu da se saviju, i bole kad miče njima. I odjednom mališan oseti da ga mnogo bole prstići, zaplaka se i potrča dalje... i, evo, ponovo je video proz drugo staklo sobu, i tamo je drveće, a na stolovima razni kolači: od badema, crveni, žuti, i sede tamo četiri bogate gospođe, pa ko dođe, one mu daju kolača, a vrata se otvaraju svaki čas, sa ulice ulazi mnogo gospode. Mališan se prikrade brzo, otvori vrata i uđe... Uh, kako su počeli da viču na njega i da mašu rukama! Jedna gospođa brzo mu je prišla i tutnula u ruku kopejku, pa mu je otvorila vrata - na ulicu! Kako se uplašio! A kopejka mu je odmah ispala i zvečeći otkotrljala se po stepenicama: nije mogao da savije svoje pomodrele prstiće i da pridrži kopejku. Istrčao je mališan na ulicu i pošao brže-brže, a kuda - ni sam nije znao... Opet bi se zaplakao, ali se bojao, trčao je, trčao i hukao u ručice. Obuzimala ga tuga, jer se odjednom osetio tako usamljen, i bilo mu je užasno... odjednom... o, bože! Šta je ovo opet? Stoji masa ljudi i divi se - iza stakla prozorskog bile su tri lutke, male, odevene u crvene i zelene haljinice, kao da su žive! Neki starčić sedi, i kao da svira violinu, još druga dva takođe stoje tu, sviraju u male violinice, i po taktu mašu glavama, jedan u drugoga gledaju, a usne im se miču, govore, stvarno govore - samo se zbog stakla ništa ne čuje... Mališan je u prvi mah pomislio da su oni živi, a kad se dosetio da su to lutke - iznenada se nasmejao. Nikad nije video takve lutke, i nije znao ni da postoje! I hteo bi da zaplače, ali su mu te lutkice tako smešne. Odjednom mu se učini da ga je neko otpozadi zagrabio za kaputić: veliki i zao dečak stajao je pored njega, i odjednom ga udario po glavi, zbacio mu kapu, i udario ga nogom ispod kolena. Mališan se prevrnuo na zemlju; tada ljudi povikaše, on pretrnu od straha i poče bežati, bežati, i odjednom je utrčao - ni sam ne zna kuda - ispod neke kapije, u tuđe dvorište - i čučnuo iza naslaganih drva: "Ovde me neće naći, a i mrak je." Čučnuo je i zgurio se, a nikako nije mogao da odahne od straha, i odjednom, sasvim iznenada, bilo mu je tako prijatno: ručice i nožice su najednom prestale da ga bole i bilo mu je tako toplo, kao na peći!... Trgao se i sav uzdrhatao: ah, on je to ovde bio zaspao! Kako je dobro tu spavati! "Posedeću ovde, pa ću opet poći da pogledam one lutke", pomislio je mališan i osmehnuo se kada se setio lutaka, "stvarno su kao žive!"... I odjednom mu se priču da je nad njim njegova mama zapevala pesmicu. "Mama, ja spavam, ah, kako je ovde lepo spavati!" - Hajdemo k meni, mališane, da kitimo jelku - prošapta nad njim odjednom neko tihim glasom. Pomislio je da je i to govorila njegova mama, ali ne, nije ona; ko ga je to zvao on nije video, ali neko se sagnuo prema njemu, zagrlio ga u tami, a on mu je pružio ruku i... i odjednom... o, kakva svetlost! O, kakva jelka! Kao da i nije jelka - on još takvog drveta video nije! Gde je on to sad: sve blista, sve se sija, a svuda oko njega lutke - ali ne, to su sve dečaci i devojčice, samo tako sjajni, svi se oni viju oko njega, lete, svi ga ljube, uzimaju ga, nose sa sobom, i on sam leti, i vidi: gleda ga njegova mama, i smeje mu se radosno. - Mama! Mama! Ah, kako je lepo ovde, mama! - dovikuje joj mališan, i opet se ljubi sa decom, i želi da im što pre ispriča o onim lutkicama iza stakla. Ko ste vi, dečaci? Ko ste vi, devojčice? - pita ih on, smešeći se i ljubeći ih. - Ovo je Hristova jelka - odgovaraju mu oni. - Kod Hrista je uvek na ovaj dan jelka za malu decu koja tamo dole nemaju svoje jelke... I doznao je da su ovi dečaci i devojčice svi bili isto takva deca kao i on - ali jedni su se posmrzavali još u svojim kotaricama, u kojima su ih ostavili na stepenicama pred vratima petrogradskih činovnika; druga su se utopila kod čunonki*) dojkinja - koje je iznajmio dom za siročad; treća su umrla na sasušenim grudima svojih majki (za vreme samarske gladne godine), četvrta su se pogušila od smrada u vagonima treće klase - i svi su oni sada ovde, sva su ona kao anđeli, sva su kod Hrista, i On je lično među njima, i pruža im ruke, i blagosilja njih i njihove majke grešnice... A majke ove dece stoje tu, sa strane, i plaču; svaka poznaje svog dečaka ili devojčicu, a oni doleću i ljube ih, utiru im suze svojim ručicama i mole ih da ne plaču, jer je njima ovde tako lepo... A vratari ujutru našli dole iza složenih drva mali leš zalutalog i smrznutog dečaka... Pronašli su i njegovu majku... Ona je još pre njega umrla - sreli su se kod Gospoda na nebu. A zašto sam izmislio ovakvu priču, koja ne ide u obični dnevnik, i to piščev dnevnik? A obećao sam priče pretežno o stvarnim događajima! Ali u tom i jeste stvar što se meni stalno čini da se sve ovo stvarno moglo desiti - naime, ono što se odigralo u podrumu i iza složenih drva; a ono o jelci Hristovoj - to ne znam šta da vam kažem, da li se moglo desiti ili nije. Ali ja sam zato romansijer da izmišljam. ------------------ *) Pogrdan naziv za Fince.
književnost.55 miobrado, -> #53, mmtosic
>> U žžPolitici'' od 13. septembra 1996. godine pojavio se >> sledeći prilog koji se, čini mi se, uklapa u razgovor koji se >> vodio u temi licni.stav. ... A u časopisu "Umetnost" (br. 3,4,5 za '87, str. 69.) objavljena je reprodukcija slike - ili deo iste - pod nazivom "Dživdžani", Miodraga - Miće Popovića. S obzirom da isto nisam u prilici da skeniram i okačim ovde - potrudiću se da ga opišem. Koliko ću u tome uspeti - prosudite sami. Dakle, na pedmetnom delu predstavljen je deo vagona - nekog voza. Na predstavljenom delu istog uočavamo prozor kupea - koji je otvoren, a u unutrašnjosti kupea - tri figure. Posmatrajući - s leva na desno - prva figura predstavlja mlađeg muškarca glave, isturene iz okvira prozora kupea i naslonjene na skrštene ruke - odsutnog pogleda; druga figura, naslikana iza i udesno od prve je muškarac tridesetih godina, koji se samo nazire, a dominantan motiv je njegov lik - zabrinutog pogleda; treća, pak, figura, naslikana pored prve, predstavlja muškarca, takođe tridesetih godina, nadlakćenog na okvir prozora kupea - zamišljenog pogleda. Vidljivi delovi figura ukazuju na to da su iste (prva i treća) ljudi krupne spoljašnosti (telesnosti), izrazito krupnih nadlaktica i šaka. Prva figura je sa šeširom, a ostale dve sa šajkačama. Ispod okvira prozora kupea uočavaju se sledeća slova (reči): (MÜ)NCHEN - ZAGREB - BEOGRAD. Unutrašnjost kupea je mračna, dok na krovu vagona uočavamo nekolicinu ptica, a kada malo bolje pogledama sa sigurnošću možemo da tvrdimo da su iste - vrapčići. Eto, toliko! A, o "plavom vozu" i salon - vagonima, nekom drugom prilikom.
književnost.56 miobrado, -> #53, mmtosic
>> U žžPolitici'' ... "... Kao lektor za srpskohrvatski jezik i književnost boravio sam u Strazburu, Bordou i Lilu. Poslednjih godina živim u Parizu, u desetom arondismanu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam; čujem kako se našijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona trešti harmonika." Danilo Kiš, "Izvod iz knjige rođenih" (kratka biografija) ("NIN", br. 2025, od 22.10.1989. god., str. 38.-39.)
književnost.57 corto,
Postovani publikume :) Imam cast da obavestim ljubitelje lepe i otrovne reci da u "Radovim" knjizarama mogu naci zbirku aforizama "Svet ne moze propasti bez nas", iz tastature Vesne Dencic poznatije kao Veca :))) Toplo preporucujemo, a evo i zasto: Nije to glupi Avgust, nego ona nasa budala! Zar je za ovo bio potreban voda?! Vratite jednopartijski sistem, hocu da se pomirim sa roditeljima! Kupila sam oruzje. Sada sam jaci pol! Uzivajte u citanju i sve cestitke Veci :))
književnost.58 dr.grba, -> #57, corto
>> Uzivajte u citanju i sve cestitke Veci :)) Pridružujem se čestitkama. Umal' da zdipim knjigu na Sajmu (: Ali, neću knjigu bez Vecine posvete (:
književnost.59 veca,
PRIČE DREVNE KINE Zhuang Zi UČENJE POGREŠNIH STVARI Xi Shi, slavna lepotica, često se mrštila pred komšijama jer je mučila gorušica. Jedna ružna devojka iz istog sela to je primetila i, pošto joj je Xi Shi izgledala vrlo šarmantno, i sama je počela da stavlja ruke na prsa i da se mršti pred svakim. Videvši je, bogataši su zatvarali vrata a siromasi su bežali i vukli za sobom svoje žene i decu. Jadnica! Umela je da se divi grimasama Xi Shi, ali nije znala zašto su divne.
književnost.60 veca,
U ovogodišnjem izdanju edicija Pegaz (edicija za prvu knjigu) objavila je između ostalih i knjigu aforizama, Dejana Milojevića, GREŠITI JE PATRIOTSKI. =============================================================== Komunisti se dižu iz mrtvih. I ustupaju nam mesta. Čim su nam pali šaka, izlečili smo ih od paranoje. On će biti doživotni predsednik. U pitanju je hronična bolest. U ustavu ne piše da će vođa vladati večno. To se podrazumeva. Odziv dobrovoljaca je mogao da bude i veći, ali policija nije uspela više da ih uhapsi. Komunizam je srušen, Srbija nije u ratu... Sve maler do malera! ===============================================================
književnost.61 miobrado,
"Duša, ako je to duša, kod mene se pojavila u I razredu osmogodišnje škole kada mi je učiteljica priljepila šamarčinu." "Moja majka otišla je u partizane, jer zaista drugi izlaz sem smrti nije postojao." "U to vrijeme pisala sam jedan dnevnik o mojoj biografiji u životu". "Ako drvo padne u šumi, a niko ga nije čuo, postavlja se pitanje da li ono uopšte pravi buku?" ("Grimase po vazduhu; iz đačkih pismenih zadataka", 1983., Miladin Ćulafić)
književnost.62 vdjole,
Nisam baš siguran da pripada u ovu temu, ali verujem da će ovde najpre nekome da prija: za ljubitelje Tolkina i druge (ako imaju TeX i METAFONT), evo arhive sa izvornim kodovima fontova sa pismima tengwar (od dva autora) i cirth. Interesantno je da je su ubačeni i karakteri za brojeve kojih nema u knjizi "Gospodar prstenova". Navodno je autor tih karaktera sam pisac a objavio ih je njegov sin. Pored ova tri fonta u arhivi su i font "bard" sa keltskim i saksonskim runama i grupa fontova "knot" za formiranje ornamenata sa karakteristič- nim keltskim prepletima. olde.zip
književnost.63 miobrado,
Subject: Ćeraćemo se još U novembru se: slave - krsne slave; proslavljaju - razni istorijski i pseudoistorijski događaji; prigodno obeležavaju - ini datumi. O godišnjici jednog istorijskog događaja - 25.11. - gost, naše male varoši biće: književnik - Matija Bećković. Dakle, pozivam sve one kojima Vrbas nije daleko, a književno delo narečenog - blisko, da dođu u ponedeljak, u bisokop "Jugoslavija", u 18žžč. Iako na propratnom plakatu (fotografija: Branko Belić; dizajn: Momčilo Rajin; sponzor: MARKEL, Novi Sad) uz ovo događanje, nije eksplicitno naveden vid - pretpostavljam da isto predstavlja književno veče, odnosno promociju poeme, "Ćeraćemo se još". Prilog - za poštovaoce i ljubitelje književnog dela narečenog: "Rečenica kojom me je kroz život pratila mati bila je: Nisi ti više mali! I kad bih trebao da se odlučim za reč koju sam najpre čuo bila bi njena: Nisi ti više mali! ... ... Kažu da majka nema godina i da nema jače škole od majčine reči. I da je svaki čovek dete dok mu je živa majka. I naslov mog životopisa mogao bi biti refren sa kojim me je mati zalud opominjala: Nisi ti više mali!" ("Nisi ti više mali"; "Sveske", br. 2., decembar 1989., str. 17. i 18.)
književnost.64 miobrado,
"... U toj zbrci mnome je počela da struji vrelina, i osetio sam da sam i sâm uzbuđen. Tada mi je, kao više puta već u sličnim prilikama, iskrsla pred oči slika mog starog učitelja - oružara van Krekovena. Taj mali riđobradi Flamanac, koji me obučavao u pešadiji, govorio je da jedno dobro usmereno zrno vredi više nego deset drugih koja se prebrzo ispaljuju. Naučio me takođe da u onim trenucima borbe kada groza uzima maha kažiprst držim opružen i mirno dišem - jer je najjači onaj koji je najbolje disao. ..." Ernst Jinger ("Na meremernim liticama"; u prevodu Božidara Zeca; "Pismo", br. 7., jesen 1986., str. 55.)
književnost.65 veca,
Demonstrantima je dozvoljeno da psuju vladu, ali ne može se nekažnjeno ometati saobraćaj. Vesna Denčić
književnost.66 veca,
Nije on komunista. I ne slutite kakav je to degenerik. Slobodan Simić
književnost.67 madamov, -> #63, miobrado
> O godišnjici jednog istorijskog događaja - 25.11. - gost, naše male > varoši biće: književnik - Matija Bećković. > > Dakle, pozivam sve one kojima Vrbas nije daleko, a književno delo > narečenog - blisko, da dođu u ponedeljak, u bisokop "Jugoslavija", u 18žžč. U Beogradu je promocija knjige "Ćeraćemo se još" 28.11.1996. u 18 časova u Narodnoj biblioteci Srbije. P.S. Kupite što više knjiga na promociji da mi sestra zaradi što više para. B)
književnost.68 dr.grba, -> #67, madamov
>> P.S. Kupite što više knjiga na promociji da mi sestra zaradi što više >> para. B) Je l' ti znaš da su komercijalštine na mom spisku za brisanje? <:
književnost.69 msp.,
Izvinjavam se, ostavio sam poruku za dr.grbu ali je otišla u civ.savet pa ako nekoga zanima neka gvirne tamo
književnost.70 veca,
Oni koji se bore da prežive, ne znaju u kakvu nevolju se uvaljuju. Dejan Milojević
književnost.71 mcar,
Da li neko zna nesto o novoj knjizi Milete Prodanovica koja bi trebalo da se zove: "Igraj cudoviste na moju tihu muziku" ili nekako slicno. Marko
književnost.72 hercog,
Kako ide ciklus Ninja od Lustbadera i koje sve knjige spadaju tu? The on
književnost.73 miobrado,
Subject: "Vreme beščašća", Laslo sekelj Nedavno sam saznao za ovu knjigu, a s obzirom da u poslednje vreme ređe obilazim knjižare, intertesuje me: da li je nekom poznato, gde se, i po kojoj ceni ista može pronaći?
književnost.74 intex,
Kupujem knjigu DJAVOLI IZ LUDONA (Oldos Haksli). Ponude i (dobrodosle) informacije na MAIL INTEX.
književnost.75 velicko, -> #74, intex
│ Kupujem knjigu DJAVOLI IZ LUDONA (Oldos Haksli). └─────────────────────────────────────── Šta je sve napisao Aldous Huksley ? ( valjda se ovako piše )
književnost.76 balsa, -> #75, velicko
:: Šta je sve napisao Aldous Huksley ? Huxley, Aldous (Leonard) (b. July 26, 1894, Godalming, Surrey, Eng.--d. Nov. 22, 1963, Los Angeles), English novelist and critic gifted with an acute and far-ranging intelligence. His works were notable for their elegance, wit, and pessimistic satire. Aldous Huxley was a grandson of the prominent biologist T.H. Huxley and was the third child of the biographer and man of letters Leonard Huxley. He was educated at Eton, during which time he became partially blind owing to keratitis. He retained enough eyesight to read with difficulty, and he graduated from Balliol College, Oxford, in 1916. He published his first book in 1916 and worked on the periodical Athenaeum from 1919 to 1921. Thereafter he devoted himself largely to his own writing and spent much of his time in Italy until the late 1930s, when he settled in California. Huxley established himself as a major author in his first two published novels, Crome Yellow (1921) and Antic Hay (1923); these are witty and malicious satires on the pretensions of the English literary and intellectual coteries of his day. Those Barren Leaves (1925) and Point Counter Point (1928) are works in a similar vein. Huxley's deep distrust of 20th-century trends in both politics and technology found expression in Brave New World (1932), a nightmarish vision of a future society in which psychological conditioning forms the basis for a scientifically determined and immutable caste system. The novel Eyeless in Gaza (1936) continues to shoot barbs at the emptiness and aimlessness experienced in contemporary society, but it also shows Huxley's growing interest in Hindu philosophy and mysticism as a viable alternative. Many of his subsequent works reflect this preoccupation, notably The Perennial Philosophy (1946). Huxley's most important later works are The Devils of Loudun (1952), a brilliantly detailed psychological study of a historical incident in which a group of 17th-century French nuns were allegedly the victims of demonic possession; and The Doors of Perception (1954), a book about Huxley's experiences with the hallucinogenic drug mescaline. MAJOR WORKS. The Defeat of Youth (1918); Limbo (1920); Crome Yellow (1921); Antic Hay (1923); Jesting Pilate (1926); Point Counter Point (1928); Brave New World (1932); Eyeless in Gaza (1936); Grey Eminence (1941); The Perennial Philosophy (1946); Ape and Essence (1949); The Doors of Perception (1954); Collected Essays (1958); Literature and Science (1963).
književnost.77 hercog,
Da li neko zna koje je sve knjige napisao Alan Watts?
književnost.78 veca,
Imamo nezavisno sudstvo, sudi se nezavisno od zakona. Vesna Denčić
književnost.79 terminali,
U vezi sa Tolkinom, ciji sam obozavalac... Znate li da postoji parodija na "Gospodara prstenova", takozvani lampoon, i da se zove "Bored of the rings", i da je stvarno fantastican?? P.S. slazem se da ces da poplavis oko vrata ako ne nastavis sa "predavanjima" iz Tolkinijade, mislim da su super...
književnost.80 velicko, -> #76, balsa
│ Huxley, Aldous (Leonard) └─────────────────────────────────────── Thanx :) │ of demonic possession; and The Doors of Perception (1954), a book │ about Huxley's experiences with the hallucinogenic drug mescaline. └─────────────────────────────────────── Zanimljiva je opsesija drogama pedesetih i šezdesetih godina. Ovo je otprilike u istom periodu kao i Kastanedin opus.. :) │ MAJOR WORKS. The Defeat of Youth (1918); Limbo (1920); Crome Yellow │ (1921); Antic Hay (1923); Jesting Pilate (1926); Point Counter Point │ (1928); Brave New World (1932); Eyeless in Gaza (1936); Grey Eminence │ (1941); The Perennial Philosophy (1946); Ape and Essence (1949); The │ Doors of Perception (1954); Collected Essays (1958); Literature and │ Science (1963). └─────────────────────────────────────── Lepe informacije. :) Jel ovo sa nekog CD roma? Još malo da gnjavim, O:) osim Brave New World i Point Counter Point šta je izdato kod nas?
književnost.81 vdjole, -> #80, velicko
> šta je izdato kod nas? Koliko se sećam, roman "Island" (1962) je izdat sa prevedeniom naslovom "Otok".
književnost.82 balsa, -> #80, velicko
:: Lepe informacije. :) :: Jel ovo sa nekog CD roma? Jest, iz Britanike. :) :: Još malo da gnjavim, O:) :: osim Brave New World i Point Counter Point :: šta je izdato kod nas? Npr. "Setni Krom" ("Crome Yellow"), u izdanju SKZ, 1974.
književnost.83 zuleika, -> #80, velicko
>│ of demonic possession; and The Doors of Perception (1954), a book >│ about Huxley's experiences with the hallucinogenic drug mescaline. >└─────────────────────────────────────── > Zanimljiva je opsesija drogama pedesetih i sezdesetih godina. I zanimljivo je da je bas po ovoj knjizi Jim Morrison nazvao svoju grupu.
književnost.84 carrier,
Jel zeli neko da proda neku knjigu Karlosa Kastanede!
književnost.85 terminali,
ima li neko knjige od Roberta Asprina? Ja imam neke, i jako mi se dopadaju, pa bih volela da citam dalje, npr "Phule's company" treci deo, i nastavak "Myth" serijala.
književnost.86 velicko, -> #84, carrier
│ Jel zeli neko da proda neku knjigu Karlosa Kastanede! └─────────────────────────────────────── Obiđi knjižare koje drže komisionu robu. Ja sam našao Kastanedin komplet u knjižari Bata. Neko je ustupio na komisionu prodaju komplet (tvrdi povez) za samo 220 din. :)) (: :) Mene zanima dal' bi se neko odrekao Huksleya? O:)
književnost.87 miobrado,
_Daleko od rodnog kraja u tuđini radim, znoj prolivam, zdravlje gubim, i za tobom žudim_ _Sa granice kroz nišanske sprave ko da gledam te oči garave što ostaše u mom rodnom kraju i, nadam se, verno me čekaju. Spavaj, draga, tobdžija te čuva..._ _Nismo više tako mladi, šta je život, sada znamo, pruži ruku pomirenja, da jkoš jednom pokušamo_ _... Igra čoček još u Vranju, igra noću, igra danju, Alal Koštan, džanum gidi, Sve što imaš sve se vidi._ _Maro, Maro, ime sam ti na štapu išaro. Kuća mi je planina, jasen hladovina, Dođi kod svog čobanina._ _Opijaš me kao vino, čuj, lijepa Anđelijo. Blistava si ko zrak zore, kćeri dične Crne Gore._ _Naše bratstvo i jedinstvo, druže, to su prve partizanske ruže, a slobodu koja zlatom sija kovali su Tito i Partija._ _Oj sudbino ti bez sreće bila, što si N. od nas razdvojila, zašto nisi uzela po redu, oca , majku, babu ili dedu. Što mi uze koga sam voleo, mesto da idem na svadbu - veselje, ja na groblje - to svake nedelje, mesto da ja lumpujem i pijem, ja na groblju gorke suze lijem._ Izvor: "Divlja književnost", I. Čolović (etnolingvističko proučavanje paraliterature) NOLIT, biblioteka "Sazvežđa", Knjiga 93.
književnost.88 msp.,
Upravo sam stavio tačku na jednu dužu pripovetku (oko 80 kb). Ptareći temu književnost zaključio sam da ima korisnika koji bi mogli meritorno da sude o vrednosti književnog teksta. Vratiću se na Sezam za jedan sat. Ako neko ima želju da priču pročita, potom da sugestije, primedbe i sl. (pohvale nisu bitne) rado ću je prikačiti.
književnost.89 mcar,
Da li je pripovetkaiz 5.88 prikacena? Marko
književnost.90 msp., -> #89, mcar
m> Da li je pripovetkaiz 5.88 prikacena? Od ovog časa bi trebalo da bude. Očekivao sam veće interesovanje ali nisam razočaran. Najbolja je reklama - usmena. Mišljenje i sugestije uputno je hitnuti u e-sanduče. Bude li, kasnije, više čitalaca možemo o priči da razgovaramo u ovoj temi. zrtva.txt
književnost.92 hercog,
Deo mog romana "Bio jednom jedan čovek" (tačnije početak) Sale p.s. mišljenja dobrodošla roman.zip
književnost.94 mcar,
U datoteci je prica koju sam napisao pre nekoliko godina. MC apk.zip
književnost.95 carrier, -> #94, mcar
Jel ima neko na prodaju neku knjigu od Karlosa Kastanede? Ponude na mail!
književnost.96 miobrado,
Visokomoralni ubica ".... Ja nisam ubijao niti iz koristoljublja, niti iz mržnje ili osvete, niti bilo zbog čega sličnog. Ne! Ja sam ubijao iz ljubavi prema čoveku i vascelom čovečanstvu. To je bio moj hobi, moj odmor od dnevnih užasa sa kojima čovek provodi svoj ništavni vek. U ovom svetu uvek će biti ubica. Svet ih se nikada neće rešiti, i to je saznanje navelo mene na jedini pravi odnos prema čoveku: ubijati! Ubijati iz čistog ubeđenja, iz hobija. Usavršiti svoj zanat do savršenstva, kao što nas i istorija uči: da samo takve ubice opstaju i zaslužuju naše poštovanje. A i zbog samog poštovanja prema čoveku i ljubavi prema njemu treba usavršiti ubijanje. Zamislite čoveka koji ubija po prvi put u svom životu drugog čoveka. To je strašno. Ja to najbolje znam. Prvi put ne može da bude dobro. Čovek je naivan i gadi se nad samim sobom i svojim delom i ako je u pitanju prvi put, za prvi put jedino i priznajem da sam kriv, s tim što mi se mora priznati pravo da je po našim zakonima taj zločin zastareo. A posle? Posle je bilo sve bolje i bolje, tako da mi je to predstavljalo pravo zadovoljstvo. Ubijao sam redom: starce, žene, decu, sve! Čak sam po nekad kasapio i poneku životinju. Sedim tako kući, napolju kiša, ne izlazi mi se da tražim žrtvu jer je moguće pokisla pa će mi isprljati parket, uhvatim mačku i celu noć je lagano kasapim pored kamina. Samo to nije ni približno zadovoljstvo kao kod čoveka. Čovek je nešto drugo. To je neopisivo. Evo, dragi gospodine, ja već drhtim od uzbuđenja kad pomislim na taj veličanstveni trenutak umiranja. Ne, ne! Nikad vam to niko neće moći verno da opiše i do tančina da reprodukuje događaj. Ljudsko biće zanemi pred tim veličanstvenim trenutkom. To je neopisivo. To je prosto neverovatno kako čovek nestaje. U ovom trenutku ja se sećam jednog slučaja. Mislim da je to bio Turčin ili Jevrejin ... Ne! Ne, gospodine, to je bio Grk. Sećam se: to je bio moj divni, moj veličanstveni Grk. Prvi i poslednji Grk u mojoj karijeri, i strahovito mi je žao što to sa njim nije duže trajalo. Evo, ja ću vam ukratko ispričati kako je to bilo sa njim, sa napomenom da ja neobično volim veliki grčki narod i sve što su dali našoj civilizaciji. Grka sam našao na stanici. ...." ("Ljudi jači od vremena i sudbine", Dušan Jaglikin; 1985., biblioteka prosveta/41, str. 177. i 178.)
književnost.97 miobrado,
Gerga ".... A kad smo već kod ove teme, hteo bih veoma ozbiljno ja tebe nešto da pitam: šta je to starenje? E nije to taj proces na koji ti misliš! To je jedan drugi proces. Starenje je, dragi moj prijatelju, o t v a r a nj e o č i j u! Ja sam stariji i ti zbog toga nisi u stanju da prihvatiš moju filozofiju. Meni su se više otvorile oči. Bilo bi bolje da mi veruješ, bilo bi bolje! Vidiš, ja sad sve gledam drugim očima, mnogo otvorenijim nego, na primer, pre sedamnaest godina. Kako sam stario, tako su mi se oči otvarale. To se događa sa svakim čovekom i to je sam život. Otvaraš, otvaraš oči i sve bolje i sve jasnije vidiš. I na kraju života ih potpuno otvoriš, valjda zato da vidiš ono tako dugo očekivano čudo: gde je istina? I vidiš prazno. Nema je. Ja sam video mnoge ljude kako umiru i moram da ti kažem da je velika laž ona pesnička pretpostavka da sa ovoga sveta odlazimo "sklopljenih očiju". Otvore ih najviše što mogu kao da poslednji put kažu: "Tih što sam se zajebo!" Eto, to ti je život i njegov prvi i poslednji zakon. Jedini. Otvaraš oči, otvaraš - i kad ih jednom potpuno otvoriš, onda dođu grobari i kažu: "E, sve si video i sada - a u pičku materinu!" Ceo život ti je takav. To je njegov zakon. Manjina krije istinu od većine, a većina diže bune i revolucije kako bi bar nešto izvukla na videlo dana i kako bi bar nešto videla od života. Eto, razlika je kod mene u tome što ja nisam hteo da vidim ideju nego pare. Ja sam se borio za njih. Teško mi je padalo što ih kriju od mene. Eto, barem sam na neki način bio na strani života! C - c - c ... Tupamarosi!!! ("Ljudi jači od vremena i sudbine", Dušan Jaglikin; 1985., biblioteka prosveta / 41, str. 54. i 55.)
književnost.98 msp., -> #96, miobrado
m> ("Ljudi jači od vremena i sudbine", Dušan Jaglikin; m> 1985., biblioteka prosveta/41, str. 177. i 178.) Možda znate pa je suvišno što ću napisati. Dušan Jaglikin je objavio dve knjige. Citirana je druga. Prva je kseroks izdanje. Pravo ime autora je Dušan Kokotović (Jaglikin je po majci). Pisao je i pod pseudonimom Dušan Kec i Veber. Najčešće je objavljivao aforizme i dokumentarne tekstove poput onih iz knjige "Ljudi jači..." Tekstovi iz te knjige prethodno su objavljeni u više svezaka časopisa Delo. Autor je umro pre neku godinu.
književnost.99 hercog,
Razmišlja li naš dragi savet civilizacije da pokrene neki SezamNet-ov nagradni konkurs za kratku priču, pesmu isl. pa ako se sakupi dovoljan broj kvalitetnih priča i pesama da odštampamo neku manju knjižicu? Sale
književnost.100 dr.grba, -> #99, hercog
>> Razmišlja li naš dragi savet civilizacije da pokrene neki >> SezamNet-ov nagradni konkurs za kratku priču, pesmu isl. pa ako se >> sakupi dovoljan broj kvalitetnih priča i pesama da odštampamo >> neku manju knjižicu? Ideja, rekoh odavno, nije loša, ali nemamo uslova da valjano obavimo taj posao. Potrebno je formirati kompetentni žiri, pronaći sponzore za nagrade, vreme za takav projekat je vrlo zahtevno, a niko nije spreman da ga plati ili barem podrži. Onog trenutka kad se takvi uslovi steknu, možda će takav projekat biti pokrenut. U međuvremenu, pokušaj da ponudiš svoje radove nekom književnom časopisu. (:
književnost.101 miobrado, -> #98, msp.
>> Možda znate ... Delimično, odnosno, nedavno sam saznao za prezime, a o fizičkom nestanku istog nisam ništa, do sada znao. Hvala, i za ovo.
književnost.102 miobrado,
O eksodusu Očigledno, iseljavanje je započelo iz političkih razloga. Novinari u inostranstvu počeli su da pišu kako je, u ovoj malenoj zemlji, vazduh postao isuviše težak. I zaista, bilo je teško disati. Strani novinari su nastavili da izveštavaju kako je tamo pritisak nepodnošljiv. I uistinu, bio je nepodnošljiv. Pošto su baš inostrani novinari bili ti koji su prihvatili i širili te vesti, vlasti su se vatreno oglasile pokušavajući da probude nacionalni ponos. Možda je greška u tome što je poziv potekao iz usta predsednika, jer u poslednje vreme čim bi se na radio-prijemnicima i televizijskim ekranima začuo glas (ili ukazala slika Prvog Zapovednika), ljudi su smesta gasili svoje aparate. Tako stanovništvo nikada nije saznalo za poziv na buđenje nacionalnog ponosa koji je uputila vlada. I iseljavanje se nastavilo. Prvo su otišli osumnjičeni, koji su još bili na slobodi. Zatim su počeli da odlaze rođaci i prijatelji osumnjičenih (uhapšenih i slobodnih). U početku, iako je bilo mnogo onih koji su napustili zemlju, uvek je bilo više onih koji su se s njima opraštali u lukama i na aerodromima. Ali došao je dan kada je isplovio brod sa hiljadu izbeglica koje su ispratile svega 24 osobe; taj neobičan događaj zabeležila je indiskretna kamera jednog stranog foto-reportera; fotografija je objavljena u nedeljniku međunarodnog ugleda što je bio povod da Predsednik još jednom uputi poziv naciji; ... Mario Benedeti LA MUERTE Y OTRAS SORPRESAS ("Smrt i druga iznenađenja", 1982., u prevodu Ksenije Bilbije i Milene Trobozić, biblioteka prosveta / 24, str. 5. - 9.)
književnost.103 miobrado,
Nameštaljka Nek se nose u majčinu. Platiće mi svi zajedno. Ne mari što mi se baš sad, kad hoću da potpišem osamnaesti nalog za hapšenje, slomila olovka. Serem se na kurveštinu. I ova budala što pita: "Da vam donesem drugu, gospodine pukovniče?" Za danas je dosta i sedamnaest. Juče je oslobođen Veles, pretvoren je u krasnu olupinu: bubrezi su mu se rastočili, jedna ruka slomljena, natečeno oko, napuklo rame. Već sam, naravno, naredio istragu, da se utvrde netačnosti koje su objavili neki organi nacionalne štampe. Moraće da shvate da pukovnik Korales nije peder kao njegovi prethodnici, nego sposoban šef policije. ... ... Fresnedo širom otvara oči, kao da će mu to odjednom pomoći da bolje čuje. U stvari, graja je započela kao udaljeno mumlanje. Zatim je počela polako da se uvlači u nepristupačnu kancelariju. Pukonik ustaje i pokušava da razazna šta to viču. Ali jedino što se jasno čuje jeste glas nekoga s ulice, pored vrata. To je verovatno oficir, možda stražar na ulazu: "Ne pucajte, to su deca." Prvi pucanj odjekuje iz neočekivane blizine. Pukovnik otvara usta da nešto kaže, možda neku naredbu. Prozorsko staklo se rasprslo. Treći metak pogađa pukovnika u vrat. Fresendo uspeva da se skloni iza stola koji je pretrpan dokumentima, i tek u tom trenutku može da razazna šta viču oni napolju, šta viču ti balavci, čija bezazlena i nemilosrdna, odlučna i nevina lica već nadiru u kancelariju: "Dase zaleeeeeeeče rane, danama siiiiiiiine životasjaj, namada zooooooooora svane, nekakoraleeeeeeesu budekraj." Mario Benedeti LA MUERTE Y OTRAS SORPRESAS ("Smrt i druga iznenađenja", 1982., u prevodu Ksenije Bilbije i Milene Trobozić, biblioteka prosveta / 24, str. 10. - 16.)